Akcioni plan za sprovođenje
Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji za period 2018-2020. godine
Akcioni plan za sprovođenje Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji, za period 2018−2020. godine operacionalizuje Strategiju i definiše mere – rezultate za sprovođenje reforme javne uprave, kao i konkretne aktivnosti neophodne za postizanje navedenih rezultata. U njegovoj pripremi su sagledani prethodni izveštaji o implementaciji Akcionog plana za sprovođenje Strategije reforme javne uprave u RS za period od 2015. do 2017. godine kao i kontekstualna ograničenja, pre svega u vezi sa potrebama fiskalne konsolidacije, ali i pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Usklađenost sa strateškim okvirom u kontekstu pristupanja EU, kao i sa nacionalnim strateškim okvirom su predstavljali jedan od osnovnih načela u pripremi Akcionog plana. U tom smislu, nedavno objavljena Strategija proširenja EU na zemlje Zapadnog Balkana podvlači da: „Reforma javne uprave je ključna za jačanje upravljanja na svim nivoima. To podrazumeva poboljšanje kvaliteta i odgovornosti uprave, povećanje profesionalizma, depolitizacije i transparentnosti, takođe u zapošljavanju i otpuštanju, transparentnijeg upravljanja javnim finansijama i boljih usluga za građane. Potrebno je naći i odgovarajuću ravnotežu između centralne, regionalne i lokalne uprave. Vlade treba da osiguraju da zainteresovane strane mogu aktivno da učestvuju u procesu reformi i kreiranja politike, na primer kroz uspostavljanje inkluzivnog struktuiranog dijaloga o prioritetima reforme uz uključivanje civilnog društva. Stvaranje podsticajnog okruženja za uključivanje organizacija civilnog društva je stoga ključno. Sve ove reforme se nalaze u središtu puta regiona ka EU. Samo sa postizanjem opipljivih i održivih rezultata postići će potreban kredibilan trenutak.“
U skladu sa navedenim, Akcioni plan za period 2018-2020. godina koji obuhvata sve gore navedene ciljeve, pripremljen je kroz participativni pristup, formiranjem Posebne radne grupe u koju su uključeni predstavnici svih organa državne uprave i službi Vlade, udruženja građana izabranih preko javnog poziva i članovi i posmatrači iz pojedinih nezavisnih državnih organa. Posebna radna grupa je podrazumevala koordinaciju između krovne grupe na nivou funkcionera i lica na položaju i pet operativnih podgrupa formiranih na nivou posebnih ciljeva Strategije RJU. Na sastancima Posebne radne grupe na krovnom nivou prisustovali su predstavnici Delegacije Evropske unije u RS. U pripremi dokumenta podršku su pružili i eksperti programa SIGMA pri Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Metodološki pristup u izradi Akcionog plana odlikuje usmerenost na rezultate, pri čemu su zadržani određeni elementi procesnog pristupa. Akcioni plan sadrži mere i aktivnosti za period od tri godine (2018−2020.) u tabelarnoj formi, prema strukturi ciljeva i mera iz Strategije RJU. Indikatori za praćenje uspešnosti u realizaciji Akcionog plana definisani su na nivou ciljeva i mera. Za svaku meru izlistane su glavne aktivnosti čija je realizacija neophodna za ostvarenje mere, i dati su i rokovi za realizaciju tih aktivnosti, kako bi bilo moguće pratiti i napredak ka ostvarenju mere. Termini koji se koriste u Akcionom planu preuzeti su iz Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji.
U izradi AP obezbeđena je povezanost sa drugim strateškim dokumentima na više načina. Najpre, u skladu sa strateškim opredeljenjem Republike Srbije da pristupi Evropskoj uniji i ispuni sve obaveze koje proističu iz procesa pregovora sa EU, Akcioni plan za RJU posebnu pažnju posvećuje obavezama iz procesa pristupanja EU. Takođe, dve vrste povezanih strateških dokumenata su identifikovane i veze sa njima obezbeđene u najvećoj mogućoj meri:
Podsektorske strategije (substrategije)
Pobočne strategije
Detaljna metodologija Akcionog plana predstavljena je u Prilogu koji čini sastavni deo ovog Akcionog plana i to:
Prilog 1: Metodološki pristup izradi Akcionog plana;
Prilog 2: Sistem za koordinaciju i upravljanje RJU;
Prilog 3: Sistem za praćenje i evaluaciju (ocenu) RJU;
Prilog 4: Dinamički pregled sprovođenja Akcionog plana (Gantogram);
Prilog 5: Pregled obezbeđenih i nedostajućih dodatnih finansijskih sredstava za sprovođenje AP;
Prilog 6: Pretpostavke i rizici u realizaciji Akcionog plana;
Prilog 7: Lista skraćenica.
Opšti cilj: Indikator (nivo uticaja) Dalje unapređenje rada javne uprave u skladu sa principima Evropskog administrativnog prostora i obezbeđivanje visokog kvaliteta usluga građanima i privrednim subjektima, kao i stvaranje javne uprave koja će značajno doprineti ekonomskoj stabilnosti i povećanju životnog standarda Delotvornost vlasti (Svetska banka) – percentilni rang (0-100)PV (2016): 55.77CV (2020): 53-56 Posebni cilj 1 (odeljak III A Strategije reforme javne uprave): Indikator (nivo rezultata) Unapređenje organizacionih i funkcionalnih podsistema javne uprave Jasnoća i sveobuhvatnost zvanične tipologije organa centralne vlasti (PJU4) PV (2017): 4CV (2020): 5Mehanizmi za odgovornost rukovodstva u regulatornom i zakonodavnom okviru (PJU4) PV (2017): 1 CV (2020): 2 Mera 1.1: Indikatori sa početnom i ciljnom vrednošću Organizaciono i funkcionalno restrukturiranje javne uprave sprovođenjem do 2020. godine činjenično utemeljenih mera za optimizaciju javne uprave u pogledu radnih procesa, organizacionih struktura, broja i svrsishodnosti institucija i broja zaposlenih Optimizovana, koherentna i racionalna struktura javne uprave u sektorima obuhvaćenim restrukturiranjem i optimizacijomPV (2017): 0 (nije izmenjena Uredba)CV (2018): 50%-70% predviđenih mera za 2018. godinu iz Akcionog plana za HFA implementirano do kraja 2018. Aktivnosti Rok za realizaciju Procenjena dodatna finansijska sredstva Institucija odgovorna za realizaciju Partneri u realizaciji Budžetska Donacije Uspostavljanje Registra imalaca javnih ovlašćenja u cilju uspostavljanja jedinstvene evidencije organa javne uprave, vrste ovlašćenja i jasnog odnosa vertikalne odgovornosti između organa, popisa javnih registra i nadležnih organa za uspostavljanje i vođenje pojedinih registara 4. kvartal 2018. Nisu potrebna dodatna sredstva Ekspertska podrška SIGMA MDULS – Sektor za dobru upravu Kabinet predsednika Vlade (Delivery Unit) Izmena Uredbe o načelima za unutrašnje uređenje i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima, posebnim organizacijama i službama Vlade u cilju uspostavljanja jedinica za planiranje javnih politika, izveštavanje, komunikaciju, usklađivanje kapaciteta i obaveza iz NPAA, utvrđivanje standarada za odnos broja izvršilaca i rukovodilaca (1:5) 4. kvartal 2018. Nisu potrebna dodatna sredstva MDULS– Sektor za dobru upravu
