OBRAZLOŽENjE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. stav 1. tač. 4) i 17) Ustava Republike Srbije, kojima je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i bezbednost njenih građana i da uređuje i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu sa Ustavom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ministarstvo unutrašnjih poslova je u prethodnom periodu sprovelo niz aktivnosti u okviru reformskog procesa Ministarstva, kojim bi se uspostavili temelji za jedinstven i funkcionalan sistem rada i organizacije.
Prvi od značajnih koraka na ovom putu bilo je usvajanje Zakona o policiji 2016. godine, i njegovih izmena marta meseca 2018. godine. Zakon o policiji prepoznao je i usvojio koncept razdvajanja poslova u Ministarstvu, na policijske i unutrašnje poslove i razdvajanja zaposlenih na policijske i državne službenike. U junu mesecu 2018. godine Vlada je dala saglasnost na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova, kojim se menja dosadašnji koncept uređenja, naziva radnih mesta, uvode se opisi poslova, vrši se grupisanje srodnih poslova u familije i podfamilije poslova a kao sastavni deo Pravilnika donet je i Katalog naziva i opisa poslova radnih mesta policijskih službenika u Ministarstvu unutrašnjih poslova kao i Pregled naziva i opisa poslova radnih mesta državnih službenika i nameštenika u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Pored toga, pripremljen je i donet niz podzakonskih akata koji bliže uređuju kompetencije, prijem u radni odnos, ocenjivanje, interne konkurse, stručne ispite i drugo, u cilju uspostavljanja sistema karijernog napredovanja policijskih službenika. Zakonom o policiji i podzakonskim aktima donetim u skladu sa njim, želela se zaštititi specifičnost poslova policijskih službenika i policijske službe, čime je uveden sistem karijernog napredovanja, izgradnjom profesionalnog i transparentnog sistema ocenjivanja, školovanja, osposobljavanja, usavršavanja, zdravstvene i psihološke pomoći. Time se ostvaruje strateško opredeljenje Ministarstva unutrašnjih poslova, da policijska služba bude hijerarhijska organizacija, utemeljena na pomenutom sistemu napredovanja, čime se omogućava njeno približavanje savremenim policijskim sistemima.
Prateći navedene koncepte, na temeljima uspostavljenim Zakonom o policiji, potrebno je prilagoditi i sistem plata kojim bi se na adekvatan način ispratile reformske aktivnosti i zaokružio započet proces.
Izmene i dopune Zakona o policiji ne donose suštinske novine u pogledu postojećeg sistema plata. Osnovni instituti prepoznati Zakonom i dalje su isti: osnovna plata koja se dobija množenjem osnovice za obračun i koeficijentom plate; osnovicu utvrđuje Vlada; radna mesta se razvrstavaju u platne grupe i razrede; odredbe koje se odnose na uvećanu platu, naknade plate i naknadu troškova minimalno se, ili uopšte ne menjaju. Uvode se određeni novi koeficijenti, vrši se podela na državne službenike i nameštenike, i policijske službenike (na državne službenike i nameštenike se primenjuju opšti propisi o državnim službenicima), radna mesta policijskih službenika vrednuju se u skladu sa propisanim merilima, i propisuje se na koji način će se vršiti usklađivanje plata policijskih službenika u slučajevima kada se plata na radnom mestu na kom je bio raspoređen do stupanja na snagu propisa o uređenju plata, razlikuje od plate koja je novim merilima izvrednovana za određeno radno mesto.
Policijskim službenicima, i u slučajevima kada je izvrednovana, odnosno utvrđena plata za određeno radno mesto niža od plate koja se trenutno na tom radnom mestu ostvaruje, plata se neće smanjivati, već će se upotrebom obračunske metode opisane izmenama Zakona, u skladu sa raspoloživim budzetskim sredstvima, vremenom vršiti nivelacija predmetnih iznosa.
Izmene i dopune Zakona kako je predloženo omogući će uspostavljanje adekvatnog temelja za primenu novog sistema plata u Ministarstvu, koji će detaljnije biti uređen aktom Vlade, u onom delu koji nije predmet regulisanja Zakona.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
I POJEDINAČNIH REŠENjA
Članom 1. Predloga menja se član 184. Zakona o policiji tako da se umesto reči: „zaposleni” koriste reči: „policijski službenici”, imajući u vidu da se sistem plata koji propisuje Predlog zakona odnosi na policijske službenike a ne sve zaposlene. U skladu sa tim, u predmetnom članu dodaje se i novi stav koji utvrđuje da se na državne službenike i nameštenike u Ministarstvu unutrašnjih poslova, u pogledu plata, troškova i drugih primanja, primenjuju opšti propisi koji ova prava uređuju za državne službenike i nameštenike. Brisan je osnov za akt Vlade kojim se bliže uređuju plate i predviđen je novim članom 187d.
