O B R A Z L O Ž E NJ E
I USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog Zakona sadržan je u odredbama člana 97. stav 1. tač. 4, 6. i 9. Ustava Republike Srbije kojima je, između ostalog, predviđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana, sistem u oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom, kao i proizvodnju, promet i prevoz oružja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija.
II RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme („Službeni list SRJ”, br. 41/96, „Službeni list SCG”, br. 7/05 – dr. zakon i „Službeni glasnik RS”, br. 85/05 – dr. zakon), donet je 1996. godine kada je i počela njegova primena. Predmetni Zakon je uređivao proizvodnju, promet i prevoz naoružanja i vojne opreme kao delatnost od opšteg interesa, planiranje mera bezbednosti, planiranje proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme, kontrolu kvaliteta proizvodnje naoružanja i vojne opreme i druga pitanja od značaja za proizvodnju, promet i prevoz naoružanja i vojne opreme.
Osnovni razlozi za donošenje novog zakona u ovoj oblasti su uspostavljanje stabilnog kontrolnog mehanizma u proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, stvaranje pretpostavki za unapređenje oblasti proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme, potpunije definisanje pojmova koji pripadaju kategoriji naoružanje i vojna oprema i njihovo usklađivanje sa propisima EU, definisanje kriterijuma za ocenu ispunjenosti uslova za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, definisanje uslova i postupaka kojima se formira grupacija Odbrambena industrija Srbije, definisanje načina i nivoa stranih ulaganja, privatizacije proizvođača naoružanja i vojne opreme, kao i načina rešavanja društvenog kapitala.
Predlogom zakona unaprediće se normativne pretpostavke za ispunjenje osnovnog cilja – kontrola u oblasti proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme radi ostvarivanja i zaštite odbrambenih, bezbednosnih, ekonomskih i spoljnopolitičkih interesa Republike Srbije, njenog međunarodnog kredibiliteta i integriteta, kao i daljeg razvoja i unapređenja odbrambene tehnološke i industrijske baze Republike Srbije. Donošenje novog zakona će doprineti jačanju mehanizama kontrole u segmentu: planiranja i sprovođenja mera industrijske bezbednosti, obezbeđenja kapaciteta, mera bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite životne sredine i zaštite od požara u proizvodnji naoružanja i vojne opreme, prava i obaveza proizvođača, usaglašenosti sa standardima i tehničkim propisima, izdavanja dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme; obezbediće širi obim ovlašćenja nadležnih organa; stvoriće povoljniji ambijent za strana ulaganja i uslove za unapređenje oblasti proizvodnje sa aspekta razvojnih i investicionih ulaganja.
III OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINIH REŠENJA
Članom 1. uređuje se predmet zakona, odnosno definiše primena zakona u oblasti proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme u zemlji. Ovim članom se naglašava da je proizvodnja naoružanja i vojne opreme delatnost od strateškog interesa i da se odredbe Predloga zakona ne primenjuju na proizvodnju i promet sportskog i lovačkog oružja i municije, privrednih eksploziva, protivgradnih raketa i sredstava za vatromete, što je obaveza ministra nadležnog za unutrašnje poslove da posebnim zakonom uredi pomenutu oblast.
Član 2. definiše cilj koji donošenjem zakona treba da bude realizovan, a to je jača i efikasnija kontrola i unapređenje oblasti proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme radi ostvarivanja i zaštite odbrambenih, bezbednosnih, ekonomskih i spoljnopolitičkih interesa Republike Srbije, njenog međunarodnog kredibiliteta i integriteta, kao i razvoj i unapređenje odbrambene tehnološke i industrijske baze Republike Srbije.
Član 3. sadrži definicije kojima se određuju značenja pojedinih pojmova koji su upotrebljeni u tekstu Predloga zakona. Odredbe ovog člana treba da olakšaju primenu i razumevanje zakona i eliminišu potrebu za naknadnim tumačenjem istog.
Pod pojmom naoružanje i vojna oprema obuhvaćena su ubojna, borbena i tehnička sredstva koja su utvrđena Nacionalnom kontrolnom listom naoružanja i vojne opreme, kao i objekti, oprema i druge stvari posebno izrađene ili prilagođene za vojnu namenu. Ova definicija je data u širem kontekstu zbog činjenice da prometu naoružanja i vojne opreme (detaljnija klasifikacija izvršena kroz Nacionalnu kontrolnu listu) prethodi proizvodnja naoružanja i vojne opreme sa svim svojim fazama, uključujući i izgradnju i opremanje kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme i obezbeđenje tehničke dokumentacije.
U odnosu na raniji zakon, definicijom proizvodnja naoružanja i vojne opreme je preciznije dat obuhvat pojma, pa se uvode pored ranije prisutnih pojmova i: osvajanje tehnologija; ispitivanje i usavršavanje naoružanja i vojne opreme; demilitarizacija i utilizacija naoružanja i vojne opreme i izrada tehničke dokumentacije. Ovo je značajno zbog preciznijeg definisanja oblasti i obuhvata u kome se proizvođaču izdaje dozvola za proizvodnju naoružanja i vojne opreme.
U Predlogu zakona, za razliku od prethodnog rešenja, data je definicija kooperanta proizvođača naoružanja i vojne opreme i vršioca usluga.
Kooperant proizvođača naoružanja i vojne opreme može biti pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji koje na osnovu ugovora o kooperaciji, za potrebe proizvođača naoružanja i vojne opreme, vrši delatnost proizvodnje podsklopova i delova naoružanja i vojne opreme, čiji obim i složenost ne zahteva posedovanje dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme.
Vršilac usluge može biti pravno ili fizičko lice koje za potrebe proizvođača naoružanja i vojne opreme vrši prateće specifične aktivnosti (intelektualne, umetničke, stručne, zanatske i dr.) u oblasti proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme.
Predviđeno je takođe da, u izuzetnim slučajevima, kooperant proizvođača naoružanja i vojne opreme može biti i pravno lice sa sedištem van teritorije Republike Srbije, a vršilac usluga pravno ili fizičko lice sa sedištem ili prebivalištem van teritorije Republike Srbije. Kooperanti proizvođača naoružanja i vojne opreme i vršioci usluga nisu u režimu izdavanja dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme.
Predlogom zakona je data preciznija podela tri različita sistema koji postoje kod proizvođača naoružanja i vojne opreme: industrijska bezbednost proizvodnje naoružanja i vojne opreme; bezbednost i zdravlje na radu, zaštita životne sredine i zaštita od požara u proizvodnji naoružanja i vojne opreme i obezbeđenje kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme.
Predlogom zakona su uvedeni novi pojmovi u delu stranih ulaganja: strani ulagač i strano ulaganje u proizvodnju naoružanja i vojne opreme.
Strani ulagač je obuhvatio fizičko lice koje nije državljanin Republike Srbije i strano pravno lice. Pri tome, strano pravno lice može biti pravno lice sa sedištem van teritorije Republike Srbije i pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji koje je u većinskom stranom vlasništvu.
Strano ulaganje u proizvodnju naoružanja i vojne opreme obuhvata ulaganje kapitala koje vrši strani ulagač osnivanjem privrednog društva za proizvodnju naoružanja i vojne opreme samostalno, sa drugim domaćim ili stranim pravnim ili fizičkim licem ili sa Republikom Srbijom, dokapitalizaciju proizvođača naoružanja i vojne opreme ili kupovinu kapitala proizvođača naoružanja i vojne opreme
Takođe, Predlogom zakona su uvedeni novi pojmovi demilitarizacija i utilizacija. Demilitarizacija, kao delatnost kojom se naoružanje i vojna oprema onesposobljava za svrhu kojoj je bilo izvorno namenjeno, je obuhvatila dva bitna segmenta: dalje korišćenje naoružanja i vojne opreme u civilne svrhe ili njegovo potpuno uništenje.
U odnosu na raniji zakon uvedena je definicija pojma Tehnička dokumentacija za proizvodnju naoružanja i vojne opreme i Dokumentacija za izgradnju i opremanje kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme.
Novina u odnosu na prethodno rešenje je potvrda o kontroli usaglašenosti naoružanja i vojne opreme koja predstavlja zapis o kvalitetu i dokaz o usaglašenosti sa zahtevima kvaliteta naoružanja i vojne opreme kao zapis kojim se potvrđuje da naoružanje i vojna oprema zadovoljava definisane taktičko-tehničke zahteve.
U definiciji pojma promet naoružanja i vojne opreme u zemlji pored kupovine i prodaja naoružanja i vojne opreme u zemlji, uvodi se i segment koji obuhvata kupovinu
radi prodaje naoružanja i vojne opreme u zemlji i inostranstvu i poslove u vezi sa tom kupovinom, prodajom i kupovinom radi prodaje naoružanja i vojne opreme.
Član 4. propisuje vrste naoružanja i vojne opreme koje su obuhvaćene pojmom naoružanje i vojna oprema. Intencija ovog člana jeste preciznije i sveobuhvatnije razvrstavanje naoružanja i vojne opreme, što će značajno olakšati određivanje kategorija naoružanja i vojne opreme za koje se proizvođaču izdaje dozvola za proizvodnju naoružanja i vojne opreme. Novina u ovom članu je razvrstavanje vatrenog oružja za vojnu namenu na dve kategorije, zaključno sa kalibrom 15 mm i preko tog kalibra, jer su u praksi prisutni projekti istraživanja i razvoja vatrenog oružja tog kalibra. Takođe, u naoružanje i vojnu namenu su svrstani pogonska i druga sredstva specijalno projektovana za eksploataciju i održavanje pojedinih kategorija naoružanja i vojne opreme, kapaciteti i sredstva za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, kao i sredstva za vojnu namenu koja se koriste za upotrebu, rukovanje, čuvanje, skladištenje i održavanje naoružanja i vojne opreme, što je novina u odnosu na stari Zakon.
