OBRAZLOŽENjE
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tač. 6, 10, 12, 13. i 17. Ustava Republike Srbije kojim je predviđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem obavljanja pojedinih privrednih delatnosti, organizaciju i korišćenje prostora, sistem javnih službi i režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju u skladu sa Ustavom, članu 183. stav 2. tačka 2. Ustava Republike Srbije kojim je predviđeno da autonomne pokrajine uređuju pitanja u oblasti rečnog i železničkog saobraćaja i uređivanja puteva i članu 190. stav 1. tačka 3. Ustava Republike Srbije kojim je predviđeno da se lokalna samouprava stara o izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i korišćenju lokalnih puteva i ulica i drugih javnih objekata od opštinskog značaja.
Zakon o javnim putevima (,,Službeni glasnik RS”, br. 101/05, 123/07, 101/11, 93/12 i 104/13) (u daljem tekstu: Zakon) donet je 2005. godine, a 2007, 2011, 2012. i 2013. godine pretrpeo je neznatne izmene i dopune.
S obzirom na to da je od donošenja Zakona došlo do značajnih promena zakonske regulative u Republici Srbiji, što nameće potrebu usaglašavanja propisa u oblasti puteva, neophodna je izrada novog zakona kojim će se urediti oblast koja se odnosi na pravni položaj puteva, uslove i načine upravljanja, njihovu zaštitu i održavanje, kao i izvore i načine finansiranja, a posebno uslove izgradnje i rekonstrukcije puteva i inspekcijskog nadzora.
Predlog zakona o putevima (u daljem tekstu: Predlog zakona) trebalo bi da reši uočene nedostatke i nepravilnosti u primeni važećih pravnih propisa iz oblasti puteva, da uredi preciznije uslove i način upravljanja, zaštite i održavanja puteva, pruži rešenja za načine i izvore finansiranja puteva, omogući usaglašavanje osobenih zahteva u pogledu izgradnje i rekonstrukcije puteva sa Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik PC”, br. 72/09, 81/09, 64/10 – US, 24/11, 121/12, 42/13 – US, 50/13 – US, 98/13 – US, 132/14 i 145/14), kao i neophodno usaglašavanje sa propisima Evropske unije. Predlog zakona bi trebalo da omogući usaglašavanje sa odredbama pojedinih članova Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik PC”, br. 41/09, 53/10, 101/11, 32/13 – US, 55/14, 96/15 – dr. zakon, 9/16 – US i 24/18).
Zakon nije u dovoljnoj meri regulisao upravljanje javnim putevima u svojini autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava u odnosu na državne puteve. Takođe, nije tretirao nekategorisane puteve.
Iako su javni putevi definisani kao dobro u opštoj upotrebi i u javnoj svojini trenutno skoro na svakom putnom pravcu postoje delovi puta koji se nalaze na parcelama koje su u privatnoj svojini fizičkih i pravnih lica, ili su kao korisnici u listovima nepokretnosti upisana pravna lica kojima nije povereno upravljanje putevima. U cilju nesmetanog održavanja i rekonstrukcije javnih puteva, ovim zakonom propisana je procedura za utvrđivanje javnog interesa i rešavanje imovinsko pravnih odnosa na javnim putevima.
Prema Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, u ovom zakonu započeta je, a za pojedine nastavljena procedura uvođenja sledećih direktiva i odluka: Direktiva 1999/62/EZ o naknadama za korišćenje određenih infrastruktura za teška teretna vozila; Direktiva 2004/54/EZ o minimalnim bezbednosnim zahtevima za tunele u okviru Trans-evropske putne mreže; Direktiva 2008/96/EZ o upravljanju bezbednošću putne infrastrukture; Direktiva 2010/40/EU o okviru za uvođenje ITS -inteligentnih transportnih sistema (sa pripadajućim delegiranim aktima i Odlukom br. 585/2014/EU); Direktiva 2004/52/EZ o interoperabilnosti elektronskih sistema za naplatu putarine i Odluka Komisije 2009/750/EZ o definisanju evropske elektronske naplate putarine.
Glavom I.Osnovne odredbe: u čl. 1-3. Predloga zakona utvrđuje se predmet ovog zakona, definišu se pojmovi korišćeni u ovom zakonu, definiše se pravni položaj javnih i nekategorisanih puteva kao javnog dobra u opštoj upotrebi i svojina nad njima;
U članu 2. Predloga zakona uvedeni su novi pojmovi u cilju uvođenja odredaba direktiva Evropske unije (tačka 53) inteligentni transportni sistemi (ITS); tač. 64)-72) pojmovi u vezi sa elektronskom naplatom putarine, evropskom elektronskom naplatom putarine i direktivama koje se odnose na bezbednosne zahteve u tunelima i upravljanje bezbednošću putnom infrastrukturom.
Glavom II.Javni putevi: u čl. 4-6. Predloga zakona bliže se utvrđuju elementi javnog puta, podela javnih puteva prema značaju, kao i prema položaju u prostoru i načinu odvijanja saobraćaja, nadležnosti za utvrđivanje kategorija i kriterijuma za kategorizaciju javnih puteva i donošenje akata o kategorizaciji javnih puteva i ulica.
Glavom III.Nekategorisani putevi: u čl. 7. i 8. Predloga zakona precizira se nadležnost za upravljanje nekategorisanim putevima kao i postupak kategorizacije tih puteva.
Glavom IV. Upravljanje javnim putevima: u čl. 9-18. Predloga zakona utvrđuje se kome se poverava upravljanje javnim putevima, obim obaveza, odgovornosti i nadležnosti upravljača javnih puteva, kao i javna ovlašćenja koja može da vrši upravljač javnih puteva;
Zakon je utvrdio samo upravljača državnih puteva, dok se u ovoj izmeni pored upravljanja državnim putevima utvrđuje i nadležnost za utvrđivanje obavljanja delatnosti upravljanja pokrajinskim i opštinskim putevima. Ovo rešenje je usklađeno sa Zakonom o javnoj svojini (,,Službeni glasnik RS”, br. 72/11, 88/13, 105/14, 104/16 – dr. zakon, 108/16 i 113/17), članom 30. Zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine (,,Službeni glasnik RS”, br. 99/09 i 67/12 – US), te članom 20. Zakona o lokalnoj samoupravi (,,Službeni glasnik RS”, br. 129/07 , 83/14 – dr. zakon i 101/16 – dr. zakon). U čl. 10-14. utvrđuju se dužnosti upravljača javnog puta;
Članom 15. Predloga zakona se utvrđuje obaveza upravljača javnog puta da vodi evidencije o putevima, a ministru nadležnom za poslove saobraćaja se daje ovlašćenje da propiše način označavanja, vrstu i sadržaj evidencija, postupak njihove izmene i upotrebu prikupljenih podataka; Član 16. Predloga zakona utvrđuje obaveze upravljača javnog puta kada deo postojećeg javnog puta pri izgradnji ili rekonstrukciji javnog puta više ne pripada tom javnom putu i obavezu sprovođenja promene ili brisanja podataka u javnim evidencijama o nepokretnostima i pravima nad njima; U članu 17. Predloga zakona se utvrđuje obim vršenja javnih ovlašćenja koja se mogu poveriti upravljaču javnog puta i rokovi u kojima upravljač javnog puta postupa po zahtevima;
U članu 18. Predloga zakona je detaljnije utvrđena sadržina saobraćajno-tehničkih uslova iz člana 17.
Glavom V.Finansiranje javnih puteva: u čl. 19-26. Predloga zakona se utvrđuju izvori za finansiranje javnih puteva, vrste naknada, principi raspodele prikupljenih sredstava i postupci organa nadležnih za prikupljanje sredstava, naknade za upotrebu javnog puta, uslovi za oslobađanje od plaćanja naknade – putarine, sa i bez odobrenja upravljača javnog puta.
Novina u odnosu na postojeće zakonsko rešenje je uvođenje prihoda iz budzeta autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava, dok je postojeći zakon uglavnom uređivao upravljanje državnim putevima i njime nije bilo uređeno finansiranje pokrajinskih i opštinskih puteva i ulica.
Glavom VI. Putarina: u čl. 27-31. Predloga zakona definiše se putarina kao naknada za upotrebu javnog puta, uvode se odredbe koje zabranjuju bilo kakvu vrstu diskriminacije korisnika pri plaćanju naknade u skladu sa tendencijom usaglašavanja propisa sa propisima Evropske unije; obaveze upravljača javnog puta za obezbeđivanje elektronskog sistema naplate putarine kao i način korišćenja i zaštitu podataka korisnika puteva u skladu sa propisima Evropske unije iz ove oblasti.
Glavom VII. Zaštita javnih puteva i vanredni prevoz: u čl. 32-53. Predloga zakona su utvrđena pravila, mere i postupci koji treba da omoguće zaštitu i očuvanje javnih puteva kao dobra od opšteg interesa. U čl. 34-36. Predloga zakona utvrđena je širina zaštitnog pojasa, minimalna odstojanja granice eksproprijacije od granice putnog zemljišta, pojas kontrolisane izgradnje;
U čl. 37-40. Predloga zakona utvrđena su ograničenja u pogledu raspolaganja imovinom i građenja u zaštitnom pojasu i vrste radova koje nosioci prava službenosti i drugih prava utvrđenih zakonom mogu izvoditi na javnom putu i pod kojim uslovima. U čl. 41-45. Predloga zakona propisani su uslovi za planiranje, izgradnju kao i posebni zahtevi za prilagođavanje saobraćajnog priključka na javni put; U čl. 46-51. Predloga zakona utvrđene su obaveze upravljača javnog puta u obavljanju poslova zaštite javnog puta, mere zaštite puta od spiranja i odronjavanja, postavljanje reklama na javnom putu, aktivnosti koje su zabranjene na javnom putu; U čl. 52. i 53. Predloga zakona propisane su obaveze upravljača javnog puta za sprovođenje bezbednog saobraćaja u zimskom periodu i ograničenja u vezi sa opremljenošću vozila koja saobraćaju na javnom putu;
U čl. 54-60. Predloga zakona, oblast vanrednog prevoza koja je delimično regulisana u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima, obuhvaćena je u potpunosti ovim zakonom, a odredbe člana 115. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima se ovim zakonom stavljaju van snage;
U čl. 61-65. Predloga zakona utvrđene su obaveze plaćanja naknade za prekomernu upotrebu javnog puta, ovlašćenje za donošenje propisa o metodologiji za utvrđivanje prekomerne upotrebe javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta, uslovi za održavanje sportske priredbe na javnom putu i način označavanja i uklanjanja stvari, materija ili vozila onesposobljenog za dalju vožnju, sa javnog puta;
U članu 66. Predloga zakona propisani su slučajevi u kojima se može obustaviti saobraćaj na javnom putu i nadležnosti upravljača javnog puta, Ministarstva i organa jedinice lokalne samouprave, za obustavu saobraćaja na javnom putu.
Glavom VIII. Održavanje javnih puteva: u čl. 67-73. Predloga zakona utvrđene su vrste radova na održavanju javnih puteva, uslovi pod kojima se radovi mogu izvesti, održavanje pojedinih elemenata državnog puta koji prolazi kroz naselje i održavanje javnog puta u zoni graničnog prelaza; U članu 69. Predloga zakona izvršeno je redukovanje pojedinih radova na održavanju javnog puta koji su u prethodnom zakonu odgovarali rekonstrukciji puta (pojačano održavanje), što je predstavljalo problem u utvrđivanju pravnog osnova za izradu tehničke dokumentacije i nadležnosti za vođenje upravnog postupka u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji ili u skladu sa Zakonom. Treba istaći da je u cilju efikasnijeg sprovođenja procedura za dobijanje odobrenja za rekonstrukciju javnih puteva neophodno usaglašavanje Zakona o planiranju i izgradnji u delu koji se odnosi na linijske infrastrukturne objekte – javne puteve, poštujući specifičnosti tih objekata.
Glavom IH. Eksproprijacija: u čl. 74-77. Predloga zakona definisani su utvrđivanje i trajanje javnog interesa za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje državnih puteva i korisnik eksproprijacije, s obzirom na specifičnosti vezane posebno za državne puteve, što nije bilo predmet Zakona, a u skladu sa dosadašnjim iskustvima predstavljalo je teškoću za efikasnu realizaciju projekata na izgradnji, rekonstrukciji i održavanju državnih puteva.
Glavom H. Posebni uslovi izgradnje i rekonstrukcije javnih puteva: u čl. 78-87. Predloga zakona propisani su posebni uslovi za rekonstrukciju i izgradnju pojedinih elemenata javnih puteva (dodatni elementi puta za potrebe naselja, autobuska stajališta, zajedničke konstrukcije za železničku infrastrukturu i javni put, objekti za zaštitu javnog puta od bujica i snežnih nanosa), obaveštavanje o radovima na izgradnji, odnosno rekonstrukciji javnog puta, obaveze lica koja upravljaju infrastrukturnim objektima ugrađenim u javni put kao i snosilac troškova u slučaju izmeštanja javnog puta.
Glavom HI. Posebni zahtevi koje javni put mora da ispuni sa aspekta bezbednosti saobraćaja: u čl. 88-95. Predloga zakona uvode se odredbe Direktive 2008/96/EZ o upravljanju bezbednošću putne infrastrukture, koja je delimično regulisana članom 156. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Imajući u vidu da se materija ove direktive odnosi na javni put, kao i da je nadležnost za donošenje podzakonskih akata u vezi sa navedenom direktivom data ovom ministarstvu, odredbe navedene direktive uvedene su u ovaj zakon, dok je član 156. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ovim zakonom stavljen van snage.
Glavom HII. Bezbednosni zahtevi za tunele duže od 500 metara: u čl. 96-101. Predloga zakona uvode se odredbe Direktive 2004/54/EZ o minimalnim bezbednosnim zahtevima za tunele u okviru Trans-evropske putne mreže, koja je većim delom uvedena u podzakonski akt – Pravilnik o osnovnim uslovima koje tunel na javnom putu mora da ispunjava sa gledišta bezbednosti saobraćaja i podobnosti puta za odvijanje saobraćaja (,,Službeni glasnik RS”, broj 121/12).
U čl. 96-101. Predloga zakona propisane su nadležnosti za upravljanje tunelima dužim od 500 metara, dužnosti upravnika tunela i savetnika za bezbednost u tunelu koje se odnose na davanje izveštaja o vanrednim događajima i saobraćajnim nezgodama u tunelu. Osim navedenog, uvedene su osnove za propisivanje pojedinih podzakonskih akata čijim će se usvajanjem nastaviti usklađivanje sa ovom direktivom.
Glavom HIII. Nadzor: u čl. 102-109. Predloga zakona utvrđen je organ nadležan za nadzor nad sprovođenjem odredaba ovog zakona, prava, nadležnosti i ovlašćenja republičkog inspektora, poveravanje inspekcijskog nadzora, kao i žalba na rešenje republičkog inspektora. Odredbama navedenih članova izvršeno je usaglašavanje sa pravima, nadležnostima i ovlašćenjima republičkog građevinskog inspektora u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji i odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru (,,Službeni glasnik RS”, broj 36/15).
Glavom HIV. Kaznene odredbe: u čl. 110-114. Predloga zakona utvrđene su kaznene mere za privredni prestup za pravno lice i prekršaj za pravno lice, preduzetnika, fizičko lice i odgovorno lice u državnom organu, organu autonomne pokrajine i organu jedinice lokalne samouprave.
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budzetu Republike Srbije.
V. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Određivanje problema koje ovaj zakon treba da reši
Kao osnovni problemi koje treba rešiti Predlogom zakona su:
Neuređeno imovinsko stanje i evidencija javnih puteva u javnim knjigama o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima, što za posledicu ima nemogućnost nesmetanog izvođenja radova na mreži javnih (posebno državnih) puteva.
Iako su javni putevi definisani kao dobro u opštoj upotrebi i u javnoj svojini trenutno skoro na svakom putnom pravcu postoje delovi puta koji se nalaze na parcelama koje su u privatnoj svojini fizičkih i pravnih lica, ili su kao korisnici u listovima nepokretnosti upisana pravna lica kojima nije povereno upravljanje putevima. Takođe postoje i obrnuti slučajevi kada je na parcelama koje su u listovima nepokretnosti upisane kao javna svojina izgrađeni privatni objekti, posađeni zasadi, ili najčešće da vlasnici susednih poljoprivrednih parcela obrađuju zemljište.
Ovo stanje je posledica višedecenijske nebrige o vlasničkim odnosima u bivšoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji i karakteristično je ne samo za Republiku Srbiju već i za ostale države nastale nakon njenog raspada. Neke od njih su ga uspele rešiti. Presudan uticaj na takvo stanje imao je karakter društvene svojine. Naime, korisnici društvene svojine nisu bili uopšte zainteresovani da prijavljuju promene. S druge strane, ni država nije bila zainteresovana da prati promene, jer korisnici društvene svojine nisu oporezovani po istom principu kao privatni posednici, već su plaćali zemljarinu, po stopama koje su određivane posebnim propisima. Promene nisu prijavljivane ni usled neregulisanih imovinsko – pravnih odnosa, jer korisnici često nisu raspolagali pismenim ispravama o osnovu sticanja (naročito agrarna reforma, kolonizacija, konfiskacija i sl.).
Evidenciju o društvenoj svojini je trebalo da vodi i opštinski organ nadležan za imovinsko – pravne poslove, međutim situacija nije bila ništa bolja, a razlozi su:
nedostatak pisanih isprava o osnovi sticanja;
nedovoljne stručne kvalifikacije zaposlenih u organima uprave za imovinsko-pravne poslove;
nezainteresovanost korisnika;
ostvarene promene bez dokumentacije i sl.
Zakonom o javnoj svojini je u članu 10. definisano da su javni putevi i objekti na njima u javnoj svojini. Međutim, pri donošenju zakona se nije uzelo u obzir nesređeno stanje vlasništva nad građevinskim zemljištem. Tako se došlo do apsurdne situacije da je javni put zajedno sa putnim objektima javna svojina, a da je deo zemljišta na kome je izgrađen u privatnoj svojini, ili u javnoj svojini poverenoj drugim korisnicima, a ne upravljačima puteva.
Republička direkcija za puteve, a zatim Javno preduzeće „Putevi Srbije” su u nekoliko navrata u protekle dve decenije započinjale aktivnosti na utvrđivanju stanja imovinskih odnosa, ali su one brzo prekidane zbog nedostatka sredstava. Velika sredstva su bila potrebna ne samo za unajmljivanje geodetskih firmi već i za pribavljanje podloga od Republičkog geodetskog zavoda.
Broj putnih pravaca državnih puteva na kojima je uočen problem:
Javno preduzeće „Putevi Srbije” ne raspolaže jedinstvenom bazom podataka o svim parcelama na kojima su izgrađeni državni putevi. Prema ranijim zakonskim rešenjima preduzeća za puteve su imala javno ovlašćenje vođenja katastra za puteve. Prilikom izmene zakona 1991. godine kojim je formirana Republička direkcija za puteve ili nisu preuzeti podaci od preduzeća za puteve ili nije načinjena zajednička evidencija. U kasnijem periodu mnoga preduzeća za puteve su prijavila da je arhivski materijal uništen ili nestao.
Stoga kao pokazatelj koji daje približni obim može poslužiti iskustvo sa realizacije Projekta Rehabilitacije puteva i unapređenje bezbednosti saobraćaja. Od 191 km državnih puteva obuhvaćenih hitnim radovima i 225 km puteva iz prve godine programa samo na 52 km nisu uočeni problemi sa imovinom (27.5 km je autoput, a 24.5 km put IB12, na deonici od Novog Sada do Zrenjanina). Na svim ostalim putnim pravcima dužine 364 km u većem ili manjem obimu su zabeležene nepravilnosti u imovinskim odnosima. Kao primer se navodi da je pri pojačanom održavanju puta Topola – Bućin Grob evidentirano čak 754 zauzeća.
Nešto povoljnija situacija je u delovima Autonomne pokrajine Vojvodine na područjima gde je tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka u potpunosti izvršena komasacija poljoprivrednog zemljišta.
Neprecizno utvrđena nadležnost nad upravljanjem opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima kao i državnim putevima drugog reda na teritoriji autonomne pokrajine, u Zakonu, član 8. propisuje samo upravljanje državnim putevima i glasi:
(1) Delatnost upravljanja državnim putevima obavlja javno preduzeće koje osniva Vlada (u daljem tekstu: Javno preduzeće).
(2) Delatnost upravljanja državnim putevima može da obavlja i privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, pod uslovima i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa
Članom 10. Predloga zakona upravljanje putevima je definisano za sve puteve i glasi:
Delatnost upravljanja državnim putevima obavlja javno preduzeće odnosno privredno društvo koje osniva Republika Srbija, u čije ime osnivački akt donosi Vlada koja vrši prava osnivača.
Delatnost upravljanja državnim putevima II reda, odnosno delovima državnih puteva II reda, koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine, obavlja javno preduzeće odnosno privredno društvo koje osniva nadležni organ autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom.
Delatnost upravljanja državnim putevima iz st. 1. i 2. ovog člana mogu da obavljaju i drugi oblici organizovanja, pod uslovima i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje položaj javnih preduzeća.
Delatnost upravljanja opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima (koji nisu deo državnog puta I i II reda), može da obavlja javno preduzeće, odnosno privredno društvo koje osniva nadležni organ jedinice lokalne samouprave, odnosno privredno društvo ili preduzetnik koji tu delatnost obavlja kao poverenu u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj javnih preduzeća.
Javna preduzeća, privredna društva i drugi oblici organizovanja, koji obavljaju delatnost upravljanja javnim putevima iz člana 9. stav 2. ovog zakona su upravljači javnih puteva.
Ako javno preduzeće, privredno društvo ili drugi oblik organizovanja obavlja samo pojedine poslove iz člana 9. stav 2. ovog zakona, ne smatra se upravljačem javnog puta u smislu ovog zakona.
Nejednakost u utvrđivanju kriterijuma za kategorizaciju opštinskih puteva i ulica od nadležnih jedinica lokalne samouprave.
Nedostatak pravnog osnova za donošenje neophodnih podzakonskih akata za projektovanje, izgradnju i rekonstrukciju javnih puteva.
Neusaglašenost sa zakonom koji uređuje planiranje i izgradnju, u oblasti izgradnje, rekonstrukcije i održavanja javnih puteva kao linijskih infrastrukturnih objekata.
Članom 134. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, broj 132/14), propisano je da se odredbe drugih zakona kojima se na drugačiji način uređuju pitanja koja su predmet uređivanja ovog zakona neće primenjivati, osim zakona i propisa kojima se uređuje zaštita životne sredine. Primena ove odredbe praktično onemogućava dalje korišćenje odredbi člana 59. Zakona i iziskuje potrebu uređenja ovog pitanja Predlogom zakona.
Praksa prema Zakonu:
Radovi na periodičnom održavanju se planiraju i izvode u skladu sa članom 59. važećeg Zakona. Radovi se izvode na osnovu tehničke dokumentacije koja se izrađuje u skladu sa važećim propisima i koja podleže tehničkoj kontroli (član 59. stav 5.). Izrađenu tehničku dokumentaciju overava Ministarstvo, odnosno opštinski organ nadležan za poslove saobraćaja (član 59. stav 6.).
Važeći Zakon nije detaljnije precizirao pojedine odredbe, niti su na osnovu ovog člana urađena posebna podzakonska akta, već se oslanjao na odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, tj. tehnička dokumentacija je rađena na nivou Glavnog projekta, a tehnička kontrola u skladu sa Pravilnikom o sadržini i načinu vršenja tehničke kontrole glavnih projekata, koji je savljen van snage. Izmena Zakona o planiranju i izgradnji koja je izvršena 2009. godine nije bitno uticala na postupak projektovanja i izvođenja radova u skladu sa članom 59. važećeg Zakona.
Sadržaj tehničke dokumentacije je bliže uređen Pravilnikom o periodičnom održavanju državnog puta („Službeni glasnik RS”, broj 43/15).
Izmene Zakona o planiranju i izgradnji 2014. godine, a posebno donošenje seta pratećih podzakonskih akata, je u znatnoj meri izmenilo mogućnost primene dosadašnje prakse.
Nejasno definisanje vrsta radova na javnom putu, posebno u oblasti pojačanog održavanja (poboljšanja puta) u Zakonu i rekonstrukcije u Zakonu o planiranju i izgradnji, što dovodi do zabune prilikom izrade tehničke dokumentacije i nadležnosti za izdavanje odgovarajućeg odobrenja kao i produženja rokova za početak izvođenja radova na javnom putu.
Rekonstrukcija linijskog infrastrukturnog objekta u Zakonu o planiranju i izgradnji je definisana kao: „izvođenje građevinskih radova u zaštitnom pojasu, u skladu sa posebnim zakonom, kojima se može promeniti gabarit, volumen, položaj ili oprema postojećeg objekta”. Ovako definisan pojam rekonstrukcije u većem delu odgovara radovima na poboljšanju puta, kao delu periodičnog održavanja puteva, opisanom u članu 59. stav 4. Zakona. Izuzetak je samo sanacija klizišta i odrona jer se zemljište koje je potrebno sanirati može nalaziti i van granica zaštitnog pojasa.
Radovi na rekonstrukciji objekta se izvode u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji. Investiciono održavanje je definisano kao izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije, što je takođe definicija koja približno odgovara karakteru radova na periodičnom održavanju i poboljšanju puta. Naravno, treba pribaviti mišljenje da li bi radovi na proširenju kolovoza postojećih puteva na propisanu širinu, izmena tipa raskrsnice, sanacija klizišta i odrona, proširenje kolovoznih traka i pešačkih staza na mostovima, izrada biciklističkih i pešačkih staza uz državne puteve u naseljenim mestima i sl. mogli da se smatraju „poboljšanjem uslova korišćenja” u smislu Zakona o planiranju i izgradnji.
Sve navedeno ima za posledicu stvaranje zabune kod investitora kojih odredbi zakona se treba pridržavati i pozivati prilikom izrade projektnog zadatka za izradu tehničke dokumentacije na osnovu koje bi se izvodili radovi na rehabilitaciji/pojačanom održavanju/rekonstrukciji.
Neusaglašenost sa zakonom koji uređuje bezbednost saobraćaja na putevima u delu uređivanja oblasti koja se odnosi na puteve kao građevinske objekte sa elementima koji su od uticaja na bezbednost saobraćaja i nastanak saobraćajnih nezgoda. U čl. 88-95. Predloga zakona uvode se odredbe Direktive 2008/96/EZ o upravljanju bezbednošću putne infrastrukture, koja je delimično regulisana članom 156. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Imajući u vidu da se materija ove direktive odnosi na javni put, kao i da je nadležnost za donošenje podzakonskih akata u vezi sa navedenom direktivom data ovom ministarstvu, odredbe Direktive uvedene su u ovaj zakon, dok je član 156. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ovim zakonom stavljen van snage.
Neusklađenost regulative sa pravnim tekovinama Evropske unije, koje se delimično već sprovode na mreži javnih puteva bez pravnog osnova; Prema Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, u ovom zakonu započeta je, a za pojedine nastavljena procedura uvođenja sledećih direktiva i odluka: Direktiva 1999/62/EZ o naknadama za korišćenje određenih infrastruktura za teška teretna vozila; Direktiva 2004/54/EZ o minimalnim bezbednosnim zahtevima za tunele u okviru Trans-evropske putne mreže; Direktiva 2008/96/EZ o upravljanju bezbednošću putne infrastrukture; Direktiva 2010/40/EU o okviru za uvođenje ITS – inteligentnih transportnih sistema (sa pripadajućim delegiranim aktima i Odlukom br. 585/2014/EU); Direktiva 2004/52/EZ o interoperabilnosti elektronskih sistema za naplatu putarine i Odluka Komisije 2009/750/EZ o definisanju evropske elektronske naplate putarine.
Ciljevi koji se donošenjem ovog zakona postižu:
Pored rešavanja navedenih problema, jedan od ciljeva donošenja ovog zakona je i uspostavljanje ravnoteže u propisima posvećenim državnim i ostalim javnim putevima (opštinski putevi i ulice) kao i nekategorisanim putevima, imajući u vidu da se važeći Zakon većim delom odnosi na državne puteve.
Rednibroj Zakon o javnim putevima Predlog zakona o putevima 1. Član 8. (1) Delatnost upravljanja državnim putevima obavlja javno preduzeće koje osniva Vlada (u daljem tekstu: Javno preduzeće).(2) Delatnost upravljanja državnim putevima može da obavlja i privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, pod uslovima i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa. Delatnost upravljanja državnim putevima obavlja javno preduzeće, odnosno društvo kapitala čiji je jedini vlasnik Republika Srbija.Delatnost upravljanja državnim putevima II reda, odnosno delovima državnih puteva II reda, koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine, obavlja javno preduzeće, odnosno društvo kapitala čiji je jedini vlasnik autonomna pokrajina.Delatnost upravljanja državnim putevima može da obavlja i drugo društvo kapitala , kome je nadležni organ poverio obavljanje delatnosti upravljanja državnim putevima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.Delatnost upravljanja opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima, koji nisu deo državnog puta I i II reda, može da obavlja javno preduzeće, odnosno društvo kapitala čiji je jedini vlasnik jedinica lokalne samouprave, kao i drugo društvo kapitala i preduzetnik, kome je nadležni organ jedinice lokalne samouprave poverio obavljanje delatnosti upravljanja opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.Javno preduzeće, društvo kapitala ili preduzetnik koji obavlja delatnost upravljanja javnim putevima iz člana 9. stav 2. ovog zakona je upravljač javnog puta.Ako javno preduzeće, društvo kapitala ili preduzetnik obavlja samo pojedine poslove iz člana 9. stav 2. ovog zakona, ne smatra se upravljačem javnog puta u smislu ovog zakona. 2. Nema Član 7.Jedinica lokalne samouprave uređuje i obezbeđuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju, rekonstrukciju, održavanje, zaštitu, korišćenje, razvoj i upravljanje nekategorisanim putevima u naselju.Grad može poveriti gradskoj opštini obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana.Nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da donese odluku o utvrđivanju nekategorisanih puteva u skladu sa zakonom kojim se uređuje lokalna samouprava i u skladu sa ovim zakonom. Finansiranje izgradnje, rekonstrukcije, održavanja i zaštite nekategorisanog puta obezbeđuje se iz sredstava budzeta jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom koji uređuje finansiranje lokalne samouprave.
Cilj ovog zakona je uređenje imovinskog stanja i evidencije javnih puteva u javnim knjigama o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima, na način propisan članom 119. prelaznih odredaba Predloga zakona tako da će se javni putevi, sa pripadajućim objektima i zemljištem, na kojem su izgrađeni do dana stupanja na snagu ovog zakona, upisati u javne knjige o evidenciji prava na nepokretnostima kao javna svojina Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Upis će sprovoditi organ nadležan za poslove državnog premera i katastra po službenoj dužnosti na osnovu člana 5. st. 3. i 5. ovog zakona.
Cilj ovog zakona je pravilno planiranje i opredeljivanje sredstava iz budzeta za održavanje putne mreže, uvođenjem obaveze upravljaču puta za izradu godišnjih i petogodišnjih izveštaja o stanju putne mreže kojom upravlja.
Zakon o javnim putevima Predlog zakona o putevima 3. Član 9. (1) Javno preduzeće propisuje metodologiju brojanja vozila i vođenja podataka o prebrojanim vozilima na državnom putu.(2) Javno preduzeće donosi srednjoročni plan izgradnje i rekonstrukcije, održavanja i zaštite državnih puteva i godišnji program radova na održavanju, zaštiti, izgradnji i rekonstrukciji državnih puteva, uz saglasnost Vlade. Član 12.Upravljač javnog puta donosi srednjoročni plan izgradnje, rekonstrukcije, održavanja i zaštite puteva, godišnji program radova na izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i zaštiti javnih puteva, pojedinačne studije, uz prethodno pribavljeno mišljenje Ministarstva, odnosno organa autonomne pokrajine nadležnog za poslove saobraćaja, odnosno organa jedinice lokalne samouprave nadležnog za poslove saobraćaja.Saglasnost na akte iz stava 1. ovog člana daje Vlada, kada te akte donosi upravljač državnog puta, odnosno izvršni organ autonomne pokrajine kada te akte donosi upravljač državnih puteva II reda koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave kada te akte donosi upravljač opštinskih puteva i ulica.Upravljač javnog puta dužan je da godišnji program radova na održavanju i zaštiti javnih puteva kojima upravlja, u zavisnosti od toga kojim putevima upravlja, dostavlja na saglasnost Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja, odnosno organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja, najkasnije do 1. novembra tekuće godine za narednu godinu. Srednjoročni plan i godišnji program iz stava 1. ovog člana sadrži i aktivnosti koje se odnose na sprovođenje posebnih zahteva koje javni putevi moraju da ispune sa aspekta bezbednosti saobraćaja.Srednjoročni plan i program radova na izgradnji i rekonstrukciji puteva, kao i pojedinačne studije, moraju biti usklađeni sa državnim odnosno lokalnim strateškim i planskim dokumentima.
Cilj koji se postiže ovim zakonom je i (delimično) uvođenje pravnih tekovina Evropske unije koje se odnose na oblast puteva u domaću regulativu. Direktive i odluke koje se uvode u ovaj zakon su:
1. Direktiva 1999/62/EZ Evropskog parlamenta i saveta o naknadama koje se naplaćuju za korišćenje određenih infrastruktura za teška teretna vozila (sa izmenama: Direktiva 2006/38/EZ; Direktiva 2006/103/EZ; Direktiva 2011/76/EU; Direktiva 2013/22/EU; ažuriranje Priloga II i tabele 1. i 2. Priloga IIIb 18. februara 2014. godine i 17. marta 2016. godine;
2. Direktiva 2010/40/EU Evropskog parlamenta i saveta o okviru za uvođenje inteligentnih transportnih sistema u drumskom transportu i za povezivanje s ostalim vidovima transporta;
3. Direktiva 2004/52/EZ Evropskog parlamenta i saveta o interoperabilnosti sistema elektronske naplate putarine u Zajednici;
4. Odluka Komisije (2009/750/EZ) o definisanju Evropske elektronske naplate putarine i njenih tehničkih elemenata;
5. Direktiva 2008/96/EZ o upravljanju bezbednošću putne infrastrukture i
6. Direktiva 2004/54/EZ o minimalnim bezbednosnim zahtevima za tunele u okviru Trans-evropske putne mreže.
S obzirom na to da je izmenom Zakona o planiranju i izgradnji 2014. godine bilo izmena koje se odnose na javne puteve kao infrastrukturne linijske objekte, u delu ograničenja izdavanja saglasnosti od upravljača puta kada se izvode radovi na javnom putu, jedan od ciljeva ovog zakona je omogućavanje upravljaču puta da ima uvid i izda konačnu saglasnost (rešenje o ispunjenosti uslova) na tehničku dokumentaciju za izvođenje radova koji utiču na bezbednost i stabilnost puta, a sve u cilju pravilne zaštite puta.
Zakon o planiranju i izgradnji Predlog zakona o putevima 4. Investitor nema nikakvu obavezu pribavljanja saglasnosti na tehničku dokumentaciju od strane upravljača puta, što onemogućava vršenje poverenih javnih ovlašćenja, a to su zaštita javnog puta i naplata naknade za upotrebu državnog puta, obzirom da upravljač puta nema informaciju o tehničkim rešenjima u projektnoj dokumentaciji koja treba da obezbedi zaštitu puta, niti o karakteristikama instalacije koja se gradi, kako bi mogao da izvrši obračun zakonske naknade za upotrebu puta. Član 17.Upravljaču javnog puta poverava se vršenje javnih ovlašćenja koja se odnose na: 1) izdavanje uslova za izradu tehničke dokumentacije za izgradnju i rekonstrukciju saobraćajnog priključka na javni put i donošenje rešenja investitoru o ispunjenosti izdatih uslova;2) izdavanje uslova za izradu tehničke dokumentacije, odnosno za postavljanje linijskog infrastrukturnog objekta na javnom putu i zaštitnom pojasu javnog puta (železnička infrastruktura, elektroenergetski vod, naftovod, gasovod, objekat visinskog prevoza, linijska infrastruktura elektronskih komunikacija, vodovodna i kanalizaciona infrastruktura i dr.) i donošenje rešenja investitoru o ispunjenosti izdatih uslova;
Cilj ovog zakona je poboljšanje i inoviranje postojećih podzakonskih akata, posebno u oblasti održavanja javnih puteva, kao i donošenje novih (akt kojim će Vlada propisati kriterijume za kategorizaciju svih javnih puteva) čime će se unaprediti postupanje upravljača puta u vođenju evidencije javnih puteva.
Zakon o javnim putevima Predlog zakona o putevima 5. Član 5. (1) Prema značaju saobraćajnog povezivanja javni putevi se dele na:1) državne puteve I reda (saobraćajno povezuju teritoriju države sa mrežom evropskih puteva, odnosno deo su mreže evropskih puteva, teritoriju države sa teritorijom susednih država, celokupnu teritoriju države, kao i privredno značajna naselja na teritoriji države);2) državne puteve II reda (saobraćajno povezuju područje dva ili više okruga ili područje okruga);3) opštinske puteve (saobraćajno povezuju teritoriju opštine, odnosno grada, kao i teritoriju opštine, odnosno grada sa mrežom državnih puteva), i4) ulice (saobraćajno povezuju delove naselja).(2) Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) propisuje kriterijume za kategorizaciju državnih puteva.(3) Na osnovu kriterijuma iz stava 2. ovog člana Vlada donosi akt o kategorizaciji državnih puteva.(4) Skupština opštine, odnosno skupština grada, propisuje kriterijume za kategorizaciju opštinskih puteva i ulica.(5) Na osnovu kriterijuma iz stava 4. ovog člana skupština opštine, odnosno skupština grada, donosi akt o kategorizaciji opštinskih puteva i ulica. Član 5.Prema značaju saobraćajnog povezivanja, javni putevi se dele na:1) državne puteve: državne puteve I reda (saobraćajno povezuju teritoriju države sa mrežom evropskih puteva, odnosno deo su mreže evropskih puteva, teritoriju države sa teritorijom susednih država, celokupnu teritoriju države, kao i privredno značajna naselja na teritoriji države); državne puteve II reda (saobraćajno povezuju područje dva ili više okruga ili područje okruga, kao i pogranična područja i granične prelaze sa mrežom državnih puteva);2) opštinske puteve (saobraćajno povezuju teritorije opština, teritoriju opštine, odnosno grada, kao i teritoriju opštine, odnosno grada sa mrežom državnih puteva);3) ulice (saobraćajno povezuju delove naselja).Vlada propisuje kriterijume za kategorizaciju javnih puteva.Vlada donosi akt o kategorizaciji državnih puteva, na osnovu kriterijuma iz stava 2. ovog člana.Ministar nadležan za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministar) obrazuje komisiju za utvrđivanje ispunjenosti kriterijuma za kategorizaciju državnih puteva.Skupština jedinice lokalne samouprave donosi akt o kategorizaciji opštinskih puteva i ulica, na osnovu kriterijuma iz stava 2. ovog člana.
Kao konačan cilj ovog zakona je unapređenje bezbednosti saobraćaja na javnim putevima u fazi izgradnje, a posebno održavanja puta kao i unapređenje upravljanja saobraćajem na putu i koncentracija propisa koji se odnose na puteve iz drugih zakona na jedno mesto, odnosno jedan zakon (Zakon o javnoj svojini, Zakon o eksproprijaciji, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, Zakon o lokalnoj samoupravi). Glavom XI. Posebni zahtevi koje javni put mora da ispuni sa aspekta bezbednosti saobraćaja, u čl. 88-95. uvode se odredbe Direktive 2008/96/EZ o upravljanju bezbednošću putne infrastrukture, koja je delimično regulisana članom 156. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Imajući u vidu da se materija ove direktive odnosi na javni put, kao i da je nadležnost za donošenje podzakonskih akata u vezi sa navedenom direktivom data ovom ministarstvu, odredbe navedene direktive uvedene su u ovaj zakon, dok je član 156. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ovim zakonom stavljen van snage.
Glavom HII. Bezbednosni zahtevi za tunele duže od 500 metara, u čl. 96-101. uvode se odredbe Direktive 2004/54/EZ o minimalnim bezbednosnim zahtevima za tunele u okviru Trans-evropske putne mreže, koja je većim delom uvedena u podzakonski akt – Pravilnik o osnovnim uslovima koje tunel na javnom putu mora da ispunjava sa gledišta bezbednosti saobraćaja i podobnosti puta za odvijanje saobraćaja (,,Službeni glasnik RS”, broj 121/12).
U čl. 96-101. Predloga zakona propisane su nadležnosti za upravljanje tunelima dužim od 500 metara, dužnosti upravnika tunela i savetnika za bezbednost u tunelu koje se odnose na davanje izveštaja o vanrednim događajima i saobraćajnim nezgodama u tunelu. Osim navedenog uvedene su osnove za propisivanje pojedinih podzakonskih akata čijim će se usvajanjem nastaviti usklađivanje sa ovom direktivom.
3. Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema?
Opcija „status quo” je razmatrana, ali imajući u vidu neophodnost uvođenja navedenih direktiva, kao i da primena odredaba postojećeg zakona nije moguća u potpunosti zbog opisane neusaglašenosti sa zakonima koji uređuju planiranje i izgradnju, bezbednost saobraćaja na putevima i inspekcijski nadzor, došlo se do zaključka da je izrada novog zakona najoptimalnije i najsvrsishodnije rešenje.
Kao mogućnost za rešavanje problema razmatran je predlog izmena i dopuna Zakona, pri čemu je utvrđeno da je zbog potrebe izmena većeg dela zakona i uvođenja novih poglavlja, celishodnije dati predlog za nov zakon.
4.Zašto je donošenje ovog zakona najbolje rešenje problema?
Zakon je donet 2005. godine, a 2007, 2011, 2012. i 2013. godine pretrpeo je neznatne izmene i dopune.
Rešavanje imovine na putevima, ovim zakonom je važno zato što se nerešeni imovinski odnosi štetno manifestuju na upravljača puta (a posredno i na osnivača, tj. titulara imovine – Republiku Srbiju, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave) na dva načina:
a) sprečeni su u preduzimanju radnji na putu na koje su zakonom obavezani (održavanje, pojačano održavanje i rekonstrukcija puteva) jer ne mogu pribaviti zakonom propisane dozvole i odobrenja;
b) izloženi su riziku od tužbi vlasnika imovine i zahtevima za nadoknadu štete.
S obzirom na to da je od donošenja Zakona došlo do značajnih promena zakonske regulative u Republici Srbiji iz oblasti planiranja i izgradnje a koji se tiču izgradnje, rekonstrukcije i održavanja puteva, što nameće potrebu usaglašavanja propisa u oblasti puteva, neophodna je izrada novog zakona kojim će se urediti oblast koja se odnosi na pravni položaj puteva, uslove i načine upravljanja, njihovu zaštitu i održavanje, kao i izvore i načine finansiranja, a posebno uslove izgradnje i rekonstrukcije puteva i inspekcijskog nadzora.
Pored gore navedenog, Predlog zakona treba da reši i neophodno usaglašavanje sa propisima Evropske unije.
5.Na koga i kako će uticati predložena rešenja?
Rešenja u Predlogu zakona imaće pozitivan uticaj na većinu učesnika u oblasti koju ovaj zakon obrađuje.
Predložena rešenja uticaće na :
– osobe sa invaliditetom za koje je pooštren kriterijum u oblasti oslobađanja od plaćanja putarine, što je usklađeno sa finansijskim propisima koji se odnose na olakšice u plaćanju dažbina za osobe sa invaliditetom (carinski zakon, registracija vozila za invalide, propisi o određivanju osoba koje mogu ostvariti pravo na besplatno korišćenje obeleženih parking mesta na javnim opštim parkiralištima), u cilju sprečavanja zloupotrebe i gubitka javnih prihoda, uzimajući u obzir i propise u zemljama iz okruženja (Crna Gora, Hrvatska, Slovenija);
Zakon o javnim putevima Predlog zakona o putevima 6. Član 24. Naknada iz člana 17. tačka 5) ovog zakona ne plaća se za motorna vozila: 6) osoba sa invaliditetom; Naknada iz člana 20. stav 1. tačka 3) ovog zakona ne plaća se po odobrenju upravljača javnog puta za vozila: 1) osoba sa utvrđenim invaliditetom sa 80% ili više procenata telesnog oštećenja, odnosno osoba kod kojih je utvrđeno telesno oštećenje koje ima za posledicu nesposobnost donjih ekstremiteta 60% ili više procenata, za jedan lični automobil koji imaju u svom vlasništvu, odnosno koji koriste po osnovu ugovora o lizingu, kada se osoba sa utvrđenim invaliditetom nalazi u vozilu;
– vlasnike parcela koje se eksproprišu za potrebe izgradnje javnih puteva, s obzirom da su Predlogom zakona date minimalne granice eksproprijacije:
Zakon o javnim putevima Predlog zakona o putevima 7. Granica eksproprijacijeČlan 35.Granica eksproprijacije, za javne puteve u izgradnji, nalazi se sa svake strane javnog puta, mereno na spoljnu stranu od granice putnog zemljišta, na minimalnom odstojanju od: autoputevi, 5 metaraostali državni putevi I reda, 3 metradržavni putevi II reda, 3 metraopštinski putevi, 1 metar.
Ukoliko je vlasniku parcele onemogućeno da koristi celu parcelu, imajući u vidu član 10. Zakona o eksproprijaciji („Službeni glasnik PC”, br. 53/95, 23/01-SUS, 20/09, 55/13-US i 106/16-autentično tumačenje): ,,Ako se prilikom eksproprijacije jednog dela nepokretnosti, utvrdi da sopstvenik nema ekonomskog interesa da koristi preostali deo nepokretnosti, odnosno ako je zbog toga na preostalom delu nepokretnosti onemogućena ili bitno otežana njegova egzistencija, eksproprisaće se, na njegov zahtev, i taj deo nepokretnosti”, vlasnik može ostvariti svoje pravo;
– Republički geodetski zavod imajući u vidu da će, u cilju regulisanja vlasničkih odnosa na javnim putevima, vršiti upis javnih puteva u javne knjige o evidenciji prava na nepokretnostima po službenoj dužnosti, a po zahtevu upravljača javnog puta;
– upravljače puteva kojima su preciznije date nadležnosti u smislu analiziranja stanja puteva u cilju blagovremenog planiranja i raspoređivanja sredstava za održavanje puteva kojim upravljaju; U članu 11. Predloga zakona upravljač javnog puta dužan je da najmanje jednom u toku godine, a najkasnije do 1. septembra te godine, podnese godišnji izveštaj o izvršenoj kontroli i oceni stanja javnih puteva kojima upravlja.
Upravljač državnog puta, pored izveštaja iz stava 1. dužan je da podnosi i petogodišnji izveštaj o izvršenoj kontroli i oceni stanja državnih puteva.
Izveštaj iz st. 1. i 2. ovog člana dostavlja se Ministarstvu, odnosno organu autonomne pokrajine nadležnom za poslove saobraćaja, odnosno organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za poslove saobraćaja.
Ministar propisuje sadržinu i formu izveštaja iz st. 1. i 2. ovog člana;
– rad organa u smislu efikasnijeg donošenja odobrenja za izvođenje radova na javnom putu, član 69. Predloga zakona: Upravljač javnog puta 15 dana pre početka radova obaveštava Ministarstvo, nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave o nameri izvođenja radova na rehabilitaciji uz dostavljanje tehničkog opisa i predmera i predračuna radova kao i zahteva za donošenje rešenja o tehničkom regulisanju saobraćaja, čiji je sastavni deo saobraćajni projekat;
– projektante, izvođače i nadzor u olakšanoj primeni zakona u postupku izrade
odgovarajuće tehničke dokumentacije, a samim tim i u postupku izvođenja radova. U članu 79. Predloga zakona: Ministar donosi propis kojim se bliže uređuju uslovi i način projektovanja i tehnički uslovi izgradnje i rekonstrukcije javnih puteva;
– rad inspekcije u nadležnostima datim Predlogom zakona nadležnost inspekcije je svedena na nadzor nad izvođenjem samo radova koji se vrše u skladu sa ovim predlogom zakona;
– upravljača puta jer su zakonom preciznije definisani uslovi oslobađanja od naknade za upotrebu javnog puta-putarina, što je do sada dovodilo do zloupotreba; Oslobađanje od obaveze plaćanja naknada,
U članu 25. Predloga zakona:
Naknada iz člana 20. stav 1. tačka 3) ovog zakona ne plaća se za vozila:
1) Ministarstva unutrašnjih poslova;
2) hitne pomoći;
3) Vojske Srbije i vozila mobilisana za potrebe Vojske Srbije;
4) profesionalnih vatrogasnih jedinica, dobrovoljnih vatrogasnih društava i vatrogasnih jedinica pravnih lica koja imaju vatrogasnu službu organizovanu po propisima o zaštiti od požara;
5) pod pratnjom i vozila sa prvenstvom prolaza u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima.
U članu 26. Predloga zakona:
Naknada iz člana 20. stav 1. tačka 3) ovog zakona ne plaća se po odobrenju upravljača javnog puta za vozila:
1) osoba sa utvrđenim invaliditetom sa 80% ili više procenata telesnog oštećenja, odnosno osoba kod kojih je utvrđeno telesno oštećenje koje ima za posledicu nesposobnost donjih ekstremiteta 60% ili više procenata, za jedan lični automobil koji imaju u svom vlasništvu, odnosno koji koriste po osnovu ugovora o lizingu, kada se osoba sa utvrđenim invaliditetom nalazi u vozilu;
2) republičke inspekcije za državne puteve i republičke inspekcije za drumski saobraćaj;
3) privrednih društava i drugih pravnih lica, odnosno preduzetnika koji obavljaju poslove održavanja i zaštite javnog puta za čije korišćenje se plaća putarina;
4) koja su u funkciji organizovanja i naplate putarine;
5) za prevoz lica i materijalnih dobara u okviru domaćih ili međunarodnih humanitarnih akcija;
6) vozila međunarodnih mirovnih misija.
Za vozila iz tač. 5) i 6) ovog člana dozvola se izdaje pojedinačnom vozilu za pojedinačnu vožnju.
Ministar bliže uređuje način i postupak izdavanja odobrenja iz tačke 1) ovog člana;
– sve učesnike u saobraćaju za koje će putevi biti bezbedniji, u članu 14. Predloga zakona:
Upravljač javnog puta dužan je da obezbedi upravljanje saobraćajem na javnim putevima u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost saobraćaja na putevima.
Upravljanje saobraćajem obezbeđuje se upotrebom:
1) inteligentnih transportnih sistema puta (telekomunikacionih, optičkih, elektronskih i stacionarnih uređaja za praćenje, snimanje, kontrolu, bezbednost i regulisanje saobraćaja, kontrolu stanja kolovoza i daljinsko obaveštavanje i upozoravanje, brojača saobraćaja, putnih meteoroloških stanica);
2) sistema i uređaja za naplatu putarine;
3) sigurnosne opreme u tunelima;
4) opreme i uređaja za zaštitu javnog puta, saobraćaja i okoline;
5) saobraćajne signalizacije.
Inteligentni transportni sistem puta (u daljem tekstu: ITS), razvija se i primenjuje u sledećim prioritetnim oblastima:
1) optimalna upotreba podataka o saobraćaju i putovanjima;
2) kontinuitet usluga ITS u upravljanju saobraćajem;
3) aplikacije ITS u funkciji bezbednosti saobraćaja na putevima i zaštiti korisnika puteva;
4) sistemi koji povezuju vozila i puteve.
U okviru prioritetnih oblasti iz stava 3. ovog člana, sledeće aktivnosti su prioritetne:
1) davanje informacija o prohodnosti puteva;
2) davanje informacija o bezbednosti saobraćaja i režimu odvijanja saobraćaja;
3) davanje informacija o saobraćaju u realnom vremenu;
4) pružanje usluga sistema e-poziva;
5) davanje informacija o sigurnim i bezbednim parkiralištima;
6) pružanje usluga rezervacije sigurnih i bezbednih parkirališta za teretna vozila i autobuse;
– smanjenje broja podnesaka žalbi građana u vezi sa stanjem putne mreže, jasno razgraničena nadležnosti i odgovornost za održavanje javnih puteva u naseljima u članu 72. Predloga zakona: Upravljač državnog puta održava kolovoznu konstrukciju kao sastavni deo državnog puta i saobraćajnu signalizaciju na državnom putu koji prolazi kroz naselje, osim uređaja za davanje svetlosnih saobraćajnih znakova i turističke signalizacije.
Dodatne elemente, objekte i opremu državnog puta (trotoar, raskrsnice za potrebe naselja, prostori za parkiranje, javna rasveta, svetlosna i druga signalizacija za potrebe naselja, biciklističke staze, pešačke staze i sl), koji su izgrađeni za potrebe naselja, održava jedinica lokalne samouprave.
Jedinica lokalne samouprave može zaključiti ugovor sa upravljačem državnog puta, kojim se bliže uređuju međusobna prava i obaveze u pogledu održavanja dodatnih elemenata, objekata i opreme državnog puta iz st 1. i 2. ovog člana.
Autobuska stajališta izgrađena van kolovoza državnog puta u naselju, održava jedinica lokalne samouprave.
Spojne rampe denivelisane raskrnice održava upravljač javnog puta višeg reda;
– uniformnost u radu upravljača puta, čime će se omogućiti bolja kontrola rada istih, u članu 10. Predloga zakona: Delatnost upravljanja državnim putevima obavlja javno preduzeće, odnosno društvo kapitala čiji je jedini vlasnik Republika Srbija.
Delatnost upravljanja državnim putevima II reda, odnosno delovima državnih puteva II reda, koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine, obavlja javno preduzeće, odnosno društvo kapitala čiji je jedini vlasnik autonomna pokrajina.
Delatnost upravljanja državnim putevima može da obavlja i drugo društvo kapitala, kome je nadležni organ poverio obavljanje delatnosti upravljanja državnim putevima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.
Delatnost upravljanja opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima, koji nisu deo državnog puta I i II reda, može da obavlja javno preduzeće, odnosno društvo kapitala čiji je jedini vlasnik jedinica lokalne samouprave, kao i drugo društvo kapitala i preduzetnik, kome je nadležni organ jedinice lokalne samouprave poverio obavljanje delatnosti upravljanja opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.
Javno preduzeće, društvo kapitala ili preduzetnik koji obavlja delatnost upravljanja javnim putevima iz člana 9. stav 2. ovog zakona je upravljač javnog puta.
Ako javno preduzeće, društvo kapitala ili preduzetnik obavlja samo pojedine poslove iz člana 9. stav 2. ovog zakona, ne smatra se upravljačem javnog puta u smislu ovog zakona;
– povećanje bezbednosti saobraćaja na javnim putevima, kroz smanjenje broja saobraćajnih nezgoda posebno sa poginulim licima, kroz obezbeđivanje procene uticaja puta na bezbednost saobraćaja i reviziju projekata sa aspekta bezbednosnih karakteristika puta i kroz dubinsku analizu saobraćajnih nezgoda, kao i formiranje nezavisne komisije od upravljača puta za procenu, reviziju i proveru bezbednosti puta. U čl. 88-95. uvode se odredbe Direktive 2008/96/EZ o upravljanju bezbednošću putne infrastrukture, koja je delimično regulisana članom 156. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a uvedena u ovaj zakon imajući u vidu da se materija ove direktive odnosi na javni put, kao i da je nadležnost za donošenje podzakonskih akata u vezi sa navedenom.
6. Koje troškove će primena ovog zakona izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima?
Predlog zakona će izazvati dodatne troškove za:
– kategorije osoba sa invaliditetom koji na osnovu predloženih kriterijuma u Predlogu zakona gube pravo na oslobađanje od plaćanja putarine, u visini putarine;
– dodatnih troškova za osobe sa invaliditetom, koji se odnose na pokretanje upravnog postupka kod upravljača puta nema, s obzirom da u skladu sa važećim Zakonom postoji oslobađanje od plaćanja putarine za invalide tako da je podnosilac zahteva morao pokretanjem upravnog postupka dokazivati ispunjenost kriterijuma za oslobađanje navedene naknade i ista procedura je preneta u ovaj predlog zakona;
Na osnovu sprovedene analize upravljača državnih puteva Javno preduzeće ,,Putevi Srbije”, ukupan broj izdatih dozvola za besplatan prolaz autoputevima Republike Srbije za osobe sa invaliditetom (zaključno sa 21. decembrom 2017. godine) iznosi 9.403.
Na osnovu izvršene analize podnetih odnosno odobrenih zahteva sa pratećom dokumentacijom u 2017. godini, utvrđeno je da se 29% izdatih dozvola odnosi na korisnike čiji je stepen invaliditeta ispod 80%, dok je 71% dozvola izdato na osnovu dokumentacije u kojoj je utvrđen stepen invaliditeta iznad 80%.
Analogno trendu iz tekuće godine, ukupan broj izdatih dozvola na osnovu rešenja u kome je utvrđen stepen invaliditeta do 80% je oko 2.700 što ujedno predstavlja i procenu broja osoba sa invaliditetom koje bi izgubile pravo na besplatan prolazak autoputem, u skladu sa predloženim izmenama.
– lica koja treba da budu stručno osposobljena i licencirana za sprovođenje revizije odnosno provere, u visini koju propisuje Agencija za bezbednost saobraćaja (u daljem tekstu: Agencija), na osnovu propisa kojima se utvrđuju visine cena usluga.
7. Da li pozitivne posledice donošenja ovog zakona opravdavaju troškove koje će on stvoriti?
Primena predloženih rešenja će biti praćena neznatnim dodatnim troškovima za osobe sa invaliditetom koji su po novopredloženim kriterijumima izgubili pravo na besplatan prolazak autoputevima.
Postići će se pojednostavljenje postupka odobravanja oslobađanja od plaćanja putarine jer su zahtevi isti kao i za oslobađanje od poreza na upotrebu vozila (član 5. Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara („Službeni glasnik PC”, br. 26/01, 80/02, 43/04, 31/09, 101/10, 24/11, 68/14 – dr. zakon i 112/15)) pa će i dokumenta koja se prilažu biti ista, a i odlučivanje po zahtevu će biti brže.
Na osnovu prosečne vrednosti iz poslednja dva meseca 2017. godine, dodatni prihod Javnog preduzeća „Putevi Srbije” iznosio bi oko 595.000,00 dinara na mesečnom nivou, odnosno oko 7.140.000,00 dinara na godišnjem nivou.
Imajući u vidu da je obaveza sprovođenja revizije i provere nametnuta evropskim propisima, Republika Srbije je poštujući pravne tekovine Evropske unije morala da uvede i sistem licenciranja istih. Pozitivni efekti uvođenja novih alata koje će da sprovode stručni timovi sa licenciranim revizorima i proveravačima se mere u smanjenju broja saobraćajnih nezgoda i njihovih posledica (smanjen broj poginulih, lako i teško povređenih lica).
Kako je sistem obuke i licenciranja revizora i proverivača nov sistem koji tek treba da se uspostavi u Republici Srbiji, a imajući u vidu Odluku o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru i činjenicu da Agencija u ovom trenutku nema zaposlene koji bi se bavili ovim poslovima, ostavljena je mogućnost da Agencija u slučaju potrebe može da ovlasti pravno lice za sprovođenje obuke o stručnom osposobljavanju i usavršavanju znanja za polaganje stručnog ispita i ispita provere znanja za revizora odnosno proveravača. Na taj način ubrzala bi se procedura stručnog osposobljavanja i izdavanja licenci za revizore, odnosno proveravače.
Shodno navedenom, očekuje se da predložena rešenja izazovu samo pozitivne efekte za građane i privredu, odnosno opravdavaju dodatne troškove koji se nameću Predlogom zakona.
8. Da li se ovim zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija?
Ovim zakonom se ne sprečava tržišna konkurencija u pogledu učesnika u projektovanju i na izvođenju radova na izgradnji, rekonstrukciji i održavanju puteva. Predlog zakona precizno reguliše nadležnosti i delatnost upravljača puta tako da se ne guši tržišna konkurencija, a povećava se javnost u radu upravljača. Predlog zakona nema za cilj osnivanje novih privrednih subjekata od strane države (član 10. Predloga zakona), već samo unapređivanje rada postojećih organa nadležnih za upravljanje putevima (čl. 11. i 12.) i njihovu bolju koordinaciju kao i razvijanje saradnje i uniformnost u radu radi obezbeđivanja istog kvaliteta na mreži javnih puteva kao i vođenje evidencija o istim.
9. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o Nacrtu zakona o putevima?
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je prvim rešenjem o formiranju Radne grupe 2015. godine uključilo u rad na izradi teksta ovog zakona sve zainteresovane strane u oblasti javnih puteva koje su delegirale svoje predstavnike kao članove Radne grupe koji su izneli probleme u radu i dali predloge i rešenja koja su razmatrana i usvajana.
Među članovima su bili predstavnici: Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Udruženja poslodavaca putne privrede Republike Srbije ,,Putar” (u daljem tekstu: Udrženje poslodavaca ,,Putar”), Republičkog sekretarijata za javne politike, Kancelarije za evropske integracije, upravljača javnih puteva, Građevinskog fakulteta u Beogradu i Sektora za inspekcijski nadzor ovog ministarstva.
U skladu sa Zakonom o ministarstvima (,,Službeni glasnik RS”, br. 44/14, 14/15, 54/15, 96/15 – dr. zakon i 62/17) i utvrđenim delokrugom rada, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pripremilo je Nacrt zakona o putevima (u daljem tekstu: Nacrt zakona). Zaključkom Odbora za privredu i finansije 05 Broj: 011-7819/2017 od 16. avgusta 2017. godine usvojen je Program javne rasprave kojim je predviđeno da se centralna javna rasprava održi u organizaciji ovog ministarstva i Privredne komore Srbije.
Javna rasprava počela je 17. avgusta 2017. godine postavljanjem Nacrta zakona na internet stranici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i obaveštenjem da je pokrenuta javna rasprava radi pribavljanja mišljenja stručne i šire javnosti o Nacrtu zakona. Pored toga, cirkularnom elektronskom poštom poslat je i poziv za učestvovanje u javnoj raspravi.
Dana 15. septembra 2017. godine održana je prezentacija i javna rasprava, u prostorijama Privredne komore Srbije na temu „Primedbe i sugestije na Nacrt zakona o putevima”, na kome su predstavnici resornog ministarstva prezentovali Nacrt zakona, a potom su brojni učesnici izrazili svoje stavove i primedbe. Centralnoj javnoj raspravi prisustvovali su sledeći zainteresovani subjekti: predstavnici upravljača opštinskih puteva, predstavnici Javngo preduzeća ,,Putevi Srbije”, ,,Koridori Srbije” d.o.o, Sekretarijata za saobraćaj grada Beograda, profesori Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predstavnici projektantskih preduzeća (Saobraćajni institut ,,CIP” d.o.o. i Preduzeće za studije, projektovanje saobraćajnica i inženjering ,,PUTINVEST” d.o.o.), preduzeća za održavanje puteva, građevinski inženjeri i inženjeri saobraćaja.
Primedbe i sugestije primane su putem elektronske pošte i zvaničnom poštom zaključno sa 25. septembrom 2017. godine i to od: Auto-moto saveza Srbije – Centra za motorna vozila (u daljem tekstu: AMSS), Sektora za inspekcijski nadzor Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – Odseka za inspekcijske poslove državnih puteva, Agencije, Javnog preduzeća za upravljanje i razvoj infrastrukturnih objekata Rača, opštine Vrbas, grada Subotice, Sekretarijata za inspekcijske poslove grada Beograda, Sektora za održavanje državnih puteva Javnog preduzeća ,,Putevi Srbije”, Nebojše Stojanovića, dipl. inž. građ, Dragana Kostića, dipl. inž. saobr. (Javno preduzeće ,,Putevi Srbije”), dr Branimira Ujdura, dipl. inž. građ, Zorice Pavićević, dipl. inž. građ, inspektora za državne puteve Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj Autonomne pokrajine Vojvodine.
Po okončanju postupka javne rasprave Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je analiziralo sve primedbe, predloge i sugestije učesnika u javnoj raspravi i prihvatilo predloge koji su relevantni sa stanovišta predmeta zakona i to:
– predlog profesora Građevinskog fakulteta u delu formulisanja pojedinih pojmova iz građevinske terminologije (član 2.) i širine kolovoza na/u putnom objektu i van putnog objekta (član 79.), ukidanje obaveze državnom organu izdavanja saglasnosti za izvođenje radova na rehabilitaciji (član 69.);
– predlog predstavnika grada Subotica i grada Beograda za dopunu odredbe o upravljačima opštinskih puteva, ulica i nekategorisanih puteva (član 10.);
– predloge Agencije, AMSS-a i Javnog preduzeća ,,Putevi Srbije” u delu Nacrta zakona koji se odnosi na bezbednosne zahteve koje javni put mora da ispuni sa aspekta bezbednosti saobraćaja (glava XI) i dopune definisanja državnih puteva II reda u pograničnom području;
– predlog predstavnika Odseka za inspekcijske poslove državnih puteva u delu uvođenja pojedinih pojmova u obuhvatu javnog puta (trotoar, biciklistička staza, spojna rampa (član 2.)), dopunu odredbi kojima se propisuje nadležnost za nadoknadu troškova angažovanja stručnog nadzora (član 39.), uvođenje obaveze upravljaču puta za izradu programa aktivnosti za održavanje puteva u zimskim uslovima (član 52.), usklađivanje sa nadležnostima građevinske inspekcije za nadzor izgradnje u zaštitnom pojasu puta (član 105.);
– predlog Odseka za inspekcijske poslove državnih puteva: obaveza organima jedinice lokalne samouprave i rok za utvrđivanja pravca pružanja i granica javnog puta u naselju, član 12. stav 3. da Ministarstvo daje saglasnost, definisanje minimalne razdaljine za postavljanje reklama na javnim putevima član 48, kaznena odredba po članu 65, kao i čl. 83, 87. i član 104. koji se odnosi na korišćenje tablice STOP od strane inspekcije;
– predstavnika ,,Koridori Srbije” d.o.o. u delu izdvajanja subjekata koji nisu upravljači puteva, a obavljaju pojedine delatnosti upravljanja putevima (član10.);
– predlog predstavnika opštine Rača za navođenje subvencija kao izvora finansiranja izgradnje, rekonstrukcije, održavanja i zaštite javnih puteva (član 19.);
– predlog Nebojše Stojanovića, dipl. inž. građ. za korekciju člana o saobraćajnom priključku na javni put koji ,,umanjuje protočnost saobraćaja na javnom putu”;
– predlog Udruženja poslodavaca ,,Putar” za uvođenje nadležnosti upravljača javnog puta za kontrolu vanrednog prevoza (član 60.).
Nisu prihvaćeni predlozi :
– grada Beograda za usklađivanje Nacrta zakona sa Zakonom o glavnom gradu (Zakon o glavnom gradu iz 2007. godine nije usklađen sa Zakonom o javnim putevima iz 2005. godine u delu upravljanja državnim putevima);
– ,,Koridori Srbije” d.o.o. za uvođenje obaveze upravljaču puta za obeležavanje granice eksproprijacije (postoje zvanične evidencije o upisu prava na nepokretnostima);
– predstavnika Odseka za inspekcijske poslove državnih puteva za uvođenje ,,pokrajinskog inspektora”, s obzirom da su poslovi inspekcijskog nadzora već propisani Zakonom o utvrđivanju nadležnosti Autonomne pokrajine Vojvodine;
– profesora Građevinskog fakulteta za uvođenje izvora finansiranja puteva iz koncesija (već obuhvaćeno drugim izvorima finansiranja) i Udruženja poslodavaca ,,Putar” iz ,,naknada iz maloprodajne cene naftnih derivata”;
– predstavnika građevinskog preduzetnika za uvođenje odredbi koje bi se odnosile na kvalitet izvedenih radova na izgradnji puteva, imajući u vidu da je Nacrtom zakona predviđeno donošenje tehničkih uslova za projektovanje, izgradnju i rekonstrukciju javnih puteva.
Centralna javna rasprava ocenjena je kao uspešna i konstruktivna u smislu mogućnosti svih učesnika da aktivno učestvuju u raspravi o tekstu Nacrta zakona i iznose svoje ideje potkrepljene primerima iz njihove svakodnevne prakse.
Nacrt zakona dobio je podršku svih uključenih zainteresovanih strana i zaključeno je da je opšta ocena da je tekst Nacrta zakona dobar, prihvatljiv za sve učesnike i usklađen sa savremenim tendencijama i zakonskim rešenjima.
10. Koje će se mere tokom primene ovog zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem navedenog zakonom namerava?
Prioritet prilikom upisa javnih puteva u evidenciju o nepokretnostima i pravima na njima imaće javni putevi koji su deo državnih puteva I i II reda, imajući u vidu njihov značaj na mreži evropskih puteva, kao i omogućavanje nesmetanog sprovođenja unapređenja bezbednosti saobraćaja po Programu koji se finansira sredstvima zajmova Evropske investicione i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Regulatorne mere:
U pogledu prelaznih odredaba ostavljen je rok od godinu dana od stupanja zakona na snagu, u kojem će se obezbediti neophodna podzakonska akta za kvalitetnu primenu ovog zakona. Navedena podzakonska akta će se raditi u saradnji sa stručnim službama Javnog preduzeća „Putevi Srbije” i drugim relevantnim institucijama.
Kao jedan od važnijih dokumenata je akt o kriterijumima za kategorizaciju javnih puteva kao polazni dokument na osnovu koga će se izvršiti razvrstavanje svih javnih puteva, poštujući kriterijume donete na jednom, a ne na više opštinskih nivoa što je dovodilo do neravnomernosti u kategorizaciji opštinskih puteva i ulica.
Novim odredbama u Predlogu zakona određene su minimalne granice eksproprijacije prilikom izgradnje javnih puteva, čime će se obezbediti preventivna zaštita i nesmetano održavanje javnog puta u eksploataciji.
Donošenjem tehničkih uslova projektovanja, izgradnje i rekonstrukcije javnih puteva inoviraće se i objediniti propisi primenjivani u ovoj oblasti.
Institucionalne mere:
U cilju preventivnih mera za bezbednost saobraćaja na javnim putevima i u tunelima dužine veće od 500 metara, ovim zakonom je predviđeno imenovanje savetnika za bezbednost u tunelu, revizora i proveravača koji će obavljati poslove procene, revizije i provere uticaja puta na bezbednost saobraćaja.
Ukoliko upravljač puta ne raspolaže potrebnim kadrovima za obavljanje poslova savetnika za bezbednost u tunelima dužim od 500 metara, u obavezi je da sistematizuje nova radna mesta čiji će opis odgovarati uslovima iz ovog zakona. Imajući u vidu da trenutno u Republici Srbiji postoje četiri tunela duža od 500 metara (na obilaznici Beograda) što omogućava angažovanje jednog savetnika za bezbednost za sve tunele, potreba za ostalim savetnicima za tunele u izgradnji će se uvoditi fazno u zavisnosti od dinamike puštanja tunela u eksploataciju.
Edukativne mere:
Ministar, na predlog Agencije, bliže će propisati program stručnog osposobljavanja kao i program obaveznih oblika stručnog usavršavanja i ispita provere znanja za revizora, odnosno proveravača za poslove procene (pre projektovanja puta), revizije (u fazi projektovanja puta) i provere uticaja puta (u fazi eksploatacije) na bezbednost saobraćaja.
Licenciranje bi započelo najkasnije u roku od godinu dana od dana objavljivanja zakona, s obzirom da je neophodno donošenje podzakonskih akata za početak obuke revizora i proveravača.
Sprovođenjem navedenih mera postiže se stalno prisustvo obučenih stručnih lica koja vrše kontrolu kako projektovanja puta tako i puta u eksploataciji i daju predloge za unapređenje bezbednosti saobraćaja na putevima, što dovodi do najvažnijeg cilja – smanjenje broja saobraćajnih nezgoda i njihovih posledica.