Na osnovu člana 39. i 40. stav 1. Poslovnika Vlade („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 61/06 – prečišćen tekst, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13 i 76/14) i člana 59. stav 1. tačka 4) i Jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa („Službeni glasnik RS“, broj 21/10), daje se sledeća
ANALIZA EFEKATA ZAKONA
NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM
ODREĐENJE PROBLEMA KOJE ZAKON TREBA DA REŠI
Rađanje dece daleko ispod potreba prostog obnavljanja stanovništva obeležava i demografski razvoj i demografski momentum Republike Srbije.
Republika Srbija bez autonomnih pokrajina (Centralna Srbija) i AP Vojvodina su se sa fenomenom nedovoljnog rađanja suočile još sredinom prošlog veka. Već u 1971. godini stopa ukupnog fertiliteta bila je za oko 15% niža od potreba proste zamene generacija u Centralnoj Srbiji, odnosno za gotovo 20% u AP Vojvodini. U tom intervalu vrednosti stopa se uglavnom stabilizuju u sledeće dve decenije na oba područja.
Nivo rađanja prema podacima koji se odnose na 2006. godinu je čak 30% ispod potreba prostog obnavljanja stanovništva, kada se Republika Srbija posmatra kao celina (bez podataka za AP Kosovo i Metohija), što znači da će sledeća generacija žena biti za gotovo jednu trećinu manja po broju u odnosu na sadašnju.
Fenomen nedovoljnog rađanja dece je zakonit proces koji nije uspelo da izbegne nijedno razvijeno društvo. No, nedovoljno rađanje dece nije realnost samo u razvijenim zemljama i ne samo zapadne civilizacije. Danas se, prema proceni Ujedinjenih nacija 83 države sveta suočavaju sa rađanjem dece ispod potreba proste zamene generacija.
Iskustva razvijenih zemalja ukazuju da, bez obzira na značajne razlike u ekonomskim, društveno-političkim i vrednosnim sistemima, kao i institucionalnoj osnovi populacione politike, postoji značajan stepen uniformnosti u pogledu ciljeva, pravaca mera, kao i definitivnog izraza primenjenih mera. No, maksimalni utvrđen efekat je porast završenog fertiliteta do 10%. Razmatranje nedovoljne efikasnosti mera koje se sprovode, ukazuje da politički odgovor mora biti intenzivan, celovit, istraživački, direktan, dugoročan, strateškog tipa.
Opšti cilj održivog demografskog razvoja Republike Srbije je stacionarno stanovništvo, tj. stanovništvo u kome će sledeće generacije biti iste veličine kao i postojeće. Ovaj nivo prostog obnavljanja stanovništva ili zamene generacija znači da na individualnom nivou jedna žena u svom reproduktivnom periodu treba da se nadomesti sa jednim ženskim detetom, tj. da neto stopa reprodukcije bude jednaka jedinici. U našim uslovima, gde je smrtnost stanovništva niska a nivo rađanja dece ispod nivoa potrebnog za zamenu generacija, neto stopa reprodukcije je na nivou oko jedinice kada je kohortna stopa ukupnog fertiliteta na nivou oko 2,1 deteta po ženi.
CILJEVI KOJI SE DONOŠENJEM ZAKONA POSTIŽU
Dosezanje opšteg cilja je da se u roku 10–15 godina ponovo dostigne nivo stope od 1,85 deteta po ženi, odnosno porast od minimum 10% (vrednost u 2016. godini je 1,46) neminovno zahteva i prethodno dosezanje jednog od posebnih ciljeva, ublažavanje ekonomske cene podizanja deteta.
Rađanje dece ne bi smelo značajno da pogoršava ekonomski, a time i društveni, položaj porodica sa decom. Država mora da preuzme na sebe deo troškova rađanja dece i njihovog izdržavanja i školovanja. U situaciji krupnih poremećaja u demografskom razvitku, kada pitanje otvorene depopulacije i intenzivnog procesa starenja stanovništva nije samo pitanje održivosti demografskog, nego i opšteg društvenog i ekonomskog razvoja sadašnjih i budućih generacija, uloga države je posebno važna.
