O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tač. 6. i 15. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija, između ostalog, uređuje poreski sistem i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
– Problemi koje bi zakon trebalo da reši, odnosno ciljevi koji se Zakonom postižu
Osnovni razlog za donošenje ovog zakona kojim se vrše izmene i dopune odredaba Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RSˮ, br. 80/02, 84/02 – ispravka, 23/03 – ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05 – dr. zakon, 62/06 – dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09 – dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12 – ispravka, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 – autentično tumačenje, 112/15, 15/16 i 108/16 – u daljem tekstu: ZPPPA), ogleda se u stvaranju uslova za adekvatnu primenu Programa transformacije Poreske uprave za period 2015-2020. godine, kao i Akcionog plana Programa transformacije Poreske uprave za period 2018-2023. godine.
S tim u vezi, propisuje se novo uređenje osnovnih poslovnih funkcija Poreske uprave. Prema postojećem zakonskom rešenju u postupku poreske kontrole Poreska uprava obavlja kancelarijsku kontrolu, terensku kontrolu i radnje u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela, dok prema predloženom rešenju u ovom zakonu, Poreska uprava obavlja pružanje poreske usluge, poresku kontrolu i radnje u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela. Na taj način, predlaže se da se kod prijema poreskih prijava i drugih izveštaja, ne vrši kancelarijska kontrola istih kao do sada, već se predlaže da se obrada svih poreskih prijava i drugih izveštaja poreskog obveznika (u papirnom i elektronskom obliku), uskladi sa postupkom obrade podnetih poreskih prijava u elektronskom obliku koji se primenjuje u sistemu Poreske uprave, kao i prijava koje se podnose u papirnom obliku i koje se unose u informacioni sistem Poreske uprave.
Pod pružanjem usluga poreskim obveznicima podrazumeva se pružanje pravne pomoći poreskom obvezniku o njegovim pravima i obavezama koje propisuje zakon, primanje zahteva za priznavanje prava ili drugo postupanje u poresko upravnoj stvari, pružanje pravne pomoći pri popunjavanju poreskih prijava, sastavljanju zahteva i pružanje druge pravne pomoći od značaja za poštovanje poreskih propisa, obaveštavanje podnosioca zahteva koje su radnje preduzete u poreskom postupku i donetim poresko upravnim aktima, prijem, obrada i evidentiranje poreskih prijava.
Početak primene ovih odredaba je 1. januar 2019. godine, kako bi poreski organ imao dovoljno vremena za pripremu aktivnosti neiphodnih za uspostavljanje predloženog zakonskog rešenja.
Pored navedenog, kao razlozi za donošenje ovog zakona propisuju se i sledeće izmene i dopune odredaba ZPPPA, i to:
Na predlog Poreske uprave, predlaže se i izmena odredaba ZPPPA, kojima se uređuje radnopravni status zaposlenih u Poreskoj upravi, pre svega vodeći računa da je dosadašnja praksa pokazala da je postojeći paralelni sistem podela zvanja na osnovne i ostale funkcije, glomazan i komplikovan za primenu, pa se navedenim predlozima Poreske uprave pojednostavljuje i prilagođava potrebama zaposlenih u Poreskoj upravi.
S tim u vezi, vrši se definisanje zvanja poreskih službenika, tj. podela na referente, poreske saradnike i poreske inspektore, preciziraju se odredbe u oblasti radnopravnog statusa u pogledu objavljivanja javnog konkursa, uslova za sticanje zvanja poreskih službenika i napredovanje istih, određivanje kriterijuma za plate i druga primanja poreskih službenika.
izmene odredaba ZPPPA kojima se reguliše postupak redovne i prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja vrše se, pre svega, u cilju povećanja efikasnosti redovne i prinudne naplate poreza. U tom smislu, između ostalog, predlaže se izmena predmeta i sredstava prinudne naplate u smislu da se propisuje i prinudna naplata iz štednih uloga, kao i svih drugih prihoda na tekućim računima poreskih obveznika. Na ovaj način vrši se i usklađivanje sa odredbama zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje, kojim je takođe propisana mogućnost izvršenja na sredstvima sa tekućih računa i štednih uloga.
Pored toga, omogućava se poreskim obveznicima da mogu, ukoliko im plaćanje poreske obaveze predstavlja neprimereno veliko opterećenje a što ceni poreski organ u svakom konkretnom slučaju, da pri odobravanju prava na odlaganje plaćanja obaveze, ostvare i pravo na tzv. grejs period do 12 meseci. Takođe, predviđeno je i produženje prava na trajanje tzv. grejs perioda za kategoriju obveznika iz člana 74a i 74b, a koji traže pravo na odlaganje plaćanja poreskog duga (davanje saglasnosti na predloženi plan reorganizacije, odnosno za obveznika koji podnosi zahtev za odlaganje plaćanja duga koji je zaključio ugovor o finansijskom restrukturiranju), sa 12 na 24 meseci.
U pogledu usaglašavanja sa odredbama zakona kojim se uređuje elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju, uređuje se dostavljanje poreskih akata elektronskim putem, kao i elektronska komunikacija Poreske uprave sa poreskim obveznicima.
S tim u vezi, propisuje se i stvaranje pravnog osnova za mogućnost slanja podsetnika poreskim obveznicima pre slanja opomene, odnosno upozorenja, pisanim ili elektronskim putem i SMS porukom, odnosno na drugi način, kada je to moguće, pre svega, niskorizičnim poreskim dužnicima koji imaju mali iznos dugovanog poreza ili se retko javljaju kao poreski dužnici. Predloženo rešenje je u skladu sa Akcionim planom Programa transformacije Poreske uprave i preporukama iz izveštaja MMF o tehničkoj pomoći i unapređenja funkcije naplate iz novembra 2017. godine.
– Na predlog Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu propisuje se uspostavljanje Jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija, počev od 1. januara 2019. godine. U okviru Jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija vodili bi se podaci koji su od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu i drugih izvornih javnih prihoda iz člana 2a ZPPPA, kao i podaci o naplati tih izvornih prihoda. Služba Vlade nadležna za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave uspostavlja i vodi Jedinstveni informacioni sistem lokalnih poreskih administracija i obezbeđuje tehničke uslove za njegovu primenu.
