O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 12. Ustava Republike Srbije, kojim se utvrđuje da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i organizaciju i korišćenje prostora.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE
Zakon o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US, 24/11, 121/12, 42/13 – US, 50/13 – US, 98/13 – US, 132/14 i 145/14 – u daljem tekstu: Zakon), kroz niz izmena doneo je određene novine u oblasti planiranja i izgradnje koje su kao efekat imale to da je proces izdavanja građevinskih dozvola učinjen efikasnijim, bržim, jeftinijim i transparentnijim, zatim je jasno propisan sadržaj i obim tehničke dokumentacije koja se izrađuje u postupku projektovanja i izgradnje, uvedene su novine kao što je institut finansijera, obaveza formiranja komisije za tehnički pregled je preneta na investitora, reformisan je postupak donošenja planskih dokumenata, kao i to što su donete razne izmene u oblasti građevinskog zemljišta.
Ocena je da je takav Zakon sveukupno imao pozitivan efekat na privredu kao i da je, uz donošenje podzakonskih propisa na osnovu istog, doprineo poboljšanju ranga Republike Srbije na Doing Busienss listi čime je investitorima, domaćim i stranim, poslata poruka da tako izmenjen zakonodavni okvir u oblasti planiranja i izgradnje predstavlja poziv da se intenzivnije investira u Republiku Srbiju.
Od donošenja navedenog Zakona su protekle tri godine što je dovoljan period vremena da se prethodne izmene testiraju u praksi i da se iz istih izvede zaključak o tome u kom smeru treba dalje inovirati Zakon kako bi se određeni koncepti izmenili, unapredili, odnosno popravili te kako bi se predvidela određena nova rešenja.
Neke od potrebnih izmena koje su produkt analize prakse su: određene izmene u oblasti urbanizma od kojih je najbitnije propisivanje izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja kao i propisivanje izmena i dopuna planskih dokumenata čime se zakonski uređuje dosadašnja praksa, zatim produženje važenja lokacijskih uslova nastalo iz akutnih potreba velikih infrastrukturnih projekata od važnosti za državu, zatim detaljnije uređenje člana koji se bavi posebnim slučajevima formiranja građevinske parcele kojim se objedinjuju do sada izdata mišljenja koja postaju zakonska materija, određena preciziranja u oblasti izrade tehničke dokumentacije za potrebe izgradnje objekata, detaljnije uređenje rada revizione komisije, zatim izmene vezane za izdavanje i važenje građevinske dozvole, određene nužne ispravke u pojedinim članovima, preciznije i jasnije uređenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola kao i detaljnije uređenje radova za koje se izdaje rešenje o odobrenju za izvođenje radova, a sa ciljem da ovaj zakon postane matični zakon za izdavanje dozvola od kojih su neke do sada izdavane na osnovu zakona kojima se uređuje materija železnica, kao i javnih puteva.
Neke od navedenih izmena i dopuna ne samo da su poželjne već su i nužne, budući da su se određena zakonska rešenja pokazala kao neadekvatna, te nisu retki slučajevi kada nadležni organi različito tumače zakonske odredbe i stvaraju neujednačenu praksu.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Odredbama člana 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji (u daljem tekstu: Predlog zakona) izvršeno je preciziranje pojedinih pojmova određenih u odredbama člana 2. Zakona i uvedeni su novi pojmovi kako bi se omogućilo efikasnije sprovođenje ovog zakona. Uvedeni su novi pojmovi, i to: stambeni kompleks, stambeni blok, skijaška staza, energetska sanacija, elektroenergetski objekti i energetski objekti od strateškog značaja čime su u materiju planiranja i izgradnju uvedeni pojmovi koji su uređeni drugim zakonima i propisima kojima se uređuje stanovanje i održavanje stambenih zgrada, javna skijališta, energetika i energetski objekti, a istovremeno izvršena je harmonizacija sa evropskim zakonodavstvom u smislu Uredbe Evropskog parlamenta i Evropskog Saveta broj 347/2013 o smernicama za transevropsku energetsku infrastrukturu. Istovremeno, na osnovu praćenja primene Zakona u periodu 2015 – 2018. godine, odlučeno je da je neophodno da se izvrši preciziranje sledećih pojmova: objekat, pripremni radovi, građenje, rekonstrukcija. Proširen je pojam linijski infrastrukturni objekat u smislu da linijski infrastrukturni objekat predstavlja derivacioni cevovod.
Članom 2. Predloga zakona izmenjen je i preciziran član 4. Zakona tako da je dodat nov stav koji propisuje da se sertifikat o energetskim svojstvima zgrada izdaje kroz Centralni registar energetskih pasoša (CREP), koji vodi ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, a sve u cilju uvođenja e-Uprave i bržeg, lakšeg i efikasnijeg izdavanja sertifikata.
U članu 3. Predloga zakona kojim se menja i dopunjuje član 6. Zakona izvršeno je preciziranje pojma građevinskog proizvoda u smislu da građevinski proizvod predstavlja svaki proizvod ili sklop koji je proizveden i stavljen na tržište radi stalne ugradnje u objekte ili njihove delove i čije performanse imaju uticaj na performanse objekata u pogledu osnovnih zahteva za objekte. Takođe, pojašnjena je upotreba građevinskih i drugih proizvoda u smislu da su to proizvodi koji se koriste prilikom građenja objekta ili izvođenja radova koji moraju ispunjavati propisane zahteve.
Članom 4. Predloga zakona briše se član 7. Zakona, budući da će ova materija biti regulisana posebnim zakonom.
Članom 5. Predloga zakona dodata je nova funkcionalnost u članu 8. Zakona.
Članom 6. Predloga zakona u članu 8a Zakona dodaju se novi stavovi koji propisuju način postupanja kada se u objedinjenoj proceduri dostavlja akt, odnosno dokument koji je sačinjen u papirnoj formi, digitalizaciju istih kao i preciziranje kako i ko može dostaviti spise u papirnoj formi, a sve u cilju reforme e-Uprave.
