OBRAZLOŽENjE
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 70. stav 1. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da se penzijsko osiguranje uređuje zakonom i u članu 97. tačka 8. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE
Razlozi za donošenje ovog zakona proizlaze iz potrebe daljeg uređivanja sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, a u okviru započete reforme ovog sistema 2002. godine. Osnovni cilj reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja je stvaranje uslova za dugoročnu ekonomsku održivost penzijskog sistema, koja će obezbediti pravnu sigurnost i odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih generacija penzionera. Reforma se sprovodila u više faza (2002, 2003, 2005, 2010, 2014. godine) i mere koje su sprovedene su uglavnom bile restriktivnog karaktera. Naime, sistem nije bio prilagođen promenama u demografskom kretanju stanovništva (pre svega, produženje životnog veka stanovništva) i bio je preizdašan u odnosu na ekonomske mogućnosti društva (blagi uslovi za ostvarivanje prava na invalidsku penziju, kretanje visine penzije itd.). Pored toga, nepovoljan odnos broja osiguranika i broja penzionera i stalni trend pogoršanja ovog odnosa (1:1,5 u decembru 2017. godine) doveo je do deficita u poslovanju Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: Fond), koji sprovodi penzijsko i invalidsko osiguranje, tako da je gotovo 40% obaveza za isplatu neto penzija dotirano iz budzeta Republike.
Iz navedenih razloga, preduzete su mere reforme prilagođavanja sistema navedenim okolnostima. Podignuta je starosna granica za odlazak u starosnu penziju za oba pola (65 godina starosti za muškarce, odnosno postepeno podizanje starosne granice za žene na 65 godina za 6 meseci godišnje), pooštreni su uslovi za ostvarivanje prava na invalidsku penziju (100% nesposobnost za rad), uvedena je prevremena starosna penzija sa trajnim umanjenjem visine penzije, pooštreni uslovi za ostvarivanje prava na porodičnu penziju, politika rasta penzija je usklađena sa ekonomskim mogućnostima budzeta, sprovedene su mere reforme penzijske administracije u cilju smanjenja administrativnih troškova, preduzete su mere efikasnije kontrole i naplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje itd. Sve ove mere su dale pozitivne rezultate koji se prvenstveno ogledaju kroz zaustavljanje rasta deficita i smanjenja dotacija za pokrivanje deficita iz budzeta Republike. Međutim, pored preduzetih mera, ključni faktor za dugoročnu stabilizaciju sistema PIO prvenstveno leži u razvoju zemlje, novim investicijama i novom zapošljavanju, čime će se popraviti odnos između broja osiguranika i broja penzionera, s obzirom da se sistem finansira na principu solidarnosti među generacijama, odnosno da sadašnji zaposleni finansiraju penzionere (PAY GO sistem). Naime, restriktivne mere unutar sistema i smanjenje troškova dovele su do pogoršavanja socijalnog položaja penzionera.
U cilju iznalaženja rešenja kojim će se postići pravednost unutar sistema i ravnopravnost između osiguranika, pre svega imajući u vidu da je u Srbiji penzijski sistem zasnovan na principu osiguranja, pratili su se efekti poslednjih izmena Zakona (,,Službeni glasnik RS”, broj 142/14, stupio na snagu 1. januara 2015. godine), koji se može oceniti kao posebno restriktivan. Restriktivnost tog Zakona je bila neophodna, jer je činila sastavni deo paketa mera finansijske konsolidacije koje su dale pozitivne rezultate. Ti pozitivni ekonomski rezultati omogućili su planiranje daljih izmena i dopuna Zakona, s obzirom da su u praksi uočeni negativni efekti na položaj određene grupacije penzionera, kao i neophodnost stvaranja uslova za efikasniji rad penzijske administracije. Takođe, zbog neophodnosti nastavka primene mera radi dostizanja planiranog cilja finansijske održivosti sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, s jedne strane i dugoročnog očuvanja već postignutih rezultata s druge, posebno su akutelna pitanja usklađivanja penzije u tim uslovima i ispunjenost uslova za prestanak primene propisa o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Pored toga, u delu Zakona kojim se uređuje matična evidencija RFPIO bilo je neophodno prilagoditi Zakon reformi javne uprave koja je definisana Strategijaom reforme javne uprave u Republici Srbije („Službeni glasnik RS“ broj: 9/2014) i Akcionim planom za sprovođenje Strategije reforme javne uprave 2015-2017 – Zaključak Vlade („Službeni glasnik RS“ broj: 31/2015). U ovom slučaju, Akconi plan za optimizaciju pružanja javnih usluga u resorima obaveznog socijalnog osiguranja, zapošljavanja i socijalne zaštite, predstavlja odeljak 3.5. Akcionog plana za sprovođenje programa Vlade do 2019. godine. Osim prilagođavanja strateškim dokumentima, kao i preporukama Svetske banke, izmene Zakona su usklađene i sa preporukama i Planom prioritetnih aktivnosti za smanjenje administrativnih tereta u Republici Srbiji 2016-2018 – Stop birokratiji Vlade Republike Srbije. To praktično znači da se smanjuju administrativni postupci u matičnoj evidenciji, smanjuju obaveze poslodavaca po tom osnovu, pojednostavljuje postupak, izbegava vođenje duplih evidencija preuzimanjem podataka od institucija koje raspolažu s njima itd., i posledično se smanjuju administrativni troškovi.