Članom 2. Predloga dodaju se dva nova člana Zakona, čl. 184a i 184b. Navedenim članovima propisano je kada se stiče i prestaje pravo na platu, i kada se ista isplaćuje.
Članom 3. menja se član 185. Zakona tako što se propisuje da se radna mesta policijskih službenika u Ministarstvu razvrstavaju po platnim grupama i razredima, kao i da se razvrstavanje vrši primenom određenih kriterijuma.
Članom 4. Predloga dodaju se dva nova člana, čl. 185a i 185b. Navedenim članovima propisane su sve vrste koeficijenata plate policijskih službenika, dok će se njihova visina utvrditi aktom Vlade. Ovim članovima propisan je i način utvrđivanja koeficijenta plate prilikom raspoređivanja i premeštaja policijskog službenika. Takođe je propisano da žalba na rešenje o utvrđivanju koeficijenta plate ne odlaže izvršenje tog rešenja.
U članu 5. vrši se zamena reči: „zaposleni” sa „policijski službenik”, jasnije preciziranje tačke 4), i dodaje se tačka 7) kojom se propisuje pravo na uvećanu platu za minuli rad.
Članom 6. dodaju se novi članovi 187a, 187b, 187v, 187g i 187 d. Član 187a uređuje situaciju u kojoj bi policijskim službenicima prilikom raspoređivanja po aktima kojima se uređuje sistematizacija radnih mesta, i primenom akta kojim se utvrđuje plata, osnovna plata bila različita od osnovne plate koju je imao do raspoređivanja, propisivanjem da policijski službenik zadržava zatečenu osnovnu platu sve dok njegova zatečena osnovna plata ne dostigne osnovnu platu utvrđenu novim sistemom vrednovanja. Član 187a propisuje da se navedeno usklađivanje vrši primenom obračunske metode za usklađivanje. Takođe ovim članom propisuje se da će ekvivalentna radna mesta koja po svom nazivu odnosno poslovima koji se na njima obavljaju i drugim kriterijumima odgovaraju radnim mestima na kojima su policijski službenici bili raspoređeni, utvrditi ministar ili lice koje on ovlasti. Član 187b uređuje pojam obračunske metode za usklađivanje. Član 187v reguliše situacije u kojima se policijski službenik raspoređuje na radno mesto različito od radnog mesta čije je poslove do tada obavljao. Takođe, uređuju se situacije kada se policijski službenik premešta na drugo radno mesto, kao i visina plate na koju ima pravo pripravnik prilikom raspoređivanja. Za navedene slučajeve predviđeno je da se ostvaruje pravo na zatečenu osnovnu platu radnog mesta na koje se lice raspoređuje, odnosno premešta, dostignutu primenom obračunske metode za usklađivanje. Član 187g uređuje situacije u kojim se raspoređivanje po aktu o sistematizaciji vrši na radna mesta koja do tada nisu postojala, odnosno predstavljaju potpuno nova radna mesta u organizacionoj strukturi, sa novim delokrugom. U tim slučajevima predviđeno je da policijski službenik ostvaruje pravo na zatečenu osnovnu platu ekvivalentnog radnog mesta koja je dostignuta primenom obračunske metode za usklađivanje. Ekvivalentno radno mesto u odnosu na naziv, delokrug organizacione jedinice u okviru koje je sistematizovano i druge kriterijume, utvrdiće ministar ili lice koje on ovlasti. Član 187d utvrđuje šta će se sve biti propisano aktom Vlade.
Članom 7. menja se član 188. tako što se napušta dosadašnji princip naknade stvarnih troškova. Takođe propisuju se dve nove vrste naknada troškova za policijske službenike: za rad pod otežanim terenskim uslovima, i za rad na specifičnim bezbednosno–policijskim poslovima. Propisano je da se ishrana u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora uređuju u skladu sa opštim propisima.
Članom 8. menja se član 189. tako da se troškovi dolaska i odlaska sa rada vezuju za relaciju ne samo od prebivališta kao do sada, nego prebivališta i boravišta, do mesta rada. Takođe, na taj način izvršeno je i preciziranje korišćenog termina „mesto stanovanja” u navedenom članu. Pored toga, u stavu 3. tačka 4) gde se nabrajaju slučajevi u kojima policijski službenik nema pravo na naknadu troškova dolaska i odlaska sa rada, dodaje se i rad i boravak na terenu.
Članom 9. vrši se bliže preciziranje prava koja su propisana članom 194. Zakona, odnosno propisuje se da se naknada plate za odsustvovanja sa rada iz tač. 1), 2), 3), 5) i 6) isplaćuje u istom iznosu kao da je policijski službenik radio.