Članom 7. Predloga zakona menja se član 8b Zakona, tako da se precizira donošenje akata o izdavanju uslova kada je prethodni uslov izgradnja nedostajaće infrastrukture kao i dužnosti imalaca javnih ovlašćenja ukoliko se ne izda akt u skladu sa zahtevom, zbog funkcionalnosti i efikasnosti u daljem postupku.
Članom 8. Predloga zakona dopunjuje se član 8g Zakona, čime se omogućava dostupnost i pristup aktima u centralnoj evidenciji u cilju dostupnosti podataka.
Članom 9. Predloga zakona dopunjuje se član 8d Zakona tako da se bliže određuje način i postupak prijave završetka izgradnje temelja i objekta, kao i postupanje nadležnog organa po istim.
Članom 10. Predloga zakona dopunjuje se i menja član 8đ Zakona, propisuje se da tokom sprovođenja objedinjene procedure nadležni organ isključivo vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova za izgradnju i ne upušta se u ocenu tehničke dokumentacije, niti ispituje verodostojnost dokumenata koje pribavlja u toj proceduri, već lokacijske uslove i građevinsku dozvolu izdaje, a prijavu radova potvrđuje, u skladu sa aktima i drugim dokumentima koje je pribavio u skladu sa članom 8b Zakona. Taj član otklanja rizik nepotrebnih „provera”, koje se sada u praksi vrše, bez obzira što projekte izrađuju i kontrolišu lica koja poseduju adekvatne licence i bez obzira što se vršenjem tih provera ne izdaju nikakve dodatne garancije investitorima, niti trećim licima. Takođe, ovim članom precizirane su odredbe o odgovornosti projektanta, koji je izradio i potpisao tehničku dokumentaciju, vršioca tehničke kontrole i investitora.
Članom 11. Predloga zakona menja se i dopunjuje član 10. Zakona. Ovim članom se definišu dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja, uvode se novi dokumenti, i to: Strategija održivog urbanog razvoja Republike Srbije i Nacionalna arhitektonska politika. Ovo su novi strateški planski dokumenti koji su u funkciji uređenja prostora u cilju uključivanja Republike Srbije u proces integracija i predstavljaju osnovu za korišćenje sredstava iz međunarodnih izvora za potrebe teritorijalne kohezije i ravnomernog regionalnog razvoja.
U članu 12. Predloga zakona kojim se menja i dopunjuje član 11. Zakona uvodi se pravni institut javnog interesa, po kome je izrada i donošenje planskih dokumenata od javnog interesa za Republiku Srbiju. Time se dodatno daje na značaju planiranju i uređenju prostora i omogućava da se zakonski odredi glavna funkcija planiranja, a to je zaštita javnog interesa. Istovremeno, u praksi se pokazalo da je potrebno jasnije odrediti vremenski period važenja planskih dokumenata, odnosno neophodno je precizno definisati planski horizont. Vremenski planski horizont je određen u razdoblju od 5 do 25 godina u zavisnosti od vrste planskog dokumenta, da li se radi o urbanističkim – regulacionim planovima, ili se radi o prostornim – strateškim planovima, gde se za krajnji horizont planski dokument može doneti za period od 25 godina.
Članom 13. Predloga zakona kojim se menja član 25. Zakona, određuje se da je plan generalne regulacije osnovni plan regulacije, kojim jedinica lokalne samouprave uređuje građevinsko područje naselja. Intencija zakonodavca je da se prekine sa dosadašnjom negativnom praksom da se prilikom izrade i donošenja planskih dokumenata obavezno predviđa dalja planska razrada, čime se princip kontinualnosti planiranja u praksi obesmišljava, jer se obaveznim propisivanjem dalje planske razrade, stvara svojevrsni „planski vakuum” čime se stvara situacija da „nedostaju planski dokumenti”, jer su u izradi, ili se doneti planovi ne mogu sprovoditi, jer je propisana dalja planska razrada bez preciziranja efikasnog instrumentarijuma za sprovođenje. Predloženim izmenama će se ova praksa prekinuti, na način da će plan generalne regulacije sadržati dalju razradu samo izuzetno, a da je njegovo direktno sprovođenje na celokupnom obuhvatu obavezno. Ovo je jedna od suštinskih izmena i dopuna Zakona i da bi se omogućilo efikasno sprovođenje, predviđena je obavezna izrada planova u digitalnom okruženju, standardizacija klasifikacije namene zemljišta i planskih simbola, obavezna izrada planskih dokumenata u GIS (geografski informacioni sistemi) okruženju, postupanje imalaca javnih ovlašćenja u postupku pripreme planskih dokumenata, propisivanje obaveznog formata, načina i postupak razmene digitalnih podataka između imalaca javnih ovlašćenja i drugih organa, organizacija, ustanova i institucija u procesu planiranja, način učešća javnosti, kreiranje informacionog sistema na nacionalnom nivou i za potrebe jedinica lokalnih samouprava, način i postupak praćenja sprovođenja planskih dokumenata i pripreme izveštaja o ostvarivanju planskih dokumenata.
Članom 14. Predloga zakona menja se i dopunjuje član 26. Zakona, čime se proširuje sadržina plana generalne regulacije, kako bi se omogućilo njegovo sprovođenje i direktno sprovođenje kao osnovnog plana regulacije.