Imajući u vidu izneto, u proteklom periodu, odnosno od početka primene poslednjih izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, 1. januara 2015. godine, posebno su se izdvojila sledeća pitanja: način obračuna prevremene starosne penzije kod osiguranika kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, stvaranje uslova za smanjenje broja privremenih rešenja Fonda, usklađivanje penzije u uslovima primene mera za dostizanje finansijske održivosti sistema penzijskog i invalidskog osiguranja i prestanak primene propisa o privremenom uređivanju načina isplate penzija, zaštita ekonomskog položaja penzionera sa najnižim penzijama, pitanja obustave 1/3 penzije za osiguranike koji su sami obveznici uplate doprinosa, pitanja matične evidencije u okviru reforme javne uprave i druga pitanja važna za nesmetano funkcionisanje penzijskog sistema.
S obzirom na navedeno, predložene izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju odnose se na sledeće:
1. Promena načina obračuna visine prevremene starosne penzije za osiguranike kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem (tzv. „beneficirani staž”), koji odlaze u prevremenu starosnu penziju uz smanjenje visine penzije, tako da se „penali” za ove osiguranike računaju u odnosu na sniženu starosnu granicu za svakog konkretnog osiguranika sa beneficiranim stažom. Na ovaj način se pravednije obračunava visina prevremene starosne penzije za ove osiguranike, jer se uzima u obzir za njih snižena starosna granica, a ne opšta starosna granica kao do sada.
2. U cilju zaštite suštine prava na snižavanje starosne granice najviše do 50 godina života za osiguranike koji rade, ili su radili na poslovima sa maksimalnim stepenom uvećanja staža osiguranja (12-18) i sprečavanja mogućih zloupotreba, propisuje se da je za ove osiguranike uslov za ostvarivanje navedenog prava, da imaju navršene 2/3 efektivno provedene na poslovima sa maksimalnim stepenom uvećanja staža osiguranja (12-18), u odnosu na ukupno efektivno vreme provedeno na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.
3. Do dostizanja finansijske održivosti sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, penzije će se usklađivati prema propisima kojima se uređuje budzet i budzetski sistem. Time se obezbeđuje efikasnije planiranje potrošnje u skladu sa ekonomskim mogućnostima budzeta.
4. U cilju smanjenja broja privremenih rešenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, uvodi se promena u načinu obračuna poslednje godine staža osiguranja. Naime, u dosadašnjoj praksi, poslednju godinu staža osiguranja je bilo moguće obračunati tek po isteku godine, kada Republički zavod za statistiku objavi prosečnu godišnju zaradu u Republici, tako da je Fond morao da donosi privremena rešenja. Ovom promenom značajno će se poboljšati efikasnost rada Fonda i smanjiti administrativni troškovi. Pored toga, uvodi se oročavanje trajanja privremenih rešenja (tri godine) u slučaju nepostojanja svih potrebnih podataka za donošenje konačnog rešenja. Ovom izmenom se, pre svega, obezbeđuje veća pravna sigurnost korisnika penzija.