Član 5. propisuje da se na osnovu opredeljenja iskazanih u Dugoročnom planu razvoja sistema odbrane Republike Srbije i planovima opremanja vrši proizvodnja naoružanja i vojne opreme u miru za potrebe organa, organizacija i pravnih lica u zemlji radi dostizanja sposobnosti Vojske Srbije i drugih snaga odbrane. U postupku izdavanja dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme jedan od kriterijuma koji će imati poseban značaj pri oceni ispunjenosti uslova za bavljenje proizvodnjom naoružanja i vojne opreme odnosi se na obim i stepen usklađenosti proizvodnje naoružanja i vojne opreme sa dokumentima strateškog planiranja.
Član 6. propisuje da ministarstva nadležna za odbranu i unutrašnje poslove i službe bezbednosti zaključuju ugovore o proizvodnji naoružanja i vojne opreme sa proizvođačima, bez posredovanja trećih lica.
Član 7. propisuje da se proizvodnja naoružanja i vojne opreme za potrebe drugih državnih organa i organizacija, privrednih društava i drugih pravnih lica radi obavljanja poslova iz njihove nadležnosti, odnosno njihove delatnosti vrši na osnovu ugovora koje navedeni pravni subjekti zaključe sa proizvođačima.
Član 8. definiše da su planovi proizvodnje za potrebe izvoza i/ili ugovor zaključen između proizvođača naoružanja i vojne opreme i stranog kupca, osnov za vršenje proizvodnje naoružanja i vojne opreme za potrebe izvoza. Takođe, zakon predviđa da, osim proizvođača, ugovor o proizvodnji naoružanja i vojne opreme za potrebe izvoza, može zaključiti i pravno lice upisano u Registar lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, pružanje brokerskih usluga i tehničke pomoći.
Članom 9. propisana je obaveza proizvođača naoružanja i vojne opreme, koji koristi tehničku dokumentaciju u svojini Republike Srbije, da izvrši naknadu po osnovu ekonomskog iskorišćavanja (rojaliti) za naoružanje i vojnu opremu proizvodenu za potrebe izvoza, a visina naknade se utvrđuje ugovorom između proizvođača i ovlašćenog organa, nosioca prava svojine (ustanova Ministarstva odbrane koja polaže pravo intelektualne svojine nad tehničkom dokumentacijom). Osnovni kriterijumi za utvrđivanje visine naknade jesu obim, složenost i nivo tehnološke razvijenosti naoružanja i vojne opreme.
Prihod ostvaren po osnovu predmetne naknade ima karakter sopstvenog prihoda u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje budžetski sistem.
Član 10. omogućava strano ulaganje u oblasti proizvodnje naoružanja i vojne opreme.
Predmetnim članom su definisani mogući načini ulaganja stranog kapitala: osnivanjem privrednog društva za proizvodnju naoružanja i vojne opreme samostalno, sa drugim domaćim ili stranim pravnim ili fizičkim licem ili sa Republikom Srbijom, dokapitalizacijom proizvođača naoružanja i vojne opreme i kupovinom kapitala proizvođača naoružanja i vojne opreme.
U ovom članu se takođe uvodi ograničenje po kome strani ulagač u oblasti proizvodnje naoružanja i vojne opreme i zakonski zastupnik stranog ulagača ne može biti pravno ili fizičko lice koje je:
pod restriktivnim merama Ujedinjenih nacija ili Evropske unije ili kažnjeno pred nadležnim organima članica Ujedinjenih nacija ili Evropske unije zbog nezakonitog postupanja u oblasti proizvodnje, uvoza i izvoza naoružanja i vojne opreme u poslednjih deset godina;
kažnjeno pred nadležnim organima u Republici Srbiji zbog nezakonitog postupanja u oblasti proizvodnje, uvoza i izvoza naoružanja i vojne opreme u poslednjih deset godina.
Shodno tome, strani ulagač je u obavezi da pribavi dokaz nadležnog organa zemlje iz koje potiče kojim se dokazuje ispunjenost uslova definisanih zakonom.
Takođe, preko nadležnih organa u Republici Srbiji se vrše provere podataka da li je strani ulagač osuđivan pred nadležnim organima zbrog nezakonitog postupanja u oblasti proizvodnje, uvoza i izvoza naoružanja i vojne opreme u poslednjih deset godina.
Članom 11. uvodi se novina kojom je omogućeno stranom ulagaču, kao većinskom vlasniku, da se upiše u Registar pravnih lica ovlašćenih za obavljanje poslova proizvodnje naoružanja i vojne opreme pod uslovima propisanim ovim zakonom.
Raniji Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme nije uređivao segment koji se odnosi na strano ulaganje već je to pitanje bilo regulisano Zakonom o stranim ulaganjima („Sl. list SRJ”, br. 3/2002 i 5/2003 i „Sl. List SCG”, br. 1/2003 – Ustavna povelja) kojim je strani ulagač iz člana 19. bio uslovljen da ne može steći pravo većinskog učešća u upravljanju privrednim društvom.
Odredbama ovog člana zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme omogućeno je stranom ulagaču da postane većinski vlasnik kapitala u privrednom društvu upisanom u Registar pravnih lica ovlašćenih za obavljanje poslova proizvodnje naoružanja i vojne opreme, čime se otklanja smetnja u pogledu učešća stranog kapitala u upravljanju društvom.
Izuzetak je napravljen kod proizvođača naoružanja i vojne opreme koji pripadaju grupaciji Odbrambena industrija Srbije, što je detaljnije obrazloženo u petom delu koji sadrži odredbe o odbrambenoj industriji Srbije.
Struktura vlasništva društva se utvrđuje na osnovu izvoda o registraciji privrednog subjekta koji se pribavlja od Agencije za privredne registre (obavezna za sva društva) i jedinstvenom listom akcionara koja se dobija iz Centralnog registra depo i kliring hartija od vrednosti, za akcionarska društva.
Članom 12. propisana je obaveza stranom ulagaču da podnese zahtev Ministarstvu odbrane radi pribavljanja saglasnosti za ulaganje kapitala u kome se iskazuje interes za neki od mogućih načina ulaganja: osnivanje privrednog društva za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, kupovina kapitala ili dokapitalizacija proizvođača naoružanja i vojne opreme. Strani ulagač uz zahtev za pribavljanje saglasnosti za strano ulaganje, dostavlja elaborat o stranom ulaganju.
Elaborat o stranom ulaganju sadrži tri grupe podataka: podatke o stranom ulagaču, odluku skupštine pravnog lica kojom se prihvata strano ulaganje (ukoliko se radi o kupovini kapitala ili dokapitalizaciji tog pravnog lica) ili odluku o zajedničkom ulaganju sa stranim ulagačem i podatke o planiranom stranom ulaganju.
Predviđeni podaci o stranom ulagaču naročito se odnose na podatke o pravnom ili fizičkom licu, strukturi kapitala, pretežnoj delatnosti, ostvarenim poslovnim rezultatima u prethodne tri godine, iskustvima i proizvodnim mogućnostima u oblasti koja je predmet ulaganja i dr.).
Predviđeni podaci o planiranom stranom ulaganju naročito se odnose na podatke o izboru načina ulaganja (osnivanje privrednog društva, kupovina kapitala ili dokapitalizacija proizvođača naoružanja i vojne opreme), vrednosti ulaganja, načinu obezbeđenja ulaganja i garancija, obimu i načinu finansiranja tekućeg poslovanja, ciljnim tržištima i planovima izvoza, planiranom proizvodnom programu i obimu proizvodnje, primeni novih tehnologija i dogradnji ili izgradnji kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, načinu obezbeđenja sirovina i poluproizvoda, pravima intelektualne svojine koja su predmet ulaganja, programu zaštite životne sredine kojim se garantuje da će primenjene tehnologije u proizvodnji naoružanja i vojne opreme ispunjavati zahteve za zaštitom životne sredine u skladu sa zakonom.
Član 13. propisuje da Vlada na predlog Ministarstva odbrane donosi odluku, koja je konačna, o prihvatanju ili odbijanju zahteva stranog ulagača, u roku od 120 dana od dana prijema zahteva. Ministarstvo odbrane, u postupku odlučivanja po zahtevu stranog ulagača, pribavlja mišljenja resornih ministarstava i bezbednosnih službi, analizira uticaj stranog ulaganja na na odbranu, razvoj odbrambene tehnološke i industrijske baze Republike Srbije i njen izvozni potencijal, zaštitu zdravlja ljudi, životnu sredinu, nacionalnu i javnu bezbednost Republike Srbije i u skladu s tim priprema predlog odluke za Vladu.
Zahtev za stranim ulaganjem se odbija ukoliko to ulaganje može imati štetne posledice po po odbranu, nacionalnu i javnu bezbednost, zaštitu zdravlja ljudi i životnu sredinu.
Član 14. utvrđuje da se proizvodnjom naoružanja i vojne opreme mogu baviti samo ona pravna lica kojima je izdata dozvola za proizvodnju naoružanja i vojne opreme i koja su upisana u Registar proizvođača naoružanja i vojne opreme. Upis u Registar vrši nadležni organ Ministarstva odbrane po službenoj dužnosti, nakon donošenja rešenja ministra odbrane kojim se izdaje dozvola za proizvodnju naoružanja i vojne opreme u određenoj oblasti. Namera je da se proizvodnjom naoružanja i vojne opreme bave ona pravna lica koja poseduju proizvodne kapacitete i koja su kadrovski, materijalno i tehnološki osposobljena za proizvodnju naoružanja i vojne opreme NVO. Isto tako, nadležni organ Ministarstva odbrane po službenoj dužnosti briše iz Registra proizvođača naoružanja i vojne opreme ona pravna lica kojima je istekla dozvola za proizvodnju naoružanja i vojne opreme. Odredbama ovog člana treba da se spreči proizvodnja naoružanja i vojne opreme bez dozvole, za šta su predviđene i odgovarajuće kaznene odredbe.
Ovim članom je predviđen sadržaj Registra proizvođača, njegovo vođenje u elektronskom obliku i javni pristup preko internet stranice Ministarstva odbrane.
Pravno lice kome se izdaje dozvola za proizvodnju može biti: privredno društvo osnovano u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, javno preduzeće i društvo kapitala osnovano u skladu sa zakonom kojim se uređuju javna preduzeća, visokoškolska ustanova osnovana u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje i institut osnovan u skladu sa zakonom kojim se uređuje naučnoistraživačka delatnost.
Pored tih pravnih lica, predviđeno je da se proizvodnjom naoružanja i vojne opreme u miru mogu baviti i ustanove Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova i organizacione celine bezbednosnih službi ukoliko je to regulisano odlukama Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova i tih bezbednosnih službi. Za te ustanove i organizacione celine bezbednosnih službi se ne sprovodi postupak izdavanja dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme utvrđen ovim zakonom.
Član 15. propisuje obavezu da zakonski zastupnik proizvođača naoružanja i vojne opreme mora biti državljanin Republike Srbije sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije. Ovaj član omogućava da država koristi institucionalne mehanizme u zaštiti svojih interesa.
Članom 16. definiše se rok važenja dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme do pet godina i isti se može produžiti u ponovljenoj proceduri. Dosadašnji Zakon nije predviđao ograničavanje perioda na koji se izdaje dozvola za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, ali je praksa nalagala potrebu definisanja vremenskog perioda važenja dozvole i, u vezi s tim, periodičnog sticanja uvida u proizvodne kapacitete proizvođača prema dinamici koja se utvrđuje na osnovu stvarnog stanja kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme i postugnutih poslovnih rezultata.
Član 17. propisuje da dozvolu za proizvodnju naoružanja i vojne opreme može dobiti pravno lice koje ispunjava uslove u pogledu kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme; tehničke, tehnološke i kadrovske osposobljenosti, sposobnosti za obezbeđenje kvaliteta naoružanja i vojne opreme, industrijske bezbednosti, bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite životne sredine i zaštite od požara u proizvodnji naoružanja i vojne opreme. Ispunjenost uslova se dokazuje dokumentacijom koju privredno društvo dostavlja uz zahtev za izdavanje dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, kao i ličnim uvidom komisije Ministarstva odbrane u stanje proizvodnih kapaciteta društva i primenu mera opisanih u dostavljenoj dokumentaciji i propisanih zakonom.
Član 18. propisuje obavezu donošenja akta ministra odbrane kojim se utvrđuju kriterijumi za ocenu ispunjenosti uslova za proizvodnju naoružanja i vojne opreme. Kriterijuma se, naročito, vrednuje: značaj proizvodnje naoružanja i vojne opreme sa aspekta potreba odbrane (značaj proizvoda i kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme); zastupljenost proizvodnje naoružanja i vojne opreme u ukupnoj proizvodnji pravnog lica; stanje rezultata poslovanja pravnog lica i stanje i planovi razvoja, rasta ili izgradnje.
U posednjem delu koji se odnosi na stanje i planove razvoja, rasta ili izgradnje posebno se analizira kapital (visina, struktura i dr.), kapaciteti za proizvodnju naoružanja i vojne opreme (kapacitet objekata i proizvodne oprema, njihova starost, svojina, postojanje založnog prava i dr.), kadrovska struktura (prosečna starost, zastupljenost proizvodnog i inženjerskog kadra, zastupljenost stalno zaposlenih u odnosu na ukupan broj zaposlenih lica, kompetentnost, sertifikat za pristup tajnim podacima), industrijska bezbednost proizvodnje naoružanja i vojne opreme, sposobnost za obezbeđenje bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite životne sredine i zaštite od požara u proizvodnji naoružanja i vojne opreme, sposobnost za obezbeđenje kvaliteta naoružanja i vojne opreme, sposobnost za istraživanje i razvoj (ulaganje u istraživanje i razvoj, zastupljenost proizvoda iz sopstvenog, zajedničkog ili tuđeg razvoja, zastupljenost kadra koji se bavi razvojem u strukturi kadra), sposobnost za obezbeđenje sirovina i poluproizvoda (autonomnost lanaca snabdevanja, zavisnost od uvoza i značaj sa aspekta proizvodnje strateških sirovina), tehnologije i tehničke dokumentacije za proizvodnju naoružanja i vojne opreme (sopstvena, licencna i dr.).
Kroz postupak ponderisanja utvrđenih kriterijuma i definisanja merila uz kriterijume za ocenu ispunjenosti uslova za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, utvrdiće se broj bodova koji se može osvojiti u skladu sa istima i raspon bodova koji opredeljuje dužinu perioda na koji se izdaje dozvola za proizvodnju naoružanja i vojne opreme.
Član 19. propisuje potrebne podatke i dokumentaciju koju privredno društvo prilaže uz zahtev. Sva dokumentacija koju izdaje društvo mora biti potpisana od strane zakonskog zastupnika i overena pečatom privrednog društva. Dokumentacija koju izdaju ovlašćeni državni organi mora biti overena i dostavljena u vidu kopije uz mogućnost sticanja uvida u originalna akta na zahtev komisije.
Privredna društva su dužna da dostave osnivački akt i statut društva (samo za akcionarska društva, shodno važećem Zakonu o privrednim društvima), te kasnije izmene ovih akata. Prethodnim zakonom je tražen izvod iz sudskog registra koji je postojao u vreme pisanja zakona, dok Predlog novog zakona predviđa Izvod iz registra privrednih subjekata koji daje Agencija za privredne registre, što je usklađeno sa aktuelnom pravnom regulativom.
Za razliku od prethodnog zakona, ovaj Predlog sadrži dodatne obaveze zakonskog zastupnika koje se odnose na predlog proizvodnog programa za period od 5 godina i dokaz o izvršenoj uplati republičke administrativne takse. Predlogom proizvodnog programa od pet godina, društvo iskazuje viziju i spremnost za dugoročno održivo poslovanje i planiranje razvojnih i investicionih projekata.
Novina je to da se od zakonskog zastupnika traži Izjava o prihvatanju nadzora nad proizvodnjom naoružanja i vojne opreme, kojom se daju ovlašćenja nadležnoj komisiji da izvrši uvid u dokumentaciju i kapacitete za proizvodnju privrednog društva u postupku izdavanja dozvole i u bilo koje drugo vreme, shodno ukazanoj potrebi.
Takođe, novina je obaveza privrednog društva da uz zahtev dostavi i pregled naoružanja i vojne opreme proizvodene po prethodno izdatim dozvolama za proizvodnju ukoliko ih je bilo (ili u prethodnom periodu za privredna društva iz grupacije Odbrambena industrija Srbije kojima nije izdavana dozvola za proizvodnju) i izjavu o svojini nad tehničkom dokumentacijom za proizvodnju naoružanja i vojne opreme u cilju sprovođenja postupka naknade po osnovu ekonomskog iskorišćavanja (rojaliti) za koje proizvođač naoružanja i vojne opreme koristi tehničku dokumentaciju u svojini Republike Srbije.
Novim zakonom definisana je obaveza pravnog lica da uz zahtev za izdavanje dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme dostavi i dokumenat o sposobnosti za sprovođenje mera industrijske bezbednosti, što nije bilo prisutno u prethodnom zakonu. Ovim dokumentom se prezentuje sposobnost privrednog društva u pogledu ispunjenosti organizacionih i tehničkih uslova za zaštitu tajnosti podataka i preduzimanju mera kojima se sprečava: uništenje ili oštećenje kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, ugrožavanje bezbednosti ljudskih resursa, uništenje, oštećenje ili otuđenje naoružanja i vojne opreme i tehničke dokumentacije za proizvodnju naoružanja i vojne opreme i odavanje tajnih podataka o proizvodnji naoružanja i vojne opreme. Takođe, novina zakona je i obaveza privrednog društva da uz zahtev za izdavanje dozvole za proizvodnju priloži i sertifikat za pristup tajnim podacima.
Za ona pravna lica koja su osnovana u periodu kraćem od tri godine, prilažu se finansijski pokazatelji o poslovanju za one poslovne godine za koje su u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji bili dužni da izrađuju Godišnji izveštaj o poslovanju.
Novina u zakonu je i obaveza Ministarstva odbrane, kao nadležnog državnog organa da, u skladu sa odredbama čl. 9. i 103. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 18/16), vrši uvid u podatke o činjenicama neophodnim za odlučivanje o kojima se vodi službena evidencija, da ih pribavlja i obrađuje, a da od stranke može zahtevati samo one podatke o činjenicama o kojima se ne vodi službena evidencija.
