ANALIZA EFEKATA
1. Određivanje problema koje zakon treba da reši
Osnovni problemi koje ovaj zakon o Centralnoj evidenciji privremenih ograničenjima prava treba da reši su sledeći:
Uspostavljanje Centralne evidencije o svim ograničenjima prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre koja su im izrekli nadležni državni organi u vremenski oročenom trajanju i u odnosu na konkretno opredeljena pravna i fizička lica;
Značajan vid unapređenja razmene podataka između državnih institucija po precizno utvrđenoj metodologiji i na jedinstvenoj informacionoj platformi;
U sledećim slučajevima odnosno po sledećim pravnim osnovima po kojima su nadležni organi izrekli mere:
zabrane, ograničenja ili mere bezbednosti obavljanja registrovane privredne delatnosti ili poslova;
zabrane raspolaganja novčanim sredstvima;
zabrane vršenja dužnosti ili poziva odgovornom licu u pravnom licu ili preduzetniku;
zabrane ili ograničenja raspolaganja udelima ili druga ograničenja shodno propisima kojima se uređuje pravni položaj privrednih društava;
mere izrečene u propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija;
mere izrečene u postupku iz nadležnosti organa inspekcijskog nadzora,
mere oduzimanja ovlašćenja, licenci, dozvola, odobrenja, koncesija, subvencija, podsticaja ili drugih prava utvrđenih posebnim zakonima;
druge mere u skladu sa zakonom
2. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu
Predlogom zakona o centralnoj evidenciji privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre obezbeđuju se uslovi za stvaranje sigurnijeg, povoljnijeg i transparentnijeg poslovnog ambijenta.
Namera donošenja ovakvog zakona je da oni privredni subjekti kojima su nadležni državni organi ili imaoci javnih ovlašćenja izrekli propisima predviđene mere u vezi sa obavljanjem privredne delatnosti budu na metodološki sistematizovan način objedinjeni u jedinstvenoj bazi podataka.
Celo projektovanje ovakvog sistema nije osmišljeno kao „intervencionizam“ u cilju da državni aparat bude prepreka slobodnom preduzetništvu i razvoju privredne aktivnosti, već stvaranje povoljnog, sigurnog, transparentnog i predvidljivog poslovnog ambijenta.
Novim zakonskim rešenjem otklanjaju se određeni problemi u praksi, ali ovaj zakon ima i preventivno dejstvo u smislu da će privredni subjekti, svoje obaveze izvršavati savesnije, postupati u skladu sa propisima, vršiti plaćanja u rokovima određenim propisima ili aktima na osnovu kojih su poslovni odnosi nastali.
Kako se do sada u Republici Srbiji nije ni na jednom mestu zbirno vodila evidencija o licima koja po nekom od zakonskih osnova ulaze u krug onih kojima je privremeno ograničeno određeno pravo, predviđa se implementacija Centralne evidencije lica sa privremenim ograničenjima prava sa jasnom namerom da se na jednom mestu vode podaci o svim onima koji se po nekom od zakonskih osnova upisuju u registar. Osim objedinjavanja podataka na jednom mestu, svrha uspostavljanja ovakvog registra je izgradnja mehanizma pomoću kojeg će se moći vršiti praćenje kvaliteta jednog od segmenata poslovnog okruženja u Republici Srbiji i koji će služiti kao jedno od sredstava koji daje jasne pokazatelje prilikom budućih planskih aktivnosti i donošenja mera iz oblasti privrednog života.
U cilju ažurnog i tačnog vođenja registra kao jedna od novina predviđena je i izgradnja posebnog informacionog sistema za razmenu podataka među državnim organima koji učestvuju u ovim poslovnim procesima, a koja osim svrhe vođenja ovog registra može da ima i daleko šire i sveobuhvatnije dejstvo.
Na opisani način, takođe će se omogućiti efikasan mehanizam primene brojnih propisa kojima se u postojećem pravnom sistemu uređuju odgovornost donosilaca odluka u privrednim subjektima i pravnim licima bilo da su u pitanju zakonski zastupnici ili članovi upravnih, nadzornih organa i, uopšte odgovorna lica i normira se ograničavanje ili zabrana obavljanja privredne delatnosti kroz norme o merama bezbednosti koje izriču pravosudni i drugi organi u zakonom utvrđenim procedurama prema konkretnom licu i u određenom vremenskom trajanju.
