O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sdadržan je u članu 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, prema kojem Republika Srbija, između ostalog uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti zdravstva.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Razlog za donošenje novog zakona o predmetima opšte upotrebe je, pre svega, činjenica da postojeći Zakon o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe nije u dovoljnoj meri usklađen sa odredbama relevantnih EU propisa u oblasti predmeta opšte upotrebe, u skladu sa obavezama koje smo preuzeli potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Prilikom donošenja Zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe („Službeni glasnik RS”, broj 92/11) težilo se usklađenosti teksta Zakona sa relevantnim EU propisima u ovoj oblasti, ali zbog razuđenosti materije koja se uređuje ovim zakonom, hitnosti donošenja istog i drugih objektivnih okolnosti nije stvoren potpun pravni osnov za donošenje sveobuhvatnih harmonizovanih podzakonskih akata kojima bi se bliže uredila oblast zdravstvene ispravnosti različitih grupa predmeta opšte upotrebe (materijali i predmeti koji dolaze u kontakt sa hranom, dečije igračke, predmeti namenjeni deci i odojčadi, kozmetički proizvodi, predmeti koji pri upotrebi dolaze u neposredan kontakt sa kožom ili sluzokožom bilo da se narušava ili ne narušava integritet kože ili sluzokože, predmeti za ukrašavanje lica i tela, za pirsing i imitacija nakita i sl.).
Potpuno i sveobuhvatno pravno uređenje ove materije od bitnog je značaja za zaštitu zdravlja i bezbednost pojedinaca i različitih grupa stanovništva, pošto je reč o proizvodima namenjenim za široku potrošnju i njihovoj masovnoj upotrebi u svakodnevnom životu ljudi.
Predloženim zakonskim rešenjima otkloniće se određene nedorečenosti i nejasnoće koje postoje u važećem Zakonu o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, čime će se omogućiti potpunije usklađivanje ove oblasti sa propisima EU, stvoriće se potpuniji pravni osnov i za sveobuhvatno transponovanje odgovarajućih i najnovijih propisa EU koji se odnose na zdravstvenu ispravnost i bezbednost predmeta opšte upotrebe, stavljanje u promet i korišćenje ovih grupa proizvoda na teritoriji Republike Srbije, koji je u skladu sa propisima Evropske Unije, čiji je krajnji cilj obezbeđenje visokog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi, unapređenje slobodnog kretanje ovih proizvoda sa zemljama EU i drugim zemljama, uz odgovarajući nivo stručnog nadzora nad primenom Zakona.
Donošenjem novog zakona, neke prethodno neopravdano izostavljene grupe predmeta opšte upotrebe biće ponovo obuhvaćene odgovarajućim nadzorom u svim fazama proizvodnje i prometa odnosno kontrole na tržištu Republike Srbije od strane sanitarne inspekcije Ministarstva zdravlja, a u cilju zaštite života i zdravlja stanovništva. Donošenjem važećeg Zakona, decembra 2011. godine, duvan uopšte nije kontrolisan u pogledu kontaminacije reziduama zagađujućih supstanci iz životne sredine (rezidue pesticida, teških metala, radionukleida i slično). Takođe, donošenjem navedenog Zakona ni sredstva za održavanje higijene u domaćinstvu i u industriji, (uključujući i ona koja se koriste u proizvodnji i stavljanju hrane u promet, dezinfekciona sredstva i insekticidi za upotrebu u domaćinstvu), uopšte nisu kontrolisana, niti u tržišnom nadzoru, niti prilikom uvoza radi stavljanja na tržište Republike Srbije.
Imajući u vidu iskustvo i obučenost za vršenje ovog nadzora (s obzirom da se ovi proizvodi u cilju zaštite zdravlja stanovništva kontrolišu u svim zemljama regiona i EU), to je neophodno da se nadzor i kontrola nad zdravstvenom ispravnošću i bezbednošću ovih proizvoda ponovo stave pod stručan nadzor sanitarne inspekcije Ministarstva zdravlja, adekvatnom primenom propisa kojima se uređuje zdravstvena ispravnost odnosno, bezbednost tih proizvoda, u svrhu zaštite zdravlja stanovništva.
Predloženo zakonsko rešenje je u skladu sa najvišim EU standardima zaštite potrošača i zdravlja, pri čemu je kompatibilno sa nacionalnim propisima koji se dotiču oblasti predmeta opšte upotrebe (na bilo koji način), uz poštovanje podele nadležnosti u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom.
Značaj donošenja Zakona o predmetima opšte upotrebe je, pored visokog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi, ujedno i zaštita interesa proizvođača, uvoznika i distributera – subjekata u poslovanju predmetima opšte upotrebe. Ovim zakonskim rešenjem obaveze pomenutih subjekata će biti jasnije i tačno određene, što doprinosi mogućnosti da pomenuti subjekti obezbede svojim proizvodima siguran i slobodan pristup svetskom tržištu i tržištu EU.
Zdravstvena ispravnost odnosno bezbednost predmeta opšte upotrebe i njihov racionalan i efikasan sanitarni nadzor, u sklopu usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim propisima i standardima, predstavljaju značajne prioritete Republike Srbije.
Donošenjem ovog zakona, a na osnovu njega blagovremenim donošenjem podzakonskih propisa, sveobuhvatno će se urediti odgovarajući aspekti uslova u pogledu zdravstvene ispravnosti koje moraju da ispunjavaju predmeti opšte upotrebe namenjeni za ljudsku upotrebu.
Analizom drugih mogućnosti zaključeno je da je, najcelishodniji i najpouzdaniji način za rešavanje napred navedenih problema – donošenje novog zakona kojim se uređuje oblast predmeta opšte upotrebe.
III. OBJAŠNjENjA OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA / PREGLED ODREDABA VAŽEĆEG PROPISA KOJE SE MENjAJU,
ODNOSNO DOPUNjUJU
Osnovne odredbe (čl. 1-6)
Članom 1. bliže je utvrđen predmet i cilj uređivanja Zakona o predmetima opšte upotrebe. U tom smislu, članom 1. je istaknuto da se ovim zakonom uređuje pojam predmeta opšte upotrebe, uslovi zdravstvene ispravnosti odnosno bezbednosti, koje moraju da ispunjavaju predmeti opšte upotrebe koji se isporučuju na tržište, a u svrhu obezbeđenja visokog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi, zaštite interesa potrošača i obezbeđenja slobodnog kretanja robe. Odredbe ovog zakona odnose se i na sirovine, materijale i aditive koji se koriste za proizvodnju predmeta opšte upotrebe.