5. Prestaje ovlašćenje Fonda da vrši prinudnu naplatu na ime neuplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje obustavom 1/3 penzije osiguranicima koji su sami obveznici uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osgiuranje. Na ovaj način uvodi se red u nadležnostima institucija, jer je za kontrolu i naplatu doprinosa za socijalno osiguranje nadležna Poreska uprava. Na taj način će korisnici penzije primati penziju prema uplaćenim doprinosima, jer se visina penzije određuje u skladu sa dužinom i visinom plaćanja doprinosa.
6. U delu matične evidencije, između ostalog, vrši se usklađivanje i sa Zakonom o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja („Službeni glasnik RSˮ, br. 30/10, 44/14 – dr. zakon i 116/14), kao i definisanje osnova za preuzimanje podataka od drugih organa i organizacija (što već u određenoj meri u praksi i funkcioniše). Naime, na ovaj način se značajno smanjuju obaveze poslodavaca u pogledu popunjavanja i dostavljanja Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje različitih prijava (npr. ukidanje obrasca M4, i drugih obrazaca – ukida se ukupno 16 obrazaca), a i uvažavaju se rokovi za preduzimanje mera u odnosu na penzijsku administraciju, koji su utvrđeni u strateškim dokumentima Vlade, vezanim za reformu javne uprave i smanjenja administrativnih tereta.
Pored toga, ustanovljava se penzionerska kartica za penzionere, u cilju olakšavanja korišćenja „beneficijaˮ korisnika penzija.
7. Pozitivna ekonomska kretanja omogućila su utvrđivanje određenih mera u cilju zaštite i poboljšanja standarda korisnika prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Za korisnike penzije ustanovljava se mogućnost povećanja primanja isplatom novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju, u zavisnosti od ekonomskih kretanja i finansijskih mogućnosti budzeta Republike, uz ograničenje da da ova sredstva ne mogu biti veća od 0,3% BDP-a na godišnjem nivou. Vlada će utvrđivati uslove, visinu i dinamiku isplate navedenog novčanog iznosa. Pored toga, data je mogućnost da se sredstva Fonda mogu izuzetno koristiti i za isplatu novčane pomoći korisnicima penzije, u iznosu koji Vlada utvrdi.
8. Takođe, usled pozitivnih kretanja u ekonomiji zemlje i posledično, finansijskom stanju budzeta Republike, prestaje potreba za dejstvom Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija („Službeni glasnik RSˮ, br.116/14 i 99/16), tako da se Zakon ukida zaključno sa 30. septembrom 2018. godine. Osnov za isplatu penzije za mesec oktobar 2018. godine i njeno dalje usklađivanje, čini penzija isplaćena, odnosno pripadajuća za mesec oktobar 2014. godine, usklađena prema važećim propisima.
9. Ovim izmenama Zakona, preciznije se definišu pojedine odredbe, s ciljem prevazilaženja praktičnih problema.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Uz član 1.
Predloženom odredbom, u vezi sa stavom 2. člana 12. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS”, br. 34/03, 64/04 – US, 84/04 – dr. zakon, 85/05, 101/05 – dr. zakon, 63/06 – US, 5/09, 107/09, 101/10, 93/12, 62/13, 108/13, 75/14 i 142/14 – u daljem tekstu: Zakon), precizira se da se radom smatra i predstavljanje i zastupanje privrednih društava od strane njihovih osnivača, odnosno članova na osnovu upisa u registar nadležne organizacije.
Na ovaj način se ova norma usalgašava sa odredbama Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RSˮ, br. 36/11, 99/11, 83/14 – dr. zakon i 5/15).
Uz čl. 2. i 40.
Predloženom odredbom se eliminišu problemi koji nastaju neblagovremenom odjavom osiguranika koji su to svojstvo stekli uključivanjem u obavezno osiguranje u skladu sa članom 15. Zakona i izbegava se utvrđivanje dugova nastalih po tom osnovu, na ime neuplaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Naime, postojeća odredba je dopunjena, tako da u ovom slučaju svojstvo osiguranika prestaje danom za koji se lice u zahtevu opredeli, ili ako doprinos ne plati u roku od šest meseci od dana dospelosti, a najranije sa poslednjim danom za koji je doprinos plaćen. Pored toga, predložena odredba se odnosi i na zatečene korisnike po navedenom osnovu i na osiguranike kojima je utvrđeno pravo na produženo osiguranje. Za ove osiguranike Fond će po službenoj dužnosti doneti rešenje o prestanku svojstva osiguranika, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno izmeniti rešenje u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, ako im je utvrđne dug po tom osnovu.
