VII. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Budući da se ovim zakonom uređuju poreski postupak i poreska administracija, kako bi se u procesnom smislu doprinelo ostvarivanju mera fiskalne politike koje se uređuju materijalnim poreskim propisima, obračun efekata na bazi izmena i dopuna ovog zakona nije moguće precizno iskazati u apsolutnom iznosu, zbog čega on nije dat u ovim iznosima saglasno odredbi člana 40. stav 2. Poslovnika Vlade („Službeni glasnik RS”, br. 61/06-prečišćen tekst, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13 i 76/14).
Postoji nekoliko ključnih efekata predloženih promena:
S obzirom na to da Zakonom ponuđena rešenja daju priliku da se poreskim obveznicima pod povoljnijim uslovima od važećih odloži plaćanje dugovanog poreza, odnosno otpiše kamata na dugovanja dospela za plaćanje do dana stupanja na snagu ovog zakona i koji su evidentirani u poreskom računovodstvu Poreske uprave, očekuje se da će određeni broj poreskih obveznika podneti zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza. Naime, propisivanjem mogućnosti da se poreska obaveza izmiri najviše do 60 rata, poreskim obveznicima obezbeđuje se da uz manje finansijsko opterećenje izmire taj dug, čime se stvaraju uslovi za normalizaciju poslovanja, uz očuvanje nivoa socijalne zaštite najugroženijih slojeva društva i daljeg podsticanja privrednih aktivnosti;
Jačanje pravne sigurnosti uspostavljanjem jasnih pravila i preciziranjem pojmova i postupaka osiguravaju jednoobraznost u postupanju Poreske uprave čime unapređuju uslove poslovanja obveznicima obezbeđujući izvesnost posledica određene poresko-pravne situacije, čime se otklanja neizvesnost koja se javlja kao posledica neusaglašenosti u ukupnom pravnom okviru za poslovanje.
Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u Zakonu.
Predložena rešenja imaju uticaj na sve učesnike u poresko-pravnom postupku, dakle kako na same poreske obveznike i Poresku upravu, tako i na ostale subjekte koji su obavezni da učine neku radnju u ovom postupku.
Zakon će imati pozitivan uticaj na:
– sve poreske obveznike – jer se stvara pravni osnov da neizmirene obaveze mogu izmiriti pod povoljnijim uslovima;
– podsticaj razvoju preduzetništva i privrede, jer se stvaraju uslovi da se predloženim fiskalnim rasterećenjem, njihova finansijska sredstva usmere na razvoj njihovih delatnosti.
2. Kakve troškove će primena Zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima).
Primena ovog zakona ne bi trebalo da stvori dodatne (direktne) troškove poreskim obveznicima, s obzirom na to da mogu ostvarivati pravo na plaćanje dugovanog poreza na rate i otpis kamate, uz ispunjenje propisanih uslova.
3. Da li su pozitivne posledice donošenja Zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti.
Kao što je navedeno, poreski obveznici (privredni subjekti i fizička lica) neće snositi troškove donošenjem ovog zakona, ali se ocenjuje se da je potreba za prevazilaženjem problema veća od mogućih indirektnih troškova koje će primena ovog zakona stvoriti.
4. Da li se Zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija.
Ocenjuje se da primena Zakona neće doprineti stvaranju novih privrednih subjekata ali će, u određenoj meri, posredstvom poboljšanja uslova poslovanja posredno pozitivno uticati na očuvanje tržišne konkurencije.
Naime, predložene izmene i dopune Zakona, imajući u vidu pitanja koja uređuju, nemaju za cilj podsticanje stvaranja novih privrednih subjekata na tržištu, niti stvaranja tržišne konkurencije, već se stvaraju uslovi za nastavak poslovanja, odnosno za sprečavanje prestanka obavljanja delatnosti od strane određenih privrednih društava u finansijskim poteškoćama, kao i gubitak zaposlenja u njima (tako što se predlaže da se plaćanje dugovanog poreza tim licima može odobriti u dužim rokovima od rokova u kojima se, do sada, odlaganje plaćanja moglo vršiti).
5. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o Zakonu.
Prilikom izrade ovog zakonskog rešenja usvojene su inicijative za izmenom pojedinih odredaba zakona, kako od strane poreskih obveznika, tako i brojnih državnih organa i drugih organizacija.
6. Koje će se mere tokom primene Zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava.
Ministarstvo finansija – Poreska uprava (za javne prihode koje utvrđuje, naplaćuje i kontroliše) i nadležni poreski organi jedinica lokalnih samouprava (za svoje izvorne javne prihode – lokalne poreze) nadležni su za sprovođenje Zakona.
Posebno ističemo da Ministarstvo finansija, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, njihovim objavljivanjem na zvaničnoj internet strani, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i dostupnost informacijama, kako bi se na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem Zakona.
Kako bi se ostvarili ciljevi koji se donošenjem ovog zakona žele postići, po potrebi će ovo ministarstvo davati mišljenja o njegovoj primeni, a organi uprave odgovarajuća uputstva za njegovo sprovođenje.