Članom 15. Predloga zakona menja se član 36. Zakona u smislu propisivanje uslova koje je potrebno da pravno lice ispuni kako bi moglo da izrađuje dokumente prostornog i urbanističkog planiranja. Od 2003. godine kada je donet Zakon ova materija nije bila uređena i u petnaestogodišnjoj praksi je pokazala niz slabosti, jer se poveravanje izrade planskih dokumenata vršilo u pojednostavljenom postupku javnih nabavki gde se po pravilu od strane nosioca izrade planskog dokumenta nisu proveravali kapaciteti i reference obrađivača planskih dokumenata, već su kao kriterijumi bili ponuđeni rok i cena. Sa druge strane, javna preduzeća, osnovana od strane jedinica lokalnih samouprava, imala su povlašćeni položaj u odnosu na druga pravna lica (privredna društva) koja su upisana u odgovarajući registar za obavljanje delatnosti. Drugim rečima u praksi je bila dovoljna registracija bez prethodno provere kapaciteta, tako da je rezultat u praksi da se za delatnost prostornog planiranja, odnosno arhitektonske delatnosti prema nomenklaturi delatnosti registrovala jednočlana privredna društva koja nemaju ni tehnički ni kadrovski kapacitet za izradu planskih dokumenata. Predloženim izmenama i uvođenjem novog pravnog instituta prekinuće se negativna praksa i omogućiti institucionalno jačanje kapaciteta pravnih lica, izjednačiće se položaj pravnih lica sa javnim ovlašćenjima i privatnih privrednih društava, a takođe to će imati pozitivan uticaj na kvalitet izrade planskih dokumenata. Uvođenje ovlašćenja/licenci imaće odloženu primenu, a bliže kriterijume, način i postupak će biti propisani uredbom.
Čl. 16. i 17. Predloga zakona menja se čl. 37. i 38. Zakona i bliže se preciziraju uslovi koje moraju da ispune lica kako bi mogla da steknu zvanje odgovornog planera i odgovornog urbaniste. Ove izmene su prevashodno iz razloga što je neophodno da se ovi uslovi upodobe sa kriterijumima iz zakona kojim su uređena akademska zvanja- visoko školstvo.
Članom 18. Predloga zakona izvršena je tehničko usklađivanje člana 39. Zakona.
Članom 19. Predloga zakona izvršena je izmena člana 40. Zakona na način da se precizira vreme ustupanja podloge za izradu planskih dokumenata.
U članu 20. Predloga zakona menja se i dopunjuje član 41. Zakona na način da se uređuje dostupnost i objavljivanje planskih dokumenata tako da planski dokumenti sa prilozima moraju biti dostupni na uvid javnosti u sedištu donosioca, osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje. Takođe, propisano je da se po donošenju planskih dokumenata, tekstualni deo svih planskih dokumenata objavljuje u službenom glasilu donosioca planskih dokumenata, odnosno u službenom glasilu Republike Srbije, službenom glasilu autonomne pokrajine ili službenom glasilu jedinice lokalne samouprave, osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje. Planski dokumenti objavljuju se u elektronskom obliku i dostupni su na Internetu, osim posebnog priloga koji se odnosi na posebne mere uređenja i pripreme teritorije za potrebe odbrane zemlje i planski dokumenti su javno dostupni u Centralnom registru planskih dokumenata.
Članom 21. Predloga zakona određeno je da se član 42. Zakona briše iz razloga što je to uređeno u prethodnom članu (član 41).
U članu 22. Predloga zakona predložena je izmena člana 43. Zakona na način da se uređuje postupak evidentiranja planskih dokumenata u Centralnom registru planskih dokumenata. Takođe, određeno je ustrojavanje nacionalnog informacionog sistema planskih dokumenata i stanju u prostoru u skladu sa načelima INSPIRE direktive.
Članom 23. Predloga zakona menja se i dopunjuje član 45. Zakona i vrši se upodobljavanje sa odredbama Zakona o Prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine („Službeni glasnik RS”, broj 88/10).
U članu 24. Predloga zakona predloženo je da se menja i dopunjuje član 45a Zakona, na način da se rani javni uvid u planske dokumente učini efikasnijim, i to da se u toku ranog javnog uvida pribavljaju uslovi i drugi značajni podaci za izradu planskog dokumenta od organa, posebnih organizacija, imalaca javnih ovlašćenja i drugih institucija. Organi, posebne organizacije, imaoci javnih ovlašćenja i druge institucije dužni su da po zahtevu nosioca izrade planskog dokumenta dostave uslove i sve raspoložive podatke u toku trajanja ranog javnog uvida, a najduže u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
U članu 25. Predloga zakona određeno je da se dopuni član 46. Zakona uvođenjem obaveze objavljivanja odluke o izradi planskog dokumenta i u Centralnom registru planskih dokumenata.
Članom 26. Predloga zakona određeno je da se dodaju novi čl. 47a, 47b i 47v kojima se definiše procedura u postupcima pripreme i praćenje izrade planskih dokumenata, postupanje organa, posebnih organizacija, imaoca javnih ovlašćenja i drugih institucija u postupcima pripreme i praćenje izrade planskih dokumenata, kao i razmena podnesaka i dokumenata u proceduri u postupcima pripreme i praćenja izrade planskih dokumenata. Predloženim odredbama novih čl. 47a-47v uvodi se nova, efikasnija – digitalizovana procedura u pripremi, praćenju izrade i izradi planskih dokumenata. Ovim izmenama praktično se uvodi „objedinjena procedura” za pripremu planskih dokumenata, koja je pokazala efikasne rezultate u sprovođenju planskih dokumenata, odnosno u izradi tehničke dokumentacije, pribavljanju dozvola i upisu objekata u katastar nepokretnosti. S obzirom da se radi o temeljnoj reformi postupka planiranja, predviđena je dalja razrada novih pravnih instituta izradom odgovarajućih podzakonskih akata, kao i odložena primena ovih odredbi.
U čl. 27. i 28. Predloga zakona izvršena su preciziranja odredbi čl. 49. i 50. Zakona u delu uređenja uslova i načina rada komisija koje sprovode stručnu kontrolu planskih dokumenata i postupak javnog uvida u planske dokumente.
Članom 29. Predloga zakona predloženo je preciziranje odredbi člana 51a Zakona na način da se poslovi glavnog urbaniste mogu organizovati u okviru unutrašnje organizacione jedinice lokalne samouprave, a sve to u skladu sa aktom o unutrašnjoj organizaciji jedinice lokalne samouprave.