Finansijska pomoć porodicama sa decom javlja se kao pronatalitetna mera i u sredinama sa stabilnim društveno-ekonomskim razvojem i visokim životnim standardom stanovništva. Međutim, u uslovima ekonomskih teškoća značaj novčanih davanja, kao i finansijskih olakšica, biva veći. Mere podrške porodici treba da ublaže efekte nepovoljnih privrednih kretanja, ali i da budu usmerene ka postizanju ekonomske i socijalne sigurnosti kao pretpostavke odvijanja biološke reprodukcije. Jer opredeljenje za učestvovanje u reprodukciji, ali i realizacija željenog broja dece, koji je po pravilu veći od ostvarenog, u velikoj meri zavisi od ekonomske sigurnosti potencijalnih učesnika u reprodukciji. Nezaposlenost, loš materijalni položaj i stambeni problem su osnovna pitanja koja se direktno tiču potencijalnih učesnika u reprodukciji. Dugoročno i iz ugla održivosti razvoja, podsticanje rađanja podrazumeva rešavanje pomenutih problema.
U okviru finansijske podrške porodici sa decom od velikog značaja je roditeljski dodatak koji predstavlja podršku porodici koju ostvaruje majka po rođenju prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta. Ovaj dodatak je diferenciran prema redu rođenja deteta.
III. DRUGE MOGUĆNOSTI ZA REŠAVANJE PROBLEMA
Članom 23. stav 1. Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom („Službeni glasnik RS“ br. 113/17) čija primena počinje 1. jula 2018. godine, propisano je da visinu, način usklađivanja i isplate roditeljskog dodatka i paušala za nabavku opreme za dete, propisuje Vlada na predlog ministra nadležnog za socijalna pitanja.
Po usvajanju izmena i dopuna Strategije podsticanja rađanja („Službeni glasnik RS“ br. 25/18), pravo na roditeljski dodatak dobilo je na značaju kao populaciona mera sa dugoročnim delovanjem, te je bilo logično da se Zakonom definiše visina i način isplate prava, a ne uredbom Vlade.
IV. ZAŠTO JE DONOŠENJE ZAKONA NAJBOLJE ZA REŠAVANJE PROBLEMA?
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ovako uređeno pravo na roditeljski dodatak garantovano je kao dugoročna mera Republike Srbije u borbi za povećanje nataliteta.
V. NA KOGA I KAKO ĆE NAJVEROVATNIJE UTICATI REŠENJA U ZAKONU?
Predložene mere ublažiće nepovoljniji materijalni položaj porodica sa decom u odnosu na one bez dece.
Posebno će biti podsticajne kod drugog, trećeg i četvrtog deteta, jer će u većoj meri pokriti deo izdataka koje porodica ima za decu.
Kroz pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta i prava na ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta proširivanjem kruga korisnika prava i direktnom isplatom prava dodatno će se kroz redovne prihode zaštiti porodice sa decom.
Generalno, ukoliko bi se ostvarili definisani ciljevi iz Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom, efekti bi se osetili u oblasti privrede kroz povećanje broja trudničih i porodiljskih odsustava.
To bi zahtevalo još bolje usklađivanje rada i roditeljstva i utvđivanje novih fleksibilnih oblika rada.
Neophodno je da ove promene prati i javna uprava kroz povećanje efikasnosti rada, digitalizaciju i veću dostupnost ostvarivanja prava korisnika.
Takođe, već sada je jasno da kapaciteti predškolskog obrazovanja, koji ni sada nisu dovoljni, moraju biti u skladu sa očekivanim povećanjem nataliteta.
U oblasti zdravstvene zaštite rešenja iz Zakona doprineće većem obuhvatu imunizacije dece što će dovesti do većeg stepena zdravstvene zaštite stanovništva.
U odnosu na obrazovni sistem rešenja iz ovog Zakona direktno će uticati na veći procenat dece koja redovno pohađaju nastavu.
Nove zakonske odredbe reflektovaće se i na materijalno stanje socijalno ugroženih porodica koje su često i porodice sa većim brojem dece.
VI. KOJI SU TROŠKOVI KOJE ĆE PRIMENA ZAKONA IZAZVATI GRAĐANIMA I PRIVREDI, NAROČITO MALIM I SREDNJIM PREDUZEĆIMA?
Troškovi po osnovu prava na roditeljski dodatak pokrivaju se iz budžeta Republike Srbije.
