Predlog zakona o uslugama

V. ANALIZA EFEKATA PROPISA

Uvod

Funkcionisanje jedinstvenog tržišta Evropske unije zasniva se na četiri osnovne slobode: slobodi kretanja roba, ljudi, usluga i kapitala. Sloboda pružanja usluga podrazumeva privremeno ili povremeno pružanje usluga van granica matične države. Regulisanje sfere usluga predviđeno je još Ugovorom o osnivanju Evropske zajednice. Međutim, opšte definisanje s jedne strane, i rast aktivnosti u ovoj oblasti sa druge strane, doveli su do pojave velikog broja zahteva za konačnim razrešenjem pred Sudom pravde Evropske unije. Sudska praksa nije bila dovoljna za sprovođenje ovog načela i bilo je očigledno da je ovu oblast bilo potrebno regulisati posebnim pravnim aktima. Doneto je više direktiva koje su parcijalno regulisale pojedine oblasti što nije moglo dovesti do stvaranja jedinstvenog tržišta usluga.

S obzirom na to da je konkurentno tržište usluga od suštinske važnosti za unapređenje ekonomskog rasta i stvaranje radnih mesta u Evropskoj uniji, a da se analizom sektora usluga došlo do zaključka da postoje brojne prepreke koje sprečavaju pružaoce usluga, posebno mala i srednja preduzeća, da prošire svoje poslovanje izvan nacionalnih granica i da u potpunosti iskoriste prednosti unutrašnjeg tržišta Evropske unije, Evropski parlament je 12. decembra 2006. godine usvojio Direktivu 2006/123/EZ o uslugama na unutrašnjem tržištu u cilju usaglašavanja različitih pristupa regulisanju sektora usluga. Različiti propisi u oblasti usluga imali su negativan uticaj na konkurentnost privrede Evropske unije. Stoga je cilj Direktive o uslugama – stvaranje jedinstvenog tržišta usluga ukidanjem prepreka u pružanju usluga između država članica. Direktiva o uslugama nastoji da na dva načina utiče na konkurentnost jednog dela pružaoca usluga (Direktivom o uslugama su definisane usluge koje je moguće prekogranično pružati):

– Uklanjanjem prepreka za nesmetano prekogranično pružanje usluga, i

– Administrativnim pojednostavljenjem.

Direktiva o uslugama sadrži odredbe koje olakšavaju pružaocima usluga da se poslovno nastane u drugim državama članicama kao i prekogranično pružanje usluga, odnosno pružanje usluga na teritoriji država članica izvan države osnivanja. Osim toga, Direktiva podrazumeva i uspostavljanje Jedinstvene kontaktne tačke, mesta na kome će svi pružaoci i korisnici usluga moći da dobiju sve neophodne informacije za otpočinjanje i obavljanje određene uslužne delatnosti i da sve procedure završe elektronskim putem.

U skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, poglavlje III Pružanje usluga, član 59, Republika Srbija (u daljem tekstu: RS) je usmerena ka usklađivanju svog zakonodavnog okvira sa pravnim tekovinama Evropske unije koje se odnose na usluge. RS se obavezala na usklađivanje propisa u ovoj oblasti, i to donošenjem propisa kojim će biti potpuno transponovana Direktiva o uslugama i usklađivanjem sektorskih propisa.

Pre donošenja odluke o izradi Predloga zakona o uslugama (u daljem tekstu: Predlog zakona), kao i u toku izrade samog Predloga zakona, rađena je analiza usaglašenosti postojećeg normativnog okvira u RS sa Direktivom o uslugama. Na dan 31. oktobra 2015. godine, a na osnovu urađene analize, došlo se do zaključka da je određeni broj odredaba domaćih propisa u očiglednom nesaglasju s Direktivom o uslugama. Takođe, došlo se do zaključka da ima odredaba koje bi trebalo preispitati nakon što se donese Predlog zakona. U konkretnim slučajevima, potrebno je preispitati da li postoji javni interes čija zaštita, po pravilima same Direktive, opravdava postojeća nacionalna rešenja. Sa druge strane, neke uslužne delatnosti na koje se odnosi Direktiva o uslugama nisu posebno uređene u pravnom poretku RS. Čitav niz sektorskih zakona propušta da se uopšte osvrne na pitanje prekograničnog pružanja usluga, odnosno i ne razmatra mogućnost da se u RS poslovno nastani pružalac usluga s primarnim sedištem u inostranstvu. Zbirno gledano, potrebno je sa Direktivom o uslugama usaglasiti 50 važećih zakona, 29 pravilnika, dve uredbe, tri statuta i jedan kodeks.

Imajući u vidu navedene zaključke urađenih analiza postojećeg normativnog okvira i potencijalnih efekata razmatranih opcija (opisanih u delu 3. ove analize efekata), doneta je odluka da se, najpre, izradi Predlog zakona kao krovni zakon kojim se uređuju pravo na poslovno nastanjivanje i sloboda prekograničnog pružanja usluga, a da se onda pristupi svobuhvatnom usklađivanju sektorskih propisa sa usvojenim rešenjima i Direktivom o uslugama.

U Prilogu 1. ove analize efekata dat je indikativni pregled usluga na koje se Direktiva o uslugama primenjuje. Imajući u vidu ovaj pregled, i detaljnu analizu primene Direktive o uslugama u zemljama Evropskog ekonomskog prostora (u daljem tekstu: EEP), predlagač je u Predlogu zakona formulisao opseg primene Direktive o uslugama na taj način što se Predlog zakona primenjuje na usluge koje državljani RS ili države EEP odnosno pravna lica sa sedištem u RS ili državi EEP pružaju na teritoriji RS, kao i na usluge koje državljani RS odnosno pravna lica sa sedištem u RS pružaju na teritoriji država EEP. Sa druge strane, Predlog zakona predviđa i aspekte na koje se predložene odredbe ne odnose, a to su: način na koji su definisane i uređene usluge od opšteg ekonomskog interesa, liberalizacija pružanja tih usluga; privatizacija pravnih lica koja pružaju usluge; ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava; način na koji su uređeni radni odnosi, bezbednost i zdravlje na radu, socijalna zaštita, oporezivanje; oblast krivičnog prava; određivanje merodavnog prava; mere kojima se štiti ili unapređuje kulturna ili jezička raznovrsnost ili medijski pluralizam; ukidanje monopola u pružanju usluga i državna pomoć. Takođe, Predlogom zakona predviđeno je da se predložene odredbe ne primenjuju na: usluge od opšteg interesa; finansijske usluge; usluge elektronskih komunikacija, te elektronske komunikacione mreže i pripadajuća sredstva; usluge u oblasti saobraćaja, uključujući vazdušni, železnički i drumski saobraćaj, javni gradski prevoz i taksi, prevoz sanitetskim vozilom i vozilom hitne medicinske pomoći, te aerodromske i lučke službe; usluge privremenog zapošljavanja; poslove zdravstvene zaštite koji obuhvataju sprovođenje mera za očuvanje i unapređenje zdravlja građana, sprečavanje, suzbijanje i rano otkrivanje bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremeno i efikasno lečenje i rehabilitaciju, a obavlja ih zdravstveni radnik u zdravstvenoj ustanovi ili privatnoj praksi; audiovizuelne usluge, uključujući televizijsko i radijsko emitovanje i bioskopske projekcije; priređivanje igara na sreću; usluge privatnog obezbeđenja; usluge socijalne zaštite koje pružaju ustanove socijalne zaštite i drugi subjekti u socijalnoj zaštiti u skladu sa zakonom, kao i delatnost udruženja osnovanih radi ostvarivanja humanitarnih ciljeva; vršenje prenetih ili poverenih javnih ovlašćenja, uključujući javnobeležničku delatnost i poslove izvršitelja. Isticanje usluga na koje se odredbe Predloga zakona ne primenjuju u ovoj analizi efekata je od izuzetnog značaja kako bi se preciznije sagledala veličina potencijalnih efekata koje će primena predloženih odredaba izazvati građanima i privredi.

Problemi koje akt treba da reši

Postojeći pravni okvir u RS ne pruža dovoljne mogućnosti za unapređenje oblasti pružanja usluga. Uslužne delatnosti nisu uređene jednim sveobuhvatnim propisom u RS, već, pre svega, Zakonom o trgovini, zatim opštim propisima koji uređuju pravo na poslovno nastanjivanje, kao i čitavim nizom sektorskih zakona. Ovako komplikovan pravni okvir često stvara poteškoće postojećim i potencijalnim pružaocima usluga prilikom sagledavanja, analize i ispunjavanja postojećih zahteva za pružanje određenih usluga, a koji su nametnuti važećim propisima i moraju da se poštuju.

Ovo je samo jedan od problema koje zakon o uslugama treba da reši, a predstavlja posledicu ključnog problema koji je definisan na sledeći način:

Ograničena prava i slobode u vezi sa poslovnim nastanjivanjem i prekograničnim pružanjem usluga.

Takođe, nepostojanje jedinstvenog elektronskog servisa kojem bi mogla da pristupe sva zainteresovana lica i obaveste se o uslovima i postupcima za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje, odnosno za dobijanje saglasnosti za pružanje usluga, ima za posledicu da RS ima nedovoljnu administrativnu saradnju sa državama EEP, što se takođe odražava i na integrisanost domaćeg tržišta usluga u jedinstveno tržište EEP.

Definicije ključnog problema, njegovih uzroka i posledica

Posledice

Neintegrisanost domaćeg tržišta usluga u jedinstveno tržište EEP

Nepostojanje sveobuhvatnog sistema kojim se održava, unapređuje i štiti visok stepen bezbednosti i kvaliteta pruženih usluga

Nedovoljna administrativna saradnja sa državama Evropskog ekonomskog prostora EEP

Ograničena konkurencija u uslužnim delatnostima

Nepostojanje potpune i funkcionalne tržišne privrede

Spora izgradnja moderne strukture tržišta i oblasti trgovine robama i uslugama

Ključni problem

Ograničena prava i slobode u vezi sa poslovnim nastanjivanjem i prekograničnim pružanjem usluga

Uzroci

Sporo usvajanje institucionalnih propisa iz domena tržišta, konkurencije i oblasti pružanja usluga

Neusklađen zakonodavni okvir RS sa zakonodavstvom EU (Direktivom o uslugama) i neusklađeni zahtevi koji se odnose na uslove u pogledu prava i sloboda u vezi sa poslovnim nastanjivanjem i prekograničnim pružanjem usluga

Nepotpuna regulisanost svih uslužnih delatnosti pozitivnim propisima RS

Nedovoljna liberalizacija tržišta usluga u RS

Postojanje administrativnih barijera u zakonodavstvu RS koja otežavaju, odnosno onemogućavaju ostvarivanje slobode kretanja usluga, poslovnog nastanjivanja i prekograničnog pružanja usluga (na primer, postojanje uslova za dobijanje saglasnosti za pružanje određenih usluga)

Nepostojanje jedinstvenog elektronskog servisa kojem mogu da pristupe sva zainteresovana lica i obaveste se o uslovima i postupcima za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje, odnosno za dobijanje saglasnosti za pružanje usluga

Nepostojanje odgovarajuće informacione i statističke baze za donošenje odgovarajućih i pravovremenih odluka važnih za tržište i konkurenciju

Nepostojanje jedinstvenog elektronskog servisa za elektronsko sprovođenje upravnih postupaka u uslužnim delatnostima

Komplikovani upravni postupci za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje i slobodu prekograničnog pružanja usluga u RS

Nedovoljna samoregulacija u uslužnim delatnostima od strane profesionalnih i strukovnih udruženja i organizacija

Podaci od značaja za sagledavanje stanja u oblasti pružanja usluga u RS

Oblast trgovine robom i uslugama jedna je od najdinamičnijih oblasti privrede u kojoj se odigravaju vrlo intenzivne promene zbog brzih i čestih promena u društveno ekonomskom okruženju.