U članu 30. Predloga zakona predloženo je definisanje novog člana 51b kojim se uvodi novi institut u izmenama i dopunama planskih dokumenata. Naime, u praksi je nedostajao pravni institut skraćene procedure prilikom manjih izmena i dopuna planskog dokumenata, kao i način ispravljanja tehničke greške. Odredbama novog člana bliže se uređuje ova materija, čime će se omogućiti da se planski dokumenti efikasnije menjaju i dopunjuju. Takođe, skraćuje se rok za obavljanje javnog uvida od najmanje 15 dana.
Članom 31. Predloga zakona predložena je izmena člana 53a Zakona, radi preciziranja odredbi koje se odnose na lokacijske uslove.
Članom 32. Predloga zakona menja se i dopunjuje član 55. Zakona kojim se precizira postupak procene uticaja na životnu sredinu u postupku pribavljanja lokacijskih uslova.
U članu 33. Predloga zakona vrši se preciziranje odredbi člana 56, kako bi se u postupku prigovora na izdate lokacijske uslove nedvosmisleno podnosili prigovori gradskom veću preko prvostepenog organa. Ova odredba u praksi je zbog različitog tumačenja lokalnih samouprava unosila zabunu, te je bilo potrebno predloženo preciziranje. Takođe, uvodi se obaveza da se imaoci javnih ovlašćenja izjasne o prigovoru, a da je organ koji je izdao lokacijske uslove dužan da im prigovor bez odlaganja dostavi. Istovremeno, strankama u postupku se omogućuje da se na konačni upravni akt može tužbom pokrenuti upravni spor.
Članom 34. Predloga zakona preciziraju se odredbe člana 57. Zakona, i to na način da se reči: „regulaciona linija” menja rečima: „elementi regulacije”. Ovom izmenom se omogućava šire tumačenje planskih dokumenata i efikasnije izdavanje lokacijskih uslova u slučajevima kada planski dokumenti nisu doneti u propisanom roku. Takođe, produžen je rok važenja lokacijskih uslova sa godinu dana na dve godine i izvršeno je preciziranje odredbi o važenju lokacijskih uslova u slučaju fazne izgradnje, jer je čest slučaj u praksi bio da nadležni organ lokalne samouprave nepravilno primenjuje odredbe ovog člana, pa da po isteku lokacijskih uslova prilikom faznog izdavanja građevinskih dozvola, investitora upućuje na ponovno izdavanje lokacijskih uslova, što je u potpunoj suprotnosti sa intencijom zakonodavca i svrhom ovog zakona.
Članom 35. Predloga zakona izvršena je manja izmena člana 58. Zakona na način da se rok za izradu programa implementacije promeni na dve godine umesto godinu dana, kako se to pokazalo u praksi da nije optimalan rok.
U članu 36. Predloga zakona predložena je izmena člana 60. Zakona i to na način da se urbanistički projekat može koristiti za potrebe urbanističko – arhitektonskog oblikovanja objekata javne namene za potrebe utvrđivanja javnog interesa. U praksi se pokazalo da prilikom izgradnje složenih infrastukturnih sistema i objekata i kompleksa javne namene može doći do izvesnog odstupanja od planskih odredbi, te je neretko bio slučaj da se obustavljaju radovi jer nije bilo efikasnog pravnog instrumenta da se izvrši izmena planskog osnova ili njegova dalja urbanističko – arhitektonska razrada.
Članom 37. Predloga zakona se konsekventno menja i dopunjuje član 63. Zakona u smislu postupka u slučaju kada se izrađuje urbanistički projekat za potrebe objekta javne namene i za potrebe utvrđivanja javnog interesa. Ovom dopunom se bliže određuje način pozivanja i učešća zainteresovanih lica, odnosno sopstvenika nepokretnosti.
U članu 38. Predloga zakona određeno je da se doda novi član 63a, kojim se uređuje nadležnost za potvrđivanje urbanističkog projekta u slučaju kada se radi o objektu iz člana 133. Zakona. Urbanistički projekat iz člana 133. potvrđuje ministarstvo nadležno za poslove urbanizma, odnosno organ autonomne pokrajine nadležan za poslove urbanizma ukoliko se objekat nalazi na teritoriji autonomne pokrajine. Stručnu kontrolu urbanističkog projekta za objekat iz člana 133. obavlja komisija nadležnog ministarstva, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine. Sredstva za rad ovih komisija obezbeđuje se u budzetu Republike Srbije, odnosno budzetu autonomne pokrajine.
U članu 39. Predloga zakona predložena je dopuna člana 66. Zakona budući da je potrebno da se definišu aktivnosti pripajanja susedne katastarske parcele u cilju formiranja građevinske parcele, u postupku preparcelacije.
Članom 40. Predloga zakona predloženo je preciziranje odredbi člana 67. Zakona u smislu formiranju katastarskih parcela na osnovu projekta preparcelacije, odnosno plana parcelacije za građevinske parcele javne namene.
Članom 41. Predloga zakona predložena je izmena člana 69. Zakona kako bi se prevazišli problemi koji su se pojavili u primeni u praksi, kao dokaz o pravu na zemljištu i pristupu saobraćajnici predviđeno je i rešenje o eksproprijaciji. Takođe, izvršena su preciziranja stavova i ispravke propusta iz prethodnog zakona.
