OBRAZLOŽENjE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. stav 1. tač. 4) i 17) Ustava Republike Srbije, kojima je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i bezbednost njenih građana i da uređuje i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu sa Ustavom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Zakon o detektivskoj delatnosti (,,Službeni glasnik RS”, broj 104/13) – u daljem tekstu: „Zakon”, donet je u decembru 2013. godine čime je uspostavljen pravni okvir u ovoj oblasti u Republici Srbiji. Do tada je sistem u okviru koga se obavljala detektivska delatnost postojao u praksi, ali bez adekvatnog pravnog okvira. Imajući to u vidu prepoznata je potreba da se predmetna oblast uredi i stavi pod kontrolu države, uz jasno definisana prava i obaveze subjekata u ovoj delatnosti i adekvatne sankcije za nepoštovanje propisanih obaveza.
U prethodnom periodu pune primene Zakona uočen je prostor za unapređenje uspostavljenog sistema, kao i određeni nedostaci koje je potrebno otkloniti, a koji se nisu mogli do detalja predvideti prilikom predlaganja osnovnog teksta Zakona. Nakon analize stanja u praksi i iskustva stečenog prethodnih godina u primeni Zakona, predlažu se izmene i dopune kako bi se omogućilo da se Zakon primenjuje u punom kapacitetu, uz istovremeno unapređenje policijskog postupanja u vezi sa nadležnostima saglasno Zakonu o detektivskoj delatnosti.
Predloženim izmenama u znatnoj meri će se poboljšati pravna predvidivost i sigurnost, pa se tako utvrđuje bezbednosna provera i bezbednosna smetnja, a jasnije i preciznije se uređuju prava i obaveze prilikom vršenja nadzora kako nadziranih subjekata tako i policijskih službenika koji vrše nadzor.
Takođe, imajući u vidu da Zakon datira iz 2013. godine bilo je neophodno izvršiti usaglašavanje dela odredaba sa propisima kojima se, pre svega, uređuje opšti upravni postupak i zaštita podataka o ličnosti.
Predložene izmene i dopune Zakona u znatnoj meri će doprineti jasnom definisanju prava, obaveza i dužnosti subjekata u ovom, odnosno sektoru bezbednosti kao i unapređenju rada policijskih službenika Ministarstva na sprovođenju Zakona (posebno poboljšanja efikasnosti vršenja nadzora).
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
I POJEDINAČNIH REŠENjA
U članu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o detektivskoj delatnosti određeni su i jasno definisani pojmovi ,,bezbednosne provere i bezbednosne smetnje”. Dopuna ovog člana bila je neophodna imajući u vidu da se navedeni pojmovi koriste u Zakonu kao jedan od uslova za sticanje, odnosno oduzimanje licenci za obavljanje ovih poslova, a prethodno nije određeno o kakvim se pojmovima zapravo radi. Odredbe koje se tiču bezbednosnih provera primenjivane su u skladu sa drugim propisima kojima se uređuje rad policije i oružje i municija, te su na ovaj način pojmovi „bezbednosne provere” i „bezbednosne smetnje” nedvosmisleno utvrđeni u smislu Zakona. Takođe, dodat je stav koji se odnosi na ravnopravnost polova u smislu termina koje Zakon koristi.
Članom 2. Predloga zakona menja se član 5. Zakona. Izmenama ovog člana propisuje se još jedan uslov za izdavanje licenci, a to je da je pravno lice upisano u registar privrednih subjekata u Republici Srbiji sa odgovarajućom šifrom delatnosti. Takođe, među uslovima za dobijanje licence propisano je i da pravno lice i preduzetnik moraju da poseduju odgovarajući poslovni prostor. Ova obaveza je već bila propisana članom 8. Zakona, ali je izmenama Zakona eksplicitno navedena u članu 5. gde su nabrojani svi potrebni uslovi za dobijanje licence.