Na trenutnom nivou razvijenosti RS, kao i u drugim zemljama koje su prošle istu fazu razvoja, sektor usluga i njegove glavne komponente – kao što je, na primer, trgovina – postaju sve značajniji faktor formiranja BDP-a.

Značajan broj privrednih subjekata u RS posluje u oblasti pružanja usluga. U Tabeli u Prilogu 2. ove analize efekata, predstavljen je broj registrovanih aktivnih poslovnih subjekata u RS prema pravnoj formi (obliku organizovanja) i sektoru delatnosti prema Klasifikaciji delatnosti, pri čemu je procena predlagača da se ne bave baš svi subjekti uslužnim delatnostima na koje se primenjuje Direktiva o uslugama, a shodno tome i rešenja predložena u Predlogu zakona (uslužnim delatnostima se delimično bave privredni subjekti u sledećim oblastima: poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo; snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom; snabdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i slične aktivnosti; građevinarstvo; informisanje i komunikacije; stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti; administrativne i pomoćne uslužne delatnosti).

Kako bi se bolje sagledao efekat liberalizacije tržišta usluga u periodu od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, analizirani su različiti pokazatelji u nastavu ove analize efekata, i to na osnovu podataka iz Priloga 3. Naime, od 2010. do 2013. godine, privredna društva su poslovala pozitivno. Privredna društva registrovana u sektorima G – Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala, J – Informisanje i komunikacije, M – Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti konstantno pokazuju pozitivan rezultat, kao i A – Administrativne i uslužne delatnosti od 2011. godine. Privredna društva registrovana u sektoru I – Usluge smeštaja i ishrane pokazuju negativan rezultat, međutim beleži se poboljšanje u ovom periodu sa blagim padom u 2013. godini. Negativan rezultat ima sektor L – Poslovanje nekretninama koji je u 2011. godini zabeležio poboljšanje, a nakon toga drastično lošiji rezultat, što se svakako ne može pripisati liberalizaciji tržišta usluga, već prevashodno internim, društveno-političkim okolnostima u RS i kupovnoj moći stanovništva, koji zajedno uzeti – nisu povoljni za razvoj sektora građevinarstva i poslovanje nekretninama.

Takođe, prema pokazateljima profitabilnosti (Tabela: Stopa prinosa na ukupna sredstva posle oporezivanja, Tabela: Stopa prinosa na sopstveni kapital posle oporezivanja, Tabela: Opšti racio likvidnosti iz Priloga 3.), privredna društva beleže bolje rezultate u 2011. godini, nakon čega je usledio pad, ali ne na nivo od pre 2011. godine. Međutim, sektori G – Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala, J – Informisanje i komunikacije, M – Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti kao i A – Administrativne i uslužne delatnosti od 2011. godine beleže značajno bolje rezultate u odnosu na ukupne pokazatelje privrednih društava. Negativne pokazatelje profitabilnosti pokazuju sektori I – Usluge smeštaja i ishrane i L – Poslovanje nekretninama.

Popularnost sektora usluga, koji je na nivou Evropske unije generator zapošljavanja, pokazuje rast broja zaposlenih u uslužnim sektorima: G -Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala, J – Informisanje i komunikacije, M – Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, A – Administrativne i uslužne delatnosti, I – Usluge smeštaja i ishrane, L – Poslovanje nekretninama, Umetnost zabava i rekreacija i Ostale usluge u kojima zbirno raste broj zaposlenih od 2012. do 2014. godine (Tabela: Zaposlenost po sektorima), sa 367.994 u 2012. godini na 369.091 u 2013. godini i 372.213 u 2014. godini. Ukupna zaposlenost u RS u ovom periodu je, inače, opala.

Takođe, pokazatelj značaja sektora usluga je i to što je najveći broj novoosnovanih privrednih subjekata iz sektora usluga. Skoro 50% novoosnovanih privrednih subjekata je iz sektora G -Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala i M – Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (Tabela 9. Novoosnovana privredna društva).

Zarade u nominalnoj vrednosti u beleže blagi rast, osim u sektoru Umetnost, zabava i rekreacija. U realnoj vrednosti, rast zarada u sektorima J – Informisanje i komunikacije, M – Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti, A – Administrativne i uslužne delatnosti, I – Usluge smeštaja i ishrane i Ostale usluge je veći od pokazatelja na nivou privrede (Tabela 9. Zarade po sektorima).

U daljoj Analizi efekata, predstavljeni podaci i zaključci su uglavnom fokusirani na trgovinu, s obzirom na to da trgovina čini najveći deo uslužnih delatnosti. Zaključci su izvedeni na osnovu podataka iz Priloga 4. ove analize efekata.

Sektor usluga ima veliki udeo u BDP-u i ukupnoj zaposlenosti RS i kreće se i do 55% BDP-a. Samo trgovina u ukupnom BDP –u učestvuje sa skoro 10%, dok u ukupnoj zaposlenosti od 2000. godine učestvuje prosečno sa oko 17%. Kada je u pitanju udeo zaposlenih u maloprodaji i veleprodaji u odnosu na ukupnu zaposlenost u RS u periodu između 2002. i 2014. godine, on je značajan i uglavnom je bio stabilan – kretao se od 15,58% u 2003. godini do 20,19% u 2010. godini. Međutim, sektor usluga i dalje zaostaje za zemljama Evropske unije gde se u većini članica učestvuje sa oko 65% u BDP-u.

U međunarodnim poređenjima obično se sektori Klasifikacije delatnosti grupišu u tri velika segmenta (tj. nivoa agregiranja): poljoprivredu, industriju i usluge, pa se njihove dodate vrednosti mogu meriti u odnosu na ukupan BDV – po delatnostima.

Kada je u pitanju segment usluga, on sve više dobija na značaju, sa učešćem u BDV-u od 59,0% u 2013. godini. Na osnovu sagledavanja kretanja BDP-a trgovine u RS za period 2002-2014, u tekućim cenama (trgovine na veliko i malo; popravka motornih vozila i motocikala), BDP trgovine je konstantno rastao. Isti zaključak važi i za kretanje realnog BDP-a trgovine u RS za period 2002-2014. godine, u stalnim cenama iz 2010. godine (trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila i motocikala). Kada je u pitanju stopa rasta realnog BDP-a trgovine u RS za period 2002-2014. godine, u stalnim cenama iz 2010. godine (trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila i motocikala), ona varira – najviša je bila 2002. godine, a najniža (odnosno negativna) bila je u 2009. godini u vreme najveće ekonomske krize. U 2014. godini, prema proceni Ekonomskog fakulteta u Beogradu, urađenoj za potrebe izrade Strategije razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine, stopa rasta je bila negativna (-0,3%) uglavnom zbog velike negativne stope trgovine na malo (-4,6%).

Udeo BDP-a trgovine u BDP RS, u stalnim i tekućim cenama, u periodu 2002.-2014 godine (trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila i motocikala) manje više bio je stabilan od 2005. godine do 2014. godine, i kretao se od 5,7% u 2002. godini kada je bio najniži do 10,3% u 2008. godini kada je bio najviši. Posle toga usledio je blagi pad.

U strukturi BDP-a trgovine na bazi stalnih cena, u periodu od 2002.-2014. godine (trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila i motocikala), učešće trgovine na veliko, trgovine na malo i popravke motornih vozila i motocikala uglavnom je bilo stabilno. Trgovina na veliko kretala se od 38,1% do 49,9%, trgovina na malo kretala se od 42,9% do 59,6%, dok se popravka motornih vozila i motocikala kretala između 6,3% i 8,1%.

U upotrebi BDP-a 2013. godine, učešće izvoza robe i usluga bilo je 41,2% i uvoza robe i usluga 51,9%. Kada je u pitanju BDP 2013. u stalnim cenama, posmatrano sa rashodne strane, najveći realni rast u 2013. godini beleži izvoz robe i usluga i to 21,3%.

Kada je u pitanju kretanje prometa u trgovini na malo i veliko u stalnim cenama iz 2010. godine, u milionima RSD, promet na malo je rastao do 2010. godine (kada je iznosio 1.229.199 miliona RSD, a onda je opao (u 2014. godini je iznosio 941.272), dok je promet na veliko rastao do 2012. godine (kada je iznosio 1.866.875 miliona RSD) a onda takođe opao (u 2014. godini je, prema proceni predlagača iznosio 1.693.347 miliona RSD). Stopa realnog rasta prometa u trgovini na malo bila je najviša u 2002. godini, dok je značajan pad zabeležen od početka Ekonomske krize 2009. godine, dok je, prema proceni predlagača, u 2014. godini iznosila 2.4%. Stopa realnog rasta prometa u trgovini na veliko najviša je bila u 2004. godini, dok je u 2014. godini, prema proceni Ekonomskog fakulteta u Beogradu, urađenoj za potrebe izrade Strategije razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine, bila negativna (i iznosila je -4,6%).

Kretanje gorenavedenih pokazatelja u periodu od 2009. godine do danas, pre svega, mora da se sagleda u odnosu na početak Ekonomske krize iz 2008. godine, što se poklapa sa trenutkom ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a zatim i u odnosu na društveno-politički kontekst u RS, zbog čega se, ipak, ne može sa sigurnošću tvrditi u kojoj meri je ratifikacija i primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju uticala na kretanje ovih pokazatelja.

Ciljevi koji se aktom postižu

Ključni cilj koji je potrebno postići je:

Obezbeđeni uslovi za efikasno ostvarivanje prava i sloboda u vezi sa poslovnim nastanjivanjem i prekograničnim pružanjem usluga u cilju što boljeg korišćenja prednosti jedinstvenog tržišta EEP.

Od kada je Strategija regulatorne reforme u Republici Srbiji za period 2008. – 2011. godine prestala da važi, u RS, osim donekle Strategije za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. – 2020. godine – Vlada nema usvojen strateški dokument koji bi jasno izražavao nameru da se na sveobuhvatan način postave temelji za kontinuirano sprovođenje procesa eliminisanja administrativnih barijera i olakšavanje regularnog poslovanja privrednim subjektima. Predlog zakona upravo nastoji da u značajnoj meri doprinese što efikasnijem poslovanju privrednih subjekata u RS, a samim tim i unapređenju poslovnog okruženja, razvoju tržišta i konkurencije, i iskorišćavanju svih šansi za rast i razvoj.

