ANALIZA EFEKATA ZAKONA
1. Određenje problema koji zakon treba da reši
Republika Srbija je 2014. godine usvojila Strategiju o sprečavanju zloupotrebe droga za period 2014-2021. godine i Akcioni plan za njeno sprovođenje za period 2014-2017. godine. Strategija se bavi individualnom i društvenom štetom povezanom sa upotrebom droga kao i kriminalom povezanim sa drogama i njihovim posledicama. Ciljevi strategije su struktuirani u okviru dva glavna stuba – smanjenje potražnje za drogama i smanjenje ponude droga. Strategija definiše pet oblasti delovanja politike droga: smanjenje potražnje za drogama; smanjenje ponude droga; koordinacija; međunarodna saradnja; i istraživanja, monitoring i evaluacija.
Prvo reprezentativno istraživanje na nacionalnom nivou među opštom populacijom (General Population Survey(GPS)) u Srbiji je sprovedeno 2014. godine na uzorku od 5385 osoba starosti 18-64 godine. Rezultati istraživanja ukazuju da je upotreba droga u Srbiji još uvek niska u poređenju sa većinom zemalja članica Evropske unije. Približno 8% odrasle populacije u Srbiji je koristilo neku ilegalnu psihoaktivnu supstancu ikada tokom života, pri čemu je upotreba droga zastupljenija među mlađom odraslom populacijom starosti 18-34 godine (12.8%). Najčešće korišćena droga je kanabis, sa 3.3% mlađe odrasle populacije koja je koristila kanabis u toku prethodnih 12 meseci i 1.8% tokom prethodnih mesec dana. Upotreba kanabisa je češća među muškarcima: 7.7% muškaraca starosti 18-34 godine je koristilo kanabis u prethodnih godinu dana, dok je ovaj procenat u ženskoj populaciji iste starosne grupe 1.5%. Upotreba drugih supstanci kao što su amfetamini, kokain i 3,4 methylamphetamine (MDMA/ekstazi) je ređa među opštom populacijom u Srbiji. Istraživanjem je obuhvaćena i upotreba novih psihoaktivnih supstanci (NPS) u opštoj odrasloj populaciji, i utvrđeno je da je približno 0.1% mlađe odrasle populacije (18-34 godine starosti) navelo upotrebu neke NPS tokom prethodne godine.
Podaci o hitnim slučajevima usled upotrebe droge potiču od Klinike za urgentnu i kliničku toksikologiju Nacionalnog centra za kontrolu trovanja Vojno medicinske akademije. Tokom 2014. godine u odeljenju je lečeno ukupno 312 klijenata zbog predoziranja. Osam od 10 klijenata koji su lečeni bilo je starosti 19-40 godina i u istoj proporciji su bili muškog pola. Više od polovine lečenih klijenata je zbrinuto zbog predoziranja heroinom (54.5%) i većina je bila starija od 30 godina. Približno četiri od 10 klijenata je imalo blago trovanje. Ukupno 50 klijenata (16%) je primljeno zbog upotrebe kanabisa, i ovi klijenti su bili mlađi od korisnika opioida, jer je polovina bila starosti 20-24 godina. Kod predoziranja stimulansima, klijenti su najčešće lečeni usled predoziranja amfetaminima (18 slučajeva), zatim kokainom (13 slučajeva) i MDMA (11 slučajeva).
Smrtni slučajevi izazvani drogama se mogu direktno povezati sa upotrebom droga (npr. trovanja ili predoziranja). Prema podacima nacionalnog Zavoda za statistiku, 2015. godine je zabeležen 41 smrtni slučaj izazvan upotrebom droga, što pokazuje trend smanjenja smrtnih slučaja izazvanih upotrebom droga u Srbiji od 2009. godine (2009. godine, 119 smrtnih slučajeva; 2010. godine, 75; 2011, 39; 2012, 50; 2013, 65; 2014, 52). U 2015. godini, 18 smrtnih slučajeva je bilo povezano sa opioidima. Skoro polovina smrtnih slučajeva je bila u starosnoj grupi 25-34 godine. U proseku, godina smrti je bila 33.2 za muškarce i 32.5 za žene. Većina preminulih su bili muškog pola.
Srbija se nalazi na balkanskoj ruti trgovine drogama, koja se koristi za krijumčarenje svih ilegalnih psihoaktivnih supstanci od istoka ka zapadu ili u obrnutom smeru. Kanabis je najčešće zaplenjivana ilegalna droga u zemlji. Kanabis se krijumčari kroz Srbiju, a deo te droge ostaje za domaće tržište. U prethodnim godinama prijavljena je domaća proizvodnja biljnog kanabisa u prirodnim uslovima i takozvanog skanka u veštačkim uslovima. Centralna balkanska ruta se koristi za krijumčarenje heroina; ipak, ova aktivnost je u opadanju i pojavljuju se nove rute i oblici krijumčarenja heroina, kao što su transport preko mora i preorijentisanje organizovanih kriminalnih grupa na krijumčarenje kokaina. Iz ovih razloga, heroin koji ulazi u Srbiju je sve češće namenjen snabdevanju lokalnog tržišta.
Kokain se obično krijumčari u malim količinama, uglavnom za potrebe lokalnog tržišta, iz zapadnih evropskih zemlja, od stane kurira koji prenose drogu u telu (body-packers) iz zemalja Južne Amerike, kao i putem poštanskih pošiljki.
Prethodnih godina je u Srbiji primećen porast prevalencije sintetičkih stimulansa i takođe NPS i njihovih komponenti. Za neke od njih se veruje da se proizvode u kuhinjskim laboratorijama u zemlji. Tokom 2013. godine je otkrivena i razmontirana ilegalna laboratorija za proizvodnju metakvalona. Upotreba sintetičkih droga se uglavnom dešava u noćnim klubovima i na velikim muzičkim festivalima.
U 2015. godini je kroz 6419 zaplena droga zaplenjeno 1.3 tone biljnog kanabisa,11 kg kanabis smole, 97 kg heroina, 26 kg amfetamina i 6 kg (6 287 pilula) MDMA.
Podaci o čistoći i cenama zaplenjenih supstanci su oskudni. Dostupne informacije sugerišu da je heroin koji je zaplenjen na graničnim prelazima velike čistoće. Kanabis biljka se na maloprodajnom nivou obično kupuje u količinama od 0.5 kg do 1 kg, po ceni od 1000 do 1500 evra po kilogramu. Skank se obično prodaje u malim paketima od 0.2 do 0.3 g po ceni od 8-10 evra, dok cena za jedan kilogram varira od 3000-4000 evra. Cena kilograma heroina je od 19000- 22000 evra, dok je maloprodajna cena na uličnom nivou za gram od 20-25 evra. Sintetičke psihoaktivne supstance su obično jeftinije; cena tablete MDMA je 3-5 evra u Beogradu i Novom Sadu, ali u manjim gradovima cena može da poraste i do 10 evra. Cena kilograma amfetamina je oko 3000 evra. Cena kokaina varira od 40 000 do 50 000 za kilogram, ili od 80-100 evra za gram na maloprodajnom nivou.
Iz prikazanih podataka koji ukazuju na trenutnu situaciju u oblasti psihoaktivnih supstanci, proističe potreba za formiranjem službe koja bi se na nacionalnom nivou bavila praćenjem situacije u oblasti psihoaktivnih supstanci. Trenutno ne postoji propis koji definiše osnivanje ovakve službe, zbog čijeg se nepostojanja uočeni problemi teško rešavaju. Naime, neophodno je sagledati potrebu za prikupljanjem podataka vezanim za potražnju i ponudu psihoaktivnih supstanci i u skladu sa dobijenom nalaizom predložiti mere za efikasnu nacionalnu politiku o psihoaktivnim supstancama. Predloženim izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama predviđeno je osnivanje Centra za monitoring droga i zavisnosti od droga, čiji je cilj praćenje stanja u oblasti psihokativnih supstanci u Republici Srbiji, i u skladu sa analizom stanja na osnovu dobijenih podataka, predlaganje efikasnih mera za smanjenje štetnih posledica izazvanih zloupotrebom psihokativnih supstanci.
Glavni problem je u nepostojanju nacionalnog sistema za prikupljanje podataka u vezi sa ponudom i potražnjom droga u Republici Srbiji. Podaci koji su od velikog značaja u potražnji droga su vezani za epidemiološke indikatore koji su u vezi sa brojem lečenih zavisnika, mortalitetom, infektivnim bolestima (HIV, hepatitis B i C), intravenskom upotrebom droge i predoziranjem. Ovi podaci mogu da ukažu na trendove u ponašanju korisnika psihoaktivnih supstanci, a na osnovu trendova neophodno je planirati preventivne programe koji su najefikasniji u merama za sprečavanje zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Posledice koje se vezuju za problem nepostojanja sistema za prikupljanje podataka su u neadekvatnom sagledavanju obima problema, programa koji se sprovode u oblasti prevencije i lečenja zavisnika, mortalitetu i infektivnim bolestima povezanim sa upotrebom psihoaktivnih supstanci, broju intoksikacija i predoziranja. Kao ključna posledica neadekvatnog sagledavanja obima problema je nemogućnost da se predlože efikasne mere koje će unaprediti programe za prevenciju i lečenje zavisnika od psihoaktivnih supstanci.
Podjednako je važno i sagledavanje situacije u oblasti ponude droga. Nemogućnost sagledavanja problema o trendovima zaplene droge, vrsti i čistoći droge, krivičnim delima povezanim sa drogom ima za posledicu nemogućnost praćenja trendova na tržištu droge, dostupnost droge na ulici i na osnovu toga efikasne mere za smanjenje ponude droga, posebno među mlađom pouplacijom koja sve češće eksperimentiše sa novim psihoaktivnim supstancama.
Od izuzetnog značaja je usopstavljanje Sistema za rano upozoravanje o novim psihoaktivnim supstancama. Na tržištu je sve veći broj ovih supstanci, a mogu se lako nabaviti i putem interneta. Ove supstance se ne nalaze na Listi psihoaktivvnih kontrolisanih supstanci, zbog čega je njihovu pojavu teško pratiti. Obzirom da su nove psihoaktivne supstance sintetičkog porekla, lako se proizvode u ilegalnim laboratorijama i cena im je niska, posledice korišćenja ovih supstanci su u ne malom broju fatalne.
Postoji veliki značaj da se uzorci zaplenjene droge mogu preneti preko granica države u cilju međunarodnih krivičnih istraga. Obzirom na nepostojanje službe za prenos uzoraka zaplenjene droge, posledica je ograničena mogućnost uključivanja u međunarodne postupke u vezi sa zaplenom droge.
Pitanje uzorkovanja, načina čuvanja i skladištenja psihoaktivnih supstanci je od ključnog značaja za efikasno postupanje sa oduzetim supstancama. Urdebom o uništavanju oduzetih psihoaktivnih supstanci regulisano je pitanje uništavanja psihoaktivnih kontrolisanih supstanci. Međutim, nepostojanje propisa koji uređuje skladištenje psihoaktivnih supstanci ima za posledicu ugroženu bezbednost u prostorijama gde se nalaze oduzete psihoaktivne kontrolisane supstance, ali i opasnost po zdravlje službenika koji dolaze u kontakt sa neadekvatno skladištenim psihoaktivnim supstancama.
2. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu
Donošenjem ovog zakona postići će se sledeći ciljevi:
Uvođenjem uslova koji bi omogućili funkcionisanje nacionalnog sistema za prikupljanje podataka o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, postići će se sagledavanje situacije u oblasti potražnje (prevencije i lečenja zavisnika). Polazna vrednost na kojoj se bazira ciljna vrednost može se postaviti na osnovu pojedinačnih podataka kojima raspolažu ustanove i institucije koje se bave programima za smanjenje potražnje. Obzirom da do sada nije sprovedena evaluacija preventivnih programa koji su ranije sprovedeni u pojedinačnim ustanovama, ne možemo sa sigurnošću utvrditi polaznu vrednost. Možemo se pozvati na ESPAD istraživanja koja su još 2011 . godine sprovedena na učenicima od 16 godina i na osnovu kojih je evidentirano da oko 7% učenika koristi marihuanu, a u značajno manjem procentu ostale psihoaktivne supstance i postaviti da ciljna vrednost nakon dve godine od uvođenja preventivnog programa za mlade bude smanjena za 2% u odnosu na poslednje rezultate. Polazna vrednost za broj smrtnih slučajeva povezanih sa upotrebom psihoativnih supstanci je oko 50 umrlih godišnje. Ciljna vrednost bi bila ispunjena ako bi se nakon preduzetih mera ova vrednost smanjila za 10% na godišnjem nivou. Polazna vrednost za broj lečenih zavisnika ne može se sa sigurnošću utvrditi jer trenutno ne postoji sistem za prikupljanje podataka na nacionalnom nivou. U vezi sa tim, ne raspolažemo sa informacijama o programima koji se sprovode u okviru lečenja. Ciljna vrednost bi mogla da bude uvođenje novih programa za lečenje koji podrazumevaju psihosocijalnu terapiju i rehabilitaciju zavisnika.
Uvođenjem Sistema za rano upozoravanje o novim psihoaktivnim supstancama, postiže se cilj koji je u direktnoj vezi sa stavljanjem novih psihoaktivnih supstanci pod zakonsku kontrolu, kao i procena rizika od upotrebe novih psihoaktivnih supstanci. Konačni cilj je informisanje svih subjekata (zdravstva, policije, uprave carina, škola, organizacija civilnog društva) u Republici Srbiji o pojavi novih psihoaktivnih supstanci i merama za smanjenje štetnih posledica izazvanih upotrebom novih supstanci.
Uspostavljanjem nacionalne kontakt tačke za prenos uzoraka zaplenjene droge, postiže se efikasna koordinacija u oblasti krivičnih istraga na međunarodnom nivou.
Obezbeđivanjem zakonskog okvira za uzorkovanje i skladištenje oduzetih psihoaktivnih supstanci, postiže se krajnji cilj koji se odnosi kako na bezbednost u vezi sa čuvanjem zaplenjenih supstanci, tako i na zaštitu zdravlja i životne sredine.
3. Druga mogućnost za rešavanje problema
Imajući u vidu činjenicu da je od donošenja Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama („Službeni glasnik RS”, br. 99/2010), proteklo osam godina, i da se pojavila potreba za drugačijim sistemskim rešenjima u odnosu na osnovni zakon, a koje su proistekle iz potrebe za usklađivanjem sa EU propisima, nije postojala mogućnost da se problemi koji se rešavaju ovim zakonom urede na drugačiji način od donošenja zakona o izmenama i dopunama zakona obzirom da su ova pitanja uređena Zakonom pa je njihova izmena jedino moguća izmenama i dopunama tog propisa čime će se obezbediti donošenje pravnog okvira za donošelje podzakonskih propisa koji će bliže odrediti način funkcionisanja novih institucija koje se uvode ovim izmenama i dopunama.
Pored toga u procesu harmonizacije sa EU propisima, kao i u vezi sa aktivnostima zadatim u Akcionom planu za Poglavlje 24 – Pravda, sloboda, bezbednost, Republika Srbija je u obavezi da ispuni obaveze u vezi sa predloženim rešenjima u Predlogu zakona. Time će se obezbediti da se podaci prate u skladu sa evropskim protoklima, kao i da budu uporedivi sa zemljama EU.
4. Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema
Obzirom da postojećim propisima nije predviđeno osnivanje pomenutih jedinica, donošenjem zakona steći će se mogućnost da se na nov i efikasan način postigne koordinacija sa svim institucijama u čijoj je nadležnosti sprovođenje programa za smanjenje potražnje i ponude psihoaktivnih supstanci. Informacije o situaciji u oblasti droga na nacionalnom nivou, kojima će raspolagati Centar za monitoring droga imaće pozitivne efekte koji će se ogledati u kontinuiranom unapređenju mera, kako u oblasti prevencije, lečenja i rehabilitacije, tako i u oblasti procene rizika od pojave novih psihoaktivnih supstanci i mera potrebnih za efikasno smanjenje ponude psihoaktivnih supstanci. U cilju jasno definisane uloge svih relevantnih institucija doneće se posebni protokoli koji će definisati način saradnje.
5. Na koga će i kako će uticati predložena rešenja
Rešenja predložena ovim zakonom uticaće na sve relevantne institucije i ustanove koje su nadležne za psihoaktivne kontrolisane supstance. Imajući u vidu da efikasno smanjenje štetnih posledica zloupotrebe droga zahteva koordinisan multidisciplinarni pristup svih nadležnih institucija, potrebno je obezbediti uslove koji će omogućiti što bolju saradnju među ministarstvima nadležnim za: zdravlje, prosvetu, unutrašnje poslove, rad, odbranu, omladinu i sport, kulturu, pravdu, poljoprivredu, državne uprave i lokalne samouprave, finansija – Uprava carina, i organizacijama, institutima i zavodima nadležnim za poslove javnog zdravlja i drugim zainteresovanim organizacijama. Uspostavljanjem dobre saradnje među pomenutim ministarstvima obezbediće se dobar kvalitet podataka o ponudi i potražnji psihoaktivnih supstanci na nacionalnom nivou i omogućiti sprovođenje efikasnih mera za smanjenje štetnih posledica zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.
Predloženim zakonskim rešenjem na nov način se uređuje sistem za praćenje situacije o psihoaktivnim supstancama. Naime, predviđa se koordinisan rad svih relevantnih institucija u prikupljanju i analizi podataka o psihoaktivnim supstancama, kao i predlaganje mera za efikasno sprečavanje štetnih posledica zloupotrebe ovih supstanci.
Centar za monitoring droga će na osnovu analize prikupljenih podataka, na pravi način sagledati potrebe koje se odnose na unapređenje programa prevencije, lečenja i rehabilitacije. Obezbediće se uslovi za evaluaciju ovih programa, i na taj način primenjivati programi koji pokazuju efikasan rezultat u oblasti prevencije, lečenja i rehabilitacije zavisnika.
Sistem za rano upozoravanje obezbediće efikasan i brz mehanizam razmene informacija, kako unutar Republike Srbije, tako i na međunarodnom nivou. U vezi sa tim, obezbediće se uslovi za efikasno donošenje mera za smanjenje štetnih posledica od upotrebe novih supstanci, posebno u školama, zdravstvenim ustanovama, ustanovama za izvršenje zatvorskih sankcija, kao i efikasniju kontrolu njihove zloupotrebe od strane policije, sudstva i tužilaštva.
Služba za prenos zaplenjenih supstanci obezbediće uslove za efikasno rešavanje pitanja istraga i van teritorije Republike Srbije.
Obezbeđivanje uslova za uzorkovanje i skladištenje oduzetih psihokativnih supstanci uticaće na sve subjekte koji predlažu mere za sprovođenje ovih aktivnosti, kao i predlaganje uslova za realizaciju ovih zadataka.
6. Troškovi koje će primena Zakona izazvati kod građana i privrede, posebno malih i srednjih preduzeća
Predložena rešenja u izmenama i dopunama zakona neće stvoriti dodatne troškove građanima, privredi i malim i srednjim preduzećima, odnosno troškovi koji će nastati primenom rešenja predviđenih ovom zakonom već postoje, samo su promenjeni načini na koji se sprovode ove aktivnosti.
Za primenu ovog zakona obezbeđena su sredstva u budzetu Republike Srbije za 2018. godinu, na razdelu 27 – Ministarstvo zdravlja, Program 1801 – Uređenje i nadzor u oblasti zdravstva, Programska aktivnost 0004 – Nadzor u oblasti lekova i medicinskih sredstava i kontrolisanih psihoaktivnih supstanci i prekursora, ekonomska klasifikacija 411 – Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade), u iznosu od 21.669.000 dinara, ekonomska klasifikacija 412 – Socijalni doprinosi na teret poslodavca u iznosu od 3.878.000 dinara.
U toku 2019. godine potrebno je zaposliti 2 izvršioca, u zvanju mlađeg savetnika. Zapošljavanje 2 izvršioca u 2019. godini planirano je novim Pravilnikom o unutrašnjim uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu zdravlja (postupak izrade u toku ). Za 2 nova zaposlena, potrebno je obezbediti dodatna sredstva u budzetu za 2019. godinu, u okviru Programa 1801- Uređenje i nadzor u oblasti zdravstva, Programska aktivnost 0004 – Nadzor u oblasti lekova i medicinskih sredstava i kontrolisanih psihoaktivnih supstanci i prekursora, ekonomska klasifikacija 411 – Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade), u iznosu od 1.250.000 dinara, ekonomska klasifikacija 412 – Socijalni doprinosi na teret poslodavca u iznosu od 225.000 dinara. Ova sredstva će se obezbediti u okviru limita koje odredi Ministarstvo finansija za 2019. i naredne dve godine.
Za edukaciju državnih službenika u vezi sa novim poslovima koji prističu iz zakona, u cilju sprovođenja zakona, koristiće se opredeljena sredstva prema planu održivog budzeta Ministarstva, uz podršku raspoloživih EU projekata.
7. Da li pozitivni efekti opravdavaju troškove
Ovim izmenama i dopunama zakona stvaraju se mogućnosti za dalje unapređenje rada svih institucija nadležnih za psihoaktivne supstance, kao i drugih pravnih lica koja se bave psihoaktivnim supstancama.
Pozitivni efekti će se odraziti na sve subjekte koji se bave pitanjima smanjenja potražnje i ponude psihoaktivnih supstanci. Pre svega, pozitivni efekti će se odraziti na unapređenje programa za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju zavisnika, smanjiće se štetni efekti povećane zloupotrebe novih psihoaktivnih supstanci, a takođe i mere u vezi sa aktivnostima koje se odnose na uzorkovanje i bezbedno skladištenje oduzetih psihoaktivnih supstanci.
Uspostavljanjem Centra za monitoring droga obezbediće se sagledavanje sitaucije u oblasti ponude i potražnje psihoaktivnih supstanci. Na osnovu analize stanja, doneće se mere i programi koji će unaprediti program prevencije, lečenja i rehabilitacije, što će direktno uticati na smanjenje rizika od upotrebe psihoaktivnih supstanci, efikasnije i jeftinije lečenje zavisnika, pružanje psihosocijalne podrške u smislu za uključivanja u zajednicu nakon završenog lečenja, što će značajno smanjiti troškove socijalne zaštite, stope kriminaliteta i poboljšati kvalitet života zavisnika i njihovih porodica.
Sistem za rano upozoravanje obezbediće efikasnu identifikaciju i kontrolu novih supstanci, procenu rizika i pravovremeno reagovanje u slučaju njihove pojave, pre svega u cilju zaštite zdravlja korisinika i njihove bezbednosti.
Služba za prenos i analizu uzoraka zaplenjenih psihoaktivnih supstanci će kao pozitivan efekat imati efikasniju kontrolu zloupotrebe i pomoći krivičnim istragama i van teritorije Republike Srbije.
Obezbeđivanje uslova za uzorkovanje i skladištenje oduzetih psihoaktivnih supstanci imaće pozitivan efekat na povećanu bezbednost koja se odnosi na čuvanje oduzetih supstanci, kao i na zaštitu zdravlja i životne sredine od posledica štetnog dejstva psihoaktivnih supstanci.
8. Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju
Ovim izmenama i dopunama zakona stvaraju se mogućnosti za dalje unapređenje rada svih institucija nadležnih za psihoaktivne supstance, kao i drugih pravnih lica koja se bave psihoaktivnim supstancama.
9. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove
Ministarstvo zdravlja je sprovelo javnu raspravu u periodu od 26. decembra 2016. godine do 20. januara 2017. godine, za predstavnike državnih organa, javnih službi, predstavnike zdravstvenih ustanova, stručnu javnost i druge zainteresovane učesnike, a tekst Predloga bio je postavljen na sajtu Ministarstva zdravlja, www.zdravlje.gov.rs.
U toku trajanja javne rasprave organizovane su tri prezentacije Predloga zakona, i to:
Beograd, 26. decembra 2016. godine, u periodu od 10:00 do 14:00 časova, u prostorijama Privredne komore Srbije, Beograd, Resavska 13-15 –sala 2 u prizemlju;
Novi Sad, 10. januara 2017. godine, u periodu od 10:00 do 14:00 časova, u velikoj sali Skupštine AP Vojvodine, službeni ulaz, Banovinski prolaz, Novi Sad;
Kragujevac, 18. januara 2017. godine, u periodu od 10:00 do 13:00 časova, u Skupštinskoj sali Grada Kragujevca, Kragujevac, Trg Slobode 3.
U toku javne rasprave svim učesnicima je predstavljen Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, nakon čega je sprovedena diskusija u vezi predloga, primedbi i sugestija koje su date na gore pomenuti Predlog. Dogovoreno je da se svi predlozi, primedbe, sugestije dostave u pismenoj formi u zaključkom propisanom roku.
Najveći broj pristiglih primedbi odnosi se na odredbe kojima se uređuje uzgoj industrijske konoplje i primena kanabisa u medicinske svrhe. Predlozi koji se odnose na uzgoj konoplje su prihvaćeni, imajući u vidu da je važećim Zakonom o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama već određen dozvoljen procenat THC u biljci, zbog čega smo bili saglasni da ne treba novim zakonskim rešenjem smanjiti procenat THC u industrijskoj konoplji, kako privreda ne bi imala posledice koje bi proistekle iz smanjene mogućnosti za uzgoj sorti koje se već niz godina uzgajaju u Republici Srbiji. Nisu prihvaćeni predlozi za legalizaciju ulja kanabisa u medicinske svrhe, obzirom da je stav stručne javnosti da ne postoje kliničke studije na ljudima koje bi potvrdile ove stavove, kao i na činjenicu da postoje registrovani lekovi na bazi kanabisa, zbog čega nema osnova uvoditi legalizaciju ulja kanabisa za medicinsku upotrebu.
10. Koje će mere biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja zakona
Nadležni organi i organizacije u cilju sprovođenja zakona, kako bi se obezbedila puna primena istog, sprovodiće sledeće mere i aktivnosti:
Regulatorne: U cilju realizacije svih obaveza koje proističu iz zakona, Vlada Republike Srbije će doneti propis kojim se bliže određuje način čuvanja oduzetih psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, njihovo skladištenje, uzorkovanje i uništavanje, u roku od 12 meseci nakon donošenja zakona, obzirom da je potrebno sprovesti procenu kapaciteta za skladištenje oduzetih psihaoktivnih supstanci. Pored toga Ministarstvo zdravlja će uz saglasnost Ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove doneti propis kojim se bliže uređuju uslovi u pogledu prostora, opreme i kadra koje moraju da ispunjavaju ovlašćene laboratorije. Ministarstvo zdravlja će u roku od 12 meseci nakon usvajanja zakona doneti sve protokole o saradnji sa ostalim organima i organizacijama, kako bi se obezbedilo efikasno prikupljanje podataka u skladu sa EU protokolima.
Institucionalno upravljačke: Obzirom da će se izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama obezbediti pravni okvir za osnivanje Centra za monitoring droga i zavisnosti od droga i Sistema za rano upozoravanje o novim psihoaktivnim supstancama u Ministarstvu zdravlja će se u Centru za monitoring droga i zavisnosti od droga primiti dva nova izvršioca u zvanju mlađeg savetnika, obzirom da se trenutno na poslovima Ministarstva zdravlja koja se bave pitanjem analize stanja u oblasti droga nalazi jedan izvršilac u zvanju savetnika.
Aktivnosti koje se odnose na unapređenje međuinstitucionalne saradnje i koordinacije će se odvijati putem organizovanja nacionalnih seminara, edukacija i sastanaka na kojima će se razmenjivati iskustva sa drugim institucijama i donositi zajednički akcioni planovi za određene aktivnosti u oblasti smanjenja potražnje i ponude psihoaktivnih supstanci.
U cilju sprovođenja EU direktive koja se odnosi na određivanje Nacionalne kontakt tačke za prenos i analizu zaplenjene droge u Ministarstvu unutrašnjih poslova, nije neophodno menjati organizacionu strukturu, niti menjati broj zaposlenih. Neophodno je odrediti osobu u okviru postojećih organizacionih i kadrovskih kapaciteta koja će biti zadužena za sprovođenje ove obaveze.
Neregulatorne mere: Radi stalnog unapređenja kapaciteta za sprovođenje aktivnosti u oblasti praćenja situacije u oblasti psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, sprovodiće se niz informacionih i obrazovnih kampanja i edukacija službenika zaposlenih u organizacijama koje su uključene u saradnju u oblasti psihoaktivnih supstanci.