Shodno tome, zakonom je predviđeno da ako pravno lice koje podnese zahtev za izdavanje dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme ne izjavi da će samo pribaviti dokaze, Ministarstvo odbrane je u obavezi da pribavi:
dokaz o državljanstvu i mestu prebivališta zakonskog zastupnika;
dokaz da zakonski zastupnik nije osuđivan na kaznu zatvora od najmanje šest meseci, odnosno da mu nije izrečena mera bezbednosti ili zaštitna mera zabrane vršenja delatnosti, kao i da se protiv njega ne vodi krivični postupak za krivična dela protiv života i tela, sloboda i prava čoveka i građanina, javnog reda i mira, polne slobode, imovine, privrede, opšte sigurnosti ljudi i imovine, bezbednosti računarskih podataka, ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, državnih organa, pravosuđa, pravnog saobraćaja, službene dužnosti, čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, Vojske Srbije, prava po osnovu rada, prava intelektualne svojine i životne sredine i
druge podatke o svim onim činjenicama o kojima službenu evidenciju vodi drugi državni organ, a koje su od značaja za izdavanje dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme.
Član 20. propisuje obavezu pravnog lica koje je podnelo zahtev za izdavanje dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme u oblasti demilitarizacije i utilizacije naoružanja i vojne opreme da, pored dokumentacije predviđene u članu 19. Zakona, priloži i elaborat o ispunjenosti uslova za demilitarizaciju i utilizaciju naoružanja i vojne opreme, kojim se definišu i razrađuju procedure za sprovođenje demilitarizacije i utilizacije naoružanja i vojne opreme na bezbedan i ekološki prihvatljiv način.
Član 21. reguliše donošenje rešenje kojim se odlučuje o podnetom zahtevu za izdavanje dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme u roku od 60 dana od dana podnošenja zahteva. Podnosiocu zahteva koji je uz zahtev priložio potrebnu dokumentaciju i kod koga je utvrđeno da su ispunjeni svi uslovi u pogledu kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, tehničke, tehnološke i kadrovske osposobljenosti, sposobnosti za obezbeđenje kvaliteta naoružanja i vojne opreme, bezbednosti, obezbeđenja i zaštite u proizvodnji naoružanja i vojne opreme Ministarstvo odbrane donosi rešenje o izdavanju dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme.
Svako rešenje se sastoji od preambule, izreke i obrazloženja. U preambuli se navode: naziv privrednog društva, zakonski zastupnik, zahtev i oblast za koju se traži dozvola. U izreci se preciziraju oblast za koju se izdaje dozvola i vremenski period na koji se izdaje. U obrazloženju se navode osnovni podaci o društvu, dokumentacija na osnovu koje se donosi rešenje, sastav komisije koja je izvršila uvid, stav Vojnobezbednosne agencije, kratko obrazloženje zašto se izdaje dozvola, prava i obaveze društva i klauzula da je rešenje konačno.
Član 22. predviđa mogućnost donošenja rešenja o odbacivanju zahteva u slučaju da podnosilac zahteva ne dostavi uredan zahtev, a u ostavljenom roku od 30 dana ne otkloni utvrđene nedostatke.
S druge strane, ako podnosilac zahteva ne ispuni neki od uslova u pogledu obezbeđenja kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme; tehničke, tehnološke i kadrovske osposobljenosti; sposobnosti za obezbeđenje kvaliteta naoružanja i vojne opreme; industrijske bezbednosti, bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite životne sredine i zaštite od požara u proizvodnji naoružanja i vojne opreme, a u ostavljenom roku od 90 dana ne otkloni utvrđene nedostatke Ministarstvo odbrane donosi rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme. Ponovni zahtev za izdavanje dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme privredno društvo može podneti najranije šest meseci od dana donošenja rešenja o odbacivanju ili odbijanju zahteva.
Ukoliko prvobitno dostavljena dokumentacija nije ispravna ili je nekompletna, komisija određena za sprovođenje postupka izdavanja dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme obaveštava proizvođača naoružanja i vojne opreme o utvrđenom stanju i pokreće dalju proceduru nakon kompletiranja ili korekcije dostavljene dokumentacije. Privrednom društvu koje ne izvrši potrebna kompletiranja ili korekcije u ostavljenom roku od 30 dana zahtev se odbacuje. Privredno društvo koje kompletira dokumentaciju biće predmet dalje kontrole u pogledu ispunjenosti zakonom definisanih uslova. Ako društvo ne ispuni neki od uslova a u ostavljenom roku od 90 dana ne otkloni nedostatke zahtev se odbija.
Član 23. definiše mogućnost traženja mišljenja drugih državnih organa u postupku odlučivanja po zahtevu za izdavanje dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme. Ako se na instaliranim kapacitetima za proizvodnju naoružanja i vojne opreme proizvodi sportsko i lovačko oružje i municija, privredni eksplozivi, protivgradne rakete i sredstva za vatromete, Ministarstvo odbrane u postupku odlučivanja po zahtevu za izdavanje dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme može angažovati odgovorno lice ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.
Član 24. reguliše uslove pod kojima se oduzima dozvola za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, uz naglasak da Republika Srbija nije odgovorna za moguću štetu prouzrokovanu oduzimanjem dozvole.
Član 25. definiše najkraći rok od jedne godine od dana donošenja rešenja o oduzimanju dozvole, u kome proizvođač naoružanja i vojne opreme kojem je oduzeta dozvola za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, ne može podneti zahtev za ponovno izdavanje dozvole.
Član 26. definiše konačnost Rešenja o izdavanju dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, Rešenje o odbacivanju/odbijanju zahteva i Rešenja o oduzimanju dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme.
Član 27. propisuje formiranje evidencije o izdatim i oduzetim dozvolama za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, odbačenim/odbijenim zahtevima za izdavanje dozvole i izvršenom nadzoru, koja se vodi u Ministarstvu odbrane. Ovim članom se takođe definiše i sadržaj predmetne evidencije.
Član 28. definiše donošenje podzakonskog akta od strane ministra odbrane kojim se propisuje način izdavanja i izgled obrasca dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme i način vođenja Evidencije o izdatim i oduzetim dozvolama za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, odbačenim/odbijenim zahtevima za izdavanje dozvole i izvršenom nadzoru. Dozvola za proizvodnju naoružanja i vojne opreme je novina u odnosu na prethodni zakon i izdaje se onom pravnom licu koje je u toku godine dobilo Rešenje o izdavanju dozvole po sprovedenoj proceduri utvrđenoj ovim zakonom. Predviđa se mogućnost dodele dozvola na prigodnoj svečanosti krajem tekuće godine svim pravnim licima koja su u toku te godine dobila rešenje o izdavanju dozvole.
Član 29. definiše obavezu Ministarstva odbrane da Odboru za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine Republike Srbije dostavlja Godišnji izveštaj sa pregledom rešenja o izdatim i oduzetim dozvolama za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, o zabrani zaključenja ugovora sa kooperantom proizvođača naoružanja i vojne opreme i vršiocem usluga za potrebe proizvođača naoružanja i vojne opreme i odbačenim/odbijenim zahtevima za izdavanje dozvole. Zakonom je propisano da Ministarstvo odbrane do 31. januara tekuće godine dostavi Godišnji izveštaj za prethodnu godinu.
Član 30. definiše obavezu proizvođača naoružanja i vojne opreme da ima i sprovodi Plan industrijske bezbednosti proizvodnje naoružanja i vojne opreme za koji se pribavlja saglasnost Ministarstva odbrane.
Plan industrijske bezbednosti proizvodnje naoružanja i vojne opreme sadrži sledeće ključne elemente:
procenu ugroženosti kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme od različitih oblika spoljnih uticaja;
mere bezbednosti i zaštite naoružanja i vojne opreme, kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme i tehničke dokumentacije za proizvodnju naoružanja i vojne opreme i način njihovog sprovođenja;
mere i postupke koji se preduzimaju u slučaju narušavanja industrijske bezbednosti.
U okviru mere bezbednosti i zaštite naoružanja i vojne opreme, kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme i tehničke dokumentacije za proizvodnju naoružanja i vojne opreme i načina njihovog sprovođenja razrađuje se deo koji se odnosi na ispunjenje organizacionih i tehničkih uslova za zaštitu tajnosti podataka.
Član 31. uređuje obavezu proizvođača naoružanja i vojne opreme da prijem lica u radni odnos vrši na osnovu opštih uslova o zasnivanju radnog odnosa i posebnih uslova u pogledu bezbednosti ljudi i imovine. U vezi s tim, radna mesta na kojima se obavljaju poslovi i zadaci sa posebnim uslovima u pogledu bezbednosti ljudi i imovine utvrđuju se opštim aktom proizvođača naoružanja i vojne opreme i zahtevaju vršenje bezbednosne provere lica koja se primaju u radni odnos za rad na tim radnim mestima na osnovu propisa kojim se uređuje pristup tajnim podacima.
Član 32. utvrđuje obavezu proizvođača naoružanja i vojne opreme da se za lice koje se prima u radni odnos ili je već u radnom odnosu kod proizvođača, na radnom mestu na kome se obavljaju poslovi i zadaci sa posebnim uslovima, vrši bezbednosna provera po sledećem:
odgovarajuća bezbednosna provera ukoliko lice ima mogućnost pristupa tajnim podacima;
osnovna bezbednosna provera, u skladu sa zakonom koji uređuje tajnost podataka, ukoliko lice obavlja poslove i zadatke koji podrazumevaju rad sa ubojnim sredstvima i opasnim materijama.
