ANALIZA EFEKATA
1.Određivanje problema koje zakon treba da reši
Važećim Zakonom o turizmu („Službeni glasnik RS”, br. 36/09, 88/10, 99/11 – dr. zakon, 93/12 i 84/15), regulisana je oblast turizma i ugostiteljstva, međutim imajući u vidu, kako regulativu Evropske unije, regulativu razvijenih turističkih zemalja u okruženju, tako i stepen dostignutog razvoja turizma i ugostiteljstva, odnosno, turističke i ugostiteljske privrede u Republici Srbiji, stvorili su se uslovi, da se ova oblast sistemski reguliše sa dva zakona – Zakonom o turizmu i Zakonom o ugostiteljstvu.
Predlog zakona o turizmu nastao je kao rezultat analize stanja na turističkom tržištu i sagledavanja problema sa kojim se suočavaju akteri turističke privrede, kao i drugi subjekti koji obavljaju privrednu delatnost, koja je neposredno povezana sa turizmom.
Analiza primene dosadašnjih zakonskih rešenja u oblasti turizma ukazala je na postojanje problema nedovoljne koordinacije rada svih aktera javnog (nacionalni, regionalni i lokalni nivo) i privatnog sektora u turizmu što je nepovoljno uticalo na konkurentnost Republike Srbije kao turističke destinacije. Konkurentska pozicija Srbije kao turističke destinacije obuhvaćena je i Indeksom konkurentnosti u turizmu Svetskog ekonomskog foruma. Prema poslednjem izveštaju iz 2017. godine Srbija zauzima 95. mesto od ukupno 136 zemalja (pad sa 89. mesta iz 2013. godine). Takođe, analize su ukazale i na odsustvo usklađenosti planiranja i programiranja aktivnosti i raspoloživih resursa na svim nivoima.
Osim toga, jedan od ključnih problema sa kojima se suočava delatnost turizma je visok stepen sive ekonomije posebno u delu organizovanja turističkih putovanja, bilo da je reč o turističkim agencijama (organizatorima turističkih putovanja i posrednicima) bilo da je reč o organizovanju putovanja za sopstvene potrebe.
Nadalje, analiza i primena postojećih zakonskih rešenja ukazala je na probleme nedovoljne zaštite putnika (potrošača) u oblasti turizma, posebno kada je reč o realizaciji turističkih putovanja od strane organizatora turističkih putovanja i posrednika, definisanja programa putovanja i elektronske prodaje turističkih putovanja, načinu definisanja i isticanja cena i dovođenja u zabludu putnika, mogućnosti reklamacija i dr.
2. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu
Osnovi cilj donošenja Predloga zakona je usklađivanje sa zakonodavstvom Evropske unije i to sa Direktivom (EU) broj 2015/2302, koja se odnosi na organizovana putovanja i povezane turističke aranžmane na koji način je u potpunosti došlo do transponovanja (uvođenja) ove Direktive u pravni sistem Republike Srbije. Ujedno je izvršeno i usaglašavanje sa odredbama drugih propisa, pre svega Zakona o zaštiti potrošača, sa preciznijim definisanjem odredaba kojima se obezbeđuje veća zaštite korisnika turističkih usluga, sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, kao i sa Strategijom razvoja turizma Republike Srbije za period 2016. – 2025,
Ključni cilj Zakona o turizmu je unapređenje i koordinacije rada svih aktera javnog (nacionalni, regionalni i lokalni nivo) i privatnog sektora u turizmu radi unapređenja konkurentnosti Republike Srbije kao turističke destinacije, kao i postizanja boljih sinergetskih efekata te racionalnijeg trošenja ograničenih budžetskih sredstava na svim nivoima u cilju postizanja maksimalnih rezultata definisanih Strategijom razvoja turizma 2016-2025. godine. U cilju efikasnijeg ostvarivanja ovog primarnog zadatka, izvršeno je preciziranje prava, obaveza i odgovornosti turističkih organizacija na svim nivoima (nacionalni, regionalni i lokalni). Unapređenje koordinacije svih aktera turističke privrede steći će se uslovi za ostvarivanje ciljeva kada je reč o broju dolazaka i noćenja domaćih i stranih turista, kao i deviznog priliva od turizma (naredna tabela prikazuje projektovane ciljeve za period do 2020. i od 2020. do 2025. godine.