Članom 42. Predloga zakona predlože se izmena člana 70. Zakona izvršena su najpre terminološka usklađivanja, budući da je u međuvremenu na snagu stupio i Zakon o ozakonjenju objekata („Službeni glasnik RS”, broj 96/15). Takođe, propisano je da evidenciju katastarskih parcela iz postupka ozakonjenja, vodi organ koji je doneo rešenje o ozakonjenju, uz obavezu da svako doneto rešenje dostavi i organu nadležnom za imovinsko-pravne poslove. Kada je objekat izgrađen na zemljištu u javnoj svojini Republike Srbije, primerak rešenja dostavlja se Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije. Pored toga, precizirano je da ako je predmet sticanja samo zemljište ispod objekta u otvorenom stambenom bloku ili stambenom kompleksu, nadležni organ određuje i površinu tog zemljišta, na osnovu kopije plana parcele sa ucrtanom osnovom postojećeg objekta, što predstavlja građevinsku parcelu na kojoj nadležni organ može utvrditi rešenjem pravo na izgradnju objekta.
Članom 43. Predloga zakona predložena je izmena naslova iznad člana 88. Zakona, kao i sama izmena člana 88. Zakona budući da je celishodnije da se postojeći čl. 88. i 89. Zakona spoje u jedan zbog sličnosti materije koju uređuju kao, i zbog lakše preglednosti odredaba ovog zakona.
Članom 44. Predloga zakona briše se član 89. Zakona.
Članom 45. Predloga zakona precizirane su odredbe člana 97. Zakona, radi potreba efikasnije primene u praksi.
Članom 46. Predloga zakona predložena je izmena člana 100. Zakona u smislu pojašnjenja kod postupaka davanja koncesija i javno-privatnog partnerstva.
Članom 47. Predloga zakona menja se član 101. Zakona tako što je predviđeno da se može i na zahtev zakupca i na zahtev vlasnika objekata menjati ugovor o zakupu.
Članom 48. Predloga zakona izvršena je izmena člana 102. Zakona, budući da je donet poseban zakon o konverziji, te je iscrpljeno ovlašćenje iz stava 10, a stav 9. preciziran u odnosu na usvojen zakon o konverziji. Takođe, kako se u praksi pokazalo opravdanim, predloženo je da se po zahtevu lica, koje ima upisano pravo korišćenja na građevinskom zemljištu i koje je obveznik plaćanja naknade za pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu može tom licu utvrditi rešenjem prestanak prava korišćenja. Takođe, ostavljena je mogućnost da se pravnim licima, koja su upisana kao nosioci prava korišćenja na građevinskom zemljištu, a koja su prestala da postoje, rešenjem utvrdi prestanak prava korišćenja na građevinskom zemljištu i upiše pravo javne svojine u korist upisanog titulara javne svojine.
Članom 49. Predloga zakona menja se član 105. Zakona na način da su izvršena terminološka usklađivanja i propisana obaveza i licima koja su pravo svojine na objektu stekla po osnovu legalizacije, odnosno ozakonjenja objekta, odnosno na osnovu Zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole („Službeni glasnik RS”, br. 25/13 i 145/14), imaju obavezu utvrđivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta, u skladu sa članom 70. Zakona.
Čl. 50-53. Predloga zakona izvršeno je preciziranje instituta urbane komasacije, odnosno čl. 107-108a Zakona. Takođe je predloženo uvođenje novog člana 108v. Preciziranje u članu 107. se odnosi na bliže pojašnjenje postupka urbane komasacije. U članu 108. bliže su pojašnjene nadležnosti organa u urbanoj komasaciji, dok je u članu 108a određen način finansiranja kada su pokretač urbane komasacije nadležno ministarstvo ili nadležni organ autonomne pokrajine. Novi član 108v uvodi obavezu digitalne pripreme i razmenu dokumenata u postupku urbane komasacije čime se vrši upodobljavanje sa zakonima i propisima koji su u međuvremenu doneti i uredili ovu materiju.
Članom 54. Predloga zakona kojim je izmenjen član 114. Zakona, izvršeno je preciziranje studije opravdanosti za finansiranje projekata, odnosno brisano je da se odluka o opravdanosti ulaganja donosi samo za projekte koji se finansiraju sredstvima iz budzeta, a dodato da se ista donosi za projekte u čijem finansiranju učestvuju korisnici javnih sredstava, bez obzira na to da li je investitor korisnik javnih sredstava čime se jasno preciziraju projekti za koje je neophodno izraditi studiju opravdanosti i doneti odluku o opravdanosti ulaganja. Takođe, brisana je odredba da studija opravdanosti sadrži idejni projekat.
Članom 55. Predloga zakona izvršena je manja dopuna termina idejnog rešenja, propisan članom 117a Zakona, u smislu da isto predstavlja prikaz planirane koncepcije objekta, a sve u skladu sa podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina tehničke dokumentacije. Takođe, dodat je novi stav kojim je predloženo da se u idejnom rešenju obavezno prikazuju samo podaci neophodni za izdavanje lokacijskih uslova, odnosno podaci neophodni sa utvrđivanje usklađenosti sa planskim dokumentom, bez razrade tehničkih rešenja.
Članom 56. Predloga zakona predložene su izmene člana 118. Zakona kojim je definisan idejni projekat, te su dodata dva nova stava, koja se odnose na to da se idejni projekat izrađuje za objekte iz člana 133. ovog zakona, u čijem finansiranju učestvuju korisnici javnih sredstava, podleže stručnoj kontroli revizione komisije, kao i da se isti izrađuje u skladu sa podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina tehničke dokumentacije, što je propisano novim stavom 3. ovog zakona.
Članom 57. Predloga zakona kojim se predlože izmena člana 118a Zakona, predloženo je dodavanje novog stava, kojim je propisno da se Projektom za građevinsku dozvolu vrši razrada planirane koncepcije objekta utvrđene idejnim rešenjem na osnovu koga su izdati lokacijski uslovi, a moguća su i njegova odstupanja od tog idejnog rešenja u skladu sa podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina tehničke dokumentacije. Takođe, predloženo je i terminološko usklađivanje u stavu 3. Zakona.
Članom 58. Predloga zakona izmenjen je stav 1. člana 123. Zakona, na način da je propisano da se za linijske infrastrukturne objekte projekat za izvođenje izrađuje za potrebe izvođenja radova na građenju, kao i za potrebe pribavljanja rešenja o odobrenju za izvođenje radova za njihovu rekonstrukciju.