Imajući u vidu da Narodna banka Srbije od 1. januara 2019. godine preuzima nadležnosti Poreske uprave za obavljanje poslova izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, poslova izdavanja certifikata za obavljanje menjačkih poslova i kontrole menjačkih poslova, kao i drugih poslova koji su, prema ZPPPA, u nadležnosti Ministarstva finansija – Poreske uprave, predlaže se brisanje predmetnih odredaba, sa primenom, takođe od 1. januara 2019. godine.
pojedine odredbe ovog zakona neophodno precizirati, odnosno izvršiti pravnotehničko usaglašavanje, kako bi se primena ZPPPA realizovala sa što manje tumačenja i na taj način doprinelo bržem sprovođenju poreskog postupka i efikasnijem radu poreske administracije, kao i većoj doslednosti u njegovoj primeni.
– Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja zakona
Imajući u vidu da su predložena rešenja zakonska materija, nema mogućnosti da se ciljevi koji se žele postići reše bez donošenja zakona.
– Zašto je donošenje zakona najbolji način za rešavanje problema
Uređivanjem ove materije zakonom daje se doprinos pravnoj sigurnosti i obezbeđuje transparentnost u vođenju poreske politike. Naime, zakon je opšti pravni akt koji se objavljuje i koji stvara jednaka prava i obaveze za sve subjekte koji se nađu u istoj poresko-pravnoj situaciji, čime se postiže transparentnost u njegovoj primeni.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Uz čl. 1. i 2. stav 3, čl. 3, 5. i 54, član 66. st. 1, 2. i 5, član 92. i član 94. stav 1. Zakona – iz razloga unapređenja efikasnosti kontrole menjačkog poslovanja i deviznog poslovanja, s obzirom na faktičku povezanost između pružanja platnih usluga i obavljanja menjačkih poslova u praksi, te potrebu postojanja objedinjenog nadzora, a vodeći računa da Narodna banka Srbije od 1. januara 2019. godine preuzima nadležnosti Poreske uprave za obavljanje poslova izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, poslova izdavanja certifikata za obavljanje menjačkih poslova i kontrole menjačkih poslova, kao i drugih poslova koji su, prema ZPPPA, u nadležnosti Ministarstva finansija – Poreske uprave, predlaže se brisanje predmetnih odredaba, sa primenom, takođe od 1. januara 2019. godine.
Uz član 2. st. 1. i 2, član 65, član 91. stav 6. i člana 95. Zakona – predlaže se izmena člana 2a ZPPPA, u cilju nedvosmislenog određivanja primene ZPPPA kako na javne prihode koje naplaćuje Poreska uprava, tako i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu u okviru svoje nadležnosti .
Takođe, vrši se usaglašavanje sa izmenama člana 160. ZPPPA.
Imajući u vidu da su u članu 2a ZPPPA definisane obaveze jedinica lokalne samouprave iz oblasti izvornih javnih prihoda, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu kao služba Vlade, koja obavlja poslove projektovanja, usklađivanja, razvoja i funkcionisanja sistema elektronske uprave, predlaže uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija u cilju ujednačavanja rada i efikasnijeg vođenja administrativnih poslova u elektronskom obliku.
U skladu sa Predlogom zakona o elektronskoj upravi koji je u skupštinskoj proceduri, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu obezbediće nesmetan rad svih organa, pa i jedinica lokalne samouprave, pružajući stručnu podršku u korišćenju informaciono-komunikacionih tehnologija i povezivanje registara preko servisne magistrale organa.
Takođe, u cilju usklađivanja rada jedinica lokalne samouprave, neophodno je centralizovano voditi podatke o poreskim obveznicima kako bi se adekvatnije kontrolisala naplata poreza.
Prelaznim odredbama predloženo je da se odredbe člana 159. ZPPPA primenjuju od 1. januara 2019. godine, s obzirom da Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu već ima opredeljena sredstva u budžetu za 2018. godinu za realizaciju ove aktivnosti.
Jedinica lokalne samouprave dužna je da se poveže sa Jedinstvenim informacionim sistemom lokalnih poreskih administracija, počev od 1. januara 2019. godine, a poslove vođenja Jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija preuzima Poreska uprava, najkasnije do 1. januara 2020. godine.
Uz član 4. Zakona – propisuje se izmena odredbe člana 7. ZPPPA koja uređuje kada obaveza čuvanja tajnog podatka nije povređena. U tom smislu predlaže se izmena tačke 8) i dodavanje nove tačke 9) u stavu 6. navedenog člana, tako da obaveza čuvanja tajnog podatka nije povređena ako se određeni dokument, činjenica, odnosno podatak u vezi sa postojanjem poreskog duga, pružaju u skladu sa odredbama posebnog zakona, osim ukoliko pružanje dokumenta, činjenica, odnosno podataka po svom obimu predstavlja velike troškove, odnosno zahteva prekomerno angažovanje zaposlenih u Poreskoj upravi, što poreski organ ceni u svakom konkretnom slučaju, odnosno obaveza čuvanja tajnog podatka nije povređena ako se određeni dokument, činjenica, odnosno podatak, pružaju ovlašćenom licu drugog državnog organa i organizacije, organa teritorijalne samouprave i lokalne samouprave u postupku razmene informacija neophodnih za preduzimanje aktivnosti iz delokruga nadležnosti tih organa.
Uz član 6. Zakona – predlaže se da Poreska uprava po službenoj dužnosti iz redova advokata, postavlja zakonskog zastupnika osumnjičenom u postupku saslušanja, kada postoje osnovi sumnje da je učinjeno poresko krivično delo za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna.
Takođe, u cilju efikasnijeg dostavljanja, predlaže se da se zaključak o postavljenju zastupnika po službenoj dužnosti dostavlja zastupniku i objavljuje i na internet stranici Poreske uprave. Navedeno se predlaže i uzimajući u obzir sve veću zastupljenost elektronskog poslovanja i lične i/ili javne komunikacije, ali i potrebe većeg broja zainteresovanih strana za saradnju sa zastupnikom po službenoj dužnosti.