Čl. 10, 11. i 12. propisane su prelazne i završne odredbe. Članom 10. predviđeno je da će podzakonski akti koji su predviđeni ovim predlogom zakona biti doneti u roku od 90 dana od dana njegovog stupanja na snagu. Članom 11. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji utvrđuje se da stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi odredba Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije koja propisuje da će uvećanja plata propisana tim zakonom za policijske službenike urediti ministar unutrašnjih poslova. Takođe, predviđeno je i da određene odredbe Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, i prateće Uredbe, a koje se odnose na uvećanja plata policijskih službenika koji rade na predmetnim poslovima, prestaju da se primenjuju. Naime, izmenama Zakona o policiji u potpunosti je uređeno uvećanje plata policijskih službenika koji su prepoznati u navedenim posebnim zakonima, i isto je iskazano kroz posebne koeficijente. U tom smislu, bilo je potrebno isključiti primenu odredaba predmetnih zakona u delu koji se bavi platama policijskih službenika, kako bi se izbegla dvostruka primena propisa odnosno uvećanje plate policijskog službenika za istu stvar, ali po dva različita osnova. U prethodnom periodu ovo pitanje bilo je prepoznato kao problematično i javljala su se različita tumačenja sudske prakse oko toga da li su uvećanja propisana posebnim zakonom bila obuhvaćena vrednovanjem poslova i postojećim korektivnim koeficijentima, ili se policijskom službeniku i pored toga priznaje pravo na uvećanje plate po posebnim propisima. Imajući to u vidu, bilo je neophodno jasno iskazati koeficijent koji prikazuje predmetno uvećanje plate.
Član 12. predviđa da Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA
ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA
Za sprovođenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji u 2018. godini sredstva su obezbeđena Zakonom o budzetu Republike Srbije za 2018. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 113/17) na razdelu 15 – Ministarstvo unutrašnjih poslova, Glava 15.0 na sledećim programima i programskim aktivnostima:
Programu 1407 – Upravljanje rizicima i vanrednim situacijama, na Programskoj aktivnosti 0003 Upravljanje u vanrednim situacijama na ekonomskoj klasifikaciji 411 – Plate, dodaci i naknade zaposlenih u ukupnom iznosu 4.021.350.000,00 dinara i na ekonomskoj klasifikaciji 412 – Socijalni doprinosi na teret poslodavca u ukupnom iznosu 996.865.000,00 dinara;
Programu 1408 – Upravljanje ljudskim i materijalnim resursima, na Programskoj aktivnosti 0001 Administracija i upravljanje na ekonomskoj klasifikaciji 411 – Plate, dodaci i naknade zaposlenih u ukupnom iznosu 2.697.203.000,00 dinara i na ekonomskoj klasifikaciji 412 – Socijalni doprinosi na teret poslodavca u ukupnom iznosu 555.404.000,00 dinara;
Programu 1409 – Bezbednost, na Programskoj aktivnosti 0001 Rukovođenje i koordinacija rada policije i upravnih poslova na ekonomskoj klasifikaciji 411 – Plate, dodaci i naknade zaposlenih u ukupnom iznosu 1.952.751.000,00 dinara i na ekonomskoj klasifikaciji 412 – Socijalni doprinosi na teret poslodavca u ukupnom iznosu 475.447.000,00 dinara, na Programskoj aktivnosti 0002 Specijalna i posebna jedinica policije na ekonomskoj klasifikaciji 411 – Plate, dodaci i naknade zaposlenih u ukupnom iznosu 6.725.458.000,00 dinara i na ekonomskoj klasifikaciji 412 – Socijalni doprinosi na teret poslodavca u ukupnom iznosu 1.705.243.000,00 dinara, na Programskoj aktivnosti 0003 Policijske uprave na ekonomskoj klasifikaciji 411 – Plate, dodaci i naknade zaposlenih u ukupnom iznosu 26.702.054.000,00 dinara i na ekonomskoj klasifikaciji 412 – Socijalni doprinosi na teret poslodavca u ukupnom iznosu 6.383.070.000,00 dinara;
Programu 1410 – Upravljanje državnom granicom, na Programskoj aktivnosti 0001 Upravljanje radom granične policije na ekonomskoj klasifikaciji 411 – Plate, dodaci i naknade zaposlenih u ukupnom iznosu 3.112.969.000,00 dinara i na ekonomskoj klasifikaciji 412 – Socijalni doprinosi na teret poslodavca u ukupnom iznosu 767.354.000,00 dinara.
Za sprovođenje navedenog zakona u 2019. i 2020. godini potrebna sredstva biće obezbeđena u skladu sa bilansnim mogućnostima i limitima za razdeo 15 – Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Procena finansijskih efekata za podzakonske akte koji proizilaze iz predmetnog zakona sačiniće se nakon konačnog predloga tih akata, a sredstva za sprovođenje istih biće obezbeđena u skladu sa limitima za razdeo 15 – Ministarstvo unutrašnjih poslova.