U članu 2. je istaknuto da se pravila utvrđena ovim zakonom primenjuju na sistem nadzora nad zdravstvenom ispravnošću odnosno bezbednošću, odnosno usaglašenošću predmeta opšte upotrebe sa propisanim zahtevima, laboratorijsko ispitivanje zdravstvene ispravnosti odnosno bezbednosti, odnosno usaglašenosti predmeta opšte upotrebe sa propisanim zahtevima, kao i na prava, obaveze i odgovornosti subjekata u poslovanju predmetima opšte upotrebe.
Članom 3. je jasno definisano da se odredbe ovog zakona primenjuju na predmete opšte upotrebe namenjene za ljudsku upotrebu koji se proizvode u Republici Srbiji i isporučuju na tržište Republike Srbije, koji se uvoze i isporučuju na tržište Republike Srbije, koji se izvoze, osim kada se isti ne stavljaju na tržište Republike Srbije, uz dokaz proizvođača o izvozu, odnosno na predmete opšte upotrebe koji se uvoze ili privremeno uvoze radi prerade, dorade i obrade.
U članu 4. su definisane grupe predmeta opšte upotrebe koji su predmet uređenja ovog zakona.
Članom 6. je dato bliže objašnjenje značenja pojedinih pojmova upotrebljenih u ovom zakonu.
Načela (čl. 7.-11.)
U članovima od 7-11. definisana su načela: analize rizika, predostrožnosti, zaštite interesa potrošača, transparentnosti i poverljivosti kao i opravdanost mera koje se preduzimaju radi zabrane ili ograničenja stavljanja predmeta opšte upotrebe na tržište Republike Srbije, njihovog povlačenja ili opoziva.
Posebna radna grupa za kategorizaciju graničnih proizvoda (čl. 12-14.)
U članovima od 12-14. Zakona definisano je postupanje sa pojedinim proizvodima („granični proizvodi”) za koje, na osnovu njihovog izgleda / prezentacije, sastava, područja primene, tvrdnji i drugih katakteristika može biti nedovoljno jasno da li treba da budu kategorisati kao kozmetički proizvodi/predmeti opšte upotrebe u smislu ovog zakona ili treba da ispunjavaju zahteve propisa koji se odnose na druge kategorije proizvoda, zatim način rada i poslovi Posebne radne grupe za kategorizaciju graničnih proizvoda. Kategorizacija tzv. graničnih proizvoda je postala sastavni deo novog zakonskog rešenja nakon prethodne analize oblasti. Tačnije, s obzirom da u praksi postoji dosta problema sa kojima su suočeni sanitarni inspektori kada su u pitanju „proizvodi koji, po svom sastavu, izgledu, području primene, tvrdnjama i drugim karakteristikama, mogu biti svrstani i u predmete opšte upotrebe i u proizvode druge namene u smislu posebnih propisa”. U situaciji kada je teško odrediti / kategorisati kojoj grupi proizvoda „pripada” tačno određeni proizvod, nije moguće odrediti zahteve kog propisa isti mora da ispuni prilikom stavljanja na tržište, što može dovesti u pitanje zdravstvenu ispravnost odnosno bezbednost istog. Odluka o uvođenju kategorizacije graničnih proizvoda, doneta je nakon proučavanja prakse zemalja iz okruženja, kao i država članica EU u ovoj oblasti.
Opšti uslovi koje moraju da ispunjavaju predmeti opšte upotrebe (čl. 15-19.)
U smislu čl. 15. ovog zakona dozvoljeno je stavljati u promet samo zdravstveno ispravne odnosno bezbedne, odnosno usaglašene predmete opšte upotrebe.
Članom 16. utvrđena je obaveza ministra nadležnog za poslove zdravlja, da donese odgovarajuća podzakonska akta o: materijalima i predmetima u kontaktu sa hranom, uključujući i proizvode namenjene odojčadi i deci mlađoj od tri godine za olakšavanje hranjenja i sisanja, umirivanja i spavanja, ambalaže za pakovanje hrane i predmeta opšte upotrebe, bezbednosti igračaka, kozmetičkim proizvodima, materijalima i predmetima koji pri upotrebi dolaze u neposredan kontakt sa kožom odnosno sluzokožom bilo da se narušava ili ne narušava njihov integritet, detergentima, biocidima i drugim sredstvima za opštu upotrebu i održavanje higijene, duvanu, duvanskim proizvodima, priboru za pušenje, elektronskim cigaretama i drugim sistemima za inhaliranje pare sa ili bez nikotina, obrascu potvrde o zdravstvenoj ispravnosti (engl. Health certificate) i potvrde o slobodnoj prodaji (engl. Free sale certificate) predmeta opšte upotrebe, uslovima koje moraju ispunjavati ovlašćene laboratorije i referentne laboratorije za ispitivanje predmeta opšte upotrebe kao i područje za koje je potrebno ovlastiti referentne laboratorije.
Članom 17. je taksaktivno navedeno i utvrđeno koji se predmeti opšte upotrebe se smatraju zdravstveno neispravnim odnosno nebezbednim.
U članu 18. utvrđena je izričita zabrana pripisivanja lekovitog svojstva predmetu opšte upotrebe kao i neistinitog deklarisanja odnosno oglašavanja predmeta opšte upotrebe na način kojim se potrošači dovode u zabludu u pogledu stvarnog sastava, svojstva ili namene tih proizvoda.
U članu 19. utvrđena je mogućnost primene mera zasnovanih na naučnim principima, međunarodnim standardima, smernicama i preporukama, u obimu koji je neophodan da se zaštiti život i zdravlje ljudi i zaštitu životne sredine, način njihove primene (izbegavanje proizvoljne i neopravdane diskriminacije između država u kojima preovladavaju isti ili slični uslovi, na način koji ne predstavlja prikrivenu barijeru u slobodi kretanja robe). Činjenica je da: standardi, smernice, preporuke nisu obavezujući, te to i jeste razlog što je ovaj član „našao” svoje mesto u ovom Zakonu, te „Ne dovodeći u pitanje relevantno zakonodavstvo u oblasti predmeta opšte upotrebe, u svrhu procene zdravstvene ispravnosti odnosno bezbednosti predmeta opšte upotrebe, mogu se primeniti mere zasnovane na naučnim principima, međunarodnim standardima, smernicama i preporukama, u obimu koji je neophodan da se zaštiti život i zdravlje ljudi i zaštitu životne sredine”. Razlog za postojanje ovog člana je prevshodno trenutna neusklađenost / delimična usklađenost nacionalnog zakonodavstva Republike Srbije sa evropskim zakonodavstvom, a vrlo često i sa novim naučnim saznanjima u ovoj oblasti, kao i relativno spor postupak izmene propisa u našoj zemlji (ovo je jedna od primedbi Evropske komisije). Iz razloga prethodno pomenutog događa se da proizvod koji se uvozi u našu zemlju „prati” dokumentacija koja „dokazuje” usaglašenost pomenutog proizvoda za relevantnim EU zakonodavstvom, ali pomenuti proizvod nije u skladu sa zahtevima nacionalnih propisa Republike Srbije. Situacija je posebno ozbiljna ukoliko postoje nova naučna saznanja koja dokazuju da su određene supstance opasne za ljudsko zdravlje, a u skladu sa nacionalnim propisima Republike Srbije isti su – dopušteni. U ovom slučaju se moraju preispitati nova naučna saznanja u oblasti, uz obaveznu izmenu propisa u skladu sa istim.