Uz čl. 7, 12, 16, 17, 19. i 21, član 66. st. 3, 4. i 6, član 67, član 89. st. 5. i 11, član 90. stav 1. i član 91. stav 3. Zakona – predloženim izmenama vrši se neophodno preciziranje, odnosno pravnotehničko usaglašavanje ovih odredaba ZPPPA, kako bi se njihova primena realizovala sa što manje tumačenja što bi doprinelo bržem sprovođenju poreskog postupka i efikasnijem radu poreske administracije, kao i većoj doslednosti u primeni zakona, i to:
predloženom izmenom odredaba člana 31. ZPPPA koje uređuju utvrđivanje sekundarne poreske obaveze, proširuje se odgovornost fizičkih lica i odgovornih lica za obračunavanje i plaćanje poreza i na ostale poreske oblike, u slučajevima kada je to lice postupalo bez dužne pažnje, a ne samo za porez po odbitku, kako je do sada bilo propisano;
u članu 40. ZPPPA precizira šta se smatra greškom ili propustom kod izmenjene poreske prijave, u smislu da ako poreski obveznik ustanovi da poreska prijava, koju je podneo Poreskoj upravi, sadrži grešku koja za posledicu ima pogrešno utvrđenu visinu poreske obaveze, odnosno propust druge vrste, dužan je da odmah, a najkasnije do isteka roka zastarelosti, podnese poresku prijavu u kojoj su greška ili propust otklonjeni.
Takođe, poreski obveznik, pored propisanih slučajeva u stavu 5. navedenog člana, ne može podneti izmenjenu poresku prijavu i nakon pokretanja radnji Poreske policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela.
Dodaje se i stav 6. kojim se propisuje da poreski obveznik ne može podneti izmenjenu poresku prijavu za porez na dodatu vrednost, za poreski period za koji je podneo poresku prijavu, u kome se vrši promena opredeljenja za povraćaj, bez obzira na visinu iznosa za povraćaj.
U članu 45. ZPPPA predlaže se preciziranje odredbe stava 1. ovog člana u smislu stvaranja pravnog osnova kojim bi se Poreskoj upravi omogućilo traženje i podataka neophodnih za naplatu poreske obaveze (primera radi, traženje podataka od banaka u pogledu tekućih i štednih računa fizičkih lica, neophodnih za prinudnu naplatu u skladu sa izmenama u čl. 84, 92. i 98a ZPPPA – prinudna naplata iz tekućih računa i štednih uloga fizičkih lica).
Naime, propisuje se da je poreski obveznik dužan da, na zahtev Poreske uprave i u razumnom roku koji ona odredi, pruži sve raspoložive informacije, neophodne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje. Takođe, Poreska uprava može da zahteva od drugih lica, privrednih subjekata, banaka, državnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave da, u razumnom roku koji ona odredi, pruže raspoložive informacije, kao i podatke od značaja za preduzimanje aktivnosti iz delokruga nadležnosti Poreske uprave.
U članu 70. ZPPPA predlaže se novi stav 7. kojim je propisano da u slučaju kada se u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost vrši povraćaj poreza, poreskom obvezniku se vrši povraćaj umanjen za iznos dugovanog poreza dospelog po drugom osnovu.
predloženom izmenom tač. 11a) i 11b) u članu 160. ZPPPA, određuje se nadležnost Poreske uprave samo u sprovođenju poslova unutrašnje kontrole, vodeći računa da Poreska uprava nema pravnog osnova da vrši poslove upravnog nadzora, uslovljenom prelaskom drugostepenog poreskog postupka na Ministarstvo finansija.
Uz čl. 8. i 18. čl. 39-53, čl. 55- 60, član 62, član 89. st. 2-4. i st. 7–9, član 90. st. 2-6, član 93. i član 94. stav 2. Zakona – u smislu adekvatne primene Programa transformacije Poreske uprave za period 2015-2020. godine, kao i Akcionog plana Programa transformacije Poreske uprave za period 2018-2023. godine, predlaže se promena u pogledu osnovnih funkcije Poreske uprave tako da se poslovni procesi u kontroli ne posmatraju više kao podela na kancelarijsku kontrolu, terensku kontrolu i radnje u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela, već kao poslovi pružanja usluga poreskim obveznicima, poreske kontrole i radnji u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela.
S tim u vezi, predlaže se da se kod prijema poreskih prijava i drugih izveštaja, ne vrši kancelarijska kontrola istih kao do sada, već se predlaže da se obrada svih poreskih prijava i drugih izveštaja poreskog obveznika (u papirnom i elektronskom obliku), uskladi sa postupkom obrade podnetih poreskih prijava u elektronskom obliku koji se primenjuje u sistemu Poreske uprave, kao i prijava koje se podnose u papirnom obliku i koje se unose u informacioni sistem Poreske uprave.
Vrše se i određena preciziranja odredaba koje regulišu poresku kontrolu u pogledu pojednostavljenja postupka poreske kontrole i efikasnijeg rada poreske administracije, pre svega, predlaže se da se u slučajevima vanrednih kontrola, kao i kontrola menjačkog poslovanja, kontrola priređivanja igara na sreću i kontrola evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, kontrola u vezi radnog angažovanja lica, kontrola otpremanja i dopremanja proizvoda u akcizna skladišta, postupak poreske kontrole vrši se bez dostavljanja naloga, odnosno poziva za poreskom obvezniku.
Takođe, propisuje se da u izuzetnim situacijama, ako je poreski inspektor posle dostavljanja zapisnika poreskom obvezniku, odnosno dopunskog zapisnika, došao do novih saznanja ili činjenica koje utiču na utvrđeno činjenično stanje, sastavlja dodatak zapisnika koji se dostavlja poreskom obvezniku.