Član 33. utvrđuje obavezu Ministarstva odbrane da vodi Evidenciju o kapacitetima za proizvodnju naoružanja i vojne opreme na osnovu podataka iz Elaborata o postojećim i planiranim kapacitetima, tehničkoj i tehnološkoj osposobljenosti za proizvodnju naoružanja i vojne opreme koji se dostavlja uz zahtev za izdavanje dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme. Navedena evidencija predstavlja tajni podatak koji se čuva i koristi u skladu s propisima kojima se uređuje tajnost podataka.
Član 34. utvrđuje koji podaci u vezi sa proizvodnjom naoružanja i vojne opreme se smatraju tajnim podacima.
Ovde su kao tajni podaci posebno prepoznati:
podaci koji se odnose na tehničku dokumentaciju za proizvodnju naoružanja i vojne opreme za potrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane;
podaci iz Evidencije o kapacitetima za proizvodnju naoružanja i vojne opreme koja se vodi u Ministarstvu odbrane.
podaci o planovima proizvodnje naoružanja i vojne opreme za potrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane i podaci o njihovoj realizaciji;
podaci o formiranju, prostornom razmeštaju, korišćenju i obnavljanju ratnih materijalnih rezervi za proizvodnju naoružanja i vojne opreme i
podaci o vojno-ekonomskoj, naučno-tehničkoj i drugoj saradnji Vojske Srbije i drugih snaga odbrane sa stranim partnerima.
Istim članom je propisano da se tajni podaci ne mogu učiniti dostupnim neovlašćenim licima ili prodati trećim licima bez prethodne saglasnosti Ministarstva odbrane.
Član 35. utvrđuje obavezu proizvođača naoružanja i vojne opreme da ima Elaborat o bezbednosti i zdravlja na radu, zaštiti životne sredine i zaštiti od požara u proizvodnji naoružanja i vojne opreme i da sprovodi mere i postupke bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite životne sredine i zaštite od požara u proizvodnji naoružanja i vojne opreme. Ovim članom je definisan pregled dokumenata koji ulaze u sastav Elaborata o bezbednosti i zdravlju na radu, zaštiti životne sredine i zaštiti od požara u proizvodnji naoružanja i vojne opreme. Komisija Ministarstva odbrane u postupku nadzora kontroliše posedovanje sertifikata ili potvrde ovlašćenog državnog organa o usaglašenosti sa propisima kojima se reguliše način izrade i sadržaj svakog od navedenih dokumenata koji ulaze u sastav Elaborata o bezbednosti i zdravlju na radu, zaštiti životne sredine i zaštiti od požara u proizvodnji naoružanja i vojne opreme.
Član 36. utvrđuje obavezu proizvođača naoružanja i vojne opreme da ima Elaborat o postojećim i planiranim kapacitetima, tehničkoj i tehnološkoj osposobljenosti za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, da ga na godišnjem nivou ažurira i dostavlja nadležnoj organizacionoj jedinici Ministarstva odbrane.
Istim članom propisano je koje podatke je, naročito, potrebno da sadrži Elaborat o postojećim i planiranim kapacitetima, tehničkoj i tehnološkoj osposobljenosti za proizvodnju naoružanja i vojne opreme.
Član 37. predviđa mogućnost da Ministarstvo odbrane, u realizaciji programa opremanja Vojske Srbije, može pribavljati za potrebe proizvodnje naoružanja i vojne opreme: specijalne alate i probore, proizvodnu, mernu i drugu opremu namenjenu za istraživanje, razvoj, ispitivanje, izradu i remont naoružanja i vojne opreme; tehničku dokumentaciju za proizvodnju naoružanja i vojne opreme i usluge obuke i transfera tehnologije.
Pregled navedenih potreba sastavni je deo plana pribavljanja specijalnih alata i probora, proizvodne, merne i druge opreme namenjene za istraživanje, razvoj, ispitivanje, izradu i remont naoružanja i vojne opreme; tehničke dokumentacije za proizvodnju naoružanja i vojne opreme i usluga obuke i transfera tehnologije za potrebe mira, ratnog i vanrednog stanja u okviru Elaborata o postojećim i planiranim kapacitetima, tehničkoj i tehnološkoj osposobljenosti za proizvodnju naoružanja i vojne opreme.
Član 38. definiše da su pribavljeni specijalni alati i pribori, proizvodna, merna i druga oprema namenjeni za istraživanje, razvoj, ispitivanje, izradu i remont naoružanja i vojne opreme i tehnička dokumentacija za proizvodnju naoružanja i vojne opreme svojina Republike Srbije i da se smatraju sredstvima za proizvodnju naoružanja i vojne opreme. Ministar odbrane svojim aktom propisuje način evidentiranja i raspolaganja mašinama, specijalnom opremom i alatima; tehničkom dokumentacijom za proizvodnju naoružanja i vojne opreme datih na korišćenje proizvođaču naoružanja i vojne opreme.
Član 39. propisuje da grupaciji Odbrambena industrija Srbije pripada proizvođač naoružanja i vojne opreme, čiji je većinski osnovni kapital državni ili društveni pod uslovima proisanim Zakonom o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme.
Pri tome, pod državnim kapitalom se, u smislu Zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, podrazumeva kapital Republike Srbije, kao i organa i organizacija i javnih preduzeća koje je osnovala Republika Srbija.
Predmetnim članom se predviđa da Ministarstvo odbrane ostvaruje upravljačka prava nad državnim kapitalom kod proizvođača naoružanja i vojne opreme koji pripada Grupaciji.
Zakonom je predviđeno da Vlada, na predlog Ministarstva odbrane, propisuje uslove i način formiranja, pripadnost, način upravljanja i druga pitanja od značaja za rad i funkcionisanje grupacije Odbrambena industrija Srbije.
Član 40. definisano je da strano ulaganje kod proizvođača naoružanja i vojne opreme koji pripadaju grupaciji Odbrambena industrija Srbije može biti do 49% vrednosti kapitala, pri čemu jedan strani ulagač ne može imati više od 15% učešća u kapitalu.
Takođe, zakonom je predviđeno da strano ulaganje u proizvodnju naoružanja i vojne opreme koje se realizuje osnivanjem novog pravnog lica u zajedničkom vlasništvu stranog ulagača i Republike Srbije ili proizvođača koji pripada Grupaciji može biti do 49% vrednosti kapitala.
Ovo je izuzetak u odnosu na ostale proizvođače naoružanja i vojne opreme (koji ne pripadaju Grupaciji) kod kojih starni ulagač može imati većinsko vlasništvo.
Istim članom je predviđeno da Vlada, na predlog Ministarstva odbrane, donosi odluku o načinu izbora i uslovima koje mora da ispuni strani ulagač u navedenim slučajevima.
Ovde je strano ulaganje podeljeno na dva bitna segmenta. U prvoj varijanti predviđa se strano ulaganje u već postojećeg proizvođača naoružanja i vojne opreme koji pripada Grupaciji Odbrambena industrija Srbije i koja bi se realizovala kupovinom kapitala ili dokapitalizacijom postojećeg proizvođača u granicama dozvoljenog. Druga varijanta predviđa formiranje novog društva između Republike Srbije i stranog ulagača ili proizvođača naoružanja i vojne opreme koji pripada Grupaciji Odbrambena industrija Srbije i stranog ulaganja, kao i opcije u kojima su sve strane uključene u formiranju novog društva pri čemu strano ulaganje ne može da bude veće od 49%.
Svaka od varijanti stranog ulaganja zahteva poseban pristup u pogledu pripreme predloga odluke o načinu izbora i uslovima koje mora da ispuni strani ulagač.
Član 41. definiše da Vlada, na predlog Ministarstva odbrane, u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona donosi dva programa:
Program razvoja kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme koji pripadaju proizvođačima iz grupacije Odbrambena industrija Srbije i
Program razvoja odbrambene tehnološke i industrijske baze Republike Srbije.
Na predlog Programa, Ministarstvo odbrane pribavlja mišljenje ministarstva nadležnog za poslove privrede i nauke i tehnološkog razvoja.
Cilj prvog Programa je utvrđivanje potreba za ulaganjem u razvoj odbrambenih tehnologija i investiciona ulaganja u postojeće kapacitete proizvođača naoružanja i vojne opreme koji pripadaju Grupaciji proizvođača naoružanja i vojne opreme.
Cilj drugog programa je izrada tehnoloških mapa potreba za odbrambenim i generičkim tehnologijama kojima se podiže tehnološki novo svih proizvođača naoružanja i vojne opreme i stvaraju povoljniji uslovi za podizanje nivoa sposobnosti Vojske Srbije i drugih snaga odbrane i povećava izvozni potencijal Republike Srbije u celini. Program se donosi na period od 5 godina, a revidira svake druge godine.
Član 42. reguliše učešće Vojnobezbednosne agencije, pored drugih nadležnih organa, u bezbednosnoj i kontraobaveštajnoj zaštiti proizvodnje naoružanja i vojne opreme kod proizvođača koji pripadaju grupaciji Odbrambena industrija Srbije u skladu sa zakonima koji uređuju položaj te agencije u sistemu bezbednosti Republike Srbije.
Član 43. reguliše da se postupak privatizacije državnog kapitala kod proizvođača naoružanja i vojne opreme, pokreće inicijativom Vlade na predlog Ministarstva odbrane.
Inicijativu za pokretanje postupka privatizacije Vlada je u obavezi da dostavi ministarstvu nadležnom za poslove privrede u roku od pet dana od dana donošenja inicijative. U skladu sa predmetnom inicijativom postupak privatizacije državnog kapitala kod proizvođača naoružanja i vojne opreme se dalje sprovodi u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje privatizacija, ako Zakonom o proizvodnji i prometu nije drugačije određeno.
