OBRAZLOŽENJE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela sadržan je u članu 97. tač. 2. i 16. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbije uređuje i obezbeđuje, između ostalog, postupak pred sudovima i drugim državnim organima i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (u daljem tekstu: Zakon) donet je u aprilu 2013. godine. Razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine iz krivičnog dela (u daljem tekstu: Predlog zakona) mogu se svrstati u nekoliko kategorija. Prvo, zaključeno je da je neophodno da se proširi primena Zakona za još neka krivična dela (npr. krivična dela protiv intelektualne svojine, teško ubistvo). Drugo, imajući u vidu potrebu da se poboljša efikasnost sudskog postupka za privremeno oduzimanje imovine, ukinut je prigovor kao pravno sredstvo protiv rešenja suda kojim se odlučuje po zahtevu javnog tužioca za privremeno oduizmanje imovine, a zadržana je samo žalba. Treće, precizirane su i dodate određene nadležnosti Jedinice za finansijsku istragu i Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, a u cilju efikasnijeg postupanja ovih organa u fazi otkrivanja imovine proistekle iz krivičnog dela, obavljanju poslova međunarodne saradnje, kao i upravljanja privremeno oduzetom imovinom.
III. OBJAŠNJENJE POJEDINAČNIH REŠENJA I OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
Članom 1. Predloga zakona proširen je krug krivičnih dela za koje se Zakon primenjuje, i to za krivično delo teško ubistvo kad je učinjeno pri izvršenju razbojništva ili razbojničke krađe, odnosno ako je učinjeno iz kristoljublja, kao i za krivična dela protiv intelektualne svojine (neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava i povreda pronalazačkog prava).
Članom 2. Predloga zakona dopunjen je član 3. Zakona, koji uređuje značenje izraza koji se upotrebljavaju u Zakonu tako što je preciziran pojam imovine, budući da su se u primeni Zakona pojavila različita tumačenja da li se udeli u pravnom licu smatraju imovinom.
Članom 3. Predloga zakona dopunjen je član 4. Zakona novim stavom, kojim se daje mogućnost da se oduzme druga imovina iste vrednosti ako oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela nije moguće.
Članom 4. Predloga zakona dopunjen je član 6. Zakona, koji uređuje nadležnost Jedinice za finansijsku istragu, a u cilju ispunjavanja međunarodnih obaveza u pogledu međunarodne saradnje. Predviđeno je da se u okviru ove jedinice obrazuje se Kancelarija za povraćaj imovine koja obrađuje primljene i poslate zahteve u okviru međunarodne saradnje, u vezi sa otkrivanjem i identifikovanjem imovine proistekle iz krivičnog dela, sa ciljem njenog privremenog ili trajnog oduzimanja.
Članom 5. Predloga zakona usklađuje se odredba člana 8. stav 1. Zakona sa Zakonom o ministarstvima, a članom 7. Predloga zakona precizira se odredba člana 13. Zakona koji uređuje službenu legitimaciju zaposlenih u Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom.
Članom 6. Predloga zakona dopunjuje se član 9. Zakona koji određuje nadležnost Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom, u cilju usklađivanja sa posebnim zakonom kojim je propisana nadležnost Direkcije da upravlja imovinom čije je raspolaganje ograničeno u skladu sa odlukama Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija čiji je Republika Srbija član. Takođe, preciziraju se i nadležnosti Direkcije u pružanju međunarodne pravne pomoći.
Članom 8. Predloga zakona dopunjen je tekst Zakona članom 16a koji predviđa, u cilju povećanja efikasnosti postupka, obavezu za policiju da kada podnosi javnom tužiocu krivičnu prijavu za krivično delo za koje se Zakon primenjuje da dostavi i podatke o imovini osumnjičenog i trećeg lica koji su prikupljeni u predistražnom postupku.
Članom 9. Predloga zakona preciziraju se odredbe člana 17. Zakona, a članom 10. Predloga zakona pored preciziranja člana 23. Zakona taj član se i dopunjuje odredbom u kojem se određuje rok za vlasnika protiv koga je javni tužilac podneo zahtev nadležnom sudu za privremeno oduzimanje imovine, da da odgovor na taj zahtev.
Članom 11. Predloga zakona precizirana je odredba 24. stav 1. Zakona.
Odredbama čl. 12. i 13. Predloga zakona iz pravnotehničkih razloga izmenjeni su čl. 25. i 28. Zakona.
Odredbama čl. 14. do 23. Predloga zakona izmenjene su odredbe Zakona koje uređuju postupak za privremeno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela. Ovim izmenama ukinut je prigovor kao pravno sredstvo na rešenje suda kojim se odlučuje o zahtevu javnog tužioca za privremeno oduzimanje imovine, a imajući u vidu da se u praksi pokazalo kao neracionalno postojanje dva pravna leka protiv istog rešenja suda (prigovor i žalba). Naravno, zadržana je žalba kao pravno sredstvo o kojem odlučuje nadležni drugostepeni sud.
Članom 24. Predloga zakona produžen je rok za podnošenje zahteva javnog tužioca za trajno oduzimanje imovine propistekle iz krivičnog dela sadržan u članu 38. Zakona sa tri na šest meseci od dana dostavljanja osuđujuće pravnosnažne presude, imajući u vidu zahtev prakse da se taj rok produži u cilju prikupljanja svih potrebnih dokaza od strane javnog tužilaštva neophodnih za donošenje odluke suda po zahtevu javnog tužioca. Pored toga, precizira se odredba stava 3. kako bi se sprečila mogućnost fiktivnog prenosa imovine proistekle iz krivičnog dela na pravnog sledbenika.
Odredbama čl. 25. do 27. i člana 29. Predloga zakona izmenjene su odredbe čl. 49. do 51. i člana 56. Zakona, radi preciziranja zakonskih ovlašćenja ministra nadležnog za pravosuđe za donošenje akata kojima se bliže uređuje rad Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom.
Članom 28. Predloga zakona dopunjen je tekst Zakona članom 52a, kojim su precizirana ovlašćenja Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom za zaključivanje ugovora o zakupu privremeno oduzetih nepokretnosti kojima upravlja Direkcija. Pored toga, u cilju prevazilaženja problema koji su se pojavili u primeni zakona, data su dodatna ovlašćenja Direkciji u slučaju raskida ugovora o zakupu privremeno oduzete nepokretnosti.
Članom 30. Predloga zakona izmenjen je član 60. Zakona na taj način što je brisana obaveza Direkcije da u slučaju povraćaja novčanih sredstava licu kojem se ta sredstva vraćaju isplati i kamatu. Ovakvo rešenje je u skladu sa uporednopravnim rešenjima u zakonima drugih zemalja. Pri tome, nezadovoljna stranka uvek može da podnese zahtev za naknadu štete Direkciji ili tužbu nadležnom sudu, u skladu sa članom 61. Zakona.
Članom 31. Predloga zakona izmenjen je član 62. Zakona, tako što je određeno postupanje sa trajno oduzetim novčanim sredstvima, isključena primena carinskih propisa na trajno oduzete pokretne stvari i dato ovlašćenje Vladi da može da odredi namenu trajno oduzete nepokretne imovine u cilju obavljanja društveno korisnih poslova.
Članom 32. Predloga zakona dopunjen je član 63. Zakona odredbom kojom je propisano da se sredstva dobijena prodajom trajno oduzete u iznosu od 30% koriste za finansiranje socijalnih i zdravstvenih potreba u skladu sa odlukom Vlade.
Odredbama čl. 33. do 35. Predloga zakona određen je rok za donošenje podzakonskih akata, prelazno rešenje u vezi sa započetim postupcima, kao i stupanje Predloga zakona na snagu.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se zakon donese po hitnom postupku zbog ispunjenja međunarodnih obaveza Republike Srbije preuzetih u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, kao i zbog usklađivanja propisa sa propisima Evropske unije.