ANALIZA EFEKATA
PREDLOGA ZAKONA O PROFESIJAMA OD POSEBNOG INTERESA ZA REPUBLIKU SRBIJU I USLOVIMA ZA NJIHOVO OBAVLJANJE
1. PROBLEMI KOJE ZAKON TREBA DA REŠI
Problem nedostatka pravnog osnova za propisivanje bližih uslova u pogledu formalnih kvalifikacija za obavljanje profesija od posebnog interesa za Republiku Srbiju i mehanizama za proveru njihove ispunjenosti
Problem naknadnog sticanja odgovarajućih kompetencija za obavljanje profesija od posebnog interesa, kako za diplome stečene u Srbiji tako i za one stečene u inostranstvu
Problem nedostatka pravnog osnova za propisivanje bližih uslova za obavljanje profesija od posebnog interesa za Republiku Srbiju i mehanizama za proveru njihove ispunjenosti
Nedostatak pravnog osnova za propisivanje bližih uslova u pogledu formalnih kvalifikacija
Pod pojmom profesije od posebnog interesa za Republiku Srbiju Predlog zakona podrazumeva „profesionalnu delatnost ili skup profesionalnih delatnosti kod kojih je pristup i obavljanje, odnosno način obavljanja delatnosti na osnovu zakonskih, podzakonskih ili drugih akata donetih na osnovu zakonskih ovlašćenja, neposredno ili posredno uslovljen posedovanjem određenih profesionalnih kvalifikacija kao i profesionalna delatnost ili skup profesionalnih delatnosti kojima se bave članovi stručnih organizacija sa profesionalnim nazivom”.
Kod najvećeg broja profesija od posebnog interesa za Republiku Srbiju, uslovi u pogledu formalnih kvalifikacija za obavljanje tih profesija nisu definisali konkretne kompetencije potrebne za obavljanje profesije, već samo stepen i vrstu obrazovanja ili stručni, odnosno akademski ili naučni naziva, a u nekim slučajevima čak vrstu ustanove na kojoj je obrazovanje stečeno.
Na primer, kod pravosudnih profesija (sudija, tužilac, advokat, javni beležnik, izvršitelj…) uslov u pogledu formalnog obrazovanja definisan je na sledeći način:
Propis Uslov u pogledu formalnog obrazovanja ZAKON O SUDIJAMA Član 43.Za sudiju može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i koji je stručan, osposobljen i dostojan sudijske funkcije. ZAKON O PRAVOSUDNOM ISPITU Član 2. stav 1.Pravosudni ispit može polagati lice koje je diplomiralo na pravnom fakultetu i koje je posle završenog pravnog fakulteta steklo dve godine radnog iskustva na poslovima pravne struke u sudu, javnom tužilaštvu, javnom pravobranilaštvu i advokaturi ili tri godine radnog iskustva na poslovima pravne struke u organu za prekršaje, drugom državnom organu, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ili četiri godine radnog iskustva na poslovima pravne struke u preduzeću, ustanovi ili drugoj organizaciji ZAKON O JAVNOM TUŽILAŠTVU Član 76.Za javnog tužioca i zamenika javnog tužioca može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit i dostojan je funkcije javnog tužioca ZAKON O JAVNOM BELEŽNIŠTVU Član 25.Za javnog beležnika može biti imenovano lice koje ispunjava sledeće uslove:3) da ima diplomu pravnog fakulteta u Republici Srbiji ili da je nostrifikovalo diplomu pravnog fakulteta stečenu izvan Republike Srbije; ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU Uslovi za imenovanje javnog izvršiteljaČlan 471.Stav 2.Za javnog izvršitelja može da se imenuje poslovno sposoban državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove:1) diplomirao je na pravnom fakultetu i ima položen ispit za javnog izvršitelja i pravosudni ispit; ZAKON O ADVOKATURI Uslovi za upis u imenik advokataČlan 6Uslovi za donošenje odluke o upisu u imenik advokata, ako ovim zakonom nije drugačije određeno, su:1) diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju oblast visokog obrazovanja;
Iz priložene tabele može se videti da je uslov u pogledu formalnog obrazovanja propisana diploma pravnog fakulteta, odnosno završen pravni fakultet.
Ovakva definicija nije predstavljala problem do stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju, i dok je u primeni bio Zakon o stručnim nazivima, kojim je bilo propisano da se završavanjem pravnog fakulteta stiče stručni naziv diplomirani pravnik.
Međutim, u važećem pravnom okviru visokog obrazovanja ovakav uslov nije dovoljno precizan. Naime, prema važećim propisima, studije iz oblasti pravnih nauka mogu se sticati na akreditovanim visokoškolskim ustanovama koje mogu biti i fakulteti, ali i visoke škole akademskih studija ili integrisani univerzitet, i to na osnovnim, master i doktorskim studijama, te ova formulacija osim što nije dovoljno precizna ima i diskriminacioni karakter.
Bez bližeg uređivanja, na osnovu trenutno propisanog uslova, završenog pravnog fakulteta, pod istim uslovima mogu da konkurišu lica sa završenim osnovnim studijama, strukovnim i akademskim, trogodišnjim ili četvorogodišnjim, lica sa završenim master studijama i doktorskim studijama, čak i kada prethodne nivoe studija nisu završili u oblasti pravnih nauka.
S druge strane, restriktivnim tumačenjem, za lica koja su završila studije iz oblasti pravnih nauka na visokoj školi akademskih studija, na integrisanom univerzitetu ili čak fakultetu koji se ne zove pravni fakultet, moglo bi se tvrditi da ne ispunjavaju uslov jer nisu završila pravni fakultet.
U praksi, poznat je primer advokatske komore koja je odbila da upiše pripravnike sa fakulteta koji se nije zvao pravni fakultet već je u svom nazivu sadržao naziv druge naučne oblasti iz koje realizuje studijske programe, iako je lice steklo stručni naziv diplomirani pravnik. U konkretnom slučaju može se reći da se radi o materijalno ispravnom stanovištu da je za obavljanje poslova advokata obavezno da je lice na studijama položilo predmete iz određenih oblasti prava iz kojih konkretno lice nije ni imalo ispite na studijama. Formalno gledano, nema pravnog osnova na osnovu kojeg bi advokatska komora mogla da se upusti u ovakvo tumačenje stečenog obrazovanja, jer ni u jednom propisu nisu propisane konkretne kompetencije potrebne za obavljanje poslova advokata, odnosno advokatskog pripravnika.
Pod autonomijom visokoškolskih ustanova spada i pravo da samostalno utvrđuju studijske programe. Upravo ovo pravo visokoškolskih ustanova, ali i nepostojanje pravnog osnova kojim bi se utvrdio minimum zajedničkih kompetencija za sticanje određenog stručnog, odnosno akademskog naziva, dovodi do situacije da u sistemu visokog obrazovanja imamo akreditovane studijske programe koji dovode do istog stručnog naziva, npr. diplomirani pravnik, a da se sadržaj studijskih programa u dobrom delu razlikuju.
Nedostatak mehanizama za proveru ispunjenosti uslova za obavljanje profesija od posebnog interesa
Nedostatak mehanizama za proveru ispunjenosti uslova za obavljanje profesija od posebnog interesa u direktnoj je vezi sa problemom definisanja uslova u pogledu formalnog obrazovanja za obavljanje pojedinih profesija od posebnog značaja za Republiku, a zajednički im je nedostatak pravnog osnova za bliže uređivanje.
Postojanje pravnog osnova za propisivanje bližih uslovi u pogledu formalnog obrazovanja, odnosno definisanje konkretnih kompetencija koje se stiču na odgovarajućem nivou obrazovanja, zahtevalo bi i postojanje odgovarajućeg mehanizma za proveru ispunjenosti tih kompetencija, ali i za njihovo naknadno sticanje kako bi se licu omogućio pristup profesiji od posebnog interesa.
U primeru advokatske komore koji je naveden u podtački (1) jasno se vidi kakve su posledice nedostatka propisanih bližih uslova u pogledu formalnog obrazovanja i mehanizama za njihovu proveru.
Kada bi postojao propis kojim je definisan minimum zajedničkih kompetencija iz oblasti pravnih nauka i mehanizam, odnosno telo koje proverava da li je lice steklo te kompetencije i koje omogućava njihovo naknadno sticanje, advokatska komora bi imala pravni osnov da odbije upis u imenik advokatskih pripravnika za lice koje nema sve propisane kompetencije ili da upis uslovi polaganjem dodatnih ispita.
Problem naknadnog sticanja odgovarajućih kompetencija za obavljanje profesije od posebnog interesa, kako za diplome stečene u Srbiji tako i za one stečene u inostranstvu
Pre stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, broj 99/14) kojim je izvršeno usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa Zakonom o ratifikaciji Konvencije o priznavanju kvalifikacija iz oblasti visokog obrazovanja u evropskom regionu („Službeni list SCG – Međunarodni ugovori”, broj 7/03, u daljem tekstu Lisabonska konvencija), postupak priznavanja stranih visokoškolskih isprava (u daljem tekstu profesionalno priznavanje) sprovodio se na visokoškolskim ustanovama. U tom postupku visokoškolske ustanove su mogle, i uglavnom su tražile od kandidata da polažu dodatne ispite. Postupak se završavao rešenjem kojim se diploma stečena u inostranstvu priznaje kao diploma stečena na visokoškolskoj ustanovi koja je sprovela postupak priznavanja.
Nakon usklađivanja ovog postupka sa Lisabonskom konvencijom, licu koje je podnelo zahtev za profesionalnim priznavanjem utvrđuje se naučna, umetnička, odnosno stručna oblast u okviru koje je studijski program ostvaren, nivo i vrsta stečenog visokog obrazovanja bez priznavanja i upoređivanja sa zvanjima koja se stiču u Republici Srbiji, i bez mogućnosti da se traži polaganje dodatnih ispita. Rešenje o profesionalnom priznavanju omogućava opšti pristup tržištu rada u Republici, ali lice na čije je ime izdato nije oslobođeno od ispunjavanja posebnih uslova koji su propisani za obavljanje određene profesije.
Kod profesija od posebnog interesa, kod kojih je neophodno da su kompetencije u delu koji se odnosi na poznavanje pravnog sistema i odgovarajućih propisa nacionalnog karaktera stečene na odgovarajućem nivou, zbog nedostatka pravnog osnova nije moguće od lica kome je izvršeno profesionalno priznavanje tražiti da ove kompetencije naknadno stekne. Ovakva pravna praznina praktično znači da pristup obavljanju profesija od posebnog interesa može da ima i lice koje ne poznaje domaći sistem i propise koji su od presudnog značaja za obavljanje profesije od posebnog interesa.
2. CILJEVI KOJI SE POSTIŽU DONOŠENJEM ZAKONA
Stvoren pravni osnov za propisivanje bližih uslova za obavljanje profesija od posebnog interesa za Republiku Srbiju i mehanizama za proveru njihove ispunjenosti
Ključna predložena rešenja
Vlada ima ovlašćenje da utvrdi listu profesija od posebnog interesa za Republiku Srbiju, na predlog nadležnih ministarstava (član 3. stav 1. Predloga zakona)
U akt Vlade o profesijama od posebnog interesa mogu se uvrstiti samo profesije koje su prethodno utvrđene zakonom ili drugim propisom. Nadležno ministarstvo predlaže Vladi uvrštavanje prethodno utvrđenih profesija od posebnog interesa iz svog delokruga u listu profesija od posebnog interesa za Republiku Srbiju.
Nadležna ministarstva imaju ovlašćenja da na osnovu ovog zakona utvrde minimum potrebnih kompetencija stečenih na odgovarajućem nivou obrazovanja, sastav i način rada nadležnog tela za sprovođenje postupka utvrđivanja ispunjenosti uslova za obavljanje profesije od posebnog interesa. (član 4. stav 2. i 3. Predloga zakona)
Ovim podzakonskim aktom definišu se kompetencije koje lice mora da ima uz uslov u pogledu formalne kvalifikacije. Na primeru pravosudnih profesija, to bi značilo da se uslov u pogledu formalne kvalifikacije (završen pravni fakultet) precizira navođenjem minimuma zajedničkih kompetencija iz oblasti pravnih nauka koje moraju biti savladane na studijama (npr. obligaciono, radno, građansko, krivično, privredno, radno, procesno, upravno pravoi sl.), što garantuje da to lice ima potrebna znanja za pristup profesionalnoj kvalifikaciji, odnosno u konkretnom slučaju pravosudnom ispitu.
Stvoren pravni osnov za sticanje odgovarajućih kompetencija za obavljanje profesije od posebnog interesa, kako za diplome stečene u Srbiji tako i za one stečene u inostranstvu
Ključna predložena rešenja
Propisana mogućnost da postupkom za utvrđivanje ispunjenosti uslova za obavljanje profesije od posebnog interesa, nadležno telo ima mogućnost da nadležnom ministru predloži donošenje rešenja kojim utvrđuje licu obavezu da položi određene ispite, odnosno obavi stručnu praksu, čime će steći nedostajuće kompetencije, kao i rok za njihovo polaganje, odnosno obavljanje, nakon čega će moći da pristupi postupku za sticanje profesionalne kvalifikacije. (član 6. stav 3. tačka 2 Predloga zakona).
Davanjem mogućnosti da se donese ovakvo rešenje, prevazilazi se situacija u kojoj lice na studijama za sticanja formalne kvalifikacije nije steklo kompetencije iz svih oblasti koje su utvrđene minimumom zajedničkih kompetencija za određenu profesiju od posebnog interesa. Na ovaj način deo dodatne kompetencije mogu steći kako lica koja su studije završila u Republici Srbiji ali i lica koja su obrazovanje stekla u inostranstvu i kojima je izvršeno profesionalno priznavanje strane visokoškolske isprave.
Pripremljena tela i postupci koje će sprovoditi postupak priznavanja profesionalnih kvalifikacija nakon donošenja zakona koji će urediti regulisane profesije i priznavanje stranih kvalifikacija u skladu sa direktivom Evropske unije
U okviru procesa pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, Republika Srbija obavezala se da u periodu pre pristupanja Evropskoj uniji donese Zakon o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija, kojim će u domaći pravni sistem biti transponovane direktive 2005/36/EZ (CELEX 32005L0036 i 2013/55/EU) koje se odnose na međusobno priznavanje profesionalnih kvalifikacija između državljana zemalja članica Evropske unije, uključujući i mere koje olakšavaju ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje i slobodu pružanja usluga. Donošenje ovog zakona deo je Nacionalnog plana za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.
Nacrtom zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija (u daljem tekstu Nacrt zakona o regulisanim profesijama), koji je bio na javnoj raspravi u toku 2016. godine, i čije je donošenje u Godišnjem planu rada Vlade predviđeno za 3. kvartal 2017. godine, puna primena odložena je do momenta ulaska Republike Srbije u Evropsku uniju.
Polazeći od objektivne potrebe za rešavanjem problema navedenih u tački 1. ove analize, i imajući u vidu preuzete obaveze za uređivanje sistema regulisanih profesija i priznavanja profesionalnih kvalifikacija, Predlog zakona preuzeo je određena rešenja iz Nacrta zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija.
Utvrđivanjem liste profesija od posebnog interesa, propisivanjem minimalnih zajedničkih kompetencija za obavljanje profesija od posebnog interesa i uspostavljanjem nadležnih tela po modelu iz Nacrta zakona o regulisanim profesijama, stvoriće se institucionalni kapaciteti za primenu tog zakona po ulasku Srbije u Evropsku uniju.
3. DA LI SU RAZMATRANE ALTERNATIVE PREDLOŽENIM REŠENJIMA
Rešenja predložena u ovom predlogu zakona modelirana su po uzoru na Nacrt zakona o regulisanim profesijama. Osim toga što su adekvatna za rešavanje uočenih problema u vezi sa profesijama od posebnog interesa, imaju za cilj da se institucionalni kapaciteti koji će se stvoriti primenom ovog zakona iskoriste, uz odgovarajuća prilagođavanja, za primenu Zakona o regulisanim profesijama kada bude počela njegova primena po ulasku Republike Srbije u Evropsku uniju, zbog čega nije bilo potrebe za razmatranjem alternativnih rešenja
4. ZAŠTO JE DONOŠENJE ZAKONA NAJBOLJE ZA REŠAVANJE PROBLEMA
Problemi koje ovaj zakon treba da reši nastali su zbog nepostajanja pravnog okvira za njihovo rešavanje.
S obzirom da je gotovo za sve profesije od posebnog interesa neophodno propisati pravni osnov na osnovu kojeg bi se uredio način propisivanja bližih uslova u pogledu formalnih kvalifikacija i mehanizama za proveru ispunjenosti uslova, moguće je ili izmeniti sve pojedinačne propise, ili, što je celishodnije, doneti jedan zakon koji se primenjuje na sve profesije.
Primena ovog zakona na profesije koje su regulisane zakonom ili drugim propisom donetog do stupanja na snagu ovog zakona, je supsidijarna.
5. NA KOGA ĆE I KAKO ĆE I KAKO NAJVEROVATNIJE UTICATI REŠENJE U ZAKONU
Primena Zakona o profesijama od posebnog interesa za Republiku Srbiju i uslovima za njihovo obavljanje ostvariće, neposredno ili posredno, pozitivan uticaj na:
građane koji žele da se bave profesijama od posebnog interesa za Republiku Srbiju;
Pozitivan uticaj na građane ogleda se u pravnoj sigurnosti koju donosi propisivanje jasnih uslova i postupka za proveru za obavljanje profesija od posebnog interesa za Republiku Srbiju, bez obzira da li su formalnu kvalifikaciju stekli u Srbiji ili u inostranstvu.
građane, privredu i društvo u celini
Propisivanje minimuma zajedničkih kompetencija dovešće do standardizacije kvalifikacija koje su neophodne za obavljanje profesija od posebnog interesa. Standardizacija kvalifikacija će nesumnjivo uticati na povećanje kvaliteta usluga koje pružaju profesionalci koji obavljaju profesije od posebnog interesa, od čega će koristi imati i građani i privredni subjekti koji koriste njihove usluge.
6. KAKVE TROŠKOVE ĆE PRIMENA ZAKONA STVORITI GRAĐANIMA I PRIVREDI
Primena ovog zakona stvoriće troškove i za građane koji žele da se bave profesijama od posebnog interesa, u vidu naknada od kojih će se finansirati rad tela nadležnog za proveru ispunjenosti uslova. Visina takse za zahtev za utvrđivanje ispunjenosti uslova za obavljanje profesije od posebnog interesa biće propisana Zakonom o republičkim administrativnim taksama.
Rad nadležnih tela stvoriće troškove po budžet Republike Srbije u vidu naknade za rad lica koja učestvuju u postupku utvrđivanja ispunjenosti uslova za obavljanje profesije od posebnog interesa.
U ovom trenutku nije moguće predvideti broj nadležnih tela koje će nadležna ministarstva na osnovu ovlašćenja iz člana 4. Predloga zakona formirati, samim tim nije moguće dati procenu troškova za rad nadležnih tela. Naime, iako su u nacrtu zakona kao oblasti u kojima se naročito utvrđuju uslovi u pogledu formalnih i profesionalnih kvalifikacija, pomenuti medicina, obrazovanje, pravo i bezbednost, nesumnjivo je da će se podzakonski akti iz člana 4. stav 2. Predloga zakona doneti o u oblastima arhitekture, inženjerstva i drugim u kojima postoje profesije od posebnog interesa. Takođe, nije moguće ni predvideti sastav nadležnih tela za proveru ispunjenosti uslova, s obzirom da će nadležno ministarstvo utvrditi sastav tela u skladu sa specifičnostima pojedinačne profesije od posebnog interesa.
7. DA LI POZITIVNI EFEKTI ZAKONA OPRAVDAVAJU TROŠKOVE KOJE ĆE ON STVORITI?
Pozitivni efekti zakona ogledaju se u unapređenju kvaliteta obavljanja profesija od posebnog interesa i u uspostavljanju mehanizama za proveru ispunjenosti uslova za obavljanje profesija (nadležnih tela) što će poslužiti kao svojevrsna sistemska priprema za punu primenu Zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija kada Republika Srbija uđe u Evropsku uniju.
Kvalitetno obavljanje profesija od posebnog interesa od izuzetne je važnosti za sve građane i privredne subjekte u Republici Srbiji. S obzirom da pozitivni efekti ovog zakona utiču na povećanje kvaliteta usluga pruženih u okviru profesija od posebnog interesa, opravdani su troškovi koje će zakon stvoriti.
Na povećanje kvaliteta profesija od posebnog interesa uticaće:
utvrđivanje minimuma zajedničkih kometencija stečenih na odgovarajućem nivou obrazovanja (visokoškolske ustanove koje obrazuju kadar koji prema važećim propisima ispunjavaju uslov u pogledu obrazovanja za obavljanje profesija od posebnog interesa, težiće da usklade svoje studijske programe sa minimumom zajedničkih kompetencija koje bude propisalo nadležno ministarstvo, što će dovesti do standardizacije ovih profesija u pogledu formalnih kvalifikacija). Standardizovani profesija (u pogledu formalnih kvalifikacija ) predstavlja garanciju kvaliteta, odnosno garantuje da su sva lica sa sa određenom formalnom kvalifikacijom stekla znanja, veštine, sposobnosti i stavove neophodne za obavljanje te profesije;
lica koja su završila srodne studijske programe i lica koja su stekla obrazovanje u inostranstvu moći će da nadoknade kompetencije koje nisu stekla na odgovarajućem nivou obrazovanja, bez upisivanja novih studija. što će omogućiti lakše prilagođavanje potrebama tržišta rada.
8. DA LI AKT STIMULIŠE POJAVU NOVIH PRIVREDNIH SUBJEKATA NA TRŽIŠTU I TRŽIŠNU KONKURENCIJU
Ovaj zakon nema za cilj stvaranje novih privrednih subjekata, već uvodi pravni osnov za uspostavljanje nadležnih tela koja će vršiti proveru ispunjenosti uslova za obavljanje profesija od posebnog interesa. S obzirom da će nadležna tela uspostaviti nadležna ministarstva ne može se govoriti ni o stimulaciji tržišne konkurencije.
9. DA LI SU SVE ZAINTERESOVANE STRANE IMALE PRILIKU DA SE IZJASNE O ZAKONU
Nacrt zakona o profesijama od posebnog interesa za Republiku Srbiju i uslovima za njihovo obavljanje sačinila je Radna grupa formirana Rešenjem ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja broj 119-01-291/2016-06 od 20. septembra 2016. godine, u koju su imenovani predstavnici Ministarstva pravde, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Univerziteta u Novom Sadu, Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Odbor za javne službe Vlade Republike Srbije, na osnovu člana 41. stav 3. Poslovnika Vlade („Službeni glasnik RS”, br. 61/06 – prečišćen tekst, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11, 30/13 i 76/14), na sednici održanoj 26. aprila 2017. godine, na predlog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja doneo je Zaključak 05 broj 011-3774/2017, kojim je određeno sprovođenje javne rasprave o Nacrtu zakona o profesijama od posebnog interesa za Republiku Srbiju i uslovima za njihovo obavljanje u periodu od 3. do 23. maja 2017. godine.
Nacrt zakona objavljen je na zvaničnoj internet stranici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i na Portalu e-uprava, a zainteresovana lica mogla su u toku perioda trajanja javne rasprave da svoje primedbe, sugestije i predloge dostave preko posebnog formulara na e-mejl adresu [email protected] sa naznakom „Nacrt zakona o profesijama od posebnog interesa za Republiku Srbiju i uslovima za njihovo obavljanje”.
Tribina na kojoj je predstavljen Nacrt zakona o profesijama od posebnog interesa za Republiku Srbiju i uslovima za njihovo obavljanje održana je u Rektoratu Univerziteta u Beogradu, 9. maja, od 14 do 16 časova.
Na e-mejl adresu [email protected] poslato je ukupno 12 formulara sa, primedbama, sugestijama i predlozima na Nacrt zakona o profesijama od posebnog interesa za Republiku Srbiju i uslovima za njihovo obavljanje
U javnoj raspravi dostavljanjem formulara učestvovali su predstavnici Univerziteta Privredna akademija Novi Sad, Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Pravnog fakulteta Univerziteta Union, Fakulteta za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Advokatske komore Srbije i Advokatske komore Beograda i Društva konzervatora Srbije.
Ministarstvo je razmotrilo sve načelne i pojedinačne primedbe, sugestije i predloge iznete tokom javne rasprave i dostavljene putem formulara.
Najveći broj primedbi, sugestija i predloga na Nacrt zakona o profesijama od posebnog interesa za Republiku Srbiju i uslovima za njihovo obavljanje, odnosio na način predlaganja profesija od posebnog interesa i uticaj podzakonskih akata koji bi se doneli na osnovu ovog zakona na uslove za obavljanje profesija koje su propisane važećim propisima.
Imajući u vidu iznete predloge, primedbe i sugestije, izvršeno je dodatno preciziranje odredbi koje se odnose na obim ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata na osnovu Nacrta zakona, kao i odredbi kojima je regulisan odnos ovog zakona za važećim zakonima kojima su uređene određene profesije od posebnog interesa za Republiku Srbiju.
Nisu prihvaćenje primedbe koje se odnose na:
pribavljanje mišljenja od odgovarajuće ustanove čiji je osnivač Republika ili Autonomna pokrajina u postupku utvrđivanja ispunjenosti uslova za obavljanje profesije od posebnog interesa, s obzirom na to da je ovakvo rešenje preuzeto iz Nacrta zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija ali i zbog toga što se obrazovni profili i studijski programi za sve profesije od posebnog interesa realizuju na ustanovama čiji je osnivač država (Republika, autonomna pokrajna, jedinica lokalne samouprave), a tek poneke na ustanovama u privatnom vlasništvu. Takođe, država ima obavezu da u ustanovama čiji je osnivač realizuje obrazovne profile i studijske programe koji predstavljaju uslov u pogledu formalne kvalifikacije za obavljanje profesija od posebnog interesa čak i kada takvi programi nisu finansijski isplativi i zahvetvaju neki vid subvencionisanja, dok se to takvo ponašanje ne može očekivati od ustanova u privatnom vlasništvu.
rok za donošenje podzakonskih akta je godinu dana, ali je važenje zakona oročeno danom početka primene zakona kojim će se urediti regulisane profesije i priznavanje profesionalnih kvalifikacija jer će njime u naš zakonodavni okvir biti implementirana Direktiva o profesionalnim kvalifikacijama, koja će i biti osnova nakon čega će oblast profesija od posebnog interesa oblast uređivati na osnovu tog zakona. Pod primenom zakona kojim će se urediti regulisane profesije i priznavanje profesionalnih kvalifikacija, podrazumeva se donošenje potrebnih podzakonskih akata za njegovu primenu kako ne bi nastao pravni vakum u postupcima za utvrđivanje uslova za obavljanje profesija od posebnog interesa.
10. KOJE ĆE SE MERE TOKOM PRIMENE ZAKONA PREDUZETI DA BI SE OSTVARILO ONO ŠTO SE DONOŠENJEM ZAKONA NAMERAVA
Radi primene ovog zakona nadležna ministarstva će doneti podzakonske akte kojima će utvrditi:
nadležna ministarstva podneće predlog za uvrštavanje profesija od posebnog interesa iz njihove nadležnosti na Listu profesija od posebnog interesa, koju utvrđuje Vlada.
uslove u pogledu minimuma potrebnih kompetencija, što će podrazumevati konsultovanje i aktivno angažovanje odgovarajućih obrazovnih ustanova, stručnih tela i drugih organizacija i pojedinaca koji se bave profesijom od posebnog interesa.
sastav i način rada nadležnog tela za sprovođenje postupka utvrđivanja ispunjenosti uslova za obavljanje profesije od posebnog interesa. Prilikom određivanja sastava nadležnih tela nadležna ministarstva će se uzimajući u obzir njegovu nadležnost, angažovati lica iz oblasti u kojoj se obavlja profesija od posebnog interesa, koja su kompetentna da na osnovu dokumentacije procenjuju ispunjenost uslova za obavljanje određene profesije i vrše proveru znanja.
naknada za podnošenje zahteva za utvrđivanje uslova – nadležna ministarstva po stupanju na snagu ovog zakona, odrediće ili opštu taksu iz Zakona o republičkim administrativnim taksama ili će pokrenuti inicijativu za dopunu ovog zakona kako bi se propisala odgovarajuća taksa za podnošenje zahteva.
Podzakonski akti u nadležnosti Vlade
Podzakonski akt Pravni osnov Rok za donošenje Lista profesija od posebnog interesa u Republici Srbiji Član 3. stav 1. Godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona
Podzakonski akti u nadležnosti ministarstva
Podzakonski akt Pravni osnov Rok za donošenje Minimum potrebnih kompetencija koje se stiču odgovarajućim obrazovanjem i dodatnim stručnim osposobljavanjem i usavršavanjem za obavljanje profesionalne delatnosti koje omogućuju pristup profesiji od posebnog interesa Član 4. stav 2. Godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona Sastav i način rada nadležnog tela za sprovođenje postupka utvrđivanja ispunjenosti uslova za obavljanje profesije od posebnog interesa. Član 4. stav 3. Godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona