Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina

O B R A Z L O Ž E NJ E

I USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina (u daljem tekstu: Zakon) sadržan je u članu 14, čl. 75–81. i članu 97. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Članom 14. Ustava predviđeno je da Republika Srbija štiti prava nacionalnih manjina i da država jemči posebnu zaštitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i očuvanja njihovog identiteta.

Ustavno načelo iz člana 14. normativno je razrađeno u čl. 75–81. Ustava. Za donošenje izmena i dopuna Zakona, posebno je značajan član 75. Ustava kojim je predviđeno da su pripadnicima nacionalnih manjina, pored prava koja su Ustavom zajemčena svim građanima, zajemčena i dodatna, individualna ili kolektivna prava (stav 1), da putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina, neposredno ili preko svojih predstavnika, učestvuju u odlučivanju ili sami odlučuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma, u skladu sa zakonom (stav 2) i da radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati svoje nacionalne savete, u skladu sa zakonom. Članovima 76-81, između ostalog, pripadnicima nacionalnih manjina zajemčena je ravnopravnost pred zakonom, predviđena zabrana diskrimincije i mogućnost uvođenja posebnih propisa i privremenih mera radi postizanja pune ravnopravnosti (član 76), garantovano je pravo da učestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije pod istim uslovima kao ostali građani (član 77), propisana je zabrana nasilne asimilacije (član 78), zajamčeno je prava na očuvanje posebnosti, u skladu sa zakonom (član 79), predviđeno je pravo na udruživanje i na saradnju sa sunarodnicima (član 80) i propisana je obaveza države da podstiče duh tolerancije i međukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapređenje uzajamnog poštovanja, razumevanja i saradnje među svim ljudima koji žive na njenoj teritoriji, bez obzira na njihov etnički, kulturni, jezički ili verski identitet (član 81).

Članom 97. stav 2. Ustava, između ostalog, propisano je da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Razlozi za donošenje izmena i dopuna ovog zakona mogu se svrstati u više posebnih grupa.

Pravac izmena i dopuna Zakona utvrđen je najpre Akcionim planom za ostvarivanje prava nacionalnih manjina koji je Vlada Republike Srbije usvojila na osnovu Akcionog plana za pregovaračko poglavlje 23, a kojim se Republika Srbija opredelila za strateško unapređenje institucionalnog i zakonodavnog okvira u oblasti ljudskih i manjinskih prava.

Razlozi za donošenje ovog zakona oličeni su i u potrebi usklađivanja Zakona sa Odlukom Ustavnog suda. Naime, povodom većeg broja inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona Ustavni sud je svojom Odlukom iz januara 2014. kasirao pojedine odredbe Zakona, dok je pojedine odredbe zadržao na snazi pod uslovom da se tumače i primenjuju u skladu sa mišljenjem Suda koje je izloženo u Odluci. U tom smislu, radi ujednačene primene odredbi Zakona i pravne sigurnosti, potrebno je u skladu s Odlukom Ustavnog suda izvršiti izmene i dopune u tekstu Zakona naročito u pogledu korišćenja pojma ovlašćenja umesto nadležnosti nacionalnih saveta, kao i u pogledu saradnje nacionalnih saveta sa Vladom, republičkim organima uprave i pokrajinskim i lokanim organima.

Posebnu grupu razloga za izmene i dopune Zakona čine preporuke relevantnih međunarodnih tela koje su u sklopu monitoringa nad primenom međunarodnih ugovora o zaštiti nacionalnih manjina upućene Republici Srbiji kao strani ugovornici. U tom smislu, posebno treba istaći da je Savetodavni komitet koji prati primenu Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina SE Republici Srbiji sugerisao da izmenama Zakona smanji prekomernu politizaciju nacionalnih saveta i obezbedi svojevrsnu „podelu vlasti” u nacionalnim savetima.

Naposletku, ali ne i najmanje važno, razlozi za izmene i dopune Zakona sastoje se u potrebi usaglašavanja pojedinih rešenja sadržanih u ovom zakonu i sistemskim zakonima kojima se regulišu pojedine oblasti društvenog života u kojima saveti ostvaruju svoja ovlašćenja, kao i preciziranja pojedinih rešenja i bližeg normativnog uređivanja pojedinih pitanja za kojima se u praksi primene Zakona ukazala potreba. U tom smislu, treba istaći da su predložene izmene i dopune koje se odnose na pitanja ostvarivanja pojedinih ovlašćenja nacionalnih saveta u sferi obrazovanja, kulture i obaveštavanja usklađena sa rešenjima sadržanim u sistemskim zakonima kojima se regulišu te oblasti društvenog života, kao i da su izmene i dopune koje se odnose na brisanje saveta iz registra, javnost rada saveta, pitanja u vezi s biračkim spiskovima, dostavljanja rešenja o upisu, brisanju i promenama u registru pokrajinskom organu uprave u čiji delokrug spadaju pitanja zaštite nacionalnih manjina, saradnji nacionalnih saveta s pokrajinskim organima, kao i o finansiranju nacionalnih saveta posledica potrebe preciziranja pojedinih rešenja i bližeg normativnog uređivanja pojedinih pitanja za kojima se u praksi primene Zakona ukazala potreba.

III OBJAŠNJENJE POJEDINAČNIH REŠENJA

U članu 1. Predloga zakona reč „nadležnosti” menja se rečima „pravni položaj i ovlašćenja”. Takva izmena proističe iz Odluke Ustavnog suda (IUz-882/2010 „Službeni glasnik RS” broj 20/14) u kojoj je Sud stao na stanovište da nacionalni saveti ne mogu imati nadležnosti, već da se na njih zakonom prenose javna ovlašćenja. Takođe, ovaj član dopunjen je novim stavom prema kome svi pojmovi koji se koriste u muškom rodu obuhvataju iste pojmove i u ženskom rodu u skladu sa zakonom.

Članom 2. Predloga zakona dodaje se novi član 1a, što takođe proističe iz Odluke Ustavnog suda, u kojoj je Sud izneo stav da nacionalni saveti predstavljaju nedržavna tela koja su institucionalni oblik Ustavom zajamčene samouprave nacionalnih manjina i da su nosioci javnih ovlašćenja koja im se zakonom prenose u Ustavom opredeljenim oblastima društvenog života. Budući da važeći zakon ne sadrži definiciju nacionalnih saveta, potrebno je da se izmenama i dopunama Zakona pravno odrede nacionalni saveti i takva definicija je pripremljena u skladu sa izloženim shvatanjem Ustavnog suda. Takođe, ovim članom Predloga dodaje se i novi član 1b, koji se odnosi na prava i dužnosti člana nacionalnog saveta. Predviđeno je da je član nacionalnog saveta dužan da učestvuje u radu nacionalnog saveta i da se statutom nacionalnog saveta bliže uređuju prava i obaveze članova nacionalnog saveta.

