VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu
Rešenja u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama (u daljem tekstu: Predlog zakona) imaće uticaj na pojedine učesnike u unutrašnjem vodnom saobraćaju.
Predlog zakona će uticati na Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u okviru koga će se formirati posebna organizaciona jedinica koju će činiti četiri zaposlena, a koja će obavljati poslove operatera Servisa za upravljanje brodskim saobraćajem (VTS).
Predlog zakona će uticati na Direkciju za vodne puteve kojoj se dodaje u nadležnost upravljanje AtoN sistemom obeležavanja plovnih puteva. Uvođenje ovog sistema realizuje se kroz Projekat „Uvođenje elektronskog sistema obeležavanja plovnih putevaˮ, koji se finansira iz IPA 2013 sredstava i čija je vrednost 3,4 miliona evra. Ovaj projekat podrazumeva zamenu sadašnjih klasičnih navigacionih bova koje obeležavaju plovne puteve sa novim bovama koje će imati ugrađene tzv. AIS AtoN transpondere. Ovi transponderi će omogućiti da navigacione bove budu vidljive na elektronskim navigacionim kartama koje se koriste na brodovima, u svim uslovima plovidbe (danju, noću, u uslovima magle, snega i dr.) za razliku od sadašnjih bova koje su vidljive isključivo tokom dnevne plovidbe. Ovaj projekat će takođe omogućiti daleko brže reakcije u situaciji kada npr. neki brod tokom plovidbe ošteti navigacionu bovu, kada će Direkcija za vodne puteve jednostavno aktivirati tzv. virtuelni aton, koji će postati vidljiv na brodskim elektronskim navigacionim kartama. Na taj način, iako je bova oštećena, potopljena ili se otkačila sa sidra, brod će preko navigacione karte ipak videti gde se nalazi plovni put. Takođe, ovaj sistem će omogućiti da se npr. u vanrednim situacijama, kroz upotrebu virtuelnih atona brzo obeleži mesto havarije kako bi drugi brodovi odmah mogli da prilagode plovidbu toj situaciji.
Predlog zakona će uticati na pojedine brodarske kompanije koje će radno vreme članova posade morati da usklade sa odredbama ovog zakona, a koje će biti usklađene sa Direktivom Saveta 2014/112/EU o sprovođenju Evropskog sporazuma o utvrđivanju određenih vidova organizacije radnog vremena u plovidbi unutrašnjim vodnim putevima, zaključenog između Evropskog saveza za plovidbu unutrašnjim vodnim putevima (EBU), Evropske organizacije zapovednika plovila (ESO) i Evropske federacije radnika u transportu (ETF). Većina brodarskih kompanija već poštuje standarde organizacije radnog vremena koje se primenjuju u EU, međutim na brodovima kojima upravljaju pojedine brodarske kompanije uočena su značajna prekoračenja normi dozvoljenih radnih sati, zbog čega će dopune ovog dela Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama pozitivno uticati na zaštitu osnovnih prava članova posade.
Nadalje, Predlogom zakona se pozitivno utiče na poslovanje brodarskih kompanija na način što se predlaže ukidanje kontrolnog pregleda, kao jedna od četiri vrste tehničkih pregleda brodova, koji vrši Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, kao organ uprave u sastavu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Na ovaj način će se pozitivno uticati na poslovanje brodarskih kompanija, imajući u vidu da troškovi ovog pregleda, koji se vrši na svakih 30 meseci, iznose u proseku od 50.000 do 180.000 dinara, pri čemu se neće uticati na bezbednost plovidbe, zbog sveobuhvatnog redovnog pregleda koji se vrši svake pete godine. Ova vrsta pregleda je ukinuta i u državama članicama Evropske unije.
Takođe, po ugledu na nemačko zakonodavstvo Predlogom zakona je propisano da za vršenje pojedinih poslova na brodu, u određenim modelima plovidbe, brodar može da angažuje pripravnika za sticanje zvanja umesto pojedinih članova posade sa propisanim zvanjima, u skladu sa propisom kojim se utvrđuje najmanji broj članova posade za bezbednu plovidbu.
Predlog zakona će uticati na privredna društva koja upravljaju privremenim deponijama šljunka i peska. U tom smislu, pravni status ovih objekata trenutno je uređen Zakonom o planiranju i izgradnji koji ih prepoznaje kao privremene građevinske objekte za koje se izdaje privremena građevinska dozvola. Nadalje, Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama propisano je da pretovar šljunka i peska spada u lučku delatnost koja se može obavljati samo u okviru lučkog područja, dok je članom 10. Zakona o vodama („Službeni glasnik RS”, br. 30/10, 93/12 i 104/16) propisano da se, ako je za obavljanje privredne delatnosti u okviru privremenih deponija šljunka, peska i drugog materijala, neophodno pristajanje brodova uz obalu, na formiranje privremenih deponija šljunka, peska i drugog materijala primenjuju se odredbe Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Imajući u vidu da trenutno na obalama Dunava, Save i Tise na teritoriji Republike Srbije, ima preko 140 ovih privremenih objekata, čiji je rad imao veliki uticaj na nesmetano poslovanje legalnih luka u Republici Srbiji, što je posledično dovelo do toga da danas ne postoji nijedan legalan lučki terminal za pretovar rečnih agregara (šljunka i peska). Predlogom zakona predlaže se postepeno rešavanje ovog velikog problema koji opterećuje rad luka u Srbiji i utiču na njihovu konkretnost na međunarodnom tržištu lučkih usluga. S tim u vezi, Predlogom zakona se propisuje rok od šest godina, koliko najduže traju privremene građevinske dozvole u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, kao prelazni rok za postepenu relokaciju tzv. šljunkara na zvanična lučka područja, pri čemu je predviđeno da jedinice lokalne samouprave svojim odlukama utvrde na kojim se tačno lokacijama mogu nalaziti privremene deponije šljunka i peska, do isteka navedenog prelaznog roka. Takođe, za one privremene deponije šljunka i peska koje ne budu obuhvaćene odlukama jedinica lokalnih samouprava, predviđena je mogućnost preseljenja na lučka područja koja su već utvrđena ili će biti utvrđena u narednom periodu u skladu sa prostornim planovima.
Predloženim rešenjem pozitivno će se uticati na poslovanje luka, ali i na sadašnje privremene deponije šljunka i peska koje će relokacijom na lučko područje steći mogućnost dobijanja građevinske i upotrebne dozvole za razliku od sadašnje privremene građevinske dozvole, pri čemu se ukazuje da skoro nijedan od ovih objekata nema ni privremenu građevinsku dozvolu.
Predlog zakona će pozitivno uticati na jedinice lokalne samouprave obzirom da se uvodi red u oblasti rada privezišta za čamce. S tim u vezi, u nadležnost jedinica lokalne samouprave prenosi se izdavanje odobrenja za rad ovih objekata, za koje će jedinica lokalne samouprave naplaćivati lokalnu administrativnu taksu u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave.
S tim u vezi, Predlog zakona će uticati i na rad pravnih lica koja danas pružaju usluge u okviru privezišta za čamce, koja će biti dužna da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona, te ishoduju odobrenje za rad od jedinice lokalne samouprave, ali i koriguju iznose takse koje danas naplaćuju od korisnika njihovih usluga u skladu sa odlukom koju će doneti Vlada nakon usvajanja zakona.
Predlog zakona će pozitivno uticati i na rad Agencije za upravljanje lukama u čiju nadležnost je stavljeno izdavanje odobrenja za rad marina.
Takođe, Predlog zakona uticaće na poslovanje privrednih društava koja koriste čamce bez sopstvenog pogona, pedaline i slična plovila za obavljanje privredne delatnosti, obzirom da će ista morati da obezbede da svako lice koje se ukrcava na ova plovila obavezno ima prsluk za spasavanje, kao i da preduzmu druge mere u cilju bezbednosti tih lica određene od strane nadležne lučke kapetanije.
Predlog zakona uticaće na Upravu za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu koja će biti dužna da prati rad CESNI Komiteta na usaglašavanju ES-TRIN standarda, da ga prevodi i objavljuje na svojoj internet prezentaciji, kao i da pravovremeno predlaže izmenu Priloga 2 Pravilnika o tehničkim zahtevima za statutarnu sertifikaciju brodova unutrašnje plovidbe, odmah nakon usvajanja novog ES-TRIN standarda od strane CESNI Komiteta.
Predlog zakona će delimično uticati na rad lučkih operatera koji su u procesu privatizacije, odnosno svojinske transformacije stekli pravo svojine na celini ili određenom delu lučke suprastrukture ili lučke infrastrukture, obzirom da se uvodi obaveza podnošenja zahteva za upis u upisnik u upravnom postupku.
Konačno, Predlogom zakona otvara se mogućnost vršenja obuka za sticanje zvanja u unutrašnjoj plovidbi. Predmetna mogućnost predviđena je propisima Evropske unije, te se na ovaj način otvara mogućnost domaćim privrednim društvima da ispune određene tehničke zahteve i dobiju odobrenje za obavljanje ovog posla. Ukazuje se da obuka neće biti obavezan uslov za sticanje zvanja, već alternativna mogućnost da zainteresovana lica na jedan brži način, kroz sistem obrazovanja odraslih po kome će raditi ovi centri za obuku, steknu određeno zvanje u unutrašnjoj plovidbi. Primena odredaba ovog dela Predloga zakona odložena je na godinu dana, što je rezultat potrebe da se sačeka sa usvajanjem svih tehničkih i drugih standarda za vršenje obuka u okviru CESNI komiteta, koji će potom biti transponovani u domaće zakonodavstvo. Rad na usvajanju navedenih standarda se očekuje do juna 2018. godine. Važno je istaći da se u saradnji sa srednjim brodarskim školama u Srbiji radi na uspostavljanju sistema u kome ovi centri za obuku neće biti konkurencija redovnom sistemu obrazovanja, već će predstavljati njegovu nadogradnju. Naime, cilj Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je da definiše sistem po kome će srednje brodarske škole, kroz korišćenje instrumenata dualnog obrazovanja, omogućiti učeniku da na kraju perioda školovanja dobije zvanje mornara u unutrašnjoj plovidbi i time mogućnost zapošljavanja odmah po završetku formalnog obrazovanja. Sadašnji sistem ovo ne omogućava, obzirom da lice koje je završilo srednju brodarsku školu mora da stekne obavezni plovidbeni staž nakon završetka formalnog školovanja, a potom i da položi stručni ispit za sticanje zvanja mornara. Novim sistemom učenik bi obavezni plovidbeni staž stekao tokom trajanja školovanja i samim činom maturiranja stekao sve potrebne uslove za dobijanje zvanja mornara. Nadalje, po završetku formalnog školovanja i sticanja zvanja mornara, lice bi potrebna znanja i veštine za sticanje viših zvanja od mornara mogao da stekne ili kroz obavezni plovidbeni staž i samostalnu teorijsku pripremu za polaganje stručnog ispita, ili kroz završetak odgovarajuće obuke u centru za obuku. Ova obuka će omogućavati skraćivanje trajanja obaveznog plovidbenog staža (zbog znanja i veština koje će lice na obuci steći upotrebom simulatora), ali i pružila potrebno teorijsko znanje za polaganje stručnog ispita. S tim u vezi, narednih godina će se definisati da li će se stručni ispiti održavati u lučkim kapetanijama, kao što je danas slučaj, ili će se ovlašćenje za vršenje ovih ispita preneti na centre za obuku. Svako od navedenih rešenja zahteva propisivanje jasnih kvalifikacija koje će procenjivači morati da ispune bez obzira da li će raditi u okviru lučkih kapetanija ili centara za obuku. Takođe, instruktori koji će se koristiti tokom trajanja redovnog obrazovanja moraće da ispune uslove koji će biti propisani u skladu sa zakonom kojim će se urediti dualno obrazovanje.
Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi
(naročito malim i srednjim preduzećima)
U odnosu na troškove koje će primena ovog zakona stvoriti za građane i privredu, isti će stvoriti dodatne troškove za pojedine učesnike unutrašnjeg vodnog transporta.
Dodatne troškove Predlog zakona će prouzrokovati za brodarske kompanije koje nisu poštovale jedinstvena evropska pravila o raspodeli radnog vremena, već su na manji broj članova posade raspoređivali veći broj radnih obaveza. Propisivanjem odredaba o raspodeli radnog vremena u skladu sa Direktivom Saveta 2014/112/EU, ove brodarske kompanije moraće da zaposle nove članove posade.
Dodatne troškove Predlog zakona će prouzrokovati za privredna društva koja upravljaju privremenim deponijama šljunka i peska. Naime, u narednih šest godina ova privredna društva će biti dužna da svoje poslovanje usklade sa propisima Republike Srbije, te da ovu delatnost obavljaju isključivo u okviru utvrđenih lučkih područja. To će podrazumevati da se najveći broj ovih privremenih deponija šljunka i peska relocira sa sadašnjih lokacija na nove lokacije u skladu sa propisima Republike Srbije, te da ulože sredstva u izgradnju novih objekata u sastavu lučkog terminala za rasute terete. Imajući u vidu značaj ovih objekata za nesmetano funkcionisanje ukupne građevinske industrije, Predlogom zakona je propisan razuman rok za relokaciju od šest godina, pri čemu je propisano da će ovim privrednim društvima vrednost naknade za operativnu upotrebu luke, odnosno pristaništa, koju su svi lučki operateri dužni da plate, biti umanjena srazmerno vrednosti radova na izgradnji nove lučke infrastrukture u sastavu lučkog terminala za rasute terete, koju će graditi iz sopstvenih sredstava tokom trajanja prelaznog perioda.
Za sprovođenje ovog zakona potrebno je obezbediti sredstva u budzetu Republike Srbije u cilju zapošljavanja četiri nova zaposlena koji će obavljati poslove operatera u okviru VTS centra koji će se osnovati kao posebna organizaciona jedinica u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Ukazuje se da VTS centar mora da pruža usluge upravljanja brodskim saobraćajem 24 časa sedam dana u nedelji, zbog čega je potrebno zaposliti četiri državna službenika. Naime, mesečni fond radnih sati je 720 sati (24h30=720), što se deli na četiri VTS operatera, odnosno službenika. Mesečni fond sati za jednog službenika je oko 170 sati u zavisnosti koliko je dana u mesecu. Iz navedenog proizilazi da je za normalno funkcionisanje VTS centra potrebno predvideti zapošljavanje najmanje četiri državna službenika.
Navedena četiri zaposlena bi bila zaposlena tokom 2019. godine i za njihovo zapošljavanje je potrebno obezbediti sredstva za isplatu zarada u ukupnom iznosu (bruto II) od 4.025.397 dinara na godišnjem nivou. Naime, predmetni centar činiće četiri zaposlena od čega rukovodilac organizacione jedinice u zvanju samostalnog savetnika i tri izvršioca u zvanju savetnika. Za samostalnog savetnika predlaže se utvrđivanje trećeg platnog razreda sa koeficijentom 3,39, dok se za savetnike predlaže utvrđivanje prvog platnog razreda sa koeficijentom 2,53.
Za tehničko opremanje VTS centar nije potrebno obezbediti sredstva obzirom da će koristiti postojeću tehničku opremu koja se koristi za potrebe Rečnih informacionih servisa (RIS).
U odnosu na uvođenje ES-TRIN standarda za tehničke zahteve za brodove unutrašnje plovidbe, ukazuje se da je Republika Srbija transponovala u domaće zakonodavstvo odredbe Direktive 2006/87 čime su tehnički zahtevi koji se danas primenjuju u Republici Srbiji već usaglašeni sa važećim ES-TRIN standardom, te ova izmena neće stvoriti dodatne troškove za privredu.
Takođe, uvođenje obaveze koje se uvode Predlogom zakona da privredna društva koja koriste čamce bez sopstvenog pogona, pedaline i slična plovila za obavljanje privredne delatnosti, obezbede da svako lice koje se ukrcava na ova plovila obavezno ima prsluk za spasavanje, neće prouzrokovati dodatne troškove jer su ova privredna društva već morala da ispunjavaju ove obaveze koje su do danas određivane naredbom lučkih kapetanija. Ovom odredbom se nekadašnje diskreciono ovlašćenje lučke kapetanije da ovu obavezu odredi ili ne odredi, ukida i uvodi pravna sigurnost kroz propisivanje obaveze koja se inače već poštuje u praksi Predlogom zakona.
Uvođenje obaveze vođenja evidencije o dnevnom radnom vremenu neće prouzrokovati dodatne troškove obzirom da se evidencija vodi na A4 papiru koji treba da budu odštampane odgovarajuće tablice koje popunjava zapovednik broda.
Propisivanje obaveze posedovanja AIS transpondera A klase rezultat je potrebe da se spreče zloupotrebe do kojih je došlo u praksi. Naime, Zakonom je već propisano da AIS transpondera mora da ima odobrenje tipa, koje se inače može dobiti samo za AIS transpondera A klase. Međutim, zbog širokog tumačenja odredbe Zakona, u praksi je odobravana upotreba klase B ovog transpondera, što nije u skladu sa propisima. U cilju otklanjanja ove situacije, Predlogom zakona se samo precizira klasa transpondera koja može da se ugrađuje na brod, a koja je i do danas mogla isključivo da se ugrađuje na brod.
Podnošenje zahteva za upis u upisnik lučkih operatera koštaće lučke operatere 210 dinara po zahtevu.
Takođe, za izdavanje nautičkih uslova za otvaranje privezišta za čamce privredna društva će plaćati RAT u iznosu od 10.110 dinara.
Uvođenje mogućnosti vršenja obuke kao načina sticanja zvanja u unutrašnjoj plovidbi stvoriće dodatne troškove licima koja se odluče da na ovaj način steknu odgovarajuće zvanje. Obzirom da će se cene vršenja obuka formirati slobodno na tržištu u ovom trenutku se ne mogu navesti iznosi koje će polaznici plaćati.
Za izdavanje rešenja za upis u upisnik lučkih operatera lučki operateri će plaćati RAT u iznosu od 210 dinara.
Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti
Obzirom da će se propisivanjem odredaba o raspodeli radnog vremena u skladu sa Direktivom Saveta 2014/112/EU uticati na podizanje nivoa zaštite radnika u unutrašnjoj plovidbi, kao i da će se bitno uticati na smanjivanje broja plovidbenih nezgoda do kojih može da dođe usled premora, dodatni troškovi u cilju njegove primene svakako se mogu smatrati opravdanim
Imajući u vidu da će relokacijom privremenih deponija šljunka i peska svi lučki operateri biti dovedeni u ravnopravan položaj, te da će se podići ukupan nivo konkuretnosti domaćih luka na međunarodnom tržištu, dodatni troškovi u cilju njegove primene svakako se mogu smatrati opravdanim. Takođe, uvođenjem reda u oblast poslovanja privremenih deponija šljunka i peska očekuje se pozitivan uticaj na budzet, obzirom da najveći broj ovih objekata danas radi nelegalno, odnosno bez potrebne dokumentacije, u najvećem broju ovih objekata radnici nisu prijavljeni, ne plaćaju se porezi i doprinosi i sl.
U odnosu na osnivanje VTS centra kao posebne organizacione jedinice u okviru MGSI, nasuprot današnjem rešenju po kome poslove ovog servisa treba da obavljaju lučke kapetanije, ukazuje se da su lučke kapetanije preopterećene obavljanjem velikog broja upravnih radnji (vršenje graničnih revizija, vođenje upisnika plovila, izdavanje isprava članova posade, tehničkog pregleda i registracije čamaca i dr.), te da bi se na ovaj način dodatno opteretili zaposleni u lučkim kapetanijama, obzirom da pružanje ovih usluga zahteva 24-nu uslugu, kao i visok nivo stručne osposobljenosti. S tim u vezi, predloženo rešenje će omogućiti da se u praksi zaista započne sa pružanjem ovih izuzetno važnih usluga koje treba da doprinesu efikasnijem planiranju obavljanja transportnih radnji.
Takođe, Predlog zakona uticaće na poslovanje privrednih društava koja koriste čamce bez sopstvenog pogona, pedaline i slična plovila za obavljanje privredne delatnosti, obzirom da će ista morati da obezbede da svako lice koje se ukrcava na ova plovila obavezno ima prsluk za spasavanje, kao i da preduzmu druge mere u cilju bezbednosti tih lica određene od strane nadležne lučke kapetanije. Propisivanje ove obaveze treba da poveća nivo bezbednosti na rekama i jezerima tako da je njeno propisivanje svakako opravdano.
Predlogom zakona otvara se mogućnost vršenja obuka za sticanje zvanja u unutrašnjoj plovidbi. Predmetna mogućnost predviđena je i propisima Evropske unije, te se na ovaj način otvara mogućnost domaćim privrednim društvima da ispune određene tehničke zahteve i dobiju odobrenje za obavljanje ovog posla. Obuke koje će vršiti centri za obuku otvaraju mogućnost da se na brži način dođe do određenog zvanja u unutrašnjoj plovidbi tako da je cena obuka koje će polaznici plaćati opravdano sa stanovišta cilja koji se postiže.