Uz član 3.
U cilju zaštite suštine prava na snižavanje starosne granice najviše do 50 godina života za osiguranike koji rade, ili su radili na poslovima sa maksimalnim stepenom uvećanja staža osiguranja (12-18) i sprečavanja mogućih zloupotreba, propisuje se da je za ove osiguranike uslov za ostvarivanje navedenog prava da imaju navršene 2/3 efektivno na poslovima sa maksimalnim stepenom uvećanja staža osiguranja (12-18), u odnosu na ukupno efektivno vreme provedeno na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.
Uz član 4.
Ovom odredbom se propisuje da se u staž osiguranja osiguraniku računa vreme za koje je plaćen doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje po bilo kom osnovu. Na taj način se prevazilaze problemi koji se pojavljuju u praksi u vezi sa različitim osnovima osiguranja, a svi osiguranici se dovode u isti, ravnopravan položaj.
Uz čl. 5. i 41.
Predloženim odredbama se propisuje donošenje posebnog akta o kriterijumima, načinu i postupku za utvrđivanje radnih mesta na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem u Vojsci, Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu spoljnih poslova, Bezbednosno- informativnoj agenciji, Poreskoj policiji i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija. Predlaže se takođe da za pripremu ovog akta ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja obrazuje stručnu komisiju i da se navedeni akt donese u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Uz čl. 6, 11. i 44.
Dosadašnji veliki problem donošenja privremenih rešenja zbog nedostatka podataka o prosečnoj zaradi za godinu u kojoj se ostvaruje pravo na penziju, prevazilazi se određivanjem godišnjeg ličnog koeficijenta za tu godinu, tako da se ne čeka kraj kalendarske godine. Takođe, oročava se privremenost rešenja na maksimalno tri godine, kao i za ranije doneta privremena rešenja (rok od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona).
Uz čl. 7. i 42.
Navedena norma predlaže se u cilju otklanjanja problema nedostatka podataka o zaradama, naknadama zarada i osnovicama osiguranja za osiguranike i pravednijeg načina rešavanja ovog pitanja. Predloženom odredbom se propisuje da se za ove osiguranike, umesto jedinice ili najniže osnovice, uzima njihov prosečni godišnji lični koeficijent (npr. osiguranici sa područja AP Kosova i Metohije, bivša profesionalna vojna lica i sl.). Pored toga, ovo će se odnositi i na ranije korisnike, koji s tim u vezi mogu da se obrate Fondu zahtevom za izmenu rešenja u skladu sa ovom odredbom u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Uz član 8. i 43.
Ovim odredbama se predlaže promena načina obračuna takozvanih „penala” za osiguranike kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, a koji ostvaruju pravo na prevremenu starosnu penziju uz smanjenje visine penzije. Pošto se ovim osiguranicima starosna granica za starosnu penziju snižava u zavisnosti od stepena uvećanja staža osiguranja, predlog je da se „penali” za ove osiguranike računaju u odnosu na tu sniženu starosnu granicu za svakog konkretnog osiguranika sa „beneficiranim stažomˮ, umesto, kao do sada, u odnosu na opštu starosnu granicu od 65 godina života.
S tim u vezi, uređuje se i pitanje zatečenih korisnika ovog prava, kojima će se visina prevremene starosne penzije ponovo odrediti u skladu sa ovim članom i kojima će Fond po službenoj dužnosti izmeniti rešenja, počev od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Uz član 9.
Imajući u vidu aktuelnu ekonomsku situaciju i mere koje se preduzimaju s tim u vezi, a koje se odnose i na sistem penzijskog i invalidskog osiguranja, predlaže se da se do dostizanja finansijske održivosti sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, penzije usklađuju na način utvrđen propisima kojima se uređuje budzet i budzetski sistem.
Uz član 10.
