O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije kojom je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Razlog za donošenje ovog zakona je da se obezbedi pravni okvir za organizovanje i sprovođenje vojne, radne i materijalne obaveze u jasno podeljenim nadležnostima i odgovornostima između organizacione jedinice Ministarstva odbrane nadležne za poslove vojne, radne i materijalne obaveze i njoj potčinjenih teritorijalnih organa preko kojih Ministarstvo odbrane obezbeđuje i sprovodi ostvarivanje vojne obaveze, kao i obezbeđivanje pravnog okvira za obučavanje određene kategorije građana za odbranu zemlje.
Za osam godina od kako je donet Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, a na bazi dosadašnjeg iskustva, ukazala se potreba za izmenama i dopunama Zakona, sa željom da se preciznije definišu pojedine odredbe koje će učiniti jasniju a samim tim i efikasniju i precizniju primenu ovog zakona.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Članom 1. kojim je izmenjen stav 2. člana 6. Zakona propisuje se pravni osnov da drugi državni organi obezbede prostor i tehničke uslove za rad teritorijalnih organa i preuzmu njihovo obezbeđenje (dokumenta sa oznakom državna tajna i dr. podaci čije oticanje bi imalo nesagledive posledice po bezbednost države).
Članom 2. kojim se menja stav 5. člana 10. Zakona vrši se usklađivanje termina sa odredbama člana 97. stav 2. Zakona o odbrani.
Dodavanjem stava 6. obezbeđuje se pravni osnov za formiranje kurirsko-pozivarskog sistema, odnosno kurirsko-pozivarske jedinice, kao privremenog sastava, koja se obrazuje od obveznika radne obaveze kojima nije određen ratni raspored, a za potrebe pozivanja rezervnog sastava obveznika radne obaveze i vlasnika stvari iz popisa.
U članu 3. zamenjivanjem reči šest sa brojem 12 u stavu 1. člana 17. omogućava se regrutu da se uputi u više uputnih rokova u toku dvanaest meseci bez ponovnog lekarskog pregleda, čime se poštuje princip ekonomičnosti.
Članom 4. dopunjen je član 19. Zakona čime je zakonom regulisano da regrutna komisija ocenjuje sposobnost za vršenje vojne službe, pored regruta, i lica u rezervnom sastavu.
Dodatim stavom 4. stvoren je pravni osnov da ocenu sposobnosti za vršenje vojne službe regrutna komisija može dati vojnom obvezniku za koga je utvrđeno da boluje od neizlečive bolesti ili da ima telesni invaliditet bez izgleda za izlečenje, na osnovu medicinske dokumentacije iz razloga što zbog prirode zdravstvenog stanja nije u mogućnosti da se odazove za vršenje lekarskih i drugih pregleda i psiholoških ispitivanja u ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi.
U članu 5. dodatim stavom u članu 26. Zakona izvršeno je usaglašavanje sa važećim članom 41. stav 1. tačka 5. zakona.
Odredbom člana 6. kojom su zamenjene reči u stavu 2. člana 29. Zakona izvršeno je usaglašavanje sa dodatim stavom 3. člana 26. Zakona. Zamenom reči u stavu 2. člana 29. izvršene su tehničke ispravke u tekstu.
Članom 7. u članu 36. Zakona izvršeno je usaglašavanje sa terminom „rezervni sastav“ iz već važećeg člana 48. Zakona, a koji predstavlja širi pojam od rezervnog sastava Vojske Srbije.
Članom 8. brisan je član 38. Zakona iz razloga što su odredbe iz ovog člana uređene odredbama čl. 145. do 170. Zakona o Vojsci Srbije .
Članom 9. brisan je podnaslov posle člana 46. i član 47. Zakona iz razloga što je odredbom člana 91. Zakona o Vojsci Srbije već propisano da vojniku na služenju vojnog roka pripadaju novčana primanja i druge naknade koje odredi ministar i iz toga razloga nije neophodno da se ova prinadležnost reguliše ovim Zakonom.
Članom 10. izmenjen je član 50. iz razloga što se, na osnovu predloženih bezbednosnih aspekta u cilju iznalaženja adekvatnih rešenja u ovoj oblasti, popuna u Agenciji vrši na isti način kao i popuna u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Članom 11. izmenjen je stav 3. člana 51. Zakona čime je regulisano da se vojna obaveza u rezervnom sastavu izvršava i realizacijom vojnih dužnosti kao što su odazivanje pozivu radi saopštavanja, promene i ukidanja ratnog rasporeda, a koje utiču na ukupan kvalitet realizacije poslova vojne obaveze.
Članom 12. izvršena je izmena stava 8. člana 54. Zakona iz razloga što se osnovna obuka vojnika u ratu izvodi prema važećem Programu obuke vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka i traje 180 časova, uz dnevno opterećenje 10 časova (osam časova pre podne i dva časa posle podne), uključujući i vanradne dane (osim nedelje), što ukupno iznosi 20 radnih dana.
Za pripadnike rezervnog sastava koji nisu odslužili vojni rok sa oružjem vreme od 25 dana predstavlja vremenski period u kome mogu da steknu veštine i sposobnosti neophodne za obavljanje vojničke dužnosti
Članom 13. izmenjen je stav 1. člana 60. Zakona iz razloga što državni organi ne formiraju jedinice civilne zaštite i stav 3. čime su termini usklađeni sa terminima iz člana 97. Zakona o odbrani.
Članom 14.
– izmenjen je stav 1. člana 61. čime je zakonska odredba usaglašena sa nadležnošću teritorijalnog organa kod kojeg se vojni obveznik vodi u evidenciji (rešavanje statusnog pitanja vojnog obveznika).
– brisanjem tačke 3. izmenjen je stav 2. člana 61, iz razloga što lica koja su pod istragom, ili je pokrenut prekršajni ili krivični postupak, za dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, državnih organa i Vojske Srbije propisanih Krivičnim zakonikom, shodno odredbama Zakonika o krivičnom postupku i Zakonom o prekršajima, ne mogu boraviti u inostranatvu, zbog mera koje preduzima javni tužilac i sudija za prekršaje.
– izmenom stava 4. omogućeno je da se regrut do kraja kalendarske godine u kojoj navršava 30 godina uputi na služenje vojnog roka.
U članu 15. izmenom člana 65. Zakona usaglašen je pravni osnov za davanje saglasnosti za otpust iz državljanstva Republike Srbije sa odredbama propisa koji reguliše otpust lica iz državljanstva Republike Srbije.
U članu 16. zamenom predmetnih reči u stavu 3. člana 66. Zakona izvršena je zbog toga što se prevođenjem u rezervni sastav u svojstvu lica u rezervnom sastavu koje je služenje vojnog roka regulisalo u civilnoj službi, licu upisuje obaveza koju nije izvršilo čime se stvara neprecizna evidencija o licima koja su stvarno regulisala služenje vojnog roka u civilnoj službi kao i njihovo neadekvatno raspoređivanje u civilnu zaštitu. Zamenom predmetnih reči, regrut dvojni državljanin koji nije regulisao obavezu služenja vojnog roka ni u jednoj od država čiji je državljanin i navršio je 27 godina, a stalno živi u inostranstvu, prevodi se u rezervni sastav u skladu sa članom 48. st.1. tačka 3. važećeg Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi.
U članu 17. izmenom člana 67. Zakona i dodavanjem novih stavova stvoren je pravni osnov za regulisanje naknade putnih i drugih troškova u vezi sa vršenjem vojne obaveze i obaveze obučavanja za odbranu zemlje.
Dodavanjem stavova u ovom članu zakonom su regulisane konkretene naknade vojniku na služenju vojnog roka, odnosno licu u rezervnom sastavu pozvanom u vezi sa vršenjem vojne obaveze kao i građaninu kategorije neraspoređenog vojnog obveznika iz rezervnog sastava pozvanom u vezi sa obučavanjem za odbranu zemlje.
U članu 18. menjanjem člana 68. izvršeno je usaglašavanje sa odredbama propisa koji reguliše prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja kao i obaveze u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana.
Članom 19. član 69. menja se iz razloga što se predloženim materijalnim rešenjima jasno propisuju novčane prinadležnosti pripadnika aktivne rezerve za vreme vršenja službe u rezervnom sastavu po ugovoru.
Članom 20. dodat je član 71a. iz sledećih razloga: Ustav Republike Srbije u članu 42. jemči zaštitu podataka o ličnosti. Stavom 2. istog člana određeno je da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom. Minimum pitanja koja moraju biti uređena zakonom su: svrha obrade podataka o ličnosti; vrsta podataka o ličnosti; način korišćenja podataka o ličnosti i vrsta korisnika kojima će podaci biti dostupni, kao i rokovi čuvanja podataka.
Dodatom odredbom zakonski se reguliše obrada podataka o ličnosti kao što su svrha obrade, vrsta podataka koji se obrađuju, način korišćenja tih podataka i rokovi čuvanja.
Prilikom prikupljanja i obrade podataka o ličnosti i vođenja evidencije o prikupljenim podacima vojnih obveznika, Ministarstvo odbrane i teritorijalni organ u obavezi su da postupaju u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a što se dodatnom odredbom vrši.
Član 21. dodavanjem novog stava u članu 72. Zakona, zakonski se reguliše vođenje vojne evidencije kategorije državljana Republike Srbije čiji roditelji i on na teritoriji Republike Srbije nemaju adresu stanovanja prijavljenu Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije.
Članom 22. kojim je dodat stav u članu 73. Zakona namera zakonodavca je da se odredi koji se podaci mogu prikupljati i obrađivati jer teritorijalni organ vodi evidenciju podataka o vojnim obveznicima koji borave u inostranstvu, na osnovu podataka prikupljenih od diplomatsko-konzularnih predstavništva ili su podaci prikupljeni neposredno od vojnih obveznika.
U članu 23. dodavanje člana 74a. izvršeno je iz razloga što je obezbeđenje podataka o ličnosti jedan od ključnih elemenata zaštite podataka o ličnosti. U predloženom članu zakonodavac želi da istakne koje su zakonske obaveze koje mora ispoštovati rukovalac evidencije vojnih obveznika.
Rukovalac i obrađivač dužni su da preduzmu tehničke, kadrovske i organizacione mere zaštite podataka, u skladu sa utvrđenim standardima i postupcima, a koje su potrebne da bi se podaci zaštitili od gubitka, uništenja, nedopuštenog pristupa, promene, objavljivanja i svake druge zloupotrebe, kao i da utvrde obavezu lica koja su zaposlena na obradi da čuvaju tajnost podataka.
Članom 24. menja član 76. Zakona iz razloga usaglašavanja sa odredbama člana 9. i 103. Zakona o opštem upravnom postupku, kao i zaštite naročito osetljivih podataka o ličnosti (podaci o zdravlju).
Član 25. dodatim članom 79a. definišu se kategorije građana koje se obučavaju za potrebe odbrane zemlje kao pravo i dužnost svih građana Republike Srbije. Obuku građana vršiće svi državni organi i organi državne uprave. Katagorije su definisane na osnovu usklađenih stavova na interresornom sastanku i okruglim stolovima sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvom unutrašnjih poslova, Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, Crvenim krstom Srbije, Fakultetom bezbednosti, Kriminalističko-policijskom akademijom, Savezom organizacija rezervnih vojnih starešina Srbije i OJ MO i VS.
Definisane su kategorije građana koje će za potrebe odbrane zemlje obučavati Ministartvo odbrane i kategorije građana koje će obučavati subjekti sistema odbrane u saradnji sa Ministarstvom odbrane.
Članom 26. kojim je dodat stav u članu 83. Zakona, sada stavlja radnu obavezu u pravne okvire iz razloga što nije bila u funkcionalnoj nadležnosti teritorijalnih organa MO i Uprave za obaveze odbrane, kada je donesen Zakon (bila u nadležnosti Uprave za vanredne situacije MO i područnih organa Ministarstva obrane).
Član 27. dodatim članom 83a. reguliše se nadležnost i vreme pozivanja obveznika radne obaveze i za mobilizaciju i delimičnu mobilizaciju radi provere spremnosti za izvršavanje mobilizacije.
Član 28. izmenama u članu 86. Zakona preciznije definiše nadležnosti za donošenje planova popune po osnovu radne obaveze.
Članom 29. izvršene su izmene člana 88. Zakona iz sledećih razloga: Ustav Republike Srbije u članu 42. jemči zaštitu podataka o ličnosti. Stavom 2. istog člana određeno je da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti i zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.
Minimum pitanja koja moraju biti uređena zakonom su: svrha obrade podataka o ličnosti; vrsta podataka o ličnosti; način korišćenja podataka o ličnosti i vrsta korisnika kojima će podaci biti dostupni i rokovi čuvanja podataka.
Stavom 5. propisan je pravni osnov za donošenje podzakonskog propisa kojim se određuje način i postupak vođenja evidencije obveznika radne obaveze kao i način dostavljanja podataka iz evidencije o obveznicima radne obaveze.
Članom 30. izvršena je izmena člana 89. Zakona radi stvaranja pravnog okvira za formiranje jedinica radne obaveze za izvršenje zadataka teritorijalnih organa koji se odnose na pozivanje vojnih obveznika putem kurirsko pozivarskog sistema, za izmeštanje teritorijalnih organa na rezervne ratne lokacije i utvrđivanje sposobnosti za vojnu službu u ratnom stanju formiranjem lekarskih ekipa.
U članu 31. izmenama i dopunama člana 91. Zakona precizirani su razlozi pozivanja jedinica radne obaveze u miru, obezbeđen je brži postupak donošenja odluke ministra odbrane o pozivanju jedinica radne obaveze i utvrđuje se obaveza subjekta sistema odbrane za dostavljanje zahteva za pozivanje teritorijalnom organu.
U članu 32. izvršena je zamena reči u članu 93. Zakona iz razloga što izraz „rasformirane“ označava i ukidanje jedinice radne obaveze, dok sa izrazom „dezangažovane“ zakon omogućava, po potrebi ponovno angažovanje iste jedinice radne obaveze.
U članu 33. kojim je izvršena izmena stava 2. člana 99. Zakona navedeni su svi subjekti, za čije potrebe se materijalna obaveza izvršava.
Članom 34. izvršene su izmene i dopune člana 104. Zakona iz sledećih razloga: Ustav Republike Srbije u članu 42. jemči zaštitu podataka o ličnosti.
Stavom 2. istog člana određeno je da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom. Minimum pitanja koja moraju biti uređena zakonom su: svrha obrade podataka o ličnosti; vrsta podataka o ličnosti; način korišćenja podataka o ličnosti i vrsta korisnika kojima će podaci biti dostupni i rokovi čuvanja podataka.
U članu 35. izvršena je izmena člana 109. Zakona kojom je definisano da se stvari iz popisa raspoređuju planom popune, za potrebe korisnika stvari. Precizno se uređuje da vlasnik ne može popunjavati stvarima u sopstvenoj svojini, već se popunjava razlikom između stvari koje ih sleduju po ratnoj organizaciji i sistematizaciji odnosno koje ih sleduju za izvršenje dobijenog zadatka i stvari iz sopstvenih kapaciteta. Korisnicima se raspoređuju stvari drugih vlasnika iz evidencije teritorijalnih organa
Stavovima 3, 4. i 5. utvrđuje se obaveza vlasnika stvari da se odazove pozivu teritorijalnog organa radi uvođenja u evidenciju, saopštavanja rasporeda i pregleda stvari i omogućava se preduzimanje mera protiv vlasnika stvari koji ne izvršavaju zakonsku obavezu po pitanju materijalne obaveze
Članom 36. izmenjen je član 111. Zakona iz razloga preciznijeg definisanja nadležnosti za donošenje Planova popune po osnovu materijalne obaveze.
Članom 37. dodat je član 125a. iz razloga usaglašavanja sa principima ravnopravnosti polova.
Odredbama članova 38, 39, 40. i 42. Zakona kojim su izvršene izmene članova 126, 128, 130. i 134. izvršeno je usaglašavanje kaznenih odredbi zakona sa Zakonom o prekršajima.
Izvršenom izmenom člana 126. propisuje se prekršajna odgovornost za neizvršavanje obaveza propisanih u čl. 10, 11, 51. i 61. ovog zakona.
Članom 41. kojim je izvršena dopuna člana 132. Zakona propisuje se prekršajna odgovornost za neizvršavanje obaveze propisane u članu 109. ovog zakona.
Članom 43. brisan je stav 2. člana 140. Zakona iz razloga što je obavljanje poslova nadzora od strane Inspektorata odbrane regulisano drugim propisima.
Članom 44. definisan je rok za donošenje propisa za izvršenje ovog zakona.
Član 45. predstavlja završnu odredbu, kojom je utvrđen rok stupanja na snagu ovog zakona.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Sredstva potrebna za sprovođenje ovog zakona obezbeđena su Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu („Službeni glasnik RS”, broj 113/17), Razdeo 19 – Ministarstvo odbrane, Glava 19.0 – Ministarstvo odbrane, Program 1703 – Operacije i funkcionisanje MO i VS, Funkcija 210 – Vojna odbrana, Programska aktivnost 0001 – Funkcionisanje MO i VS, Ekonomska klasifikacija 42 – Korišćenje usluga i roba
Sredstva za 2019. i 2020. godinu će se planirati u okviru limita koje Ministarstvo finansija utvrdi za Ministarstvo odbrane za 2019. i 2020. godinu.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12- prečišćen tekst), iz razloga što bi nedonošenje zakona u ovom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po bezbednost zemlje i rad organa i organizacija u izvršavanju poslova vojne, radne i materijalne obaveze. Takođe, donošenjem ovog zakona po hitnom postupku izvršiće se usaglašavanje sa odredbama Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o odbrani, koji je u skupštinskoj proceduri, a kojima se reguliše obučavanje građana za odbranu zemlje.