ANALIZA EFEKATA
ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PREDŠKOLSKOM
VASPITANjU I OBRAZOVANjU
1.KOJI SU PROBLEMI KOJE ZAKON TREBA DA REŠI?
Imajući u vidu da je od stupanja na snagu Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju prošlo sedam godina i da je od 2010. godine, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja menjan i dopunjavan 2011, 2013, 2015. i 2016. godine, kao i da se u 2017. godini donosi novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, izmenama i dopunama posebnog zakona u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja potrebno je da se, komplementarno sistemskim rešenjima u Zakonu, obezbedi efikasno ostvarivanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
Razlog za donošenje Zakona o izmenama i dopunama zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju je potreba da se izvrše odgovarajuće izmene i dopune kako bi se, u pogledu ostvarivanja delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, kao dela jedinstvenog sistema obrazovanja u Republici Srbiji, obezbedilo usaglašavanje odredaba ovog zakona sa odredbama zakona kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja. Izmenama i dopunama zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju teži se unapređivanju primene pojedinih zakonskih rešenja u cilju obezbeđivanja i unapređivanja kvaliteta, dostupnosti i pravednosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
Dosadašnja primena Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju u praksi ukazala je na potrebu preciznijeg uređivanja jezika ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada, evidencije koju vodi i javnih isprava koje izdaje predškolska ustanova, odnosno osnovna škola koja ostvaruje pripremni predškolski program, načina razvijanja predškolskog programa, ostvarivanja različitih programa i oblika u delatnosti predškolske ustanove, pružanja podrške deci iz osetljivih društvenih grupa, zadataka vaspitača i stručnog saradnika i drugih pitanja od značaja za ostvarivanje delatnosti predškolske ustanove.
2. KOJI SU ŽELjENI CILjEVI DONOŠENjA ZAKONA?
Donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju ima za cilj da se obezbedi dostupno i kvalitetno vaspitanje i obrazovanje za svu decu kroz podršku celovitom razvoju i dobrobiti deteta predškolskog uzrasta, pružanjem uslova i podsticaja da razvija svoje kapacitete, proširuje iskustva i izgrađuje saznanja o sebi, drugim ljudima i svetu, vaspitnoj funkciji porodice, daljem vaspitanju i obrazovanju i uključivanju u društvenu zajednicu i razvijanju potencijala deteta .
Osnovni strateški dokument u oblasti douniverzitetskog obrazovanja jeste Strategija razvoja obrazovanja u Republici Srbiji do 2020 godine (SROS 2020), koju je donela Vlada Republike Srbije 2012. godine („Službeni glasnik RS”, broj 107/12). U domenu predškolskog vaspitanja i obrazovanja, vizija razvoja sistema je uspostavljen diversifikovani sistem kvalitetne društvene brige, vaspitanja i obrazovanja dece predškolskog uzrasta kojim su obuhvaćena deca i porodice u obimu koji je ostvariv na osnovu mogućnosti Republike Srbije i odgovarajuće lokalne samouprave.
Reforma predškolskog vaspitanja i obrazovanja obuhvata niz procesa i aktivnosti koji treba da doprinesu razvijanju diversifikovanog sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja koji će omogućiti značajniji obuhvat dece uzrasta od 6 meseci do polaska u osnovnu školu kvalitetnim predškolskim programima, u skladu sa SROS 2020 i Akcionim planom za njenu primenu (unapređivanje dostupnosti, kvaliteta i pravednosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja). Jednu od važnih pretpostavki za ostvarivanje strateških prioriteta u delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja predstavlja unapređivanje regulativnog okvira, koji zajedno sa različitim merama na nacionalnom i lokalnom nivou, čini bitan element konteksta podrške deci predškolskog uzrasta i njihovim porodicama.
Predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem su obuhvaćena deca uzrasta od šest meseci do polaska u osnovnu školu. Sistem čini mreža od 334 ustanove i to: 162 državne predškolske ustanove (2479 objekata) i 172 privatne predškolske ustanove (203 objekta). Predškolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje se i u osnovnim školama koje realizuju pripremni predškolski program.
Ukupni obuhvat dece uzrasta od 3 do 6,5 godina je nizak u poređenju sa drugim evropskim zemljama, kao i ciljevima SROS 2020. (dok je prosečno učešće dece uzrasta od 4 godine do polaska u osnovnu školu u 28 zemalja EU 2012. godine iznosilo oko 94%, u Srbiji je to bio slučaj za oko 74% dece navedenog uzrasta). Ukupan procenat obuhvata dece predškolskog uzrasta je u stalnom porastu: 2002. godine 32%, 2009. godine 47,37%, 2011. godine 48,05%, 2012/2013.godine 49,72%, 2014/2015. godine 47, 45%, 2015/2016. godine 49, 62%, 2016/2017. godine 52,30%). Obuhvat dece predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem se veoma razlikuje za decu iz različitih starosnih grupa (tabela).