Mera 1.2: Indikatori sa početnom i ciljnom vrednošću Unapređenje funkcionisanja lokalne samouprave i decentralizacije i dekoncentracije poslova državne uprave kroz definisanje strateškog okvira i jačanje kapaciteta gradova i opština za efikasno sprovođenje javnih poslova i procedura, uspostavljanje međuopštinske saradnje, i primenu principa dobre uprave. Usvojen strateški ili programski dokument kojim se utvrđuje politika decentralizacije odnosno reforma lokalne samoupravePV (2017): Nije izrađenCV (2018): Izrađen koncept politikeCV (2019): Izrađena Strategija/ Akcioni plan ili programski dokumentBroj novih aranžmana međuopštinske saradnje u zajedničkom sprovođenju nadležnosti lokalne samouprave PV (2017): 0CV (2018): 0CV (2019): 2CV (2020): 8 Aktivnosti Rok za realizaciju Procenjena dodatna finansijska sredstva Institucija odgovorna za realizaciju Partneri u realizaciji Unapređenje sistema upravljanja javnim politikama Vlade uspostavljanjem do kraja 2020. pravnog i institucionalnog okvira za integrisano strateško upravljanje i donošenje srednjoročnih planova rada ODU usklađenih sa strateškim prioritetima Vlade i programskim budžetom Učešće broja predloga strategija i akcionih planova usaglašenih sa metodologijom za upravljanje javnim politikama u ukupnom broju strategija i akcionih planova usvojenih na Vladi tokom jedne kalendarske godinePV (2017): 67,9 % (po preliminarnim kriterijumima) CV (2018): 55% (po unapređenim kriterijumima usklađenim sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije)CV (2019): 65%CV (2020): 90% Aktivnosti Rok za realizaciju Procenjena dodatna finansijska sredstva Institucija odgovorna za realizaciju Partneri u realizaciji Uspostavljanje čvrstih mehanizama koordinacije koji će omogućiti harmoničan razvoj i funkcionisanje elektronske uprave, kao i zaokruživanje zakonskog okvira i procedura za razvoj elektronske uprave Procenat organa koji elektronskim putem razmenjuju podatke iz službenih evidencija PV (2017): 20% CV (2018): 30%CV (2019): 50%CV (2020): 70%Procenat organa koji koriste podatke iz Centralnog registra stanovništva PV (2017): 0% CV (2018): 0%CV (2018): 50%CV (2020): 60%Procenat podataka iz evidencije o državljanima Republike Srbije prenetih u elektronski oblik u Centralni sistem za obradu i skladištenje podataka PV (2017): 0% CV (2018): 50% CV (2019): 80% CV (2020): 90% Aktivnosti Rok za realizaciju Procenjena dodatna finansijska sredstva Institucija odgovorna za realizaciju Partneri u realizaciji Uspostavljanje usklađenog javno-službeničkog sistema zasnovanog na zaslugama i unapređenje upravljanja ljudskim resursima Mera u kojoj su usklađeni državno-službenički sistem, službenički sistem na lokalnom nivou i javno-službenički sistemPV (2017): 4CV (2020): 5Adekvatnost okvira politike, pravnog okvira i institucionalnog okruženja za profesionalno upravljanje kadrovima u javnoj službi (PJU 3)PV (2017): 2 CV (2020): 3Stručno usavršavanje i obuka za državne službenike (PJU 3)PV (2017): 3CV (2020): 4 Mera 2.1: Indikatori sa početnom i ciljnom vrednošću Uspostavljanje usklađenog sistema radnih odnosa i plata u javnoj upravi na temelju načela transparentnosti i pravičnosti Procenat položaja popunjenih putem konkursa u odnosu na ukupan broj popunjenih radnih mesta koji su položaji u organima državne uprave i službama VladePV (2017): 31%CV (2018): 36% CV (2019): više od 40%CV (2020): više od 50% Procenat zaposlenih u javnoj upravi na koje se primenjuje pravičan i transparentan sistem plataPV (2017): 0%CV (2018): 0%CV (2019): 60%CV (2020): 100% Aktivnosti Rok za realizaciju Procenjena dodatnafinansijska sredstva Institucija odgovorna za realizaciju Partneri u realizaciji Uspostavljanje funkcije ULJR u javnoj upravi i unapređenje funkcije ULJR u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi kroz uvođenje novih instrumenata i jačanje kapaciteta za ULJR Stepen do koga se primenjuje okvir kompetencija u organima državne uprave i službama VladePV (2017): 0CV (2018): 1CV (2019): 2CV (2020): 3Prosečan kapacitet JLS za upravljanje ljudskim resursima u skladu sa indeksom SKGO PV (2017): 54%CV (2018): 58%CV (2019): 65%CV (2020): 70% Aktivnosti Rok za realizaciju Procenjena dodatnafinansijska sredstva Institucija odgovorna za realizaciju Partneri u realizaciji Razvoj sistema stručnog usavršavanja u javnoj upravi Procenat realizovanih programa obuka koje je Nacionalna akademija za javnu upravu sprovela u skladu sa godišnjim planom radaPV (2017): 0%CV (2018): 50%CV (2019): 70%CV (2020): 80%Procenat zaposlenih u javnoj upravi koji su uspešno završili programe stručnog usavršavanje Nacionalne akademijePV (2017): 0%CV (2018): do 10%CV (2019): do 20%CV (2020): do 30% Aktivnosti Rok za realizaciju Procenjena dodatnafinansijska sredstva Institucija odgovorna za realizaciju Partneri u realizaciji Unapređenje upravljanja javnim finansijama i javnim nabavkama Procenat realizacije Programa za reformu upravljanja javnim finansijamaPV (2017): TBCCV (2018): 55%CV (2019): 65%CV (2020): 100% Mera 3.1: Indikatori sa početnom i ciljnom vrednošću Unapređenje (okvira) održivosti javnih finansija kroz reformisanje i razvoj upravljanja javnom svojinom Broj JLS koje su uspostavile registar javne svojine, baze podataka i okvir za delotvorno i transparentno upravljanje javnom svojinom PV (2017): 30CV (2020): 85 Aktivnosti Rok za realizaciju Procenjena dodatna finansijska sredstva Institucija odgovorna za realizaciju Partneri u realizaciji Unapređenje procesa planiranja i pripreme budžeta Procenat LS čiji budžeti su pripremljeni u skladu sa metodologijom za programsko budžetiranje, koji se meri na godišnjem nivouPV (2017): 60%CV (2018): 67%CV (2019): 73%CV (2020): 80% Aktivnosti Rok za realizaciju Procenjena dodatnafinansijska sredstva Institucija odgovorna za realizaciju Partneri u realizaciji Unapređenje sistema finansijskog upravljanja i kontrole korišćenja javnih sredstava i interne revizije Broj godišnjih izveštaja o stanju finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije koje korisnici javnih sredstava dostavljaju Ministarstvu finansija – CJHPV (2017): 1125CV (2018): 1150CV (2019): 1175CV (2020): 1200 Aktivnosti Rok za realizaciju Procenjena dodatnafinansijska sredstva Institucija