Članom 59. Predloga zakona preciziran je član 126. Zakona budući da su pojedine reči iz stava 1. i 5. čime je precizirano koja lica mogu izraditi tehničku dokumentaciju. Takođe dodat je novi stav kojim je određen rok od četiri godine za rešenja o ispunjenosti uslova koja donosi ministar. Takođe u st. 8. i 9. izvršeno je terminološko usklađivanje radi preciziranja te su u tom smislu određene reči brisane.
Članom 60. Predloga zakona predviđeno je se doda novi član 126a Zakona, kojim se definiše obaveza pravnog lica koje ispunjava uslove za izradu tehničke dokumentacije da o nastalim promenama prethodno utvrđenih uslova obavesti ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, kao i dostavljanje dokaza o ispunjenosti ulova u odgovarajući registar, čime se pospešuje veća kontrola i efikasnost u postupku ispunjenosti uslova. Takođe, propisano je da ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva vrši kontrolu ispunjenosti uslova, te ukoliko utvrdi da nisu ispunjeni uslovi staviće van snage licencu izdatu pravnom licu u roku od 30 dana od dana utvrđivanja nepravilnosti, što dovodi do još efikasnije i brže kontrole uslova ispunjenosti uslova za izradu tehničke dokumentacije.
Članom 61. Predloga zakona izvršena je manja dopuna člana 128. Zakona, koja se odnosi na odgovorne projektante i to u smislu određivanja broja ESPB bodova koje lice treba da poseduje, odnosno stepen obrazovanja koje treba da poseduje. Takođe, u poslednjem stavu je izvršena terminološka usklađenost, a imajući u vidu sistem za elektronsko izdavanje akata za gradnju.
Članom 62. Predloga zakona, izvršena je izmena u članu 128a Zakona, na način da je brisana obaveza upotrebe pečata.
Članom 63. Predloga zakona izvršeno je terminološko usklađivanje u članu 129. Zakona.
Članom 64. Predloga zakona odnosi se na dopune i preciziranje člana 133. Zakona, kojim je taksativno navedeno u kojim slučajevima ministarstvo izdaje građevinsku dozvolu za izgradnju određenih objekata S tim u vezi, u tački 5) izvršena je dopuna u smislu dodavanja stambenih kompleksa odnosno blokova, višeporodičnog stanovanja ili poslovnih objekata. U smislu preciziranja ovog člana dodate su još dve tačke koje se odnose na izgradnju objekata namenske industrije i objekata zdravstvene zaštite smeštajnih kapaciteta preko 500 ležaja, kao objekata za koje ministarstvo izdaje građevinsku dozvolu.
Članom 65. Predloga zakona izvršena je manja izmena i dopuna člana 135. stav 1. radi preciznije definisanosti izdavanja građevinske dozvole, odnosno lica kojem se izdaje kao i uslova za izdavanje iste. Takođe, izvršena je dopuna člana 135. time da organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole, izdaje građevinsku dozvolu i za parcelu na kojoj je u evidenciji katastra nepokretnosti upisana zabeležba spora, osim ako je zabeležba upisana nakon stupanja na snagu Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS”, broj 41/18), a u smislu usklađenosti sa navedenim zakonom, a radi nesmetanog izdavanja građevinske dozvole.
Članom 66. Predloga zakona predviđene su izmene člana 135a Zakona u smislu propisivanja obaveze finansijera, kao odgovornog lica, za sve obaveze prema trećem licu koje su posledica radnji koje preduzme u skladu sa ovlašćenjima koja su mu preneta ugovorom. Takođe, predviđeno je uvođenje novog stava kojim bi finansijer nakon zaključenja ugovora i izdavanja građevinske dozvole na njegovo ime ima pravo pristupa zemljištu na kome se gradi predmetni objekat, odnosno izvode radovi kao i da to pravo može dalje preneti na izvođača radova u cilju izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova.
Članom 67. Predloga zakona predviđene su manje dopune člana 136. Zakona, kojim je propisana sadržina građevinske dozvole, u smislu da je tačkom 1) previđeno terminološko usklađivanje dodavanjem investitora i finansijera. Takođe, predviđeno je uvođenje novog stava kojim je propisano da sastavni deo građevinske dozvole čini i izvod iz projekta za građevinsku dozvolu, sa specifikacijom svih posebnih delova objekta. Takođe, predviđeno je dodavanje novog stava po kome se stranka može odreći prava na žalbu od trenutka kada je obaveštena o rešenju do isteka roka za žalbu u smislu usklađivanja odredbi ovog zakona sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 18/16).
Članom 68. Predloga zakona predviđena je dopuna člana 137. Zakona tako da se precizira za koju vrstu objekata se izvode pripremni radovi, kao i da se za izvođenje istih može vršiti na osnovu posebne građevinske dozvole, kao i to šta je potrebno priložiti uz zahtev. Takođe, novim stavom omogućeno je pravno na žalbu, odnosno pravo da se tužbom pokrene upravni spor, tj. stranci je ostavljena mogućnost iskorišćavanja pravnog leka, u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku. Takođe, novim stavovima predložene su izmene u smislu nadležnosti građevinskog inspektora prilikom utvrđivanja da se objekat gradi, odnosno da se izvode pripremni radovi bez građevinske dozvole, građevinski inspektor narediće rešenjem bez odlaganja i zatvaranje gradilišta, kao i da kada se pripremni radovi odnose na uklanjanje objekta na parceli, rešenje posebno sadrži obavezu investitora da o uklanjanju objekta na parceli obavesti nadležnog inspektora, koji sačinjava zapisnik i dostavlja ga nadležnoj službi za katastar nepokretnosti, radi sprovođenja promene u katastarskom operatu.