Član 44. reguliše postupak privatizacije društvenog kapitala kod proizvođača naoružanja i vojne opreme koji pripada grupaciji Odbrambena industrija Srbije. Definisano je da Vlade posebnim aktom utvrđuju dva segmenta: prvi, koji se odnosi na preuzimanje vlasničkih prava na društvenom kapitalu od strane Republika Srbija, u privrednom društvu koje posluje društvenim kapitalom i pripada grupaciji Odbrambena industrija Srbije i drugi, koji se odnosi na visinu sredstava koje Republika Srbija obezbeđuje za unapređenje kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme u skladu sa bilansnim mogućnostima budžeta Republijke Srbije.
Razradom predmetnog člana definisano je da:
proizvođač naoružanja i vojne opreme koji pripada grupaciji Odbrambena industrija Srbije, u roku od 45 dana od dana donošenja uredbe Vlade kojom se utvrđuje pripadnost grupaciji Odbrambena industrija Srbije, ima obavezu da izvrši popis i procenu fer tržišne vrednosti celokupne imovine i obaveza i kapitala sa stanjem na dan 31. decembar poslednje poslovne godine, a u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i međunarodni računovodstveni standardi.
Republika Srbija, u roku od 120 dana od dana donošenja uredbe Vlade kojom se utvrđuje pripadnost grupaciji Odbrambena industrija Srbije, preuzima vlasnička prava na društvenom kapitalu.
Konačna privatizacija državnog kapitala pribavljenog preuzimanjem vlasničkih prava na društvenom kapitalu od strane Republika Srbija, pokreće se inicijativom Vlade, na predlog Ministarstva odbrane u roku od 10 godina od dana preuzimanja vlasničkih prava na društvenom kapitalu.
Isti član reguliše da Vlada, u roku od 90 dana od dana donošenja uredbe Vlade kojom se utvrđuje pripadnost grupaciji Odbrambena industrija Srbije, donese akt na osnovu koga će se državni poverioci (obuhvataju one poverioce koji se u smislu zakona kojim se uređuje privatizacija smatraju državnim poveriocima) konvertovati potraživanje po osnovu glavnice sa stanjem na dan 31. decembar 2016. godine i otpisati dug po osnovu kamata proizvođaču naoružanja i vojne opreme koji pripada Grupaciji.
Intencija ovog člana je da se kod proizvođača naoružanja i vojne opreme koji pripadaju grupaciji Odbrambena industrija Srbije u paketu reši pitanje društvenog kapitala i obaveza prema poveriocima nastalih u periodu do 31. decembra 2016. godine.
Članom 45. reguliše postupak privatizacije društvenog kapitala kod proizvođača naoružanja i vojne opreme koji ne pripada grupaciji Odbrambena industrija Srbije. Predmetnim članom je definisana obaveza Ministarstva odbrane da najkasnije u roku od 18 meseci od dana donošenja uredbe Vlade kojom se utvrđuje pripadnost grupaciji Odbrambena industrija Srbije, pokrene inicijativu prema ministarstvu nadležnom za poslove privrede za privatizaciju društvenog kapitala kod proizvođača naoružanja i vojne opreme koji ne pripada Grupaciji.
Intencija je da se dodatno preispita mogućnost očuvanja kapaciteta dela proizvođača naoružanja i vojne opreme u cilju njihove konsolidacije i kasnijeg uključivanja u Grupaciju Odbrambena industrija Srbije.
Na osnovu pokrenute inicijative za privatizaciju društvenog kapitala kod proizvođača naoružanja i vojne opreme koji ne pripada Grupaciji ministarstvo nadležno za poslove privrede sprovodi dalji postupak privatizacije u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje privatizacija.
Ukoliko se inicijativa za privatizaciju društvenog kapitala kod proizvođača naoružanja i vojne opreme koji ne pripada Grupaciji ne pokrene u roku od 18 meseci društveni kapital se prenosi na Akcionarski fond.
Član 46. predviđa mogućnost prenosa prava i obaveza za proizvodnju naoružanja i vojne opreme sa proizvođača naoružanja i vojne opreme na kooperante i vršioce usluga u zemlji i inostranstvu, na osnovu zaključenog ugovora o kooperaciji. Za vreme trajanja ugovora o kooperaciji proizvođač naoružanja i vojne opreme ima pravo i obavezu da kontroliše izvršenje prenetih obaveza za proizvodnju naoružanja i vojne opreme kod kooperanta i vršioca usluga, a Ministarstvo odbrane ima pravo i obavezu da kontroliše primenu ovog zakona kod kooperanata i vršioca usluga u zemlji u delu prenetih prava i obaveza za proizvodnju naoružanja i vojne opreme.
Ovim članom je utvrđena obaveza da ugovor o kooperaciji mora sadržati odredbe o zaštiti tajnosti podataka ako se proizvodnja naoružanja i vojne opreme vrši za potrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane i zaštiti intelektualne svojine koja je u vlasništvu Republike Srbije, ako postoji potreba da se ista koristi u realizaciji predmetnog ugovora.
Član 47. propisuje obavezu proizvođača naoružanja i vojne opreme, kooperanta i vršioca usluga, da čuva naoružanje i vojnu opremu i tehničku dokumentaciju za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, da preduzme mere na sprečavanju nestanka, oštećenja ili neovlašćenog korišćenja naoružanja i vojne opreme i u slučaju nestanka, oštećenja ili neovlašćenog korišćenja naoružanja i vojne opreme i tehničke dokumentacije za proizvodnju naoružanja i vojne opreme da odmah obavesti Ministarstvo odbrane i druge nadležne državne organe.
Član 48. propisuje obavezu proizvođača naoružanja i vojne opreme koji pripada Grupaciji Odbrambena industrija Srbije da održava proizvodnu sposobnost za proizvodnju naoružanja i vojne opreme u obimu i na način utvrđen Programom razvoja kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme koji pripadaju proizvođačima naoružanja i vojne opreme iz Grupacije Odbrambena industrija Srbije.
Takođe, predmetni član predviđa mogućnost da Ministarstvo odbrane potpiše ugovor sa proizvođačem naoružanja i vojne opreme koji ne pripada Grupaciji Odbrambena industrija Srbije, na osnovu Programa razvoja odbrambene tehnološke i industrijske baze Republike Srbije, kojim se utvrđuje obim i uslovi za održavanje proizvodne sposobnosti tog proizvođača naoružanja i vojne opreme.
Proizvođač naoružanja i vojne opreme koji izgubi proizvodnu sposobnost iz razloga koji se nisu mogli predvideti, bez obzira da li pripada ili ne Grupaciji Odbrambena industrija Srbije, u obavezi je da o tome bez odlaganja obavesti Ministarstvo odbrane.
U slučaju kada proizvođač naoružanja i vojne opreme koji pripada Grupaciji Odbrambena industrija Srbije izgubi proizvodnu sposobnost, Ministarstvo odbrane može tom proizvođaču naoružanja i vojne opreme da odobri preorijentaciju proizvodnje na druge programe, ili može, izuzetno, ako je to u odbrambenom interesu Republike Srbije, da ugovori finansiranje troškova održavanja kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme u skladu sa bilansnim mogućnostima budžeta Republike Srbije.
Član 49. definiše mogućnost izvršenja promene namene proizvodnih i tehnoloških celina u kapacitetima za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, statusne promene i promene pravne forme kod proizvođača naoružanja i vojne opreme koji su prethodno dobili odobrenje od Ministarstva odbrane.
Proizvođač naoružanja i vojne opreme u obavezi je da nakon izvršene promene obavesti Ministarstva odbrane u roku od 15 dana od dana nastanka iste.
Član 50. propisuje obavezu proizvođača naoružanja i vojne opreme koji pripada grupaciji Odbrambena industrija Srbije da pre pokretanja postupka promene vlasničke strukture pribavi saglasnost Ministarstva odbrane.
Istim čalnom je regulisano da proizvođač naoružanja i vojne opreme koji ne pripada Grupaciji ne može da pokrene postupak promene vlasničke strukture po osnovu stranog ulaganja bez prethodno pribavljene odluke Vlade kojom se prihvata zahtev za stranim ugaganjem.
Član 51. utvrđuje da predmet prinudnog izvršenje ne mogu biti naoružanje i vojna oprema; kapaciteti za proizvodnju naoružanja i vojne opreme; tehnička dokumentacija za proizvodnju naoružanja i vojne opreme; dokumentacija za izgradnju i opremanje kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme; novčana sredstva, poluproizvodi, reprodukcioni materijal i sirovine obezbeđene za proizvodnju naoružanja i vojne opreme za potrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane, kao i drugi kapaciteti proizvođača naoružanja i vojne opreme predviđeni Programom razvoja kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme kod proizvođača naoružanja i vojne opreme iz Grupacije Odbrambena industrija Srbije i Programom razvoja odbrambene tehnološke i industrijske baze Republike Srbije u celini.
Član 52. utvrđuje da se specijalni alati i probori, proizvodna, merna i druga oprema namenjeni za istraživanje, razvoj, ispitivanje, izradu i remont naoružanja i vojne opreme i tehnička dokumentacija za proizvodnju naoružanja i vojne opreme pribavljeni od strane Ministarstva odbrane, ne mogu otuđiti ili uništiti bez saglasnosti Ministarstva odbrane, ne može se nad njima steći pravo svojine održajem niti se može zasnovati drugo sredstvo stvarnog obezbeđenja.