odgovorna za realizaciju Partneri u realizaciji Funkcionalno unapređenje rada budžetske inspekcije Broj izvršenih kontrola budžetske inspekcijePV (2016): 19PV (2017): biće dostupan podatak u martu 2017.CV (2018): 21 CV (2019): 22 CV (2020): 23 Aktivnosti Rok za realizaciju Procenjena dodatnafinansijska sredstva Institucija odgovorna za realizaciju Partneri u realizaciji Unapređenje sistema javnih nabavki Vrednost ugovora koji su potpisane na osnovu okvirnog sporazumaPV (2016): 42,7 milijardi RSDCV (2018): preko 35.5 milijardi RSDCV (2019): preko 35.5 milijardi RSDCV (2020): preko 35.5 milijardi RSD Aktivnosti Rok za realizaciju Procenjena dodatnafinansijska sredstva Institucija odgovorna za realizaciju Partneri u realizaciji Povećanje pravne sigurnosti i unapređenje poslovnog okruženja i kvaliteta pružanja javnih usluga Pružanje usluga usmerenih na građane (PJU5) PV (2017): 3CV (2020): 4Pravednost i efikasnost administrativnih postupaka (PJU5)PV (2017): 3CV (2020): 4 Mera 4.1: Indikatori sa početnom i ciljnom vrednošću Unapređenje upravnih procedura i obezbeđivanje postupanja organa državne uprave i organa i organizacija javne uprave u odlučivanju o pravima, obavezama i pravnim interesima građana i drugih subjekata u skladu sa principima dobre uprave Procenat usklađenih zakona sa ZUP-om:PV (2017): oko 4 ili 1,5%CV (2018): oko 40 dodatnih ili 15%CV (2019): oko 100 dodatnih ili 37%CV (2020): oko 270 ukupno od 2017-2020. ili 100% Aktivnost Rok za realizaciju Procenjena dodatnafinansijska sredstva Institucija odgovorna za realizaciju Partneri u realizaciji Reforma inspekcijskog nadzora i obezbeđivanje bolje zaštite javnog interesa, uz smanjenje administrativnih troškova inspekcijskog nadzora i povećanje pravne sigurnosti subjekata inspekcijskog nadzora Procenat usklađenih posebnih zakona sa Zakonom o inspekcijskom nadzoruPV (2017): 0%CV (2018): 60%CV (2019): 90%CV (2020): 95%Procenat revidiranih kontrolnih lista inspekcija i planova zajedničkih nadzora (puna predvidivost rada inspekcija)PV (2017): 9,6% CV (2018): 80%CV (2019): 90%CV (2020): 95%Broj inspekcijskih službi koje koriste sistem objedinjenog inspekcijskog nadzora (e Inspektor)PV (2017): 0CV (2018): 4CV (2019): 33CV (2020): 33 Aktivnost Rok za realizaciju Procenjena dodatnafinansijska sredstva Institucija odgovorna za realizaciju Partneri u realizaciji Uvođenje i promocija mehanizama kojima se obezbeđuje kvalitet javnih usluga Broj izveštaja sačinjenih na osnovu analize zadovoljstva građana pruženim Uslugama državnih i organa jedinica lokane samoupravePV (2017): 0CV (2018): 50CV (2019): 100CV (2020): 173Prosečna ocena kvaliteta obuka i seminara u SKIP centru PV (2017): 0CV (2018): 3CV (2019): 4CV (2020): 4,5 Aktivnost Rok za realizaciju Procenjena dodatna finansijska sredstva Institucija odgovorna za realizaciju Partneri u realizaciji Povećanje participacije građana, transparentnosti, unapređenje etičkih standarda i odgovornosti u obavljanju poslova javne uprave Delotvornost kontrole nezavisnih nadzornih institucija nad organima vlasti (PJU 4)PV (2017): 3CV (2020): 4Dostupnost informacija od javnog značaja (PJU4)PV (2017): 4CV (2020): 5 Mera 5.1: Indikatori sa početnom i ciljnom vrednošću Unapređenje uslova za učešće zainteresovane javnosti u radu javne uprave uz povećanje dostupnosti informacija o radu javne uprave i javnim finansijama Procenat objavljenih Informatora o radu putem jedinstvenog informacionog sistema za pristupanje, obradu i prezentovanje Informatora o radu do 2020. PV (2017): 0CV (2018): usvojen pravni okvir CV (2019): 25%CV (2020): 50%Procenat zakona u čijoj pripremi su sprovedene konsultacije u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o državnoj upravi PV (2017): 0% CV (2018): 20%CV (2019): 50%CV (2020): 70% Aktivnosti Rok za realizaciju Procenjena dodatnafinansijska sredstva Institucija odgovorna za realizaciju Partneri u realizaciji Jačanje integriteta i etičkih standarda zaposlenih u javnoj upravi i smanjenje korupcije kroz jačanje mehanizama prevencije Procenat ispunjenih preporuka Agencije za otklanjanje rizika korupcije u predlozima zakona do 2020.PV (2017): 0 CV (2018). 30%CV (2019). 35% CV (2020): 40% Aktivnosti Rok za realizaciju Procenjena dodatnafinansijska sredstva Institucija odgovorna za realizaciju Partneri u realizaciji Jačanje mehanizama spoljne i unutrašnje kontrole u javnoj upravi Procenat prihvaćenih preporuka Zaštitnika građana od strane organa uprave PV (2017): 88,88% CV (2018): 89,88%CV (2019): 90,88%CV (2020): 91,88% Procenat realizovnih preporuka Državne revizorske institucijePV (2017): 70,35% CV (2018): 71%CV (2019): 73%CV (2020): 75%Procenat postupanja po preporukama Poverenika za zaštitu ravnopravnosti od strane pravnih i fizičkih lica kojima je upućena preporukaPV (2017): 77,7%CV (2018): 78,7%CV (2019): 79,7%CV (2020): 80,7% Aktivnosti Rok za realizaciju Procenjena dodatnafinansijska sredstva Institucija odgovorna za realizaciju Partneri u realizaciji Budžetska Delotvornost vlasti (Svetska banka) – percentilni rang (0-100) 50.24 53-56
Ovaj hibridni indikator je u potpunosti objektivan (njegovo merenje sprovodi na godišnjoj osnovi Svetska banka) i sastoji se od rezultata većeg broja indikatora, od kojih su neki zasnovani na ekspertskim analizama, a neki na anketama.
Tabela 2: Izvori podataka za indeks delotvornosti vlasti za Srbiju, 2013
Država Indikator Izvor Godina Tip Vrednost Srbija Delotvornost vlasti Bertelsmann Transformation Index 2013 Eksperti 0.73 Srbija Delotvornost vlasti Business Enterprise Environment Survey 2013 Anketa 0.94 Srbija Delotvornost vlasti Economist Intelligence Unit 2013 Ekspert 0.25 Srbija Delotvornost vlasti Gallup World Poll 2013 Anketa 0.42 Srbija Delotvornost vlasti Global Insight Business Conditions and Risk Indicators 2013 Eksperti 0.5 Srbija Delotvornost vlasti Institutional Profiles Database 2013 Eksperti 0.75 Srbija Delotvornost vlasti Political Risk Services International Country Risk Guide 2013 Eksperti 0.5 Srbija Delotvornost vlasti World Bank Country Policy and Institutional Assessments 2013 Eksperti Nije poznata Srbija Delotvornost vlasti World Economic Forum Global Competitiveness Report 2013 Anketa 0.44
Izveštaj za ovaj indikator objavljuje se krajem septembra svake godine, sa obrađenim podacima za prethodnu godinu. Prilikom definisanja ciljne vrednosti (PV i CV) ovog indikatora za AP RJU vodilo se računa o usklađenosti sa indikatorima i vrednostima dogovorenim za praćenje EU IPA 2 za Sektor RJU.