Imajući ovo u vidu, kao i probleme navedene u prvom delu Analize efekata, specifični ciljevi koji se žele postići ovim zakonom su:

Nastavak harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije (naročito sa Direktivom o uslugama), što sve mora biti završeno do datuma ulaska u EU (izrada Predloga zakona je samo prvi korak koji treba da omogući navedeni cilj u kratkom roku, dok je sledeći korak usaglašavanje sektorskih zakona sa zahtevima iz Direktive o uslugama i odredbama iz Predloga zakona u srednjem roku);

Liberalizacija tržišta usluga u RS, na bazi članova glave III Poslovno nastanjivanje i IV Prekogranično pružanje usluga iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koja ukazuju pod kojim uslovima će biti omogućen pristup pružalac usluga iz EEP u RS (ovo će biti omogućeno usvajanjem i primenom Predloga zakona i primenom usaglašenih sektorskih zakona u dugom roku);

Pojednostavljenje zahteva koje pružaoci i korisnici usluga moraju da ispune i stvaranje uslova za efikasnije poslovanje privrednih subjekata u RS, i to kroz eliminisanje ili bar minimiziranje administrativnih barijera u nacionalnom zakonodavstvu koje otežavaju, odnosno onemogućavaju ostvarivanje slobode kretanja usluga, prava poslovnog nastanjivanja i prekograničnog pružanja usluga (ovo će biti omogućeno u srednjem roku odredbama Predloga zakona koje regulišu dokazivanje ispunjenosti uslova za dobijanje saglasnosti, Jedinstvenu elektronsku kontaktnu tačku (JEKT), pravo pružalaca usluga na poslovno nastanjivanje, slobodu prekograničnog pružanja usluga, prava korisnika usluga, bezbednost i kvalitet usluga, obavezu administrativne saradnje, opštenje s organima javne vlasti, rokove za odlučivanje i nadzor nad i kontrolu poslovanja pružaoca usluga);

Pojednostavljenje upravnih postupaka za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje i slobodu prekograničnog pružanja usluga u RS (ovaj cilj biće postignut u srednjem roku sprovođenjem mera u cilju primene odredaba iz Predloga zakona koje uređuju obavezu administrativne saradnje, opštenje s organima javne vlasti, rokove za odlučivanje i nadzor nad i kontrolu poslovanja pružaoca usluga);

Uspostavljanje jedinstvenog informaciono-komunikacionog elektronskog servisa za građane i privredne subjekte (uspostavljanje jedinstvene elektronske kontaktne tačke) kojem mogu da pristupe sva zainteresovana lica i obaveste se o uslovima i postupcima za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje, odnosno za dobijanje saglasnosti za pružanje, odnosno korišćenje usluga, kao i da pokrenu odnosno sprovode (upravne) postupke vezane za dobijanje saglasnosti odnosno za korišćenje prava na poslovno nastanjivanje elektronskim putem (ovaj cilj će biti postignut primenom odredaba iz Predloga zakona koje uređuju JEKT, i merama koje su predstavljene u odgovoru na pitanje broj 10. iz ove analize efekata u srednjem i dugom roku a koje će sprovoditi nadležno ministarstvo i ostale partnerske institucije – institucionalne mere);

Afirmisanje samoregulacije u uslužnim delatnostima od strane profesionalnih i strukovnih udruženja i organizacija, kao i napora privrednih subjekata i građana da koriste uspostavljeni elektronski servis (ovaj cilj će biti postignut primenom odredaba iz Predloga zakona koje uređuju JEKT, ali i različitim merama predstavljenim u odgovoru na poslednje pitanje iz ove Analize efekata – prevashodno institucionalnim merama i informaciono-edukativnim merama u srednjem i dugom roku);

Uspostavljanje čvršće saradnje između državnih organa, svih vrsta tela za ocenu usaglašenosti, pružalaca i korisnika usluga o svim pitanjima vezanim za promet i kvalitet roba i usluga (ovaj specifičan cilj biće postignut u srednjem i dugom roku merama kojima će se sprovoditi odredbe iz Predloga zakona koje regulišu obavezu administrativne saradnje koja se ogleda u tome da je RS obavezna da pristupi IMI sistemu za administrativnu saradnju i da elektronski razmenjuje podatke, na Predlogom zakona propisan način, sa državama EEP, opštenje s organima javne vlasti, rokove za odlučivanje i nadzor nad i kontrolu poslovanja pružaoca usluga).

Jedan od specifičnih ciljeva, kao što je i navedeno, jeste i inkorporiranje rešenja iz Direktive o uslugama u nacionalno zakonodavstvo, kako bi RS ispoštovala preuzete obaveze u vezi sa harmonizacijom nacionalnih propisa sa pravom Evropske unije. Dakle, rešenja koja su sadržana u Predlogu zakona primenjuju se i u oblasti pružanja usluga razvijenih tržišnih privreda, a posebno u Evropskoj uniji. U tom smislu, krajnji cilj usaglašavanja sa Direktivom o uslugama jeste obezbeđenje garancije prava na poslovno nastanjivanje i slobode prekograničnog pružanja usluga, koje zajedno čine slobodu kretanja usluga, kao jednu od četiri osnovne slobode unutrašnjeg tržišta Evropske unije. Kroz eliminisanje pravila koja otežavaju odnosno onemogućavaju ostvarivanje slobode kretanja usluga na jedinstvenom tržištu, rešenja predložena u Predlogu zakona uticaće i na postizanje krajnjih ciljeva, a to su: unapređenje poslovnog okruženja, podsticanje privrednog rasta kroz liberalizaciju i razvoj tržišta usluga, podsticanje konkurencije, stvaranje uslova za integrisanje RS u jedinstveno tržište EEP, i konačno – brža integracija RS u Evropsku uniju.

Navedeni ključni cilj u skladu je sa ciljem koji se navodi u Preambuli Direktive o uslugama, a koji ističe da ukidanje prepreka razvoju uslužnih delatnosti između država članica ima ključnu važnost za jačanje integracija naroda Evrope i podsticanje uravnoteženog i održivog privrednog i socijalnog napretka, pri čemu je, kod ukidanja prepreka, važno osigurati da razvoj uslužnih delatnosti doprinosi ispunjavanju ciljeva koji uključuju podsticanje usklađenog, uravnoteženog i održivog razvoja privrednog razvoja, visok nivo zaposlenosti i socijalne zaštite, jednakosti između žena i muškaraca, održivi i neinflacijski rast, visok nivo konkurentnosti, zaštitu životne sredine, povećanje standarda i kvaliteta življenja, kao i ekonomsku i socijalnu koheziju i solidarnost između država članica u celoj Zajednici.

Razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja akta

Pre početka izrade Predloga zakona o uslugama, razmatrane su opcije koje su predstavljene u tabeli ispod:

Opcija

Prednosti

Nedostaci

Bez bilo kakve intervencije u oblasti uslužnih delatnosti

– Ne bi bilo troškova za nadležno ministarstvo koje je predlagač u pogledu vremena potrošenog na kontrolu kvaliteta rezultata rada eksperata sa Projekta „Jačanje sektora usluga”, finansiranog iz sredstava Norveške bilateralne saradnje, na usmeravanje i kontrolu rada eksperata i upodobljavanje konačne verzije Predloga zakona i pratećih akata i dokumenata proizvedenih na Projektu sa potrebama samog ministarstva, privrednih subjekata i građana

– Većina problema nabrojanih u prvom delu Analize efekata bi i dalje ostala nerešena

– Ne bi bila ispunjena obaveza definisana Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i u Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU za period 2014. – 2018. godine) (u daljem tekstu: NPAA)

– Bez transponovanja evropskog prava u ovoj oblasti ne bi bilo moguće postati deo jedinstvenog tržišta EU, odnosno EEP

Izmene i dopune postojećih zakona koje uređuju oblast uslužnih delatnosti

– Izmene i dopune postojećih zakona koje uređuju oblast uslužnih delatnosti manjeg su obima nego što je zahtevala izrada potpuno novog Predloga zakona o uslugama, ali je analiza postojećih propisa morala biti urađena u oba slučaja

– Vreme potrošeno na neophodne izmene i dopune postojećih zakona koji uređuju oblast uslužnih delatnosti bilo bi duže od samog vremena potrošenog na izradu novog Predloga zakona o uslugama, što bi dovelo u pitanje ostvarivanje cilja nadležnog ministarstva koje je predlagač, konkretno – da usaglasi nacionalno zakonodavstvo u oblasti pružanja usluga (ovaj cilj je inače definisan i Planom rada Vlade i NPAA)

– Usklađivanje sektorskih propisa sa Direktivom o uslugama dovelo bi do ponavljanja velikog broja odredaba ove direktive u našem pravnom sistemu što ne bi bilo u skladu sa metodološkim pravilima za izradu zakona i podzakonskih akata

Uspostavljanje jedinstvene elektronske kontaktne tačke

– Ne bi bilo potrebe za utroškom vremena za izradu i donošenje propisa

– Uvođenje informacionih sistema kakva je jedinstvena elektronska kontaktna tačka zahteva uvođenje u sistem kroz propis, inače bi bilo teško, ako ne i nemoguće, obezbediti puno obezbeđenje prava pružalaca i korisnika usluga, te ispunjenje njihovih obaveza ali i obaveza organa javne vlasti koji će biti odgovorni za dostavu podataka koje će jedinstvena elektronska kontaktna tačka sadržati u sebi

Izrada Predloga zakona o uslugama

– Uspostavljanje jedinstvenog zakona koji je osnov za obezbeđenje pune primene prava i obaveza svih gore navedenih učesnika u oblasti pružanja usluga

– Utrošeno vreme za izradu Predloga zakona i potrebno vreme za donošenje zakona

Pored različitih opcija u pogledu najboljeg načina za rešavanje uočenih problema, nakon što se došlo do zaključka da je izrada i donošenje novog i posebnog Zakona o uslugama najbolji način za rešavanje problema, analizirane su i različite opcije kada su u pitanju pojedinačna rešenja predložena u Predlogu zakona. Konkretno, analizirane su različite opcije u pogledu:

subjekata koji će biti obuhvaćeni predloženim rešenjima (ko su korisnici usluga, ko su pružaoci usluga, koji organi javne vlasti će biti nadležni za dostavu i razmenu podataka u oblasti pružanja usluga),

usluga na koje se odnose i usluga na koje se ne odnose odredbe Predloga zakona,

svrhe uspostavljanja jedinstvene elektronske kontaktne tačke i njenog obuhvata,

terminološkog oblikovanja pojedinih izraza upotrebljenih u Predlogu zakona, te pojedinih odredaba, i dr.

Konačno, u toku analize stanja u oblasti usluga, analizirana su i iskustva različitih zemalja u primeni Direktive o uslugama, kao i u uspostavljanju i funkcionisanju JEKT-a. U cilju što boljeg definisanja predloga za uspostavljanje JEKT-a urađena je komparativna analiza funkcionisanja JEKT-a u pet zemalja članica, Danskoj, Kipru, Estoniji, Velikoj Britaniji i Holandiji. Takođe, Radna grupa za izradu Predlogu zakona je razmatrala i rešenja u Sloveniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Rešenja u Predlogu zakona koja regulišu JEKT urađena su, dakle, imajući u vidu kako prednosti, tako i nedostatke sistema uvedenih u navedenim zemljama.

Zašto je donošenje akta najbolji način za rešavanje problema

Imajući u vidu analizu efekata opcija koja je predstavljena u prethodnom delu Analize efekata, došlo se do zaključka da je izrada i donošenje novog zakona o uslugama najprihvatljivije rešenje, odnosno najbolji način za rešavanje problema.