Opšte obaveze subjekta u poslovanju predmetima opšte upotrebe (čl. 20-24.)
Članovima od 20-22. definisano je postupanje subjekata u poslovanju u slučaju postojanja osnovane sumnje u zdravstvenu ispravnost odnosno bezbednost predmeta opšte upotrebe odnosno u slučaju zdravstveno neispravnih odnosno nebezbednih predmeta opšte upotrebe.
U čl. 23-24. devinisane su obaveze i odgovornosti proizvođača predmeta opšte upotrebe sa sedištem u Republici Srbiji u smislu uspostavljanja i sprovođenja unutrašnje kontrole, obezbeđivanja sanitarno – tehničkih i higijenskih uslova, namenskih prevoznih sredstava, preduzimanja higijenskih mera u skladu sa dobrom proizvođačkim praksom, dobrom higijenskom praksom i drugim primenljivim standardima, kao i obavljanja neophodnih laboratorijskih ispitivanja i posedovanja propisanih dokaza o zdravstvenoj ispravnosti odnosno bezbednosti proizvoda.
Sistem brzog obaveštavanja i uzbunjivanja, uslovi i način informisanja i razmene informacija (čl. 25-27.)
U članu 25. propisano je da se za izveštavanje, razmenu informacija o zdravstvenoj neispravnosti odnosno nebezbednosti predmeta opšte upotrebe, kao i za obaveštavanje o preduzetim merama kako bi se sprečili ili otklonili rizici po zdravlje ljudi nastali korišćenjem pomenutih proizvoda, koriste se propisani sistemi brzog obaveštavanja i uzbunjivanja uspostavljeni zakonima kojima se uređuje bezbednost hrane i opšta bezbednost proizvoda, kao mreža za izveštavanje o direktnom i indirektnom riziku čiji su uzrok predmeti opšte upotrebe. U sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja učestvuju i druga ministarstva, zdravstvene službe, ovlašćene i akreditovane laboratorije, subjekti u poslovanju sa predmetima opšte upotrebe u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima. Ministar zdravlja određuje lica za kontakt sa nadležnim organom u sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja, odnosno u sistemu brze razmene informacija o opasnim proizvodima..
Članom 26. je propisano da podaci podaci o predmetima opšte upotrebe, prirodi rizika i preduzetoj meri u sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja moraju biti dostupni javnosti u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima.
Članom 27. utvrđena je dužnost svih učesnika brzog obaveštavanja i uzbunjivanja da u okviru svoje nadležnosti odmah obaveste ministarstvo zdravlja o pojavi ozbiljnog rizika po zdravlje ljudi radi preduzimanja odgovarajućih propisanih mera.
Posebne grupe predmeta opšte upotrebe – materijali i premeti koji dolaze u kontakt sa hranom (čl. 28-38.)
U članovima od 28-38. definisani su pojam materijala i predmeta koji dolaze u kontakt sa hranom, opšti zahtevi za sve materijale i predmete u kontaktu sa hranom, njihovo deklarisanje, deklaracija o usaglašenosti materijala i predmeta u kontaktu sa hranom sa pravilima koja se na njih primenjuju, sledljivost, dobra proizvođačka praksa, sistem obezbeđenja kvaliteta, sistem kontrole kvaliteta, kao i obaveza subjekta u poslovanju materijalima i predmetima u kontaktu sa hranom da priprema i čuva odgovarajuću dokumentaciju u papirnom ili elektronskom obliku, a koja se odnosi na specifikacije, proizvodne formule i obradu koji su značajni za usklađenost i bezbednost gotovog materijala ili predmeta u kontaktu sa hranom i obaveza davanja na uvid pomenute dokumentacije sanitarnom inspektoru na njegov zahtev.
Igračke (čl. 39-61.)
U članovima od 39-56. definisani su pojam igračaka, obaveze subjekata u poslovanju igračkama (obaveze proizvođača, ovlašćenog zastupnika, uvoznika, distributera), usaglašenost igračaka u smislu osnovnih bezbednosnih zahteva (opšti i posebni bezbednosni zahtevi), upozorenja, pretpostavka o usaglašenosti igračke, deklaracija o usaglašenosti, opšta načela znaka usaglašenosti, pravila i uslovi za stavljanje znaka usaglašenosti, ocenjivanje usaglašenosti (procena bezbednosti, postupci ocenjivanja usaglašenosti, pregled tipa), potrebna tehnička dokumentacija.
U čl. 57-59. definisani su osnovni zahtevi za imenovano telo za ocenjivanje usaglašenosti igračaka sa sedištem u Republici Srbiji, način njegovog rada, kao i nadzor nad radom imenovanog tela koje sprovodi ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.
U čl. 60-61. Definisano je postupanje sa igračkama koje predstavljaju rizik kao i postupanje kada su u pitanju formalne neusaglašenosti.
Kozmetički proizvodi (čl. 62-78.)
U članovima od 62-78. definisani su pojam kozmetičkog proizvoda, bezbednost kozmetičkog proizvoda, odgovorna osoba i njene obaveze, obaveze distributera, identifikacija u lancu snabdevanja (sledljivost), dobra proizvođačka praksa, procena bezbednosti, procenitelj bezbednosti kozmetičkog proizvoda, dosije sa informacijama o proizvodu, ograničenja za supstance koje se koriste u proizvodnji kozmetičkog proizvoda, testiranje na životinjama, informacije za potrošače – deklarisanje, tvrdnje vezane za kozmetički proizvod, prijavljivanje ozbiljnih neželjenih efekata usled korišćenja kozmetičkog proizvoda kao i preduzetim korektivnim merama od strane subjekta u poslovanju.
Materijali i predmeti koji pri upotrebi dolaze u neposredan kontakt sa kožom odnosno sluzokožom bilo da se narušava ili ne narušava njihov integritet (čl. 79.-80.)