Ostali indikatori u AP RJU – za nivo posebnih ciljeva i rezultata – dati su na nivou ishoda-rezultata (eng. outcome), a u nekoliko slučajeva (gde nije bilo moguće identifikovati odgovarajući indikator na tom nivou) na nivou direktnog rezultata (eng. output). Gdegod je to bilo moguće korišćeni su indikatori formulisani u okviru Principa javne uprave (OECD SIGMA i Evropska komisija), kako bi se RJU snažnije povezala sa procesom pristupanja Srbije Evropskoj uniji, a i kako bi se praćenje RJU učinilo efikasnijim i ekonomičnijim (budući da će za PJU indikatore SIGMA sprovoditi analize i merenja na osnovu podataka koje će Srbija dostavljati). Za nivo posebnog cilja uglavnom su korišćeni kvalitativni PJU indikatori (sa par izuzetaka gde su iskorišćeni nacionalni indikatori), budući da se oni mogu smatrati objektivno merljivim indikatorima jer SIGMA samostalno utvrđuje metodologiju njihovog merenja i vrši ta merenja. Za nivo mere prevashodno su korišćeni kvantitativni nacionalni indikatori budući da će njihovo merenje daleko lakše biti moguće samostalno sprovesti u okviru organa Republike Srbije, na godišnjem nivou.
Za sve indikatore – uključujući i PJU indikatore – paralelno sa izradom Akcionog plana izrađeni su „pasoši“ koji omogućavaju da se na jednom mestu prikupe osnovne informacije o svim definisanim indikatorima uspešnosti, uključujući i neke od njihovih ključnih institucionalnih aspekata, npr. koja institucija prikuplja podatke za merenje kog indikatora i koliko često to čini, kada su dostupni podaci, po kojoj formuli se izračunava vrednost indikatora i sl.
Pasoši indikatora će se redovno razmatrati (i to barem jednom godišnje) kako bi informacije mogle da se ažuriraju. Podatke će ažurirati odgovarajuće institucije na inicijativu MDULS.
Tabela 3: Uputstvo za izradu „pasoša“ indikatora
Naziv indikatora Uneti pun naziv indikatora iz Akcionog plana RJU. Odgovarajući opšti odnosno posebni cilj Uneti odgovarajući posebni cilj i meru iz Akcionog plana RJU 2018-2020. na koje se odnosi konkretni indikator uspešnosti. Izvor podataka za praćenje indikatora uspešnosti Uneti naziv izvora podataka (konkretan dokument, bazu podataka, interent stranice…)Uneti informacije o tome da li se podaci za praćenje indikatora prikupljaju na domaćem ili međunarodnom nivou. Važno je napraviti razliku između ovih vrsta indikatora da bi se videlo u kojoj meri podaci za praćenje indikatora mogu da variraju, jer se ponekad način na koji se indikatori mere na međunarodnom nivou značajno menja, dok ponekad njihovo merenje u potpunosti izostaje.Uneti link ka izvoru podataka ako je objavljen na Internetu. Naziv nosioca prikupljanja podataka Uneti pun naziv institucije odgovorne za prikupljanje podataka za potrebe konkretnog indikatora i za objavljivanje/dostavljanje tih podataka, kao i konkretnu kontakt osobu i kontakt podatke (telefon i elektronsku adresu).Ove informacije će se koristiti kako bi se odgovarajuće institucije informisale o svojim obavezama, kao i kako bi se pratili rezultati institucija uključenih u celokupni sistem za praćenje, izveštavanje i evaluaciju u pogledu Strategije RJU i Akcionog plana za njeno sprovođenje. Učestalost prikupljanja podataka Uneti informacije o tome koliko često i kad (u kom kvartalu kalendarske godine) odgovarajuće institucije prikupljaju podatke o konkretnom indikatoru i kada ih objavljuju.Ove informacije su neophodne kako bi se razumelo kad su podaci dostupni za izradu izveštaja i kako bi se dinamika izrade izveštaja prilagodila dinamici dostupnosti podataka. Kratak opis metodologije Uneti kratak opis konstruisanja i merenja konkretnog indikatora uspešnosti (formulu kako se izračunava indikator). Ako je na internetu objavljena izričita metodologija za merenje tog indikatora, preporučujemo da se na ovom mestu unese i link ka tom metodološkom dokumentu.Razumevanje načina na koji se indikator meri neophodno je da bi se videlo (a) u kojoj meri su predstavljeni podaci relevantni i pouzdani, i (b) koliko bi sredstava trebalo opredeliti za merenje tog indikatora ako je reč o novom indikatoru za koji ne postoje mehanizmi prikupljanja podataka. Podaci o polaznoj vrednosti Godina 2015 2016 2017 Polazna vrednost Unesite podatke o polaznim vrednostima za konkretan indikator, ako takvi podaci postoje. Unesite podatke za najviše tri prethodne godine Podaci o ciljnim vrednostima Godina 2018 2019 2020 Ciljna vrednost Unesite podatke o ciljnim vrednostima za konkretan indikator za svaku godinu, ukoliko će se merenje indikatora sprovoditi na godišnjem nivou. Ukoliko to nije slučaj, unesite CV za godinu u kojoj će se merenje sprovesti.
Polazne vrednosti (eng. baseline value) jesu kvalitativni ili kvantitativni podaci o okolnostima u trenutku početka praćenja ili pre samog praćenja, sa kojom se upoređuju informacije dobijene kasnije, tokom merenja indikatora na osnovu kog se meri napredak u sprovođenju politike RJU. Ciljna vrednost (eng. target value) jeste kvantitativni ili kvalitativni prikaz indikatora, i zapravo predstavlja željeni nivo učinka koji će biti postignut za određeno vreme.
Prikupljanje podataka je veoma važan korak, i na osnovu njega službenici zaduženi za proces praćenja mogu da pripreme izveštaje o sprovođenju ciljeva i rezultata, za potrebe izveštavanja. Strategija RJU teži uvođenju sistematizovanog i unifikovanog sistema praćenja i izveštavanja, i to kroz obavezne godišnje izveštaje svih nosilaca aktivnosti, koji se dostavljaju MDULS a koji će biti predmet razmatranja na sednicama/ sastancima struktura za upravljanje RJU i njeno praćenje definisane Strategijom RJU.
Podaci za praćenje prikupljaju se od ODU koji su uključeni u realizaciju RJU. Procesom praćenja upravlja i koordinira MDULS, dok sva druga ministarstva i drugi ODU pružaju podatke u okviru svojih nadležnosti i zaduženja prema AP RJU. AP RJU definiše odgovorne institucije, kao i organizacione jedinice u okviru njih, za praćenje i izveštavanje, kao i partnerske institucije ili organizacije koje učestvuju u sprovođenju konkretne aktivnosti. Za potrebe procesa praćenja i izveštavanja, za koordinaciju praćenja indikatora i izveštavanja po merama i aktivnostima biti zadužena jedna institucija, koja će pak prikupljati sve neophodne informacije i podatke od ostalih institucija koje su označene kao partneri u realizaciji, a zatim tako objedinjene dostavljati MDULS-u.