Uzrast dece 2011 2012 2013 2014 2015/2016 2016/2017 6 mes.- 3 godine 18% 19% 19% 23% 26, 40% 27,40% 3 – 5, 5 godina 52% 55% 55% 54% 54, 82% 58, 94% 5, 5 – 6, 5 godina (PPP) 97% 94% 98% 98% 95% 96,57%
U programe predškolskog vaspitanja i obrazovanja u značajno manjem procentu su uključena deca iz porodica nižeg socio-ekonomskog statusa, deca iz seoskih sredina, deca čiji roditelji imaju srednje ili niže obrazovanje, deca sa smetnjama u razvoju, romska deca iako važeći propisi stvaraju osnov za njihovo šire uključivanje u sistem.
Kapaciteti PVO su u porastu od 2000. godine, ali je za dostizanje strateških ciljeva neophodno dodatno proširenje postojećih kapaciteta i optimizacija mreže predškolskih ustanova u skladu sa potrebama dece i porodica u konkretnim lokalnim zajednicama (velike razlike u kapacitetima PVO između opština sa različitim stepenom socio-ekonomskog razvoja). Imajući u vidu demografske projekcije (populacija dece predškolskog uzrasta se smanjuje neprekidno po stopi od 1% godišnje) potrebno je dobro planiranje novih kapaciteta PVO kako bi se izbegao nesklad između dostupnih kapaciteta i broja predškolske dece kao potencijalnih učesnika u predškolskim programima.
Povećanje obuhvata dece uzrasta od 3 do 5,5 godina kvalitetnim i raznovrsnim programima predškolskog vaspitanja i obrazovanja je moguće uz ostvariv nivo ulaganja na lokalnom nivou. Različiti neiskorišćeni prostorni kapaciteti koji postoje na lokalnom nivou mogu postati potencijalni resurs za širenje kapaciteta predškolskih ustanova, posebno u udaljenim, ruralnim i siromašnim područjima.
Izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju teži se unapređivanju primene pojedinih zakonskih rešenja u cilju obezbeđivanja i unapređivanja kvaliteta, dostupnosti i pravednosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Izmenama i dopunama posebnog zakona potrebno je da se, komplementarno sistemskim rešenjima u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, obezbedi efikasno ostvarivanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
3. DA LI SU RAZMATRANE MOGUĆNOSTI ZA REŠAVANjE PROBLEMA BEZ DONOŠENjA AKTA?
Donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju uslovljeno je donošenjem novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja sa čijim rešenjima se usklađuju postojeća rešenja u sada važećem Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju
4. ZAŠTO JE DONOŠENjE AKTA NAJBOLjI NAČIN ZA REŠAVANjE PROBLEMA?
Promene u Zakonu o predškolskom vaspitanju i obrazovanju uslovljene su novim rešenjima u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i zbog međusobnog odnosa tih zakona nužno je donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju
5. NA KOGA ĆE I KAKO NAJVEROVATNIJE UTICATI REŠENjA U ZAKONU?
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju imaće pozitivan uticaj na decu, roditelje, zaposlene i ustanove.
Rešenja u Predlogu zakona uticaće na:
– decu – stvara se pravni osnov za unapređivanje vaspitno-obrazovnog rada, dostupnost kvalitetnijem vaspitanju i obrazovanju, bolji uslovi za vaspitanje i obrazovanje dece koja imaju potrebu za dodatnom podrškom u vaspitanju i obrazovanju;
– roditelje – povećanje kvaliteta vaspitanja i obrazovanja njihove dece, veće uključivanje u rad i aktivnosti predškolske ustanove, ali i pojačana odgovornost za upis dece u pripremni predškolski program u organizaciji predškolske ustanove ili osnovne škole
– zaposlene- kroz utvrđene zadatke vaspitača,medicinske sestre-vaspitača i defektologa-vaspitača obezbeđuje se ostvarivanje i unapređivanje vaspitno-obrazovnog rada, unapređivanje nege kao i postizanje ciljeva i principima predškolskog vaspitanja i obrazovanja u skladu sa IOP-om i programom vaspitno-obrazovnog rada
– ustanove – povećanje autonomije ustanove, a samim tim i odgovornost iste.