Naime, donošenje krovnog, horizontalnog zakona ispostavilo se kao najpraktičniji i najsveobuhvatniji način za potpuno usaglašavanje dela nacionalnog zakonodavstva koje se odnosi na usluge, odnosno poslovno nastanjivanje i slobodu prekograničnog pružanja usluga, sa Direktivom o uslugama, a samim tim i poštovanje obaveze koju je RS preuzela na sebe potpisivanjem i usvajanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Dodatno, jedino se donošenjem zakona može obezbediti uvođenje jedinstvene elektronske kontaktne tačke u sistem javne uprave u RS a da pritom svi učesnici u oblasti pružanja usluga u RS poštuju svoje obaveze i imaju mogućnost da ostvare svoja prava (pružaoci usluga, organi javne vlasti, korisnici usluga i drugi

Takođe, jedino je donošenjem krovnog zakona u oblasti usluga moguće postizanje ostalih ključnih ciljeva u ovoj oblasti, uključujući i:

Liberalizaciju tržišta usluga u RS; eliminisanje ili bar minimiziranje administrativnih barijera u nacionalnom zakonodavstvu koje otežavaju, odnosno onemogućavaju ostvarivanje slobode kretanja usluga, prava poslovnog nastanjivanja i prekograničnog pružanja usluga, a kroz pojednostavljenje zahteva koje pružaoci i korisnici usluga moraju da ispune i upravnih postupaka za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje i slobodu prekograničnog pružanja usluga u RS; ukidanje propisa koji u smislu poslovnog nastanjivanja i slobode prekograničnog pružanja usluga predstavljaju prepreku u jedinstvenom funkcionisanju tržišta EEP; uspostavljanje čvršće saradnje između organa javne vlasti.

Za ovakav model transponovanja Direktive o uslugama u nacionalno zakonodavstvo odlučile su se skoro sve članice EU izuzev Nemačke i Italije (a one nisu – uglavnom zbog komplikovane teritorijalne podeljenosti).

Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu

U prvom delu odgovora na ovo pitanje, predstavljena je analiza ključnih predloženih rešenja, dok je u drugom delu predstavljena sistematizacija analize ključnih predloženih rešenja sa akcentom na koga i kako će najverovatnije uticati predložena rešenja.

Analiza efekata ključnih predloženih rešenja iz Predloga zakona

Dokazivanje ispunjenosti uslova za dobijanje saglasnosti

Negativni efekti

Pozitivni efekti

– U postupku za dobijanje saglasnosti pred organom javne vlasti u kojem se pružaocu usluge izdaje dozvola, odobrenje ili drugi pravni akt neophodan za obavljanje usluge, uključujući dozvole, odobrenja i druge pravne akte kojima je uslovljena registracija ili dobijanje saglasnosti za obavljanje određene uslužne delatnosti, od pružaoca usluga se može zahtevati da određenom ispravom odnosno dokumentom dokaže ispunjenost uslova za dobijanje saglasnosti, npr. upis u odgovarajući registar, što može negativno uticati na motivaciju postojećih i potencijalnih pružalaca usluga.

– Organ javne vlasti može da zahteva od pružaoca usluge da dostavi prevod isprave odnosno dokumenta na jezik koji je u službenoj upotrebi u RS.

– U postupku za dobijanje saglasnosti, organ javne vlasti dužan je da prihvati svaku ispravu odnosno dokument iz države EEP koji služi u iste svrhe odnosno iz kojeg jasno proizlazi da je dati uslov ispunjen, što pružaocima usluga znatno olakšava postupak dokazivanja ispunjenosti uslova za dobijanje saglasnosti. Ovaj postupak dodatno olakšava i to što je Predlogom zakona predviđeno da organ javne vlasti ne može da zahteva od pružaoca usluge da dostavi original, overenu kopiju ili overeni prevod isprave odnosno dokumenta, osim kada za to postoji javni interes.

– Organ javne vlasti može da zahteva od pružaoca usluge da dostavi samo neovereni prevod isprave odnosno dokumenta na jezik koji je u službenoj upotrebi u RS, kako bi se postupak za dobijanje saglasnosti olakšao pružaocima usluga.

Ostvarivanju pozitivnih efekata ovako formulisanih odredaba i olakšavanju pružaocima usluga ispunjenja nametnutih obaveza doprinosi i odredba da se obaveza dokazivanja ispunjenosti uslova za dobijanje saglasnosti ne primenjuje na: dokazivanje ispunjenosti uslova za priznavanje stranih stručnih kvalifikacija, dokazivanje ispunjenosti uslova za učešće u postupku javne nabavke, dokazivanje ispunjenosti zakonom propisanih uslova za upis u privredni registar, dokazivanje upisa advokata u odgovarajući imenik odnosno registar u matičnoj državi.

Jedinstvena elektronska kontaktna tačka (JEKT)

Negativni efekti

Pozitivni efekti

– Obaveza uspostavljanja JEKTa i organa javne vlasti RS da razmenjuju informacije među sobom i s nadležnim organima država EEP preko JEKT-a, zatim obaveza nadležnog ministarstva i organa javne vlasti da se staraju da pružaoci i korisnici usluga da na vlastiti upit mogu da se obaveste o ustaljenom tumačenju i primeni propisa od značaja za poslovno nastanjivanje odnosno pružanje usluga, te da dobiju jednostavna opšta uputstva za postupanje u skladu s tim propisima, kao i da obaveštavaju pružaoce odnosno korisnike usluga o tome da je upit bez osnova ili pogrešno formulisan – stvara troškove organima javne vlasti.

– Preko JEKT-a će sva zainteresovana lica (i pružaoci i korisnici usluga) moći besplatno, tačno i potpuno da se obaveste o uslovima i postupcima za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje odnosno za dobijanje saglasnosti za pružanje usluga u RS i državama EEP; organima javne vlasti koji obavljaju poslove od značaja za funkcionisanje tržišta i promet usluga, njihovim nadležnostima te načinu na koji pružalac odnosno korisnik usluge stupa u neposredan kontakt s njima; načinu i uslovima za upis odnosno ostvarivanje uvida u javne registre i baze podataka o uslugama i pružaocima usluga; pravnim sredstvima i postupcima za ostvarivanje i zaštitu prava pružalaca odnosno korisnika usluga; organizacijama i udruženjima koja pružaju praktičnu pomoć pružaocima odnosno korisnicima usluga te načinu na koji pružalac odnosno korisnik usluge stupa u neposredan kontakt s njima, što sve predstavlja izuzetno veliku korist i za pružaoce i korisnike usluga jer skraćuje vreme potrebno za dolaženje do svih informacija koje su gore navedene, odnosno u značajnoj meri olakšava ispunjavanje obaveza nametnutih zakonom i ostvarivanje zagarantovanih prava, ali predstavlja i preduslov za efikasno postupanje organa javne vlasti u ovim postupcima

Pravo pružalaca usluga na poslovno nastanjivanje

Negativni efekti

Pozitivni efekti

– Obavljanje uslužne privredne delatnosti može se usloviti dobijanjem saglasnosti u postupku pred organom javne vlasti, što može negativno uticati na pružaoce usluga

– Pružaocu usluga mogu da se stave na teret troškovi sprovođenja postupka za dobijanje saglasnosti

Pružalac usluge je dužan da u relativno kratkom roku od sedam dana obavesti JEKT o osnivanju zavisnog društva u ciljy obavljanja uslužne delatnosti za koju je dobio saglasnost, kao i o tome da više ne ispunjava neki od uslova za dobijanje saglasnosti

– Prostorno i vremensko važenje saglasnosti za pružanje usluga mogu se zakonom ograničiti u određenim slučajevima, i uglavnom kad to nalaže javni interes, što može predstavljati negativan signal pružaocima usluga da se upuste u postupak dobijanja saglasnosti

Pri svemu tome, ne smatra se da je saglasnost za pružanje usluga vremenski ograničena ako se može obnoviti besplatno i bez ponovne provere ispunjenosti uslova, a takođe se ne smatra ni da je saglasnost za pružanje usluga vremenski ograničena ako je propisan rok u kojem je pružalac usluga dužan da počne da obavlja uslužnu delatnost pošto je dobio saglasnost

– Broj ovlašćenih pružalaca usluga može biti ograničen kada to nalaže ograničenost prirodnih resursa ili tehničkih kapaciteta za obavljanje određene uslužne delatnosti, pri čemu se saglasnost za pružanje usluge u ovom slučaju dobija u postupku po javnom pozivu, ograničena je vremenski i ne može se obnoviti bez sprovođenja postupka po javnom pozivu.

– Dobijanje saglasnosti za obavljanje uslužne delatnosti može se tražiti samo iz razloga zaštite javnog interesa i uz poštovanje principa srazmernosti i nediskriminacije, dok se postupak za dobijanje saglasnosti uređuje i vodi u skladu s principima zakonitosti, zaštite prava građana i zaštite javnog interesa, efikasnosti i ekonomičnosti, pravilnog i potpunog utvrđivanja odlučnih činjenica, dvostepenosti u rešavanju, pravnosnažnosti i pružanja pomoći stranci, što sprečava samovoljno postupanje organa javne vlasti pred kojim se vodi postupak. Uslovi za dobijanje saglasnosti za pružanje usluga omogućavaju zaštitu javnog interesa i u skladu s principima srazmernosti, nediskriminacije, javnosti i transparentnosti

– Troškovi sprovođenja postupka za dobijanje saglasnosti mogu biti samo razumni stvarni troškovi

– Postupak za dobijanje saglasnosti ne sme da odvraća pružaoce usluga od obavljanja uslužnih delatnosti, niti da odlaže ili komplikuje pružanje usluga bez osnovanog razloga, a u toku tog postupka se, takođe, ne može zahtevati ni da pružalac usluge ponovo ispuni uslove ako je već jednom ispunio iste ili po svrsi bitno slične uslove u RS ili u državi EEP

– Uslov za dobijanje saglasnosti za pružanje usluga ne sme da bude diskriminatoran u pogledu stvarnog ili registrovanog sedišta odnosno državljanstva ili prebivališta pružaoca usluge, njegovih osnivača, članova ili zaposlenih, a od pružaoca usluge se ne može zahtevati ispunjavanje određenih uslova koji bi predstavljali nepotrebne administrativne barijere pružaocima usluga (npr. da ima registrovano ili stvarno sedište odnosno da bude član profesionalnog ili strukovnog udruženja ili organizacije samo u jednoj državi EEP; da mu primarno sedište bude u RS; da je ranije obavljao odnosno bio registrovan za obavljanje predmetne uslužne delatnosti u RS; zaključivanjem ugovora o osiguranju od profesionalne odgovornosti s domaćim osiguravačem ili pribavljanjem garancije kod domaće banke, itd.)

– Saglasnost za pružanje usluge u ovom slučaju dobija se u transparentnom i nepristrasno sprovedenom postupku po javnom pozivu. Prilikom utvrđivanja opštih kriterijuma za davanje saglasnosti na osnovu javnog poziva organ javne vlasti vodi računa o javnom interesu.

– Saglasnost za pružanje usluga uključuje i mogućnost osnivanja zavisnih društava i obrazovanja ogranaka

Sloboda prekograničnog pružanja usluga

Negativni efekti

Pozitivni efekti

– Prekogranično pružanje usluge može se zakonom ograničiti

– Posebni uslovi u pogledu opreme i potrošnog materijala za obavljanje uslužne delatnosti mogu biti propisani

– Predlogom zakona uređeni su izuzeci od načelne zabrane ograničenja slobode prekograničnog pružanja usluga.

– Prekogranično pružanje usluge može se zakonom ograničiti samo ako je to neophodno za zaštitu javnog poretka, javne bezbednosti, javnog zdravlja ili životne sredine od stvarne i ozbiljne opasnosti, i to u skladu s principima nediskriminacije po osnovu države sedišta odnosno državljanstva pružaoca ili korisnika usluge, i srazmernosti ciljevima radi kojih je propisano

– Propisana je i izričita zabrana određenih ograničenja slobode prekograničnog pružanja usluga, uključujući i zabranu uslovljavanja poslovnim nastanjivanjem na teritoriji RS; dobijanjem saglasnosti od organa javne vlasti, upisom u privredni registar ili članstvom u profesionalnom ili strukovnom udruženju ili organizaciji u RS, osim kada je to predviđeno propisom kojim se domaće pravo usaglašava s pravom Evropske unije; posedovanjem isprave na osnovu koje se utvrđuje identitet, koju izdaje organ javne vlasti u RS, itd. Takođe, predviđeno je i da se pružaocu usluge koji nema sedište u RS ne može zabraniti da uspostavi odnosno koristi infrastrukturu potrebnu za obavljanje predmetne uslužne delatnosti. Sve ovo od velikog je značaja za davanje signala potencijalnim pružaocima usluga da će njihova prava biti poštovana.

– Posebni uslovi u pogledu opreme i potrošnog materijala za obavljanje uslužne delatnosti propisuju se samo ako su neophodni za zaštitu javnog zdravlja odnosno za sprovođenje ili unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu

– Prekogranično pružanje usluga na teritoriji RS ne može se otežavati odnosno onemogućavati merama ili propisima koji podstiču korisnike usluga da usluge pribavljaju od pružalaca usluga sa sedištem na teritoriji RS

– Prekogranično obavljanje uslužnih delatnosti samozaposlenih fizičkih lica ne može se usloviti zasnivanjem radnog odnosa. Sloboda prekograničnog pružanja usluga samozaposlenih lica ne može se narušavati propisima koji ograničavaju njihovu ugovornu sposobnost

– Sloboda prekograničnog pružanja državljaninu države EEP odnosno pravnom licu sa sedištem u državi EEP na teritoriji RS može biti ograničena samo u izuzetnim slučajevima, kada preti stvarna i ozbiljna opasnost po javno zdravlje ili životnu sredinu, pokretanjem postupka i izricanjem mere u skladu sa zakonom radi sprečavanja ili otklanjanja date opasnosti, pri čemu mera mora biti srazmerna opasnosti koja preti i mora da se izrekne pod određenim uslovima, kao i ako je prethodno okončan postupak uzajamne pomoći.

Prava korisnika usluga

Negativni efekti

Pozitivni efekti

– Opšti uslovi poslovanja pružaoca usluge mogu da sadrže posebne uslove za korišćenje usluga s obzirom na državljanstvo, prebivalište ili boravište korisnika usluge samo ako za to postoje opravdani razlozi, što bi moglo da oteža korišćenje usluga od strane korisnika usluga

– Korisnik usluga ima pravo na obaveštenost o opštim uslovima pod kojima se u državama EEP pružaju i koriste usluge, radi donošenja razumnih ekonomskih odluka o prekograničnom korišćenju usluga

– Propisana je i zabrana dikriminacije korisnika usluga po osnovu države sedišta odnosno državljanstva, prebivališta ili boravišta samog korisnika, i države sedišta odnosno državljanstva pružaoca, čiju uslugu koristi ili namerava da koristi

– Predviđeno je i da prekogranično korišćenje usluge ne može da se uslovi dobijanjem saglasnosti od organa javne vlasti, odnosno davanjem izjave pred tim organom, osim ako se isto zahteva za korišćenje te usluge kada je pružalac usluge poslovno nastanjen u RS, što obezbeđuje jednakost u tretmanu različitih pružalaca usluga

– Takođe, zabranjeno je i da se korisniku usluge onemogući ili oteža dobijanje finansijske pomoći za pribavljanje određene usluge, na osnovu činjenice što pružalac usluge nema sedište u RS, odnosno na osnovu mesta pružanja date usluge

– Nadležno ministarstvo dužno je da korisnicima usluga omogući da na sopstveni zahtev preko JEKT-a lako pristupe tačnim i potpunim informacijama od značaja za prekogranično korišćenje usluga, uključujući i uslove koje pružaoci usluga moraju da ispune u državi EEP, a naročito uslove koji se odnose na zaštitu potrošača; pravna sredstva i postupke za ostvarivanje i zaštitu prava korisnika usluga kada pružalac usluge nema sedište u RS; organizacije i udruženja koja pružaju praktičnu pomoć korisnicima usluga u državama EEP, te način na koji korisnik usluge stupa u neposredan kontakt s njima

Bezbednost i kvalitet usluga

Negativni efekti

Pozitivni efekti

– Obavezno predugovorno obaveštavanje korisnika usluga, kao i predugovorno obaveštavanje na zahtev korisnika je trošak za pružaoce usluga, ali je u skladu sa dobrim trgovinskim uzansama

– Odredba da ako pružalac usluge ne ispuni obavezu obaveštavanja, korisnik usluge može da zahteva poništenje ugovora, može da stvori troškove pružaocima usluga

– Predlogom zakona uređeno je da je, u situacijama kada određena uslužna delatnost pri normalnom obavljanju neposredno izaziva povećanu opasnost od smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja korisnika usluge ili trećeg lica, ili preti da ozbiljno naruši imovinsko stanje korisnika usluge je, pružalac usluge dužan da zaključi obavezno osiguranje od odgovornosti, ili, alternativo, da pruži dovoljno obezbeđenje za obavezu naknade štete. Ova odredba može da stvori dodatne troškove pružaocima usluga, ali su razlozi za propisivanje odredbe opravdani, premda je reč o smanjenju opasnosti od smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja

– Ako osiguranje odnosno sredstvo obezbeđenja koje pružalac usluge sa sedištem u državi EEP već ima – samo delimično pokriva rizik odgovornosti za štetu od opasne usluge, dužan je za pruži dovoljno obezbeđenje za rizik koji nije pokriven.

– Predlogom zakona uređene su i mešovite usluge, pri čemu se predviđa da se lica koja se bave regulisanim profesijama, kao i lica koja obavljaju poslove akreditacije, izdavanja sertifikata, tehničkog nadzora, ispitivanja ili testiranja, mogu da učestvuju u pružanju mešovitih usluga pod određenim uslovima, kao što su: da ne postoji sukob interesa odnosno nespojivost lica koja zajedno pružaju mešovitu uslugu; da je osigurana samostalnost i nezavisnost uslužne delatnosti za koju je zakonom propisano da je samostalna i nezavisna; da su pravila struke i profesionalne etike, a naročito pravila o profesionalnoj tajni, koja obavezuju pružaoce mešovite usluge međusobno usklađena. Slobodno pružanje mešovitih usluga može da se ograniči zakonom, na srazmeran i nediskriminatoran način, radi poštovanja gorenavedenih uslova.

– Propisano je obavezno predugovorno obaveštavanje korisnika usluge tj. da je pružalac usluge, u cilju održavanja i unapređenja bezbednosti i kvaliteta usluga, dužan da korisniku usluge blagovremeno i na jasan, pregledan, potpun i pristupačan način stavi na raspolaganje različite podatke koji su od značaja za uslugu, i to pre zaključenja ugovora, odnosno pre početka pružanja usluge ako se ugovor ne zaključuje u pisanoj formi. Obavezno predugovorno obaveštavanje pružalac usluge može izvršiti na različite načine propisane Predlogom zakona (stavljanjem na raspolaganje na mestu zaključenja ugovora, ili mestu pružanja usluge ako se ugovor ne zaključuje u pisanoj formi; predajom korisniku usluge informacionog materijala koji sadrži detaljan opis usluge i sve bitne podatke; dostavljanjem korisniku usluge elektronske adrese na kojoj su lako dostupni svi podaci). Sve ovo predviđeno je u cilju zaštite korisnika usluga od nedostatka informacija prilikom donošenja ekonomskih odluka, odnosno dobijanja pogrešnih informacija.

– Ako pružalac usluge ne ispuni obavezu obaveštavanja, korisnik usluge može da zahteva poništenje ugovora, pri čemu pravo da se zahteva poništenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zaključenja. Pravo je korisnika usluga da imaju sve potrebne informacije na raspolaganju kako bi mogli da donesu informisanu odluku. Takođe, pravo da se zahteva poništenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zaključenja, čime se štite pružaoci usluga, što umanjuje potencijalne negativne efekte ako dođe do poništenja ugovora.

– Pri ostvarivanju prava na poslovno nastanjivanje u RS, smatra se da je pružalac usluge sa sedištem u državi EEP ispunio obavezu obaveznog osiguranja od odgovornosti ako se već osigurao od odgovornosti odnosno dao dovoljno sredstvo obezbeđenja u državi EEP. Postojanje osiguranja od odgovornosti odnosno dovoljnog obezbeđenja pružalac usluge može da dokazuje ispravom koja mu je izdata u državi EEP.

– Uređeno je i jemstvo po sudskoj odluci, što znači da kada sud u izvršnom postupku obaveže pružaoca usluge sa sedištem u državi EEP da obezbedi ispunjenje svoje obaveze, dužan je da prihvati dovoljno sredstvo obezbeđenja iz države EEP.

Obaveza administrativne saradnje

Negativni efekti

Pozitivni efekti

– Obaveza RS da pristupi IMI sistemu za administrativnu saradnju i da elektronski razmenjuje podatke, na Predlogom zakona propisan način, sa državama EEP stvoriće troškove RS

– Ova obaveza RS omogućava kontrolu, očuvanje i unapređenje kvaliteta i bezbednosti usluga, kao i nadzora nad ponašanjem pružalaca usluga u pravnom prometu

Opštenje s organima javne vlasti, rokovi za odlučivanje i nadzor nad i kontrola poslovanja pružaoca usluga

Negativni efekti

Pozitivni efekti

– Obaveze organa javne vlasti u pogledu sprovođenja inspekcijskog ili drugog oblika nadzora ili kontrole, blagovremeno preduzimanja mera i materijalnih radnji u skladu sa zakonom prema pružaocima usluga sa sedištem u RS i pružaocima usluga sa sedištem u državi EEP, nadzor i kontrola na obrazloženi zahtev nadležnog organa države EEP i obaveštavanja nadležnog organa države EEP o sprovedenom nadzoru odnosno o preduzetim merama koje po njegovoj proceni najbolje odgovaraju razlozima zbog kojih mu se obratio nadležni organ države EEP, stvaraće troškove organima javne vlasti, te razmena podataka o poslovnom ugledu pružalaca usluga sa nadležnim organima države EEP, o odluci koja je doneta odnosno sankciji koja je izrečena u disciplinskom, prekršajnom ili krivičnom postupku, uz navođenje propisa koji su primenjeni, samo ako je predmetna odluka od neposrednog značaja za ocenu stručnosti i profesionalne pouzdanosti pružaoca usluge i ako je postala pravnosnažna i izvršna, kao i podataka o toku postupka, izjavljenim pravnim lekovima i vremenu koje je normalno potrebno za donošenje pravnosnažne i izvršne odluke.

Nadzor nad sprovođenjem predloženih odredaba i propisa donetih na osnovu njih

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem predloženih odredaba i propisa donetih na osnovu njih vrši ministarstvo koje obavlja poslove državne uprave koji se odnose na funkcionisanje tržišta i promet usluga preko tržišnih inspektora, kao i ministarstva koja obavljaju poslove državne uprave koji se odnose na obavljanje određenih uslužnih delatnosti preko odgovarajućih inspektora.

– Organi javne vlasti i pružaoci usluga dužni su da na zahtev ministarstva dostave sve podatke neophodne za obavljanje poslova iz delokruga rada ministarstva.

– Predlogom zakona su, zatim, uređena ovlašćenja inspektora i kaznene odredbe, a u okviru njih – prekršajna odgovornost i novčane kazne.

– Usaglašavanje opštih akata od strane pružaoca usluga sa odredbama predloženim u Predlogu zakona od dana pristupanja RS Evropskoj uniji – izazvaće troškove pružaocima usluga

– Opštenje s organima javne vlasti uređeno je na takav način da obezbeđuje efikasno postupanje organa javne vlasti i komunikaciju sa pružaocima i korisnicima usluga, što je preduslov za manje administrativno opterećenje pružalaca i korisnika usluga.

– Komuniciranje između nadležnog ministarstva i organa javne vlasti, sa jedne strane, i pružalaca i korisnika usluga sa druge strane, preko JEKT-a, uređeno je na takav način da se troši minimalno vreme na primanje i slanje informacija, kao i na traženje informacija od strane pružalaca i korisnika usluga o pravnim lekovima ili pravnim posledicama propuštanja organa javne vlasti da o zahtevu odluči u roku. Predviđeno je i ćutanje administracije u slučajevima ako organ javne vlasti propusti rok za odlučivanje, jer će se u tom slučaju smatrati da je zahtev za dobijanje saglasnosti usvojen u celini. Suprotno se može propisati samo zakonom, i to onda kada to nalaže javni interes. Predlagač je predvideo ovu odredbu iz razloga što je procenjeno da će sistem koji se ustrojava Predlogom zakona biti uspostavljen tako da omogućava efikasno postupanje, kao i da će organi javne vlasti imati dovoljno vremena za postupanje, te da bi neuvođenje principa ćutanja administracije moglo da nanese značajnu štetu pružaocima i korisnicima usluga.

– Nadzor nad i kontrola poslovanja pružaoca usluga omogućava nesmetano sprovođenje predloženih odredaba i propisa koji će biti doneti, a naročito kada poslovanje ovih lica u RS preti da izazove ili je izazvalo štetu u državi EEP,

– Mere upozorenja putem IMI sistema kada organ javne vlasti utvrdi da određene radnje, okolnosti ili način obavljanja uslužne delatnosti pružaoca usluge ugrožavaju ili prete da ugroze zdravlje ili bezbednost ljudi ili životnu sredinu na teritoriji RS ili države EEP, kada je da putem IMI sistema bez odlaganja o tome obavesti državu sedišta datog pružaoca usluge, sve uključene države EEP, kao i Evropsku komisiju, dužan da bez odlaganja o tome obavesti sve države EEP i Evropsku komisiju – imaju pozitivne efekte u smislu preventivnog delovanja.

Rešenja predložena u Predlogu zakona imaće uticaj na sledeće kategorije subjekata:

Pružaoci usluga – kako na one koji su državljani RS ili država EEP, odnosno pravna lica sa sedištem u RS ili državi EEP koji pružaju usluge na teritoriji RS, tako i na državljane RS odnosno pravna lica sa sedištem u RS koja pružaju usluge na teritoriji država EEP.

Neke od ključnih koristi, pored koristi navedenih u prvom delu ovog pitanja, a koje će ova kategorija subjekata imati su sledeće:

– besplatno obaveštavanje o uslovima i postupcima za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje odnosno za dobijanje saglasnosti za pružanje usluga u RS i državama EEP;

– pouzdano i lako pribavljanje svih obrazaca i dokumenata elektronskim putem preko JEKT-a da, što će dovesti do značajnog sniženja troškova za obavljanje administrativnih procedura, preduzimanje svih radnji u cilju ispunjavanja uslova odnosno sprovođenja postupka za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje odnosno dobijanje saglasnosti za pružanje usluga u RS; ova korist biće vidljiva u drugoj fazi uspostavljanja JEKT-a, čija je realizacija predviđena za period tri godine nakon završetka prve faze;

– dobijanje svih informacija o organima javne vlasti koji obavljaju poslove od značaja za funkcionisanje tržišta i promet usluga, njihovim nadležnostima te načinu na koji mogu da stupe u neposredan kontakt s njima, kao i o organizacijama i udruženjima koja pružaju praktičnu pomoć pružaocima usluga, i to sve već u prvoj fazi uspostavljanja JEKT-a, što podrazumeva dve godine od usvajanja odredaba predloženih Predlogom zakona;

– pristupanje tačnim i potpunim informacijama o načinu i uslovima za upis odnosno ostvarivanje uvida u javne registre i baze podataka o uslugama i pružaocima usluga, kao i o pravnim sredstvima i postupcima za ostvarivanje i zaštitu svojih prava;

– pojednostavljenje administrativnih procedura koje moraju da ispune kako bi otpočeli delatnost pružanja usluga ili nastavili istu da obavljaju;

– povećana sigurnost i poverenje u tržište usluga i uspostavljenu infrastrukturu sistema, kao i u komercijalne odnose i poslovne transakcije, koje ih zajedno ohrabruju da investiraju u poboljšanje svoje konkurentske pozicije i da na taj način ostvaruju profit.

Neki od potencijalnih troškova koje pružaoci usluga mogu snositi su:

– dokazivanje ispunjenosti uslova za dobijanje saglasnosti za pružanje određenih usluga određenom ispravom odnosno dokumentom dokaže ispunjenost uslova za dobijanje saglasnosti, u određenim slučajevima;

– trošak prevoda isprave odnosno dokumenta na jezik koji je u službenoj upotrebi u RS i dostavljanja tog prevoda organu javne vlasti u postupku dokazivanja ispunjenosti uslova za dobijanje saglasnosti, u određenim slučajevima;

– troškovi sprovođenja postupka za dobijanje saglasnosti, u određenim slučajevima;

– trošak obaveštavanja preko JEKT-a o osnivanju zavisnog društva u ciljy obavljanja uslužne delatnosti za koju je dobio saglasnost, kao i o tome da više ne ispunjava neki od uslova za dobijanje saglasnosti;

– trošak nastao zbog zakonskog ograničenja prostornog i vremenskog važenja saglasnosti za pružanje usluga, u određenim slučajevima odnosno kada to nalaže javni interes ili zbog zakonskog ograničenja prekograničnog pružanja usluga;

– trošak nastao zbog ograničavanja broja pružalaca određene usluge, u određenim situacijama;

– troškovi nastali zbog ispunjavanja posebnih uslova u pogledu propisane opreme i potrošnog materijala za obavljanje uslužne delatnosti;

– trošak poništenja ugovora od strane korisnika usluga, ako pružalac usluge ne ispuni obavezu obaveštavanja;

– trošak zaključenja obaveznog osiguranja od odgovornosti ili pružanja dovoljnog obezbeđenja za obavezu naknade štete, u određenim situacijama;

– trošak usaglašavanja opštih akata od strane pružaoca usluga sa odredbama predloženim u Predlogu zakona od dana pristupanja RS Evropskoj uniji.

Korisnici usluga (potrošači) – kako na one koji žive i rade u RS, tako i one koji žive i rade na području EEP.

Neke od ključnih koristi, pored koristi navedenih u prvom delu ovog pitanja, a koje će ova kategorija subjekta imati od donošenja i primene predloženih odredaba su:

– besplatno obaveštavanje o organima javne vlasti koji obavljaju poslove od značaja za funkcionisanje tržišta i promet usluga, njihovim nadležnostima te načinu na koji način mogu da stupe u neposredan kontakt s njima, kao i o organizacijama i udruženjima koja pružaju praktičnu pomoć korisnicima usluga;

– pristupanje tačnim i potpunim informacijama o načinu i uslovima za upis odnosno ostvarivanje uvida u javne registre i baze podataka o uslugama i pružaocima usluga, kao i o pravnim sredstvima i postupcima za ostvarivanje i zaštitu svojih prava;

– zaštita i garancija prava prilikom korišćenja usluga, te visok kvalitet usluga;

– veća mogućnost izbora zbog povećane konkurencije na tržištu usluga, dakle i bolji pristup i bolju raspoloživost usluga, naročito zbog olakšanog pristupa pružaocima usluga sa područja EEP. Povećana konkurencija bi trebalo da se odrazi i na pad cena usluga, ali i na povećanje kvaliteta usluga.

Potencijalni negativni efekti za korisnike usluga mogu da dođu do izražaja u situacijama ako opšti uslovi poslovanja pružaoca usluge sadrže posebne uslove za korišćenje usluga s obzirom na državljanstvo, prebivalište ili boravište korisnika usluge, što bi trebalo da se desi samo ako za to postoje opravdani razlozi.

Organi javne vlasti

Sistem pružanja usluga koji je predviđen Predlogom zakona na srednji i dugi rok će olakšati rad organa javne vlasti koji su nadležni za oblast usluga (naročito kada je u pitanju sprovođenje upravnih postupaka u ovoj oblasti). Pored koristi koje će snositi organi javne vlasti a koji su navedeni u prethodnom delu odgovora na ovo pitanje Analize efekata, a imajući u vidu da je zadatak uspostavljanja JEKT-a efikasnija komunikacija i bolje povezivanje državnih organa i razmena podataka koje poseduju, bitno je napomenuti da će uspostavljanjem JEKT-a i informatičkim povezivanjem institucija zaposleni imati mogućnost lakše provere informacija i brži završetak procedura, a takođe neće biti ni dodatnog štampanja papira i dostavljanja dokaza za neke podatke koje je lako proveriti u postojećim bazama.

Međutim, na kratki rok, određene odredbe iz Predloga zakona zahtevaće povećane troškove i angažovanje od strane organa javne vlasti, naročito do trenutka potpunog uspostavljanja JEKT-a, uključujući samu obavezu uspostavljanja JEKT-a i obavezu organa javne vlasti RS da razmenjuju informacije među sobom i s nadležnim organima država EEP preko JEKT-a; zatim, obavezu nadležnog ministarstva i organa javne vlasti da se staraju da omoguće pružaocima i korisnicima usluga da se na vlastiti upit obaveste o ustaljenom tumačenju i primeni propisa od značaja za poslovno nastanjivanje odnosno pružanje usluga, te da dobiju jednostavna opšta uputstva za postupanje u skladu s tim propisima, kao i da obaveštavaju pružaoce odnosno korisnike usluga o tome da je upit bez osnova ili pogrešno formulisan. Naravno, organi javne vlasti će imati i tekuće troškove u pogledu sprovođenja inspekcijskog ili drugog oblika nadzora ili kontrole, te blagovremenog preduzimanja mera i materijalnih radnji u skladu sa zakonom prema pružaocima usluga sa sedištem u RS i pružaocima usluga sa sedištem u državi EEP.