Članom 3. Predloga zakona dopunjuje se član 6. Zakona pa se kao jedan od uslova za dobijanje licence za vršenje detektivskih poslova predviđa i „prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije”. Imajući u vidu da je za dobijanje licence neophodno da podnosilac zahteva prođe bezbednosnu proveru, a da se ista saglasno Zakonu o policiji vrši prema mestu prebivališta, boravišta, zaposlenja, školovanja i drugim mestima, neposrednim razgovorom, opažanjem ili neposrednim razgovorima s drugim licima po proceni policijskog službenika, neophodno je da podnosilac zahteva ima prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Do sada su se policijski službenici susretali sa problemima u situacijama kada prebivalište nije poznato, ili je prijavljena adresa pasivizirana, te nije bilo moguće obaviti bezbednosnu proveru do kraja.
Članom 4. Predloga zakona menja se član 9. Zakona. Izmenama je propisano da se zahtev za izdavanje licenci podnosi mesno nadležnoj policijskoj upravi, umesto Ministarstvu unutrašnjih poslova. Ovom izmenom utemeljiće se, uz utvrđene nadležnosti, jasna procedura podnošenja zahteva. U tom smislu, jasno se obezbeđuje i dvostepenost u okviru nadležnog organa, budući da se žalba izjavljuje Ministarstvu. Ovim izmenama jasno su propisani uslovi za oduzimanje licenci pravnom licu, preduzetniku ili detektivu, produžen je rok za podnošenje zahteva za novu licencu, pre isteka važeće licence sa 30 na 45 dana i obrisana je odredba u vezi izdavanja licence u svečanoj formi jer je praksa pokazala da za ovakvim vidom predmetnog akta ne postoji potreba.
Članom 5. Predloga zakona menja se član 10. Zakona na način da se u određenoj meri proširuju ovlašćenja za obavljanje detektivskih poslova prateći savremene tendencije, potrebe tržišta i primenu ovlašćenja u zemljama u okruženju.
Članom 6. Predloga zakona dopunjuje se član 11. Zakona u cilju usaglašavanja sa odredbama propisa o zaštiti podataka o ličnosti i propisima o opštem upravnom postupku. Propisana je obaveza pisanog izveštaja koji detektiv dostavlja stranci u vezi obaveštenja i podataka koje je izvršio u okviru posla. Ovom izmenom dodatno se štite prava korisnika usluga, kao i prava trećih lica od eventualnih prekoračenja ili zloupotreba od strane detektiva.
Članom 7. Predloga zakona menja se član 13. Zakona. Izmenama navedenog člana predviđa se brisanje odredbe kojom je propisano da se detektivska legitimacija ne može izdati licu koje nije završilo pripravnički staž. U praksi se pokazalo da je obavljanje pripravničkog staža u trajanju od šest meseci kod lica registrovanog za obavljanje detektivske delatnosti nefunkcionalno, da nameće dodatne nepotrebne troškove detektivima, posebno ako imamo u vidu da najveći broj osoba koje se bave detektivskom delatnošću ima veliko iskustvo u prethodnom radu na policijskim, bezbednosno obaveštajnim, poslovima odbrane i sličnim poslovima, pa je svaki vid dodatne prakse nesvrsishodan.
Izmenama su propisani i uslovi za vraćanje legitimacije detektiva.
Članom 8. Predloga zakona menja se član 16. Zakona o detektivskoj delatnosti. Imajući u vidu da je u skladu sa Zakonom o oružju i municiji držanje gasnog spreja dozvoljeno svim građanima, potpuno je opravdano da se upotreba ovog spreja propiše i kao ovlašćenje detektiva. Takođe, uređuju se uslovi za primenu gasnog spreja i drugih prethodno propisanih ovlašćenja i briše odredba kojom je propisano da se izveštaj o upotrebi fizičke snage, vatrenog oružja i gasnog spreja, dostavlja policijskoj upravi u roku od 12 časova. Imajući u vidu da je detektiv odnosno pravno lice ili preduzetnik obavezan da o upotrebi fizički snage odmah obavesti policiju, nije neophodno da postoji i obaveza dostavljanja izveštaja o događaju, osim po zahtevu nadležnih organa.