Članom 3. Predloga zakona vrše se izmene i dopune člana 2. koje su posledica usklađivanja Zakona sa Odlukom Ustavnog suda. Naime, prema važećem članu 2. stav 2. Zakona, nacionalni savet „osniva ustanove, privredna društva i druge organizacije iz oblasti društvenog života u kojima deluje” ali je Ustavni sud smatrao da je osnivanje privrednih društava moguće samo u onim oblastima društvenog života u kojima je takva mogućnost predviđena posebnim zakonima kojima su te oblasti uređene (primera radi, nije moguće da nacionalni savet osnuje privredno društvo u oblasti obrazovanja). Iz tog razloga, bilo je nužno važeći član 2. preformulisati.

Važeći Zakon ne sadrži odredbe kojima se regulišu pitanja naziva nacionalnih saveta i službene upotrebe jezika i pisama nacionalnih manjina u nazivu nacionalnih saveta. Iz tog razloga, izmenama i dopunama je predviđeno dodavanje novog člana 2a, kojim se predviđa da naziv nacionalnog saveta mora biti na srpskom jeziku i ćirilčkom pismu, ali i da naziv nacionalnog saveta, ako je to predviđeno njegovim statutom, može biti i na jeziku i pismu nacionalne manjine, i da će se taj naziv nacionalnog saveta upisivati u Registar nacionalnih saveta paraleno sa nazivivom na srpskom jeziku i ćiriličkom pismu.

U važećem članu 4. Zakona, između ostalog, uređeno je i pitanje podataka koji se upisuju u Registar nacionalnih saveta. U postupku pripreme izmena i dopuna Zakona uočeno je da bi u Registar trebalo upisivati ne samo broj i datum rešenja o upisu, već,u slučaju da se takvo rešenje donese, i broj i datum rešenja o brisanju iz Registra (član 5. Predloga zakona).Važeći član 4b uređuje pitanje brisanja nacionalnih saveta iz Registra nacionalnih saveta. Prema važećim rešenjima, nacionalni savet se briše iz Registra u slučaju da bude raspušten zbog obustavljanja postupka izbora nacionalnog saveta, kao i u slučaju da bude raspušten zbog toga što je broj njegovih članova smanjen ispod polovine. U postupku pripreme izmena i dopuna Zakona stalo se na stanovište da postojeći razlog za brisanje nacionalnih saveta iz Registra koji se sastoji u činjenici da je broj njegovih članova smanjen ispod polovine iziskuje bliže normativno uređenje i preciziranje. Iz tog razloga, članom 6. Predloga zakona vrši se izmena i dopuna važećeg člana 4b. tako da se propisuje da je brisanje nacionalnog saveta iz Registra neopodno u slučaju da je broj njegovih članova smanjen ispod polovine, jer na izbornim listama nema kandidata za koje podnosioci izbornih lista nisu dobili mandat. Takođe, predviđeno je unošenje nove odredbe prema kojoj brisanjem iz Registra nacionalni savet gubi svojstvo pravnog lica.

Članom 7. Predloga zakona, dodaje se nov član 4v, koji je posledica potrebe za boljom saradnjom i koordinaciojm aktivnosti između državnih i pokrajinskih organa. Naime, prema važećem Zakonu i pokrajinski organi ostvaruju saradnju sa nacionalnim savetima, a imaju i obavezu da učestvuju u finansiranju rada onih nacionalnih saveta koji imaju sedište na teritoriji autonomne pokrajine. Iz tog razloga, nužno je da se pokrajinskom organu uprave u čijem delokrugu su poslovi manjinskih prava dostavljaju rešenja o upisu u Registar, rešenja o kojima se odlučuje o prijavi za upis promena u Registru i rešenja o brisanju iz Registra, za nacionalne savete koji imaju registrovano sedište na teritoriji autonomne pokrajine.

Članom 8. Predloga zakona, dodaju se novi stavovi u članu 5. važećeg zakona, koji su posledica potrebe da se pitanja korišćenja i raspolaganja imovinom nacionalnih saveta preciznije urede i da takva rešenja imaju sistemski kvalitet, odnosno da budu analogna rešenjima o korišćenju i raspolaganju imovinom od strane drugih nedržavnih tela koja mogu biti nosioci javnih ovlašćenja (kao što su, primera radi, udruženja građana). U tom smislu, predviđeno je da se imovina nacionalnog saveta može koristiti isključivo za ostvarivanje ovlašćenja predviđenih zakonom (čime se onemogućava da nacionalni saveti prerastu u privredne subjekte i učesnike tržišnih aktivnosti), da se imovina ne sme prenositi članovima, članovima organa nacionalnog saveta, ili sa njima povezanim licima, kao i da, u slučaju brisanja nacionalnog saveta iz Registra, imovina saveta stečena sredstvima iz javnih prihoda postaje imovina Republike Srbije, dok se imovina stečena po osnovu donacija, raspoređuje u skladu sa aktima nacionalnog saveta.

Dopune člana 6. važećeg zakona (član 9. Predloga zakona) obezbeđuju da statut nacionalnog saveta zaista bude akt najjače pravne snage koji nacionalni savet donosi. U tom smislu, izričito je propisano da drugi opšti pravni akti, ako ih nacionalni savet donosi (npr. poslovnik o radu), moraju biti u saglasnosti sa statutom, da su odredbe drugih opštih akata nacionalnog saveta ništave ukoliko su u suprotnosti sa statutom, a uređeno je i pitanje nadležnosti Upravnog suda da odlučuje o ništavosti drugih opštih akata nacionalnog saveta, koje nisu u saglasnosti sa statutom. Prilikom pripreme izmena i dopuna Zakona, stalo se na stanovište da u krug subjekata koji su ovlašćeni na pokretanje takvog postupka pred Upravnim sudom, osim Ministarstva i nadležnog pokrajinskog organa, treba da budu uvršteni i ustanove, privredna društva i druge organizacije čiji je osnivač nacionalni savet i najmanje jedna trećina članova nacionalnog saveta, jer ti subjekti takođe mogu da imaju interes da se utvrdi ništavost opštih akata koji nisu u saglasnosti sa statutom, a i u praksi će se oni najpre susresti sa takvim problemom. U članu 6. važećeg Zakona predviđena je i jedna izmena. Naime, utvrđeno je da je dosadašnju odredbu prema kojoj su se statutom nacionalnog saveta uređivala i pitanja naziva, simbola i pečata nacionalnih saveta potrebno dodatno precizirati. U tom smislu, a u skladu s rešenjima koja postoje i u Zakonu o udruženjima, predloženo je da se precizira da se statutom nacionalnog saveta uređuje naziv, pečat i simbol nacionalnog saveta koji ne mogu biti identični nazivu, pečatu i simbolu drugog nacionalnog saveta koji je upisan, ili uredno prijavljen za upis u Registar, niti izazivati zabunu u pogledu nacionalnog saveta, njegovih ciljeva i ovlašćenja, ili u pogledu nacionalne manjine koju nacionalni savet predstavlja. Dopunama tačaka 5), 5a) i 6) stava 5. člana 6. važećeg Zakona predviđeno je da se statutom nacionalnog saveta, između ostalog, mora regulisati i postupak razrešenja predsednika, izvršnog odbora i članova drugih odbora i tela nacionalnog saveta.