Ako se u slučajevima poreske kontrole lica koja obavljaju neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, utvrdi da lice, koje je obavljajući neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, stavljalo robu u promet, poreski inspektor rešenjem trajno oduzima robu koju je zatekao u kontroli, sa kojom se postupa na način uređen članom 134. ovog zakona. Sa druge strane, ako lice koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, u roku propisanom članom 129a stav 4. ovog zakona, izvrši registraciju, odnosno prijavu delatnosti, plati utvrđenu poresku obavezu i otkloni druge utvrđene nepravilnosti, oduzeta oprema mu se vraća
Takođe, propisuje se da se licu, kome je u prethodnom periodu rešenjem utvrđena nepravilnost iz člana 129a ZPPPA i koji je u roku postupio po nalogu iz tog rešenja, a u postupku naknadne poreske kontrole utvrdi da ponovo obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, kao i da stavlja robu u promet, poreski inspektor rešenjem trajno oduzima robu i opremu koju je zatekao u postupku poreske kontrole.
Prelaznim odredbama predlaže se da se odredbe ovog zakona kojima se preciziraju odredbe o poreskoj kontroli i pružanju poreskih usluga, primenjuju počev od 1. januara 2019. godine.
Uz čl. 9. i 88, član 89. st. 1. i 6. i član 94. stav 3. Zakona – predlaže se izmena člana 25. stav 1. ZPPPA kojom se propisuje da je poreski obveznik, pored ostalog, dužan da Poreskoj upravi dostavi i podatke o svim poslovnim prostorijama u kojima skladišti, odnosno smešta dobra, kao i o prostorijama u kojima obavlja registrovanu delatnost, osim ako su u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima ovi podaci već dostavljeni Poreskoj upravi.
Kvalitetnija i sveobuhvatnija evidencija o svim adresama i lokacijama na kojima obveznik obavlja delatnost, bez obzira na osnov korišćenja (vlasništvo, zakup i dr.) i za koje poslovne potrebe (proizvodnja, skladište, kancelarije i dr.), dovela bi do znatnog ubrzanja postupaka kontrola, odnosno načina dokazivanja u poreskim kontrolama.
Predložena dopuna iz stava 1. člana 25. ZPPPA je data sa predloženom izmenom stava 2. člana 176a ZPPPA, odnosno člana 179. stav 1. tačka 2) i stav 7. tačka 1) ZPPPA koja bi doprinela efikasnijem suzbijanju sive ekonomije, kao jednog od strateških ciljeva i opredeljenja države i Poreske uprave.
Uz član 10. Zakona – predložena izmena odredaba st. 4. i 5. člana 26. ZPPPA vrši se u cilju usaglašavanja sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada („Službeni glasnik RS, broj 104/16 – u daljem tekstu: ZOSOZ) u smislu da se propisuje da se stambenim zajednicama PIB određuje i dodeljuje na osnovu prijave za registraciju koja se podnosi nadležnom organu jedinice lokalne samouprvae za vođenje Registra stambenih zajednica u skladu sa zakonom kjim se uređuje oblast stanovanja.
Naime, odredbama člana 16. ZOSOZ, između ostalog, propisano je da stambenu zajednicu čine svi vlasnici posebnih delova stambene, odnosno stambeno poslovne zgrade; da stambena zajednica ima status pravnog lica; da se stambena zajednica upisuje u registar stambenih zajednica; da stambena zajednica ima matični broj, PIB i tekući račun.
Odredbama člana 18. ZOSOZ, propisano je da jedinica lokalne samouprave vodi Registar stambenih zajednica i organizje rad Registra prema svojoj teritorijalnoj nadležnosti i u skladu sa svojim ovlašćenjima, kao i da nadležna opštinska, odnosno gradska uprava određuje zaposleno lice koje će voditi Registar.
Uz član 11, član 89. stav 10. i član 91. stav 2. Zakona – predložena je izmena kojom bi se Agencija za privredne registre, obavezala da, pored ostalog, ne može da vrši registraciju promene podataka o prekidu ili nastavku obavljanja delatnosti preduzetnika u periodu dobijanja obaveštenja da je kod predmetnog privrednog subjekta započeta poreska kontrola, uključujući i radnje Poreske policije u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela, do dobijanja obaveštenja da je kontrola završena, odnosno okončane radnje Poreske policije, imajući u vidu da navedena promena nije bila obuhvaćena postojećom odredbom, kao i da Agencija za privredne registre može vršiti promene podataka u vezi obavljanja delatnosti preduzetnika u slučajevima određivanja, odnosno promene poslovođe preduzetnika, u skladu sa zakonom.
Uz čl. 13, 14. i 15. Zakona – stvaranje pravnog osnova da se poreski upravni i poreski akti mogu donositi u obliku elektronskog dokumenta.
Pored predložene izmene člana 35. ZPPPA kojom se propisuje mogućnost donošenja poreskog akta (rešenja, zaključka) u elektronskom obliku (čime se rešava forma pravnog akta u elektronskom obliku), neophodno je propisati i mogućnost dostavljanja takvog poreskog akta u elektronskom oblike elektronskim putem, kao i mogućnost dostavljanja podnesaka u elektronskom obliku od strane poreskih obveznika. Postupanje sa elektronskim dokumentima, pre svega, treba da bude u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje elektronski dokument, elektronska identifikacija i usluge od poverenja u elektronskom poslovanju, kao i u skladu sa odredbama zakona koji uređuje eelektronsku upravu.
Predlažu se izmene i dopune člana 36. ZPPPA kojima se precizira dostavljanje poreskim obveznicima – pravnim licima, a u pogledu mogućnosti dostavljanja akata odgovornom licu pravnog lica, kao i mogućnosti dostavljanja elektronske pošte poreskom obvezniku, ako se isti sa tim saglasi.
Imajući u vidu da je za sve fiskalne forme propisana mogućnost podnošenja poreskih prijava elektronskim putem, neophodno je propisati takvu mogućnost i kod podnošenja poreskih prijava za porez na imovinu u elektronskom obliku, koje administriraju jedinice lokalne samouprave, počev od 1. januara 2019. godine.