Da li zakon podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu
i tržišnu konkurenciju
Primena Predloga zakona imaće efekata na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.
Predlogom zakona otvara se mogućnost vršenja obuka za sticanje zvanja u unutrašnjoj plovidbi. Na ovaj način otvara se mogućnost domaćim privrednim društvima da ispune utvrđene tehničke zahteve i dobiju odobrenje za obavljanje ovog posla.
Takođe, stvaranjem osnova za relokacijom privremenih deponija šljunka i peska na utvrđena lučka područja, povoljno će se uticati na konkurenciju na tržištu lučkih usluga, obzirom da sadašnje privremene deponije šljunka i peska predstavljaju nelojalnu konkurenciju legalnim lučkim operaterima. Naime, lučki operateri za obavljanje lučke delatnosti, pored svih utvrđenih taksi, poreza i doprinosa, dužni su da plaćaju lučke naknade, koje privredna društva koja upravljaju ovim deponijama ne plaćaju. Nadalje, u lukama su korisnici luka obveznici kako lučkih taksi koje naplaćuju lučki operateri, tako i lučkih naknada koje se nenaplaćuju u tzv. šljunkarama, zbog čega su brodari podstaknuti da koriste usluge ovih privrednih društava, uprkos činjenici da u svakom trenutku mogu da budu izloženi inspekcijskom pregledu i plaćanju prekršaja, obzirom da pristajanje brodova u ove objekte nije dozvoljeno. Konačno, za razliku od luka i pristaništa gde se svaka pretovarna radnja vrši pod nadzorom Uprave carine, lučkih kapetanija i granične policije, u najvećem broju privremenih deponija šljunka i peska pretovarne radnje se vrše bez nadzora i osnovne kontrole nadležnih državnih organa.
Prema popisu inspekcije Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koji je inicijalno izvršen 2015. godine i koji se na godišnjem nivou ažurira, na teritoriji Dunava, Save i Tise ima 148 privremenih deponija šljunka i peska. Ovaj podatak objašnjava činjenicu da u okviru legalnih 10 luka danas više nema specijalizovanih terminala za rečne agregate, obzirom da se ni jednom legalnom lučkom operateru i ne isplati da ulaže sredstva u izgradnju ovih terminala usled postojanja nelojalne konkurencije.
Da li su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu
Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama sprovedena je u periodu od 4. do 31. avgusta 2017. godine. U okviru javne rasprave održane su prezentacije i konsultacije u:
1) Novom Sadu u Privrednoj komori Vojvodine, ul. Hajduk Veljkova 11, dana 22. avgusta 2017. godine od 11 do 13 časova.
2) Beogradu u prostorijama Privredne komore Srbije u Beogradu, ul. Resavska br. 13-15, dana 28. avgusta 2017. godine od 14 do 16 časova.
U toku javne rasprave dobijena su mišljenja, primedbe i sugestije privrednih društava, državnih organa i organizacija, kao i fizičkih lica od kojih su osnovane prihvaćene i unete u tekst Nacrta zakona, dok su za neosnovane primedbe i sugestije obrazloženi razlozi neprihvatanja.
Tokom javne rasprave prihvaćene su sugestije javnih vodoprivrednih preduzeća o propisivanju davanja saglasnosti javnih vodoprivrednih preduzeća u odnosu na elaborate o pobijanju šipova, kao i davanja saglasnosti na odluku lokalnih samouprava kojim će se određivati lokacije za postavljanje privremenih deponija šljunka i peska. Takođe, prihvaćen je predlog o potrebi davanja definicije lučkog zemljišta i preciziranja pojma lučkog područja tako da bude jasno da isto obuhvata lučko zemljište i parcele vodnog zemljišta na kojima se zasniva pravo stvarne službenosti u korist Agencije za upravljanje lukama.
Takođe, prihvaćen je predlog Privredne komore Srbije-Grupacije za luke i pristaništa da se izvrši preciziranje pojma plutajućeg objekta tako da se isti odnosi samo na pogonsko gorivo, a ne i na druge vrste komercijalnih roba koje se pretovaruju isključivo korišćenjem operativne obale i lučke mehanizacije. Takođe, prihvaćen je predlog da se precizira da se plutajući objekat mora nalaziti u okviru lučkog područja.