Ove norme sadržane su u sledećim propisima: Zakonu o odgovornosti pravnih lica za krivična dela („Sl.Glasnik RS“ br.97/08) , Krivičnim zakonikom („Sl. glasnik RS“ br. 85/05, 88/05 – ispravka, 107/05 – ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14), Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija („Sl.glasnik RS“ br.55/14), Zakonu o privrednim prestupima („Sl.list SFRJ br. 4/77, 36/77 – ispravka, 14/85, 10/86 – dr. zakon, 74/87, 57/89, 3/90, Sl. list SRJ br. 27/92, 16/93 – dr. zakon, 31/93 – dr. zakon, 41/93 – dr. zakon, 50/93 – dr. zakon, 24/94, 28/96, 64/01, Sl. glasnik RS br. 101/05 – dr. zakon), Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“ br. 80/02, 84/02 – ispravka, 23/03 – ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – dr. zakon, 62/06 – dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 – dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12 – ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14) i drugi zakoni.
Zakonom o stečaju („Sl.glasnik RS“ 104/09, 99/11 – dr.zakon, 72/12 – US, 83/14) propisano je da trajnija nesposobnost plaćanja nastupa, kao stečajni razlog, istekom roka od 45 dana od dospelosti obaveza ili 30 dana od dana potpune obustave svih plaćanja u neprekinutom trajanju.
Na opisani način, jasno je da se Predlogom zakona o centralnoj evidenciji privremenih ograničenjima prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre pojačava informaciona razmena i interoperabilnost sistema između Agencije, Poreske uprave, Narodne Banke Srbije, pravosudnih, prekršajnih, inspekcijskih i drugih državnih organa i imalaca javnih ovlašćenja.
3. Druge mogućnosti za rešavanje problema
Izradi ovog zakona pristupilo se pošto se došlo do zaključka da bi jedino donošenje novog zakona na sveobuhvatan i efikasan način moglo da reši probleme uočene u praksi. Analizirane su i druge mogućnosti za rešavanje problema. Pre svega, analizirani su efekti da se ništa ne menja, odnosno da se zadrži status quo situacija i poboljša primena postojećih propisa ili da se oni izmene, ali bi ovakva rešenja bilo još teže sprovesti. Smatramo da se donošenjem ovakvog sui generis propisa u potpunosti ostvaruje njegova svrha.
4. Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema
Ovim zakonom se jasno propisuju kriterijumi, odnosno osnovi za nastanak i prestanak privremenog ograničenja prava koji garantuju visok nivo pravne sigurnosti u registrovane podatke i svakako jačanju pravne države i na tom nivou. Sadržina centralne evidencije po pitanju vrste i količine podataka o licima koja su upisana u registar je propisana ovim zakonom, te ne postoji opasnost od proizvoljnosti u tumačenju propisa, tako da je ovim načinom s druge strane izvršeno i ograničenje organa državne vlasti da se može kretati samo u granicama koje su mu određene zakonom. Implementacija centralne evidencije predstavlja promer ustanovljanja jasnih mehanizama i procedura, te kao svoj efekat ima i smanjenje širenja birokratskog uticaja na poslovanje privrednih subjekata.
5. Troškovi koje će primena zakona izazvati kod građana i privrede, posebno malih i srednjih preduzeća
Primena ovog zakona neće uticati na povećanje troškova poslovanja, jer su svi podaci koji su sadržani u registru dostupni bez naknade svim državnim organima, tako što će državni organi imati pravo dobijanja elektronskih podataka od strane Agencije za privredne registre bez naknade (što je i do sada bio slučaj), te u postupima koje vode u vezi privrednih subjekata, a tiču se podataka iz registra lica sa privremenim ograničenjima prava neće morati tražiti isprave iz registra za koje bi privredni subjekti morali plaćati naknadu za njihovo izdavanje.
6. Da li pozitivni efekti opravdavaju troškove
Pošto su sredstva za sprovođenje ovog zakona obezbeđena donacijom Kraljevine Norveške i iz sredstava Agencije za privredne registre, ne postoje troškovi za privredu koji će biti dodatna obaveza privrednih subjekata.