Takođe, dopunom u stavu 7. navedenog člana, stvara se pravni osnov da se poreska prijava za fizička lica može Poreskoj upravi podneti i preko nadležnog organa u postupku i na način propisan drugim zakonom, kao i preko javnog beležnika za poreske obaveze po osnovu poreza na imovinu nastale u vezi sa prometom nepokretnosti, u skladu sa zakonom. Način podnošenja prijave preko javnog beležnika bliže se uređuje aktom koji zajednički donose ministar i ministar nadležan za poslove pravosuđa.
Uz čl. 20, 31. i 86. Zakona – predlaganjem izmena člana 66. i propisivanjem novog člana 85a ZPPPA ustanovljava se prethodna mera obezbeđenja naplate poreza, odnosno prethodna mera obezbeđenja naplate poreza koji je dospeo za plaćanje.
Prethodna mera obezbeđenja naplate poreza traje do ustanovljavanja privremene mere obezbeđenja naplate poreza kao zaloge, odnosno do naplate poreza u celosti.
Takođe, propisuje se istovremeno dostavljanje rešenja o ustanovljavanju privremene mere poreskom obvezniku i nadležnim registrima. Navedenom izmenom onemogućava se poreski obveznik da otuđi i optereti imovinu pre dostavljanja rešenja nadležnim registrima, odnosno da osujeti postupak upisa privremene mere obezbeđenja naplate poreza.
Uz čl. 22, 28. i 29. Zakona – predlaže se stvaranje pravnog osnova za mogućnost slanja podsetnika poreskim obveznicima pre slanja opomene, odnosno upozorenja, pre svega, niskorizičnim poreskim dužnicima koji imaju mali iznos dugovanog poreza ili se retko javljaju kao poreski dužnici. Predloženo rešenje je u skladu sa Akcionim planom Programa transformacije Poreske uprave za period od 2018-2023. godine i preporukama iz izveštaja MMF o tehničkoj pomoći i unapređenja funkcije naplate iz novembra 2017. godine.
Uz čl. 23-27. i član 96. Zakona – predlaže se stvaranje pravnog osnova za mogućnost podnošenja zahteva poreskog obveznika za odlaganje plaćanja dugovanog poreza elektronskim putem, odnosno mogućnost dostavljanja rešenja, odnosno sporazuma o odlaganju plaćanja dugovanog poreza elektronskim putem, u skladu sa članom 36. ZPPPA.
U članu 73. stav 4. ZPPPA propisuje se mogućnost korišćenja odloženog plaćanja do 12 meseca (grejs period) poreskim obveznicima kojima se odobrava odlaganje plaćanja dugovanog poreza na rate do 60 meseci.
Saglasno tome, u čl. 74a i 74b ZPPPA omogućava se poreskim obveznicima koji su u skladu sa zakonom koji uređuje stečaj u postupku reorganizacije, kao i poreskim obveznicima koji su zaključili ugovor o finansijskom restrukturiranju, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava, odobravanje odlaganja plaćanja dugovanog poreza u jednakim ratama do 60 meseci, uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja za prvih 24 meseca.
S tim u vezi, propisuje se i prelazna odredba kojom je utvrđeno da poreski obveznik kome je odobreno plaćanje dugovanog poreza u skladu sa članom 74b ZPPPA, može da podnese zahtev za odlaganje plaćanja dugovanog poreza u skladu sa ovim zakonom, pre isteka perioda na koji mu je plaćanje duga odloženo ukoliko je to povoljnije za njega, pri čemu ukupan period za koji je odložena obaveza, ne može biti duži od 60 meseci.
U članu 74. ZPPPA preciziraju se uslovi pod kojima poreski obveznik može odložiti plaćanje tekuće obaveze, u slučajevima kada poreski obveznik već ima odobreno odlaganje dugovanog poreza. Zahtev za odlaganje plaćanja navedene tekuće obaveze, poreski obveznik može da podnese najkasnije u roku od dva dana od dana dospelosti te obaveze. Ukoliko Poreska uprava u postupku odlučivanja ne prihvati zahtev za odlaganje plaćanja tekuće obaveze, poreski obveznik je dužan da tu tekuću obavezu, sa pripadajućom kamatom obračunatom u skladu sa ZPPPA, plati u roku od pet dana od dana dostavljanja akta kojim poreska uprava odbija navedeni zahtev, te ako poreski obveznik u naloženom roku ne plati tekuću obavezu, smatra se da su ispunjeni uslovi za poništavanje sporazuma, odnosno ukidanja rešenja o odlaganju dugovanog poreza.
Takođe, u članu 76. stav 3. precizira se da poreskom obvezniku kome je podložena poreska obaveza utvrđena rešenjem u poreskoj kontroli neće biti predmet otpisa 50% kamate obračunate na tu obavezu.
Uz član 30, čl. 32-37, član 89. stav 13. i član 91. st. 1, 4. i 5. Zakona – Predlažu se izmene odredaba ZPPPA koje regulišu postupak prinudne naplate radi povećanja efikasnosti postupka prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja, i to:
– u čl. 84, 87, 96a i 98a ZPPPA – predlaže se izmena predmeta i sredstava prinudne naplate u smislu da se odredi i prinudna naplata iz drugih prihoda na tekućim računima i štednim ulozima. Ovo stoga, što je i odredbama zakona kojim se uređuje izvršenje i obezbeđenje propisano izvršenje na sredstvima sa tekućih računa i štednih uloga fizičkih lica.
– u čl. 95. ZPPPA – predloženo je uvođenje novih st. 7. 8. i 9. na koji način se odredbe člana 87a ZPPPA prenose u predmetni član, čime se vrši pojednostavljenje poreskog postupka u smislu da se u okviru rešenja o prinudnoj naplati istovremeno donosi i privremena mera, bez donošenja posebnog rešenja kojim bi se ustanovila privremena mera, što je do sada bilo propisano kroz odredbe člana 87a ZPPPA.