Članom 10. Predloga zakona vrše se izmene i dopune člana 7. važećeg zakona, tako što su precizirana ovlašćenja i dužnosti predsednika nacionalnog saveta i izvršnog odbora nacionalnog saveta, a što je u skladu i sa preporukama relevantnih međunarodnih tela da se u okvirima nacionalnih saveta izvrši svojevrsna „podela vlasti”. U tom smislu, posebno je značajno što se izričito predviđa da predsednik saveta odgovara za njegov rad i da se stara o zakonitom korišćenju i raspolaganju finansijskim sredstvima i imovinom saveta, kao i da izvršni odbor neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata nacionalnog saveta i da se stara o izvršavanju javnih ovlašćenja koja su poverena nacionalnom savetu. Član 7. važećeg Zakona, dopunjen je i odredbom kojom se preciziraju sastav i ovlašćenja odbora nacionalnih saveta. U tom smislu, predviđeno je da članovi tih odbora mogu biti i stručnjaci koji ne moraju biti članovi nacionalnih saveta, ali je, s druge strane, izričito propisano da odbori za obrazovanje, kulturu, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma daju stručna mišljenja, predloge i izrađuju analize za potrebe nacionalnih saveta.

Članom 11. Predloga zakona, dodaje se novi član 7a kojim se uređuje pitanje nespojivosti funkcija, odnosno poslova. Dopuna važećeg zakona je u skladu je sa preporukama relevantnih međunarodnih tela. U tom smislu, ovim dopunama predviđeno je da predsednik nacionalnog saveta i član izvršnog odbora ne može biti član rukovodećih organa političke stranke u koje su, exempli causa, navedeni predsednik, predsedništvo, izvršni odbor i sl, da ne može biti izabrano ili postavljeno lice u državnom organu, pokrajinskom organu, odnosno organu jedinice lokalne samouprave, koji u okvirima svojih nadležnosti odlučuje o pitanjima koja se tiču rada nacionalnih saveta. Dopunama je izričito propisano da mandat predsednika nacionalnog saveta, odnosno članstvo u izvršnom odboru prestaje izborom odnosno postavljenjem u organima koji su tim članom predviđeni kao nespojivi. Prestanak mandata predsednika nacionalnog saveta, odnosno članstva u izvršnom odboru konstatuje nacionalni savet na prvoj narednoj sednici nakon prijema obaveštenja o nastupanju razloga iz stava 3. ovog člana.

Novim članom 7b (član 12. Predloga zakona) uređuje se pitanje radnog odnosa u nacionalnom savetu. To pitanje do sada nije bilo uređeno važećim zakonom i u praksi je izazivalo izvesne nedoumice, naročito u kontekstu mogućnosti da članovi nacionalnog saveta budu u radnom odnosu u nacionalnom savetu, a što je značajno i pogledu utroška sredstava koja su namenjena finansiranju rada nacionalnih saveta. Dopunama važećeg Zakona predviđeno je da član nacionalnog saveta može zasnovati radni odnos u nacionalnom savetu, za vreme trajanja svog mandata i da se na sve radne odnose u nacionalnom savetu, dakle kako na radne odnose članova nacionalnog saveta koji su ih zasnovali, tako i na radne odnose drugih lica zaposlenih u nacionalnom savetu, primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje rad.

Dopune važećeg Zakona, odnose se i na preciznije uređivanje javnosti rada nacionalnih saveta. U nalazima i mišljenjima relevantnih međunarodnih tela, kao i domaćih organizacija civilnog društva često je isticano da rad nacionalnih saveta nije dovoljno transparentan, odnosno da njihova uloga nije prepoznatljiva, ne samo u okviru nacionalnih manjina koje predstavljaju, već ni u široj društvenoj zajednici. U tom smislu, članom 14. Predloga zakona, dodaje se nov član 8a, kojim se izričito predviđa da je rad nacionalnog saveta javan i da se sve odluke i akti nacionalnog saveta objavljuju najkasnije u roku od deset dana od dana stupanja na snagu, odnosno njihovog donošenja, na internet stranici nacionalnog saveta, koja se vodi dvojezično, na srpskom jeziku i na jeziku nacionalne manjine, ili na drugi način određen statutom (oglasnoj tabli, dnevnim novinama, ili na drugi pogodan način). Imajući u vidu potrebu zaštite podataka o ličnosti, takođe je propisano da se prilikom objavljivanja odluka i akata vodi računa da se ne povredi pravo na privatnost i pravo na zaštitu podataka o ličnosti, u skladu sa zakonom. U skladu sa dopunama člana 14. Predloga zakona, predviđeno je i brisanje stava 1. član 8. važećeg zakona (član 13. Predloga zakona).

U skladu sa Odlukom Ustavnog suda su i izmene važećeg člana 9a stav 4.a kojima je predviđeno da nacionalni savet kome je istekao mandat vrši tekuće neodložne poslove u vezi sa vršenjem ovlašćenja nacionalnog saveta predviđenih ovimm zakonom, čime se menja dosadašnje rešenje prema kojem je takve poslove nacionalni savet obavljao iz nadležnosti nacionalnog saveta (član 15. Predloga zakona).

Posebno važne izmene i dopune važećeg Zakona odnose se na ovlašćenja nacionalnih saveta. Cilj tih izmena i dopuna je da se zakonska rešenja o ovlašćenjima nacionalnih saveta usklade sa shvatanjem Ustavnog suda koje je izloženo u Odluci Ustavnog suda, kao i da se sistemski kvalitetno i jednoobrazno urede ovlašćenja nacionalnih saveta koja su normirana kako ovim zakonom, tako i sistemskim zakonima kojima se uređuju oblasti društvenog života u kojima deluju nacionalni saveti.

U tom smislu, najpre se članom 16. Predloga zakona, vrši dopuna u članu 10. važećeg Zakona, koji je posvećen opštim ovlašćenjima, unošenjem novih tačaka 7a) i 7b) prema kojima nacionalni savet predlaže Republici, autonomnoj pokrajini ili jedinici lokalne samouprave kao osnivaču ustanove, utvrđivanje ustanove od posebnog značaja iz čl. 11a i 17. ovog zakona i inicira odnosno predlaže Republici, autonomnoj pokrajini ili jedinici lokalne samouprave, kao osnivaču ustanove, koja je, u skladu sa ovim zakonom, utvrđena za ustanovu od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, prenos osnivačkih prava. Takođe, vrši se i izmena odredbi sadržanih u tačakama 10), 11), 12) i 13) koje su, između ostalih, bili predmet ocene ustavnosti od strane Ustavnog suda, a koje je Ustavni sud zadržao na snazi, ali pod uslovom da se tumače na način koji je Sud izložio u svojoj Odluci. Zbog toga, predloženim izmenama jasno se precizira o kakvoj vrsti opštih ovlašćenja je reč. U tom smislu, odredbe kojima je važećim Zakonom propisano da nacionalni savet 1. predlaže izmenu i dopunu propisa kojima se uređuju Ustavom garantovana prava nacionalnih manjina u oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma (tačka.10), 2. predlaže posebne propise i privremene mere u oblastima u kojima se ostvaruje pravo na samoupravu (tačka 11) i 3. pokreće postupak pred Zaštitnikom građana, pokrajinskim i lokalnim ombudsmanom i drugim nadležnim organima, kada proceni da je došlo do povrede Ustavom i zakonom garantovanih prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina (tačka 12), se menjaju u smislu da nacionalni savet, budući da po Ustavu nije ovlašćeni predlagač za donošenje takvih akata, inicira donošenje, odnosno izmene i dopune zakona i propisa, kao i da podnosi pritužbu zaštitniku građana, pokrajinskom i lokalnom ombudsmanu i drugom nadležnom organu, kada proceni da je došlo do povrede ustavom i zakonom garantovanih prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina, odnosno da podnosi pritužbu iz tačke 12) ovog člana u ime pripadnika nacionalne manjine.

Najveći broj izmena i dopuna važećeg zakona koje su u vezi s ovlašćenjima nacionalnih saveta odnose se na oblast obrazovanja. Najpre se članom 17. Predloga zakona pored tehničke izmene naziva odeljka, predviđaju izmene stava 3. člana 11. Zakona, tako što se ova odredba dopunjuje, odnosno precizira da Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave kao osnivači ustanova mogu u celini ili delimično preneti osnivačka prava na nacionalni savet za ustanove koje su, u skladu sa ovim zakonom, utvrđene za ustanove od posebnog značaja za nacionalnu manjinu.

Član 18. Predloga zakona, predviđa dodavanje novog člana 11a kojim se, u skladu sa odlukom Ustavnog suda, kojom je Sud istakao potrebu da zakonodavac uredi pojam „ustanova od posebnog značaja za nacionalnu manjinu”, precizira da je reč o ustanovi obrazovanja i vaspitanja koju osniva Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili nacionalni savet, a u kojoj se tradicionalno ili u značajnoj meri ostvaruje Ustavom zagarantovano pravo pripadnika nacionalnih manjina na obrazovanje i vaspitanje na svom jeziku. Tim članom se uređuje i koliko se maksimalno ustanova može proglasiti za ustanove od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, a što je važno u kontekstu učešća nacionalnih saveta u upravljanju takvim ustanovama i njihovog finansiranja. Izmenama čl. 12-15. važećeg zakona, predviđaju se rešenja koja su u skladu sa novim zakonskim rešenjima u oblasti prosvete, naročito u pogledu materije učešća nacionalnih saveta u utvrđivanju opštih osnova predškolskog programa, nastavnih planova i programa osnovnog i srednjeg obrazovanja, kao i u pogledu korišćenja udžbenika.

Zbog različitih rešenja koja su sadržana u važećem zakonu i Zakonu o kulturi, neophodno je izvršiti i izmene odredbi kojima se regulišu ovlašćenja nacionalnih saveta u oblasti kulture. Najpre se, članom 23. Predloga zakona, pored tehničke izmene naziva odeljka, predviđaju izmene stava 3. člana 16. Zakona, tako što se ova odredba dopunjuje, odnosno precizira da Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave kao osnivači ustanova mogu u celini ili delimično preneti osnivačka prava na nacionalni savet za ustanove koje su, u skladu sa ovim zakonom, utvrđene za ustanove od posebnog značaja za nacionalnu manjinu. Nadalje, izmenama člana 17. važećeg Zakona (član 24. Predloga zakona), najpre je uređeno da je ustanova kulture čije se programske delatnosti pretežno odnose na proučavanje, očuvanje i predstavljanje kulture nacionalnih manjina u Republici Srbiji, a u skladu sa brojem pripadnika nacionalnih manjina na teritoriji na kojoj obavlja delatnosti, kao i ukoliko su te programske delatnosti od naročitog značaja za zadovoljavanje kulturnih potreba specifičnih za nacionalne manjine ustanova od posebnog značaja za nacionalnu manjinu i da, na predlog nacionalnog saveta, izmenom osnivačkog akta osnivač može utvrditi da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu. Takođe, propisano je da nacionalni savet u ustanovama kulture čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, a za koje je izmenom osnivačkog akta utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, imenuje najmanje jednog člana upravnog odbora ustanove, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast kulture, daje mišljenje o predloženim članovima upravnog odbora ustanove i u postupku izbora direktora ustanove. U slučaju da je utvrđeno da je neka ustanova u oblasti kulture od posebnog značaja za očuvanje, unapređenje i razvoj posebnosti i nacionalnog identiteta većeg broja nacionalnih manjina, nacionalni saveti imenuju zajedničkog člana upravnog odbora iz stava 3. tačka 1) ovog člana.

Članom 25. Predloga zakona, vrše se izmene i dopune člana 18. važećeg Zakona, tako da su tač. 11. i 12. usaglašeni sa odredbama Zakona o kulturi.

Članom 26. Predloga zakona, predviđene su izmene čl. 19-21. važećeg zakona kojima se vrši usklađivanje, odnosno, ujednačavanje odredbi o ovlašćenjima nacionalnih saveta u oblasti obaveštavanja sa rešenjima sadržanim u sistemskim zakonima kojima se reguliše javno obaveštavanje i rad medija, kao i njihovo preciziranje. U tom smislu, najpre se izmenama člana 19. predviđa da nacionalni savet može da osnuje ustanove i privredna društva radi ostvarivanja prava na javno informisanje na jeziku nacionalne manjine, odnosno fondacije radi ostvarivanja opštekorisnog cilja unapređenja javnog informisanja na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa zakonom (stav 1) i precizira se da akti o osnivanju ustanove, privrednog društva odnosno fondacije, koja je izdavač medija, moraju biti, usaglašeni sa zakonima kojima se uređuje oblast javnog informisanja i medija. Takođe, u članu 20. uvrštava se rešenje koje je već sadržano u Zakonu o elektronskim medijima, a kojim je predviđeno pravo predlaganja člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije. Prema novoj odredbi člana 20, nacionalni saveti dužni su da nadležnoj službi Narodne skupštine, podnesu obrazložen predlog za dva kandidata za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije, u skladu sa procedurom utvrđenom zakonom koji reguliše izbor članova Saveta regulatornog tela i da se do predloga za dva kandidata nacionalnih saveta dolazi zajedničkim dogovorom nacionalnih saveta. Takođe, sa Zakonom o elektronskim medijima usaglašena je i odredba prema kojoj Narodna skupština, na plenarnoj sednici, glasanjem bira jednog od dva kandidata predloženih od strane nacionalnih saveta za člana Saveta regulatornog tela za elektronske medije. Izmenama odredbi sadržanih u članu 21. precizirana su druga ovlašćenja nacionalnih saveta u oblasti obaveštavanja, a u koja spadaju: 1) donošenje strategije razvoja informisanja na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa strategijom u oblasti javnog informisanja Republike Srbije; 2) daje predlog za raspodelu sredstava za projekte, koji se prilažu na javni konkurs koji raspisuje organ javne vlasti, radi podizanja kvaliteta informisanja pripadnika nacionalnih manjina; 3) davanje predloga i preporuka upravnim odborima i programskim savetima javnih medijskih servisa u vezi sa programima na jezicima nacionalnih manjina; 4) davanje mišljenja o kandidatima za odgovorne urednike programa na jezicima nacionalnih manjina u javnim medijskim servisima, ukoliko javni medijski servisi imaju urednike za program na jezicima nacionalnih manjina i 5) daje mišljenje na izveštaj Programskog saveta javnih servisa u vezi sa programskim sadržajima na jezicima nacionalnih manjina.

Članom 27. Predloga zakona, vrše se izmene i dopune člana 22. važećeg Zakona, kojim su propisana ovlašćenja nacionalnih saveta u oblasti službene upotrebe jezika i pisma. Naime, ove odredbe se preciziraju i usklađuju sa sistemskim rešenjima u toj oblasti. Najpre, tačka 1) dopunjuje se odredbom prema kojoj se tradicionalno nazivi i drugi geografski nazivi na jeziku nacionalne manjine objavljuju i u lokalnom službenom glasilu. Izmenama tačke 7) tog člana propisuje se da nacionalni savet inicira objavljivanje najvažnijih zakona Republike Srbije na jeziku nacionalne manjine koji je u službenoj upotrebi i pruža stručnu i drugu pomoć, u skladu sa svojim mogućnostima, u postupku prevođenja. Takvim rešenjem olakšava se implementacija i omogućava učešće nacionalnih saveta u implementaciji obaveze koja proističe iz Evropske povelje o regionalnim ili manjinskim jezicima da se na jezicima nacionalnih manjina obezbede prevodi najznačajnijih zakonskih tekstova. Izmenama tačke 9) tog člana važećeg zakona, kojom je predviđeno da nacionalni savet odlučuje o drugim pitanjima iz oblasti službene upotrebe jezika i pisma koja su mu poverena zakonom, izostavlja se određenje prema kome mu se ta pitanja mogu poveriti aktom autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, jer autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave nemaju izvorne nadležnosti u toj oblasti društvenog života, a poslove koji su im povereni ne mogu dalje prenositi nedržavnim subjektima.

Veliki broj izmena i dopuna važećeg zakona, koje proističu iz Odluke Ustavnog suda, tiču se odnosa nacionalnih saveta s republičkim, pokrajinskim i lokalnim organima, kao i sa međunarodnim regionalnim organizacijama, a što je do sada, delimično bilo regulisano važećim čl. 25-27. Zakona. U tom smislu, članom 28. Predloga zakona, precizira se da se odredbe o odnosu s republičkim organima tiču odnosa sa Vladom i organima državne uprave. U sklopu tog segmenta odnosa, precizira se da nacionalni savet može podneti ministarstvima i posebnim organizacijama predloge, inicijative i mišljenja o pitanjima u vezi sa vršenjem ovlašćenja predviđenih ovim zakonom i da nacionani savet može podneti inicijativu Vladi za ukidanje, odnosno poništenje propisa ministarstava i posebnih organizacija, umesto dosadašnjeg rešenja prema kome je takvu inicijativu mogao da podnese za ukidanje, odnosno poništenje propisa državnih organa. Odnos nacionalnih saveta sa organima autonomne pokrajine je dvosmerno uređen. U tom smislu, članom 29. Predloga zakona, vrši se dopuna člana 26. važećeg zakona, kojom je predviđeno da je nacionalni savet dužan da organima autonomne pokrajine u čiji delokrug spadaju oblasti u kojima se ostvaruju ovlašćenja predviđena ovim zaknom, najkasnije u roku od deset dana, dostavi tražene podatke, spise i isprave. Iz Odluke Ustavnog suda proističu i dopune važećeg člana 27. (član 30. Predloga zakona) kojim se reguliše saradnja nacionalnih saveta sa međunarodnim i regionalnim organizacijama. Dopunama tog člana predviđeno je da nacionalni savet, u skladu sa zakonom, sarađuje sa međunarodnim i regionalnim organizacijama koje se bave pitanjima prava pripadnika nacionalnih manjina i da se takva saradnja mora spovoditi u skladu sa Ustavom i zakonom Republike Srbije, uz poštovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije.

Članom 31. Predloga zakona vrši se dopuna člana 35. stava 4. važećeg Zakona, tako da je precizirano da se izbori za nacionalni savet ne raspisuju ako nacionalni savet bude raspušten zbog obustavljanja postupka izbora članova nacionalnog saveta, ili zbog toga što je broj njegovih članova smanjen ispod polovine, jer na izbornim listama nema kandidata za koje podnosioci izbornih lista nisu dobili mandat, a što je posledica dopune uvrštene u član 4b. važećeg zakona.

Članom 32. Predloga zakona vrši se izmena člana 39. važećeg zakona, kojom je predviđeno da mediji izveštavaju o izborima nacionalnih saveta, u skladu sa zakonima kojima se reguliše oblast javnog informisanja i zakonima kojima se reguliše izborni postupak. Ovim izmenama vrši se terminološko i sistemsko usklađivanje ovog zakona sa odredbama sistemskih zakona kojima se uređuje oblast javnog informisanja i izbora.

Dopunom člana 40. stav 1. precizira se tačka 5) važećeg zakona što je posledica dopuna člana 4b. Takođe, u skladu sa Odlukom Ustavnog suda, u stavu 5. Člana 40. važećeg zakona reči: „iz nadležnosti nacionalnog saveta” zamenjuju se rečima: „u vezi sa vršenjem ovlašćenja nacionalnog saveta predviđenih ovim zakonom.”(član 33. Predloga zakona).

Izmenama člana 43. važećeg zakona (čl. 34. Predloga zakona) propisano je da se na izbor nacionalnog saveta i pitanja koja nisu uređena ovim zakonom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje izbor narodnih poslanika i zakona kojim se uređuje upravni spor, a da se na pitanja postupanja u upravnim stvarima koja nisu drugačije uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak. Takve izmene su nužna posledica usvajanja novog Zakona o opštem upravnom postupku.

Izmenama i dopunama čl. 48, 50. i 52. kojima se uređuje poseban birački spisak nacionalnih manjina predviđaju se rešenja kojima se olakšava vođenje tog spiska po službenoj dužnosti, pravno regulišu sve izmene koje se u njemu vrše, preciznije uređuju podaci koji se u njega upisuju i podnošenje zahteva za upis u taj spisak. U tom smislu, izmenama člana 48. (član 35. Predloga zakona) predviđeno je da Ministarstvo preuzima podatke iz jedinstvenog biračkog spiska koji su potrebni za ažuriranje i vršenje promena po službenoj dužnosti u posebnom biračkom spisku, da se naročito osetljivi podaci obrađuju u skladu sa zakonom i da se o svakoj promeni koja se vrši donosi rešenje. Izmenama člana 50. (član 36. Predloga zakona), predviđeno je da poseban birački spisak sadrži: redni broj, ime i prezime birača, ime jednog od roditelja birača, nacionalnu pripadnost birača, njegov jedinstveni matični broj građana, datum i mesto rođenja birača, pol birača, mesto prebivališta i adresu birača, jedinicu lokalne samouprave u kojoj birač ima mesto prebivališta i mesto boravišta za interno raseljena lica, a izmenama člana 52. (član 38. Predloga zakona) propisano je da zahtev za upis u poseban birački spisak pripadnik nacionalne manjine podnosi organu uprave jedinice lokalne samouprave ne samo prema mestu prebivališta, već i prema mestu boravišta za interno raseljena lica.Izmena istovetne sadržine uvrštena je i u član 53. stav 3. važećeg zakona, a u kontekstu podnošenja zahteva za brisanje iz posebnog biračkog spiska.

Veliki deo izmena i dopuna važećeg Zakona odnosi se na finansiranje rada nacionalnih saveta, utrošak sredstava, naročito onih koji potiču iz javnih izvora, kao i na rešenja kojima se obezbeđuje transparentnost u utrošku sredstava i finansijska disciplina, čime se i odredbe ovog zakona usklađuju sa sistemskim rešenjima koja postoje u zakonodavstvu koje uređuje javne finansije. Najpre, članom 39. Predloga zakona, predviđa se izmena člana 112. Zakona, kojom je predviđeno da nacionalni savet usvaja godišnji finansijski plan i završni račun, da je sastavni deo završnog računa godišnji finasijski izveštaj o izvršenju plana, koji sadrži godišnji izveštaj o učinku programa, sa obrazloženjem i da se godišnji finansijski plan nacionalnog saveta usvaja po programskom modelu u kome su prihodi i rashodi usklađeni sa ovlašćenjima nacionalnog saveta čime se stvara pravni osnov i za lakše praćenje utroška sredstava. U tom smislu, propisano je i da se godišnji finansijski plan usvaja po postupku i na način predviđen statutom nacionalnog saveta i da se dostavlja korisniku budžetskih sredstava kod koga su opredeljena sredstva za finansiranje rada nacionalnih saveta u roku od pet dana od dana donošenja. Posebno je važna odredba kojom se propisuje da nacionalni savet usvaja godišnji finasijski izveštaj za statističke potrebe i finansijsko izveštavanje radi upisa u registar finansijskih izveštaja prema propisima kojima se uređuje računovodstvo i da priprema finansijski izveštaj o učinku programskih aktivnosti koje dostavlja korisniku budžetskih sredstava kod koga su opredeljena sredstva za finansiranje rada nacionalnih saveta radi praćenja i izveštavanja o namenskoj upotrebi budžetskih sredstava. Propisana je odredba nacionalnog saveta da u roku od 15 dana od dana donošenja finansijskog izveštaja ili završnog računa, primerak izveštaja ili računa dostavlja korisniku budžetskih sredstava kod koga su opredeljena sredstva za finansiranje rada nacionalnih saveta.

Izmenama člana 113. važećeg Zakona (član 40. Predloga zakona) preciznije je uređena materija korišćenja sredstava koja su stečena u skladu s zakonom. U tom smislu, najpre se propisuje da se sredstva, stečena u skladu sa ovim zakonom, mogu koristiti za finansiranje redovne delatnosti i stalnih troškova nacionalnog saveta. Izmenama se precizira da u troškove redovne delatnosti nacionalnog saveta spadaju: 1) finansiranje ili sufinansiranje programa i projekata u oblasti obrazovanja, kulture, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma nacionalne manjine i 2) finansiranje rada ustanova, fondacija i privrednih društava čiji je osnivač ili suosnivač nacionalni savet ili čija su osnivačka prava delimično ili u celini preneta na nacionalni savet, dok u stalne troškove nacionalnog saveta spadaju: 1) troškovi za iznajmljivanje i korišćenje prostorija nacionalnog saveta; 2) zarade, porezi i doprinosi zaposlenih u nacionalnom savetu; 3) honorari i doprinosi za obavljen rad za potrebe nacionalnog saveta; 4) putni troškovi i dnevnice za službena putovanja; 5) nabavka kancelarijskog materijala i opreme za rad nacionalnog saveta; 6) knjigovodstvene usluge; 7) troškovi godišnje revizije i 8) troškovi održavanja internet stranice nacionalnog saveta. Da bi se predupredila mogućnost isključivog utroška sredstava na stalne troškove, izričito je propisano da sredstva za finansiranje stalnih troškova nacionalnog saveta ne mogu iznositi više od 50% sredstava opredeljenih budžetom Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.