Član 53. propisuje obavezu proizvođača naoružanja i vojne opreme da čuva konstrukcionu i remontnu dokumentaciju za proizvodnju naoružanja i vojne opreme prema kojoj se izrađuje ili remontuje naoružanje i vojna oprema za potrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane.
Ovim članom je utvrđena obaveza nadležnih organizacionih jedinica Ministarstva odbrane da čuvaju konstrukcionu i remontnu dokumentaciju koja je u svojini Republike Srbije, odnosno koja je nastala u Ministarstvu odbrane i obaveza ministra odbrane da propiše način čuvanja i overe konstrukcione i remontne dokumentacije. Propisano je, takođe, da proizvođač naoružanja i vojne opreme ne može vršiti izmenu i dopunu konstrukcione i remontne dokumentacije u svojini Republike Srbije, njeno ustupanje trećim licima i korišćenje za dalji razvoj naoružanja i vojne opreme bez prethodne saglasnosti Ministarstva odbrane.
Član 54. propisuje obavezu proizvođača naoružanja i vojne opreme da, pisanim putem, obavesti Ministarstvo odbrane o svim bitnim promenama podataka koji su dostavljeni prilikom podnošenja zahteva za izdavanje dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od nastanka promene.
Član 55. definiše obavezu obavljanja proizvodnje naoružanja i vojne opreme prema tehničkoj dokumentaciji za proizvodnju konkretnog naoružanja i vojne opreme, prema standardima odbrane i drugim važećim standardima koji se primenjuju u proizvodnji naoružanja i vojne opreme, a nisu obuhvaćeni standardima odbrane.
Takođe, data je mogućnost proizvodnje naoružanja i vojne opreme i za potrebe izvoza prema tehničkoj dokumentaciji stranog kupca, kao i tehničkoj dokumentaciji i standardima usaglašenim sa stranim kupcem uz obavezan uslov da proizvodnja naoružanja i vojne opreme za potrebe izvoza prema tehničkoj dokumentaciji stranog kupca mora zadovoljiti zahteve bezbednosti za proizvodnju i rukovanje naoružanjem i vojnom opremom.
Član 56. definiše obavezu proizvođača naoružanja i vojne opreme da izvrši nanošenje oznake na naoružanje i vojnu opremu prema tehničkoj dokumentaciji za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, standardima odbrane i drugim važećim standardima koji se primenjuju u proizvodnji naoružanja i vojne opreme, a nisu obuhvaćeni standardima odbrane. Pri tome, oznaka mora da bude vidljiva, lako prepoznatljiva, čitljiva i otporna tokom životnog veka proizvedenog naoružanja i vojne opreme.
Član 57. definiše obavezu proizvođača naoružanja i vojne opreme da vodi i trajno čuva evidenciju proizvedenog naoružanja i vojne opreme koja sadrži podatke o: vrsti, količini, serijskim brojevima, oznakama serija, kupcima i datumima isporuka, kao i drugim podacima neophodnim za jednoznačnu identifikaciju.
Ovim članom je definisana obaveza proizvođača naoružanja i vojne opreme nad kojim je sproveden postupak stečaja ili likvidacije, da evidenciju proizvedenog naoružanja i vojne opreme preda Ministarstvu odbrane, kao i da na zahtev nadležnog državnog organa, omogući pristup podacima iz evidencije proizvedenog naoružanja i vojne opreme uz prethodno pribavljeno odobrenje Ministarstva odbrane.
Čl. 58.-59. definiše da utvrđivanje i ocenjivanje usaglašenosti naoružanja i vojne opreme sa standardima i tehničkim propisima i zahtevima definisanim ugovorom za potrebe opremanja Vojske Srbije i drugih snaga odbrane sprovodi organizaciona jedinica Ministarstva odbrane nadležna za obezbeđenje kvaliteta.
U delu koji se odnosi na sistem menadžmenta i proces proizvodnje naoružanja i vojne opreme data je mogućnost da utvrđivanje i ocenjivanje usaglašenosti sistema menadžmenta i procesa proizvodnje naoružanja i vojne opreme sprovodi organizaciona jedinica Ministarstva odbrane nadležna za obezbeđenje kvaliteta ili telo za ocenjivanje usaglašenosti akreditovano od strane Akreditacionog tela Srbije.
Član 60. utvrđuju obavezu proizvođača naoružanja i vojne opreme da pribavi Potvrdu o kontroli usaglašenosti naoružanja i vojne opreme koje se izrađuje za potrebe Ministarstva odbrane od organizacione jedinice Ministarstva odbrane nadležne za obezbeđenje kvaliteta.
Takođe, proizvođač naoružanja i vojne opreme u obavezi je da pribavi Potvrdu o kontroli usaglašenosti naoružanja i vojne opreme koje se izrađuje za potrebe ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, službi bezbednosti, drugog državnog organa i organizacije od organizacione jedinice Ministarstva odbrane nadležne za obezbeđenje kvaliteta ili drugog organa nadležnog za obezbeđenje kvaliteta.
Član 61. propisuje obavezu proizvođača naoružanja i vojne opreme da za naoružanje i vojnu opremu koje se izrađuje za potrebe Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova, službi bezbednosti, drugog državnog organa i organizacije, pored Potvrde o kontroli usaglašenosti pribavi i dokaz o usaglašenosti sa zahtevima kvaliteta naoružanja i vojne opreme koji izdaje nadležni organ Ministarstva odbrane ili nadležni organ drugog državnog organa i organizacije u postupku prvog opremanja tim naoružanjem i vojnom opremom, na osnovu izveštaja organizacione jedinice Ministarstva odbrane ili organizacione jedinice drugog državnog organa i organizacije u čijoj nadležnosti je ispitivanje naoružanja i vojne opreme.
Član 62. utvrđuje obavezu da Vlada na predlog ministarstva odbrane propiše način utvrđivanja i ocenjivanja usaglašenosti sistema menadžmenta, procesa proizvodnje naoružanja i vojne opreme i izrađenog naoružanja i vojne opreme.
Član 63. utvrđuje da su dužna da se bave proizvodnjom naoružanja i vojne opreme u slučaju ratnog i vanrednog stanja, pored pravnih lica koja se bave proizvodnjom naoružanja i vojne opreme u miru i druga pravna lica od značaja za odbranu koje odredi Vlada na predlog Ministarstva odbrane, u skladu sa odredbama Zakona kojim se uređuje odbrana.
Član 64. predviđa mogućnost da, za vreme trajanja ratnog i vanrednog stanja, Vlada, na predlog Ministarstva odbrane donese odluku na osnovu koje se:
deo kapaciteta drugog pravnog lica od značaja za odbranu ustupa proizvođaču naoružanja i vojne opreme radi organizovanja proizvodnje naoružanja i vojne opreme u ratnom i vanrednom stanju i
deo kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, sirovine, reprodukcioni materijal i druga sredstva za rad proizvođača naoružanja i vojne opreme, daju drugom pravnom licu od značaja za odbranu radi organizovanja proizvodnje naoružanja i vojne opreme u ratnom i vanrednom stanju.
Član 65. utvrđuje potrebu obezbeđenja potrebnih ratnih materijalnih rezervi za proizvodnju naoružanja i vojne opreme u ratnom i vanrednom stanju u skladu sa odredbama ovog zakona, zakona kojim se uređuje odbrana, materijalna obaveza i robne rezerve.
Takođe, ovim članom je utvrđena obaveza da Vlada, na predlog Ministarstva odbrane, propiše uslove za formiranje, prostorni razmeštaj, korišćenje i obnavljanje ratnih materijalnih rezervi za proizvodnju naoružanja i vojne opreme.
Član 66. utvrđuje da se sredstva za finansiranje ratnih materijalnih rezervi obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije.
Član 67. propisuje da promet naoružanja i vojne opreme u zemlji mogu da vrše organi i organizacije Republike Srbije, proizvođači naoružanja i vojne opreme, kooperanti i vršioci usluga, pravna lica registrovana za obavljanje poslova uvoza i izvoza naoružanja i vojne opreme, kao i pravna i fizička lica koja se u skladu sa zakonom bave prometom oružja i municije na osnovu odobrenja izdatog od ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.
Član 68. definiše da se promet naoružanja i vojne opreme u zemlji vrši za potrebe: odbrane i bezbednosti; proizvodnje naoružanja i vojne opreme; kupovine naoružanja i vojne opreme radi prodaje u inostranstvu; kupovine naoružanja i vojne opreme radi prodaje u zemlji i pružanja usluga privatnog i fizičko-tehničkog obezbeđenja.
Član 69. definiše da promet naoružanja i vojne opreme u zemlji obuhvata promet naoružanja i vojne opreme koje je proizvedeno za potrebe ministarstva nadležnog za poslove odbrane, drugih državnih organa i organizacija, privrednih društava i drugih pravnih lica radi obavljanja njihove delatnosti i za potrebe izvoza; promet naoružanja i vojne opreme koje je na korišćenju kod organa i organizacija Republike Srbije, kao i naoružanja i vojne opreme koje je obuhvaćeno zakonom kojim se uređuje oružje i municija.
Čl. 70.-72. definišu mogućnost da Ministarstvo odbrane, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i drugi organi i organizacije Republike Srbije mogu za svoje potrebe kupovati i prodavati naoružanje i vojnu opremu u zemlji i inostranstvu bez posrednika.
U vezi s tim, prodaja naoružanja i vojne opreme u zemlji može se vršiti proizvođaču tog naoružanja i vojne opreme i pravnim licima ovlašćenim za držanje i korišćenje oružja za službene potrebe i vršenje svoje delatnosti. Predviđeno je, takođe, da se prodaja u zemlji naoružanja i vojne opreme na korišćenju, može vršiti u izuzetnim slučajevima i proizvođaču naoružanja i vojne opreme, ako je namenjeno razvoju ili ispitivanju drugih sredstava iz proizvodnog programa.