Nije prihvaćen predlog da se pored šipova otvori mogućnost postavljanja plutajućih objekata na šorpanje, pre svega iz razloga bezbednosti tih objekata koji samo kada su privezani uz šipove mogu da izdrže statičke pritiske leda i drugih vanrednih pojava na reci.
Nije prihvaćena primedba da se marine zadrže u nadležnosti lokalnih samouprava, obzirom da republička nadležnost za marine proizilazi iz člana 133. Zakona o planiranju i izgradnji kojim je propisano da je izdavanje građevinskih i upotrebnih dozvola za ovu vrstu objekata u republičkoj nadležnosti.
Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava
Nakon stupanja na snagu ovog zakona potrebno je u saradnji sa nadležnim organima i organizacijama u propisanim rokovima usvojiti sledeće podzakonske akte čija je sadržina ovim zakona precizirana:
Uredba o homologaciji brodskih pogonskih mašina
Pravilnik o zvanjima, uslovima i načinu sticanja zvanja, odnosno ovlašćenja o osposobljenosti i posebnoj osposobljenosti članova posade trgovačke mornarice
Pored usvajanja navedenih podzakonskih akata, sprovođenje ovog zakona zahteva osnivanje nove organizacione jedinice u sastavu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koja će upravljati VTS servisom. Ova mera zahteva zapošljavanje nova četiri zaposlena u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koji će ispunjavati propisane profesionalne uslove za upravljanje ovim sistemom. Ova organizaciona jedinica će se formirati 2019. godine i zahtevaće na godišnjem nivou obezbeđivanje sredstava za isplatu zarada u ukupnom iznosu (bruto II) od 4.025.397 dinara na godišnjem nivou. Nakon zapošljavanja nova četiri zaposlena će proći obuku u okviru Direkcije za vodne puteve u cilju osposobljavanja za efikasnu primenu i pružanje RIS usluga.
Lučki operateri koji su u procesu privatizacije, odnosno svojinske transformacije stekli pravo svojine na celini ili određenom delu lučke suprastrukture ili lučke infrastrukture dužni su da podnesu zahtev za upis u upisnik lučkih operatera koji vodi Agencija
Za upravljanje AtoN sistemom za obeležavanje plovnih puteva, Direkcija za vodne puteve već ima osnovanu posebnu organizacionu jedinicu u čijoj je nadležnosti sistem obeležavanja plovnih puteva, te za ispunjavanje ove zakonske obaveze nije potrebno zapošljavanje novih lica. Obuka zaposlenih u Direkciji za vodne puteve u odnosu na primenu ovog sistema sastavni je deo projekta uvođenja ovog sistema i finansira se iz IPA sredstava i trajaće kontinuirano godinu dana tokom uvođenja ovog sistema u upotrebu.
Ukazuje se da obaveza Uprave za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu da unosi podatke o plovila pod srpskom zastavom u Evropsku bazu podataka o plovilima neće zahtevati dodatne troškove za nabavku softvera ili izradu potrebnih aplikacija, obzirom da Uprava već vodi elektronski upisnik plovila koji je javno dostupan na internet stranici Uprave, a koji u značajnoj meri već odgovara traženom formatu EHDB-a.
Od drugih mera i aktivnosti koje imaju za cilj punu primenu zakonskih rešenja i sistema kontrole primene, potrebno je inicirati da do sredine 2018. godine jedinice lokalne samouprave hitno donesu odluke o postavljanju privremenih deponija šljunka i peska u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, kako bi najkasnije do septembra 2018. godine, ovim objektima bile izdate privremene građevinske dozvole, te uredio njihov rad tokom prelaznog perioda do 31. decembra 2023. godine. U cilju realizacije ove važne aktivnosti već je uspostavljena saradnja između Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Agencije za upravljanje lukama, Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije, grada Beograda, grada Novog Sada, Vlade AP Vojvodine, Udruženja šljunkara i peskara i drugih zainteresovanih strana u ovom postupku. Saradnja se odvija kroz održavanje redovnih sastanaka, dok je na nivou grada Beograda osnovana Radna grupa za pripremu Odluke o postavljanju privremenih deponija šljunka i peska, u okviru koje se usaglašavaju stavovi svih zainteresovanih strana.