Slika 4: Grafička ilustracija sistema izveštavanja po AP RJU
[pic]
Izveštavanje o sprovođenju zasniva se na rezultatima/merama iz AP RJU i sprovodiće se kroz redovne i vanredne izveštaje. Strategija RJU navodi da je potrebno „izvršiti uspostavljanje potpunog i efikasnog sistema praćenja i vrednovanja rezultata sprovedenih aktivnosti. To podrazumeva, pre svega uvođenje obaveznih kvartalnih/polugodišnjih izveštaja svih nosilaca aktivnosti.“ Imajući u vidu ograničene kapacitete, ali i potrebu da se poveća uključenost i transparentnost svih zainteresovanih u proces izveštavanja, kroz Komplementarnu podršku Sektorske budžetske podrške za RJU EU, predviđena je izrada dinamičkog monitoring internet portala za koji bi kontakt osobe (zamenici MPG) u svim ODU i OCD imali privilegiju pristupa na kvartalnom/polugodišnjem i godišnjem nivou i u koji bi direktno unosili implementacioni status konkretnih aktivnosti za koje je nadležna određena institucija/organizacija. Implementacioni status bi istovremeno sa unošenjem bio vidljiv na internet portalu za javnost, kao i naziv odgovorne institucije koja je unela status (realizovano/delimično realizovano/nije realizovano). Na konkretnom internet portalu predviđeno je da budu postavljeni i svi relevantni dokumenti, poput strateških dokumentata, prethodnih i aktuelnih izveštaja o sprovođenju AP RJU, pasoša indikatora, zapisnika sa sastanaka Saveta za RJU i MPG i sl. Time bi se omogućila puna transparentnost procesa izveštavanja kao i učestalost izveštavanja koju predviđa Strategija RJU, ali bi se i značajno olakšao proces prikupljanja podataka za izradu Godišnjeg izveštaja o sprovođenju AP RJU zasnovanog na rezultatima, koje će posebno izrađivati organizaciona jedinica nadležna za proces praćenja RJU u MDULS. Drugim rečima, internet portal je predviđen i kao baza podataka na kojoj bi se redovno prikupljali podaci o sprovođenju aktivnosti na kvartalnom/polugodišnjem/godišnjem nivou, kao što to predviđa Strategija RJU, a jednom godišnje bi se na osnovu prikupljenih podataka izrađivao godišnji izveštaj zasnovan na postignutim rezultatima i objavljivao na internet portalima MDULS-a.
Godišnji izveštaji o sprovođenju Strategije i AP RJU sadržaće zbirne i pojedinačne informacije. Naglasak će biti na konciznosti informacija i na fokusu na rezultatima (bilo direktnim rezultatima aktivnosti ili na ishodima) pre nego na procesima i inputima, kako bi se obezbedila maksimalna upotrebljivost izveštaja. Godišnji izveštaji će sadržati sledeće elemente:
Celokupne informacije o realizaciji Strategije i Akcionog plana sa najvažnijim uspesima/ ostvarenjima/rezultatima tokom te konkretne godine, da bi se lakše saopštili široj javnosti i zainteresovanim stranama;
Procenu najvažnijih aktivnosti koje nisu realizovane prema planu i informacije o uticaju koji bi to moglo da ima na ukupan napredak RJU kako je planirana;
Predloge za neophodne aktivnosti na jačanju kapaciteta koje bi omogućile prevazilaženje postojećih nedostataka i druge aktivnosti za ublažavanje negativnih posledica od devijacija u odnosu na planove;
Ključne probleme i izazove ustanovljene tokom realizacije ključnih događaja i aktivnosti kao i ključne preporuke za prevazilaženje tih izazova;
Prioritetne aktivnosti za narednu godinu i utvrđivanje svih eventualnih potrebnih izmena planskih dokumenata (pre svega AP RJU) zasnovanih na analizi trenutnog razvoja događaja.
Uputstva za popunjavanje obrazaca i obrasci za izveštavanje će biti postavljena na monitoring internet portal.
U prethodnom periodu, alati za praćenje i izveštavanje u formi Excel i Word tabela, sa detaljnim Instrukcijama za popunjavanje, bili su pripremani od strane jedinice nadležne za praćenje RJU u MDULS-u. U narednom periodu, planira se uspostavljanje dinamičkog monitoring internet portala, kao osnovnog alata za praćenje i izveštavanje. Internet portal će, pored ostalih, sadržavati sledeće osnovne elemente:
Početna stranica sa jasnim objašnjenjem namene i cilja portala, sa kratkom vizuelnom prezentacijom trenutnog statusa implementacije aktivnosti predviđenih AP RJU;
Pregled svih posebnih ciljeva, mera, aktivnosti i indikatora iz AP RJU sa odgovornim i partnerskim institucijama i statusom realizacije aktivnosti;
Pasoše indikatora sa trenutnom vrednosti indikatora;
Dokumenta: strateška dokumenta, prethodni i aktuelni izveštaji o sprovođenju AP RJU, pasoši indikatora u jednom dokumentu, odluke i rešenja o osnivanju koordinacionih tela, zapisnici sa sastanaka Saveta za RJU i MPG;
Vizuelno postavljena i pretraživa statistika po odgovornoj instituciji, stepenu realizacije aktivnosti, stepenu realizacije mera, vremenskom periodu izveštavanja i sl.
Proces ocenjivanja (evaluacije) pomaže i stručnjacima i donosiocima odluka da dođu do informacija o tome do koje mere su prvobitno postavljeni ciljevi ostvareni. To znači da postoji jasna informacija o tome da li su ciljevi ostvareni potpuno ili delimično (šta se promenilo u realnosti koju želimo da reformišemo/promenimo) ili su očekivanja čak i nadmašena, kao i stručno obrazloženje osnovnih razloga i preporuka za predložene korektivne mere.
Uticaj i ishodi određene politike mogu se ocenjivati samo dugoročno, jer promene ili trendovi se neće javljati kvartalno, nego godišnje ili čak ređe. Stoga se evaluacija sprovodi obično svake druge ili treće godine. Uz činjenicu da se promene mogu uvideti samo na duže staze, evaluacija obično zahteva više sredstava nego redovni izveštaji o praćenju.
Strategija RJU ne konkretizuje tačan broj evaluacija, već navodi da: “Nakon sakupljanja i obrade podataka iz redovnih izveštaja o obavljenim aktivnostima, odnosno u okviru neprekidnog procesa praćenja, nužno je pripremati i povremene (ali redovne i sistemski zasnovane, utemeljene) ocene uspešnosti sprovođenja reforme odnosno vršiti tzv. vrednovanje tog složenog procesa.”
Prva evaluacija će otpočeti sredinom 2018. godine, sa fokusom na realizaciji AP RJU u periodu 2014-2017, što će predstavljati ex-post evaluaciju AP RJU, a istovremeno i srednjoročnu (eng. midterm) evaluaciju Strategije RJU, na osnovu koje će se, ukoliko to bude potrebno, izvršiti revizija Strategije i AP RJU za period 2018-2020. Nacrt izveštaja o evaluaciji bi tako bio pripremljen do kraja 2018, nakon čega bi bio prosleđen Savetu RJU na razmatranje.
Da bi evaluacija bila što objektivnija, angažovaće se eksterni nezavisni ocenjivači, kroz Komplementarnu podršku Sektorke budžetske podrške za RJU EU. Pripremu i realizaciju evaluacije pratiće i operativno pomagati organizaciona jedinica MDULS zadužena za upravljanje reformom javne uprave gde bi zaposleni u ovoj jedinici trebalo da dobiju i trening za sprovođenje ovih poslova.
