Predlog zakona o potvrđivanju dodatnog protokola između Republike Srbije i Međunarodne agencije za atomsku energiju uz Sporazum između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Međunarodne agencije za atomsku energiju o primeni garantija u vezi sa Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja

DODATNI PROTOKOL IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I MEĐUNARODNE AGENCIJE ZA ATOMSKU ENERGIJU UZ SPORAZUM IZMEĐU SOCIJALISTIČKE FEDERATIVNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE I MEĐUNARODNE AGENCIJE ZA ATOMSKU ENERGIJU O PRIMENI GARANTIJA U VEZI SA UGOVOROM O NEŠIRENJU NUKLEARNOG ORUŽJA

S OBZIROM NA TO DA su Republika Srbija (u daljem tekstu: „Srbija“) i Međunarodna agencija za atomsku energiju (u daljem tekstu: „Agencija“) strane u Sporazumu o primeni garantija u vezi sa Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja (u daljem tekstu: „Sporazum o garantijama“), koji je stupio na snagu 28. decembra 1973. godine;

SVESNI želje međunarodne zajednice za daljim unapređenjem neširenja nuklearnog oružja, povećanjem delotvornosti i poboljšanjem efiksanosti sistema garantija Agencije;

PODSEĆAJUĆI da Agencija, pri sprovođenju garantija, mora uzeti u obzir potrebu da se: izbegne ometanje privrednog i tehnološkog razvoja Srbije ili međunarodne saradnje u oblasti nuklearnih aktivnosti u mirnodopske svrhe; vodi računa o zdravlju, sigurnosti, fizičkoj zaštiti i drugim odredbama o bezbednosti koje su na snazi, kao i pravima pojedinaca; preduzima sve mere predostrožnosti za zaštitu poslovnih, tehnoloških i industrijskih tajni, kao i drugih poverljivih informacija koje sazna;

S OBZIROM NA TO DA učestalost i intenzitet aktivnosti opisanih u ovom protokolu treba da budu svedene na minimum dosledno cilju povećanja delotvornosti i poboljšanja efikasnosti garantija Agencije;

NA OSNOVU GORE NAVEDENOG Srbija i Agencija su se dogovorile o sledećem:

ODNOS IZMEĐU PROTOKOLA I SPORAZUMA O GARANTIJAMA

Član 1.

Odredbe Sporazuma o garantijama primenjuju se na ovaj protokol u meri u kojoj su relevantne i u skladu sa odredbama ovog protokola. U slučaju neslaganja između odredbi Sporazuma o garantijama i odredbi ovog protokola, primenjuju se odredbe ovog protokola.

DOSTAVLJANJE INFORMACIJA

Član 2.

a. Srbija dostavlja Agenciji deklaraciju koja sadrži:

opšti opis i informacije o lokaciji istraživačkih i razvojnih aktivnosti povezanih sa nuklearnim gorivnim ciklusom, koje ne uključuju nuklearni materijal, koje se sprovode na bilo kom mestu, a finansira ih, posebno odobrava ili kontroliše Srbija ili se sprovode u ime Srbije.

informacije, koje utvrdi Agencija, a Srbija odobri, na osnovu očekivanih poboljšanja delotvornosti ili efikasnosti operativnih aktivnosti od značaja za garantije u postrojenjima i na lokacijama izvan postrojenja, gde se nuklearni materijal obično koristi.

opšti opis svake zgrade na svakom lokalitetu, uključujući njenu upotrebu i, ako se to iz opisa ne vidi, njen sadržaj. Opis mora da sadrži mapu lokaliteta.

opis obima operacija za svaku lokaciju uključenu u aktivnosti navedene u Aneksu I ovog protokola.

informacije u kojima se navodi lokacija, operativni status i procenjeni godišnji kapacitet proizvodnje u rudnicima uranijuma, te postrojenjima za koncentrovanje rude uranijuma i postrojenjima za koncentrovanje rude torijuma i tekuća godišnja proizvodnja u takvim rudnicima i postrojenjima za koncentrovanje rude za Srbiju u celini. Srbija dostavlja, na zahtev Agencije, tekuću godišnju proizvodnju za pojedinačne rudnike ili postrojenja za koncentrovanje rude. Pružanje ovih informacija ne zahteva detaljan obračun nuklearnog materijala.

informacije o izvornom materijalu koji nije dostigao sastav i čistoću pogodnu za proizvodnju goriva ili za izotopsko obogaćivanje, i to:

(a) količine, hemijski sastav, upotrebu ili namenu takvog materijala, bez obzira da li je za nuklearnu ili nenuklearnu upotrebu, za svaku lokaciju u Srbiji na kojoj se materijal nalazi u količinama koje prelaze deset metričkih tona uranijuma, odnosno dvadeset metričkih tona torijuma i za druge lokacije sa više od jedne metričke tone, ukupnu količinu za Srbiju kao celinu ako ta količina prelazi deset metričkih tona uranijuma ili dvadeset metričkih tona torijuma. Pružanje takvih informacija ne zahteva detaljan obračun nuklearnog materijala.

(b) količine, hemijski sastav i odredište svakog izvoza takvog materijala iz Srbije za posebne nenuklearne namene u količinama koje prelaze:

(1) deset metričkih tona uranijuma ili, za uzastopne izvoze uranijuma iz Srbije u istu državu, svaku količinu manju od deset metričkih tona, ali koja prelazi ukupno deset metričkih tona godišnje;

(2) dvadeset metričkih tona torijuma ili, za uzastopne izvoze torijuma iz Srbije u istu državu, svaku količinu manju od dvadeset metričkih tona, ali koja prelazi ukupno dvadeset metričkih tona godišnje.

(c) količine, hemijski sastav, trenutnu lokaciju i upotrebu ili namenu svakog uvoza u Srbiju takvog materijala posebno za nenuklearne namene u količinama koje prelaze:

(1) deset metričkih tona uranijuma ili, za uzastopne uvoze uranijuma u Srbiju, svaku količinu manju od deset metričkih tona, ali koja prelazi ukupno deset metričkih tona godišnje;

(2) dvadeset metričkih tona torijuma ili, za uzastopne uvoze torijuma u Srbiju, svaku količinu manju od dvadeset metričkih tona, ali koja prelazi ukupno dvadeset metričkih tona godišnje;

Podrazumeva se da ne postoji zahtev za dostavljanje informacija o takvom materijalu namenjenom za nenuklearnu upotrebu, onda kada je taj materijal u svom nenuklearnom obliku za krajnju upotrebu.

(vii) (a) informacije o količinama, upotrebi i lokacijama nuklearnog materijala koji je izuzet od garantija, u skladu sa članom 37. Sporazuma o garantijama;

(b) informacije o količinama (koje mogu biti u vidu procena) i upotrebi na svakoj lokaciji nuklearnog materijala, koji je izuzet od garantija po članu 36.(b) Sporazuma o garantijama, ali koji još nije u nenuklearnom obliku za krajnju upotrebu, u količinama većim od količina utvrđenih u članu 37. Sporazuma o garantijama. Dostavljanje ovih informacija ne zahteva detaljan obračun nuklearnog materijala.

(viii) informacije o lokaciji ili daljoj obradi srednje ili visoko aktivnog otpada, koji sadrži plutonijum, visoko obogaćeni uranijum ili uranijum-233, za koji su prestale garantije na osnovu člana 11. Sporazuma o garantijama. U smislu ovog stava, „dalja obrada“ ne obuhvata prepakivanje otpada ili njegovo dalje kondicioniranje koje ne uključuje separaciju elemenata, radi skladištenja ili odlaganja.

(ix) sledeće informacije o posebno utvrđenoj opremi i nenuklearnom materijalu koje su navedene u Aneksu II:

(a) za svaki izvoz takve opreme i materijala iz Srbije: naziv, količinu, lokaciju namene u zemlji prijema i datum ili, po potrebi, očekivani datum izvoza;

(b) na poseban zahtev Agencije, potvrdu Srbije, kao zemlje uvoza, o informacijama koje Agenciji dostavi druga država u vezi sa izvozom takve opreme i materijala u Srbiju.

(x) opšte planove za naredni desetogodišnji period koji se odnose na razvoj nuklearnog gorivnog ciklusa (uključujući planirane istraživačke i razvojne aktivnosti nuklearnog gorivnog ciklusa) kada ih odobri odgovarajući državni organ Srbije.

b. Srbija će učiniti svaki razuman napor da Agenciji pruži sledeće informacije:

opšti opis i informacije o lokaciji istraživačkih i razvojnih aktivnosti vezanih za nuklearni gorivni ciklus, koje ne obuhvataju nuklearni materijal i koje se posebno odnose na obogaćivanje, preradu nuklearnog goriva ili obradu srednje ili visoko aktivnog otpada koji sadrži plutonijum, visoko obogaćeni uranijum ili uranijum-233, koje se sprovode na bilo kom mestu u Srbiji ali koje ne finansira, posebno odobrava ili kontroliše Srbija ili se ne sprovode u ime Srbije. U smislu ovog stava, „obrada“ srednjeg ili visoko aktivnog otpada ne obuhvata prepakivanje otpada ili njegovo kondicioniranje koje ne uključuje separaciju elemenata, radi skladištenja ili odlaganja.

opšti opis aktivnosti i identitet fizičkog ili pravnog lica koje sprovodi takve aktivnosti na lokacijama izvan lokaliteta koje je utvrdila Agencija, a za koje Agencija smatra da bi mogle biti funkcionalno povezane sa aktivnostima na tom lokalitetu. Pružanje takvih informacija podleže posebnom zahtevu Agencije. One se blagovremeno dostavljaju nakon konsultacija sa Agencijom.

c. Na zahtev Agencije, Srbija obezbeđuje opširnije opise ili razjašnjenja svih informacija koje je pružila na osnovu ovog člana, u onoj meri u kojoj je to relevantno za potrebe garantija.

Član 3.

a. Srbija dostavlja Agenciji informacije navedene u članu 2.a.(i), (iii), (iv), (v), (vi)(a), (vii) i (x) i članu 2.b.(i) u roku od 180 dana od stupanja na snagu ovog protokola.

b. Srbija dostavlja Agenciji do 15. maja svake godine, ažurirane informacije navedene u tački a. ovog člana za period koji obuhvata prethodnu kalendarsku godinu. Ako nema nikakvih promena u odnosu na prethodno dostavljene informacije, Srbija će to naznačiti.

c. Srbija dostavlja Agenciji do 15. maja svake godine, informacije navedene u članu 2.a.(vi)(b) i (c) za period koji obuhvata prethodnu kalendarsku godinu.

d. Srbija kvartalno dostavlja Agenciji informacije navedene u članu 2.a.(ix)(a). Ove informacije se dostavljaju u roku od šezdeset dana nakon isteka svakog kvartala.

e. Srbija dostavlja Agenciji informacije navedene u članu 2.a.(viii) 180 dana pre obavljanja dalje obrade i do 15. maja svake godine informacije o promenama lokacije za period koji obuhvata prethodnu kalendarsku godinu.

f. Srbija i Agencija se dogovaraju o roku i učestalosti dostavljanja informacija navedenih u članu 2.a.(ii).

g. Srbija dostavlja Agenciji informacije iz člana 2.a.(ix)(b) u roku od šezdeset dana od zahteva Agencije.

DOPUNSKI PRISTUP

Član 4.

U vezi sa sprovođenjem dopunskog pristupa po članu 5. ovog protokola primenjuje se sledeće:

a. Agencija neće mehanički ili sistematski tražiti proveru informacija navedenih u članu 2; međutim, Agencija će imati pristup:

svakoj lokaciji navedenoj u članu 5.a.(i) ili (ii) na selektivnoj osnovi, kako bi se uverila da nema neprijavljenog nuklearnog materijala i neprijavljenih aktivnosti;

svakoj lokaciji navedenoj u članu 5.b. ili c. kako bi se rešilo pitanje tačnosti i kompletnosti informacija dostavljenih u skladu sa članom 2. ili rešila protivrečnost tih informacija;

svakoj lokaciji navedenoj u članu 5.a.(iii) u meri koja je Agenciji neophodna da potvrdi, za potrebe garantija, deklaraciju Srbije o statusu dekomisije postrojenja ili lokacije izvan postrojenja gde je nuklearni materijal uobičajeno korišćen.

b. (i) Osim kako je predviđeno u napred navedenoj tački (ii), Agencija će dostaviti Srbiji obaveštenje o pristupu najmanje 24 časa unapred;

(ii) Za pristup bilo kom mestu na lokalitetu, koji se traži u vezi sa posetama radi verifikacije projektnih informacija ili ad hoc ili rutinskih inspekcija na tom lokalitetu, vreme najave će biti, na zahtev Agencije, najmanje dva časa unapred ali, u izuzetnim okolnostima, može biti i kraće od dva časa.

c. Najava će biti u pisanom obliku i u njoj će se navesti razlozi pristupa i aktivnosti koje će se sprovesti tokom takvog pristupa.

d. U slučaju bilo kakvog pitanja ili protivrečnosti, Agencija će dati Srbiji priliku da razjasni i reši to pitanje ili protivrečnost. Takva prilika će se pružiti pre zahteva za pristup, osim ako Agencija smatra da će odlaganje pristupa ugroziti svrhu u koju se pristup traži. U svakom slučaju, Agencija neće donositi nikakve zaključke o tom pitanju ili o protivrečnosti sve dok se Srbiji ne pruži pomenuta prilika.

e. Ukoliko se Srbija ne saglasi drugačije, pristup će se vršiti samo tokom redovnog radnog vremena.

f. Srbija ima pravo da njeni predstavnici prate inspektore Agencije tokom njihove posete, pod uslovom da se inspektori time ne zadržavaju ili na drugi način ometaju u obavljanju svojih dužnosti.

Član 5.

Srbija obezbeđuje Agenciji pristup:

a. (i) svakom mestu na lokalitetu;

(ii) svakoj lokaciji koju Srbija navede na osnovu člana 2.a.(v)-(viii);

(iii) svakom dekomisioniranom postrojenju ili lokaciji izvan postrojenja, gde je nuklearni materijal uobičajeno korišćen,

b. svakoj lokaciji koju Srbija naznači po članu 2.a.(i), članu 2.a (iv), članu 2.a.(ix)(b) ili članu 2.b, osim onih lokacija navedenih u tački a.(i) ovog člana, smatrajući da će, ako ne može da obezbedi takav pristup, učiniti svaki razuman napor da, bez odlaganja, ispuni zahteve Agencije na drugi način.

c. svakoj lokaciji koju Agencija navede, osim lokacija navedenih u tačkama a. i b. ovog člana, za uzimanje uzoraka iz životne sredine na datoj lokaciji, smatrajući da će Srbija, ako ne može da obezbedi takav pristup, učiniti svaki razuman napor da, bez odlaganja, ispuni zateve Agencije na susednim lokacijama ili na neki drugi način.

Član 6.

Kod primene člana 5, Agencija može sprovesti sledeće aktivnosti:

a. za pristup u skladu sa članom 5.a.(i) ili (iii): vizuelni pregled, uzimanje uzoraka iz životne sredine, korišćenje uređaja za detekciju i merenje zračenja, primena pečata i drugih identifikacionih uređaja i uređaja za indikaciju neovlašćenog pristupa, kako je navedeno u Dopunskim aranžmanima i druge objektivne mere koje su se pokazale tehnički izvodljivim i čije korišćenje je odobrio Savet guvernera (u daljem tekstu: „Savet“), a nakon konsultacija između Agencije i Srbije.

b. za pristup u skladu sa članom 5.a.(ii): vizuelni pregled, brojanje stavki nuklearnog materijala, nedestruktivna merenja i uzorkovanja, korišćenje uređaja za detekciju i merenje zračenja, pregled zapisa koji se odnose na količine, poreklo i dispoziciju materijala, uzimanje uzoraka iz životne sredine i druge objektivne mere koje su se pokazale tehnički izvodljivim i čiju upotrebu je odobrio Savet, a nakon konsultacija između Agencije i Srbije.

c. za pristup u skladu sa članom 5.b: vizuelni pregled, uzimanje uzoraka iz životne sredine, korišćenje uređaja za detekciju i merenje zračenja, pregled zapisa o proizvodnji i otpremi koje se odnose na garantije i druge objektivne mere koje su se pokazale tehnički izvodljivim i čiju upotrebu je odobrio Savet, a nakon konsultacija između Agencije i Srbije.

d. za pristup u skladu sa članom 5.c: uzimanje uzoraka iz životne sredine, a u slučaju da se rezultatima ne rešava pitanje ili protivrečnost na lokaciji koju odredi Agencija u skladu sa članom 5.c, obavljanje vizuelnog pregleda na toj lokaciji, korišćenje uređaja za detekciju i merenje zračenja i, po dogovoru Srbije i Agencije, drugih objektivnih mera.

Član 7.

a. Na zahtev Srbije, Agencija i Srbija pripremaju aranžmane za organizovani pristup po ovom protokolu, kako bi se sprečilo prenošenje osetljivih informacija koje su u vezi sa širenjem nuklearnog oružja, ispunili zahtevi sigurnosti i fizičke zaštite ili zaštitile vlasničke ili poslovno osetljive informacije. Takvi aranžmani neće sprečiti Agenciju u sprovođenju aktivnosti koje su neophodne za dobijanje verodostojnog uverenja o nepostojanju neprijavljenog nuklearnog materijala i aktivnosti na predmetnoj lokaciji, uključujući rešavanje pitanja koja se odnose na tačnost i kompletnost informacija navedenih u članu 2. ili na protivrečnost u vezi sa tim informacijama.

b. Srbija može, kada dostavlja informacije navedene u članu 2, obavestiti Agenciju o mestima na lokalitetu ili lokaciji gde se može primeniti organizovani pristup.

c. Do stupanja na snagu bilo kog neophodnog Dopunskog aranžmana, Srbija može zahtevati organizovani pristup u skladu sa odredbama navedenim u stavu a.

Član 8.

Ništa iz ovog protokola neće sprečiti Srbiju da Agenciji ponudi pristup lokacijama pored onih navedenih u članovima 5. i 9. ili da zahteva od Agencije sprovođenje aktivnosti verifikacije na nekoj određenoj lokaciji. Agencija će, bez odlaganja, učiniti sve razumne napore da postupi po takvom zahtevu.

Član 9.

Srbija Agenciji obezbeđuje pristup lokacijama koje Agencija odredi kako bi sprovela uzimanje uzoraka iz životne sredine sa šireg područja, ali ukoliko Srbija ne može da obezbedi takav pristup, ona će učiniti svaki razuman napor kako bi ispunila zahteve Agencije na alternativnim lokacijama. Agencija neće tražiti takav pristup sve dok uzimanje uzoraka iz životne sredine sa šireg područja i proceduralne aranžmane po tom pitanju ne odobri Savet nakon konsultacija između Agencije i Srbije.

Član 10.

Agencija obaveštava Srbiju o sledećem:

a. Aktivnostima sprovedenim po ovom protokolu, uključujući aktivnosti u pogledu bilo kakvih pitanja ili protivrečnosti na koje je Agencija Srbiji skrenula pažnju, u roku od šezdeset dana od sprovođenja aktivnosti od strane Agencije.

b. Rezultatima aktivnosti u pogledu bilo kakvih problema ili protivrečnostima na koje je Agencija Srbiji skrenula pažnju, što pre, ali u svakom slučaju, u roku od trideset dana nakon što je Agencija utvrdila rezultate.

c. Zaključcima koje je Agencija donela na osnovu svojih aktivnosti po ovom protokolu. Zaključci se dostavljaju jednom godišnje.

IMENOVANJE INSPEKTORA AGENCIJE

Član 11.

a. (i) Generalni direktor obaveštava Srbiju da je Savet saglasan sa imenovanjem bilo kog službenika Agencije za inspektora za garantije. Ukoliko Srbija ne obavesti generalnog direktora da odbija da se takav službenik imenuje za inspektora za Srbiju u roku od tri meseca od prijema obaveštenja o odobrenju Saveta, smatraće se da je inspektor o kom je Srbija obaveštena i određen za Srbiju.

(ii) Generalni direktor, postupajući po zahtevu Srbije ili na sopstvenu inicijativu, odmah obaveštava Srbiju o povlačenju imenovanja bilo kog službenika kao inspektora zaduženog za Srbiju.

b. Smatra se da je obaveštenje navedeno u stavu a. Srbija primila sedam dana nakon što je Agencija poslala obaveštenje Srbiji preporučenom poštom.

VIZE

Član 12.

Srbija će u roku od mesec dana od prijema zahteva obezbediti imenovanom inspektoru, navedenom u zahtevu, odgovarajuću vizu za više ulazaka/izlazaka odnosno tranzitnu vizu, tamo gde je potrebno, kako bi se omogućilo inspektoru da stupi i boravi na teritoriji Srbije radi obavljanja svojih dužnosti. Sve potrebne vize moraju da važe najmanje godinu dana i moraju da budu produžene, ako je to potrebno, tako da pokriju period trajanja inspektorovog imenovanja u Srbiji.

DOPUNSKI ARANŽMANI

Član 13.

a. Ako Srbija ili Agencija utvrde da je neophodno da se u Dopunskim aranžmanima naznači kako treba primeniti mere predviđene ovim protokolom, Srbija i Agencija će se dogovoriti o takvim Dopunskim aranžmanima u roku od devedeset dana od stupanja na snagu ovog protokola ili, ako se potreba za takvim Dopunskim aranžmanima utvrdi posle stupanja na snagu ovog protokola, u roku od devedeset dana od dana utvrđivanja te potrebe.

b. Do stupanja na snagu neophodnih Dopunskih aranžmana, Agencija ima pravo da primeni mere predviđene ovim protokolom.

KOMUNIKACIONI SISTEMI

Član 14.

a. Srbija dozvoljava i štiti slobodne komunikacije za službene potrebe Agencije između inspektora Agencije u Srbiji i sedišta Agencije, odnosno regionalnih kancelarija, uključujući prenos informacija sa i bez nadzora, koje su generisane radom uređaja Agencije za nadzor, odnosno kontrolu ili merenje. Agencija ima pravo, uz konsultacije sa Srbijom, da koristi međunarodno uspostavljene sisteme direktnih komunikacija, uključujući satelitske sisteme i druge oblike telekomunikacija koji se ne koriste u Srbiji. Na zahtev Srbije ili Agencije, detalji primene ovog stava u pogledu prenosa informacija sa ili bez nadzora, koje su generisane radom uređaja Agencije za nadzor odnosno kontrolu ili merenje, biće utvrđeni u Dopunskim aranžmanima.

b. Prilikom dostavljanja i prenosa informacija, kako je predviđeno u tački a. ovog člana, vodi se računa o potrebi da se zaštite vlasničke ili poslovno osetljive informacije ili projektne informacije koje Srbija smatra posebno osetljivim.

ZAŠTITA POVERLJIVIH INFORMACIJA

Član 15.

a. Agencija će održavati strogi režim efektivne zaštite protiv otkrivanja poslovnih, tehnoloških i industrijskih tajni i drugih poverljivih informacija koje Agencija sazna, uključujući takve informacije do kojih Agencija dođe prilikom sprovođenja ovog protokola.

b. Režim naveden u prethodnoj tački a. ovog člana obuhvata, između ostalog, odredbe koje se odnose na sledeće:

(i) opšte principe i prateće mere za postupanje sa poverljivim informacijama;

(ii) uslove zapošljavanja osoblja koji su u vezi sa zaštitom poverljivih informacija;

(iii) postupke u slučajevima povrede ili navodne povrede poverljivosti.

c. Režim naveden u prethodnoj tački a. ovog člana odobrava i periodično preispituje Savet Agencije.

ANEKSI

Član 16.

a. Aneksi ovog protokola čine njegov sastavni deo. Osim za potrebe izmene aneksa, izraz „Protokol“, kako se koristi u ovom dokumentu, podrazumeva Protokol i anekse zajedno.

b. Spisak aktivnosti iz Aneksa I i listu opreme i materijala iz Aneksa II može menjati Savet po savetu otvorene radne grupe stručnjaka koju osniva Savet. Svaka izmena stupa na snagu u roku od četiri meseca nakon njenog usvajanja od strane Saveta.

STUPANJE NA SNAGU

Član 17.

a. Ovaj protokol stupa na snagu na dan kada Agencija dobije od Srbije pisano obaveštenje da su zakonski, odnosno ustavni zahtevi Srbije za stupanje na snagu ispunjeni.

b. Srbija može, bilo kog dana pre stupanja ovog protokola na snagu, objaviti da će ovaj protokol primenjivati privremeno.

c. Generalni direktor odmah obaveštava sve države članice Agencije o svakoj deklaraciji privremene primene i o stupanju na snagu ovog protokola.

DEFINICIJE

Član 18.

Za potrebe ovog protokola:

a. Istraživačke i razvojne aktivnosti u vezi s nuklearnim gorivnim ciklusom jesu one aktivnosti koje se posebno odnose na svaki proces ili aspekt razvoja sistema nečeg od navedenog:

konverzija nuklearnog materijala,

obogaćivanje nuklearnog materijala,

proizvodnja nuklearnog goriva,

reaktori,

kritična postrojenja,

prerada nuklearnog goriva,

obrada (ne obuhvata prepakivanje ili kondicioniranje koje ne uključuje separaciju elemenata, radi skladištenja ili odlaganja) srednjeg ili visoko radioaktivnog otpada koji sadrži plutonijum, visoko obogaćeni uranijum ili uranijum-233,

ali ne obuhvata aktivnosti povezane sa teorijskim ili osnovnim naučnim istraživanjem ili istraživanjem i razvojem industrijske primene radioizotopa, primene u medicini, hidrologiji i poljoprivredi, uticaje na zdravlje i životnu sredinu, kao ni unapređeno (tehničko) održavanje.

b. Lokalitet je ona oblast koju Srbija odredi u relevantnim projektnim informacijama za postrojenje, uključujući zatvoreno postrojenje, i u relevantnim informacijama o lokaciji izvan postrojenja gde se nuklearni materijal uobičajeno koristi, uključujući zatvorenu lokaciju izvan postrojenja, gde je nuklearni materijal uobičajeno bio korišćen (ovo se ograničava na lokacije sa vrućim ćelijama ili lokacije gde su sprovođene aktivnosti povezane sa konverzijom, obogaćivanjem, proizvodnjom goriva ili preradom). On takođe obuhvata sve objekte, povezane sa postrojenjem ili lokacijom, za pružanje ili korišćenje neophodnih usluga, uključujući: vruće ćelije za obradu ozračenih materijala koji ne sadrže nuklearni materijal; objekte za tretman, skladištenje i odlaganje otpada; i zgrade povezane sa detaljno navedenim aktivnostima koje je Srbija navela na osnovu člana 2.a.(iv).

c. Postrojenje stavljeno van funkcije ili lokacija izvan postrojenja stavljena van funkcije jeste objekat ili lokacija na kojoj su preostale konstrukcije i oprema neophodna za njihovo korišćenje, uklonjeni ili učinjeni neupotrebljivim tako da se ne koriste za skladištenje i ne mogu više biti upotrebljeni za rukovanje, obradu ili korišćenje nuklearnog materijala.

d. Zatvoreno postrojenje ili zatvorena lokacija izvan postrojenja je objekat ili lokacija na kojoj su operacije obustavljene i nuklearni materijal uklonjen, ali nije stavljena van funkcije.

e. Visoko obogaćeni uranijum je uranijum koji sadrži 20 ili više procenata izotopa uranijuma-235.

f. Uzimanje uzoraka iz životne sredine na posebnoj lokaciji je uzimanje uzoraka iz životne sredine (npr. vazduha, vode, vegetacije, zemljišta, briseva) na lokaciji ili neposrednoj blizini lokacije koju utvrdi Agencija za potrebe pružanja pomoći Agenciji da donese zaključke o nepostojanju neprijavljenog nuklearnog materijala ili nuklearnih aktivnosti na naznačenoj lokaciji.

g. Uzimanje uzoraka iz životne sredine sa šireg područja je uzimanje uzoraka iz životne sredine (npr. vazduha, vode, vegetacije, zemljišta, briseva) na skupu lokacija koje utvrdi Agencija za potrebe pružanja pomoći Agenciji da donese zaključke o nepostojanju neprijavljenog nuklearnog materijala ili nuklearnih aktivnosti na širem području.

h. Nuklearni materijal je svaki izvorni ili specijalni fisibilni materijal, kako je definisano u članu XX Statuta. Izraz „izvorni materijal“ ne sme se tumačiti kao da se odnosi na rudu ili rudne ostatke. Svaka odluka Saveta prema članu XX Statuta Agencije, a nakon stupanja ovog protokola na snagu, kojom se dodaju materijali koji se smatraju izvornim materijalima ili specijalnim fisibilnim materijalima, imaće dejstvo po ovom protokolu samo nakon prihvatanja od strane Srbije.

i. Postrojenje je:

Reaktor, kritično postrojenje, postrojenje za konverziju, postrojenje za proizvodnju, postrojenje za preradu, postrojenje za separaciju izotopa ili poseban objekat za skladištenje; ili

svaka lokacija na kojoj se uobičajeno koristi nuklearni materijal u količinama većim od jednog efektivnog kilograma.

j. Lokacija izvan postrojenja je svaki objekat ili lokacija, koja nije postrojenje, gde se nuklearni materijal uobičajeno koristi u količinama od jednog efektivnog kilograma ili manje.

SAČINJENO u Beogradu, trećeg dana jula 2009. godine, u dva primerka, na engleskom jeziku.

U ime REPUBLIKE SRBIJE U ime MEĐUNARODNE AGENCIJE ZA ATOMSKU ENERGIJU

Potpis Potpis

ANEKS I

SPISAK AKTIVNOSTI NAVEDENIH U ČLANU 2.a.(iv) PROTOKOLA

Izrada rotorskih cevi centrifuge ili montaža gasnih centrifuga.

Rotorske cevi centrifuga su cilindri tankih zidova kako je opisano u tački 5.1.1.(b) Aneksa II.

Gasne centrifuge su centrifuge kako je opisano u uvodnoj napomeni tačke 5.1. Aneksa II.

(ii) Izradapregrada za gasnu difuziju.

Pregrade za gasnu difuziju su tanki, porozni filteri kako je opisano u tački 5.3.1.(a) Aneksa II.

(iii) Izrada ili montaža laserskih sistema.

Laserski sistemi su sistemi koji obuhvataju stavke opisane u tački 5.7. Aneksa II.

(iv) Izrada ili montaža elektromagnetnih separatora izotopa.

Elektromagnetni separatori izotopa su stavke navedene u tački 5.9.1. Aneksa II koji sadrže jonske izvore kako je opisano u tački 5.9.1.(a) Aneksa II.

(v) Izrada ili montaža kolona ili opreme za ekstrakciju.

Kolone ili oprema za ekstrakciju su stavke koje su opisane u tačkama 5.6.1., 5.6.2., 5.6.3., 5.6.5., 5.6.6., 5.6.7. i 5.6.8. Aneksa II.

(vi) Izrada mlaznica za aerodinamičku separaciju ili vrtložnih cevi.

Mlaznice za aerodinamičku separaciju ili vrtložne cevi su separacione mlaznice i vrtložne cevi opisane u tačkama 5.5.1. i 5.5.2. Aneksa II, respektivno.

(vii) Izrada ili montaža sistema za generisanje plazme uranijuma.

Sistemi za generisanje plazme uranijuma su sistemi za stvaranje plazme uranijuma kako je opisano u tački 5.8.3. Aneksa II.

(viii) Proizvodnja cevi od cirkonijuma.

Cevi od cirkonijuma su cevi opisane u tački 1.6. Aneksa II.

Proizvodnja ili poboljšanje kvaliteta teške vode ili deuterijuma.

Teška voda ili deuterijum je deuterijum, teška voda (oksid deuterijuma) i bilo koje drugo jedinjenje deuterijuma u kojem je odnos broja atoma deuterijuma i vodonika veći od 1:5000.

Izrada grafita nuklearne čistoće.

Grafit nuklearne čistoće je grafit koji ima stepen čistoće veći od 5 delova na milion ‘bor–ekvivalenta’ i gustinu veću od 1,50 g/cm3.

Proizvodnja posuda za ozračeno gorivo.

Posuda za ozračeno gorivo je sud za transport odnosno skladištenje ozračenog goriva koja pruža hemijsku, termičku i radiološku zaštitu i koja tokom rukovanja, transporta i skladištenja odaje toplotu radioaktivnog raspada.

Izrada reaktorskih kontrolnih šipki za reaktor.

Kontrolne šipke za reaktor su šipke kako je opisano u tački 1.4. Aneksa II.

Izrada rezervoara i sudova sigurnih u pogledu kritičnosti.

Rezervoari i sudova sigurni u pogledu kritičnosti su stavke koje su opisane u tačkama 3.2. i 3.4. Aneksa II.

Izrada mašina za cepanje ozračenih gorivnih elemenata.

Mašine za cepanje ozračenih gorivnih elemenata su oprema kako je opisano u tački 3.1. Aneksa II.

Izgradnja vrućih ćelija.

Vruće ćelije su ćelija ili međusobno povezane ćelije ukupne zapremine od najmanje 6 m3 sa slojem zaštite koji je jednak ili veći od ekvivalenta 0.5 m betona gustine 3,2 g/cm3 ili veće, opremljene uređajima za daljinske operacije.

ANEKS II

SPISAK POSEBNE OPREME I NENUKLEARNOG MATERIJALA ZA IZVEŠTAVANJE O IZVOZU I UVOZU U SKLADU SA ČLANOM 2.a.(ix)

1. Reaktori i oprema za njih

1.1 Kompletni nuklearni reaktori

Nuklearni reaktori koji mogu da rade tako da održavaju kontrolisanu samoodrživu lančanu reakciju fisije, isključujući reaktore nulte snage, definisane kao reaktore sa projektovanom maksimalnom količinom proizvodnje plutonijuma koja ne prelazi 100 grama godišnje.

OBJAŠNJENJE

„Nuklearni reaktor“ u osnovi obuhvata elemente unutar reaktorskog suda ili direktno priključene na njega, opremu koja reguliše stepen snage u jezgru i komponente koje obično sadrže primarni hladilac jezgra reaktora odnosno koje dolaze u direktan kontakt sa njim ili ga kontrolišu.

Nije namera da se isključe raektori koji se razumno mogu modifikovati za proizvodnju znatno više od 100 grama plutonijuma godišnje. Reaktori projektovani za kontinualan rad na znatnim nivoima snage, bez obzira na njihov kapacitet za proizvodnju plutonijuma, ne smatraju se „reaktorima nulte snage“.

1.2 Reaktorski sudovi pod pritiskom

Metalni sudovi, kao kompletne jedinice ili kao značajni radionički izrađeni delovi za njih, posebno su projektovani ili pripremljeni tako da sadrže jezgro nuklearnog reaktora kako je definisano u stavu 1.1. i mogu izdržati radni pritisak primarnog hladioca.

OBJAŠNJENJE

Gornja ploča reaktorske posude pod pritiskom obuhvaćena je tačkom 1.2. i predstavlja značajniji radionički izrađen deo suda pod pritiskom.

Unutrašnje delove reaktora (npr. noseće kolone i ploče za jezgro i druge unutrašnje delove suda, cevi za vođenje kontrolnih šipki, termičke štitove, pregrade, ploče za rešetku jezgra, ploče difuzora, itd.) obično isporučuje dobavljač reaktora. U nekim slučajevima, određene unutrašnje noseće komponente su uključene u izradu suda pod pritiskom. Ti elementi su od dovoljne važnosti za sigurnost i pouzdanost rada reaktora (pa stoga i za garancije i odgovornost dobavljača reaktora), tako da njihova isporuka izvan osnovnog ugovora za isporuku reaktora ne bi bila uobičajena praksa. Prema tome, iako zasebna isporuka ovih jedinstvenih, posebno projektovanih i izrađenih, kritičnih, velikih i skupih elemenata ne bi nužno bila smatrana za nešto izvan područja od interesa, takav način isporuke se ne smatra verovatnim.

1.3 Uređaji za punjenje i uklanjanje reaktorskog goriva

Oprema za rukovanje posebno projektovana ili pripremljena za punjenje ili uklanjanje goriva iz nuklearnog reaktora, kako je definisano u stavu 1.1., sposobna za operaciju utovara, ili primenjujući tehnički sofisticirano pozicioniranje ili centriranje kako bi se omogućile složene operacije istovara goriva, gde direktno posmatranje ili pristup gorivu obično nije moguć.

1.4 Reaktorske kontrolne šipke

Šipke posebno projektovane ili pripremljene za kontrolu brzine reakcije u nuklearnom reaktoru kako je definisano u stavu 1.1.

OBJAŠNJENJE

Ova tačka obuhvata, pored dela za apsorciju neutrona, noseću konstrukciju ili konstrukciju za vešanje, ako su isporučene zasebno.

1.5 Reaktorske cevi pod pritiskom

Cevi koje su posebno projektovane ili pripremljene tako da drže gorivne elemente i primarni hladilac u reaktoru, kako je definisano u stavu 1.1. pod radnim pritiskom većim od 5.1 MPa (740 psi).

1.6 Cevi od cirkonijuma

Metal i legure cirkonijuma u obliku cevi ili sklopovi cevi u količinama većim od 500 kg u bilo kom periodu od 12 meseci, posebno projektovane ili pripremljene za korišćenje u reaktoru, kako je difinisano u navedenom stavu 1.1. i kod kojih je odnos hafnijuma prema cirkonijumu manji od 1:500 težinskih delova.

1.7 Pumpe za primarni hladilac

Pumpe posebno projektovane ili pripremljene za cirkulaciju primarnog rashladnog sredstva u nuklearnim reaktorima, kako je definisano u navedenoj tački 1.1.

OBJAŠNJENJE

Posebno projektovane ili pripremljene pumpe mogu obuhvatati složene zaptivne ili višestruko zaptivene sisteme kako bi se sprečilo curenje primarnog hladioca, hermetički zatvorene pumpe i pumpe sa inercijalnim sistemima. Ova definicija se odnosi na pumpe sertifikovane prema NC-1 ili ekvivalentnim standardima.

2. Nenuklearni materijali za reaktore

2.1 Deuterijum i teška voda

Deuterijum, teška voda (deuterijum oksid) i bilo koje drugo jedinjenje deuterijuma u kojem je odnos broja atoma deuterijuma i vodonika veći od 1:5000 za upotrebu u nuklearnom reaktoru, kako je definisano u stavu 1.1., u količinama koje prelaze 200 kg atoma deuterijuma za svaku zemlju primaoca u bilo kom periodu od 12 meseci.

2.2 Grafit za nuklearnu primenu

Grafit koji ima nivo čistoće bolji od 5 ppm bor-ekvivalenta i gustinu veću od 1,50 g/cm3 za upotrebu u nuklearnom reaktoru, kako je definisano u navedenom stavu 1.1., u količinama koje prelaze 3 x 104 kg (30 metričkih tona) za svaku zemlju primaoca u bilo kom periodu od 12 meseci.

NAPOMENA

Za potrebe izveštavanja, Vlada će utvrditi da li se grafit, prema gore navedenim zahtevima, izvozi za upotrebu u nuklearnom reaktoru.

3. Postrojenja za preradu ozračenih gorivnih elemenata i oprema posebno projektovana i pripremljena za tu namenu

UVODNA NAPOMENA

Preradom ozračenog nuklearnog goriva odvaja se plutonijum i uranijum od visokoradioaktivnih fisionih produkata i drugih transuranijumskih elemenata. Ovo odvajanje se može postići različitim tehničkim postupcima. Međutim, već godinama Purex (eng. plutonium uranium redox extraction) je najčešće korišćen i prihvaćen postupak. Purex obuhvata rastvaranje ozračenog nuklearnog goriva u azotnoj kiselini, nakon čega sledi razdvajanje uranijuma, plutonijuma i fisionih produkata pomoću selektivne ekstrakcije rastvarača, korišćenjem mešavine tributil fosfata u organskom razređivaču.

Purex postrojenja imaju međusobno slične procesne funkcije, uključujući: rezanje ozračenog gorivnog elementa, rastvaranje goriva, ekstrakciju rastvarača i postupak skladištenja tečnosti. Takođe mogu imati opremu za termičku denitraciju uranijum nitrata, konverziju plutonijum nitrata u oksid ili metal i obradu otpadnih tečnosti sa fisionim produktima u oblik pogodan za dugotrajno skladištenje ili odlaganje. Međutim, specifičan tip i oblik opreme za izvođenje tih operacija može se razlikovati kod različitih Purex postrojenja iz nekoliko razloga, uključujući tip i količinu ozračenog nuklearnog goriva za ponovnu preradu i namenu ovako dobijenih materijala i filozofiju sigurnosti i održavanja ugrađenu u projekat postrojenja.

„Postrojenje za preradu ozračenih gorivnih elemenata“ obuhvata opremu i komponente koje obično dolaze u direktan kontakt sa ozračenim gorivom i direktno kontrolišu ozračeno gorivo i procesne tokove nuklearnog materijala,i fisionih produkata.

Ovi procesi, uključujući kompletne sisteme za konverziju plutonijuma i proizvodnju metala plutonijuma, mogu biti određeni merama preduzetim kako bi se izbegla kritičnost (npr. putem geometrije), izloženosti zračenju (npr. putem zaštite od zračenja) i toksičnost (npr. lokalizacijom).

Delovi opreme za koje se podrazumeva da su obuhvaćene značenjem izraz „i oprema posebno projektovana ili pripremljena“ za preradu ozračenih gorivnih elemenata obuhvataju sledeće:

3.1 Mašine za rezanje ozračenih gorivnih elemenata

UVODNA NAPOMENA

Ova oprema probija košuljicu goriva kako bi se ozračeni nuklearni materijal podvrgao rastvaranju. Najčešće se koriste posebno dizajnirane velike makaze za sečenje metala, iako se može koristiti i savremena oprema, kao što je laser.

Daljinski upravljana oprema posebno projektovana ili pripremljena za upotrebu u gore navedenom postrojenju za preradu, a namenjena je za sečenje, rezanje ili seckanje ozračenih nuklearnih gorivnih sklopova, snopova ili šipki.

3.2 Posude za rastvaranje

UVODNA NAPOMENA

Posude za rastvaranje obično primaju usitnjeno istrošeno gorivo. U tim posudama sigurnim u pogledu kritičnosti ozračeni nuklearni materijal se rastvara u azotnoj kiselini, a preostale ljuske se odstranjuju iz procesnog toka.

Rezervoari sigurni u pogledu kritičnosti (npr. rezervoari malog prečnika, prstenasti ili pločasti) koji su posebno projektovani ili pripremljeni za upotrebu u postrojenju za preradu, kako je gore navedeno, namenjeni za rastvaranje ozračenog nuklearnog goriva, koji su u stanju da izdrže tople, visokokorozivne tečnosti, a koji se mogu puniti i održavati daljinskom kontrolom.

3.3 Ekstraktori sa rastvaračima i oprema za ekstrakciju rastvaračima

UVODNA NAPOMENA

Ekstraktori sa rastvaračima primaju i rastvor ozračenog goriva iz posuda za rastvaranje i organski rastvor koji razdvaja uranijum, plutonijum i fisione produkte. Oprema za ekstrakciju rastvaračima se obično projektuje tako da ispunjava stroge radne parametre, kao što je dug radni vek bez zahteva za održavanjem ili pogodnost za jednostavnu zamenu, jednostavnost rada i kontrole, te fleksibilnost na promene uslova procesa.

Posebno projektovani ili pripremljeni ekstraktori sa rastvaračima, kao što su punjene ili pulsirajuće kolone, taložne mešalice ili centrifugalni kontaktori za upotrebu u postrojenju za preradu ozračenog goriva. Ekstraktori sa rastvaračima moraju biti otporni na korozivno dejstvo azotne kiseline. Ekstraktori sa

rastvaračima su obično napravljeni po izuzetno visokim standardima (uključujući posebne tehnike zavaraivanja i inspekcije, osiguranja kvaliteta i kontrole kvaliteta), od nerđajućeg čelika sa niskim sadržajem ugljenika, titanijuma, cirkonijuma ili nekog drugog visokokvalitetnog materijala.

3.4 Sudovi za držanje ili skladištenje hemikalija

UVODNA NAPOMENA

Kao rezultat faze ekstrakcije rastvaračima nastaju tri glavna procesna tečna toka. Sudovi za držanje ili skladištenje se koriste u daljoj preradi sva tri toka na sledeći način:

(a) Čisti rastvor uranijumovog nitrata se koncentruje isparavanjem i prelazi u proces denitracije gde se pretvara u uranijum oksid. Taj oksid se ponovo koristi u nuklearnom gorivnom ciklusu.

(b) Rastvor visoko radioaktivnih fisionih produkata obično se koncentruje isparavanjem i skladišti kao tečni koncentrat. Ovaj koncentrat se može kasnije isparavati i konvertovati u oblik prikladan za skladištenje ili odlaganje.

(v) Čisti rastvor plutonijum nitrata se koncentruje i skladišti do njegovog prenosa u dalje procesne faze. Sudovi za držanje ili skladištenje rastvora plutonijuma su naročito projektovani kako bi se izbegli problemi kritičnosti koji su posledica promene u koncentraciji i obliku ovog toka.

Posebno projektovani ili pripremljeni sudovi za držanje ili skladištenje i korišćenje u postrojenju za preradu ozračenog goriva. Sudovi za držanje ili skladištenje moraju biti otporni na korozivno dejstvo azotne kiseline. Sudovi za držanje ili skladištenje se obično izrađuju od materijala kao što je nerđajući čelik sa niskim sadržajem ugljenika, titanijum ili cirkonijum ili drugi visoko kvalitetni materijali. Sudovi za držanje ili skladištenje mogu biti projektovani za daljinsko upravljanje i održavanje i mogu imati sledeće karakteristike za kontrolu nuklearne kritičnosti:

zidove ili unutrašnje konstrukcije sa bor-ekvivalentom od najmanje dva procenta, ili

maksimalni prečnik od 175 mm (17 in) za cilindrične sudove, ili

maksimalnu širinu od 75 mm (3 in) za pločasti ili prstenasti sud.

3.5 Sistem za konverziju plutonijum nitrata u oksid

UVODNA NAPOMENA

U većini postrojenja za preradu, ovaj završni proces obuhvata konverziju rastvora plutonijum nitrata u plutonijum dioksid. Glavne funkcije u ovom procesu su: skladištenje i podešavanje materijala za napajanje procesa, taloženje i separacija čvrste/tečne faze, kalcinacija, rukovanje proizvodom, provetravanje, upravljanje otpadom i kontrola procesa.

Kompletni sistemi, posebno projektovani ili pripremljeni za konverziju plutonijum nitrata u plutonijum oksid, posebno prilagođeni tako da se izbegne kritičnost i efekti zračenja, a opasnost od toksičnosti svede na najmanju meru.

3.6 Sistem za proizvodnju metala plutonijuma iz plutonijum oksida

UVODNA NAPOMENA

Ovaj proces, koji bi mogao biti povezan sa postrojenjem za preradu, obuhvata fluorovanje plutonijum dioksida, obično sa visoko korozivnim fluorovodonikom, zbog proizvodnje plutonijum fluorida koji se kasnije redukuje pomoću metala kalcijuma visoke čistoće za proizvodnju metalnog plutonijuma i šljake kalcijum fluorida. Glavne funkcije obuhvaćene ovim procesom su: fluorovanje (npr. uključuje opremu proizvedenu ili obloženu plemenitim metalom), redukcija metala (npr. korišćenjem keramičkih tiglova), regeneracija šljake, rukovanje proizvodom, provetravanje, upravljanje otpadom i kontrola procesa.

Kompletni sistemi, posebno projektovani ili pripremljeni za proizvodnju metala plutonijuma, naročito prilagođeni kako bi se izbegla kritičnost i efekti zračenja, a opasnosti od toksičnosti svele na najmanju meru.

4. Postrojenja za proizvodnju gorivnih elemenata

„Postrojenje za proizvodnju gorivnih elemenata“ obuhvata opremu:

(a) koja obično dolazi u direktan dodir sa proizvodnim tokom nuklearnog materijala ili ga direktno prerađuje ili kontroliše, ili

(b) koja zaptiva nuklearni materijal unutar košuljice.

5. Postrojenja za separaciju izotopa uranijuma i oprema, osim analitičkih instrumenata, posbno projektovana ili pripremljena u tu svrhu

Stavke opreme koje se smatraju obuhvaćenim značenjem izraza „oprema, osim analitičkih instrumenata, posebno projektovana ili izrađena“ za separaciju izotopa uranijuma je:

5.1 Gasne centrifuge i sklopovi i komponente posebno projektovane ili pripremljene za upotrebu u gasnim centrifugama

UVODNA NAPOMENA

Gasna centrifuga se obično sastoji od cilindra (cilindara) sa tankim zidovima prečnika između 75 mm (3in) i 400 mm (16in) koji se nalazi u vakuumu i okreće velikom perifernom brzinom od 300 m/s ili većom oko svoje centralne vertikalne ose. Da bi se postigla velika brzina, materijali za izradu rotacionih komponenata moraju biti visokog odnosa čvrstoće i gustine, a rotorski sklop, pa stoga i njegove pojedinačne komponente, moraju biti izrađeni sa veoma malim tolerancijama kako bi se neravnoteža svela na minimum. Za razliku od drugih centrifuga, kod gasnih centrifuga za obogaćivanje uranijuma karakteristično je to da u komori rotora postoji rotirajuća pregrada (ili više njih) u obliku diska, a raspored stacionarnih cevi za dovod i ekstrakciju gasa UF6, sa najmanje 3 zasebna kanala, od kojih su 2 povezana sa lopaticama koje se protežu od osovine rotora prema obodu komore rotora. U vakuumskoj sredini se takođe nalazi određeni broj kritičnih elemenata koji se ne okreću i koje, iako su posebno projektovani, nije teško izraditi niti se izrađuju od unikatnih materijala. Međutim, postrojenje centrifuge zahteva veliki broj tih komponenata tako da količine mogu pružiti važnu naznaku krajnje upotrebe.

5.1.1 Rotirajuće komponente

(a) Kompletni sklopovi rotora:

Cilindri tankih zidova ili nekoliko međusobno povezanih cilindara tankih zidova, izrađenih od jednog ili više materijala visokog odnosa čvrstoće i gustine opisanih u OBJAŠNJENJU iz ovog odeljka. Ako se međusobno povezuju, cilindri se spajaju pomoću fleksibilnih mehova ili prstenova, kako je opisano u sledećem odeljku 5.1.1.(v). Rotor je opremljen unutrašnjom pregradom (ili više njih) i poklopcima, kako je opisano u sledećem odeljku 5.1.1.(g) i (d), ako je u konačnom obliku. Međutim, kompletan sklop se može isporučiti samo kao delimično montiran.

(b) Rotorske cevi:

Posebno projektovani ili pripremljeni cilindri tankih zidova debljine 12 mm (0.5 in) ili manje, prečnika između 75 mm (13 in) i 400 mm (16 in), proizvedeni od jednog ili više materijala visokog odnosa čvrstoće i gustine, koji su opisani u OBJAŠNJENJU iz ovog odeljka.

(v) Prstenovi ili mehovi:

Komponente posebno projektovane ili pripremljene tako da stvore lokalni oslonac za rotorsku cev ili da povezuju više rotorskih cevi. Meh je kratki cilindar debljine zida 3 mm (0.12 in) ili manje, prečnika između 75 mm (3 in) i 400 mm (16 in), koji ima nabore, a izrađen je od materijala visokog odnosa čvrstoće i gustine, koji su opisani u OBJAŠNJENJU iz ovog odeljka.

(g) Pregrade:

Komponente u obliku diska prečnika između 75 mm (3 in) i 400 mm (16 in), posebno projektovane ili pripremljene za ugradnju unutar rotorske cevi centrifuge, kako bi se izolovala odvodna komora od glavne separacione komore, kao i da u nekim slučajevima pomogne cirkulaciju gasa UF6 unutar glavne separacione komore rotorske cevi, izrađene od materijala viskog odnosa čvrstoće i gustine, kako je opisano u OBJAŠNJENJU iz ovog odeljka.

(d) Gornji poklopci/donji poklopci:

Komponente u obliku diska prečnika između 75 mm (3in) i 400 mm (16in), posebno projektovane ili pripremljene da naležu na krajeve rotorske cevi i tako zadržavaju UF6 unutar rotorske cevi, kao i da u nekim slučajevima podupru, zadrže ili sadrže kao sastavni deo element gornjeg ležaja (gornji poklopac), ili nose rotirajuće elemente motora i donji ležaj (donji poklopac), a izrađene su od materijala visokog odnosa čvrstoće i gustine koji su opisani u OBJAŠNJENJU iz ovog odeljka.

OBJAŠNJENJE

Materijali koji se koriste za rotirajuće komponente cenrifuge su:

(a) marendžing čelik zatezne čvrstoće od 2.05 x 109 N/m2 (300.000 psi) ili više;

(b) legure aluminijuma zatezne čvrstoće od 0.46 x 109 N/m2 (67000 psi) ili više;

(v) vlaknasti materijali pogodni za upotrebu u kompozitnim strukturama, koji imaju specifični modul od 12.3 x 106 m ili veći i specifičnu zateznu čvrstoću od 0.3 x 106 m ili veću („specifični modul“ je Jangov modul u N/m2 podeljen sa specifičnom težinom u N/m3; „specifična zatezna čvrstoća“ je zatezna čvrstoća u N/m2 podeljena sa specifičnom težinom u N/m3).

5.1.2. Statičke komponente

(a) Magnetni viseći ležajevi:

Posebno projektovani ili pripremljeni sklopovi ležajeva koji se sastoje od prstenastog magneta obešenog u kućištu koje sadrži amortizujući medijum. Kućište će biti izrađeno od materijala otpornog na koroziju izazvanu delovanjem UF6 (videti OBJAŠNJENJE tačke 5.2). Magnet je spregnut sa magnetnim polom ili drugim magnetom postavljenim na gornji poklopac rotora, kako je opisano u odeljku 5.1.1.(v). Magnet može biti u obliku prstena, a odnos spoljašnjeg i unutrašnjeg prečnika je manji ili jednak 1,6:1. Magnet može biti takvog oblika da je početna permeabilnost 0.15 H/m (120.000 CGS jedinica) ili veća, zaostala magnetizacija 98.5% ili više, ili energetski proizvod veći od 80 kJ/m3 (107 gaus–ersteda). Osim uobičajenih svojstava materijala, preduslov je da se odstupanje magnetnih osa od geometrijskih osa ograniči na veoma male tolerancije (manje od 0.1 mm ili 0.004 in) ili da se posebno zahteva homogenost materijala magneta.

(b) Ležajevi/amortizeri

Posebno projektovani ili pripremljeni ležajevi koji imaju zglobno obrtni sklop sa čašom, montiran na amortizeru. Zglob je obično osovina od kaljenog čelika sa poluloptom na jednom kraju i pričvršćenjem na donjem poklopcu, na drugom kraju, kako je opisano u odeljku 5.1.1.(d). Međutim, osovina može imati pričvršćen hidrodinamički ležaj. Čaša je u obliku kuglice sa poluloptastim udubljenjem na jednoj strani. Ove komponente se često isporučuju odvojeno od amortizera.

(v) Molekularne pumpe:

Posebno projektovani ili pripremljeni cilindri koji imaju unutrašnje mašinski obrađene ili ekstrudirane spiralne žlebove i unutrašnje mašinski obrađene provrte. Tipične dimenzije su sledeće: unutrašnji prečnik od 75 mm (3 in) do 400 mm (16 in), debljina zida 10 mm (0.4 in) ili više, dužine jednake ili veće od prečnika. Žlebovi su obično pravougaonog preseka i duboki 2 mm (0.08 in) ili više.

(g) Statori motora

Posebno projektovani ili pripremljeni statori prstenastog oblika za višefazne AS histerezisne (ili reluktansne) elektromotore naizmenične struje za sinhroni rad u vakuumu u frekventnom opsegu od 600-2000 Hz i opsegu snage od 50-1000 VA. Statori se sastoje od višefaznih namotaja na slojevitom gvozdenom jezgru malih gubitaka, urađenom od tankih slojeva uobičajene debljine 2.0 mm (0.08 in) ili manje.

(d) Kućište centrifuge/ležišta

Komponente posebno projektovane ili pripremljene za ugradnju sklopa rotorskih cevi gasne centrifuge. Kućište se sastoji od krutog cilindra debljine zida do 30 mm (1.2 in) sa precizno mašinski obrađenim krajevima za smeštaj ležajeva i sa jednom ili više prirubnica za montažu. Mašinski obrađeni krajevi su međusobno paralelni, a upravni u odnosu na uzdužnu osu cilindra pod uglom od 0.05 stepeni ili manje. Kućište može takođe biti strukture saća za smeštaj nekoliko rotorskih cevi. Kućišta su izrađena od materijala otpornih na korozivno dejstvo UF6 ili su zaštićena takvim materijalima.

(đ) Lopatice

Posebno projektovane ili pripremljene cevi unutrašnjeg prečnika do 12 mm (0.5 in) za izdvajanje gasa UF6 iz rotorske cevi na principu Pitoove cevi (to jest sa otvorom prema perifernom toku gasa unutar rotorske cevi, na primer, savijanjem kraja radijalno postavljene cevi) koje je moguće pričvrstiti na centralni sistem za ekstrakciju gasa. Cevi su izrađene od materijala otpornih na korozivno dejstvo UF6 ili su zaštićene takvim materijalima.

5.2 Posebno projektovani ili pripremljeni pomoćni sistemi, oprema i komponente zapostrojenja za obogaćivanje pomoću gasnih centrifuga

UVODNA NAPOMENA

Pomoćni sistemi, oprema i komponente za postrojenja za obogaćivanje pomoću gasnih centrifuga su sistemi postrojenja za napajanje centrifuga UF6, za međusobno povezivanje pojedinačnih centrifuga tako da se formiraju kaskade (ili faze) koji omogućavaju postepeno sve veće obogaćivanje, kao i za izdvajanje „proizvoda“ i „ostataka“ UF6 iz centrifuga, zajedno sa opremom potrebnom za pogon centrifuga ili kontrolu postrojenja.

UF6 se obično isparava iz čvrstog stanja zagrevanjem u autoklavima i odvodi u gasovitom obliku u centrifuge preko kaskadnog kolektorskog cevovoda. „Proizvod“ i „ostaci“ gasnih tokova UF6, koji izlaze iz centrifuga, takođe se šalju kaskadnim kolektorskim cevovodom u hladne trapove (koji rade na oko 203 K (-70ºC), gde se kondenzuju pre daljeg prenosa u odgovarajuće kontejnere za transport ili skladištenje. Pošto se postrojenje za obogaćivanje sastoji od više hiljada centrifuga poređanih u kaskade, postoje kilometri kaskadnih kolektorskih cevovoda, povezanih pomoću više hiljada varova sa znatnim ponavljanjem rasporeda. Oprema, komponente i cevovodni sistemi proizvode se u skladu sa veoma zahtevnim standardima koji se odnose na vakuum i čistoću.

5.2.1. Sistemi za napajanje/sistemi za odvođenje proizvoda i ostataka

Posebno projektovani ili pripremljeni procesni sistemi obuhvataju sledeće:

Napojne autoklave (ili stanice), koji se koriste za uvođenje UF6 u kaskade centrifuga pri pritisku do 100 kPa (15 psi) i brzini od 1 kg/h ili više;

Desublimatore (ili hladne trapove) za uklanjanje UF6 iz kaskada pri pritisku do 3 kPa (0.5 psi). Desublimatori se mogu ohladiti do temperature od 203 K (-70ºC) i zagrejati do 343 K (70ºC);

Stanice za „proizvod“ i „ostatke“ za prebacivanje UF6 u kontejnere.

Ovo postrojenje, oprema i cevovod su kompletno napravljeni od materijala otpornih na korozivno dejstvo UF6 ili su obloženi njima (videti OBJAŠNJENJE u ovom odeljku) i proizvedeni u skladu sa veoma strogim standarima za vakuum i čistoću.

5.2.2 Mašinski kolektorsko-cevovodni sistemi

Posebno projektovani ili pripremljeni cevovodni sistemi i kolektorski sistemi za rukovanje sa UF6 unutar kaskada centrifuge. Cevovodna mreža je obično sa „trostrukim“ kolektorskim sistemom, tako da je svaka centrifuga povezana sa svakim kolektorom. Taj raspored se u znatnoj meri ponavlja. U celosti su izrađeni od materijala otpornih na UF6 (videti OBJAŠNJENJE u ovom odeljku) i proizvedeni u skladu sa veoma strogim standardima za vakuum i čistoću.

5.2.3. UF6 maseni spektrometri/jonski izvori

Posebno projektovani ili pripremljeni magnetni ili kvadrupolni maseni spektrometri za onlajn uzimanje uzoraka iz napojnog fluida, proizvoda ili ostataka iz tokova gasa UF6, koji imaju sve sledeće osobine:

jediničnu rezoluciju za atomsku masu veću od 320;

jonske izvore napravljene od nihroma ili monela ili su obloženi tim materijalima ili niklovani;

izvore za jonizaciju na bazi bombardovanja elektronima;

kolektorske sisteme pogodne za analizu izotopa.

5.2.4 Uređaji za promenu frekvencije

Uređaji za promenu frekvencije (takođe poznati kao konvertori ili invertori) posebno projektovani ili pripremljeni za napajanje statora motora kako je definisano u 5.1.2.(g) ili delovi, komponente i podsklopovi takvih uređaja za promenu frekvencije koji imaju sve sledeće karakteristike:

višefazni izlaz od 600 do 2000 Hz;

visoku stabilnost (sa kontrolom frekvencije boljom od 0.1%);

niskoharmonijsko izobličenje (manje od 2%); i

efikasnost veću od 80%.

OBJAŠNJENJE

Gore navedene stavke dolaze u direktan kontakt sa procesnim gasom UF6 ili direktno kontrolišu centrifuge i prolaz gasa iz centrifuge u centrifugu i iz kaskade u kaskadu.

Materijali otporni na korozivno dejstvo UF6 su nerđajući čelik, aluminijum, legure aluminijuma, nikl ili legure koje sadrže 60% ili više nikla.

5.3. Posebno projektovani ili pripremljenii sklopovi i komponente za upotrebu u procesu obogaćivanja gasnom difuzijom

UVODNA NAPOMENA

Kod metode separacije izotopa uranijuma gasnom difuzijom, glavni tehnološki sklop je specijalna porozna pregrada za gasnu difuziju, izmenjivač toplote za hlađenje gasa (koji se zagreva postupkom kompresije), zaptivni ventili i kontrolni ventili i cevovodi. Budući da tehnologija gasne difuzije koristi uranijum heksafluorid (UF6), sve površine opreme, cevovoda i instrumentacije (koje dolaze u kontakt sa gasom) moraju biti napravljeni od materijala koji ostaju stabilni u dodiru sa UF6. Postrojenje za gasnu difuziju zahteva veliki broj ovih sklopova, tako da količine mogu biti značajan pokazatelj krajnje upotrebe.

5.3.1. Pregrade za gasnu difuziju

(a) Posebno projektovani ili pripremljeni tanki porozni filteri, veličine pora 100-1.000 Ǻ (angstrema), debljine 5 mm (0.2 in) ili manje, a za cevaste oblike, prečnika 25 mm (1 in) ili manji, napravljeni od metalnih, polimernih ili keramičkih materijala otpornih na koroziju izazvanu delovanjem UF6, i

(b) posebno pripremljena jedinjenja ili prahovi za proizvodnju takvih filtera. Takva jedinjenja i prahovi obuhvataju nikl ili legure koje sadrže 60 % ili više nikla, aluminijum oksid ili potpuno fluorovane ugljovodonične polimere otporne na UF6, koji imaju čistoću 99.9 % ili veću, veličinu čestica manju od 10 mikrona i visok stepen ujednačenosti veličine čestica, koji su posebno pripremljeni za izradu pregrada za gasnu difuziju.

5.3.2. Kućišta za gasne difuzore

Posebno projektovani ili pripremljeni zaptiveni cilindrični sudovi prečnika većeg od 300 mm (12 in) i dužine veće od 900 mm (35 in) ili pravougaoni sudovi uporedivih dimenzija, koji imaju jedan ulazni i dva izlazna priključka prečnika većeg od 50 mm (2 in), za ugradnju pregrade za gasnu difuziju, napravljeni od materijala otpornih na UF6 ili obloženi tim materijalima, i projektovani za horizontalnu ili vertikalnu ugradnju.

5.3.3. Kompresori i gasne duvaljke

Posebno projektovani i pripremljeni aksijalni, radijalni (centrifugalni) ili zapreminski (klipni, obrtno-krilni, zupčasti, zavojni, membranski) kompresori, ili gasne duvaljke sa kapacitetom usisavanja (protokom) UF6 od 1 m3/min ili većim, potisnim pritiskom do nekoliko stotina kPa (100 psi), konstruisani za dugotrajni rad u UF6 okruženju, sa ili bez elektromotora odgovarajuće snage, kao i posebni delovi takvih kompresora i gasnih duvaljki. Ovi kompresori i duvaljke imaju stepen sabijanja između 2 i 6 i napravljeni su od materijala, ili obloženi (presvučeni) materijalima, otpornim na koroziju izazvanu delovanjem UF6.

5.3.4. Zaptivke za rotirajuće osovine

Posebno projektovane ili pripremljene vakuumske zaptivke, sa priključcima za napajanje i ispuštanje zaptivki, za zaptivanje osovine koja povezuje rotor kompresora ili gasne duvaljke sa pogonskim motorom, tako da se obezbedi pouzdano zaptivanje protiv ulaska vazduha u unutrašnju komoru kompresora ili gasne duvaljke napunjene gasom UF6. Takve zaptivke su obično projektovane za količinu ulaska zaštitnog gasa manju od 1000 cm3/min (60 in3/min).

5.3.5. Izmenjivači toplote za hlađenje UF6

Posebno projektovani ili pripremljeni izmenjivači toplote napravljeni od materijala otpornih na korozivno dejstvo UF6 ili obloženi tim materijalima (osim nerđajućeg čelika) ili bakrom ili bilo kojom kombinacijom tih metala, a namenjeni za vrednost promene pritiska kod curenja od najmanje 10 Pa (0.0015 psi) na sat pri razlici pritiska od 100 kPa (15 psi).

5.4. Posebno projektovani ili pripremljeni pomoćni sistemi, oprema i komponente za upotrebu u procesu obogaćivanja gasnom difuzijom

UVODNA NAPOMENA

Pomoćni sistemi, oprema i komponente u postrojenjima za obogaćivanje gasnom difuzijom su sistemi postrojenja koji su potrebni za dovod UF6 do gasnog difuzionog sklopa, povezivanje pojedinačnih sklopova u kaskade (ili faze) koje omogućavaju postepeno veće obogaćivanje i izdvajanje „proizvoda“ i „ostataka“ UF6, iz difuzionih kaskada. Zbog velikih inercijalnih svojstava difuzionih kaskada, bilo kakav prekid njihovog rada, a posebno zaustavljanje, dovodi do ozbiljnih posledica. Prema tome, strogo i stalno održavanje vakuuma u svim tehnološkim sistemima, automatska zaštita od akcidenata i precizna automatska regulacija gasnog protoka je od značaja u postrojenju za gasnu difuziju. Sve to iziskuje potrebu za opremanjem postrojenja velikim brojem mernih, regulacionih i kontrolnih sistema.

Gas UF6 se obično isparava iz cilindara koji su smešteni u autoklavima i distribuira u gasnom obliku do ulaza pomoću kaskadnog kolektorskog cevovoda. „Proizvod“ i „ostaci“ gasnih tokova UF6 odvode se od izlaza pomoću kaskadnog kolektorskog cevovoda do hladnih trapova ili do kompresionih stanica gde se gas UF6 pretvara u tečno stanje pre upućivanja u odgovarajuće kontejnere za transport ili skladištenje. Pošto se postrojenje za obogaćivanje gasnom difuzijom sastoji od velikog broja sklopova za gasnu difuziju poređanih u kaskade, postoje kilometri kaskadnog kolektorskog cevovoda, uključujući hiljade varova i veliki broj ponavljanja rasporeda. Oprema, komponente i cevovodni sistemi su izrađeni u skladu sa veoma visokim standardima za vakuum i čistoću.

5.4.1. Sistemi za napajanje/sistemi za odvođenje proizvoda i ostatka

Posebno projektovani ili pripremljeni procesni sistemi, koji mogu da rade pod pritiskom od 300 kPa (45 psi) ili manjim, uključujući:

napojne autoklave (ili sisteme), koji se koriste za uvođenje UF6 u kaskade za gasnu difuziju;

desublimatore (ili hladne trapove) koji se koriste za odstranjivanje UF6 iz kaskada za difuziju;

stanice za utečnjavanje gde se gas UF6 iz kaskade komprimuje i hladi da se dobije tečni UF6 ;

stanice za „proizvod“ ili „ostatke“ koje se koriste za prebacivanje UF6 u kontejnere.

5.4.2. Kolektorsko-cevovodni sistemi

Posebno projektovani ili pripremljeni cevovodni sistemi i kolektorski sistemi za rukovanje UF6 gasom u kaskadama za gasnu difuziju. Ova cevovodna mreža je obično sa „dvostrukim“ kolektorskim sistemom gde je svaka ćelija povezana sa svakim od kolektora.

5.4.3. Vakuumski sistemi

(a) Posebno projektovani ili pripremljeni veliki vakuumski (višekanalni) priključci, uređaji (sistemi) i pumpe koji imaju kapacitet usisavanja 5 m3/min (175 ft3/min) ili više.

(b) Vakuum pumpe posebno projektovane za rad u UF6 okruženju napravljene ili obložene (presvučene) aluminijumom, niklom ili legurama koje imaju više od 60% nikla. Te pumpe mogu biti ili obrtno klipne (i/ili obrtno krilne) ili klipne (i/ili aksijalno klipne), mogu imati prilagođene (namenske, specijalno urađene) i fluorougljenične zaptivke, kao i posebne radne fluide.

5.4.4. Specijalni zaustavni i regulacioni ventili

Posebno projektovani ili pripremljeni ručni ili automatski zaustavni ili regulacioni ventili sa mehovima napravljeni od materijala otpornih na UF6 prečnika od 40 do 1500 mm (1.5 do 59 in) za ugradnju u glavne i pomoćne sisteme postrojenja za obogaćivanje gasnom difuzijom.

5.4.5. UF6 maseni spektrometri/jonski izvori

Posebno projektovani ili pripremljeni magnetni kvadrupolni maseni spektrometri za onlajn uzimanje uzoraka napojnog fluida, proizvoda ili ostataka iz gasnih tokova UF6, a koji poseduju sve sledeće karakteristike:

1. jediničnu rezoluciju za atomsku masu veću od 320;

2. jonske izvore izrađene od nihroma ili monela ili obložene tim materijalima ili niklovane;

3. izvore za jonizaciju na bazi bombardovanja elektronima;

4. kolektorski sistem pogodan za analizu izotopa.

OBJAŠNJENJE

Navedene stavke dolaze u direktan kontakt sa procesnim gasom UF6 ili direktno kontrolišu protok unutar kaskada. Sve površine koje dolaze u kontakt sa procesnim gasom su u potpunosti izrađene od materijala otpornih na UF6 ili su obložene tim materijalima. U smislu odeljaka koji se odnose na stavke za gasnu difuziju, materijali otporni na koroziju izazvanu delovanjem UF6 obuhvataju nerđajući čelik, aluminijum. legure aluminijuma, aluminijum oksid, nikl ili legure koje sadrže 60% ili više nikla i potpuno fluorovane ugljovodonične polimere otporne na UF6 .

5.5. Posebno projektovani ili pripremljeni sistemi, oprema i komponente za upotrebu u postrojenjima za aerodinamičko obogaćivanje

UVODNA NAPOMENA

U procesima aerodinamičkog obogaćivanja, smesa gasovitog UF6 i lakog gasa (vodonik ili helijum) komprimuje se i zatim upućuje kroz separacione elemente u kojima se separacija izotopa postiže jakim centrifugalnim silama koje se stvaraju duž zakrivljenih zidova. Uspešno su razvijena dva ovakva procesa: postupak pomoću separacionih mlaznica i postupak sa vrtložnim cevima. Za oba postupka, glavne komponente faze separacije su cilindrični sudovi u kojima se nalaze posebni elementi za separaciju (mlaznice ili vrtložne cevi), gasni kompresori i izmenjivači toplote za uklanjanje toplote kompresije. Aerodinamičko postrojenje zahteva više takvih faza, tako da količina može biti značajan pokazatelj krajnje upotrebe. Pošto aerodinamički postupci koriste UF6, sve površine opreme, cevovoda i instrumentacije (koje dolaze u dodir sa gasom) moraju biti napravljeni od materijala koji ostaju stabilni u kontaktu sa UF6 .

OBJAŠNJENJE

Stavke navedene u ovom odeljku dolaze u direktan kontakt sa procesnim gasom UF6 ili direktno kontrolišu protok unutar kaskada. Sve površine koje dolaze u kontakt sa procesnim gasom su u potpunosti izrađene od materijala otpornih na UF6 ili su zaštićene tim materijalima. U smislu odeljka koji se odnosi na stavke aerodinamičkog obogaćivanja, materijali otporni na koroziju izazvanu delovanjem UF6 obuhvataju bakar, nerđajući čelik, aluminijum, legure aluminijuma, nikl ili legure koje sadrže 60% ili više nikla i potpuno fluorovane ugljovodonične polimere otporne na UF6.

5.5.1. Separacione mlaznice

Posebno projektovane ili pripremljene separacione mlaznice i njihovi sklopovi. Separacione mlaznice se sastoje od zakrivljenih kanala sa uskim prorezom, čiji je radijus krivine manji od 1 mm (obično 0.1 do 0.05 mm), otporne na koroziju od UF6 i imaju oštre ivice u mlaznici koja deli tok gasa koji kroz nju teče u dve struje.

5.2.2. Vrtložne cevi

Posebno projektovane ili pripremljene vrtložne cevi i njihovi sklopovi. Vrtložne cevi su cilindrične ili konusne, napravljene od materijala otpornih na koroziju izazvanu delovanjem UF6 ili su zaštićene tim materijalima, imaju prečnik od 0.5 cm do 4 cm, a odnos dužine prema prečniku je 20:1 ili manje, sa jednim ili više tangencijalnih ulaza. Cevi mogu biti opremljene dodacima tipa mlaznice, na jednom ili na oba kraja.

OBJAŠNJENJE

Napojni gas ulazi u vrtložnu cev tangencijalno na jednom kraju ili kroz vrtložne lopatice ili na brojnim mestima tangencijalno duž oboda cevi.

5.5.3. Kompresori i gasne duvaljke

Posebno projektovani ili pripremljeni aksijalni, centrifugalni ili volumetrijski kompresori ili gasne duvaljke napravljeni od materijala otpornih na koroziju izazvanu delovanjem UF6 ili zaštićeni tim materijalima, usisnog zapreminskog kapaciteta od 2 m3/min ili više za mešavinu UF6/noseći gas (vodonik ili helijum).

OBJAŠNJENJE

Ovi kompresori i gasne duvaljke obično imaju odnos pritiska između 1.2:1 i 6:1.

5.5.4. Zaptivke za rotorajuće osovine

Posebno projektovane ili pripremljene zaptivke za rotirajuće osovine, sa priključcima za napajanje i ispuštanje zaptivki, za zaptivanje osovine koja povezuje rotor kompresora ili gasne duvaljke sa pogonskim motorom, kako bi se obezbedilo pouzdano zaptivanje protiv curenja procesnog gasa ili ulaska vazduha u unutrašnju komoru kompresora ili gasne duvaljke napunjene smešom UF6/noseći gas.

5.5.5. Izmenjivači toplote za hlađenje gasa

Posebno projektovani ili pripremljeni izmenjivači toplote napravljeni od materijala otpornih na UF6 ili zaštićeni tim materijalima.

5.5.6. Kućišta elemenata za separaciju

Posebno projektovana ili pripremljena kućišta elemenata za separaciju, napravljena od materijala otpornih na koroziju iazvanu delovanjem UF6 ili zaštićena tim materijalima, za smeštanje vrtložnih cevi ili separacionih mlaznica.

OBJAŠNJENJE

Ova kućišta mogu biti cilindrični sudovi prečnika većeg od 300 mm i dužine veće od 900 mm ili mogu biti pravougaoni sudovi uporedivih dimenzija, a mogu biti projektovani za horizontalnu ili vertikalnu ugradnju.

5.5.7. Napojni sistemi/sistemi za odvođenje proizvoda i ostataka

Posebno projektovani ili pripremljeni procesni sistemi ili oprema za postrojenja za obogaćivanje napravljeni od materijala otpornih na koroziju izazvanu delovanjem UF6 ili zaštićeni tim materijalima, uključujući:

(a) napojne autoklave, peći ili sisteme koji se koriste za upućivanje UF6 u proces obogaćivanja;

(b) desublimatore (ili hladne trapove) koji se koriste za odstranjivanje UF6 iz procesa obogaćivanja radi sledećeg prenosa nakon zagrevanja;

(v) stanice za pretvaranje u čvrsto ili tečno stanje koje se koriste za uklanjanje UF6 iz procesa obogaćivanja komprimovanjem i konvertovanjem UF6 u tečno ili čvrsto stanje;

(g) stanice za „proizvod“ ili „ostatke“ koje se koriste za prenos UF6 u kontejnere.

5.5.8. Kolektorsko-cevovodni sistemi

Posebno projektovani ili pripremljeni kolektorsko-cevovodni sistemi napravljeni od materijala otpornih na koroziju izazvanu delovanjem UF6 ili zaštićeni tim materijalima, za rukovanje UF6 unutar aerodinamičkih kaskada. Ova cevovodna mreža je obično projektovana sa „dvostrukim“ kolektorskim sistemom, gde je svaka faza ili grupa faza povezana na svaki od kolektora.

5.5.9. Vakuumski sistemi i pumpe

(a) Posebno projektovani ili pripremljeni vakuumski sistemi usisnog kapaciteta 5 m3 ili više, koji se sastoje od vakuumskih razvodnika, vakuumskih kolektora i vakuum-pumpi, a predviđeni su za rad u atmosferi koja sadrži UF6.

(b) Vakuum-pumpe posebno projektovane ili pripremljene za rad u atmosferi koja sadrži UF6, napravljene od materijala otpornih na koroziju izazvanu delovanjem UF6 ili su zaštićeni tim materijalima. Ove pumpe mogu koristiti fluorougljenične zaptivke i posebne radne fluide.

5.5.10. Specijalni zaustavni i regulacioni ventili

Posebno projektovani ili pripremljeni ručni ili automatski zaustavni i kontrolni ventili sa mehovima, napravljeni od materijala otpornih na koroziju izazvanu delovanjem UF6 ili zaštićeni tim materijalima, prečnika od 40 do 1500 mm, a predviđeni za ugradnju u glavne i pomoćne sisteme postrojenja za aerodinamičko obogaćivanje.

5.5.11. UF6 maseni spektrometri/jonski izvori

Posebno projektovani ili pripremljeni magnetni ili kvadrupolni maseni spektrometri za onlajn uzimanje uzoraka napojne sirovine, „proizvoda“ ili „ostataka“ iz tokova gasa UF6, koji imaju sve sledeće osobine:

jediničnu rezoluciju za masu veću od 320;

jonske izvore napravljene od nihroma ili monela ili obložene tim materijalima ili niklovane;

3. izvore za jonizaciju na bazi bombardovanja elektronima;

4. kolektorski sistem pogodan za analizu izotopa.

5.5.12. Sistemi za separaciju UF6 / nosećeg gasa

Posebno projektovani ili pripremljeni procesni sistemi za razdvajanje UF6 od nosećeg gasa (vodonik ili helijum).

OBJAŠNJENJE

Ovi sistemi su predviđeni za smanjivanje sadržaja UF6 u nosećem gasu na 1 ppm ili manje i mnogi obuhvataju opremu kao što su:

(a) kriogeni izmenjivači toplote i krioseparatori za rad na temperaturama od -120ºC ili nižim, ili

(b) kriogene rashladne jedinice za temeprature od -120ºC ili niže, ili

(v) jedinice sa separacionim mlaznicama ili vrtložnim cevima za razdvajanje UF6 od nosećeg gasa, ili

(g) hladni trapovi za UF6 za temperature od -20ºC ili niže.

5.6. Posebno projektovani ili pripremljeni sistemi, oprema i komponente za upotrebu u postrojenjima za obogaćivanje hemijskom ili jonskom izmenom

UVODNA NAPOMENA

Mala razlika u masi između izotopa uranijuma dovodi do malih promena ravnoteže hemijskih reakcija što može biti korišćeno kao osnova za separaciju izotopa. Uspešno su razvijena dva procesa: hemijska izmena tečno-tečno i jonska izmena čvrsto-tečno stanje.

U procesu hemijske izmene tečno-tečno, tečne faze koje se ne mogu mešati (vodena i organska) protivstrujno se dodiruju i daju kaskadni efekat više hiljada stupnjeva separacije. Vodena faza se sastoji od uranijum hlorida u rastvoru hlorovodonične kiseline; organska faza se sastoji od ekstraktanta koji sadrži uranijum hlorid u organskom rastvaraču. Kontaktori koji se koriste u separacionoj kaskadi mogu biti kolone za izmenu tečno-tečno (kao što su pulsirajuće kolone sa sitastim pločama) ili tečni centrifugalni kontaktori. Hemijske konverzije (oksidacija i redukcija) su potrebne na oba kraja separacione kaskade kako bi se omogućio refluks na svakom kraju. Glavna briga kod projektovanja je da se izbegne kontaminacija procesnih tokova određenim metalnim jonima. Stoga se koriste plastične, plastikom obložene (uključujući upotrebu fluorougljeničnih polimera) odnosno staklom obložene kolone i cevovod.

U procesu čvrsto-tečne jonske izmene, obogaćivanje se sprovodi adsorpcijom/desorpcijom uranijuma u specijalnoj, brzo delujućoj, smoli za jonsku izmenu ili adsorbentu. Rastvor uranijuma u hlorovodoničnoj kiselini i drugim hemijskim sredstvima propušta se kroz cilindrične kolone za obogaćivanje koje sadrže slojeve adsorbenta. Za kontinualan proces potreban je sistem refluksa za oslobađanje uranijuma iz adsorbenta nazad u tok tečnosti tako da se mogu sakupiti „proizvod“ i „ostaci“. To se postiže korišćenjem odgovarajućih hemijskih agenasa za redukciju/oksidaciju koji se potpuno regenerišu u zasebnim spoljašnjim kružnim tokovima i koji se mogu delimično regenerisati u samim kolonama za separaciju izotopa. Prisustvo vrućih koncentrovanih rastvora hlorovodonične kiseline u procesu zahteva opremu izrađenu od specijalnih materijala otpornih na koroziju ili zaštićenu tim materijalima.

5.6.1. Kolone za izmenu tečno-tečno (hemijska izmena)

Suprotnostrujne kolone za izmenu tečno-tečno sa ulaznom mehaničkom snagom (tj. pulsirajuće kolone sa sitastim pločama, klipne pločaste kolone i kolone sa unutrašnjim turbinskim mešalicama), posebno projektovane i pripremljene za obogaćivanje uranijuma postupkom hemijske izmene. Zbog otpornosti na korozivno dejstvo koncentrovanog rastvora hlorovodonične kiseline, ove kolone i njihovi unutrašnji delovi izrađeni su od odgovarajućih plastičnih materijala ili su zaštićeni tim materijalima (kao što su fluorougljenični polimeri) ili staklom. Projektovano vreme zadržavanja u koloni treba da bude kratko (30 sekundi ili manje).

5.6.2. Tečno-tečni centrifugalni kontaktori (hemijska izmena)

Tečno-tečni centrifugalni kontaktori, posebno projektovani ili pripremljeni za obogaćivanje uranijuma pomoću procesa hemijske izmene. Takvi kontaktori koriste rotaciju za postizanje disperzije organskih i vodenih tokova, a zatim centrifugalnu silu za separaciju faza. Zbog korozivne otpornosti na koncentrovani rastvor hlorovodonične kiseline, kotaktori su napravljeni od odgovarajućih plastičnih materijala kao što su flourougljenični polimeri ili su zaštićeni tim materijalima ili obloženi staklom. Projektovano vreme zadržavanja u centrifugalnim kontaktorima treba da bude kratko (30 sekundi ili manje).

5.6.3. Sistemi i oprema za redukciju uranijuma (hemijska izmena)

(a) Posebno projektovane ili pripremljene elektrohemijske ćelije za redukciju uranijuma iz jednog valentnog stanja u drugo radi obogaćivanja uranijuma pomoću procesa hemijske izmene. Materijali ćelije koji su u kontaktu sa procesnim rastvorima moraju biti otporni na koroziju uzrokovanu koncentrovanim rastvorima hlorovodonične kiseline.

OBJAŠNJENJE

Katodni odeljak ćelije mora biti tako projektovan da spreči ponovnu oksidaciju uranijuma do njegovog višeg valentnog stanja. Da bi se uranijum zadržao u katodnom odeljku, ćelija može imati nepropusnu membransku dijafragmu izrađenu od specijalnih materijala za katjonsku izmenu. Katoda se sastoji od odgovarajućeg čvrstog provodnika kao što je grafit.

(b) Posebno projektovani ili pripremljeni sistemi na proizvodnom kraju kaskade za izdvajanje U4+ iz organskog toka, za podešavanje koncentracije kiseline i napajanje elektrohemijskih ćelija za redukciju.

OBJAŠNJENJE

Ovi sistemi se sastoje od opreme za ekstrakciju rastvarača za odvođenje U4+ iz organskog toka u vodeni rastvor, za isparavanje i/ili druge opreme za podešavanje i kontrolu pH u rastvoru, kao i od pumpi i drugih transportnih uređaja za napajanje elektrohemijskih ćelija za redukciju. Glavni briga kod projektovanja je izbegavanje kontaminacije vodenog toka određenim metalnim jonima. Prema tome, za delove koji su u kontaktu sa procesnim tokom, u sistem je ugrađena oprema izrađena od odgovarajućih materijala (kao što su staklo, fluorougljenični polimeri, polifenil sulfat, polieter sulfon i grafit impregniran smolom) ili je zaštićena tim materijalima.

5.6.4. Sistemi za pripremu napajanja (hemijska izmena)

Posebno projektovani ili pripremljeni sistemi za proizvodnju rastvora uranijum hlorida velike čistoće za napajanje postrojenja za separaciju izotopa uranijuma hemijskom izmenom.

OBJAŠNJENJE

Ovi sistemi se sastoje od opreme za rastvaranje, ekstrakciju rastvarača i/ili jonsku izmenu radi prečišćavanja i elektrolitičkih ćelija za redukciju uranijuma U6+ ili U4+ do U3+. Ovi sistemi proizvode rastvore uranijum hlorida koji sadrže samo nekoliko delova na milion metalnih nečistoća, kao što su hrom, gvožđe, vanadijum, molibden i drugi dvovalentni ili viši viševalentni katjoni. Konstrukcioni materijali za ove delove sistema, u kojem se prerađuje U3+ velike čistoće su staklo, fluorougljenični polimeri, polifenil sulfat ili plastikom obloženi polieter sulfonom i grafit impregniran smolom.

5.6.5. Sistemi za oksidaciju uranijuma (hemijska izmena)

Posebno projektovani ili pripremljeni sistemi za oksidaciju U3+ u U4+ radi vraćanja u kaskadu za separaciju izotopa uranijuma u postupku obogaćivanja hemijskom izmenom.

OBJAŠNJENJE

Ovi sistemi mogu obuhvatiti sledeću opremu:

(a) Opremu za dovođenje hlora i kiseonika u kontakt sa vodenim efluentom iz opreme za separaciju izotopa i za ekstrakciju rezultantnog U4+ u izdvojeni organski tok koji se vraća sa proizvodnog kraja kaskade.

(b) Opremu koja odvaja vodu od hlorovodonične kiseline tako da se voda i koncentrovana hlorovodonična kiselina mogu ponovo uvesti u proces na odgovarajućim mestima.

5.6.6 Brzoreagujuće jonoizmenjivačke smole/adsorbenti (jonska izmena)

Brzoreagujuće jonoizmenjivačke smole ili adsorbenti posebno projektovani ili pripremljeni za obogaćivanje uranijuma postupkom jonske izmene, uključujući makroporozne umrežene smole odnosno opnaste strukture u kojima su aktivne hemijske izmenjivačke grupe ograničene na površinsku prevlaku na neaktivnoj poroznoj nosećoj strukturi i druge kompozitne strukture u bilo kom odgovarajućem obliku, uključujući i čestice ili vlakna. Ove jonoizmenjivačke smole/adsorbenti imaju prečnik od 0.2 mm ili manji i moraju biti hemijski otporni na koncentrovane rastvore hlorovodonične kiseline, te moraju biti dovoljno fizički čvrsti da ne dođe do degradacije u izmenjivačkim kolonama. Smole/adsorbenti su posebno projektovani da postižu veoma brzu kinetiku izmene izotopa uranijuma (poluvreme izmene je manje od 10 sekundi) i da budu sposobni za rad u temperaturnom opsegu od 100ºC do 200ºC.

5.6.7. Jonoizmenjivačke kolone (jonska izmena)

Cilindrične kolone prečnika većeg od 1000 mm za ugradnju i podupiranje napunjenih slojeva jonoizmenjivačke smole/adsorbenta, posebno projektovane ili pripremljene za obogaćivanje uranijuma postupkom jonske izmene. Ove kolone su napravljene od materijala (kao što je titanijum ili fluorougljenična plastika) otpornih na korozivno dejstvo koncentrovanih rastvora hlorovodonične kiseline ili su zaštićene njima, a sposobne su za rad u temperaturnom opsegu od 100ºC do 200ºC i pritiscima iznad 0.7 MPa (102 psia).

5.6.8. Jonoizmenjivački sistemi povratnog toka (jonska izmena)

(a) Posebno projektovani ili pripremljeni hemijski ili elektrohemijski redukcioni sistemi za regeneraciju hemijskih agenasa za redukciju koji se koriste u kaskadama za obogaćivanje uranijuma jonskom izmenom.

(b) Posebno projektovani ili pripremljeni hemijski ili elektrohemijski oksidacioni sistemi za regeneraciju hemijskih agenasa za oksidaciju koji se koriste u kaskadama za obogaćivanje uranijuma jonskom izmenom.

OBJAŠNJENJE

U postupku obogaćivanja jonskom izmenom može se koristiti, na primer, trovalentni titanijum (TI3+) kao redukcioni katjon i u tom slučaju redukcionim sistemom bi se regenerisao TI3+ redukovanjem TI4+.

U postupku se može koristiti, na primer, trovalentno gvožđe (Fe3+) kao oksidant i u tom slučaju sistemom oksidacije bi se regenerisao Fe3+ oksidovanjem Fe2+.

5.7. Posebno projektovani ili pripremljeni sistemi, oprema i komponente za upotrebu u postrojenjima za lasersko obogaćivanje

UVODNA NAPOMENA

Sadašnji sistemi za postupke obogaćivanja pomoću lasera dele se u dve kategorije: sistemi kod kojih je procesni medijum para atomskog uranijuma i sistemi kod kojih je procesni medijum para jedinjenja uranijuma. Uobičajena nomenklatura za te postupke obuhvata sledeće: prva kategorija – laserska separacija izotopa iz atomske pare (AVLIS ili SILVA); druga kategorija – molekulska laserska separacija izotopa (MLIS ili MOLIS) i hemijska reakcija izazvana izotopskom selektivnom laserskom aktivacijom (CRISLA). Sistemi, oprema i komponente za postrojenje za lasersko obogaćivanje su: (a) uređaji za dovod pare metalnog uranijuma (za selektivnu fotojonizaciju) ili uređaji za dovod pare jedinjenja uranijuma (za fotodisocijaciju ili hemijsku aktivaciju); (b) uređaji za sakupljanje obogaćenog i osiromašenog metalnog uranijuma kao „proizvoda“ i „ostataka“ u prvoj kategoriji i uređaji za sakupljanje disociranih ili izreagovanih jedinjenja kao „proizvoda“ i materijala na koji se nije delovalo kao „ostataka“ u drugoj kategoriji; (v) procesni laserski sistemi za selektivnu pobudu uzoraka uranijuma -235; i (g) oprema za pripremu napajanja i konverziju proizvoda. Složenost spektroskopije atoma i jedinjenja uranijuma može zahtevati korišćenje bilo koje od brojnih raspoloživih laserskih tehnologija.

OBJAŠNJENJE

Mnoge stavke navedene u ovom odeljku dolaze u direktan kontakt sa parom ili tečnošću metala uranijuma ili sa procesnim gasom koji se sastoji od UF6 ili smeše UF6 i drugih gasova. Sve površine koje dolaze u kontakt sa uranijumom ili UF6 su u celosti napravljene od materijala otpornih na koroziju ili su zaštićene tim materijalima. Za potrebe odeljka koji se odnosi na stavke laserskog obogaćivanja, materijali otporni na koroziju od pare ili tečnosti metala uranijuma ili legura uranijuma obuhvataju itrijumom obloženi grafit i tantal, a materijali otporni na korozivno dejstvo UF6 obuhvataju bakar, nerđajući čelik, aluminijum, legure aluminijuma, nikl ili legure koje sadrže 60% ili više nikla i potpuno fluorovane ugljovodonične polimere otporne na UF6.

5.7.1. Sistemi za isparavanje uranijuma (AVLIS)

Posebno projektovani ili pripremljeni sistemi za isparavanje uranijuma koji sadrže visokoenergetske elektronske topove sa snopovima jednog opsega ili skenirajuće sa snagom zračenja na meti većom od 2 kW/cm.

5.7.2. Sistemi za rukovanje tečnim metalnim uranijumom (AVLIS)

Posebno projektovani ili pripremljeni sistemi za rukovanje tečnim metalom za rastopljeni uranijum ili legure uranijuma, koji se sastoje od tiglova i opreme za hlađenje tiglova.

OBJAŠNJENJE

Tiglovi i drugi delovi ovog sistema koji dolaze u kontakt sa rastopljenim uranijumom ili legurama uranijuma napravljeni su od materijala otpornih na koroziju i toplotu ili su zaštićeni tim materijalima. Odgovarajući materijali su tantal, grafit presvučen itrijumom, grafit presvučen drugim oksidima elemenata grupe retkih zemalja ili njihovim smešama.

5.7.3. Kolektorski sklopovi za „proizvod“ i „ostatke“ metalnog uranijuma (AVLIS)

Posebno projektovani ili pripremljeni kolektorski sklopovi za „proizvod“ i „ostatke“ metalnog uranijuma u tečnom ili čvrstom stanju.

OBJAŠNJENJE

Komponente ovih sklopova napravljene su od materijala otpornih na toplotu i koroziju pare ili tečnosti metalnog uranijuma (kao što je grafit presvučen itrijumom ili tantal) ili su zaštićeni tim materijalima i mogu uključiti cevi, ventile, fitinge, „žlebove“, provodnike, izmenjivače toplote i kolektorske ploče za magnetne, elektrostatičke ili druge metode separacije.

5.7.4. Kućišta separatorskog modula (AVLIS)

Posebno projektovani ili pripremljeni cilindrični ili pravougaoni sudovi za smeštanje izvora pare metalnog uranijuma, elektronskog topa i kolektora „proizvoda“ i „ostataka“.

OBJAŠNJENJE

Ova kućišta imaju mnoštvo otvora za električne i priključke za napajanje vodom, otvore za laserski snop, priključke za vakuum-pumpu i dijagnostiku i nadzor instrumentacije. Imaju elemente za otvaranje i zatvaranje zbog sanacije unutrašnjih komponenata.

5.7.5. Nadzvučne ekspanzione mlaznice (MLIS)

Posebno projektovane ili pripremljene nadzvučne ekspanzione mlaznice za rashlađivanje smeša UF6 i nosećeg gasa do 150 K ili niže, napravljene od materijala otpornih na koroziju izazvanu delovanjem UF6.

5.7.6. Kolektori za uranijum pentafluorid (MLIS)

Posebno projektovani ili pripremljeni kolektori za čvrsti proizvod uranijum pentafluorid koji se sastoje od filtra, kolektora udarnog ili ciklonskog tipa ili njihovih kombinacija, a napravljeni su od materijala koji su otporni na koroziju uzrokovanu izlaganjem UF5/UF6 sredini.

5.7.7. Kompresori za UF6 /noseći gas (MLIS)

Posebno projektovani ili pripremljeni za mešavine UF6/noseći gas, projektovani za dugotrajan rad u UF6 sredini. Komponente ovih kompresora koje dolaze u kontakt sa procesnim gasom napravljene su od materijala otpornih na koroziju izazvanu delovanjem UF6 ili su zaštićene tim materijalima.

5.7.8. Zaptivke za rotirajuće osovine (MLIS)

Posebno projektovane ili pripremljene zaptivke za rotirajuće osovine sa priključcima na zaptivki za napajanje i ispuštanje, za zaptivanje osovine koja povezuje rotor kompresora sa pogonskim motorom, tako da se obezbedi pouzdano zaptivanje na curenje procesnog gasa ili ulaska vazduha ili zaptivnog gasa u unutrašnju komoru kompresora napunjenu smešom UF6/noseći gas.

5.7.9. Sistemi za fluorovanje (MLIS)

Posebno projektovani ili pripremljeni sistemi za fluorovanje UF5 (u čvrstom stanju) u UF6 (gas).

OBJAŠNJENJE

Ovi sistemi su projektovani za fluorovanje sakupljenog praha UF5 u UF6 za naknadno sakupljanje u kontejnere za proizvod ili prenos kao napojne sirovine u MLIS jedinice radi dodatnog obogaćivanja. Prema jednom pristupu, reakcija fluorovanja može biti obavljena u sistemu za separaciju izotopa gde dolazi do reakcije i povraćaja direktno sa kolektora za „proizvod“. Po drugom pristupu, UF5 prah se može ukloniti/preneti iz kolektora za „proizvod“ u odgovarajuću posudu za reakciju (npr. reaktor sa fluidizovanim slojem, spiralni reaktor ili plamenu kolonu) fluorovanja. Kod oba pristupa, koristi se oprema za skladištenje i prenos fluora (ili odgovarajućih agenasa za fluorovanje) i za sakupljanje i prenos UF6.

5.7.10. UF6 maseni spektrometri/jonski izvori (MLIS)

Posebno projektovani ili pripremljeni magnetni ili kvadrupolni maseni spektrometri za onlajn uzimanje uzoraka napojne sirovine, „proizvoda“ ili „ostataka“ iz tokova gasa UF6 koji poseduju sve sledeće osobine:

jediničnu rezoluciju za masu veću od 320;

jonske izvore napravljene od nihroma ili monela ili su obloženi tim materijalima ili niklovani;

3. izvore za jonizaciju na bazi bombardovanja elektronima;

4. kolektorske sisteme pogodne za analizu izotopa.

5.7.11. Sistemi za napajanje/sistemi za odvođenje proizvoda i ostataka (MLIS)

Posebno projektovani ili pripremljeni procesni sistemi ili oprema za postrojenja za obogaćivanje napravljeni od materijala otpornih na korozivno dejstvo UF6 ili su zaštićeni tim materijalima, obuhvataju :

(a) napojne autoklave, peći ili sisteme koji se koriste za uvođenje UF6 u proces obogaćivanja;

(b) desublimatore (ili hladne trapove) koji se koriste za uklanjanje UF6 iz procesa obogaćivanja za sledeći prenos nakon zagrevanja;

(v) stanice za očvršćavanje ili utečnjavanje koje se koriste za uklanjanje UF6 iz procesa obogaćivanja komprimovanjem i konvertovanjem UF6 u tečni ili čvrsti oblik;

(g) stanice za „proizvod“ ili „ostatke“ koje se koriste za prenos UF6 u kontejnere.

5.7.12. Sistemi za separaciju UF6 /nosećeg gasa (MLIS)

Posebno projektovani ili pripremljeni procesni sistemi za odvajanje UF6 od nosećeg gasa. Noseći gas može biti azot, argon ili neki drugi gas.

OBJAŠNJENJE

Ovi sistemi mogu obuhvatiti sledeću opremu:

(a) kriogene izmenjivače toplote ili krioseparatore za temperature od -120ºC ili niže, ili

(b) kriogene rashladne jedinice za temperature od -120ºC ili niže, ili

(v) UF6 hladne trapove za temperature od -20ºC ili niže.

5.7.13. Laserski sistemi (AVLIS, MLIS i CRISLA)

Laseri ili laserski sistemi posebno projektovani ili pripremljeni za separaciju izotopa uranijuma.

OBJAŠNJENJE

Laserski sistem za AVLIS proces obično se sastoji od dva lasera: laser na bazi para bakra i obojeni laser. Laserski sistem za MLIS obično se sastoji od CO2 ili eksimerskog lasera i optičke komore sa više prolaza, koja ima obrtna ogledala na oba kraja. Laseri ili laserski sistemi za oba procesa zahtevaju stabilizator spektra frekvencije za rad u dužim vremenskim periodima.

5.8. Posebno projektovani ili pripremljeni sistemi, oprema i komponente za upotrebu u postrojenjima za obogaćivanje separacijom plazme

UVODNA NAPOMENA

U procesu separacije plazme, plazma jona uranijuma prolazi kroz električno polje podešeno na rezonantnu frekvenciju jona U-235, tako da oni prvenstveno apsorbuju energiju i povećavaju prečnik svojih spiralnih putanja. Joni sa putanjom velikog prečnika se hvataju radi stvaranja proizvoda obogaćenog U-235. Plazma koja se dobija jonizacijom pare uranijuma, zadržava se u vakuumskoj komori pomoću veoma jakog magnetnog polja, koje stvara superprovodni magnet. Glavni tehnološki sistemi u procesu obuhvataju sistem za generisanje plazme uranijuma, modul separatora sa superprovodnim magnetom i sisteme za uklanjanje metala kod prikupljanja „proizvoda“ i „ostataka“.

5.8.1. Mikrotalasni izvori energije i antene

Posebno projektovani ili pripremljeni mikrotalasni izvori energije i antene za proizvodnju ili ubrzavanje jona koji imaju sledeće osobine: frekvenciju veću od 30 GHz i prosečnu izlaznu snagu veću od 50 kW kod proizvodnje jona.

5.8.2. Kalemi za pobudu jona

Posebno projektovani ili pripremljeni radiofrekventni kalemi za pobudu jona za frekvencije iznad 100 kHz koji su sposobni za rad pri srednjoj snazi većoj od 40 kW.

5.8.3. Sistemi za generisanje plazme uranijuma

Posebno projektovani ili pripremljeni sistemi za generisanje plazme uranijuma, koji sadrže visoko energetske topove sa snopovima jednog opsega ili skenirajuće, sa snagom zračenja na meti većom od 2,5 kW/cm.

5.8.4. Sistemi za rukovanje tečnim metalnim uranijumom

Posebno projektovani ili pripremljeni sistemi za rukovanje tečnim metalima za rastopljeni uranijum ili legure uranijuma, koji se sastoje od tiglova i opreme za hlađenje tiglova.

OBJAŠNJENJE

Tiglovi i drugi delovi ovog sistema koji dolaze u kontakt sa rastopljenim uranijumom ili legurama uranijuma napravljeni su od materijala otpornih na koroziju i toplotu ili su zaštićeni tim materijalima. Odgovarajući materijali su tantal, grafit presvučen itrijumom, grafit presvučen drugim oksidima elemenata grupe retkih zemalja ili njihovim smešama.

5.8.5. Kolektorski sklopovi za „proizvod“ i „ostatke“ metalnog uranijuma

Posebno projektovani ili pripremljeni kolektorski sklopovi za „proizvod“ i „ostatke“ metalnog uranijuma u čvrstom stanju. Ovi kolektorski sklopovi su napravljeni od materijala otpornih na toplotu i koroziju izazvanu parom uranijuma, kao što su grafit presvučen itrijumom ili tantal ili su zaštićeni tim materijalima.

5.8.6. Kućišta separatorskog modula

Cilindrični sudovi posebno projektovani ili pripremljeni za upotrebu u postrojenjima za obogaćivanje separacijom plazme, za smeštanje izvora plazme uranijuma, radiofrekventnih pogonskih kalemova i kolektora „proizvoda“ i „ostataka“.

OBJAŠNJENJE

Ova kućišta imaju mnoštvo otvora za električne provodnike, priključke za difuzionu pumpu i dijagnostiku i nadzor instrumentacije. Imaju elemente za otvaranje i zatvaranje zbog sanacije unutrašnjih komponenti, a napravljeni su od odgovarajućeg nemagnetnog materijala kao što je nerđajući čelik.

5.9.Posebno projektovani ili pripremljeni sistemi, oprema i komponente za upotrebu u postrojenjima za elektromagnetno obogaćivanje

UVODNA NAPOMENA

U elektromegnetnom procesu, joni metalnog uranijuma koji su dobijeni jonizacijom uranijumove soli (obično UCl4) kao materijala za napajanje, ubrzavaju se i prolaze kroz magnetno polje što dovodi do toga da joni različitih izotopa imaju različite putanje. Glavne komponente elektromagnetnog separatora izotopa su: magnetno polje za skretanje jonskog snopa/separaciju izotopa u jonskom snopu, jonski izvor sa sistemom za ubrzanje i sistem sakupljanja izdvojenih jona. Pomoćni sistemi za proces obuhvataju sistem energetskog napajanja magneta, visokonaponski sistem napajanja jonskog izvora, vakuumski sistem i obimne sisteme za rukovanje hemikalijama za regeneraciju proizvoda i čišćenje/recikliranje komponenti.

5.9.1. Elektromagnetni separatori izotopa

Elektromagnetni separatori izotopa posebno projektovani ili pripremljeni za separaciju izotopa uranijuma, njihova oprema i komponente.

(a) Jonski izvori

Posebno projektovani ili pripremljeni jednostruki ili višestruki uranijumski jonski izvori koji se sastoje od izvora pare, jonizatora i akceleratora snopa, a napravljeni su od odgovarajućih materijala kao što je grafit, nerđajući čelik ili bakar, i mogu da obezbede ukupnu struju jonskog snopa od 50 mA ili veću.

(b) Jonski kolektori

Kolektorske ploče koje se sastoje od jednog ili više proreza i džepova posebno projektovane ili pripremljene za prikupljanje jonskih snopova obogaćenog i osiromašenog uranijuma, napravljene od odgovarajućih materijala kao što je grafit ili nerđajući čelik.

(v) Vakuumska kućišta

Posebno projektovana ili pripremljena vakuumska kućišta za elektromagnetne separatore uranijuma, napravljena od odgovarajućih nemagnetnih materijala kao što je nerđajući čelik, i projektovana tako da rade na pritiscima od 0.1Pa ili nižim.

OBJAŠNJENJE

Kućišta su posebno projektovana za držanje jonskih izvora, kolektorskih poloča i vodom hlađenih obloga, a imaju mogućnost priključivanja difuzione pumpe, kao i otvor i poklopac koji služe za uklanjanje i ponovnu ugradnju ovih komponenti.

(g) Delovi magnetnih polova

Posebno projektovani ili pripremljeni delovi magnetnih polova prečnika većeg od 2 m koji se koriste za održavanje konstantnog magnetnog polja u elektromagnetnom separatoru izotopa i za prenos magnetnog polja između susednih separatora.

5.9.2. Izvori napajanja električnom energijom visokog napona

Posebno projektovani ili pripremljeni izvori napajanja električnom energijom visokog napona za jonske izvore koji imaju sve sledeće karakteristike: sposobnost za kontinualan rad, izlazni napon od 20.000 V ili više, izlazna struja od 1 A ili više i regulacija napona bolja od 0.01 % u periodu od osam sati.

5.9.3. Izvori napajanja magneta električnom energijom

Posebno projektovani ili pripremljeni izvori napajanja magneta električnom energijom koji imaju sve sledeće karakteristike: mogućnost kontinualnog rada pri izlaznim strujama od 500 A ili većim pri naponu od 100 V ili višem i sa regulacijom struje ili napona boljom od 0.01% u periodu od osam sati.

6. Postrojenja za proizvodnju teške vode, deuterijuma i jedinjenja deuterijuma i oprema posebno projektovana ili pripremljena u tu svrhu

UVODNA NAPOMENA

Teška voda se može proizvoditi korišćenjem različitih procesa. Međutim, dva procesa, koja su se pokazala komercijalno održiva, su proces izmene voda–vodonik sulfid (GS proces) i proces izmene amonijak-vodonik.

GS proces se zasniva na izmeni vodonika i deuterijuma između vode i vodonik sulfida u nizu tornjeva koji rade u procesu sa hladnom sekcijom na vrhu i vrućom sekcijom na dnu. Voda teče niz tornjeve dok gasoviti vodonik sulfid cirkuliše od dna do vrha tornjeva. Za poboljšanje mešanja gasa i vode koristi se niz perforiranih ploča. Deuterijum odlazi u vodu pri niskim temperaturama i u vodonik sulfid pri visokim temperaturama. Gas ili voda, obogaćeni deuterijumom, odvode se iz tornjeva prve faze na spoju vruće i hladne sekcije, tako da se proces ponavlja u tornjevima naredne faze. Proizvod poslednje faze, voda obogaćena deuterijumom do 30%, šalje se u destilacionu jedinicu radi proizvodnje teške vode reaktorskog stepena kvaliteta, tj. 99.75% deuterijum oksida.

U procesu izmene amonijak-vodonik može se ekstrahovati deuterijum iz sinteznog gasa preko kontakta sa tečnim amonijakom u prisustvu katalizatora. Sintezni gas se upušta u izmenjivačke tornjeve i u konvertor amonijaka. U tornjevima, gas struji od dna prema vrhu, dok tečni amonijak teče od vrha prema dnu. Deuterijum se izdvaja iz vodonika u sinteznom gasu i koncentriše u amonijaku. Amonijak zatim otiče u uređaj za razlaganje amonijaka na dnu tornja, dok gas otiče u konvertor amonijaka na vrhu. Dalje obogaćivanje se odvija u narednim fazama i tokom završne destilacije stvara se teška voda reaktorskog stepena kvaliteta. Napajanje sinteznim gasom može se obezbediti u postrojenju za proizvodnju amonijaka koje se može izgraditi zajedno sa postrojenjem za tešku vodu putem postupka izmene amonijak-vodonik. Postupak izmene amonijak-vodonik takođe koristi običnu vodu kao izvor napojne sirovine za deuterijum.

Mnogi od ključnih stavki opreme u postrojenjima za proizvodnju teške vode pomoću GS procesa ili izmenom amonijak-vodonik su zajednički za više segmenata hemijske i naftne industrije. Ovo posebno važi za mala postrojenja koja koriste GS proces. Međutim, malo od tih stavki se može naći u slobodnoj prodaji. GS proces i proces izmene amonijak-vodonik zahtevaju rukovanje velikim količinama zapaljivih, korozivnih i toksičnih fluida na povišenim pritiscima. Prema tome, kod uspostavljanja projektnih i radnih standarda za postrojenja i opremu za ovakve procese, potrebno je posvetiti posebnu pažnju izboru materijala i specifikacijama, kako bi se obezbedio dug radni vek uz veliku sigurnost i pouzdanost. Izbor merila pre svega zavisi od ekonomičnosti i potreba. Zbog toga se većinu stavki opreme priprema prema zahtevima kupca.

Na kraju treba imati u vidu da i kod GS procesa i kod procesa izmene amonijak-vodonik, stavke opreme, koje pojedinačno nisu posbno projektovane ili pripremljene za proizvodnju teške vode, mogu biti ugrađene u sisteme koji su posebno projektovani ili pripremljeni za proizvodnju teške vode. Sistem za proizvodnju katalizatora koji se koristi u procesu izmene amonijak-vodonik i sistemi za destilaciju vode koji se koriste za finalnu koncentraciju teške vode do reaktorskog stepena kvaliteta u oba procesa predstavljaju primere takvih sistema.

Stavke opreme koje su posebno projektovane ili pripremljene za proizvodnju teške vode u kojima se koristi proces izmene voda-vodonik sulfid ili proces izmene amonijak-vodonik su sledeći:

6.1. Tornjevi za izmenu voda-vodonik sulfid

Tornjevi za izmenu urađeni od finog ugljeničnog čelika (kao što je ASTM A516) prečnika od 6 m (20 ft) do 9 m (39 ft), sposobni za rad na pritiscima većim ili jednakim 2 MPa (300 psi) i sa dozvoljenom korozijom od 6 mm ili većom, posebno projektovani ili pripremljeni za proizvodnju teške vode pomoću procesa izmene voda–vodonik sulfid.

6.2. Duvaljke i kompresori

Jednostepene, centrifugalne duvaljke niskog pritiska (tj. 0,2 MPa ili 30 psi) ili kompresori za cirkulaciju gasa vodonik sulfida (tj. gasa koji sadži više od 70% H2S) posebno projektovane ili pripremljene za proizvodnju teške vode pomoću procesa izmene voda–vodonik sulfid. Ove duvaljke ili kompresori imaju propusni kapacitet veći ili jednak 56 m3/s (120.000 SCFM) dok su usisni radni pritisci veći ili jednaki 1,8 MPa (260 psi), a imaju zaptivke projektovane za rad u vlažnoj atmosferi H2S.

6.3. Tornjevi za izmenu amonijak-vodonik

Tornjevi za izmenu amonijak-vodonik visine veće ili jednake 35 m (114.3 ft) i prečnika od 1,5 m (4,9 ft) do 2,5 m (8,2 ft) sposobni za rad na pritiscima većim od 15 MPa (2225 psi), posebno projektovani ili pripremljeni za proizvodnju teške vode pomoću procesa izmene amonijak-vodonik. Ovi tornjevi takođe imaju najmanje jedan aksijalni otvor sa prirubnicom istog prečnika kao i cilindrični deo kroz koji se mogu umetnuti ili izvući unutrašnji delovi tornja.

6.4. Unutrašnji delovi tornjeva i višestepene pumpe

Unutrašnji delovi tornjeva i višestepene pumpe, posebno projektovani ili pripremljeni za tornjeve za proizvodnju teške vode, korišćenjem procesa izmene amonijak-vodonik. Unutrašnji delovi tornjeva su posebno dizajnirani višestepeni kontaktori kojima se poboljšava bliski kontakt gas/tečnost. Višestepene pumpe obuhvataju posebno projektovane potopne pumpe za cirkulaciju tečnog amonijaka u unutrašnjosti stepenih kontaktora do stepenih tornjeva.

6.5. Uređaji za razlaganje amonijaka

Uređaji za razlaganje amonijaka sa radnim pritiscima većim ili jednakim 3 MPa (450 psi), posebno projektovani ili pripremljeni za proizvodnju teške vode korišćenjem procesa izmene amonijak-vodonik.

6.6. Infracrveni apsorpcioni analizatori

Infracrveni apsorpcioni analizatori sposobni za onlajn analitičko određivanje odnosa vodonik/deuterijum pri koncentracijama deuterijuma većim ili jednakim 90%.

6.7. Katalitički plamenici

Katalitički plamenici za konverziju obogaćenog gasa deuterijuma u tešku vodu, posebno projektovani ili pripremljeni za proizvodnju teške vode korišćenjem procesa izmene amonijak-vodonik.

7. Postrojenja za konverziju uranijuma i oprema posebno projektovana ili pripremljena u tu svrhu

UVODNA NAPOMENA

Postrojenja i sistemi za konverziju uranijuma mogu vršiti jednu ili više transformacija iz jedne hemijske vrste uranijuma u drugu, uključujući: konverziju koncentrata rude uranijuma u UO3, konverziju UO3 u UO2, konverziju oksida uranijuma u UF4 ili UF6, konverziju UF4 u UF6, konverziju UF6 u UF4, konverziju UF4 u metalni uranijum i konverziju uranijum fluorida u UO2 . Mnoge od ključnih stavki opreme za postrojenja za konverziju uranijuma zajedničke su za nekoliko segmenata hemijske procesne industrije. Na primer, vrste opreme koji se koriste u ovim procesima mogu biti: peći, rotacione peći, reaktori sa fluidiziranim slojem, reaktori sa plamenim tornjem, centrifuge za tečnost, destilacione kolone i kolone za ekstrakciju tečnost-tečnost. Međutim, malo od tih stavki se može naći u slobodnoj prodaji; većina se priprema prema zahtevima i specifikacijama kupca. U nekim slučajevima zahtevaju se posebna projektna i konstrukcijska rešenja kako bi se prevazišli problemi sa korozijom od nekih hemikalija kojima se rukuje (HF, F2, ClF3 i uranijum fluorid). Na kraju, treba imati u vidu da se u svim procesima konverzije uranijuma, stavke opreme koje pojedinačno nisu posebno projektovane ili pripremljene za konverziju uranijuma, mogu ugraditi u sisteme koji su posebno projektovani ili pripremljeni za konverziju uranijuma.

7.1. Posebno projektovani ili pripremljeni sistemi za konverziju koncentrata rude uranijuma u UO3

OBJAŠNJENJE

Konverzija koncentrata rude uranijuma u UO3 može se sprovesti tako da se ruda najpre rastvori u azotnoj kiselini pa izdvoji čisti uranil nitrat korišćenjem rastvarača kao što je tributil fosfat. Sledeći korak je da se uranil nitrat konvertuje u UO3, bilo koncentracijom i denitracijom ili neutralizacijom sa gasovitim amonijakom, kako bi se dobio amonijum diuranat uz dodatno filtriranje, sušenje i kalcinisanje.

7.2. Posebno projektovani ili pripremljeni sistemi za konverziju UO3 u UF6

OBJAŠNJENJE

Konverzija UO3 u UF6 može se izvršiti direktno fluorovanjem. Proces zahteva izvor gasa fluora ili hlor trifluorida.

7.3. Posebno projektovani ili pripremljeni sistemi za konverziju UO3 u UO2

OBJAŠNJENJE

Konverzija UO3 u UO2 može se izvršiti redukovanjem UO3 sa razloženim gasom amonijaka ili vodonikom.

7.4.Posebno projektovani ili pripremljeni sistemi za konverziju UO4 u UF4

OBJAŠNJENJE

Konverzija UO2 u UF4 može se izvršiti reagovanjem UO2 sa gasom vodonik fluorida (HF) na temperaturi od 300-500ºC.

7.5. Posebno projektovani ili pripremljeni sistemi za konverziju UF4 u UF6

OBJAŠNJENJE

Konverzija UF4 u UF6 vrši se pomoću egzotermičke reakcije sa fluorom u reaktoru tornja. UF6 se kondenzuje iz vrućih izlaznih gasova propuštanjem izlaznog toka kroz hladni trap ohlađen do temperature od -10ºC. Proces zahteva izvor gasa fluora.

7.6. Posebno projektovani ili pripremljeni sistemi za konverziju UF4 u metalni U

OBJAŠNJENJE

Konverzija UF4 u metalni U vrši se redukcijom sa magnezijumom (velike šarže) ili kalcijumom (male šarže). Reakcija se vrši na temperaturma iznad tačke topljenja uranijuma (1130 ºC).

7.7.Posebno projektovani ili pripremljeni sistemi za konverziju UF6 u UO2

OBJAŠNJENJE

Konverzija UF6 u UO2 može se vršiti pomoću jednog od tri procesa. U prvom procesu, UF6 se redukuje i hidrolizuje u UO2 pomoću vodonika i pare. U drugom procesu, UF6 se hidrolizuje rastvaranjem u vodi, dodaje se amonijak kako bi se nataložio amonijumov diuranat i diuranat se redukuje u UO2 pomoću vodonika na temperaturi od 820 ºC. U trećem procesu, gasoviti UF6, CO2 i NH3 se mešaju u vodi taložeći amonijum uranil karbonat. Amonijum uranil karbonat se meša sa parom i vodonikom na temperaturi od 500-600 ºC da bi se dobio UO2.

Konverzija UF6 u UO2 često se vrši kao prva faza u postrojenju za proizvodnju goriva.

7.8.Posebno projektovani ili pripremljeni sistemi za konverziju UF6 u UF4

OBJAŠNJENJE

Konverzija UF6 u UF4 vrši se redukcijom pomoću vodonika.