Uz čl. 38. i 68. Zakona – predloženim izmenama čl. 114b i 165. ZPPPA vrši se neophodno preciziranje u cilju pravilne primene odredbi o zastarelosti i u postupcima koji se vode po prekršajnim nalozima koje izdaje Poreska uprava u skladu sa zakonom kojim se uređuju prekršaji.
Naime, predlaže se da prekršajni postupak za koji u skladu sa zakonom Poreska uprava podnosi zahtev za pokretanje, odnosno izdaje prekršajne naloge, ne može se pokrenuti ni voditi ako protekne pet godina od dana kada je prekršaj učinjen.
Uz član 61. i član 94. stav 4. Zakona – radi efikasniijeg suzbijanja sive ekonomije predlažu se izmene člana 131. ZPPPA u smislu da je u toku poreske kontrole poreski inspektor izriče poreskom obvezniku zabranu vršenja delatnosti u trajanju do godinu dana na način da se ova mera izriče u trajanju do 15 dana ukoliko se u postupku kontrole kod poreskog obveznika utvrdi nepravilnost prvi put, u trajanju do 90 dana ukoliko se u postupku kontrole kod poreskog obveznika utvrdi nepravilnost drugi put i u trajanju do jedne godine ukoliko se u postupku kontrole kod poreskog obveznika utvrdi ova nepravilnost otkrije i treći put. Zabrana vršenja delatnosti izriče se za nepravilnosti utvrđene u periodu od 24 meseca od prve utvrđene nepravilnosti u postupku poreske kontrole.
Prelaznom odredbom propisuje se da će se odredbe ovog člana primenjivati na nepravilnosti utvrđene rešenjem u postupcima poreskih kontrola donetih od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Uz čl. 63. i 64. Zakona – predložena izmena čl. 136. i 137. ZPPPA vrši se iz razloga regulisanja problema koji se odnosi na podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i istovremeno vođenje predistražnog postupka.
Naime, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka rešavaju se izricanjem presude pre nego što se okonča predistražni postupak, čime se onemogućava vođenje krivičnog postupka, imajući u vidu da je vreme koje je neophodno za vođenje krivičnog postupka daleko duže od vremena za koje se izriču prekršajne sankcije.
Inspektori poreske kontrole u poreskom postupku kada utvrde nepravilnosti u poslovanju pojedinih poreskih obveznika, koja za posledicu imaju izbegavanje plaćanja poreza, podnose obaveštenje ovlašćenom licu u Poreskoj upravi u cilju podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a istovremeno obaveštavaju i Poreske policije ukoliko postoje elementi poreskog krivičnog dela za istu nepravilnost.
Na osnovu dostavljenog izveštaja poreske kontrole, kada postoje elementi poreskog krivičnog dela, Poreske policije sprovodi predistražni postupak u cilju utvrđivanja elemenata poreskih krivičnih dela. U toku predistražnog postupka, a često i na glavnom pretresu, događa se da okrivljeni priloži presudu Prekršajnog suda, koja se odnosi na isti događaj i na taj način dolazi do obustave postupka, što za posledicu ima velike troškove koji se odnose na naknade advokata, veštaka i sl.
Takođe, prekršajnim kažnjavanjem izbegava se krivična odgovornost zbog primene načela „ne bis in idem“, odnosno načela zabrane ponovnog suđenja u istoj stvari.
Kao rešenje za prevazilaženje postojećeg problema, vrše se predložene izmene ZPPPA kojima se propisuje da inspektor poreske kontrole kada utvrdi nepravilnosti koje se odnose na izbegavanje plaćanja javnih prihoda, isti će dostaviti obaveštenje o učinjenom prekršaju licu ovlašćenom za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u Poreskoj upravi ili izveštaj Poreskoj policiji o postojanju osnova sumnje da je izvršeno poresko krivično delo. Dakle, ako poreski inspektor dostavi Poreskoj policiji izveštaj o postojanju osnova sumnje da je izvršeno poresko krivično delo i ukoliko Poreska policija podnese krivičnu prijavu, poreski inspektor ne podnosi i zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Posle podnošenja krivične prijave javnom tužiocu, javni tužilac je u obavezi da oceni da li ima osnova za gonjenje zbog prekršaja i u tom smislu dalje preduzme mere u cilju podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
Uz čl. 69-84. i član 97. Zakona – predlažu se izmene odredaba koje uređuju radnopravni status zaposlenih u Poreskoj upravi. S tim u vezi, najvažnije izmene odnose se na:
– U članu 169. ZPPPA vrši se preciziranje odredba koje regulišu uvećani radni staž inspektora poreske policije, u smislu da ovim poreskim službenicima može prestati radni odnos i pre ispunjenja opštih uslova za sticanje starosne penzije, a u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju;
– U cilju smanjenja finansijskih troškova i povećanja transparentnosti oglašavanja javnog konkursa, izvršena je izmena člana 169b ZPPPA u pogledu objavljivanja javnog konkursa, kao i u pogledu preciziranja podataka koje treba da sadrži oglas o javnom konkursu.
– Izmene člana 169v ZPPPA izvršene su zbog jasnijeg i preciznijeg definisanja izbornog postupka. Kandidatima koji su konkurisali na radna mesta za koja je utvrđeno da javni konkurs nije uspeo, omogućeno je da ulože žalbu, s obzirom da je precizirano da se kandidati rešenjem obaveštavaju da konkurs nije uspeo.
– Dosadašnji paralelni sistem zvanja (osnovne i ostale funkcije), nije omogućavao potrebnu mobilnost poreskih službenika, te se predloženim izmenama pojednostavljuje i prilagođava potrebama zaposlenih u Poreskoj upravi.
– Predloženom izmenom člana 169h ZPPPA uređuje se odgovornost državnih službenika.
– Predlaže se propisivanje novih čl. 169c i 169č ZPPPA, tako da se u novom članu 169c, pored povreda radnih obaveza propisanih zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika, propisuju određene teže povrede radnih obaveza za koje se u praksi pokazalo da ih je teško kvalifikovati kao neku od postojećih povreda propisanih navedenim zakonom.