Članom 9. Predloga zakona dodaju se stavovi u članu 22. Zakona. Uz odredbu da nadzor nad sprovođenje ovog zakona sprovodi Ministarstvo dodata su četiri stava kojima su jasno određena ovlašćenja policijskih službenika u postupku nadzora, i dužnosti i obaveze nadziranih subjekata prilikom nadzora. Ovakva izmena bila je neophodna budući da sprovođenje nadzora nije sveobuhvatno uređeno Zakonom, te će se na ovaj način obezbediti jasne procedure i veća pravna sigurnost za zainteresovane subjekte.
Članom 10. Predloga zakona menja se član 23. Zakona na način da su jasno propisani postupci policijskih službenika u nadzoru u skladu sa odredbama propisa kojima se uređuje opšti upravni postupak.
Članom 11. Predloga zakona menja se član 24. tako da se jasno preciziraju obaveze nadziranog subjekta nakon izvršenog nadzora u slučaju uočavanja nepravilnosti od strane policijskih službenika, u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku. Takođe, preciziraju se uslovi za izricanje zabrane obavljanja delatnosti, i nastavak rada subjekta kome je izrečena mera privremene zabrane obavljanja delatnosti.
Članom 12. Predloga zakona dodaje se stav 2. u članu 25. Zakona, čijom odredbom se daje mogućnost Ministarstvu da primeni neodložne mere u slučaju većih nepravilnosti u radu nadziranih subjekata odmah, ne čekajući rezultat suspenzivnog dejstva žalbe, čime se značajno skraćuje vreme za otklanjanje nepravilnosti, onemogućava rad subjekata koji nezakonito rade i povećava efikasnost Ministarstva.
Članom 13. Predloga zakona briše se član 27. Zakona koji propisuje evidencije koje vodi Ministarstvo i predviđa pravni osnov da bliži sadržaj evidencija uredi ministar. Ovaj član se briše budući da je u međuvremenu donet Zakon o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova („Službeni glasnik RSˮ, broj 24/18) koji predviđa evidencije koje Ministarstvo vodi u ovoj oblasti, kao i set podataka koji se u te svrhe mogu obrađivati, a saglasno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.
Član 14. Predloga zakona odnosi se na izmene člana 28. Zakona, kojima se propisuje detaljan sadržaj evidencija koje vode pravna lica odnosno preduzetnici za detektivsku delatnost, čime je izvršeno i usklađivanje sa ustavnom obavezom da se obrada ličnih podataka mora urediti zakonom kao i sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Članom 15. Predloga zakona vrši se izmena u članu 29. Zakona u cilju usaglašavanja pozivanja na član 28. koji je predmet izmena pa se numeracija tačaka njime predviđenim pomera.
Čl. 16–19. Predloga zakona menjaju se čl. 33–36. Zakona. Kaznene odredbe su usaglašene sa promenama materijalnih odredbi zakona, te su za propisane obaveze propisane i odgovarajuće sankcije, odnosno sankcije su brisane za obaveze koje su izmenama i dopunama Zakona prestale da postoje. Takođe, s obzirom na ozbiljnost prekršaja povećani su i iznosi novčanih kazni.
Članom 20. Predloga zakona predviđeno je da će se podzakonski akti u skladu sa ovim zakonom doneti u roku od 12 meseci, a da do donošenja novih propisa kojima će se već doneti staviti van snage, ostaju da se primenjuju postojeći propisi ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.
Član 21. Predloga zakona uspostavlja prelazni režim u primeni Zakona o izmenama i dopunama Zakona o detektivskoj delatnosti. Tako je predviđeno da stručni ispit položen pre stupanja na snagu ovog zakona, ostaje da važi, da licence izdate pre stupanja na snagu ovog zakona ostaju da važe do isteka roka na koji su izdate kao i da će se započeti postupci okončati u skladu sa propisima po kojima su započeti. Takođe, pravnim licima i preduzetnicima kojima su izdate licence ostavljen je rok od 30 dana od dana stupanja na snagu Predloga zakona da svoje poslovanje usklade sa njegovim odredbama.
Član 22. Predloga zakona predviđa da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTVA
ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budzetu Republike Srbije.