Članom 69. Predloga zakona predložena je manja izmena člana 140. Zakona, kojim je propisan rok važenja građevinske dozvole Naime, rok kada ista prestaje da važi produžen je sa dve na tri godine, budući da je to u interesu investitora. Takođe, u stavu 4. izvršeno je manje terminološko preciziranje, budući da za stepen završenosti objekta nije više predviđeno 80%, već da je objekat završen u funkcionalnom smislu.
Članom 70. Predloga zakona predviđeno je produženje roka propisanog u članu 141. Zakona, usled promene investitora, a nakon pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli, novi investitor dužan je da u roku od 30 dana od nastanka promene podnese zahtev za izmenu, budući da je u praksi uočeno da je 15 dana kratak rok za podnošenje zahteva za ovu promenu. Takođe, u ovom članu izvršene su i manje terminološke izmene.
Članom 71. Predloga zakona preciziran je rok propisan članom 142. Zakona, u slučaju izmena rešenja o građevinskoj dozvoli, radi pravne sigurnosti, kao i manje izmene u stavu 4. radi preciziranja istog.
Članom 72. Predloga zakona izmenjen je član 144. Zakona jer nije obuhvatio sve moguće slučajeve iz prakse, te će isti biti uređen podzakonskim aktom koji donosi ministar, a kojim će detaljno biti opisane i obuhvaćene sve potencijalne situacije.
Članom 73. Predloga zakona izvršena je izmena člana 145. Zakona, radi funkcionalnosti i terminološkog usklađivanja.
Članom 74. Predloga zakona izvršena je izmena člana 146. kojem se dodaju novi stavovi kojim je propisano Manji montažni objekti iz stava 1. ovog člana su: objekti montažno demontažnog tipa i to isključivo kiosci do 10m2, bašte ugostiteljskih objekta, tezge, i drugi pokretni mobilijar koji se postavlja i uklanja na osnovu programa koji donosi jedinica lokalne samouprave na period od najduže 10 godina. Po usvajanju Programa iz stava 2. ovog člana, jedinica lokalne samouprave sprovodi postupak za izbor najpovoljnijeg ponuđača, u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke. Ukoliko se objekat iz stava 2. ovog člana nalazi u zaštićenom prirodnom ili kulturnom dobru, pre usvajanja Programa od starne skupštine jedinice lokalne samouprave, pribavlja se saglasnost upravljača tog javnog dobra i ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja i urbanizma.
Članom 75. Predloga zakona izvršeno je terminološko preciziranje člana 147. Zakona, s obzirom da se u praksi pokazalo da postoji potreba za privremenim naplatnim stanicama (bočne i čeone naplatne stanice) i drugim montažno-demontažnim objektima, a sve u cilju unapređenja putne mreže.
Članom 76. Predloga zakona izvršena je izmena člana 148. Zakona, te je u tom smislu brisan rok od osam dana, budući da se u praksi ispostavio kao nepotreban, a stav 2. je izmenjen i dopunjen u smislu da je podzakonski aktom obuhvaćen detaljniji opis.
Članom 77. Predloga zakona izvršena je izmena člana 150. Zakona, te je u tom smislu brisan stav 1. i izmenjen stav 2. na način da se preciziraju uslovi ko može da vrši izvođenje radova.
Članom 78. Predloga zakona koji se odnosni na odgovornog izvođača radova, odnosno član 151, izvršena je usklađenost u pogledu ESPB bodova.
Članom 79. Predloga zakona dodate su u članu 152. u stavu 7. tač. 3a), 3b), 3v) i 3g) kojima su propisane dužnosti odgovornog izvođača.
Članom 80. Predloga zakona izvršeno je terminološko usklađivanje člana 153. Zakona.
Članom 81. Predloga zakona izvršeno je terminološko usklađivanje člana 154. Zakona.
Članom 82. Predloga zakona izvršena je izmena člana 155, budući da je potrebno da se jasno definiše ko može da formira komisiju za tehnički pregled, jer u postojećoj formulaciji investitori shvataju da komisija za tehnički pregled može biti samo od predstavnika društva ili preduzetnika kome investitor poveri obavljanje ovog posla, iako je moguće da i investitor od svojih zaposlenih formira svoju komisiju, što treba navesti kao jednu od mogućnosti.
Članom 83. Predloga zakona propisano je i to šta se uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole dostavlja, kao i dokumentacija potrebna za izdavanje upotrebne dozvole za rešenje iz člana 145. Zakona, propisano članom 158. Zakona.
Čl. 84-88. Predloga zakona izmenjeni su čl. 162-166. Zakona kojima je uređena nova organizacija i struktura Inženjerske komore Srbije i nova organizacija organa unutar komore. Određeno je da licencu za odgovornog planera, odgovornog urbanistu, odgovornog projektanta i odgovornog izvođača radova, rešenjem izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, prostornog planiranja i urbanizma, kao i da je isto nadležno da vodi registar licenciranih inženjera i za oduzimanje licenci pod utvrđenim uslovima. Takođe, propisano je da Komisiju za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje licenci inženjera i planera kao i za oduzimanje istih, obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva, prostornog planiranja i urbanizma. Propisano je da je Inženjerska komora Srbije pravno lice sa sedištem u Beogradu, osnovana Zakonom u cilju unapređenja uslova za obavljanje stručnih poslova u oblasti prostornog i urbanističkog planiranja, projektovanja, izgradnje objekata i drugih oblasti značajnih za planiranje i izgradnju, zaštite opšteg i pojedinačnog interesa u obavljanju poslova u tim oblastima, kao i radi ostvarivanja drugih ciljeva, da je rad Komore javan, kao i da su precizirani poslovi koje Komora obavlja. Utvrđeno je da su organi Komore skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i predsednik Komore i da je ista organizovana u pet matičnih sekcija i to: Matična sekcija arhitekata, Matična sekcija inženjera građevinske struke, Matična sekcija inženjera elektro struke, Matična sekcija inženjera mašinske struke i Matična sekcija inženjera ostalih tehničkih struka i diplomiranih prostornih planera. Preciziran je i način obezbeđivanja sredstava za rad Komore. Naime, dosadašnja organizacija Komore nije funkcionisala, licence nisu izdavane preko 1,5 godine, a ministarstvo je u dva navrata oduzimalo poverene poslove Komori. Smatra se da će ovakvo uređenje bitno doprineti efikasnijem radu i zaštiti prava inženjera, kao i sankcionisanju nezakonitog i nesavesnog rada inženjera.