U novom članu 169č ZPPPA propisuje se da postupak utvrđivanja postojanja štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je šteta prouzrokovana, ko je štetu prouzrokovao i način nadoknade štete, sprovodi posebna komisija, kao adekvatno zakonsko rešenje, koje obezbeđuje transparentnost istog postupka. Navedena komisija, a ne pojedinac, po sprovedenom postupku, u kome se saglasno odredbi člana 140. stav. 4. Zakona o državnim službenicima ne primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak, utvrđuje postojanje odgovornosti za štetu i njen iznos, te predlaže rok i način isplate naknade.
Prelaznim i završnim odrededbama propisuje se da će se Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta doneće se u roku od godina dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, da će se kroz odredbe tog pravilnika izvršiti spajanje zvanja poreskih službenika shodno odredbama člana kojim se uređuju osnov i uslovi za razvrstavanje zvanja poreskih službenika.
Uz čl. 85. i 87. Zakona – predloženim izmenama čl. 173a i 176. ZPPPA vrši se preciziranje bića poreskih krivičnih dela, koja bi doprinela efikasnijem suzbijanju sive ekonomije, kao jednog od strateških ciljeva i opredeljenja države i Poreske uprave i to:
U članu 173a – Neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit – polazeći od sadašnjeg opisa krivičnog dela utvrđeno je da postoje značajni problemi u vezi sa sankcionisanjem protivpravnog ponašanja lica čija je namera da raznim prevarnim radnjama oštećuju budžet Republike Srbije.
Predloženim rešenjem bi se na adekvatan način izvršilo sankcionisanje počinioca koji neosnovano iskazuju iznos za povraćaj poreza ili poreski kredit u iznosu od 1.000.000,00 dinara za prethodnih 12 meseci. Neosnovani povraćaj poreza ili poreski kredit ispod tog iznosa za napred pomenuti period, sa stanovišta društvene opasnosti bili bi označeni kao neznatna društvena opasnost i bili bi sankcionisani u prekršajnom postupku. Na ovaj način doprinelo bi se većoj ekonomičnosti, ubrzavanju i pojednostavljenju rada krivičnog pravosuđa i Poreske policije, putem rasterećenja sudova i njihovog oslobođenja od predmeta koji se prekršajno mogu procesuirati.
U članu 176. ZPPPA – Nedozvoljen promet akciznih proizvoda – predložena izmena se daje zbog toga što nije jasno formulisana radnja izvršenja krivičnog dela i ne obuhvata sve radnje izvršenja koje se pojavljuju u praksi, što dovodi do negativnih ishoda u procesuiranju ovog krivičnog dela od strane pravosudnih organa.
Uz član 98. Zakona – Predlaže se da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije. Za uspostavljanje Jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija, opredeljena su sredstva u budžetu za 2018. godinu za potrebe Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst), imajući u vidu da je neophodno obezbediti nesmetan rad organa i organizacija čije se funkcionisanje finansira iz budžeta Republike Srbije, kao i da bi se obezbedili uslovi za blagovremenu primenu predloženih zakonskih rešenja, što može imati pozitivan uticaj na ostvarivanje pravne sigurnosti i obezbeđivanje transparentnosti u vođenju poreske politike.
VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Budući da se ovim zakonom uređuju poreski postupak i poreska administracija, kako bi se u procesnom smislu doprinelo ostvarivanju mera fiskalne politike koje se uređuju materijalnim poreskim propisima, obračun efekata na bazi izmena i dopuna ovog zakona nije moguće precizno iskazati u apsolutnom iznosu, zbog čega on nije dat u ovim iznosima saglasno odredbi člana 40. stav 2. Poslovnika Vlade („Službeni glasnik RS”, br. 61/06-prečišćen tekst, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13 i 76/14).
Postoji nekoliko ključnih efekata predloženih promena u smislu jačanja pravne sigurnosti uspostavljanjem jasnih pravila i preciziranjem pojmova i postupaka koji osiguravaju jednoobraznost u postupanju Poreske uprave čime unapređuju uslove poslovanja obveznicima obezbeđujući izvesnost posledica određene poresko-pravne situacije, na koji način se otklanja neizvesnost koja se javlja kao posledica neusaglašenosti u ukupnom pravnom okviru za poslovanje.
Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u Zakonu.
Predložena rešenja imaju uticaj na sve učesnike u poresko-pravnom postupku, dakle kako na same poreske obveznike i Poresku upravu, tako i na ostale subjekte koji su obavezni da učine neku radnju u poreskom postupku.
Zakon će imati pozitivan uticaj na:
Poresku upravu – imajući u vidu da će se usvajanjem nove organizacione strukture koja podrazumeva konsolidaciju osnovnih poslovnih funkcija na manje lokacija i diferenciranje između naplate osnovnih poreskih prihoda i administriranja sporednih zaduženja, redizajn sistema za upravljanje ljudskim resursima i izradu plana zadržavanja kvalitetnih kadrova, kao i unapređenje sistema za upravljanje rizikom i funkcije pružanja usluga poreskim obveznicima. Predviđene su i aktivnosti vezane za unapređenje funkcije kontrole i naplate, poresko–pravnih poslova kao i za efikasnije upravljanje materijalnim sredstvima i IT resursima;
– sve poreske obveznike – imajući u vidu dalje unapređenje elektronskog poslovanja u radu Poreske uprave čime se pojednostavljuje poreski postupak i poreska administracija i doprinosi bržem i jednostavnijem radu Poreske uprave, što pozitivno utiče na sve učesnike u poreskom postupku.
2. Kakve troškove će primena Zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima).
Primena ovog zakona ne bi trebalo da stvori dodatne (direktne) troškove poreskim obveznicima, imajući u vidu da elektronsko poslovanje doprinosi uštedi troškova u poslovanju, a i propisivanjem instituta poreske kontrole (spajanjem funkcija kancelarijske i terenske kontrole u jedinstvenu poresku kontrolu) takođe ne bi trebalo da stvori dodatne (direktne) troškove poreskim obveznicima.
3. Da li su pozitivne posledice donošenja Zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti.
Kao što je navedeno, poreski obveznici (privredni subjekti i fizička lica) neće snositi direktne troškove donošenjem ovog zakona, ali se takođe ocenjuje se da je potreba za prevazilaženjem problema veća od mogućih indirektnih troškova koje bi primena ovog zakona mogla stvoriti.
Naime, dodatno unapređenje elektronskog poslovanja u radu Poreske uprave pojednostavljuje poreski postupak, samim tim pojednostavljuje objedinjavanje poreskih procedura, bolje obučavanje poreskih službenika, kao i poboljšanje operativnih aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije, trebalo bi da doprinesu smanjenju troškova u ispunjavanju poreskih obaveza (lakše i pravednije uslove za poslovanje), kao i poboljšanju naplate poreza (stabilnost javnih finansija).
Kao što je navedeno, na predlog Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu propisuje se uspostavljanje Jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija, počev od 1. januara 2019. godine. U okviru Jedinstvenog informacionog sistema lokalnih poreskih administracija vodili bi se podaci koji su od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu i drugih izvornih javnih prihoda iz člana 2a ZPPPA, kao i podaci o naplati tih izvornih prihoda. Služba Vlade nadležna za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave uspostavlja, održava i upravlja Jedinstvenim informacionim sistemom lokalnih poreskih administracija i obezbeđuje tehničke uslove za njegovu primenu. S tim u vezi, ukazujemo da Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu već ima opredeljena sredstva u budžetu za 2018. godinu za realizaciju ove aktivnosti.
U pogledu odredaba koje propisuju mogućnost uvećanja plata za poreske službenike, ukazujemo da je takva mogućnost, sa utvrđenim kritrijumima, postojala i pre navedenih preciziranja odredbe člana 169t ZPPPA (kojom se ukida mogućnost smanjenja plate), te da su sredstva predviđena za moguće uvećanje plata poreskim službenicima koji postignu izuzetne rezultate rada u obavljanju poslova Poreske uprave, predviđena i ukalkulisana godišnjim budžetom Poreske uprave.
U pogledu odredaba kojima se propisuje da Narodna banka Srbije od 1. januara 2019. godine preuzima nadležnosti Poreske uprave za obavljanje poslova izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, poslova izdavanja certifikata za obavljanje menjačkih poslova i kontrole menjačkih poslova, kao i drugih poslova koji su, prema ZPPPA, u nadležnosti Ministarstva finansija – Poreske uprave, ukazujemo da se kroz odredbe Preddloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, koji je takođe u proceduri usvajanja, propisuje da Narodna banka Srbije preuzima deo zaposlenih u Poreskoj upravi koji na dan 31. decembra 2018. godine obavljaju poslove u vezi sa izdavanjem i oduzimanjem ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i poslove kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata i menjačkih poslova, kao i operativnu dokumentaciju, predmete, opremu i sredstva za rad koja služe za obavljanje tih poslova.
Navedeni prenos nadležnosti predložen je iz razloga unapređenja efikasnosti kontrole menjačkog poslovanja i deviznog poslovanja, s obzirom na faktičku povezanost između pružanja platnih usluga i obavljanja menjačkih poslova u praksi, te potrebu postojanja objedinjenog nadzora, te samim tim smanjenja troškova administriranja u oblasti menjačkog i deviznog poslovanja.
U pogledu obveznika koji će biti dužni da Poreskoj upravi dostavi i podatke o svim poslovnim prostorijama u kojima skladišti, odnosno smešta dobra, kao i o prostorijama u kojima obavlja registrovanu delatnost, osim ako su u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima ovi podaci već dostavljeni Poreskoj upravi, ukazujemo da se radi o manjem broju poreskih obveznika koji ove podatke nisu dostavili na načnim propisan ZPPPA ili odredbama drugih zakona, pre svega zakona kojim se uređuje akciza, te s tim u vezi, samo će ovi obveznici imati određene troškove prilikom dostavljanja navedenih podataka Poreskoj upravi.
4. Da li se Zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija.
Ocenjuje se da primena Zakona neće doprineti stvaranju novih privrednih subjekata ali će, u određenoj meri, posredstvom poboljšanja uslova poslovanja i jačanju pravne sigurnosti posredno pozitivno uticati na očuvanje tržišne konkurencije.
5. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o Zakonu.
Prilikom izrade ovog zakonskog rešenja usvojene su inicijative za izmenom pojedinih odredaba zakona, kako od strane poreskih obveznika, tako i brojnih državnih organa i drugih organizacija.
Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji je u postupku pripreme dostavljen nadležnim organima. Pored toga, dana 20. marta 2018. godine postavljen je na internet stranicu Ministarstva finansija (www.mfin.gov.rs) tako da su sve zainteresovane strane imale mogućnost da daju svoje sugestije i komentare.
6. Koje će se mere tokom primene Zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava.
Ministarstvo finansija – Poreska uprava (za javne prihode koje utvrđuje, naplaćuje i kontroliše) i nadležni poreski organi jedinica lokalnih samouprava (za svoje izvorne javne prihode – lokalne poreze koje utvrđuje, naplaćuje i kontroliše) nadležni su za sprovođenje Zakona.
Posebno ističemo da Ministarstvo finansija, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, njihovim objavljivanjem na zvaničnoj internet strani, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i dostupnost informacijama, kako bi se na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem Zakona.
Kako bi se ostvarili ciljevi koji se donošenjem ovog zakona žele postići, po potrebi će ovo ministarstvo davati mišljenja o njegovoj primeni, a organi uprave odgovarajuća uputstva za njegovo sprovođenje.
Po usvajanju zakona, ministar nadležan za poslove finansija propisaće izmene i dopune podzakonskog akta neophodnog za primenu odredba člana 29. ZPPPA (u skladu sa navedenim izmenama).
Takođe, ukazujemo da će se u okviru Poreske uprave pripremiti instrukcije za postupanje, kako bi se obezbedila jednoobrazna primena odredaba zakona koje će se odnositi, kako na postupanje nadležnih organizacionih jedinica Poreske uprave, tako i na same poreske obveznike.