U čl. 79.-80. definisani su materijali i predmeti koji pri upotrebi dolaze u neposredan kontakt sa kožom odnosno sluzokožom bilo da se narušava ili ne narušava njihov integritet (u daljem tekstu: materijali i predmeti koji pri upotrebi dolaze u neposredan kontakt sa kožom odnosno sluzokožom) kao i uslovi za njihovo stavljanje na tržište Republike Srbije. Materijali i predmeti koji, kada se koriste u skladu sa svojom namenom i pod razumno predvidivim uslovima, dolaze u neposredan kontakt sa kožom ili sluzokožom i ne narušavaju njihov integritet jesu: predmeti koji se koriste kao sredstva za održavanje lične higijene, negu i ulepšavanje lica i tela (a po svojoj nameni ne spadaju u kozmetičke proizvode) odnosno predmeti od tekstila, kože i drugih materijala koji dolaze u neposredan kontakt sa kožom ili sluzokožom. Materijali i predmeti koji, kada se koriste u skladu sa svojom namenom i pod razumno predvidivim uslovima, dolaze u neposredan kontakt sa kožom ili sluzokožom i narušavaju njihov integritet jesu predmeti i pribor za ukrašavanje lica i tela, pirsing i imitacija nakita.
Detergenti, biocidi i druga sredstva za opštu upotrebu i održavanje higijene (čl. 81.)
U članu 81. Zakona definisan je pojam detergenata, biocida i drugih sredstava za opštu upotrebu i održavanje higijene, a koji se koriste u svrhu održavanja opšte higijene, pranja i oplemenjivanja tekstila, pranja i dezinfekcije tvrdih površina, posuđa, pribora, uređaja, aparata, osvežavanje prostora i slično.
Duvan, duvanski proizvodi, pribor za pušenje, elektronska cigareta i drugi sistemi za inhaliranje para sa ili bez nikotina (čl. 82.-84)
U čl. 82-84. Zakona definisan je pojam duvanskih proizvoda, uslovi za isporuku na tržište Republike Srbije duvanskih proizvoda, pribora za pušenje i ambalaže (primarna ambalaža) za pakovanje duvanskih proizvoda, kao i informacije o proizvodu i deklaracija koji moraju biti neizbrisivi, lako uočljivi, čitljivi, razumljivi i napisani na srpskom jeziku.
Sistem nadzora (čl. 85.-107.)
Sistem nadzora u oblasti predmeta opšte upotrebe je nadzor nad primenom zakona i drugih propisa u oblasti zdravstvene ispravnosti odnosno bezbednosti predmeta opšte upotrebe u proizvodnji i prometu. Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši Ministarstvo, preko sanitarnih inspektora.
U čl. 87. su definisane oblasti od značaja u vršenju nadzora nad predmetima opšte upotrebe u smislu nadzora nad proizvodnjom predmeta opšte upotrebe, nadzora nad prometom i korišćenjem predmeta opšte upotrebe, monitoringa, uzorkovanja za potrebe nadzora, ovlašćenih akreditovanih laboratorija koje obavljaju laboratorijsko ispitivanje uzoraka uzetih u službenoj kontroli, kao i ovlašćenja prava i dužnosti sanitarnog inspektora.
Nadzor nad proizvodnjom obuhvata kontrolu sprovođenja unutrašnje kontrole od strane proizvođača, uslova proizvodnje, kao i kontrolu svih faza proizvodnog postupka, gotovog proizvoda, uz uzimanje uzoraka za analizu ukoliko je to potrebno, sprovođenje programa monitoringa.
Nadzor nad prometom predmeta opšte upotrebe obuhvata nadzor prilikom isporuke na tržište i nadzor prilikom uvoza radi isporuke na tržište i nadzor prilikom izvoza.
U čl. Od 90.-92. definisan je nadzor nad predmetima opšte upotrebe prilikom uvoza radi isporuke na tržište kao i nadzor nad predmetima opšte upotrebe prilikom izvoza. Utvrđena je dužnost uvoznika da, pre carinjenja, podnese pismeni zahtev ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja u mestu crinjenja za pregled pošiljke koju uvozi, radi utvrđivanja zdravstvene ispravnosti odnosno bezbednosti.
Uz pismeni zahtev subjekat u poslovanju predmetima opšte upotrebe dužan je da podnese sve propisane dokaze od značaja za identifikaciju proizvoda i utvrđivanje zdravstvene ispravnosti odnosno bezbednosti proizvoda koji se uvozi.
Članom 91. propisano je da sanitarni inspektor donosi rešenje o ispunjenju propisanih uslova u pogledu zdravstvene ispravnosti odnosno bezbednosti predmeta opšte upotrebe koji se uvozi, odnosno zabranjuje uvoz zdravstveno neispravnih odnosno nebezbednih predmeta opšte upotrebe i naređuje meru njihovog vraćanja pošiljaocu. Granični sanitarni inspektor, izuzetno, na zahtev uvoznika, ima ovlašćenje da rešenjem naredi meru uništenja zdravstveno neispravnih odnosno nebezbednih predmeta opšte upotrebe u skladu sa zakonom ili posebnim propisima, ukoliko pošiljka, iz opravdanih razloga, ne može da se vrati pošiljaocu.
U čl. 93.-95. bliže su uređena pitanja za monitoring. Monitoring je sistematsko sprovođenje niza planiranih aktivnosti u sistemu javnog zdravlja koje se odnose na uzimanje uzoraka za ispitivanje i praćenje različitih parametara zdravstvene ispravnosti u određenom vremenskom intervalu zbog uvida u zdravstvenu ispravnost i njihovog mogućeg štetnog uticaja na zdravlje ljudi kao i uvid u pravilnu primenu propisa iz ove oblasti.
U čl. 96-101. definisano je uzorkovanje u postupku nadzora, troškovi laboratorijskog ispitivanja uzoraka pre isporuke na tržište Republike Srbije kao i u postupku sanitarnog nadzora nad predmetima opšte upotrebe u proizvodnji i prometu.
U čl. 102–103. definisano je ko može obavljati laboratorijska ispitivanja zdravstvene ispravnosti odnosno bezbednosti predmeta opšte upotrebe, kao i obaveze ovlašćenih laboratorija da, Ministarstvu zdravlja dostavljaju polugodišnje i godišnje izveštaje o zdravstvenoj ispravnosti odnosno bezbednosti, odnosno usaglašenosti uzoraka predmeta opšte upotrebe uzetih u okviru inspekcijskog nadzora. Navedena laboratorijska ispitivanja zdravstvene isprvnosti odnosno bezbednosti uzoraka predmeta opšte upotrebe uzetih u službenoj kontroli, mogu obavljati ovlašćene akreditovane laboratorije i referentne laboratorije koje su akreditovane prema standardu SRPS ISO/IEC 17025 i ovlašćene rešenjem ministra zdravlja. Ministar rešenjem daje ovlašćenje akreditovanoj laboratoriji za ispitivanje zdravstvene ispravnosti odnosno bezbednosti predmeta opšte upotrebe, koje se oročava na period do pet godina. Ministar može rešenjem da oduzme dato ovlašćenje ukoliko je laboratorija prestala da ispunjava uslove na osnovu kojih je dobila ovlašćenje. Ova rešenja se objavljuju u „Službenom glasniku Republike Srbije”. Na ovaj način se obezbeđuje potpuna javnost stečenih prava po datom ovlašćenju. Ministarstvo vodi evidenciju o izdatim i oduzetim ovlašćenjima laboratorija i propisan je sadržaj tih evidencija u skladu sa ZUP. Troškove objavljivanja rešenja padaju na teret Budzeta ali ne predstavljaju poseban trošak jer se za donošenje rešenja o ovlašćenju plaća odgovarajuća administrativna taksa.
U čl. 104. su taksativno nabrojane mere koje inspektor može u okviru svojih prava i dužnosti preduzeti u obavljanju službene kontrole nad proizvodnjom i prometom predmeta opšte upotrebe. Utvrđene mere inspektor nalaže rešenjem donetim u upravnom postupku.
Članom 105. i 106. bliže je utvrđen postupak u vezi sa donošenjem rešenja i postupak rešavanja po žalbi na rešenje inspektora.
U članu 107. su navedeni evropski propisi sa kojima je ovaj zakon usklađen u skladu sa preuzetim obavezama u procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.
12. Kaznene odredbe (čl. 108.-111.)
Odredbama člana 108.-111. utvrđene su određene sankcije za privredni prestup i prekršaje zbog kršenja pojedinih odredbi ovog zakona. Kaznene odredbe su usklađene sa zakonima koji ureuđuju oblast privrednih prestupa i prekršaja.
13. Prelazne i završne odredbe (čl. 112-120.)
Odredbama čl. 112-120. uređena su pitanja od prelaznog i završnog karaktera, u vezi rokova donošenja podazakonskih akata za koje je ministar dobio ovlašćenja ovim zakonom i u skladu sa ovim zakonom.
Pravilno uređenje ovih odredaba je naročito bitno iz razloga ispunjavanja obaveza koje Republika Srbija preuzima u pregovaračkom procesu za dobijanje statusa države članice EU vodeći pri tome računa o realnim rokovima u kojima će subjekti u poslovanju uskladiti svoje poslovanje sa odredbama ovog propisa.
Isto tako utvrđen je prestanak važenja saveznih i republičkih zakona, iz ove oblasti društvenog života kao i dan stupanja na snagu ovoga zakona.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA
ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona obezbeđena su sredstva u budzetu Republike Srbije za 2018. godinu („Sl. glasnik RS”, br. 113/17), na razdelu 27 – Ministarstvo zdravlja, Program 1801 – Uređenje i nadzor u oblasti zdravstva, Programska aktivnost 0003 – Sanitarni nadzor, ekonomska klasifikacija 411 – Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade), u iznosu od 151.085.000 dinara, 412 – Socijalni doprinosi na teret poslodavca u iznosu od 27.047.000 dinara, ekonomska klasifikacija 4233 – Usluge obrazovanja i usavršavanja zaposlenih u iznosu od 500.000,00 dinara kao i ostali troškovi neophodni za rad sanitarnih inspektora.
U 2018. godini zbog potrebe sprovođenja novih rešenja, planirano je da se zaposli osam sanitarnih inspektora (četiri sanitarna inspektora u zvanju samostalni savetnik i četiri sanitarna inspektora u zvanju savetnika).
Za osam novo zaposlenih u budzetu za 2018. godinu, su obezbeđena sredstva u okviru Programa 1801–Uređenje i nadzor u oblasti zdravstva, Programska aktivnost 0003–Sanitarni nadzor, ekonomska klasifikacija 411 – Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade), u iznosu od 4.997.187 dinara, ekonomska klasifikacija 412 – Socijalni doprinosi na teret poslodavca u iznosu od 894.496 dinara. Takođe za polaganje državnog stručnog ispita i ispita za inspektore u 2018. godini obezbeđena su sredstva na ekonomskoj klasifikaciji 4233 – Usluge obrazovanja i usavršavanja zaposlenih u iznosu od 120.000 dinara.
U 2018. godini su planirana i sredstva za nabavku neophodne opreme, sredstva su obezbeđena na razdelu Ministarstva zdravlja, programska aktivnost 0003 – Sanitarni nadzor, ekonomska klasifikacija 512 – Mašine i oprema, u iznosu od 250. 000, 00 dinara i to za: 4 PC računara, 4 štampača i 4 hends free uređaja.
Sredstva potrebna za realizaciju ovog zakona u 2019. godini i 2020. godini će biti planirana u skladu sa limitima koje odredi ministarstvo finansija i u skladu sa bilansnim mogućnostima budzeta Republike Srbije.
Izrada informacione platforme će se realizovati u okviru Projekta e –inspektor, čiji je nosilac Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.
Povećanje poslova i eventualnih troškova, odnosi se na obavezu donošenja podzakonskih akata što će se svrstati u dužnost visoko stručnih službenika Ministarstva zdravlja i stručnjaka iz javno zdravstvenih instituta i zavoda i laboratorija.
V. ANALIZA EFEKATA
Određivanje problema koje Zakon treba da reši
Zakonom o predmetima opšte upotrebe uređuje se pojam predmeta opšte upotrebe, uslovi zdravstvene ispravnosti odnosno bezbednosti, koje moraju da ispunjavaju predmeti opšte upotrebe koji se isporučuju na tržište, a u svrhu obezbeđenja visokog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi, zaštite interesa potrošača i obezbeđenja slobodnog kretanja robe. Odredbe ovog zakona odnose se i na sirovine, materijale i aditive koji se koriste za proizvodnju predmeta opšte upotrebe. Prethodnom analizom oblasti, problema koji su nastali u primeni trenutno važećeg Zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe ustanovljene su: nedorečenosti i nejasnoće, nepotpun pravni osnov za donošenje podzakonskih akata kojima se bliže uređuju grupe predmeta opšte upotrebe, zastarelost i neusaglašenost sa novim naučnim saznanjima u pojedinim oblastima.
Ovim Zakonom stvaraju se potpuni uslovi za brže donošenje potpunih i sveobuhvatnih podzakonskih propisa, kojima se u pogledu zdravstvene ispravnosti odnosno bezbednosti uređuju sve grupe predmeta opšte upotrebe, koji se proizvode u Republici Srbiji ili se uvoze ili izvoze radi stavljanja u promet ili koji se privremeno uvoze radi prerade, dorade i obrade.
Ciljevi koji se postižu donošenjem zakona
Osnovni cilj donošenja ovog zakona sadržan je u obezbeđivanju visokog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi i zaštita interesa potrošača, uključujući pri tome načelo poštenja i savesnosti u prometu predmeta opšte upotrebe.
Donošenjem Zakona o predmetima opšte upotrebe, stvoriće se uslovi za kvalitetniji, potpun i sveobuhvatan pristup u kontroli svih grupa predmeta opšte upotrebe u pogledu zdravstvene ispravnosti odnosno bezbednosti, kao i usklađenost sa relevantnim EU propisima u znatnoj meri.
Takođe, ovim zakonom će biti jasnije utvrđene obaveze i odgovornosti subjekata u poslovanju predmetima opšte upotrebe.
Konceptom ovog zakona uspostavlja se sistem sledljivosti, koji se ogleda kroz mogućnost praćenja predmeta opšte upotrebe, kroz sve faze proizvodnje, prerade ili prometa.
Svakako u budućem radu značajni ciljevi će se postići preko novog uspostavljanja sistema brzog obaveštavanja i uzbunjivanja, kojim će se unaprediti razmena informacija o rizicima vezanim za predmete opšte upotrebe.
Na taj način, kreiranje nove politike u ovoj oblasti biće usmerena na rešavanje ključnih problema (koje nije rešio važeći Zakon o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe), a preduzimanje mera u cilju sprečavanja da zdravstveno neispravan odnosno nebezbedan predmet opšte upotrebe dospe do krajnjeg potrošača, biće znatno efikasniji.
Kao posebno značajan cilj koji se želi postići ovim zakonom, jeste stvaranje normativno – pravnih uslova za efikasnije vršenja nadzora nadležnih organa u sprovođenju zakona.
Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema
Da, razmatrane su i druge mogućnosti u skladu sa osnovnim postulatima Analize efekata propisa. Međutim, imajući u vidu činjenicu da je u pitanju velik obim izmena, potrebu za terminološkom i suštinskom usklađenosti sa EU zakonodavstvom u oblasti, uz očuvanje tradicionalnog koncepta zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe, mišljenja smo da nije postojala mogućnost da se usklađivanje sa drugim propisima i problemi koji se rešavaju ovim zakonom urede na drugačiji način nego donošenjem novog zakona.
Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema
Uređivanje uslova koje u pogledu zdravstvene ispravnosti odnosno bezbednosti moraju da ispunjavaju predmeti opšte upotrebe, zatim uslova za vršenje nadzora nad predmetima opšte upotrebe, kao i obaveze i odgovornosti subjekata u poslovanju predmetima opšte upotrebe, po svom karakteru i sadržini, predmet je zakonske regulative.
Iz tog razloga, zdravstvena ispravnost odnosno bezbednost predmeta opšte upotrebe, može se urediti isključivo donošenjem posebnog zakona, kojim će se napred navedena pitanja urediti.
Uporedo sa Zakonom rađeno je na tekstu podzakonskih akata, koji bliže razrađuju odredbe Zakona o predmetima opšte upotrebe. Nakon stupanja na snagu Zakona, stupiće na snagu i podzakonska akta koja bliže razrađuju odredbe Zakona, te će oblast predmeta opšte upotrebe biti potpuno i sveobuhvatno uređena.
Na koga će i kako uticati predložena rešenja
Rešenja predložena u Zakonu o predmetima opšte upotrebe, uticaće na potrebu odgovornijeg rada i delovanja svih subjekata u poslovanju predmetima opšte upotrebe.
Ovo zakonsko rešenje ne uvodi novine u smislu obaveza subjekata poslovanja sa predmetima opšte upotrebe, već su obaveze konkretnije i jasnije (kako u smislu dokumentacije kojom isti dokazuju zdravstvenu ispravnost odnosno bezbednost proizvoda, tako u smislu postupanja u svrhu dokazivanja pomenutih navoda) u odnosu na važeći Zakon o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, a sa krajnjim ciljem – isporuka na tržište zdravstveno ispravnih odnosno bezbednih predmeta opšte upotrebe, tačnije – bezbednost i zaštita zdravlja potrošača.
Kada su u pitanju subjekti u poslovanju predmetima opšte upotrebe, čiji su predmet poslovanja detergenti, biocidi i druga sredstva za opštu upotrebu i održavanje higijene, ove grupe predmeta opšte upotrebe su neosnovano izuzete iz sistema kontrole zdravstvene ispravnosti i bezbednosti, a ovim zakonskim rešenjem su vraćene u nadležnost ministarstva zdravlja, što je veoma značajno jer, ne retko, predstavljaju uzrok trovanja, povređivanja i oštećenja organizma sa opasnim i neizvesnim ishodom i imaju štetan uticaj na zdravlje ljudi. Do sada nije postojala jedinstvena baza podataka o slučajevima trovanja, povređivanja i oštećenja zdravlja i ozbiljnih neželjenih efekata nastalim korišćenjem predmeta opšte upotrebe. Ovi podaci su se nalazili u zdravstvenim ustanovama i centrima, a novim Zakonom, kada su u pitanju kozmetički proizvodi, svi podaci će se prikupljati u centralnu bazu podataka Ministarstva zdravlja. Ministarstvo će koristiti informacije o neželjenim efektima za svrhe nadzora na tržištu, analize tržišta, evaluacije kao i za svrhu informisanja potrošača.
Kako se ovim Zakonom daju jasnije definicije pojedinih pojmova, očekuje se da će isti biti lakše razumljiv za sve subjekte u poslovanju predmetima opšte upotrebe, što je zasigurno pozitivan efekat ovog propisa.
Pružanjem mogućnosti za prijavljivanje ozbiljnih neželjenih efekata nastalih upotrebom predmeta opšte upotrebe, takođe doprinose krajnjem cilju ovog zakona – zaštita potrošača i viši standardi bezbednosti svih grupa predmeta opšte upotrebe.
Koji su troškovi koji će primena akta izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima
Nov Zakon o predmetima opšte upotrebe, odnosno njegova primena, ne izaziva nove troškove za subjekte u poslovanju predmetima opšte upotrebe, osim troškova koji su i do sada postojali. Zakonom o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe iz decembra 2011. godine, već je propisana obaveza svim subjektima u poslovanju predmetima opšte upotrebe da moraju imati ateste o zdravstvenoj ispravnosti (troškovi laboratorijskih analiza, administrativna taksa koja se uplaćuje uz zahtev za kontrolu prilikom uvoza i sl.).
U izuzetnim slučajevima, ukoliko u Republici Srbiji ne postoji laboratorija koja može obaviti laboratorijsku analizu određenih parametara (u skladu sa zahtevima preuzetima iz evropskog harmonizovanog zakonodavstva) pojedinih grupa predmeta opšte upotrebe, postoji mogućnost novih troškova za subjekte u poslovanju. Iz pomenutog razloga, zakonodavac je planirao prelazne rokove za primenu pojedinih odredbi Zakona o predmetima opšte upotrebe, koji su utvrđeni uz prethodno obavljene konsultacije sa predstavnicima subjekata u poslovanju (ankete, okrugli stolovi, učešće u radu radnih grupe za izradu zakona i podzakonskih akata, javna rasprava).
Da li pozitivni efekti akta opravdavaju troškove njegove primene
Troškovi koji su i do sada postojali, a koji su nastali primenom ovog propisa, su nužni i opravdani, jer je krajnji cilj i efekat ovog propisa: bezbednost i zdravlje ljudi, što je zasigurno od neprocenjivog značaja, te pozitivni efekti ovog propisa opravdavaju već postojeće troškove (koji nisu novina ovog propisa).
Dugoročno gledano, sredstva koja je neophodno obezbediti za funkcionisanje nadzora nad predmetima opšte upotrebe, su minimalna u odnosu na pozitivne efekte, koji će uticati, pre svega, na kvalitet zdravlja i života građana, nesmetano kretanje robi i kapitala, jer se novim sistemom nadzora oblast predmeta opšte upotrebe usklađuje sa EU standardima, koje će sprečiti stvaranje nepotrebnih barijera u slobodnom kretanju robe, kao i smanjenje troškova privrednih subjekata kroz definisane procedure u nadzoru.
Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju
Donošenjem Zakona stimuliše se poboljšanje tehničkih usluva kako postojećih objekata tako i pojavu novih privrednih subjekata u poslovanju predmetima opšte upotrebe koji zadovoljavaju uslove propisane zakonom.
Uzimajući u obzir da je, kako je prethodno navedeno, formalni cilj ovog zakona, postizanje većeg stepena usaglašenosti ovog zakona sa pravnim tekovinama EU, preuzimanjem EU standarda, postiže se valjano funkcionisanje tržišne ekonomije, te i mogućnost za naše proizvođače da svoje proizvode (koji ispunjavaju EU standarde) učine dostupnim na evropskom tržištu, kao i da proizvođači iz EU (pod jednakim uslovima kao i na svom tržištut) učine dostupnim svoje proizvode na tržištu Republike Srbije – zasigurno stimuliše i tržišnu konkurenciju i pojavu novih privrednih subjekata.
Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu?
U izradi Zakona i podzakonskih akata koji proizilaze iz ovog zakona su učestvovale sve zainteresovane strane. Članove radne grupe za izradu Zakona čine predstavnici: Ministarstva zdravlja, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva privrede, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Instituta za standardizaciju Srbije, Akreditacionog tela Srbije, Privredne komore Srbije, Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, Poslovnog udruženja proizvođača i uvoznika detergenata i kozmetike „Kozmodet”, akreditovanih i ovlašćenih laboratorija (IZJZ Srbije, IZJZ Vojvodine, GZZJZ Beograd, CIN), subjekata u poslovanju predmetima opšte upotrebe („Metalac posuđe”, Gornji Milanovac; „Greiner & JP packaging”, Nova Pazova; „Dexy Co”, d.o.o., Novi Beograd; „Stevanstill”, Zemun; „Yuco-Hemija” d.o.o., Bački Jarak; „DCP HEMIGAL” Leskovac; „IKEA Srbija“).
Sve zainteresovane strane, su pre početka rada na tekstu samog propisa upoznate (organizovani okrugli stolovi i radionice uz podršku Privredne komore Srbije i raspoloživih EU projekata) sa obavezama koje smo kao država preuzeli u postupku predpristupnih pregovora za dobijanja statusa države članice u oblasti predmeta opšte upotrebe – viši stepen usaglašenosti standarda zaštite potrošača u Republici Srbiji sa standardima EU, sa krajnjim ciljem funkcionisanja tržišne ekonomije i osnovnog principa EU – slobodnog kretanja robe i obaveza usklađivanja zakonodavstva. Nakon održanog eksplanatornog i bilatralnog skrininga zakonodavstva pred Evropskom komisijom, zainteresovane strane su upoznate o predmetu pregovora i obaveza koje iz istog proizilaze.
Sve zainteresovane strane su upoznate sa Zakonom, novinama koje donosi proces usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, putem radionica uz podršku raznih projekata EU (TAIEX, PLAC, IPA 2010), kao i putem redovne elektronske komunikacije sa svim zainteresovanim stranama gde su imale priliku da iznesu svoje svoje primedbe, stavove i sugestije o ovom propisu. Sugestije zainteresovanih strana su se odnosile na: uređenje određenih oblasti koje do sada nisu bile uređene zakonom (duvan, elektronske cigare i punjenja za iste), što je prihvaćeno (ove oblasti su predmet uređenja ovog propisa). S obzirom da su zainteresovane strane dobri poznavaoci EU propisa, njihove sugestije su se odnosile i na ujednačavanje terminologije, definisanje pojmova koji do sada nisu bili definisani i tsl., što je prihvaćeno i implementirano u ovaj propis.
Javna rasprava sprovedena je u periodu od 13. jula do 03. avgusta 2018. godine, a tekst Zakona postavljen je na internet stranicu Ministarstva zdravlja, kako bi svi zainteresovani mogli da dostave svoje primedbe.
Tekst Zakona prezentovan je na raspravi organizovanoj u Nišu, dana 17. jula 2018. godine i na raspravi organizovanoj u Beogradu, dana 24. jula 2018. godine u Privrednoj komori Srbije.
Učesnici u javnoj raspravi su predstavnici: državnih organa, organizacija, javnih službi, Instituta i Zavoda za javno zdravlje, Nacionalne organizacije potrošača (NOPS), NALED, Saveta stranih investitora, Privredne komore, profesionalnih udruženja kao i svih zainteresovanih subjekata, pravnih i fizičkih lica na koje se zakon primenjuje, a po pozivu i za predstavnike zaštitnika građana, poverenika za dostupnost informacija od javnog značaja, poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Pored dve održane javne rasprave u Nišu i Beogradu, na Nacionalnom kongresu zdravstvenih radnika Srbije sa međunarodnim učešćem, koji je održan od 23.05.-27.05.2018. na Zlatiboru, u okviru radnih sesija Društva sanitarnih inženjera i tehničara Srbije, takođe je prezentovan Zakon o predmetima opšte upotrebe kroz nekoliko tema („Novine koje donosi Zakon o predmetima opšte upotrebe”, „Bezbednost ili zdravstvena ispravnost igračaka – sličnosti i razlike u pristupu u Srbiji i Evropskoj uniji”, „Uticaj uvođenja Regulative o kozmetičkim proizvodima u zakonodavstvo Republike Srbije” i „Uticaj harmonizacije zakonodavstvstva Republike Srbije sa evropskim propisima iz oblasti materijala i predmeta u kontaktu sa hranom”). Učesnici Simpozijuma su dali svoje sugestije i primedbe po održanim prezentacijama.
Nakon javne rasprave, održani su sastanci sa predstavnicima Saveta stranih ivestitora i Privredne komore Srbije na kojima su analizirane, usaglašene i usvojene sve njihove primedbe na Zakon.
Radna grupa Ministarstva zdravlja, koja je učestvovala u izradi Zakona analizirala je sve primedbe, predloge i sugestije učesnika u javnoj raspravi. Usvojene su primedbe i redefinisani su članovi Zakona koje se odnose na:
preciznije definisanje naziva grupa predmeta opšte upotrebe, obaveza subjekata u poslovanju u skladu sa propisima koji uređuju posebne oblasti;
preciznije definisanje određenih pojmova (zdravstvena ispravnost odnosno bezbednosti, monitoring, dobra proizvođačka praksa, sistem obezbeđenja kvaliteta, sistem kontrole kvaliteta, neusklađen proizvod, opasan proizvod, proizvod koji predstavlja ozbiljan rizik);
neispravnost odnosno nebezbednost predmeta opšte upotrebe;
kategorizacije graničnih proizvoda;
rokove za izdavanje mišljenja Posebne radne grupe za kategorizaciju graničnih proizvoda;
davanje ovlašćenja ministru nadležnom za poslove zdravlja da bliže uredi posebne grupe predmeta opšte upotrebe;
opšte obaveze i postupanja subjekata u poslovanju predmetima opšte upotrebe kada postoji osnovana sumnja u zdravstvenu ispravnost odnosno bezbednost predmeta opšte upotrebe kao i njihova postupanja sa zdravstveno neispravnim odnosno nebezbednim predmetima opšte upotrebe;
ovlašćene i akreditovane laboratorije;
kaznene odredbe.
Primedbe koje nisu prihvaćene od strane radne grupe Ministarstva zdravlja, a koje se odnose na:
uvođenje kozmetike sa posebnom namenom kao grupu predmeta opšte upotrebe iz razloga što EU zakonodavstvo ne prepoznaje ovu kategoriju već su uobičajene procedure kategorizacije graničnih proizvoda što je ovim zakonom i predviđeno;
definisanje određenih pojmova koji su već definisani drugim nacionalnim propisima (opoziv, povlačenje, isprava o usaglašenosti; znak usaglašenosti);
predmet uređenja ovog zakona u smislu zahteva za izostavljanje pojedinih grupa predmeta opšte upotrebe (detergenata i biocidnih proizvoda) jer je neophodno da se nadzor i kontrola nad zdravstvenom ispravnošću i bezbednošću ovih proizvoda sa aspekta uticaja na zdravlje stanovništva, ponovo stave pod stručan nadzor sanitarne inspekcije Ministarstva zdravlja, adekvatnom primenom propisa kojima se pomenuta oblast, a u svrhu zaštite života i zdravlja ljudi što je u isključivoj nadležnosti Ministarstva zdravlja;
predlog da se izbriše ceo član 73. Notifikacija jer je neprimenljivo na tržištu Republike Srbije i odnosi se na postupanje u zemljama članicama EU i postupak notifikacije ka Evropskoj komisiji; da se postupak prilagodi okolnostima u Republici Srbiji. Predlog nije prihvaćen jer je član 13. Uredbe 1223/2009 o kozmetičim proizvodima je transponovan u Zakon u skladu sa Nacionalnom metodologijom izrade propisa i ovaj član (73. Zakona) će se promenjivati danom stupanja RS u članstvo EU. U skladu sa konsultacijama sa predstavnicima EK utvrđeno je da nije finansijski opravdano praviti paralelan sistem u Srbiji.
Koje će mere biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja zakona
Tokom primene ovog propisa Ministar nadležan za poslove zdravlja doneće podzakonska akta na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona. Sanitarna inspekcija ministarstva zdravlja će, putem sanitarnog nadzora (u skladu sa Planom rada i aktivnosti i Planom sprovođenja monitoringa), pratiti stepen implementacije propisa od strane subjekata u poslovanju predmetima opšte upotrebe i nadležnih institucija (instituta i zavoda za javno zdravlje, ovlašćenih akreditovanih laboratorija za kontrolu zdravstvene ispravnosti i usaglašenosti predmeta opšte upotrebe).
Kapaciteti za sprovođenje predloženih rešenja i Plan aktivnosti i mera za sprovođenje zakonskih rešenja
Za sprovođenje predloženih rešenja koristiće se postojeći administrativni kapaciteti, uz kontinuiranu edukaciju istih uz podršku projekata EU (TAIEX, PLAC i sl.) i Službe za upravljanje kadrovima, kao i zapošljavanjem novih kadrova u skladu sa preporukama za jačanje inspekcijskih službi i politikom Vlade.
Za sprovođenje ovog zakona obezbeđena su sredstva u budzetu Republike Srbije za 2018. godinu („Službeni glasnik RS”, br. 113/17), na razdelu 27–Ministarstvo zdravlja, Program 1801–Uređenje i nadzor u oblasti zdravstva, Programska aktivnost 0003 – Sanitarni nadzor, ekonomska klasifikacija 411–Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade), u iznosu od 151.085.000 dinara, 412 – Socijalni doprinosi na teret poslodavca u iznosu od 27.047.000 dinara, ekonomska klasifikacija 4233–Usluge obrazovanja i usavršavanja zaposlenih u iznosu od 500.000,00 dinara kao i ostali troškovi neophodni za rad sanitarnih inspektora.
U 2018. godini zbog potrebe sprovođenja novih rešenja, planirano je da se zaposli osam sanitarnih inspektora (četiri sanitarna inspektora u zvanju samostalni savetnik i četiri sanitarna inspektora u zvanju savetnika).
Za osam novo zaposlenih u budzetu za 2018. godinu, su obezbeđena sredstva u okviru Programa 1801–Uređenje i nadzor u oblasti zdravstva, Programska aktivnost 0003–Sanitarni nadzor, ekonomska klasifikacija 411 – Plate, dodaci i naknade zaposlenih (zarade), u iznosu od 4.997.187 dinara, ekonomska klasifikacija 412 – Socijalni doprinosi na teret poslodavca u iznosu od 894.496 dinara. Takođe za polaganje državnog stručnog ispita i ispita za inspektore u 2018. godini obezbeđena su sredstva na ekonomskoj klasifikaciji 4233 – Usluge obrazovanja i usavršavanja zaposlenih u iznosu od 120.000 dinara.
U 2018. godini su planirana i sredstva za nabavku neophodne opreme, sredstva su obezbeđena na razdelu Ministarstva zdravlja, programska aktivnost 0003 – Sanitarni nadzor, ekonomska klasifikacija 512 – Mašine i oprema, u iznosu od 250. 000, 00 dinara i to za: 4 PC računara, 4 štampača i 4 hends free uređaja.
Sredstva potrebna za realizaciju ovog zakona u 2019.godini i 2020.godini će biti planirana u skladu sa limitima koje odredi ministarstvo finansija i u skladu sa bilansnim mogućnostima budzeta Republike Srbije.
Izrada informacione platforme će se realizovati u okviru Projekta e –inspektor, čiji je nosilac Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.