PROJEKCIJE
PROSEČNE GODIŠNJE
STOPE RASTA (u %)
2017
2020
2025
2020/2015
2025/2020
2025/2015
Dolasci ukupno
(domaći i strani)*
3.085.866
3.689.000
4.713.179
8,6
5,0
6,8
Noćenja ukupno
(domaći i strani)*
8.325.144
9.607.926
14.840.134
7,6
9,1
8,4
Dolasci – domaći *
1.588.693
1.975.221
2.373.449
8,6
3,7
6,1
Dolasci – strani*
1.497.173
1.713.780
2.339.730
8,6
6,4
7,5
Noćenja – domaći*
5.150.017
5.200.000
6.600.000
4,1
4,8
4,5
Noćenja -strani*
3.175.127
4.300.000
8.100.000
12,3
13,5
12,9
U Republici Srbiji je za prvih pet meseci 2018. godine, u odnosu na isti period 2017. godine, ukupan broj dolazaka turista veći za 11% (domaćih turista za 10%, a stranih za 14%), a broj ukupnih noćenja veći je za 12% (broj noćenja domaćih turista veći je za 11%, a broj noćenja stranih turista veći je za 14%).
Istovremeno, očekuje se i povećanje deviznog priliva od turizma u visini od oko 15% godišnje (u 2017. godini devizni priliv je iznosio 1,2 milijardi evra što je predstavljalo rast u visini od 13.5% u odnosu na 2016. godine; u prva četiri meseca 2018. godine zabeležen je rast deviznog priliva u evrima u visini od 14% u odnosu na isti period 2017. godine).
Jedan od prioritetnih ciljeva je suzbijanje sive ekonomije, u svim delatnostima, koje zakon uređuje i uspostavljanje takvog pravnog okvira koji bi pružio punu podršku uspešnom i efikasnom upravljanju razvojem turizma i koji bi obezbedio usaglašenost svih zakona, kojima se reguliše oblast turizma. Usaglašavanje sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru (posebno u pogledu mera koje propisuje zapisnikom, kao i kod izricanja preventivnih i drugi mera) uslovilo je propisivanje širih, odnosno novih ovlašćenja turističkih inspektora, ali i drugih inspektora kojima je poveren nadzor nad izvršenjem zakona što će u značajnoj meri uticati na smanjenje sive ekonomije. Posledično, u narednom periodu očekuju se pojačane kontrole poslovanja turističkih agencija (ugovori, plaćanja, izdavanje fiskalnih računa i dr.), rada turističkih vodiča, ali i putovanja za sopstvene potrebe. Pokazatelji uspeha predloženih rešenja ogledaće se u povećanju broja i vrednosti realizovanih putovanja organizovanih putem turističkih agencija, kao i registrovanog prometa turističkih agencija, broja i vrednosti putovanja organizovanih za sopstvene potrebe i dr. Što se tiče ovlašćenja turističkog inspektora uvedena je i mogućnost da inspektor nastupi kao anonimni korisnik usluge što predstavlja novinu iz pozitivnih primera evropske prakse.
Dodatno se uvodi mogućnost podsticajnih mera, radi usmeravanja i podsticanja razvoja turizma u budžetu Republike Srbije i za: učešće u finansiranju unapređenja ekoloških standarda, energetske efikasnosti, korišćenja obnovljivih izvora energije, učešće u finansiranju unapređenja digitalizacije i drugih inovativnih rešenja, a u cilju unapređenja turizma, a u skladu sa najnovijim trendovima na međunarodnom tržištu i preporukama Svetske turističke organizacije UN.
Pored ranije definisanih (propisanih) poslova TOS-a, precizira se nadležnost TOS-a u izradi predloga Strategijskog marketing plana, dalje, po ugledu na turistički razvijene zemlje EU, kao i zemlje okruženja, bliže se uređuje koordinacija rada lokalnih turističkih organizacija i turističkih organizacija AP od strane TOS-a, radi efikasnijeg vođenja marketinške politike na tržištima od interesa za razvoj turizma Republike Srbije koja su kao takva definisana Strategijom razvoja turizma RS od 2016. – 2025. godine.
Turistička organizacija, na propisan način, može sa drugom turističkom organizacijom, privrednim društvom, drugim pravnim licem i preduzetnikom koji obavlja delatnost iz određene oblasti, osnovati organizaciju za operativne, marketinške i promotivne poslove.
Propisivanjem uslova koje u realizaciji turističkih putovanja treba da ispune organizacije u realizaciji putovanja za sopstvene potrebe (sindikalne organizacije, organizacije penzionera, različita udruženja i dr.) doći će do transparentnijeg pružanja ovih usluga, smanjenja zloupotreba od pružanja turističkih usluga strane navedenih organizacija, kao i unapređenja bezbednosti i kvaliteta u realizaciji putovanja, odnosno, smanjenja sive ekonomije u ovoj oblasti, kao i povećanja kvaliteta i sigurnosti za korisnike usluga.
Kod turističkih profesija prvi put se uvodi mogućnost polaganja ispita za turističke vodiče na znakovnom jeziku, koji će se smatrati stranim jezikom čime se pospešuje inkluzivnost turizma u Republici Srbiji. Propisuje se rok važenja legitimacija za turističke vodiče i turističke pratioce na 10 godina. Predlogom zakona precizirano je i da propisani uslov „znanje stranog jezika“ ne može biti znanje srpskog jezika. Takođe, data je puna definicija aktivnog znanja stranog jezika.
Kod iznajmljivanja motornog vozila (rent-a-car usluga), osim uslova koji su propisani za poslovanje i evidenciju vozila iz voznog parka, posebno je propisano da vozilo ne može da bude starije od pet godina, računajući vreme od dana prve registracije a pružalac usluga mora da ima najmanje pet registrovanih motornih vozila za pružanje usluge rent-a-car.
U pogledu kaznenih odredbi nije došlo do većih odstupanja, izuzetno u kategoriju zaprećenih većih kazni svrstana su ona lica ili subjekti koji rade bespravno, nastupaju „prevarno“, odnosno obmanjujuće i sl. Takođe, propisane su kaznene odredbe, odnosno prekršajna odgovornost za odgovorna lica u državnom organu i jedinici lokalne samouprave, kao i za pravne lica koja obavljaju poslove turističkih organizacija.
Može se reći da će stvaranjem uslova za brži razvoj turizma, njegovi efekti postati sve brojniji i heterogeniji i imati pozitivan uticaj na privredni razvoj (brojne privredne i neprivredne aktivnosti) putem kojih se ostvaruju određeni ciljevi ekonomskog i društvenog razvoja u celini. Osim što razvoj turizma ima veliki značaj kao potencijal privrednog rasta i razvoja, kreiranje nove dodatne vrednosti i novog zapošljavanja on ima veliki uticaja na poboljšanje i stalno unapređenje imidža zemlje.
3. Druge mogućnosti za rešavanje problema
Analize uočenih problema, kao i najbolja praksa evropskih zemalja, jasno je ukazala na potrebu unapređivanja regulatornog okvira odnosno donošenja novog propisa, te se pošlo od činjenice da je jedina mogućnost za rešavanje uočenih problema (kojima se Predlog zakona bavi) upravo donošenje novog Zakona o turizmu, imajući u vidu da se predložene izmene odnose na unapređenje oblasti gde su problemi i uočeni.
4. Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema
Imajući u vidu regulativu razvijenih turističkih zemalja EU, a posebno zemalja u okruženju (Hrvatska, Slovenija, Grčka, Bugarska, Makedonija i dr.), stepen dostignutog razvoja turizma i ugostiteljstva, odnosno, turističke i ugostiteljske privrede u Republici Srbiji, specifičnost i kompleksnost savremenog turizma i ugostiteljstva, kao i zahteve ugostiteljske privrede Republike Srbije (iznete na sednicama Nacionalnog saveta za razvoj turizma u periodu od 2015. do 2018. godine, kao i zaključke 50. i 51. Skupštine poslovnog udruženja ugostiteljske privrede Srbije – HORES), stekli su se uslovi, da se ove dve privredne oblasti sistemski regulišu sa dva zasebna zakona – Zakonom o turizmu i Zakonom o ugostiteljstvu.
Donošenjem ovog zakona unaprediće se uslovi za podizanje stepena konkurentnosti Srbije kao turističke destinacije, poboljšaće se nivo standarda kvaliteta u pružanju usluga u turističkoj delatnosti, doći će do suzbijanja sive ekonomije, a istovremeno će se izvršiti usklađivanje sa Direktivom (EU) 2015/2302 Evropskog parlamenta i Saveta od 25. novembra 2015. o putovanjima u paket aranžmanima i povezanim putnim aranžmanima, o izmeni Uredbe (EZ) br. 2006/2004 i Direktive 2011/83/EU Evropskog parlamenta i Saveta (Directive (EU) 2015/2302 of the European parliament and of the Council of 25 November 2015 on package travel and linked travel arrangements, amending Regulation (EC) No 2006/2004 and Directive 2011/83/EU of the European Parliament and of the Council)), na koji način je u potpunosti došlo do transponovanja (uvođenja) ove Direktive u pravni sistem Republike Srbije.
5. Na koga će i kako uticati predložena rešenja
Turizam ima višestruke efekte na privredni razvoj, pre svega, onih privrednih delatnosti koje učestvuju u ostvarivanju potreba domaćih i stranih turista.
Direktni efekti turizma:
1)ugostiteljstvo – hotelijerstvo i ostali oblici smeštaja i ishrane;
2)turističko posredovanje – turističke agencije i drugi posrednici u realizaciji turističkog prometa;
3)saobraćaj – svi vidovi saobraćaja namenjeni prevozu domaćih i stranih turista i to kako u javnom saobraćaju, tako i u prevozu za sopstvene potrebe (posebno automobilima);
4)trgovina – konkurentnost jedne turističke zemlje u velikoj meri zavisi od asortimana raznih vrsta proizvoda, a posebno suvenira koji se plasiraju domaćim i stranim turistima, kao i razne vrste prehrambenih i drugih proizvoda i specifičnih kvalitetnih finalnih proizvoda bilo domaće ili strane proizvodnje;
5)sport – širok kompleks raznih vrsta sportskih terena i wellness i spa centara koji su važni za masovnu aktivnu rekreaciju, kao i pripremu profesionalnih sportista u turističkim mestima;
6)posebni centri namenjeni organizaciji kongresa i raznih drugih skupova iz oblasti nauke, kulture, obrazovanja, politike i sl;
7)razne aktivnosti koje se tretiraju kao komunalne delatnosti u turističkim mestima, a koje pružaju direktne usluge domaćim i stranim turistima i od čijeg kvaliteta u velikoj meri zavisi kvalitet turističke ponude turističkog mesta (uređenost zelenih površina, parking prostora, površina za zabavu i razonodu, vodosnabdevanje, snabdevanje električnom energijom, gasom i dr);
8)opremljenost glavnih saobraćajnica u drumskom saobraćaju benzinskim pumpama sa širokim asortimanom proizvoda, opremljenost aerodroma, rečnih luka za prihvat kruzera, uređenost marina za individualna plovila i sl;
9)kvalitetne medicinske usluge od jednostavnijih do najsloženijih u okviru kliničkih centara i samostalnih privatnih zdravstvenih ustanova;
10)razne vrste kulturnih manifestacija, festivala i drugih događaja (BEMUS, EHIT, Guča i dr);
11)vrhunski sportski događaji evropskog i svetskog značaja.
Indirektni efekti turizma:
1)poljoprivreda – plasman poljoprivrednih proizvoda bez ograničenja od strane EU ili drugih organizacija, od ogromnog je značaja, jer mnogi od ovih proizvoda (naročito prehrambenih) ne bi mogli, prema svetskim standardima, da nađu plasman na svetskom tržištu zbog raznih ograničenja;
2)industrija – artikli široke potrošnje aktiviraju mnoge industrijske grane koje svoje proizvode plasiraju preko ugostiteljstva ili direktno domaćim i stranim turistima. Ovde spadaju i razni proizvodi namenjeni građevinarstvu (cement, čeliče konstrukcije, nameštaj za opremanje smeštajnih objekata, tekstilni proizvodi i sl);
3)građevinarstvo – proizvodi građevinarstva nalaze široko tržište zahvaljujući razvoju turizma kroz izgradnju ugostiteljskih objekata za smeštaj i ishranu, objekata za rekreaciju, wellness i spa centara, akva parkova i dr;
4)energetika – obuhvata potrošnju električne energije, vodosnabdevanje, gasifikaciju objekata i dr.
S tim u vezi može se očekivati povećanje stvaranje dodatne vrednosti, kao i broja radnih mesta i zapošljavanje, pre svega lokalnog stanovništva, u onim preduzećima koji svojim aktivnostima, proizvodnjom i sl. zadovoljavaju potrebe turista (uvećanje mase proizvedenih roba i pruženih usluga).
Pozitivan efekat se može očekivati i kod onih subjekata i činilaca koji obavljaju delatnost u određenoj turističkoj destinaciji ili se bave poslovima razvoja i promocije turizma. Predloženim rešenjima doći će do većeg suzbijanja sive ekonomije i podizanja nivoa kvaliteta u pružanju usluga. Na ovaj način će se doprineti većem zadovoljstvu korisnika usluga, kao preduslovu za razvoj turizma, što će se sve odraziti na efekte pozitivnog poslovanja privrednih subjekta, odnosno svih onih činilaca koji učestvuju u turističkoj ponudi.
Kao što je već napred navedeno razrađeni su već postojeći pojmovi, a i uvedeni su i pojedini novi pojmovi, koji kao novina predstavljaju savremeniji oblik poslovanja i organizovanja subjekata u turizmu, kao što su: aktivno znanje stranog jezika, elektronska prodaja, znakovni jezik, prodajna cena, trajni nosač zapisa, fakultativna usluga, a sve sa ciljem efikasnijeg povezivanja zajedničkih potreba i jačanja konkurentnosti kako na domaćem tako i na inostranom tržištu, kao i u skladu sa potrebama turističke privrede.
Aktivnim znanjem stranog jezika smatra se viši srednji nivo znanja stranog jezika, koji nije srpski i koji podrazumeva razumevanje suštine i složenih sadržaja, kao i stručnu raspravu u vezi sa delatnošću koju lice obavlja, izražavanje sa određenim stepenom lakoće, kao i jasno i potpuno iskazivanje sopstvenog mišljenja. Aktivno znanje stranog jezika po CEFR međunarodnom standardu za procenjivanje nivoa znanja jezika odgovara nivou jezičke kompetentnosti B2.
Pod elektronskom prodajom podrazumeva se prodaja turističkog putovanja, izleta, kao i drugih usluga u turizmu posredstvom interneta, bez neposrednog kontakta sa strankama. Elektronska prodaja je uređena i važećim propisima koji se odnose na elektronsku trgovinu.
Kao prodajna cena propisuje se da je to ukupna cena turističkog putovanja iskazana u jedinstvenom iznosu, koja pored usluga iz programa putovanja, odnosno posebnih zahteva putnika, sadrži i sve dodatne troškove, uključujući poreze, takse, kao i druge troškove, koji su kao neodvojiv deo neophodni za realizaciju turističkog putovanja.
Trajnim nosačem zapisa se smatra sredstvo koje omogućava da davalac usluge ili korisnik usluge sačuva elektronske podatke koji su namenjeni korisniku usluge, da tim podacima može da se pristupi i da se reprodukuju u neizmenjenom obliku, u periodu koji odgovara svrsi čuvanja podataka.
Pod transferom se podrazumeva prevoz putnika koji se realizuje na kraćoj relaciji isključivo na destinaciji, odnosno lokalu, u vezi sa realizacijom turističkog putovanja ili izleta.
Dok se pod fakultativnom uslugom smatra usluga koja može biti sadržana u programu putovanja, a ne čini njegov obavezan element, od koje ne zavisi realizacija turističkog putovanja i čija cena nije uračunata u prodajnu cenu turističkog putovanja (izleti, ulaznice, razni vidovi osiguranja i sl.).
Program razvoja turističkog proizvoda je planski dokument kojim se bliže određuje razvoj turističkih proizvoda od posebnog značaja utvrđenih Strategijom. Program razvoja turističkog proizvoda donosi Vlada na predlog ministarstva. Predlogom zakona predviđeno je da izradu predloga programa razvoja turističkog proizvoda može da pripremi i autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i udruženje osnovano sa ciljem razvoja i unapređenja onog turističkog proizvoda, na koji se predlog odnosi i dostavlja se ministarstvu.
U tom slučaju ministarstvo, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i udruženje postupa na propisan način.
Takođe je predviđeno proglašenje turističkog prostora. Postupak za proglašenje turističkog prostora pokreće se predlogom za proglašenje, koji priprema ministarstvo. Inicijativu, koja treba da sadrži sve propisane elemente, može podneti i jedinica lokalne samouprave, na čijoj teritoriji se nalazi turistički prostor, uz prethodnu saglasnost ministarstva.
U pogledu poslova turističkih agencija uvedene su određene novine, a neke odredbe su dodatno razrađene i kvalitetnije formulisane kako bi se unela dodatna sigurnost i transparentnost poslovanja.
Delatnost turističke agencije može se obavljati povremeno na sajmovima i na drugim javnim manifestacijama, a najduže 15 dana, pod uslovima i na način propisan ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
U tom slučaju turistička agencija se oslobađa od obaveze registracije ogranka, ispunjenosti uslova u pogledu uređenja i opremanja kao i da za taj prostor ima rukovodica. Kod oduzimanja licence za rad turističkoj agenciji, pored već propisanih razloga dodaje se nov, ako su u toku jedne godine doneta dva pravosnažna rešenja o zabrani rada.( Član 63.) Nakon oduzimanja licence organizator putovanja može da realizuje samo prethodno prodata putovanja, ako je za ta putovanja obezbeđena propisana garancija putovanja, kao i dokaz da je obezbeđeno izvršenje usluga za realizaciju tog putovanja i ako se putnik pisanim putem sa tim saglasi. (Član 63.)
Pored postojećih obaveza propisuje se i da na istinit, jasan, razumljiv i neobmanjujući način, obaveštava korisnika usluge o usluzi koju nudi, u pogledu načina, vremena pružanja usluge, realizacije, cene, posebnih pogodnosti, drugih troškova i sl. (Čl.67.)
Isto tako i da za svaku promenu registrovanog podatka o sedištu i ogranku, odnosno izdvojenom posebnom prostoru prijavi odgovarajućem registru u roku od 7 dana (više ne treba i Registru turizma) kao i da u propisanom obliku, sadržini i načinu vodi evidenciju programa putovanja, da u periodu od dve godine čuva svu dokumentaciju u vezi sa prodatim turističkim putovanjima kao i da ugovori i dokumentacija moraju biti na srpskom jeziku. Izuzetno, daje se mogućnost da ugovori i dokumentacija mogu biti dvojezični, od kojih je jedan srpski jezik. (Čl.67.)
Kod prodaje turističkih aranžmana, turistička agencija je dužna da prodaje turističko putovanje po prodajnoj ceni, koja se iskazuje u jedinstvenom iznosu.
Prodajna cena turističkog putovanja mora da sadrži sve one troškove, koji čine neodvojiv deo neophodan za realizaciju tog putovanja. (Član 64.)
Kod prodaje elektronskim putem, turistička agencija je dužna da posluje u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje elektronska trgovina. Takođe dužna je da ispuni posebne uslove, kao i da elektronsku prodaju vrši na propisan način. Mora da ima registrovan nacionalni internet domen Republike Srbije preko koga prodaje usluge. Mora da na svojoj internet stranici, odnosno veb prezentaciji vidno objavi propisane podatke. Isto tako posredstvom društvenih mreža, drugih sajtova i sl., daje obaveštenje o turističkom putovanju, izletu i drugim uslugama koje pruža, dužna je da ispuni iste propisane uslove. (Član 50.)
Takođe pored postojećih elemenata propisuje se da program putovanja sadrži: redni broj i naziv programa putovanja iz propisane evidencije, podatke o broju i vrsti ležaja u smeštajnoj jedinici, kao i druge karakteristike uslova smeštaja, prodajnu cenu turističkog putovanja sa svim uslugama i cenu fakultativnih usluga.
Turistička agencija je u obavezi da nakon izrade programa putovanja isti numeriše, overi i odloži po hronološkom redu u poseban registar, koji se može voditi i na trajnom nosaču zapisa i ne može da vrši izmene propisanih elemenata. Naziv turističkog putovanja ne može da sadrži reči iz programa putovanja koje se odnose na fakultativnu uslugu. (Član 72.) Takođe Predlogom zakona je propisano da Turistička agencija je dužna da sva dokumenta iz ugovora o putovanju uruči putniku neposredno, elektronskim putem ili na trajnom nosaču zapisa, uz potvrdu putnika o prijemu tih dokumenata (potpisom ili elektronskim putem).
Pre otpočinjanja turističkog putovanja turistička agencija je u obavezi da putniku na isti način da podatke o licu na destinaciji ovlašćenom za pružanje obaveštenja i uputstava i zaštite prava putnika za sve vreme trajanja turističkog putovanja (ime i prezime, kontakt telefon, imejl adresa i dr.), odnosno kontakt podatke o lokalnom predstavniku ili agenciji (Član 76.).
Kao što je napred navedeno kod turističkih profesija nema većih novina, osim preciziranja pojedinih pojmova. Kod iznajmljivanja motornog vozila (rent-a-car) detaljno je precizirano koje uslove preduzetnih treba da ispuni, propisana je specifikacija samog motornog vozila kao i potrebna dokumentacija, njeno vođenje i prava i obaveza korisnika usluge.
Usaglašavanje sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru uslovilo je propisivanje širih, odnosno novih ovlašćenja turističkih inspektora, ali i drugih inspektora kojima je poveren nadzor nad izvršenjem zakona. U delu kaznene politike nema značajnijih novina, međutim propisane su kazne u višem iznosu za sve one subjekte, koji po ovim odredbama, ali i odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru imaju tretman neregistrovanog subjekta.
U tom smislu predložena su rešenja koja se odnose na javni sektor na svim nivoima, ali i na privredne subjekte koji obavljaju delatnosti i pružaju usluge iz oblasti turizma i ista će imati pozitivan uticaj i na korisnike turističkih usluga, kroz obezbeđivanje njihove efikasnije zaštite a u skladu sa Direktivom EU.
6. Troškovi koje će primena zakona stvoriti građanima i privredi
Ogranak stranog pravnog lica uskladiće svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, dok će privredno društvo, drugo pravno lice i preduzetnik uskladiće svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Povećanje troškova za privredu se ne očekuje.
U delu koji se odnosi na građanstvo, Predlog propisuje da turistički vodiči i turistički pratioci koji poseduju legitimacije bez naznačenog roka važenja u obavezi su da izvrše njihovu zamenu u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. Trošak sprovođenja ispita za turističke vodiče i turističke pratioce iznosi oko 4,2 miliona RSD na godišnjem nivou iz budžeta Republike Srbije, dok je godišnji priliv po osnovu polaganja stručnog i praktičnog dela ispita za turističke vodiče i turističke pratioce iznosi 7,2 miliona RSD. Cena ispita nije menjana od 2008. godine (niti postoji intencija povećanja iste) i iznosi 18.000 RSD za ispit za turističke vodiče i 9.000 RSD za polaganje ispita za turističke pratioce. U ovom trenutku, u Republici Srbiji niti jedna lokalna samouprava nije organizovala ispit za lokalne turističke vodiče pa ne postoje procene koje se odnose na visinu očekivanih troškova ili priliva u budžete lokalnih samouprava.
7. Da li pozitivni efekti opravdavaju troškove
Kao što je već navedeno, u vezi sa zamenom legitimacija za turističke vodiče i turističke pratioce korist je očigledna. Izdatak nije visok (visina troška administrativne takse), a korist je značajna, u smislu povećanja verodostojnosti i tačnosti podataka iz registra turističkih vodiča i pratilaca.
Strateško opredeljenje naše zemlje da razvija turizam kao jednu od podloga privrednog i ukupnog razvoja, podrazumeva i utvrđivanje ključnih turističkih destinacija i primenu mera turističke razvojne politike kako bi se turističke destinacije učinile konkurentnim na međunarodnom turističkom tržištu. Na ovaj način stvaraju se osnove za neprekidan, dinamičan, usklađen i konkurentan rast i razvoj zasnovan na principima održivosti i isplativosti, tržišno potvrđenom kvalitetu usluga, prednostima destinacije i prepoznatljivom identitetu i autentičnosti u međunarodnim okvirima.
Ovim zakonom ne uvode se novi registri niti se utiče na funkcionisanje postojećih u smislu povećanja troškova njihovog rada. Usaglašavanje sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru neće prouzrokovati nove i dodatne troškove rada nadležnih inspekcija.
Imajući u vidu napred navedeno procenjeno je da će pozitivni efekti zakona na građane, privredu ali i budžete Republike Srbije i jedinica lokalnih samouprava daleko prevazići troškove koje će im njegova primena eventualno prouzrokovati.
8. Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija
Očekuje se da će novi pravni okvir stvoriti konkurentnije uslove poslovanja na tržištu te da će u sadejstvu sa ostalim merama koje su predviđene Predlogom svakako doprineti povećanom broju dolazaka i noćenja stranih turista, kao i deviznog priliva od turizma (detaljniji podaci u okviru odgovora na drugo pitanje). Takođe, navedene mere će doprineti i povećanju kretanja i boravka domaćih turista na teritoriji Republike Srbije. Odnosno, očekuje se povećanje receptivnih aktivnosti, što će neminovno dovesti do smanjenja deficita turističkog bilansa, kao dela platnog bilansa Republike Srbije, koji nastaje odlaskom domaćih turista van teritorije Republike Srbije.
9. Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu
Osnovana je Posebna radna grupa za pripremu teksta Nacrta zakona o turizmu i pripremu tehničke specifikacije IT strukture za razvoj i uspostavljanje elektronskog sistema prijavljivanja i odjavljivanja turista (E turista). Članovi Posebne radne grupe su formirani u dva tima:
-pravni tim, za izradu teksta Nacrta zakona o turizmu, odnosno na pripremi nacrta regulative kojom će se urediti oblast turizma;
-tehnički tim, zadužen za izradu tehničke specifikacije IT strukture za razvoj i uspostavljanje elektronskog sistema prijavljivanja i odjavljivanja turista (E turista) na teritoriji Republike Srbije.
Posebna radna grupa sastavljena je od predstavnika nadležnih resornih ministarstava, Kancelarije za IT i E upravu, a radom Posebne radne grupe predsedavao je savetnik Predsednika Vlade. Takođe, u rad Posebne radne grupe uključeni su i predstavnici asocijacije turističkih agencija (YUTA) i asocijacije hotelijera (HORES), udruženja banja Srbije, udruženja turističkih vodiča Srbije, Privredne komore Srbije, TOS-a, TOB-a, Sekretarijata za privredu grada Beograda, kao i predstavnici visokoškolskih ustanova, iz redova stručnjaka u oblasti turizma.
Javna rasprava je održana u periodu od 1. do 20. juna 2018. godine (u skladu sa Programom javne rasprave koji je odredio Odbor za privredu i finansije) i počela je postavljanjem Nacrta zakona o turizmu na internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
Svi zainteresovani bili su u mogućnosti da preuzmu tekst Nacrta i upoznaju se sa predloženim rešenjima, kao i da dostave primedbe, predloge i komentare elektronskim putem.
Prema Programu javne rasprave centralni događaj, u formi okruglog stola, u organizaciji Ministarstva i Privredne komore Srbije, održan je 8. juna 2018. godine, u prostorijama Privredne komore Srbije.
Poziv za učešće na ovom događaju postavljen je na sajtu Ministarstva i Privredne komore Srbije i svi zainteresovani mogli su da prisustvuju događaju i aktivno učestvuju u diskusiji. Odziv predstavnika privrede i stručne javnosti bio je izuzetno velik i prisutnima su predstavljeni razlozi, kao i suština preloženih izmena Zakona.
Javnoj raspravi su prisustvovali predstavnici:
asocijacija turističkih agencija – Yuta, Atas i Antas,
HORES-a – Udruženje hotelijera i restoratera Srbije,
Kamping asocijacije Srbije,
Agencija koje pružaju uslugu iznajmljivanja vozila,
Udruženje turističkih vodiča Srbije,
Udruženje banja Srbije,
Jedinca lokalne samouprave (grada i opštine) i to predstavnici Sekretarijata za privredu Grada Beograd,
Turističke organizacija Beograd,
Turistističke organizacije Srbije,
TO Novi Sad,
TO Soko Banja,
Privredne komore Beograda,
Predstavnici fakulteta i visokih škola na kojima se izučava turizam,
brojni pojedinci, privrednici, koji su kao učesnici uzeli učešće u raspravi.
Nadalje, na sednici održanoj 19. juna 2018. godine o nacrtu zakona pozitivno se izjasnio i Nacionalni savet za razvoj turizma Republike Srbije osnovan Odlukom Vlade.
Imajući u vidu da je odziv relevantnih predstavnika turističkih agencija, ugostiteljstva, turističkih profesija, jedinica lokalne samouprave, turističkih organizacija, udruženja i dr. bio na veoma zavidnom nivou, opšta je ocena da je javna rasprava uspešno sprovedena i da je ostvarena zadovoljavajuća saradnja između predstavnika Ministarstva, kao predlagača propisa, i svih zainteresovanih strana.
10. Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava
Predlogom zakona predviđene su sledeće mere za sprovođenje akta:
Regulatorne: donošenje sledećih podzakonskih akata od strane ministarstva nadležnog za poslove turizma u periodu od 6 meseci od dana stupanja na snagu Zakona o turizmu.
Kod turističkih agencija koje vrše prodaju elektronskim putem, propisano je da:
Ministar propisuje posebne uslove koje treba da ispuni turistička agencija koja prodaje usluge posredstvom interneta, kao i način elektronske prodaje turističkog putovanja, izleta i drugih usluga u turizmu.
Kod programa razvoja turističkog proizvoda propisano je da:
Ministar bliže propisuje sadržinu predloga, način i uslove za izradu i podnošenje predloga programa razvoja turističkog proizvoda.
Institucionalno upravljačke: ministarstvo nadležno za poslove turizma, AP, jedinice lokalne samouprave, Turistička organizacija Srbije, turističke organizacije AP, regionalne turističke organizacije (3), lokalne turističke organizacije (120), Agencija za privredne registre i dr. Odlukom Vlade osnovan je Nacionalni savet za razvoj turizma Republike Srbije koji okuplja visoke predstavnike svih relevantnih resora javnog sektora, AP Vojvodine, predstavnike Privredne komore Srbije, istaknute privrednike i pojedince, predstavnike poslovnih i strukovnih udruženja, TOS-a, univerziteta (fakulteta) privatnog i javnog sektora na kojima se izučava turizam. Zadaci Nacionalnog saveta su:
1) uspostavljanje koordinacije i komunikacije svih uključenih strana u cilju razvoja turističke industrije i pozicioniranja Republike Srbije;
2) obezbeđivanje javnosti i odgovornosti u domenu razvoja Republike Srbije kao turističke destinacije u razvoju turističkih proizvoda Republike Srbije;
3) povećanje stepena konkurentnosti turističke privrede Republike Srbije kao turističke destinacije i unapređenje poslovne klime u turizmu;
4) unapređenje investicione klime i povećanje investicionog ulaganja u turizam;
5) analiza efikasnosti mikroregiona (infrastruktura, turistički proizvodi, brendiranje);
6) preduzimanje mera za unapređenje konkurentnosti kroz promociju i marketing, izgradnju infrastrukture, usklađivanje lokalnih i regionalnih institucija i drugo.
Nacionalnim savetom predsedava ministar nadležan za poslove turizma.
Neregulatorne mere: Vlada na godišnjem nivou
Vlada uredbama bliže propisuje uslove i način dodele i korišćenja sredstava podsticaja iz člana 28. ovog zakona na godišnjem nivou u skladu sa zakonom o budžetu.