O b r a z l o ž e nj e
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni i pravni osnov za donošenje ovog zakona nalazi se u odredbama člana 97. tač. 10. Ustava Republike Srbije kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje kulturu i zaštitu kulturnih dobara koja su od interesa za Republiku Srbiju u skladu sa Ustavom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Oblast zaštite ratnih memorijala odnosno oblast zaštite ratnih memorijala na teritoriji Republike Srbije i srpskih ratnih memorijala u inostranstvu u pravnom sistemu Republike Srbije uređuje više propisa: Zakon o uređivanju i održavanju grobalja boraca („Službeni glasnik SRS”, br. 22/94, 51/71 i 11/76), Zakon o obeležavanju i održavanju grobalja i grobova pripadnika savezničkih armija i drugih stranih armija na teritoriji Jugoslavije („Službeni list SFRJ”, broj 60/75) i Zakon o grobljima i grobovima boraca u inostranstvu („Službeni list SFRJ”, br. 29/73 i 29/76). Svi navedeni propisi doneti su u periodu postojanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, odnosno Socijalističke Republike Srbije, kada je nadležnost u ovoj oblasti bila podeljena između nekadašnje savezne države (ratni memorijali, odnosno grobovi boraca u inostranstvu, i grobovi pripadnika savezničkih i drugih stranih armija na teritoriji Jugoslavije) i Republike Srbije (groblja boraca u zemlji).
U formulisanju odredaba Predloga zakona polaznu osnovu predstavljali su navedeni važeći propisi. Međutim, važeći propisi u pozitivnom pravnom poretku Republike Srbije ne regulišu oblast na celovit način, pa su u tekst ovog zakona ugrađena i pojedina rešenja iz potpisanih i ratifikovanih međudržavnih sporazuma sa Slovačkom Republikom, Češkom Republikom i Ruskom Federacijom i utvrđenih Osnova za vođenje pregovora i zaključivanje sporazuma gde su pregovori još uvek u toku. Pored toga, u izradi teksta korišćena je komparativna pravna analiza propisa u ovoj oblasti u regionu. Dakle, Predlog zakona predstavlja kodifikaciju sada važećih propisa, čiji je cilj efikasnije delovanje državne uprave u postupku zaštite, redovnog i investicionog održavanja, uređenja i uklanjanja ratnih memorijala. Ovim Predlogom zakona jasno se razgraničava nadležnost jedinice lokalne samouprave i ministarstva nadležnog za poslove negovanja tradicija oslobodilačkih ratova Srbije u oblasti zaštite ratnih memorijala, odnosno nadležnost u finansiranju redovnog održavanja i finansiranju investicionog održavanja.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
U Glavi I „Uvodne odredbe” u članu 1. utvrđuje se predmet Predloga zakona tako što su navedene grupe odnosa koji će njime biti uređeni.
Članom 2. utvrđeno je značenje pojedinih izraza upotrebljenih u ovom zakonu. Bliže su objašnjeni izrazi čije značenje nije na obavezujući način utvrđeno u nekom drugom propisu, a za potrebe pravilne primene i razumevanja rešenja sadržanih u ovom zakonu neophodna je njihova precizna definicija. Uglavnom se radi o izrazima koji su suštinski vezani baš za materiju koja je predmet zakona.
U Glavi II „Savet za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije” čl. 3-5. propisano je obrazovanje, nadležnost i sastav Saveta za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.
U Glavi III „Sprovođenje zaštite ratnih memorijala” članom 6. utvrđuje se da se sredstva za uređenje, investiciono i redovno održavanje ratnih memorijala obezbeđuju u budžetu Republike Srbije i putem poklona i donacija.
Odredbama čl. 7-10. preciziraju se dužnosti jedinica lokalnih samouprava vezanih za redovno održavanje ratnih memorijala na njihovoj teritoriji, odnosno jasno se definišu nadležnosti Republike u pogledu investicionog održavanja i jedinica lokalnih samouprava u pogledu finansiranja redovnog održavanja ratnih memorijala u zemlji, što sada nije slučaj, kao i način prevazilaženja problema kada jedinica lokalne samouprave nije u mogućnosti da obezbedi finansiranje redovnog održavanja ratnih memorijala u Republici Srbiji koji su od značaja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.
Članom 11. predviđa se donošenje podzakonskog akta koji će u izvršavanju ovog zakona propisati postupak realizacije programa mere zaštite, investicionog održavanja i uređenja ratnih memorijala u Republici Srbiji.
Odredbama čl. 12-13. definišu se obaveze jedinica lokalne samouprave koji se odnose na obavezu dostavljanja izveštaja o broju, vrsti i tehničkom stanju ratnih memorijala, kao i obaveza staranja o izvršenju rešenja o uklanjanju ratnih memorijala.
Odredbama čl. 14-15. uređuju se pitanja zaštite srpskih ratnih memorijala u inostranstvu i predviđa se donošenje podzakonskog akta koji će u izvršavanju ovog zakona propisati postupak realizacije programa mere zaštite, redovnog i investicionog održavanja i uređenja ratnih memorijala u inostranstvu.
Odredbama čl. 16-17. propisuje se nadležnost u oblasti zaštite ratnih memorijala pripadnika stranih oružanih snaga na teritoriji Republike Srbije. Novina je što se definiše nadležnost stranih država u zaštiti svojih ratnih memorijala na teritoriji Republike Srbije, osim ako se međunarodnim ugovorom drukčije uredi nadležnost.
U Glavi IV „Uređenje i uklanjanje ratnih memorijala” čl. 18-22. propisuju uslove i postupak uređenja odnosno izgradnje ili postavljanje novih ratnih memorijala kao i uklanjanje ratnih memorijala. Ovo je potpuna novina jer važeći propisi u oblasti negovanja tradicija i zaštite ratnih memorijala ne predviđaju postupak za izgradnju novih ratnih memorijala, niti nadležnost Ministarstva za donošenje rešenja o podizanju ratnih memorijala. To je ujedno i najveća novina u odnosu na postojeći pravni režim koja podrazumeva i vođenje upravnog postupka u republičkom organu. Odredbom člana 22. propisuje se kada nije dozvoljeno podizanje novog ratnog memorijala.
U Glavi V „Evidencije”, članom 23, propisuje se obaveza vođenja evidencije o ratnim memorijalima u zemlji i inostranstvu, određuju organi nadležni za vođenje evidencije i predviđa se donošenje podzakonskog akta koji će definisati sadržinu i izgled evidencija o ratnim memorijalima. Članom 24. propisuje se vođenje evidencije o poginulim licima koja do sada nije uspostavljena u našoj državi, odnosno do sada nije bilo zakonskog osnova za vođenje takve evidencije na jednom mestu. Navedena odredba predstavlja veliku novinu, koja podrazumeva obavezu svih organa koji su u posedu bilo kakvih evidencija da na zahtev nadležnog ministarstva iste dostave i čuvaju se trajno.
U Glavi VI „Kaznene odredbe”, članom 25, propisane su novčane kazne za nepoštovanje odredaba ovog zakona. Raspon kazni usaglašen je sa zakonskim odredbama kojima su uređeni prekršaji.
U Glavi VII „Prelazne i završne odredbe”, čl. 26–28, propisuje se prestanak važenja određenih zakona i stupanje na snagu ovog zakona.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona sredstva su obezbeđena u budžetu Republike Srbije za 2018. godinu u okviru razdela 30 – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, funkcija 010- Bolest i invalidnost, u okviru Programa 0904 Boračko-invalidska zaštita, programska aktivnost 0002 – Očuvanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, ekonomska klasifikacija 424 – Specijalizovane usluge u iznosu od 50.000.000 dinara a za 2019. i 2020. godinu će biti u okviru limita koje odredi Ministarstvo finansija.
U Ministarstvu odbrane nije predviđena realizacija aktivnosti u 2018. godini predviđenih ovim zakonom, tako da za realizaciju istog nisu planirana finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije za 2018. godinu. Za 2019. i 2020. godinu potrebna finansijska sredstva će biti planirana na razdelu Ministarstva odbrane, u okviru limita koje odredi Ministarstvo finansija.
V. OBRAZLOŽENJE POTREBE ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razlozi za donošenje Zakona o ratnim memorijalima po hitnom postupku su potreba da se što brže urede pitanja koja zakon reguliše, radi efikasnijeg delovanja državne uprave u postupku zaštite, redovnog i investicionog održavanja, finansiranja održavanja i uređenja ratnih memorijala, uspostavljanja i vođenja evidnecije, uklanjanja i izgradnje ili postavljanja novih ratnih memorijala.
VI. ANALIZA EFEKATA
Određivanje problema koji zakon treba da reši
Oblast zaštite ratnih memorijala odnosno oblast zaštite ratnih memorijala na teritoriji Republike Srbije i srpskih ratnih memorijala u inostranstvu u pravnom sistemu Republike Srbije uređuje više propisa: Zakon o uređivanju i održavanju grobalja boraca („Službeni glasnik SRS”, br. 22/94, 51/71 i 11/76), Zakon o obeležavanju i održavanju grobalja i grobova pripadnika savezničkih armija i drugih stranih armija na teritoriji Jugoslavije („Službeni list SFRJ”, broj 60/75) i Zakon o grobljima i grobovima boraca u inostranstvu („Službeni list SFRJ”, br. 29/73 i 29/76). Svi navedeni propisi doneti su u periodu postojanja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, odnosno kada je nadležnost u ovoj oblasti bila podeljena između nekadašnje savezne države (ratni memorijali, odnosno grobovi boraca u inostranstvu i grobovi pripadnika savezničkih i drugih stranih armija na teritoriji Jugoslavije) i Republike Srbije (groblja boraca u zemlji).
Dosadašnja praksa je ukazala na potrebu da se donese novi zakon kojim bi se, pre svega, nedvosmisleno definisale nadležnosti, prevaziđena i zastarela rešenja zamenila novim, uskladila terminologija i ova oblast uredila u skladu sa ustanovljenim načelima modernog građanskog društva, uz poštovanje ljudskih prava. Propisi koji regulišu ovu oblast su doneti pre 40 godina. U tom vremenskom razdoblju nastupile su mnogobrojne promene, prestale su da postoje tri države, a nastala je današnja Srbija. Teritorija države je promenjena. Institucije koje su tada postojale više ne postoje, organizaciono-institucionalni uslovi su drugačiji. Veoma bitan element su ekonomski uslovi, kao i drugačiji način upravljanja sredstvima i planiranja sredstava.
Navedene neusklađenosti sa drugim pozitivnim propisima otežavaju rad organa koji se bave zaštitom, redovnim i investicionim održavanjem i uređenjem ratnih memorijala. Veoma je važno da se razgraniče nadležnosti u finansiranju redovnog održavanja i investicionog održavanja između nadležnog ministarstva i jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi ratni memorijal.
Nerešeni odnosi dovode do konfuzije i onemogućavaju efikasnu i kvalitetnu kontrolu utroška sredstava koje Republika Srbija obezbeđuje u budžetu za ove namene.
Novim zakonskim rešenjem preciziraju se dužnosti jedinica lokalnih samouprava vezanih za redovno održavanje ratnih memorijala na njihovoj teritoriji, odnosno jasno se definišu nadležnosti Republike Srbije u pogledu investicionog održavanja i jedinica lokalnih samouprava u pogledu finansiranja redovnog održavanja ratnih memorijala u zemlji, što sada nije slučaj, kao i način prevazilaženja problema kada jedinica lokalne samouprave nije u mogućnosti da obezbedi finansiranje redovnog održavanja ratnih memorijala koji su od značaja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije. Uređuju se pitanja održavanja i nadležnosti u oblasti zaštite srpskih ratnih memorijala u inostranstvu. Propisuje se nadležnost u zaštiti stranih ratnih memorijala na teritoriji Republike Srbije, pripadnika stranih oružanih snaga u Republici Srbiji. Novina je što se definiše nadležnost stranih država u zaštiti svojih ratnih memorijala na teritoriji Republike Srbije, osim ako se međunarodnim sporazumom drukčije uredi nadležnost.
U Republici Srbiji ne postoji propis kojim se reguliše nadležnost ministarstva za donošenje odluka o podizanju novih ratnih memorijala, kao i način i postupak izgradnje novih ratnih memorijala. Najveća novina u odnosu na postojeći pravni režim je nadležnost ministarstva zaduženog za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije za davanje saglasnosti za podizanje novog ratnog memorijala. Predlog za izgradnju ili postavljanje ratnog memorijala sadrži podatke o podnosiocu zahteva; opis konkretnog ratnog događaja koji je u skladu sa tekovinama oslobodilačkih ratova Srbije; opis ratnog memorijala; predlog teksta koji će biti ispisan na ratnom memorijalu; predlog mesta podizanja ratnog memorijala sa katastarskim podacima; idejni projekat; dozvole i saglasnosti koje izdaju nadležni organi u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji, energetici i zaštiti kulturnih dobara, kao i predlog načina održavanja ratnog memorijala. Predlog za uklanjanje ratnog memorijala mora da sadrži relevantne dokaze da svojom sadržinom ne odgovara istorijskim ili stvarnim činjenicama; da vređa opšte i državne interese, nacionalna i verska osećanja ili javni moral; da je posvećen događaju koji nije u skladu sa tekovinama oslobodilačkih ratova Srbije, ili simbolizuje gubitak suvereniteta, teritorijalnog integriteta, celokupnosti i nezavisnosti ili slobode Republike Srbije; da je podignut licu koje je zastupalo fašističke, nacističke, šovinističke, separatističke ideje ili ideologije, ili koje je bilo saradnik agresora, okupatora, njihovih saveznika ili pomagača.
Takođe je veoma važno definisanje elemenata kada nije dozvoljeno podizanje novog ratnog memorijala.
Ovakav uređen sistem će doneti ujednačenu primenu, koja doprinosi unapređenju poštovanja ljudskih prava, nacionalnih i verskih osećanja, tradicije kao i poboljšanja turističke ponude Republike Srbije. Uređeni ratni memorijali, kao važan segment kulturne baštine Republike Srbije, postaće i deo kvalitetne i atraktivne turističke ponude. Redovno planiranje će uticati na smanjenje troškova, a redovne aktivnosti će se obavljati efikasno i kvalitetno.
U postojećem stanju, na kvalitet sprovođenja aktivnosti i nedovoljno racionalno trošenja sredstava utiče i to što nisu uspostavljene odgovarajuće evidencije, iako ih i postojeći propisi predviđaju. Donošenjem novog zakona jasno se definišu nadležnosti, ustanovljavaju se procedure i evidencije.
Propisuje se obaveza vođenja evidencije o ratnim memorijalima u zemlji i inostranstvu i određuju organi nadležni za vođenje evidencije, kao i centralna evidencija koju vodi ministarstvo nadležno za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije. Takođe, propisuje se evidencije o poginulim licima koja do sada nije uspostavljena u našoj državi, odnosno do sada nije bilo zakonskog osnova za vođenje takve evidencije na jednom mestu. Ova novina podrazumeva saradnju svih organa koji su u posedu bilo kakvih parcijalnih evidencija. Vođenje ovih evidencija će omogućiti da se dođe do podataka koji su neophodni radi naučnoistraživačkog rada kao i sagledavanja potreba, donošenje planova i mera.
Nadležno ministarstvo nema mehanizme kojima bi obavezala lokalne samouprave da izvršavaju svoje obaveze. Novim zakonom uvode se kaznene odredbe za nepoštovanje zakona.
Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu
Ciljevi koji se postižu donošenjem Zakona o ratnim memorijalima su jasno definisanje nadležnosti, jačanje odgovornosti, racionalnosti i efikasnosti jedinica lokalne samouprave i ostalih institucija, kao i pojedinaca. Zakonom se stvaraju neophodni uslovi za zaštitu našeg kulturnog nasleđa vezanog za ratne periode.
Uređenjem i održavanjem ratnih memorijala negujemo tradicije za buduća pokolenja, jer pored jezika, pisma, istorije, običaja i verovanja, i nepokretna kulturna baština predstavlja jedan od identifikacionih kodova svake nacije.
Da li su razmatrane mogućnosti za rešavanje problema bez donošenja zakona?
Osnovni problem u primeni propisa kojima se reguliše ova oblast je to što su organizaciono-institucionalni uslovi danas potpuno drugačiji u odnosu na vreme kada su navedeni propisi donošeni i to što ne postoji jasno definisanje nadležnosti. Obezbeđivanje osnova za efikasno i kvalitetno obavljanje poslova vezanih za zaštitu, očuvanje i uređenje ratnih memorijala moguće je jedino uvođenjem novih zakonskih rešenja. U tom smislu, druge mogućnosti su ocenjene kao neadekvatne. Navedenu materiju je moguće regulisati samo zakonom.
Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema?
Donošenjem Zakona o ratnim memorijalima sveobuhvatno će se regulisati materija koja se odnosi na održavanje i uređenje ratnih memorijala.. Obezbeđivanje sprovođenja odredaba ovog zakona postiže se i propisivanjem odgovarajućih kazni.
Na koga i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu?
Rešenja iz zakona će uticati na sve državne organe koji se bave zaštitom, održavanjem, uređenjem i uklanjanjem ratnih memorijala, i to: ministarstvo nadležno za poslove negovanja tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi ratni memorijal, ministarstvo nadležno za spoljne poslove, odnosno teritorijalno nadležna diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije za srpske ratne memorijale u inostranstvu. Države u kojima postoje, za sada, registrovani ratni memorijali su: Albanija, Alžir, Australija, Austrija, Belgija, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Velika Britanija, Grčka, Danska, Egipat, Zimbabve, Izrael, Italija, Južnoafrička Republika, Kanada, Libija, Makedonija, Mađarska, Malta, Maroko, Nemačka, Holandija, Novi Zeland, Norveška, Poljska, Rumunija, Rusija, Slovačka, Slovenija, Tunis, Turska, Francuska, Hrvatska, Crna Gora, Češka Republika, Švajcarska, Švedska i Španija.
Rešenja predviđena ovim zakonom odnose se i na ustanove koje i sada obezbeđuju tehničku podršku na realizaciji sanacija, rekonstrukcija, restauracija i konzervacija, kao i propisivanju mera redovnog održavanja ratnih memorijala: Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i mrežu regionalnih zavoda za zaštitu spomenika kulture, konkretno: Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Zavod za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu, Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Novog Sada,, Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo, Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica, Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica, Zavod za zaštitu spomenika kulture u Valjevu, Zavod za zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu, Zavod za zaštitu spomenika kulture u Nišu, Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture – Novi Sad , Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Pančeva i Kancelarija za očuvanje kulturne baštine na Kosovu i Metohiji.
Svi državni organi, privredni subjekti i fizička lica, odnosno celokupna javnost može inicirati obnovu, sanaciju, rekonstrukciju postojećih ratnih memorijala kao i izgradnju, postavljanje ili uklanjanje ratnih memorijala, a mogu i aktivno učestvovati u realizaciji.
Očekuje se da će primenom zakonskih rešenja, u praksi, i jasno definisanom procedurom, ceo postupak, od ideje do realizacije, biti pojednostavljen i transparentan, te da će biti obezbeđena dostupnost svim pravnim i fizičkim licima.
Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)?
Primena zakona neće stvoriti dodatne troškove ni građanima ni privredi, s obzirom da se ovim propisom ne predviđaju nikakve nove finansijske obaveze koje nisu postojale po dosadašnjim propisima o zaštiti ratnih memorijala.
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u Budžetu Republike. Moguće je, na godišnjem nivou, u okviru raspoloživih sredstava koja se vode na razdelu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja omogućiti finansiranje poslova utvrđenih ovim zakonom.
Lokalna samouprava, kao subjekat regulacije snosi troškove redovnog održavanja ratnih memorijala, što je i do sada bila obaveza, dok ministarstvo nadležno za poslove negovanja tradicija oslobodilačkih ratova Srbije snosi troškove investicionog održavanja ratnih memorijala u zemlji i inostranstvu, ali i tekuće održavanje ratnih memorijala u inostranstvu, uključujući i troškove za plate čuvara srpskih vojničkih grobalja u mnogim zemljama sveta.
Svi navedeni troškovi predviđeni su i po postojećim propisima koji regulušu ovu oblast.
U okviru budžetskih sredstava, u toku 2015. godine opredeljeno je za sanacije i/ili rekonstrukcije 25.710.411 dinara za ukupno 27 ratnih memorijala u zemlji i inostranstvu, dok je 10.000.000 dinara opredeljeno za tekuće održavanje srpskih ratnih memorijala u inostranstvu. U okviru budžetskih sredstava, u toku 2016. godine za sanacije i/ili rekonstrukcije opredeljeno je 44.991.000 dinara za 25 ratnih memorijala, a za tekuće održavanje srpskih ratnih memorijala u inostranstvu 10.000.000 dinara. U okviru budžetskih sredstava u toku 2017. godine za sanacije i/ili rekonstrukcije opredeljeno je 26.151.730 dinara za 17 ratnih memorijala, a za tekuće održavanje srpskih ratnih memorijala u inostranstvu takođe 10.000.000 dinara.
Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?
Ovaj zakon nema za posledicu stvaranje novih troškova, s obzirom da ne predviđa nove finansijske obaveze, a njegovo sprovođenje u smislu obavljanja poslova povereno je organima koji postoje i do sada su obavljali iste poslove (opštinske odnosno gradske službe, ovo ministarstvo i mreža ustanova za zaštitu spomenika kulture). Pozitivan efekat se može meriti i nematerijalnim vrednostima kao što je briga države i dostojanstveno sećanje na poginule kroz zaštitu ratnih memorijala.
Stručne službe nadležnog ministarstva pristupile su krajem 2003. godine izradi sveobuhvatne evidencije srpskih ratnih memorijala koja se nalaze izvan teritorije Republike Srbije. Imajući u vidu izostanak takve evidencije u prethodnim decenijama ovaj zadatak pokazao se kao suštinski i polazni u cilju pribavljanja neophodnih podataka i činjenica, kao i radi stvaranja odgovarajućih uslova za kvalitetno, stručno, efikasno i celishodno sprovođenje mera zaštite na ovom segmentu kulturne baštine. Izuzetno veliku ulogu u tom procesu ima mreža zavoda za zaštitu spomenika kulture, raznorodne muzejske i arhivske institucije, naučni instituti, visokoškolske ustanove, kao i nevladine organizacije opredeljene za stručnu brigu o kulturnoj baštini. Cilj je bio postići ono što je jedan od primarnih zadataka savremene demokratske države – očuvanje kulturološkog identiteta kroz stalnu i stručnu brigu o baštini. Bogatstvo kulturne baštine svedoči o etničkoj, kulturološkoj, jezičkoj, verskoj i drugim raznorodnostima ovih prostora čime oni samo dobijaju na svom značaju.
Čineći velike napore u cilju nadoknađivanja onoga što je propušteno i pružanja stručne i materijalne pomoći institucijama i organizacijama koje se bave očuvanjem kulturne baštine iz ratnih perioda nadležno ministarstvo je u prethodnom periodu ispunjavalo svoju zakonsku obavezu, ali i doprinelo podizanju svesti o važnosti pružanja adekvatne zaštite a posle višedecenijskog nemarnog odnosa prema baštini koji je doveo do toga da se ona na početku XXI veka u pojedinim svojim segmentima može smatrati veoma ugroženom.
S tim u vezi, od 2003. godine, evidentirano je 550 srpskih ratnih memorijala u četrdeset zemalja sveta. Ozbiljan problem postojao je i oko evidentiranja i rešavanja statusa ratnih memorijala u zemljama bivše Jugoslavije. Naime, po formiranju novih država postojeći ratni memorijali u bivšim jugoslovenskim republikama tretiraju se kao ratni memorijali u inostranstvu. Diplomatsko konzularna predstavništva Republike Srbije su izuzetno doprinela uspostavljanju ove evidencije, a saradnja između ministarstva nadležnog za poslove negovanja tradicija i mrežom DKP RS u inostranstvu je uspostavljena na zavidnom nivou.
Međutim, u Republici Srbiji precizna evidencija još uvek nije uspostavljena, već se na osnovu parcijalnih podataka prikupljenih u prethodnom periodu, pretpostavlja da na teritoriji Republike Srbije postoji između 4.000 i 6.000 ratnih memorijala. Uspostavljanje evidencija od strane lokalnih samouprava je stoga od krucijalnog značaja, za dobro uvremenjeno planiranje daljih koraka zaštite, kao i budžetskog planiranja.
Uticaj koji ovaj propis proizvodi je svakako pozitivan. Pozitivni efekti ovog zakona prvenstveno su: sveobuhvatno regulisanje materije koja se odnosi na zaštitu, održavanje, uređenje i uklanjanje ratnih memorijala, kao i usaglašavanje sa drugim pozitivnim propisima, ali i uvođenje procedura i evidencija čiji je cilj poboljšanje kvaliteta sprovođenja aktivnosti i sprečavanje neracionalnog trošenja sredstava.
Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija?
Zakon nema direktnog uticaja na stvaranje novih privrednih subjekata i tržišnu konkurenciju.
Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu?
Radna grupa koju je formiralo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, nadležno za poslove negovanja tradicija oslobodilačkih ratova Srbije i zaštitu spomenika i spomen-obeležja oslobodilačkih ratova Srbije, vojnih grobova i grobalja boraca, u zemlji i inostranstvu, radila je na izradi Nacrta zakona o ratnim memorijalima. U sastavu Radne grupe bili su predstavnici drugih ministarstava koji su prenosili stavove svojih ministarstava u vezi sa odredbama ovog zakona, kao i predstavnici instituta koje se bave istraživanjem istorije Srbije i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.
U skladu sa članom 16. Zakona o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, br. 44/14, 14/15, 54/15, 96/15-dr.zakon i 62/17) i utvrđenim delokrugom rada, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pripremilo je Nacrta zakona o ratnim memorijalima.
Odbor za javne službe Vlade Republike Srbije doneo je dana 30. decembra 2014. godine Zaključak 05 broj: 011–16830/2014, kojim je odredio sprovođenje javne rasprave i usvojio Program javne rasprave o Nacrtu zakona o spomen obeležjima, čiji je naziv izmenjen u Nacrt zakona o ratnim memorijalima.Javna rasprava o Nacrtu zakona sprovedena je u periodu od 31. decembra do 20. januara 2015. godine i ista je počela objavljivanjem teksta Nacrta zakona na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, i na Portalu e-uprave.
U javnu raspravu o Nacrtu zakona uključila su se udruženja koja se bave negovanjem tradicija oslobodilačkih ratova Srbija, udruženja iz oblasti boračko-invalidske zaštite kao i pojedinci. Učesnici u javnoj raspravi dostavili su primedbe na tekst Nacrta zakona, poštom i elektronskim putem.
Sem toga, obavljene su neposredne konsultacije o odredbama Nacrta zakona sa Ministarstvom pravde i Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se postiglo ono što se zakonom predviđa?
Merama tehničke zaštite nadležne ustanove, Zavodi za zaštitu spomenika kulture propisuju način redovnog, tekućeg održavanja, ali i sve ostale aktivnosti koje predstavljaju investiciono održavanje: sanaciju, rekonstrukciju, restauraciju i/ili konzervaciju za svaki ratni memorijal ponaosob. Ovako jasno definisanim zaduženjima, u zemlji će biti olakšano razgraničenje obaveza lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi ratni memorijal u pogledu tekućeg održavanja i obaveza nadležnog ministarstva u pogledu investicionog održavanja i samim tim i planiranje troškova. Za ratne memorijale u inostranstvu odvojene budžetske linije za redovno, tekuće održavanje i investiciono održavanje pojednostavljuju planiranje budžetskih sredstava nadležnog ministarstva.
Zakonom se predviđa donošenje podzakonskih akata radi bližeg uređivanja pitanja iz njegovog delokruga, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu zakona, i to:
propisa o načinu finansiranja investicionog održavanja i uređenja ratnih memorijala u Republici Srbiji; propisa o načinu finansiranja redovnog i investicionog održavanja i uređenja ratnih memorijala u inostranstvu; propisa o sadržini i izgledu evidencija o ratnim memorijalima u zemlji i inostranstvu. Organizovaće se obuke i informativni sastanci sa zaposlenima u organima i organizacijama koji su zaduženi za obavljanje pojedinih poslova utvrđenih ovim zakonom, materijal će biti dostupan i na internet stranici nadležnog ministarstva i Portalu E-uprave. Ojačaće se kapaciteti navedenih organizacija kroz organizovanje zajedničkih stručnih sastanaka, sarađivaće se sa stručnim institucijama i utvrdiće se način vođenja evidencija.
Obrazovaće se Savet za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije radi davanja mišljenja povodom predloga za uređenje i uklanjanje ratnih memorijala.
Savet će imenovati ministar nadležan za poslove negovanja tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, na period od četiri godine, i to: jednog člana iz reda profesora istorije, na predlog Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Nišu, Prištini (sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici) i Novom Sadu; jednog člana iz reda istaknutih ličnosti iz oblasti nauke i umetnosti, na predlog Srpske akademije nauke i umetnosti; četiri člana iz reda organa državne uprave, od kojih dva člana na predlog ministarstva nadležnog za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, jednog člana na predlog ministarstva nadležnog za spoljne poslove i jednog člana na predlog ministarstva nadležnog za poslove odbrane; jednog člana na predlog republičke ustanove nadležne za zaštitu spomenika kulture. Članovi Saveta, iz svojih redova, biraju predsednika Saveta.
Međuinstitucionalna saradnja po ovoj problematici nije nailazila na značajnije prepreke. Zakonom se samo potvrđuju postojeći vidovi saradnje i izbegava mogućnost neangažovanja i/ili zapostaljanja realizacije obaveza. Multisektorski pristup je veoma značajan radi sveobuhvatnog sagledavanja potreba, davanja mišljenja i inicijativa za unapređenje zaštite ratnih memorijala.
Sarađivaće se sa donatorskim programima da bi se obezbedilo praćenje rezultata rada kao i obezbeđivanje sredstava za održavanje i uređenje ratnih memorijala.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nadležno je za sprovođenje ovog zakona, za njegovu ujednačenu primenu na teritoriji Republike, kao i za nadzor i davanje mišljenja o njegovoj primeni.