Jedna od prioritetnih funkcija predškolskog vaspitanja je podrška vaspitnoj funkciji porodice. Učešće roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika u procesu odlučivanja u ustanovi je propisano sistemskim zakonom, a značaj i oblici saradnje sa roditeljima razrađeni su na nivou koncepcije predškolskog vaspitanja i obrazovanja (Opšte osnove predškolskog programa), koja predstavlja polazište za razvijanje predškolskog programa na nivou ustanove, odnosno programa vaspitno-obrazovnog rada na nivou vaspitne grupe. Važećim Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju propisani su ciljevi i principi predškolskog vaspitanja i obrazovanja, koji na poseban način otvaraju prostor za prepoznavanje važnosti otvaranja predškolske ustanove prema potrebama i interesovanjima porodica.
U procesu usklađivanja posebnog zakona sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je izvršena izmena i dopuna člana 16. Zakona u smislu proširivanja bitnih elemenata predškolskog programa na način da se ovim dokumentom predvide, odnosno posebno razrade i načini saradnje sa savetom roditelja formiranim u jedinici lokalne samouprave.
Takođe, novina koju uvodi član 17. Predloga zakona je da se dete iz osetljive društvene grupe ne može upisati u razvojnu grupu bez mišljenja interresorne komisije i saglasnosti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika. Izmenama člana 34. Zakona predviđeno je i da predškolska ustanova i osnovna škola, u saradnji sa roditeljima, odnosno drugim zakonskim zastupnicima deteta, planiraju i ostvaruju zajedničke tranzicione aktivnosti, kao vid podrške prelazu deteta u drugu ustanovu ili na sledeći nivo obrazovanja.
6. KAKVE TROŠKOVE ĆE PRIMENA ZAKONA IZAZVATI GRAĐANIMA I PRIVREDI, A NAROČITO MALIM I SREDNjIM PREDUZEĆIMA?
Za sprovođenje Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju nisu potrebna sredstva u budzetu Republike Srbije.
7. DA LI SU POZITIVNE POSLEDICE DONOŠENjA ZAKONA TAKVE DA OPRAVDAVAJU TROŠKOVE KOJE ĆE ON STVORITI?
Pozitivne posledice donošenja Predloga zakona odnose se na obezbeđivanje dostupnosti i kvaliteta predšskolskog vaspitanja i obrazovanja.
S obzirom na to da nema dodatnih troškova koje stvara primena navedenih zakonskih rešenja, ne može se ni govoriti o njihovoj opravdanosti, ali se može konstatovati da će se sistem učiniti kvalitetnijim i efikasnijim.
8. DA LI SE ZAKONOM PODRŽAVA STVARANjE NOVIH PRIVREDNIH SUBJEKATA I TRŽIŠNA KONKURENCIJA?
Predlogom zakona ne podržava se stvaranje novih privrednih subjekata. Predloženi zakon ni na koji način ne ograničava tržišnu konkurenciju.
9. DA LI SU SVE ZAINTERESOVANE STRANE IMALE PRILIKU DA SE IZJASNE O ZAKONU?
U postupku izrade Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju nije pribavljeno formalno izjašnjenje, ali je učešće zainteresovanih strana (ustanova) i predstavnika reprezentativnih sindikata, strukovnih udruženja i predstavnika visokoškolske ustanove obezbeđeno kroz članstvo u Radnoj grupi za izradu Predloga zakona.
O Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju nije sprovedena javna rasprava, u skladu sa Zaključkom Odbora za javne službe Vlade Republike Srbije, 05 broj 011-7343/2017 od 11. 08. 2017. godine, kojim se prihvata Predlog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkoga razvoja da nije potrebno sprovoditi javnu raspravu.
10. KOJE ĆE SE MERE TOKOM PRIMENE ZAKONA PREDUZETI DA BI SE POSTIGLO ONO ŠTO SE ZAKONOM PREDVIĐA?
Radi sprovođenja zakona predviđeno je da ministar donese sledeće podzakonske akte:
– Pravilnik o načinu i uslovima ostvarivanja programa vaspitno-obrazovnog rada na stranom jeziku, odnosno dvojezično,
– Pravilnik o vrsti, nazivu, sadržaju obrazaca, i načinu vođenja i popunjavanja evidencije i izdavanja javnih isprava,
– Pravilnik o bližim uslovima za ostvarivanje različitih oblika i programa vaspitno-obrazovnog rada,
– Pravnilik o bližim uslovima o načinu ostvarivanja programa vaspitno-obrazovnog rada u odgovarajućim zdravstvenim ustanovama.
Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
4342017.0125.309.doc/1