Broj cilja, mere, aktivnosti Ciljevi, mere, aktivnosti Institucija odgovorna za realizaciju 2018 2019 2020 PC 1 Unapređenje organizacionih i funkcionalnih podsistema javne uprave M 1.1 Organizaciono i funkcionalno restrukturiranje javne uprave sprovođenjem do 2020. godine činjenično utemeljenih mera za optimizaciju javne uprave u pogledu radnih procesa, organizacionih struktura, broja i svrsishodnosti institucija i broja zaposlenih A 1.1.1. Izmena Zakona o državnoj upravi u cilju standardizacije i tipologije organizacionih oblika i upravnih poslova (zaokružene oblasti rada u upravi), kao i prenosu ovlašćenja na niže rukovodioce A 1.2.1. Usvajanje izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi u cilju usklađivanja sa novim propisima i reformisanja pravnog okvira za rad organa JLS, mesne samouprave i međuopštinske saradnje (izrada jedinstvenog popisa poslova JLS, organizacija 8 instruktivnih seminara, izrada Modela Statuta JLS, Poslovnika SO i Odluke o mesnoj samoupravi) A 1.3.1. Utvrđivanje metodološkog okvira za upravljanje javnim politikama i njihovo povezivanje sa izradom i izvršenjem programskog budžeta kroz donošenje podzakonskih akata (Uredbe o metodologiji upravljanja javnim politikama, analizi efekata javnih politika i propisa i sadržaju pojedinačnih dokumenata javnih politika i Uredbe o metodologiji za izradu srednjoročnih planova) i 2 priručnika za navedene oblasti A 1.4.1. Usvajanje Nacrta zakona o metaregistru (kojim će se regulisati šta je registar, koji su javni registri i ko je nadležan za uspostavljanje i vođenje pojedinih registara) i podzakonskih akata M 2.1 Uspostavljanje usklađenog sistema radnih odnosa i plata u javnoj upravi na temelju načela transparentnosti i pravičnosti A 2.1.1. Priprema i utvrđivanje predloga zakona kojima se reguliše sistem radnih odnosa i plata u cilju uspostavljanja usklađenog službeničkog sistema zasnovanog na sposobnostima i zaslugama (merit system), u javnim službama, javnim agencijama i državnim organima. A 2.2.1. Priprema i usvajanje akata kojima se usvaja Okvir kompetencija i uvode kompetencije u postupak regrutacije i selekcije, ocenjivanja i napredovanja u organima državne uprave A 2.3.1. Donošenje podzakonskih propisa za sprovođenje Zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu i drugih posebnih zakona koji uređuju stručno usavršavanje u pojedinim delovima javne uprave M 3.1 Unapređenje (okvira) održivosti javnih finansija kroz reformisanje i razvoj upravljanja javnom svojinom A 3.1.1. Izmene i dopune Zakona o javnoj svojini A 3.2.1. Izrada modula za izveštavanje u okviru IT sistema za pripremu budžeta A 3.3.1. Unapređenje postojećeg softvera za internu finansijsku kontrolu u javnom sektoru, koji će korisnicima omogućiti pristup i dostavljanje godišnjih izveštaja CJH elektronskim putem A 3.4.1. Popunjavanje radnih mesta budžetske inspekcije u punom kapacitetu od 100%, u skladu sa Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta a u cilju povećanja broja izvršenih inspekcijskih kontrola što doprinosi jačanju finansijske discipline. A 3.5.1. Izrada i usvajanje podzakonskih akata koji proističu iz novog Zakona o javnim nabavkama usklađenog sa EU direktivama M 4.1 Unapređenje upravnih procedura i obezbeđivanje postupanja organa državne uprave i organa i organizacija javne uprave u odlučivanju o pravima, obavezama i pravnim interesima građana i drugih subjekata u skladu sa principima dobre uprave A 4.1.1. Priprema i donošenje Uredbe o jedinstvenom upravnom mestu (član 42. ZUP-a) A 4.2.1. Usklađivanje 78 posebnih zakona sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru A 4.3.1. Izrada studije izvodljivosti upotrebe blockchain tehnologije u javnoj upravi RS i realizacija pilot projekta, u skladu sa preporukama Studije M 5.1 Unapređenje uslova za učešće zainteresovane javnosti u radu javne uprave uz povećanje dostupnosti informacija o radu javne uprave i javnim finansijama A 5.1.1. Unapređenje proaktivne transparentnosti – Informator o radu kroz izradu priručnika za korišćenja aplikacije (jedinstvenog informacionog sistema za pristupanje, obradu i prezentovanje Informatora o radu) koji je u ovu svrhu izrađen, sprovođenje do 15 obuka ovlašćenih lica u državnim organima i JLS, donošenje novog Uputstva za izradu i objavljivanje Informatora o radu, promociju aplikacije ka javnosti, civilnom sektoru, poslovnom sektoru i medijima A 5.2.1. Izrada Nacrta zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije tako da se uvede obaveza pohađanja obuka o etici i integritetu za sve zaposlene u javnoj upravi; propiše odgovornost rukovodilaca organa javne vlasti ukoliko ne omogući sprovođenje obuka i odgovornost zaposlenih ukoliko ne pohađaju obuke koje su im prethodno omogućene, uvede analiza rizika korupcije u radu organa javne vlasti kao nadležnost ABPK koja će obuhvatati pripremu izveštaja sa preporukama za otklanjanje rizika i jačanje integriteta, kao i obavezu organa javne vlasti da izveste Agenciju o preduzetim merama radi otklanjanja rizika i jačanja integriteta; definišu odredbe vezane za uvođenje procene rizika korupcije u propisima u proces pripreme propisa i donošenje Metodologije za procenu rizika korupcije u propisima koju donosi ABPK A 5.3.1. Priprema, konsultacije i utvrđivanje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja radi jačanja nezavisnosti institucije, proširenja kruga zakonskih obveznika, unapređenja postupka, unapređenja proaktivne transparentnosti MDULS-Sektor za ljudska i manjinska prava i slobode 1. Unapređenje organizacionih i funkcionalnih podsistema javne uprave 1.1. Organizaciono i funkcionalno restrukturiranje javne uprave sprovođenjem do 2020. godine činjenično utemeljenih mera za optimizaciju javne uprave u pogledu radnih procesa, organizacionih struktura, broja i svrsishodnosti institucija i broja zaposlenih Politička podrška i konsenzus oko ciljanih mera optimizacije. Promena političkih prioriteta.Rad na optimizaciji prepušten u potpunosti strukturama zaposlenih koji nisu donosioci odluka. U punom kapacitetu korišćenje struktura za koordinaciju RJU kako bi se omogućilo sprovođenje mera i dostizanje ciljeva optimizacije. 1.2. Unapređenje funkcionisanja lokalne samouprave i decentralizacije i dekoncentracije poslova državne uprave kroz definisanje strateškog okvira i jačanje kapaciteta gradova i opština za efikasno sprovođenje javnih poslova i procedura, uspostavljanje međuopštinske saradnje, i primenu principa dobre uprave Obezbeđena politička podrška i konsenzus za sprovođenje ciljane reformeObezbeđena finansijska sredstva – stabilnostfinansijskog okvira. Drugačija raspodela nadležnosti ministarstava ili raspodele nadležnosti između različitih nivoa vlasti. Definisanje koncepta politike, bolja koordinacija između različitih nivoa vlasti.Donacije, korišćenje sredstava iz projekata. 1.3. Unapređenje sistema upravljanja javnim politikama Vlade uspostavljanjem do kraja 2020. pravnog i institucionalnog okvira za integrisano strateško upravljanje i donošenje srednjoročnih planova rada ODU usklađenih sa strateškim prioritetima Vlade i programskim budžetom Usvajanje Zakona o planskom sistemu RS. Donošenje i sprovođenje podzakonskih akata (dve uredbe).Uspostavljanje jedinstvenog IT sistema. Nedovoljni i neujednačeni administrativni kapaciteti ODU.Neusaglašenost prioriteta različitih organa državne uprave Sprovođenje obuka državnih službenika, rukovodilaca i zaposlenih u JLS na temu upravljanja javnim politikama i srednjoročnog planiranja.Unapređenje koordinacije resornih ministarstava i institucija centra Vlade, mehanizama Implementacionih grupa i MPG. 1.4. Uspostavljanje čvrstih mehanizama koordinacije koji će omogućiti harmoničan razvoj i funkcionisanje elektronske uprave, kao i zaokruživanje zakonskog okvira i procedura za razvoj elektronske uprave Dobro isplanirana finansijska sredstva (dugoročna) – stabilnost finansijskog okvira.Adekvatno učešće svih nadležnih institucije.Međuinstitucionalna saradnja i koordinacija.Zaokruživanje zakonodavnog okvira. Nedostatak finansijskih sredstava.Nepostojanje dugoročnog planiranja budžetskih sredstava i stabilnosti finansijskog okvira.Nedostatak političke volje. Da se ne zaokruži zakonodavni okvir. Donacije, korišćenje sredstava iz predpristupnih fondova.Formiranje Saveta za NIGP radi obezbeđenja političke podrške i bolje koordinacije.Formiranje Radne grupe u okviru Saveta za RJU radi obezbeđenja političke podrške i bolje koordinacije. 2. Uspostavljanje usklađenog javno-službeničkog sistema zasnovanog na zaslugama i unapređenje upravljanja ljudskim resursima 2.1. Uspostavljanje usklađenog sistema radnih odnosa i plata u javnoj upravi na temelju načela transparentnosti i pravičnosti Obezbeđena politička podrška za uspostavljanje jedinstvenog sistema radnih odnosa, zasnovanih na principima depolitizacije i profesionalizacije u celoj javnoj upravi i obezbeđena politička podrška i uspostavljen konsenzus svih socijalnih aktera za uspostavljanje jedinstvenog sistema plata u javnoj upravi. Pritisci za izuzimanje određenih podsistema iz usklađenog sistema radnih odnosa, odnosno jedinstvenog sistema plata i nedovoljno dobro izvršena procena radnih mesta i posledično koeficijenata. Obezbediti otvoren, inkluzivan i transparentan proces izrade propisa sa posebnim naglaskom na uključivanju predstavnika reprezentativnih sindikata i angažovanje eksperata za procenu radnih mesta. 2.2. Uspostavljanje funkcije ULJR u javnoj upravi i unapređenje funkcije ULJR u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi kroz uvođenje novih instrumenata i jačanje kapaciteta za ULJR Razvijen pravni okvir i institucionalni osnov za funkciju strateškog upravljanja ljudskim resursima i jasna opredeljenost za jačanje institucije konkursa i kreiranje depolitizovanog sistema koji podstiče privlačenje i zadržavanje kvalitetnog kadra u državnoj upravi. Nedovoljno razvijena politička podrška za depolitizaciju sistema zapošljavanja i upravljanja ljudskim resursima. Povećati transparentnost rada organa, ali i rada zaposlenih u organu kroz jači monitoring i evaluaciju radnog učinka, uz ograničavanja slobode odlučivanja rukovodilaca. 2.3. Razvoj sistema stručnog usavršavanja u javnoj upravi Optimalan broj kadrova i njihova osposobljenost za istovremeno i usklađeno sprovođenje ukupnih reformskih procesa u oblasti stručnog usavršavanja u javnoj upravi. Adekvatno obezbeđenje finasijskih sredstava. Kontinuirana politička podrška za punu implementaciju sistema stručnog usavršavanja u javnoj upravi; Adekvatno prepoznavanje NAJU kao ključnog aktera u sistemu stručnog usavršavanja u javnoj upravi od svih zainteresovanih strana i njihova spremnost i zainteresovanost za aktivnim uključivanjem u sistem stručnog usavršavanjaKašnjenje u donošenju podzakonskih propisa kao i procedura akreditacije realizatora i sprovodioca programa stručnog usavršavanja u javnoj upraviNedekvatna finansijska sredstva i organičenini prostorni i tehnički kapacitetiNeujednačenost kompetencija zaposlenih službenika u NAJU; Moguća otežana integracija novozaposlenih u NAJU Obezbediti transparentnost rada NAJU uz uključivanje svih zainteresovanih strana u ključne faze rada putem izrade i sprovođenja Strategije komunikacije NAJU Godišnje i srednjoročno planiranje budžetskih sredstava i stabilnosti finansijskog okvira; Planiranje donatorske pomoćiDonošenje i sprovođenje programa uvođenja u posao novozaposlenih, fazno 3. Unapređenje upravljanja javnim finansijama i javnim nabavkama 3.1. Unapređenje (okvira) održivosti javnih finansija kroz reformisanje i razvoj upravljanja javnom svojinom Nova zakonska i tehnička rešenja u pogledu uređivanja upravljanja javnom svojinom su sistemskog karaktera i uzimaju u obzir vreme i troškove neophodne za primenu od strane titulara javne svojinePostoje koordinacioni mehanizmi i programi podrške za realizaciju reformskih mera u oblasti upravljanja javnom svojinom Slaba zainteresovanost političkog rukovodstva i javnosti za potencijale ekonomskog i finansijskog razvoja kroz bolje upravljanje javnom svojinom. Nedovoljna zainteresovanost/informisanost potencijalnih korisnika dostupnih programa podrške za unapređenje upravljanja javnom svojinom Blagovremene konsultacije sa zainteresovanim stranama na svim nivoima uprave i izvan uprave u pogledu reformisanja pravnog okvira koji uređuje upravljanje javnom svojinom.Bolje profilisanje upravljanja javnom svojinom kao dela reforme javnih finansija i napretka u evropskim integracijama, kroz domaće i međunarodne konferencije i slične događaje značajne vidljivosti.Održavanje prezentacija i publikovanje informacija u pogledu dostupnih programa podrške za unapređenje upravljanja javnom svojinom. 3.2. Unapređenje procesa planiranja i pripreme budžeta Poznavanje procesa pripreme programskog budžeta i važećih metodologija Neadekvatni, međusobno nekompatibilni i nepovezani IT sistemi za upravljanje javnim finansijama U okviru predviđene donatorske podrške, planirano je značajno poboljšanje u ovoj oblasti kako bi se omogućio efikasan pristup podacima i razmenama informacija između relevantnih zainteresovanih strana. 3.3. Unapređenje sistema finansijskog upravljanja i kontrole korišćenja javnih sredstava i interne revizije Uspostavljene jedinice interne revizije, u skladu sa Zakonom Česte promene rukovodilaca najvišeg nivoa. Nedovoljan broj obučenih rukovodilaca. Obuke rukovodilaca visokog nivoa o značaju, koristi i potrebi za sistemom finansijskog upravljanja i kontrole i nezavisnom funkcijom interne revizije. 3.4. Funkcionalno unapređenje rada budžetske inspekcije Optimalan broj stručno obučenog kadra.Postojanje jedinstvene metodologije rada budžetske inspekcije. Ograničenje zapošljavanja u javnom sektoru.Mere štednje.Ograničeni kapaciteti budžetske inspekcije Preraspodela zaposlenih u okviru organa državne uprave u korist budžetske inspekcije. 3.5. Unapređenje sistema javnih nabavki Usvojen zakonodavni okvir u skladu sa predviđenom dinamikom, ZJN u drugom kvartalu 2018. godine. Kašnjenje u izradi podzakonskih propisa i modela dokumenata potrebnih za implementaciju propisa. Redovne konsultacije zainteresovanih strana i pravovremeno ažuriranje vremenskih planova kako bi se realizacija aktivnosti sprovela što efikasnije. 4. Povećanje pravne sigurnosti i unapređenje poslovnog okruženja i kvaliteta pružanja javnih usluga 4.1. Unapređenje upravnih procedura i obezbeđivanje postupanja organa državne uprave i organa i organizacija javne uprave u odlučivanju o pravima, obavezama i pravnim interesima građana i drugih subjekata u skladu sa principima dobre uprave Dovoljan broj kadrova, obučenost kadrova.Obezbeđena finansijska i tehnička pomoć za (e) razmenu podataka i funkcionisanje uprave. Administrativno opterećenje kadrova. Postojanje službenih evidencija koje se vode samo u fizičkom a ne u elektronskom obliku i nestruktuiranost evidencija koje se vode u elektronskom obliku i nestandardizovani podaci. Organizaciono prilagođavanje i pojednostavljenje procedura i postupaka u vezi sa postupkom usklađivanja posebih zakona sa ZUP-om.Angažovanje ekspertske i tehničke pomoći. 4.2. Reforma inspekcijskog nadzora i obezbeđivanje bolje zaštite javnog interesa, uz smanjenje administrativnih troškova inspekcijskog nadzora i povećanje pravne sigurnosti subjekata inspekcijskog nadzora Obezbeđeni kadrovski kapaciteti i finansijska sredstva za sprovođenje reforme inspekcija. Nedonošenje izmena i dopuna posebnih zakona koje treba uskladiti sa ZoIN u predviđenom zakonskom roku od 6 meseci. Nastavak aktivnosti informisanja i edukacije inspektora i privrednika, prenosa dobre prakse, njenog ujednačavanja i objavljivanja i podrške za primenu novog zakona, te uspostavljanje, efektivno i efikasno obavljanje poslova Koordinacione komisije, kako bi svi se olakšala primena ovog zakona. 4.3. Uvođenje i promocija mehanizama kojima se obezbeđuje kvalitet javnih usluga Prepoznavanje važnosti uvođenja mehanizma za uspostavljanje sistema kvaliteta upravljanja u organima i od strane zaposlenih i od strane funkcionera Zaposleni u organima nedovoljno motivisani za promene u okviru postojeće strukture.Menadžment organa nedovoljno uključen u implementaciju projekta, ne pruža dovoljnu podršku.Zaposleni u organima u strahu od promene ustaljenih načina obavljanja poslova. Obuke za sve zaposlene u organima radi upoznavanja sa pozitivnim efektima mehanizma za uspostavljanje sistema kvaliteta upravljanja.Posebna obuka samo za menadžment.Definisanje jasnih uloga svih učesnika u ovom procesu. 5. Povećanje participacije građana, transparentnosti, unapređenje etičkih standarda i odgovornosti u obavljanju poslova javne uprave 5.1. Unapređenje uslova za učešće zainteresovane javnosti u radu javne uprave uz povećanje dostupnosti informacija o radu javne uprave i javnim finansijama Obezbeđena politička podrška za povećanje transparentnosti rada javne uprave i sistemsko uključivanje OCD u procese kreiranja, sprovođenja i praćenja javnih politika. Nedovoljna motivisanost zaposlenih u ODU za promene ustaljenih načina obavljanja aktivnosti. Promovisanje načela otvorenosti i transparentnosti javne uprave, razvijanje participativne političke kulture i uspostavljanje partnerskih odnosa između organa javne uprave i OCD. 5.2. Jačanje integriteta i etičkih standarda zaposlenih u javnoj upravi i smanjenje korupcije kroz jačanje mehanizama prevencije Obezbeđena politička podrška i jasna opredeljenost za smanjenje korupcije u javnoj upravi kroz jačanje mehanizama prevencije i unapređenje etičkih standarda i integriteta. Neusaglašenost stavova relevantnih institucija u postupku izrade propisa, prolongiranje predviđenih rokova za usvajanje zakona, tekst zakona sadrži rešenja koja neće biti delotvorna u postupku primene kako bi se realizovao definisani cilj. Obezbeđena podrška javnosti kako bi se izvršio pritisak na nadležne organe da u tekst zakona ugrade rešenja čija će primena omogućiti realizaciju postavljenog cilja. 5.3. Jačanje mehanizama spoljne i unutrašnje kontrole u javnoj upravi Postojanje političke volje za unapređenje i jačanje položaja nezavisnih državnih organakroz obezbeđivanje materijalnih i kadrovskih resursa i zakonodavnog okvira. Nedostatak finansijskih resursa, neusaglašenost stavova relevantih institucija u postupku izrade propisa – prolongiranje predviđenih rokova. Kontinuirana i blagovremena saradnja svih relevantnih aktera u sprovođenju aktivnosti.
ABPK Agencija za borbu protiv korupcije A Aktivnost AP Akcioni plan AP 23 Akcioni plan za Pregovaračko poglavlje 23 APR Agencija za privredne registre AP RJU Akcioni plan za sprovođenje Strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji VSS Visoki službenički savet GenSek Generalni sekretarijat Vlade DRI Državna revizorska institucija EK Evropska komisija ERP Program ekonomskih reformi EU Evropska unija EU IPA Instrument za pretpristupnu pomoć Evropske unije EUR evro IS Informacioni sistem ITE Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu JLS Jedinice lokalne samouprave JU Javna uprava Kont. Kontinuirano KOCD Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom MDULS Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave MEI Ministarstvo za evropske integracije MPG Međuministarska projektna grupa MMF Međunarodni monetarni fond MRZSBP Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja MTBF Srednjoročni budžetski okvir – Fiskalna strategija MUP Ministarstvo unutrašnjih poslova MFIN Ministarstvo finansija NAJU Nacionalna akademija za javnu upravu NBS Narodna banka Srbije NPAA Nacionalni plan za usvajanje pravne tekovine EU NSBPK Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije u RS za period od 2013. do 2018. godine ODU Organ(i) državne uprave OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj OCD Organizacije civilnog društva PV Početna vrednost (baseline value) PEFA Ocena javnih rashoda i finansijske odgovornosti PZR Poverenik za zaštitu ravnopravnosti PIE Praćenje, izveštavanje i evaluacija PIRV Informacioni sistem za planiranje i izveštavanje o radu Vlade PIFC Strategija razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru PFM Program reforme upravljanja javnim finansijama PJU Principi javne uprave RGZ Republički geodetski zavod RZS Republički zavod za statistiku RS Republika Srbija RSD Srpski dinar RJU Reforma javne uprave RSJP Republički sekretarijat za javne politike SB Svetska banka SDC Švajcarska agencija za razvoj i saradnju – Swiss Agency for Development and Cooperation (SDC) SKGO Stalna konferencija gradova i opština SIGMA Program podrške unapređenju u vladavini i upravljanju pri OECD SRJU Savet za reformu javne uprave SUK Služba za upravljanje kadrovima TOR Projektni zadatak UZZPRO Uprava za zajedničke poslove republičkih organa UI Upravna inspekcija UJN Uprava za javne nabavke UNDP Program razvoja Ujedinjenih nacija – The United Nations Development Programme (UNDP) ULJR Upravljanje ljudskim resursima USD Američki dolar FA Funkcionalna analiza FUK Finansijsko upravljanje i kontrola CV Ciljna vrednost (target value) CHU Centralna jedinica za harmonizaciju CMST Change Managment Support Team – Grupa za upravljanje promenama CROSO Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja