O B R A Z L O Ž E NJ E
ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSNOVNIM PRAVIMA BORACA, VOJNIH INVALIDA I PORODICA PALIH BORACA
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, kojom je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti boračko-invalidske zaštite, kao i odredbom člana 69. stav 4. kojom je propisano da se invalidima, ratnim veteranima i žrtvama rata pruža posebna zaštita, u skladu sa Zakonom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA I CILJEVI
KOJI SE ŽELE NJIME POSTIĆI
Zakonom o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca (,,Službeni list SRJ”, br. 24/98, 29/98-ispravka i 25/00-SUS i ,,Službeni glasnik RS”, br. 101/05-dr. zakon i 111/2009-dr. zakon; u daljem tekstu: Zakon), pored ostalih, propisana su i pravo na borački dodatak, ličnu, porodičnu i uvećanu porodičnu invalidninu, dodatak za negu i pomoć, ortopedski dodatak i naknada za vreme nezaposlenosti. Odredbama čl. 15. do 42. Zakona propisani su uslovi za ostvarivanje ovih prava i iznosi tih prava. Osnovna rešenja su da se prava utvrđuju u odgovarajućem procentualnom iznosu od osnova, tj od prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici iz prethodnog meseca, i to: bez uvećanja za ostvarivanje prava na naknadu za vreme nezaposlenosti, uvećane za 30% za utvrđivanje iznosa boračkog dodatka i uvećane za 80% za utvrđivanje ostalih navedenih prava. Samim tim što se iznosi prava utvrđuju prema navedenoj zaradi iz prethodnog meseca, to podrazumeva da se iznosi priznatih prava mesečno usklađuju sa procentom kretanja zarada. Iznosi zarada i procenti mesečnih usklađivanja prava utvrđuju se na osnovu podataka koje objavljuje Republički zavod za statistiku. Imajući u vidu da su za sprovođenje ovog postupka neophodni statistički podaci, kao i da se od 1. januara 2018. godine statistički podaci o prosečnoj zaradi i kretanju zarada u toku godine objavljuju 55 dana nakon isteka meseca za koji se daju statistički podaci, to se podaci radi obračuna pripadajućeg osnovnog iznosa prava, kao i usklađenih mesečni iznosa prava, ne mogu blagovremeno utvrditi. Posledica ovoga je da nadležni organi ne mogu donositi rešenja po zahtevima stranaka u zakonom propisanim rokovima s obzirom da ne mogu utvrditi iznose prava, a u postupku mesečnih isplata prava isplate će se vršiti neredovno i sa znatnim kašnjenjem. Predloženim izmenama i dopunama razrešavaju se navedeni problemi. Osim toga, s obzirom da je Zakon donela Savezna Republika Jugoslavija, to je njime kao osnov za utvrđivanje iznosa prava propisana prosečna zarada u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Ovim izmenama i dopunama ovo rešenje se usaglašava sa realnim stanjem i kao osnov propisuje prosečna zarada u Republici Srbiji.
Odredbama čl. 106. do 113. Zakona propisane su odredbe o nadzoru nad izvršavanjem tog zakona, koji se, pored ostalog, sprovodi i putem inspekcijskog nadzora. Zaključkom 05 broj 011-701/2018 od 31.01.2018. godine Vlada je zadužila nadležna ministarstva da za posebne zakone za koje je utvrđena potreba usaglašavanja sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS“, broj 36/15) sprovedu postupak pripreme nacrta zakona i Vladi dostave te zakone, usaglašene sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru. Listom zakona koje je potrebno usaglasiti sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, koja je sastavni deo navedenog zaključka Vlade, obuhvaćen je i Zakon o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca. U izvršenju navedenog zaključka Vlade, a u cilju usaglašavanja Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, brisane su odredbe koje se odnose na inspekcijski nadzor. Ovo iz sledećih razloga: Zakon o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca je zakon koji je donela Savezna Republika Jugoslavija. Sredstva za izvršavanje navedenog zakona obezbeđivana su u Budžetu Savezne Republike Jugoslavije, a izvršavanje ovog zakona je povereno nadležnim organima uprave u republikama. Stoga su ovim zakonom propisane posebne odredbe o inspekcijskom nadzoru, kojima su nadležni organi Savezne Republike Jugoslavije obezbeđivali kontrolu pravilnosti primene zakona i pravilnost trošenja sredstava iz saveznog budžeta. Nakon prestanka postojanja Savezne Republike Jugoslavije ovaj zakon je i dalje u primeni, kao republički zakon. U primeni navedenog zakona kao republičkog zakona, sredstva za njegovo izvršenje obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije. Zakon se izvršava od strane nadležnih upravnih organa Republike Srbije. Nadzor nad izvršavanjem ovog zakona sprovodi se, shodno propisima Republike Srbije, od strane nadležnih organa Republike Srbije: Ministarstva finansija (budžetske inspekcije), Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (Upravne inspekcije) i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (po osnovu vršenja prava nadzora u izvršavanju poverenih poslova). Stoga su navedene odredbe koje propisuju pravo saveznih organa da (po osnovu ovlašćenja saveznih inspektora) vrše nadzor nad izvršavanjem Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, postale nepotrebne.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I
PREDLOŽENIH ODREDABA
Odredbama čl. 1, 2. i 3. izvršeno je usaglašavanje čl. 17, 18, člana 28. stav 2. i člana 51. Zakona sa realnim stanjem time što je kao osnov za utvrđivanje iznosa prava na borački dodatak, ličnu, porodičnu i uvećanu porodičnu invalidninu, dodatak za negu i pomoć, ortopedski dodatak i naknadu za vreme nezaposlenosti, kao i za utvrđivanje procenata usklađivanja priznatih prava, propisana prosečna mesečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, umesto u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Izmenjen je period za koji se prosečna zarada utvrđuje kao osnov time što je propisano da je to iznos prosečne zarade iz prethodne godine, a ne iz prethodnog meseca.
Odredbom člana 4. propisano je godišnje usklađivanje prava na ličnu, porodičnu i uvećanu porodičnu invalidninu, dodatka za negu i pomoć, ortopedskog dodatka i naknadu za vreme nezaposlenosti, kao i način isplate akontativnih i usklađenih iznosa ovih prava.
Odredbom člana 5. u članu 103. Zakona brisane su reči: „ obrascu zapisnika o vršenju inspekcijskog nadzora i obrascu legitimacije upravnog inspektora“ (koje daju ovlašćenje saveznom ministru nadležnom za pitanja boraca i vojnih invalida da donese propis o obrascu zapisnika o vršenju inspekcijskog nadzora i obrascu legitimacije upravnog inspektora),
Odredbom člana 6. brisani su čl. 107. do 112, kojima je uređen postupak inspekcijskog nadzora nad izvršavanjem ovog zakona.
Odredbom člana 7. u članu 113. Zakona brisane su tač. 7. do 9, koje propisuju prekršajne kazne zbog nepostupanja po nalozima saveznog inspektora u vezi utvrđenih nepravilnosti u primeni zakona.
Odredbom člana 8. propisano je da će se mesečni iznosi lične, porodične i uvećane porodične invalidnine, dodatka za negu i pomoć, ortopedskog dodatka i naknade za vreme nezaposlenosti koji su priznati i isplaćeni po rešenjima donetim do stupanja na snagu ovog zakona, utvrditi i dalje usklađivati na način i po postupku propisanom ovim zakonom počev od 1. januara 2019. godine. Stavom 2. ovog člana propisano je da će nadležni prvostepeni organ uprave rešenja iz stava 1. ovog člana doneti u roku od tri meseca po stupanju na snagu ovog zakona i da ta rešnja ne podležu reviziji shodno članu 85. Zakona. Revizija ovih rešenja nije propisana stoga što se radi o izmeni rešenja čija revizija je izvršena i na ista data saglasnost od strane drugostepenog organa, a koja rešenja se menjaju samo u delu kojim su priznati osnov za utvrđivanje iznosa prava i način uslađivanja tog prava.
IV. PROCENA POTREBNIH SREDSTVA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za izvršenje ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva.
Potrebna sredstva su obezbeđena u Zakonu o budžetu RS za 2018. godinu (Službeni glasnik RS broj 113/17) u okviru razdela 30 – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, funkcija 010 – Bolest i invalidnost, u okviru Programa 0904 Boračko-invalidska zaštita, programska aktivnost 0001 – Prava korisnika boračko-invalidske zaštite, ekonomska klasifikacija 472 – Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta, a za 2019. i 2020. godinu će biti u okviru limita koje odredi Ministarstvo finansija.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Kako korisnici prava po ovom zakonu, zbog prolongiranja objavljivanja statističkih podataka ne bi ostali bez neophodne materijalne zaštite, predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku.
VI. PREGLED ODREDABA ZAKONA O OSNOVNIM PRAVIMA BORACA, VOJNIH INVALIDA I PORODICA PALIH BORACA
KOJE SE MENJAJU I DOPUNJUJU
Član 17.
Borac sa priznatim svojstvom ratnog vojnog invalida iz člana 3. tač. 1. i 3. ovog zakona, ima pravo na borački dodatak dok je u radnom odnosu sa punim radnim vremenom, ako mu je iznos mesečne zarade manji od iznosa prosečne neto zarade u Saveznoj Republici Jugoslaviji iz prethodnog meseca PROSEČNE MESEČNE ZARADE BEZ POREZA I DOPRINOSA U REPUBLICI SRBIJI IZ PRETHODNE GODINE, uvećane za 30%.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, pravo na borački dodatak ima i borac koji, prema nalazu i mišljenju nadležne lekarske komisije, radi sa skraćenim radnim vremenom ako je vojni invalid ili invalid rada, odnosno žena koja po propisima ima pravo da radi sa skraćenim radnim vremenom zbog dojenja ili negovanja deteta.
Član 18.
Borački dodatak određuje se u visini razlike između iznosa zarade koju je borac ostvario za rad u punom radnom vremenu i iznosa prosečne neto zarade u Saveznoj Republici Jugoslaviji iz prethodnog meseca PROSEČNE MESEČNE ZARADE BEZ POREZA I DOPRINOSA U REPUBLICI SRBIJI IZ PRETHODNE GODINE, uvećane za 30% (u daljem tekstu: osnov za određivanje boračkog dodatka).
Član 28.
Lična, porodična i uvećana porodična invalidnina, dodatak za negu i pomoć i ortopedski dodatak određuju se u mesečnim iznosima.
Osnov za određivanje mesečnih iznosa primanja iz stava 1. ovog člana je iznos prosečne neto zarade u Saveznoj Republici Jugoslaviji iz prethodnog meseca, uvećan za 80%.
OSNOV ZA ODREĐIVANJE MESEČNIH IZNOSA PRIMANJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA JE IZNOS PROSEČNE MESEČNE ZARADE BEZ POREZA I DOPRINOSA U REPUBLICI SRBIJI IZ PRETHODNE GODINE, UVEĆAN ZA 80%.
Član 51.
Ratni vojni invalid od I do IV grupe kome je to svojstvo priznato po osnovu oštećenja organizma zadobijenog pod okolnostima iz člana 2. stav 1. tač. 1 i 5. i stav 2. ovog zakona, kao i u ratnom zarobljeništvu u vezi sa tim okolnostima, pod uslovom da nije u radnom odnosu, da nema prihod od druge delatnosti i da je prijavljen organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja, ima pravo na naknadu za vreme nezaposlenosti.
Pravo na naknadu iz stava 1. ovog člana trajno prestaje danom zasnivanja radnog odnosa ili osnivanja privatnog preduzeća, radnje ili druge organizacije, kao i u slučaju odbijanja zaposlenja obezbeđenog posredstvom organizacije nadležne za poslove zapošljavanja.
Naknada iz stava 1. ovog člana određuje se u mesečnom iznosu u visini prosečne neto zarade u Saveznoj Republici Jugoslaviji iz prethodnog meseca.
NAKNADA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA IZNOSI 100% OD PROSEČNE MESEČNE ZARADE BEZ POREZA I DOPRINOSA U REPUBLICI SRBIJI IZ PRETHODNE GODINE.
Član 71.
Lična, porodična i uvećana porodična invalidnina, dodatak za negu i pomoć, ortopedski dodatak i naknada za vreme nezaposlenosti isplaćuju se po isteku meseca za koji se vrši isplata.
„LIČNA, PORODIČNA I UVEĆANA PORODIČNA INVALIDNINA, DODATAK ZA NEGU I POMOĆ, ORTOPEDSKI DODATAK I NAKNADA ZA VREME NEZAPOSLENOSTI USKLAĐUJU SE JEDNOM GODIŠNJE PREMA KRETANJU PROSEČNE GODIŠNJE ZARADE BEZ POREZA I DOPRINOSA U REPUBLICI SRBIJI U PRETHODNOJ GODINI NA OSNOVU OBJAVLJENIH PODATAKA REPUBLIČKOG ORGANA NADLEŽNOG ZA POSLOVE STATISTIKE I ISPLAĆUJU UNAZAD.
USKLAĐENI IZNOSI PRAVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PRIPADAJU OD 1. JANUARA GODINE ZA KOJU JE IZVRŠENO USKLAĐIVANJE I ISPLAĆUJU NAKON OBRAČUNA PRIPADAJUĆIH IZNOSA U SKLADU SA OBJAVLJENIM STATISTIČKIM PODACIMA.
OD 1. JANUARA TEKUĆE GODINE DO OBJAVLJIVANJA PODATAKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA VRŠIĆE SE ISPLATA MESEČNOG IZNOSA PRAVA KOJI JE ISPLAĆIVAN U PRETHODNOJ GODINI, A RAZLIKA PO IZVRŠENOM USKLAĐIVANJU OBRAČUNAĆE SE JEDNOKRATNO.“.
Član 103.
Savezni ministar nadležan za pitanja boraca i vojnih invalida (u daljem tekstu: nadležni savezni ministar) doneće propise o utvrđivanju procenta vojnog invaliditeta prema stepenu oštećenja organizma i drugim uslovima i kriterijumima za utvrđivanje vojnog invaliditeta; medicinskim indikacijama za razvrstavanje vojnih invalida od I do IV grupe u stepene dodatka za negu i pomoć; oštećenjima organizma na osnovu kojih vojni invalid ima pravo na ortopedski dodatak i razvrstavanju tih oštećenja u stepene; medicinskim indikacijama na osnovu kojih vojni invalid ima pravo na ortopedska i druga pomagala, vrsti i rokovima trajanja pomagala i načinu ostvarivanja tog prava; indikacijama i kontraindikacijama za banjsko i klimatsko lečenje vojnih invalida, trajanju tog lečenja, uslovima, postupku i načinu ostvarivanja tog prava; načinu određivanja visine boračkog dodatka i vršenja obračuna sredstava isplaćenih na ime boračkog dodatka, i načinu vođenja evidencije i dostavljanja izveštaja o tim sredstvima; načinu ostvarivanja i korišćenja prava na besplatnu i povlašćenu vožnju, na naknadu troškova prevoza i na naknadu troškova prevoza umrlog vojnog invalida; oštećenjima organizma po osnovu kojih vojni invalid ima pravo na motorno vozilo i vrsti motornog vozila; visini i uslovima korišćenja naknade za ishranu i smeštaj za vreme putovanja i boravka u drugom mestu; načinu isplate mesečnih i drugih novčanih primanja po ovom zakonu, načinu vođenja evidencije o izvršenim isplatama i dostavljanju izveštaja o utrošenim sredstvima, kao i prekršajima za povredu tih propisa; radu lekarskih komisija u postupku za ostvarivanje prava po ovom zakonu; uslovima pod kojima se može odobriti isplata novčanih primanja po ovom zakonu licima sa prebivalištem u inostranstvu, obrascu zapisnika o vršenju inspekcijskog nadzora i obrascu legitimacije upravnog inspektora, kao i oblicima vojne obuke koji izazivaju povećanu opasnost za oštećenje organizma.
GLAVA SEDMA
NADZOR NAD IZVRŠAVANJEM ZAKONA
Član 106.
Nadzor nad izvršavanjem ovog zakona i propisa donesenih za njegovo izvršavanje vrši nadležni savezni organ.
Član 107.
Inspekcijski nadzor vrši inspektor sa ovlašćenjima da:
1) ocenjuje zakonitost rešenja nadležnih organa uprave donesenih u izvršavanju ovog zakona;
2) naredi preduzimanje odgovarajućih mera i radnji radi otklanjanja utvrđenih nepravilnosti ili nedostataka u radu nadležnog organa uprave u izvršavanju ovog zakona, u roku koji odredi;
3) upozori na neizvršavanje poslova u upravnoj stvari iz delokruga ovog zakona i odredi rok za izvršavanje tih poslova;
4) zabrani obavljanje upravnih radnji koje su preduzete suprotno odredbama ovog zakona;
5) podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo i podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako utvrdi da je u upravnom postupku ili rešavanju upravne stvari povređen ovaj zakon radnjama ili nečinjenjem koje ima obeležja krivičnog dela, odnosno prekršaja.
Član 108.
Na osnovu nalaza inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora nadležni savezni organ ima pravo da:
1) ukine rešenje nadležnog organa uprave doneto u izvršavanju ovog zakona u slučaju da su ispunjeni uslovi iz člana 93. ovog zakona;
2) ukine rešenje nadležnog organa uprave donetog u izvršavanju ovog zakona u slučaju da postoje razlozi i uslovi predviđeni saveznim zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak za ukidanje rešenja po pravu nadzora;
3) neposredno reši upravnu stvar u slučaju da nadležni organ uprave ne postupi po upozorenju inspektora iz člana 107. tačka 3. ovog zakona.
Član 109.
Mere i radnje iz člana 107. ovog zakona inspektor naređuje rešenjem.
Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba nadležnom saveznom organu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.
Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Član 110.
Organ nadležan za izvršavanje ovog zakona nad kojim se vrši inspekcijski nadzor dužan je da omogući inspektoru nesmetan pristup da izvrši nadzor, stavi na uvid upravne predmete i isprave, odnosno da daje podatke potrebne za vršenje nadzora.
Član 111.
O izvršenom inspekcijskom nadzoru inspektor sastavlja zapisnik u toku vršenja nadzora, a izuzetno u službenim prostorijama nadležnog saveznog organa, u roku od tri dana od dana izvršenog nadzora.
Zapisnik se uručuje, odnosno dostavlja organu uprave nad kojim je izvršen inspekcijski nadzor.
Član 112.
Nadležni organ nad kojim je izvršen inspekcijski nadzor dužan je, u roku od tri dana od dana isteka roka za izvršenje naređenih mera, da pismeno obavesti nadležni savezni organ da li su naređene mere izvršene.
Član 113.
Odgovorno lice u nadležnom organu kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara:
1) ako ne izvrši reviziju u roku od tri meseca (član 85. stav 2);
2) ako izvrši rešenje koje podleže reviziji na koje nadležni organ nije dao saglasnost, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno (član 85. stav 4);
3) ako u roku od osam dana od dana isteka roka za žalbu ne dostavi rešenje organu nadležnom za vršenje revizije (član 85. stav 5);
4) ako u postupku revizije rešenja ne pribavi mišljenje nadležne lekarske komisije iz člana 83. stav 2. ovog zakona (član 87. stav 4);
5) ako blagovremeno ne pokrene postupak po službenoj dužnosti za donošenje novog rešenja o pravima vojnog invalida kome je procent vojnog invaliditeta utvrđen privremeno, odnosno o pravima korisnika porodične invalidnine kojima je pravo na porodičnu invalidninu utvrđeno privremeno po osnovu privremene nesposobnosti za privređivanje (član 89. stav 1);
6) ako ne izvrši rešenje ili ne vodi evidenciju o korisnicima prava i izvršenim isplatama po ovom zakonu (član 95. stav 1);
7) ako ne postupi po konačnom rešenju inspektora kojim je naređeno otklanjanje utvrđenih nepravilnosti i nedostataka (član 107. tač. 2. i 4);
8) ako inspektoru ne omogući pristup i potrebne uslove za vršenje inspekcijskog nadzora, ne stavi na uvid upravne predmete, isprave, odnosno ne da podatke potrebne za vršenje nadzora (član 110);
9) ako u ostavljenom roku ne obavesti nadležni savezni organ o izvršenju, odnosno neizvršenju preduzete mere (član 112).
DODATA JE PRELAZNA ODREDBA OVOG ZAKONA KOJA GLASI:
„ČLAN. 8.
OPŠTINSKI ORGAN UPRAVE DONEĆE PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI REŠENJA KOJIMA ĆE, SAGLASNO OVOM ZAKONU, REŠENJA O PRAVU NA LIČNU, PORODIČNU I UVEĆANU PORODIČNU INVALIDNINU, DODATKU ZA NEGU I POMOĆ, ORTOPEDSKI DODATAK, BORAČKI DODATAK I NAKNADU ZA VREME NEZAPOSLENOSTI DONETA DO DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA IZMENITI U DELU KOJIM SU NAVEDENI OSNOV ZA UTVRĐIVANJE IZNOSA PRAVA I NAČIN USKLAĐIVANJA IZNOSA PRAVA, SA VAŽNOŠĆU OD 1. JANUARA 2019. GODINE.
REŠENJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NADLEŽNI ORGAN DONEĆE U ROKU OD TRI MESECA PO STUPANJU NA SNAGU OVOG ZAKONA. OVA REŠENJA NE PODLEŽU REVIZIJI.
VII. ANALIZA EFEKATA
Koji su problemi koje Zakon treba da reši
Ovim zakonom izvršeno je usaglašavanje odredaba osnovnog zakona sa realnim stanjem time što je kao osnov za utvrđivanje iznosa prava na borački dodatak, ličnu, porodičnu i uvećanu porodičnu invalidninu, dodatak za negu i pomoć, ortopedski dodatak i naknadu za vreme nezaposlenosti, kao i za utvrđivanje procenata usklađivanja priznatih prava, propisana prosečna mesečna zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, umesto u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Razrešeni su problemi mesečnog usklađivanja priznatih prava i problemi u vezi ažurnosti u upravnom rešavanju i isplati prava. Izvršeno je usaglašavanje Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru.
Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja Zakona
S obzirom da se radi o zakonskoj materiji, određena zakonska rešenja jedino je i moguće menjati i dopunjavati zakonom, tj. izmenama i dopunama postojećeg Zakona koji uređuje ovu oblast.
Na koga će uticati predložena rešenja?
Predložena rešenja odnose se na:
– ratne vojne invalide;
– mirnodopske vojne invalide;
-članove porodica palih boraca, umrlih vojnih invalida i poginulih i umrlih vojnika;
– civilne invalide rata, članove porodica umrlih civilnih invalida rata i članove porodica civilnih žrtava rata (zbog upućujućih odredaba Zakona o pravima civilnih invalida rata na odredbe ovog zakona u pogledu postupka, uslova i obima ostvarivanja prava).
Koji su željeni ciljevi donošenja zakona?
Veća pravna sigurnost korisnika, poboljšanje efikasnosti rada opštinskih uprava i drugostepenih organa; rešavanje problema u vezi ažurnosti u isplatama.
Troškovi koje će primena Zakona stvoriti građanima i privredi,
posebno malim i srednjim preduzećima
Primena Zakona neće stvoriti troškove građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima.
Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju
troškove koje će on stvoriti
Predloženi Zakon neće stvoriti dodatne troškove.
Da li se Zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija
Ovim zakonom se ne podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu niti tržišna konkurencija.
Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava
Sprovođenjem odgovarajućih upravnih postupaka od strane nadležnih opštinskih upravnih organa.