VII. DA LI SU POZITIVNE POSLEDICE DONOŠENJA ZAKONA TAKVE DA OPRAVDAVAJU TROŠKOVE KOJE ĆE ON STVORITI?
Za sprovođenje ovog zakona potrebna su dodatna novčana sredstva koja su neophodna za stvaranje boljih materijalnih uslova porodice a u cilju stimulacije za njeno proširivanje tj. rađanje dece.
Naime, u okviru finansijske podrške porodici sa decom, mera koja u Republici Srbiji ima prevashodno populacioni efekat je roditeljski dodatak.
Roditeljski dodatak predstavlja podršku porodici koju ostvaruje majka po rođenju prvog, drugog, trećeg i četvrtog deteta.
Iznos roditeljskog dodatka diferenciran je prema redu rođenja deteta.
Predloženi iznos roditeljskog dodatka za prvo dete i njegova jednokratna isplata treba da omoguće kompenzaciju inicijalnih troškova rađanja.
Iznosi roditeljskog dodatka i način isplate u periodu od dve godine za drugo dete, odnosno deset godina za treće i četvrto dete, treba da opredele roditelje na rađanje više dece imajući u vidu poboljšanje materijalnog položaja porodice kroz redovnost prihoda po ovom osnovu u dužem vremenskom periodu.
Mogućnost ostvarivanja prava i redovnost prihoda u dužem vremenskom periodu treba da stimuliše građane, ako to nisu učinili, da regulišu pitanje svojih dokumenata kako bi ostvarili pravo.
Bolji materijalni položaj porodice i redovni prihodi za posledicu imaće i veću tražnju za određenim proizvodima i uslugama, a što posredno utiče i na povećanje zaposlenosti.
VIII. DA LI SE ZAKONOM PODRŽAVA STVARANJE NOVIH PRIVREDNIH SUBJEKATA I TRŽIŠNA KONKURENCIJA?
Zakon nema direktnog uticaja na stvaranje novih privrednih subjekata i tržišnu konkurenciju.
IX. DA LI SU SVE ZAINTERESOVANE STRANE IMALE PRILIKE DA SE IZJASNE O ZAKONU?
U postupku pripreme osnovnog teksta zakona kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalne pitanja sprovelo je javnu raspravu po Programu javne rasprave o Nacrtu zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koji je odredila Vlada, odnosno Odbor za privredu i finansije, svojim aktom 05 Broj: 011-13544/2015 od 17. decembra 2015. godine.
Nacrt zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom (sačinila je Radna grupa koju su pored predstavnika Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja činili eksperti i predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju, Stalne konferencije gradova i opština, Sekretarijata za socijalnu zaštitu u Beogradu i Gradske uprave Novi Sad, Centralnog registra, Udruženja građana – „Srbija u pokretu”, „Roditelj”, „Centar za mame”, Naleda i Unicefa.
Javna rasprava je održana u periodu od 17. decembra 2015. godine do 6. januara 2016. godine za predstavnike državnih organa, javnih službi, privredne subjekte, sindikate, udruženja poslodavaca, stručnu javnost i druge zainteresovane učesnike, a tekst Nacrta zakona postavljen je i na sajt Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i na portalu e-uprave, tako da su svi zainteresovani bili u prilici da dostave mišljenje, primedbe i sugestije neposredno ili elektronskim i pisanim putem.
Predlozi i sugestije sa javne rasprave koji su bili usmereni na poboljšanje predloženog teksta Nacrta zakona i koji su u duhu koncepta na kojima se isti zasniva, ugrađeni su u tekst Nacrta zakona.
Imajući u vidu da Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom prvenstveno uređuje visinu iznosa i načina isplate roditeljskog dodatka nije bilo potrebno ponovo sprovoditi javnu raspravu.
X. KOJE ĆE SE MERE TOKOM PRIMENE ZAKONA PREDUZETI DA BI SE POSTIGLO ONO ŠTO SE ZAKONOM PREDVIĐA?
Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom predviđena je direktna isplata prava korisnicima.
U postupku ostvarivanja prava koristiće se i dostupne evidencije podataka preko e-ZUP-a, a zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak moći će da se podnese i preko E-bebe u porodilištu.