Efekti rešenja predloženih ovim zakonom merljivi su i izraženi pre svega indikatorima da je u Republici Srbiji sa stanjem na dan 31. oktobar 2014. godine bilo 48.482 privredna subjekta koji su u blokadi dužoj od 60 dana i da je 45.482 privredna subjekta u blokati dužoj od 120 dana, te da to predstavlja negde oko 14% privrede Srbije, kao i da ostatak privrede (oko 86%) neće biti obuhvaćen ovim zakonskim rešenjem.
Ozbiljnost problema dovoljno reprezentuje i činjenica da se broj registrovanih privrednih subjekata koji su u blokadi dužoj od 180 dana kreće oko 44.000 pa je osnovano zaključiti da veliki broj ovih subjekata nastavlja privrednu aktivnost novom registracijom.
Jedan broj lica, na opisani način, potpuno zanemaruje i norme Zakona o privrednim društvima („Sl.glasnik RS“ br. 36/11, 99/11, 83/14-dr.zakon i 5/15) koji propisuje posebne odgovornosti prema društvu upravo od strane članova društva, direktora, članova nadzornog odbora, ortaka, komplementara i dr. Pravila savesnog i poštenog poslovanja nameću dužnosti poštovanja obaveza kako prema društvu tako i prema poslovnoj zajednici uz obavezu izbegavanja zloupotreba u poslovanju i izigravanja poverilaca na način što bi se osnovalo novo privredno društvo ili privredni subjekat i time započeo novi poslovni ciklus uz potpuno zanemarivanje obaveza i odgovornosti prema prethodnom privrednom subjektu i njegovim poveriocima i partnerima.
7. Da li akt stimiluše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju
Zbog svoje prirode Predlogom zakona o centralnoj evidenciji privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre ne može neposredno da utiče na pojavu novih privrednih subjekata na tržištu, ali on posredno utiče na jačanje potencijala postojećeg privrednog sistema.
Ovaj zakon će otkloniti neke od problema uočenih u praksi, pre svega novih privrednih subjekata čiji vlasnici već imaju ili izrečene upravne ili sudske mere koje im to zabranjuju ili se njihovi već postojeći privredni subjekti nalaze u postupku stečaja ili prinudne likvidacije, odnosno u blokadi. Ovim načinom se neće povećati broj novih privrednih subjekata, ali će na tržištu podići nivo konkurentnosti svih koji svoje obaveze izvršavaju na vreme i rade i posluju u granicama propisanih uslova i rokova (bilo zakonskih bilo ugovornih). Svakako zakon služi kao instrument za sprečavanje novih privrednih subjekata koji od početka nose teret „prenetog“ poslovanja sa onih koji svoje obaveze ne mogu izmirivati.
8. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove
U izradi Nacrta Zakona o centralnoj evidenciji privremenih ograničenja prava lica registrovanih u Agenciji za privredne registre učestvovali su predstavnici privrednih subjekata kroz članstvo u radnoj grupi predstavnika Privredne komore Srbije, a Ministarstvo privrede objavilo je javni poziv za učešće na javnoj raspravi o Nacrtu zakona o privremenim ograničenjima prava, te će se nakon održane javne rasprave i kritičkog osvrta na date predloge, primedbe i sugestije stručne i zainteresovane javnosti detaljnije pristupiti izradi Nacrta zakona i analizi efekata rešenja koja budu eventualno u postupku javne rasprave prihvaćena.
9. Koje će mere biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja ovog zakona
Da bi se ostvarili zakonom navedeni razlozi biće doneti podzakonski akti, koji se pre svega tiču tehničkog sprovođenja zakona u smislu uspostavljanja centralne evidencije, kao i izgradnja sistema interoperabilnosti državih organa koji učestvuju u postupku ustanovljavanja i vođenja ovog registra. Takođe, biće neophodno preduzeti čitav niz mera i aktivnosti koje se odnose, kako na edukaciju državnih službenika koji će direktno učestvovati u ovim poslovnim procesima, tako i javnosti putem izgrade dela internet strane Agencije za privredne registre koja će služiti za uvid u ovaj registar i dobijanje podataka i odgovora od zainteresovanih lica.