Predloženom odredbom se ukida obavezni kontrolni pregled korisnika invalidske penzije, s obzirom da već postoji osnov da Fond po službenoj dužnosti pokrene postupak za utvrđivanje promena u stanju invalidnosti, potrebe za pomoći i negom drugog lica i telesnog oštećenja, koje su od uticaja na ova prava, s tim što će se odredbama opšteg akta Fonda precizirati razlozi i slučajevi u kojima će Fond pokrenuti postupak u skladu sa navedenom odredbom. Iz navedenog razloga, predlaže se da se promene u stanju invalidnosti, potrebe za pomoći i negom drugog lica i telesnog oštećenja koje su od uticaja na pravo priznato pravosnažnim rešenjem, utvrđuju u postupku pokrenutom na zahtev osiguranika, korisnika prava, odnosno po službenoj dužnosti, u skladu sa oštim aktom Fonda.
Uz čl. 12, 13. i 45.
Predloženim odredbama se potpunije propisuje sama isplata penzije i novčane naknade i predlaže se da se dinamika isplate utvrđuje opštim aktom Fonda. Takođe, pojednostavljuje se postupak i otklanjaju problemi prisutni u praksi u situaciji kada korisnik penzije i novčane naknade ovlasti punomoćnika da u njegovo ime prima navedena davanja, kao i kada je korisnik ovih prava lišen poslovne sposobnosti, ili smešten u ustanovu socijalne zaštite. Pored toga, navedenim odredbama se preciznije uređuje postupak isplate penzije, odnosno novčane naknade, kako za buduće tako i za zatečene korisnike, posebno u delu koji se odnosi na obavezu naknade troškova, kako bi se otklonile nedoumice u praksi.
Uz čl. 14. i 46.
Ovom odredbom se ukida ovlašćenje Fonda da vrši prinudnu naplatu za neuplaćene doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, jer je to, u skladu sa zakonom, u nadležnosti Poreske uprave.
Takođe, definiše se prestanak obustave 1/3 penzije po tom osnovu za zatečene korisnike penzije, tako što će Fond po službenoj dužnosti prestati sa obustavom 1/3 mesečnog iznosa penzije, najkasnije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Uz član 15.
Ovom odredbom se precizira da se korisniku koji blagovremeno ne dostavi uverenje o životu, ovlašćenje, potvrdu o školovanju, ili obaveštenje o promeni koja je od uticaja na pravo, odnosno obim korišćenja tog prava, obustavlja isplata dospelih mesečnih iznosa penzije, odnosno novčane naknade, s tim što će se isti naknadno isplatiti najviše za 12 meseci unazad računajući od dana kada, po prestanku delovanja tih okolnosti, korisnik podnese zahtev za isplatu.
Uz čl.16. do 34, član 38, čl. 47. do 49. i čl.51. i 52.
Predloženim odredbama u delu matične evidencije vrši se usklađivanje sa Zakonom o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja („Službeni glasnik RSˮ, br. 30/10, 44/14 – dr. zakon i 116/14), kao i definisanje osnova za preuzimanje podataka od drugih organa, a što u praksi već i funkcioniše. Naime, na ovaj način se značajno smanjuju obaveze poslodavaca u pogledu popunjavanja i dostavljanja Fondu različitih prijava (npr. ukidanje obrasca M4, i drugih obrazaca – ukida se ukupno 16 obrazaca), a i uvažavaju se rokovi za preduzimanje mera u odnosu na penzijsku administraciju, koji su utvrđeni u strateškim dokumentima Vlade, vezanim za reformu javne uprave. U vezi sa navedenim, u skladu sa predloženom odredbom člana 51. propisani obrasci, koji prestaju da se primenjuju 1. januara 2019. godine, i dalje će se primenjivati za period osiguranja navršen zaključno sa 31. decembrom 2018. godine.
Pored iznetog, u cilju omogućavanja korišćenja određenih povoljnosti za korisnike prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, ustanovljava se penzionerska kartica. Korisnici penzionerske kartice, uslovi i način izdavanja i korišćenja, kao i izgled i sadržaj penzionerske kartice utvrdiće se opštim aktom Fonda, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Uz član 35.
Predložena odredba se odnosi na ovlašćenja Fonda i usklađena je sa odredbama predloženim u delu matične evidencije.
Uz čl. 36. do 37. i čl. 53. do 54.
U delu koji se odnosi na finansiranje, predloženom odredbom se daje mogućnost da se sredstva za penzijsko i invalidsko osiguranje mogu koristiti i za isplatu novčane pomoći korisnicima penzije u iznosu koji utvrdi Vlada, vodeći računa o bilansnim mogućnostima Fonda. Pored toga, predlaže se mogućnost da se u uslovima postojanja fiskalnog prostora, korisnicima starosne, prevremene starosne, invalidske i porodične penzije povećaju primanja, isplatom novčanog iznosa kao uvećanje uz penziju, u zavisnosti od ekonomskih kretanja i finansijskih mogućnosti budzeta Republike Srbije, s tim što sredstva za ove namene ne mogu biti viša od 0,3% BDP na godišnjem nivou. Uslovi, visina i dinamika isplate ovog novčanog iznosa utvrđuju se aktom Vlade, a sredstva za isplatu obezbediće se iz budzeta Republike Srbije. Međutim, izuzetno, navedeni novčani iznos u 2018. godini isplatiće se iz sredstava Fonda.
Takođe, s obzirom na postignute finansijske efekte, predlaže se da zaključno sa 30. septembrom 2018. godine, prestane da važi Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija („Službeni glasnik RSˮ, br.116/14 i 99/16). S tim u vezi, osnov za isplatu penzije za mesec oktobar 2018. godine i njeno dalje usklađivanje, čini penzija isplaćena, odnosno pripadajuća za mesec oktobar 2014. godine, usklađena prema važećim propisima. Što se tiče korisnika penzije, koji nisu bili u isplati za mesec oktobar 2014. godine, već posle tog meseca, osnov za isplatu penzije za mesec oktobar 2018. godine i njeno dalje usklađivanje, čini prva pripadajuća penzija, u skladu sa zakonom, usklađena prema važećim propisima. Dospele, a neisplaćene penzije zaključno sa penzijama za septembar 2018. godine, isplatiće se u skladu sa navedenim odredbama zakona.
Uz član 39.
Umesto naknade za nabavku specijalnih pomagala pod uslovima utvrđenim propisima koji su važili do početka primene Zakona, ovom odredbom se predlaže da osiguranik, korisnik penzije – slepo lice i slepo dete osiguranika, pravo na specijalna pomagala za čitanje i pisanje – reproduktor, Brajevu pisaću mašinu i druga elektronska odnosno digitalna pomagala ostvaruje na način propisan aktom ministra nadležnog za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja, do donošenja odgovarajućih propisa. Predlaže se takođe da navedeni akt bude donet najkasnije do 1. januara 2019. godine.
Uz član 50.
Odrebe čl. 6, 13, 16, čl. 20. do 25, čl. 27. do 29, čl. 30. do 33. i člana 38. ovog zakona, primenjivaće se počev od 1. januara 2019. godine, iz razloga što je neophodno da se navedene odredbe primenjuje jedinstveno na nivou cele kalendarske godine, a iz zbog toga što je neophodno da se nadležni organi i organizacije potpuno prilagode ovim promenama.
Uz član 55.
Ovom odredbom predlaže se da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ,,Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona sredstva su obezbeđena Finansijskim planom Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu i to (u milijardama dinara): 615.580. za 2018.godinu, 638.780. za 2019. godinu i 638.780. dinara za 2020. godinu.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Ukupna društveno-ekonomska situacija posebno je aktuelizovala pitanja koja su vezana za sistem penzijskog i invalidskog osiguranja, kao što su: prestanak važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija („Službeni glasnik RSˮ, br. 116/14 i 99/16), promena načina obračuna visine prevremene starosne penzije za osiguranike kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, privremena rešenja, ukidanje obustave 1/3 penzije, uvođenje mogućnosti isplate novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju i dr. S obzirom na izuzetan značaj ponuđenih zakonskih rešenja, jer neposredno unapređuju materijalni položaj pojedinih kategorija korisnika penzija, zatim da bi njihova primena imala pozitivne efekte, ne samo u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, već i u oblasti ukupne privredne sfere (rasterećenje poslodavaca nepotrebnim administrativnim zahtevima), kao i imajući u vidu da bi nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku moglo da proizvede posledice na rad organa i organizacija, predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku. Takođe, ovim zakonom se uvažavaju rokovi za preduzimanje mera u odnosu na penzijsku administraciju, koji su utvrđeni u strateškim dokumentima Vlade, vezanim za reformu javne uprave.