Definisano je da pravno lice upisano u Registar lica ovlašćenih za obavljanje poslova izvoza i uvoza naoružanja i vojne opreme, pružanje brokerskih usluga i tehničke pomoći može vršiti kupovinu navedenog naoružanja i vojne opreme radi prodaje u inostranstvu, a preuzimanje kupljenog naoružanja i vojne opreme može vršiti pod uslovom da je prethodno pribavilo dozvolu za izvoz i odobrenje za transport naoružanja i vojne opreme ukoliko isto podleže pribavljanju odobrenja.
Zakonom je data mogućnost da naoružanje i vojna oprema koje je u svojini Republike Srbije može biti predmet remonta, usavršavanja, demilitarizacije, utilizacije i drugih delatnosti kojima se menjaju karakteristike naoružanja i vojne opreme što se definiše ugovorom. Takođe, Zakon precizira ko može da vrši predmetne delatnosti.
Čl. 73. definiše obavezu proizvođača naoružanja i vojne opreme da vodi evidenciju o ostvarenom prometu naoružanja i vojne opreme.
Evidencija o ostvarenom prometu naoružanja i vojne opreme, naročito, sadrži podatke o:
rednom broju upisa;
broju i datumu ugovora;
vrsti, tipu i serijskom broju naoružanja i vojne opreme koja je premet prometa;
datumu proizvodnje naoružanja i vojne opreme koja je premet prometa;
materijalnom dokumentu o primopredaji naoružanja i vojne opreme koja je premet prometa.
Čl. 74. propisuje nadležnost u vršenju transporta naoružanja i vojne opreme koja su istovremeno opasan teret.
Odobrenje za transport naoružanja i vojne opreme iz člana 4. stav 1. tač. 1)(11) ovog zakona koja nisu opasan teret je u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova. Takođe, ovim članom je utvrđena obaveza ministra nadležnog za unutrašnje poslove da propiše način izdavanja odobrenja za transport naoružanja i vojne opreme koja nisu opasan teret.
Isti član definiše da se odredba Zakona koja se odnosi na odobrenje za transport naoružanja i vojne opreme koja nisu opasan teret, ne primenjuju na transport naoružanja i vojne opreme za potrebe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Poslednji stav ovog člana predviđa da se transport naoružanja i vojne opreme iz člana 4. stav 1. tač. 1)(11) ovog zakona kopnenim i vodnim putem vrši uz naoružanu pratnju.
Čl. 75. definiše da zahtev za pribavljanje saglasnosti za ulaganje kapitala; Registar proizvođača; Kriterijumi za ocenu ispunjenosti uslova za proizvodnju naoružanja i vojne opreme; Evidencija o izdatim i oduzetim dozvolama za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, odbijenim zahtevima za izdavanje dozvole i izvršenom nadzoru i Potvrda o kontroli usaglašenosti ne sadrže podatke o ličnosti u smislu zakona kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Čl. 76. propisuju da nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme donetih za izvršenje ovog zakona, kod proizvođača naoružanja i vojne opreme, kooperanta proizvođača naoružanja i vojne opreme i vršioca usluga vrši Ministarstvo odbrane, shodno zakonu kojim se uređuje inspekcijski nadzor.
Čl. 77.-80. propisane su kaznene odredbe za privredne prestupe koje učini proizvođač naoružanja i vojne opreme, zakonski zastupnik i odgovorno lice proizvođača naoružanja i vojne opreme.
Član 81. predviđa mogućnost da se proizvođaču naoružanja i vojne opreme i odgovornom licu proizvođača naoružanja i vojne opreme, u slučaju ponovljenog privrednog prestupa za koji su propisane kaznene odredbe, može, uz novčanu kaznu, izreći i:
zaštitna mera zabrane obavljanja delatnosti proizvodnje naoružanja i vojne opreme u trajanju od jedne do deset godine za proizvođača naoružanja i vojne opreme,
zaštitna mera zabrane obavljanja svih poslova u vezi sa proizvodnjom naoružanja i vojne opreme u trajanju od jedne do deset godina za odgovorno lice proizvođača naoružanja i vojne opreme, računajući od dana pravnosnažnosti odluke nadležnog organa.
Čl. 82.-86. uređuju prelazne i završne odredbe i stupanje na snagu ovog zakona.
Pravno lice koje se bavi proizvodnjom naoružanja i vojne opreme u obavezi je da uskladi svoja opšta akta sa ovim zakonom i da podnese zahtev za izdavanje dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme u skladu sa odredbama ovog zakona u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu zakona.
Pravno lice koje se bavi proizvodnjom naoružanja i vojne opreme i koje u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona ne uskladi svoja opšta akta i ne pribavi dozvolu za proizvodnju naoružanja i vojne opreme u skladu sa odredbama ovog zakona, prestaju da važe prava iz pojedinačnih akata kojim je odobreno obavljanje delatnosti proizvodnje naoružanja i vojne opreme.
Prelaznim i završnim odredbama je takođe definisano da Ministarstvo odbrane donosi rešenje o izdavanju dozvole za proizvodnju naoružanja i vojne opreme u skladu sa odredaba čl. 8–10. Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme („Službeni list SRJ”, broj 41/96, „Službeni list SCG”, broj 7/05 – dr. zakon i „Službeni glasnik RS”, broj 85/05 ( dr. zakon), koji ostaju na snazi do donošenja podzakonskih akata za izvršenje ovog zakona. Donošenje podzakonskih akata za sporovođenje zakona je predviđeno u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
IV OCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA
SPROVOĐENJE OVOG ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona potrebno je obezbediti finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije radi preuzimanja vlasničkih prava na društvenom kapitalu u skladu sa aktom Vlade, a u cilju unapređenja kapaciteta za proizvodnju naoružanja i vojne opreme kod proizvođača naoružanja i vojne opreme koji posluju većinskim državnim i društvenim kapitalom i pripadaju Grupaciji Odbrambena industrija Srbije.
Visina sredstava koje Republika Srbija treba da obezbedi utvrdiće se na osnovu podataka o procenjenoj vrednosti društvenog kapitala proizvođača naoružanja i vojne opreme koji posluju većinskim državnim i društvenim kapitalom i pripadaju Grupaciji Odbrambena industrija Srbije.
Trenutna ukupna vrednost upisanog društvenog kapitala u 7 privrednih društava odbrambene industrije koja posluju sa većinskim državnim/društvenim kapitalom iznosi oko 54,24 miliona evra. Obzirom da je većina od navedenih privrednih društava ostvarila značajne rezultate poslovanja u prethodnom periodu i vršila značajna ulaganja sopstvenim sredstvima u razvoj proizvodnih kapaciteta, očekivanja su da je realna vrednost kapitala društava za oko 20% veća od upisane, odnosno da bi nakon nove procene vrednosti kapitala na dan 31.12.2016. godine vrednost društvenog kapitala bila oko 65 miliona EUR.
Vlada R. Srbije je dana 04. maja 2017. godine za pet privrednih društava koja posluju sa većinskim državnim/društvenim kapitalom usvojila pojedinačne zaključke, kojima se odobravaju beskamatne pozajmice u 2017. godini u ukupnom iznosu od oko 23,61 milion EUR za realizaciju investicionih projekata.
Realizacijom investicija iz opredeljenih sredstava stvaraju se uslovi za preuzimanje dela društvenog kapitala u tim privrednim društvima od strane R. Srbije u iznosu od 20,8 miliona EUR u skladu sa predloženim rešenjima u Zakonu. Nakon preuzimanja vlasničkih prava na društvenom kapitalu po osnovu investicija, vrednost dela društvenog kapitala bi iznosila oko 43,2 miliona EUR.
Kod jednog dela privrednih društva nakon nove procene, konverzije potraživanja i umanjenja osnovnog kapitala za neto-gubitke kumulirane iz prethodnog perioda vrednost društvenog kapitala bi bila na nižem nivou, pa su očekivanja da će ukupna vrednost društvenog kapitala biti na nivou oko 40 do 41 milion EUR.
Preuzimanje vlasničkih prava na preostalom delu društvenog kapitala bi se moglo rešiti dodatnim investicionim ulaganjima R. Srbije u periodu od 2018. do 2021. godine u privredna društva koja imaju društveni kapital u vlasništvu dinamikom od oko 10 miliona EUR godišnje u periodu od 4 godine.
V RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst), zato što mogu nastupiti neotklonjive i štetne posledice po bezbednost zemlje i rad organa i organizacija, a postoje i neodložne potrebe da se uspostavi savremeni mehanizam kontrole i unapređenja oblasti proizvodnje i prometa naoružanja i vojne opreme u cilju ostvarivanja i zaštite odbrambenih, bezbednosnih i spoljnotrgovinskih interesa Republike Srbije. Donošenjem ovog zakona uspostavlja se integralni pravni okvir koji obezbeđuje stabilan kontrolni mehanizam u ovoj oblasti, daje mogućnost kontrolisane dokapitalizacije privrednih društava kroz privatna i strana ulaganja, uspostavlja Grupaciju Odbrambena idustrija Srbije i daje mogućnost tehnološkog osavremenjavanja fabrika i razvoj kapaciteta, uz njihovo očuvanje u većinskom državnom vlasništvu, što sve obezbeđuje poboljšanu opremljenost Vojske Srbije savremenim sredstvima naoružanja i vojne opreme.