Članom 89. Predloga zakona dodate su reči ili dela objekta radi preciziranja člana 167. Zakona.
Članom 90. Predloga zakona izvršena je promena člana 171. Zakona i propisano je da organ nadležan za poslove građevinske inspekcije, vodi registar donetih rešenja o rušenju i bez odlaganja u isti upisuje koliko rešenja je izvršno, odnosno koliko rešenja je izvršeno.
Članom 91. Predloga zakona menja se član 172. Zakona budući da je gradu Beogradu povereno vršenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog planiranja i urbanizma, na teritoriji grada Beograda, za izgradnju i rekonstrukciju objekata do 800m² bruto razvijene građevinske površine i, s tim u vezi, izvršena su i ostala usklađivanja člana.
Članom 92. Predloga zakona, u članu 175. Zakona pojačana je odgovornost izvođača radova, odnosno investitora.
Članom 93. Predloga zakona preciziran je rok propisan članom 176. Zakona, izvršeno je terminološko usklađivanje i dodat je novi stav kojim je propisano da kada građevinski inspektor utvrdi da izvođač radova, odnosno odgovorni izvođač radova, izvodi radove bez izdate građevinske dozvole, odnosno gradi objekat suprotno izdatoj građevinskoj dozvoli i tehničkoj dokumentaciji, na osnovu koje je građevinska dozvola izdata, podnosi prekršajnu prijavu i pokreće postupak za oduzimanje licence pred Sudom časti protiv odgovornog izvođača, odnosno prijavu za privredni prestup protiv izvođača radova.
Članom 94. Predloga zakona izvršeno je terminološko usklađivanje člana 177. Zakona.
Članom 95. Predloga zakona izmenjen je stav 1. člana 178. na način da je izvršeno terminološko usklađivanje.
Članom 96. Predloga zakona pojačana je odgovornost, u članu 181. kada je u pitanju izvođenje radova bez, ili izvan lokacijskih uslova.
Članom 97. Predloga zakona izvršeno je usklađivanje člana 182. Zakona sa Zakonom o opštem upravnom postupku.
Članom 98. Predloga zakona propisna su ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata iz člana 201. Zakona.
Članom 99. Predloga zakona dodata je nova kaznena odredba u članu 202. Zakona.
Članom 100. Predloga zakona uvedena je nova kaznena odredba propisana članom 202a. Zakona.
Članom 101. Predloga zakona dodate su reči: „odnosno završetka izgradnje objekta u konstruktivnom smislu”, radi preciziranja odredbi člana 208. Zakona.
Članom 102. Predloga zakona izvršena terminološko preciziranja člana 208a. Zakona kao i člana 152. Zakona.
Članom 103. Predloga zakona usklađen je član 209. Zakona sa Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS”, br. 65/13,13/16 i 98/16-US).
Članom 104. Predloga zakona propisana je nova kaznena odredba propisana članom 209a. Zakona. Novi iznosi usklađeni su sa Zakonom o prekršajima.
Članom 105. Predloga zakona propisano je da vlasnici posebnih fizičkih delova na objektima koji su izgrađeni u nekoj od predviđenih faza izgradnje i koji su po tom osnovu upisali pravo susvojine na zemljištu predviđenom za realizaciju svih faza, neće se smatrati suinvestitorima prilikom realizacije preostalih faza izgradnje u okviru stambenog kompleksa. U postupku izmene građevinske dozvole, kojom su obuhvaćene sve faze izgradnje, ne pribavlja se saglasnost lica iz stava 1. ovog člana, niti su ta lica stranke u postupku izmene građevinske dozvole.
Članom 106. Predloga zakona propisano je da će se započeti postupci za rešavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, lokacijske dozvole, lokacijskih uslova, građevinske dozvole, upotrebne dozvole i drugih zahteva za rešavanje o pojedinačnim pravima i obavezama podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončati po propisima po kojima su započeti.
Članom 107. Predloga zakona propisan je rok za donošenje podzakonskih akata i važenje već donetih podzakonskih akata.
Članom 108. Predloga zakona propisana je obaveza Komore i rok za usklađivanje njenih opštih akata i Statuta sa ovim zakonom, obaveza za raspisivanje izbora za Skupštinu Komore, način rada Komore po stupanju na snagu ovog zakona, obaveza Komore da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona dostavi lične podatke odgovornih planera, odgovornih urbanista, odgovornih projektanata i odgovornih izvođača, kao i podatke o pokrenutim postupcima za utvrđivanje odgovornosti ili druge bitne podatke u skladu sa aktom koji donosi ministar nadležan za poslove građevinarstva, prostornog planiranja i urbanizma.
Članom 109. Predloga zakona propisan je odnos drugih i ovog zakona, važenje planskih dokumenata, koji su na dan stupanja na snagu ovog zakona doneti pre 1. januara 1993. godine, kao i rokovi za realizaciju strateških energetskih objekata.
Članom 110. Predloga zakona propisano je stupanje na snagu ovog zakona.
IV.FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE OVOG ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva iz budzeta Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst), s obzirom na to da je neophodna što hitnija primena ovog zakona, i postupaka koji su predviđeni ovim zakonom. Takođe, izmene i dopune zakona će bitno doprineti olakšavanju postojećih procedura, što doprinosi boljem položaju stranaka i pozitivnom efektima na privredu.