Izmenama člana 115. važećeg zakona (član 41. Predloga zakona), preciznije je uređena materija visine i načina raspodele sredstava za finansiranje delatnosti nacionalnih saveta koja potiču iz budžeta Republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Novim stavom 1. tog člana propisuje se da se za finansiranje delatnosti nacionalnih saveta sredstva obezbeđuju zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukama o budžetu AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave. Stavom 2. propisano je da se sredstva koja se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije raspoređuju tako da se 30% raspoređuje u jednakim iznosima svim registrovanim nacionalnim savetima u Republici Srbiji, a ostatak sredstava (70%) srazmerno broju pripadnika određene nacionalne manjine koju nacionalni savet predstavlja prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva, kao i ukupnom broju ustanova, fondacija i privrednih društava čiji je osnivač ili suosnivač nacionalni savet ili čija su osnivačka prava delimično ili u celini preneta na nacionalni savet. Suština izmene koja je predviđena izloženim stavom sastoji se u preciziranju kriterijuma za raspodelu sredstava koji se odnosi na ukupan broj ustanova. Naime, u važećem tekstu Zakona propisano je da kriterijum za raspodelu ukupan broj ustanova nacionalne manjine u oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma i obimu aktivnosti tih ustanova. Budući da je pojam „ustanova nacionalne manjine” neodređen i da nije sadržan ni u jednom važećem zakonskom propisu, stalo se na stanovište da taj kriterijum za raspodelu sredstava treba da se odnosi na ustanove, fondacije i privredna društava čiji je osnivač ili suosnivač nacionalni savet ili čija su osnivačka prava delimično ili u celini preneta na nacionalni savet. Izmenama je izričito propisano i da odluku o raspodeli sredstava iz budžeta donosi budžetski korisnik kod koga su opredeljena sredstva u budžetu za finansiranje rada nacionalnih saveta imajući u vidu predloge nacionalnih saveta. Značajnu novinu u regulisanju ovog pitanja čini i nova odredba stava 4. prema kojoj se nacionalnom savetu ne mogu doznačavati sredstva ako prema finansijskom planu rashodi nisu u saglasnosti sa namenama predviđenim članom 113. ovog zakona, niti izvršiti prenos sredstava u slučaju da nacionalni savet ima evidentirane osnove i naloge o prinudnoj naplati. Takvim rešenjem onemogućava se nenamenski utrošak sredstava, kao i obavezni prenos sredstava u slučaju da nacionalni savet ima evidentirane osnove i naloge o prinudnoj naplati, a šta do sada nije bilo moguće izbeći. Novom odredbom stava 5. tog člana predviđeno je da kriterijume za raspodelu sredstava za finansiranje delatnosti nacionalnih saveta iz budžeta bliže uređuje Vlada, ali i AP Vojvodina i jedinica lokalne samouprave, čime se zapravo, za razliku od dosadašnjih rešenja, obavezuju i jedinice lokalne samouprave da bliže urede kriterijume za raspodelu sredstava koja su za finansiranje delatnosti nacionalnih saveta obezbeđena u njihovim budžetima. Značajnu novinu predstvljaju i nove odredbe stava 6. ovog člana, kojim se propisuje da se sredstva iz budžeta jedinice lokalne samouprave, u skladu sa odlukom nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, raspoređuju nacionalnim savetima koji: imaju sedište na teritoriji jedinice lokalne samouprave (tačka 1), predstavljaju nacionalne manjine koje u stanovništvu jedinice lokalne samouprave dostižu najmanje 10% od ukupnog stanovništva (tačka 2) ili predstavljaju nacionalne manjina čiji je jezik u službenoj upotrebi na teritoriji jedinice lokalne samouprave (tačka 3).

Članom 42. Predloga zakona vrši se izmena odredbi važećeg član 117. u vezi sa obavezom nacionalnih saveta za vođenje knjigovodstvene evidencije koje su predmet godišnje revizije. Između ostalog, predviđa se da su knjigovodstvene evidencije prihoda i rashoda i pomoćne evidencije programskih aktivnosti nacionalnog saveta predmet godišnje revizije u skladu sa propisima kojima se uređuje međunarodna računovodstvena i revizorska regulativa i da, ako se u postupku revizije, inspekcijske kontrole, odnosno na osnovu kvartalnih izveštaja utvrdi da nacionalni savet nije namenski koristio sredstva iz budžeta, budžetski korisnik koji vrši dotaciju obustavlja prenos iz budžeta do otklanjanja nepravilnosti iznetih u mišljenju revizora (stav 6.). U skladu sa tim, stavom 7. propisano je da budžetski korisnik koji vrši dotaciju iz budžeta, obaveštava nacionalni savet o obustavi sredstava i nalaže otklanjanje nepravilnosti iznetih u mišljenju revizora. To je važna novina koja takođe onemogućava eventualno nenamensko korišćenje sredstava iz javnih izvora.

Članom 43. Predloga zakona izmenjen je važeći član 119. Zakona kojim se uređuje Budžetski fond za nacionalne manjine, kojim upravlja Ministarstvo. Predviđeno je da se sredstva iz Fonda dodeljuju putem javnog konkursa za finansiranje programa i projekata iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma. Stavom 3. izričito je propisano da postupak dodele sredstava iz Fonda bliže uređuje Vlada. Na taj način stvara se zakonska osnova da Budžetski fond postane operativan.

Član 44. Predloga zakona predviđa izmenu stava 1. člana 120. važećeg zakona, kojom se uređuje nadležnost resornih ministarstava u vršenju nadzora nad zakonitošću rada i akata nacionalnih saveta.

Članom 45. Predloga zakona izmenjen je važeći član 121. tako da je predviđeno da će nadležno ministarstvo pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta, propisa ili drugog opšteg akta nacionalnog saveta pred Ustavnim sudom ako smatra da taj akt nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

Članom 46. Predloga zakona kojim se menja dosadašnji član 122. obezbeđuje se pravni osnov za kontrolu rada nacionalnih saveta koja se vrši nad njihovim pojedinačnim aktima. Naime, novim odredbama predviđeno je da će, ako nađe da pojedinačni akt nacionalnog saveta protiv koga nije obezbeđena sudska zaštita nije u saglasnosti sa zakonom ili drugim propisom, odnosno sa statutom, propisom ili drugim opštim aktom nacionalnog saveta, nadležno ministarstvo predložiti nacionalnom savetu da takav akt ukine ili poništi. Ako nacionalni savet u roku od 30 dana ne postupi po ovom predlogu nadležno ministarstvo će navedeni akt ukinuti ili poništiti svojim rešenjem. Izložene odredbe u potpunosti su analogne rešenjima koja su za istovetnu situaciju propisana Zakonom o lokalnoj samoupravi i logično je da se takav vid kontrole primeni i na nacionalne savete kao oblik neteritorijalne samouprave.

U čl. 47. i 48. Predloga zakona, vrše se izmene kaznenih odredbi važećeg zakona. Članom 47. Predloga zakona menja se član 123. važećeg zakona tako što se prekršajne kazne predviđaju za odgovorno lice u nadležnom organu, ne samo za slučaj da ne sprovede ili protivno odredbama zakona sprovede upis ili brisanje birača iz posebnog biračkog spiska i koristi podatke iz posebnih biračkih spiskova pripadnika nacionalnih manjina u svrhe za koje to nije dozvoljeno zakonom, već i ako ne obezbedi dostavljanje akata nadležnom pokrajinskom organu uprave i ako ne obezbedi tačnost i ažurnost biračkog spiska u smislu ovog zakona. Takođe, izmenama je obuhvaćen i iznos novčanih kazni tako da je njihov raspon povećan do 100.000 dinara. Članom 48. Predloga zakona predviđena je izmena člana 127. važećeg zakona, tako da je za prekršaje propisana novčana kazna za nacionalni savet, odnosno odgovorno lice u nacionalnom savetu, ako ne postupe po članu 4a stav 1, članu 6. stav 6, članu 8. stav 2, članu 26. stav 2 i suprotno odredbama člana 120. stav 2 ovog zakona. Članom 49. Predviđeno je brisanje člana 128. Zakona.

Članom 50. Predloga zakona predviđene su prelazne odredbe. Stavom 1. predviđeno je da nacionaln savet, od dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavlja da vrši javna ovlašćenja koja su mu poverena u skladu sa ovim zakonom. Stavom 2. propisano je da nacionalni saveti koji do stupanja na snagu ovog zakona koriste tradicionalni naziv nacionalnog saveta (dakle, naziv koji je drugačiji u odnosu na ispisivanje naziva nacionalni savet na jeziku i pismu nacionalne manjine) imajući u vidu dugogodišnji rad i prepoznatljivost u javnosti, mogu da nastave da koriste ovaj naziv, samo uz jasnu odrednicu u nazivu da je reč o nacionalnom savetu u Republici Srbiji. Dalje, predviđeno je da se oderedbe, odnosno pravila o nespojivosti iz člana 7a Zakona primenjuju po sprovođenju prvih narednih izbora za nacionalne savete, da su nacionalni saveti dužni da po sprovođenju izbora u skladu sa ovim zakonom usklade svoje statute sa ovim zakonom u roku od 20 dana od dana njihovog konstituisanja, kao i da su dužni da, po sprovođenju prvih narednih izbora za članove nacionalnih saveta, usklade ovlašćenja predsednika i izvršnog odbora nacionalnog saveta sa članom 10. ovog zakona i obezbede javnost rada u skladu sa članom 14. ovog zakona, sa danom stupanja na snagu statuta usklađenog sa ovim zakonom. Posebno je važna odredba stava 6. tog člana prema kojoj je osnivač ustanove obrazovanja i vaspitanja, odnosno ustanove kulture koju je nacionalni savet do stupanja na snagu ovog zakona proglasio za ustanovu od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, dužan da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona usaglasi osnivački akt sa odredbama ovog zakona.Stavom 7. propisano je da će se budžetsko finansiranje rada nacionalnih saveta sprovoditi prema pravilima iz ovog zakona od dana početka primene Zakona o budžetu za 2019. godinu, odnosno propisa pokrajinske i lokalne vlasti o budžetu za 2019. godinu. Propisano je takođe da je Ministar dužan da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona donese akte koji su predviđeni ovim zakonom. U cilju usklađivanja odredbi važećeg zakona sa zakonskim rešenjima o prikupljanju i obradi podataka o ličnosti, propisano je da je ministar dužan da u sadržini obrazaca iz člana 3. stav 6, člana 44. stav 3, člana 52. stav 4 , člana 53. stav 3. i člana 102. stav 4. Zakona, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, propiše i napomenu da je podnosilac prijave, zahteva, odnosno izjave istovremeno s potpisivanjem obavešten o obradi podataka o ličnosti i da pristaje na obradu tih podataka, u skladu sa zakonom.

Članom 51. predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Finansijska sredstva za sprovođenje ovog zakona obezbeđena su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu u okviru:

I) razdela 20 – Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, glava 20.0 – Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, funkcija 111- Izvršni i zakonodavni organi, program 1001- Unapređenje i zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda, programska aktivnosti  0001 – Unapređenje prava pripadnika nacionalnih manjina, na ekonomskoj klasifikaciji 423 – Usluge po ugovoru i to:

u iznosu od 4.800.000,00 dinara za uslugu za uspostavljanje aplikacije za PBS i Registar nacionalnih saveta, održavanje i unapređenje i

u iznosu od 720.000,00 dinara za štampanje izvoda iz Posebnog biračkog spiska za izbore za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

II) razdela 3 – Vlada, glava 3.19 – Kancelarija za ljudska i manjinska prava, program 1001 – Unapređenje i zaštita ljudskih i manjinskih prva i sloboda, funkcija 160 – Opšte javne usluge neklasifikovane na drugom mestu, programska aktivnost 0007 – Unapređenje položaja nacionalnih manjina, na ekonomskoj klasifikaciji 481 – Dotacije nevladinim organizacijama i to:

u iznosu od 247.981.000,00 dinara za finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Sredstva za 2019. i 2020. godinu biće opredeljena u skladu sa bilansnim mogućnostima budžeta Republike Srbije, u okviru limita određenih od strane Ministarstva finanasija za potrebe Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Kancelarije za ljudska i manjinska prava.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, budući da bi njegovo nedonošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice na rad upravnih organa u Republici Srbiji.

Naime, s obzirom na to da je postojećim zakonom, utvrđena obaveza sprovođenja redovnih izbora za članove nacionalnih saveta, koji treba da se održe u 2018. godini, neophodno je da se ovaj zakon sprovede po hitnom postupku, kako bi se omogućilo nesmetano sprovođenje ovih izbora i konstituisanje nacionalnih saveta.