Zaposleni u organima vlasti – imaće koristi od modernizacije procesa i procedura u oblasti pružanja usluga, pre svega u pogledu treninga, sticanja novih veština i mogućnosti za razvoj karijere, a u krajnjoj liniji i u pogledu povećanja efikasnosti svog rada, preciznijeg rada i visine plata. Takođe, potpuna primena odredaba Zakona će, danom ulaska u EU, omogućiti jednostavniju komunikaciju da organima vlasti u drugim državama članicama preko IMI sistema;

Organizacije i udruženja u oblasti pružanja usluga – njihovo još veće angažovanje u oblasti usluga, a naročito po pitanju zaštite potrošača, dodatno se afirmiše odredbama Predloga zakona o uslugama. Takođe, njima će biti olakšano komuniciranje sa pružaocima i korisnicima usluga uz pomoć JEKT-a, što će im omogućiti da lakše i efikasnije ostvare svoju misiju;

Sama država – država u celini će imati koristi od uspostavljanja sistema usluga kakav je predviđen Predlogom zakona jer će isti omogućiti veću ravnotežu između ponude i tražnje za uslugama u RS. Takođe, transparentnost i pojednostavljenje procedura uticaće na povećanje poverenja u organe javne vlasti.

Svi nabrojani subjekti zajedno traže efikasniji pravni sistem koji će garantovati ostvarivanje prava i sloboda u oblasti pružanja usluga, te efikasno izvršavanje različitih administrativnih procedura i ugovora.

Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)

Kada su u pitanju privredni subjekti i to oni koji su postojeći i potencijalni pružaoci usluga, primena Zakona u budućem periodu, i to u kratkom roku najpre, može stvoriti ovoj kategoriji subjekata određene troškove, a oni su izlistani u odgovoru na prethodno pitanje. U srednjem i dugom roku, kada usaglase svoje poslovanje i akta sa odredbama iz Predloga zakona, ne bi trebalo da bude fiksnih troškova koje će morati da snose. Međutim, u određenim situacijama koje su navedene u odgovoru na prethodno pitanje, može doći do dodatnih troškova koje će ovi subjekti morati da snose, a to umnogome zavisi od najrazličitijeg spektra razloga, pa između ostalog i od toga da li će poštovati odredbe Predloga zakona ili ne.

Ovde treba napomenuti i da otvaranje granica i dolazak nove konkurencije treba da podstakne pružaoce usluga da ulažu dodatno u kadrove i tehnologiju, i to će neminovno nositi određene troškove ako privredni subjekti nastoje da podignu nivo svoje konkurentnosti. Takođe, privredni subjekti će imati i troškove prilagođavanja novim uslovima poslovanja usled jačanja strane konkurencije na domaćem tržištu i dolaska ozbiljnijih konkurenata.

Kada su građani u pitanju, i drugi korisnici usluga, ni na kratak, srednji ni dugi rok ne bi trebalo da bude dodatnih troškova koje će morati da snose zbog primene Predloga zakona.

Tokom osmišljavanja i izrade Predloga zakona, nastali su određeni troškovi za nadležno ministarstvo. Oni se mogu podeliti u dve grupe: troškovi za angažovanje eksperata i troškovi plata državnih službenika koji su bili angažovani na kontroli i usmeravanju rada eksperata, upodobljavanju konačne verzije Predloga zakona i pratećih akata i dokumenata proizvedenih na Projektu sa potrebama i zahtevima predlagača, potrebama privrednih subjekata i građana.

Usklađivanje propisa u ovoj oblasti podrazumeva i uspostavljanje jedinstvenih kontaktnih tačaka preko kojih će pružaocima i korisnicima usluga biti obezbeđene sve informacije koje su neophodne za otpočinjanje posla, kao i mogućnost da sve procedure završe elektronskim putem. Korišćenje jedinstvenih tačaka kontakta značajno smanjuje troškove transakcija i preduzeća i upravnih organa. Naime, prema istraživanju upotrebe Jedinstvene tačke kontakta, ona u Holandiji može da donese uštedu od oko 60 miliona evra godišnje, dok prema istraživanju sprovedenom od strane Velike Britanije, korišćenje prednosti Jedinstvene tačke kontakta treba da omogući uštedu između 3,8 i 13,7 evra po transakciji i predstavlja potencijalne kratkoročne dobitke od oko 20 miliona evra u toj zemlji.

Jedini dodatni troškovi koji će nastati tokom primene Zakona su oni koji će nastati u toku uspostavljanja JEKT-a. Za ovu svrhu potrebna su dodatna sredstva, koja nadležno ministarstvo nastoji da obezbedi iz međunarodnih izvora finansiranja.

Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti

Ulaskom RS u Evropsku uniju i punom primenom predloženih odredaba otvara se mogućnost da i pružaoci i korisnici usluga dobiju mogućnost da koriste sve prednosti jedinstvenog unutrašnjeg tržišta. Predložene odredbe posebno imaju za cilj uklanjanje prepreka za osnivanje poslovnih jedinica i slobodu pružanja usluga u EU, što smanjuje troškove koji inače nastaju zbog obavljanja različitih administrativnih aktivnosti i znatno utiču na demotivaciju privrednih subjekata, naročito malih i srednjih preduzeća da se bave određenom delatnošću. Takođe, korisnici usluga imaće pristup većem broju ponuđača i samim tim imaće veću mogućnost izbora što može dovesti i do smanjenja cena i višeg nivoa kvaliteta usluga. Ovo su samo neke od koristi koje su identifikovane i analizirane u odgovoru na prethodno pitanje.

Sa druge strane, u odgovoru na prethodno pitanje identifikovani su i troškovi koje će potencijalno snositi subjekti na koje će najverovatnije uticati rešenja predviđena Predlogom zakona. Identifikovani troškovi nisu mogli biti kvantifikovani ni monetizovani jer da li će do njih doći zavisi od velikog broja faktora.

Međutim, na osnovu kvalitativne analize troškova i koristi koja je predstavljena u odgovoru na prethodno pitanje, dolazi se do zaključka da će u kratkom roku negativni uticaji verovatno prevladati pozitivne posledice donošenja zakona, dok će u srednjem i dugom roku pozitivne posledice biti veće od troškova koje će izrada i sprovođenje Zakona stvoriti.

Kada je u pitanju komparativna analiza reforme sektora usluga kroz usaglašavanje nacionalnih zakonodavstava sa zakonodavstvom EU, Evropska komisija je pripremila Dokument o sprovođenju Direktive o uslugama 2011. godine, gde je dala dotadašnju ekonomsku analizu sprovođenja Direktive, predstavila stanje uvođenja JEKT u državama članicama, kao i pregled sprovođenja u njenim najvažnijim segmentima administrativnog pojednostavljenja, slobode osnivanja i komercijalnih komunikacija. Posebna pažnja posvećena je implementaciji člana 16 – sloboda pružanja (prekograničnih) usluga. Korišćeni su podaci o nivou administrativnih barijera pre uvođenja Direktive, kao i podaci krajem 2011. godine. Rezultat ove ekonomske analize pokazao je da usvajanje mera za sprovođenje Direktive od strane država članica generiše dodatnih 0,81% BDP–a EU, pri čemu je procenjeno da će se najveći deo efekata materijalizovati u periodu od narednih 5-10 godina (dakle najkasnije do 2020. godine) (bazni scenario). Uočen je značajan uticaj kako na ukupnu trgovinu i ekonomsku saradnju (7,2% više trgovine), tako i na rast stranih direktnih investicija (3,8% više stranih direktnih investicija unutar država članica) i produktivnost (rast produktivnosti za 4,8%). Dalje, ispostavilo se da je uticaj smanjenja barijera imao veći pozitivan uticaj na domaće tržište, prvenstveno u kratkom roku.

Drugi scenario (ambicioznija primena Direktive) takođe je analiziran, pri čemu dugoročni uticaj na ukupni BDP EU dostiže 1,23%. Po trećem scenariju (nulta tolerancija na barijere u pružanju usluga, tj. ukidanje svih ograničenja u obuhvatu Direktive o uslugama), ukupni efekat na BDP mogao bi dostići i do 2,6%.

Generalno gledano, analiza uticaja primene Direktive o uslugama pokazala je da je uticaj njenog sprovođenja različit između država članica, odslikavajući nivo do kojeg su barijere ukinute, a zaključak je da su zemlje koje su značajnije ukinule barijere pružanju usluga više uvozile, privlačile više evropskih stranih direktnih investicija i imale veći uticaj na rast ukupne produktivnosti. Konačno, s obzirom na to da ukupni uticaj zavisi i od sektorske strukture nacionalnih ekonomija, zemlje koje su više orijentisane na usluge, ukidanjem barijera, ostvaruju veći uticaj na privredni rast.

Uticaj na BDP varira od 0,4% BDP-a u Rumuniji, Bugarskoj, Malti, Austriji i Sloveniji, oko 1% u UK, Grčkoj, Francuskoj i Švedskoj, oko 1,4% u Luksemburgu i Španiji, te čak 1,7% uticaja na BDP na Kipru. Važno je napomenuti da je procena vršena na svega polovini sektora obuhvaćenih Direktivom o uslugama, te linearnom uticaju na preostale sektore, što podrazumeva da je moguće da uticaj na BDP bude i veći, posebno kada se posmatra duži rok.

Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija

Kao što je već navedeno, krajnji cilj ovog zakona jeste da unapredi tržište usluga, a time i da doprinese unapređenju tržišne privrede u celini, kao i da pozitivno utiče na konkurenciju u oblasti usluga. Bojazan da će liberalizacija tržišta usluga možda negativno uticati na domaće pružaoce usluga nije opravdana, naročito na dug rok, s obzirom na to da su analize pokazale da je oblast pružanja usluga izuzetno dinamična i pružaoci usluga su već navikli da se prilagođavaju različitim promenama u društvenoj i političkoj sferi u RS. Sa druge strane, novim privrednim subjektima koji žele da počnu da se bave pružanjem usluga (kako rezidentima tako i nerezidentima) biće samo olakšan pristup tržištu usluga u RS, a rezidentima će dodatno biti olakšan i pristup tržištima širom EEP. Povećana konkurencija će, kao što je već navedeno, pozitivno uticati na raspoloživost i kvalitet usluga, a neminovno i na smanjenje cena usluga.

Transparentnost i pojednostavljenje procedura, odnosno lakoća pristupa obavljanju određene uslužne delatnosti svakako će uticati na pojavu novih pružaoca usluga, odnosno povećanje zaposlenosti. Niži troškovi poslovanja kroz mogućnost da se procedure završe elektronskim putem uticaće na povećanje efikasnosti poslovanja privrednih subjekata, a samim tim i na povećanje efikasnosti celokupne privrede.

Pružaocima usluga sa sedištem u RS biće dostupno tržište EU bez komplikovanih administrativnih procedura. Takođe, otvaranjem granica i pružaocima iz zemalja EEP biće dostupno tržište RS što će povećati konkurenciju.

Osim toga, pojednostavljenje procedura i obezbeđivanje transparentnosti svih pravila i procedura za obavljanje određene uslužne delatnosti preko portala Jedinstvene elektronske tačke kontakta i mogućnost da sve procedure završe elektronskim putem pozitivno će stimulisati pojavu novih, naročito domaćih pružalaca usluga.

Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je, u skladu sa Programom javne rasprave koji je odredio Odbor za privredu i finansije Vlade, organizovalo javnu raspravu koja je trajala od 13. novembra do 6. decembra 2015. godine. U sklopu javne rasprave, organizovane su sledeće aktivnosti:

– Postavljeni su Nacrt zakona i obaveštenje na sajt Ministarstva i sajt e-uprave da je pokrenuta javna rasprava u trajanju od 21 dan, a radi pribavljanja mišljenja stručne i šire javnosti o Nacrtu zakona;

– Organizovan je centralni događaj u toku javne rasprave u formi okruglog stola 20. novembra 2015. godine u prostorijama Privredne komore Srbije na kojoj su učešće uzeli zainteresovani subjekti na koje se ovaj zakon odnosi, tako da su svi imali mogućnost da se izjasne i dostave sugestije i primedbe na ovaj zakon. Okruglom stolu su prisustvovali predstavnici: Komisije za zaštitu konkurencije, Advokatske komore Vojvodine, JP Pošta Srbije, JP Gas, Delegacije Evropske unije, Saveza računovođa i revizora Srbije, agencija za nekretnine, detektivskih agencija, advokatskih kancelarija, RATEL-a, Privredne komore Srbije i Privredne komore Beograda;

– Predstavljen je Nacrt zakona članovima Pregovaračke grupe 3 – Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga, 6. novembra 2015. godine. Prezentaciji su prisustvovali, pored predstavnika Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, predstavnici: Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva finansija, Republičkog geodetskog zavoda, Ministarstva pravde, Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine – Uprava za zaštitu bilja, Narodne banke Srbije, RATEL-a, Agencije za privredne registre, kao i Kancelarije za evropske integracije;

– Predstavljen je Nacrt zakona ministarstvima i članovima komora udruženja iz oblasti usluga koje su u nadležnosti ministarstava na koje se Direktiva odnosi 16. novembra 2015. godine. Prezentaciji su prisustvovali, pored predstavnika Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, predstavnici: Ministarstva privrede, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva poljoprivrede – Uprave za zaštitu bilja, Ministarstva pravde, Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture, Advokatske komore Srbije, Privredne komore Srbije, Udruženja arhitekata Srbije.

Po okončanju postupka javne rasprave Ministarstvo je analiziralo sve primedbe, predloge i sugestije učesnika u javnoj raspravi i prihvatila predloge koji su relevantni sa stanovišta predmeta zakona.

Takođe, na Nacrt zakona o uslugama komentare je dostavila i Evropska komisija, koji su se uglavnom odnosili na terminološko usklađivanje odredaba predloženih Nacrtom zakona sa Direktivom o uslugama, s obzirom na to da je na taj način bilo moguće bolje uskladiti navedena dva.

Nacrt zakona dobio je podršku svih uključenih zainteresovanih strana i zaključeno je da je opšta ocena da je tekst Nacrta zakona dobar, prihvatljiv za sve učesnike i usklađen sa savremenim tendencijama i zakonskim rešenjima. Kada su u pitanju komentari i sugestije učesnika u javnoj raspravi, komentara i sugestija nije bilo mnogo. Primedba Komisije za zaštitu konkurencije koja je stigla u toku javne rasprave odnosila se na odredbu koja se odnosi na primenu Nacrta na propise koji su odnose na zaštitu konkurencije, primedba se odnosila na terminološko usklađivanje sa Zakonom o zaštiti konkurencije i komentar je uvažen. Osim toga bilo je pitanja da li treba pojasniti da li univerzalne poštanske usluge spadaju u usluge na koje se Nacrt zakona odnosi (što je i učinjeno na javnoj raspravi), kao i da se izuzmu advokati i usluge koje oni pružaju iz Nacrt zakona što nije bilo moguće jer se Direktiva o uslugama koja se transponuje Nacrtom zakona o uslugama odnosi na advokate. Predstavniku Advokatske komore Vojvodine je to i objašnjeno na centralnoj javnoj raspravi, 21. novembra 2015. godine. Osim toga, na Pododboru za unutrašnje tržište koji se organizuje u postupku pregovora za prijem u Evropsku uniju, 3. decembra 2015. godine, predstavnici Evropske komisije, koji su od svojih predstavnika dobili informacije o sprovedenoj javnoj raspravi, su naglasili da je objašnjenje dato predstavnicima advokata u skladu sa Direktivom, odnosno da se Nacrt mora odnositi i na advokate.

Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava

Ostvarenje ciljeva koji su već navedeni u prethodnim delovima Analize efekata, a naročito sprovođenje Direktive o uslugama u sistemu RS veoma je složeno, zbog čega je nadležno ministarstvo osmislilo celokupni institucionalni sistem i neophodne mere i aktivnosti u cilju postizanja gore navedenog cilja, odnosno podržavanja procesa pristupanja RS Evropskoj uniji.

Kao prvi korak, razvijene su stručne osnove Strategije razvoja usluga u Republike Srbije, na kojima će se bazirati izrada predloga ove strategije kao akta koji će predstavljati okvir za strateški razvoj oblasti usluga u RS. Fokus strategije jeste na identifikaciji ključnih ciljeva koji se žele postići u oblasti pružanja usluga, kao i mera i aktivnosti za sprovođenje Direktive o uslugama i jačanje privrede RS. Tri glavna strateška cilja Strategije razvoja usluga u Republici Srbiji su:

Podrška pravu osnivanja / poslovnog nastanjivanja i slobode pružanja prekograničnih usluga, odnosno usklađivanje sa propisima Evropske unije u ovoj oblasti;

Unapređenje poslovnog ambijenta;

Promovisanje administrativne saradnje širom Evrope.

Kao jedna od glavnih mera za postizanje navedenih strateških ciljeva – predviđeno je donošenje zakona o uslugama, koja, između ostalog, propisuje i efikasno uvođenje i funkcionisanje elektronske Jedinstvene kontakt tačke u RS, putem koje će sva zainteresovana lica moći besplatno da se obaveste o uslovima i postupcima za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje, odnosno za dobijanje saglasnosti pružanja usluga u RS, i putem kojeg će kasnije biti omogućeno elektronsko sprovođenje upravnih postupaka od značaja za sektor usluga. Kao što je prethodno i rečeno,

Druge mere koje će još, pored donošenja zakona o uslugama i uspostavljanja Jedinstvene kontakt tačke, biti preduzete u cilju postizanja strateških ciljeva su i:

Izmene i dopune jednog broja sektorskih zakona koji na neopravdan način otežavaju ili onemogućavaju ostvarivanje slobode kretanja usluga, odnosno poslovnog nastanjivanja i prekograničnog bavljenja uslužnim delatnostima (deregulacija uslužnih delatnosti).

Naime, Predlogom zakona predviđeno je da se propisi kojima se uređuju pravo na poslovno nastanjivanje i sloboda prekograničnog pružanja usluga usklađuju sa odredbama predloženim u Predlogu zakona, pri čemu se ovo ne odnosi na zakone kojima se domaće pravo usaglašava s propisima Evropske unije o: upućenim radnicima u uslužnim delatnostima; audiovizuelnim uslugama; priznavanju stručnih kvalifikacija; ili primeni propisa o socijalnom osiguranju na radnike, samozaposlena lica i njihove porodice. Kao što je i navedeno u uvodnom delu ove Analize efekata, određeni broj odredaba domaćih propisa nije usaglašen sa Direktivom o uslugama, dok je za pojedine odredbe neophodno preispitati da li postoji javni interes čija zaštita, po pravilima same Direktive, opravdava postojeća nacionalna rešenja. Konačno, neke uslužne delatnosti na koje se odnosi Direktiva o uslugama nisu posebno uređene u pravnom poretku RS, i veliki broj sektorskih propisa propušta da se uopšte osvrne na pitanje prekograničnog pružanja usluga, odnosno i ne razmatra mogućnost da se u RS poslovno nastani pružalac usluga s primarnim sedištem u inostranstvu. Imajući sve ovo u vidu, i analizu pozitivno pravnog okvira, zbirno gledano, potrebno je da se sa Direktivom o uslugama usaglasi 50 važećih zakona, 29 pravilnika, dve uredbe, tri statuta i jedan kodeks.

Izrada i donošenje podzakonskih akata kojima će se sprovoditi ovaj zakon (Vlada će posebnim propisom urediti postupak prikupljanja i razmene podataka između organa javne vlasti i JEKT-a; ministar nadležan za poslove državne uprave koji se odnose na predmetnu uslužnu delatnost doneće pravilnik kojim se propisuju pravila postupanja po javnom pozivu; Vlada će utvrditi listu usluga koje se smatraju opasnim; plan je da sva tri podzakonska akta budu izrađena i usvojena u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona);

Stvaranje preduslova za samoregulaciju i afirmisanje samoregulacije u uslužnim delatnostima kroz rad profesionalnih i strukovnih udruženja i organizacija u cilju očuvanja i unapređenja bezbednosti i kvaliteta usluga na tržištu RS, kao i afirmisanje napora privrednih subjekata i građana da koriste JEKT kroz različite aktivnosti za svoje potrebe;

Sprovođenje različitih aktivnosti u cilju uspostavljanja i održavanja administrativne saradnje sa državama Evropskog ekonomskog prostora, što obuhvata i osnivanje posebne unutrašnje organizacione jedinice unutar nadležnog ministarstva koje će raditi na uspostavljanju JEKT-a kroz dve faze i upravljati njime; nadležno ministarstvo će se starati da JEKT bude ažuran, pregledan, jasan i jednostavan za korišćenje, kao i da sva zainteresovana lica mogu elektronskim putem preko JEKT-a pouzdano i lako da pribave sve obrasce i dokumenta i da preduzmu sve radnje u cilju ispunjavanja uslova odnosno sprovođenja postupka za ostvarivanje prava na poslovno nastanjivanje odnosno dobijanje saglasnosti za pružanje usluga u RS. Nadležno ministarstvo je solidno opremljeno kapacitetima za uspostavljanje JEKT-a, ali kontinuirano radi na unapređenju svojih ljudskih (kroz edukaciju i zapošljavanje), finansijskih (kroz obezbeđenje dodatnih sredstava) i tehničko-tehnoloških kapaciteta (kroz obezbeđivanje bolje opreme) kako bi bilo potpuno spremno za punu primenu predloženih rešenja. Isto važi i za partnerske organe državne uprave sa kojima će se raditi na uspostavljanju i održavanju JEKT sistema, a pre svega za Ministarstvo privrede, ali i za Republički sekretarijat za javne politike koji koordinator za izradu Programa ekonomskih reformi, gde je uspostavljanje JEKT-a jedna od 19 prioritetnih mera za sprovođenje strukturnih reformi. Kapaciteti ostalih partnera koji će biti angažovani na ovom poslu biće osnaženi uz pomoć samog nadležnog ministarstva.

Intenziviranje saradnje između nadležnog ministarstva i drugih organa javne vlasti nadležnih za oblast usluga (naročito saradnje sa organom državne uprave nadležnim za regulatornu reformu i koordinaciju izrade Programa ekonomskih reformi u RS), kao i svakodnevno pružanje stručne pomoći organima javne vlasti, pružaocima usluga, korisnicima usluga i organizacijama i udruženjima koja pružaju praktičnu pomoć pružaocima odnosno korisnicima usluga, i to u pogledu sprovođenja odredaba predloženih ovim zakonom i korišćenja JEKT-a, i ostvarivanja svojih prava i obaveza;

Informacione kampanje i obuke: organizovanje različitih seminara, obuka i radionica za pružaoce usluga; organizovanje informacionih kampanja za pružaoce i korisnike usluga; organizovanje različitih skupova za sve navedene kategorije subjekata u cilju razmene informacija;

Formiranje odgovarajućih baza podataka kojima bi se obezbedila transparentnost u procesu donošenja odluka vezanih za tržište, tržišnu konkurenciju i oblast pružanja usluga;

Redovno praćenje ostvarenja ciljeva utvrđenih prilikom izrade Predloga zakona, u okviru redovnih nadležnosti nadležnog ministarstva.

Kada je u pitanju stupanje na snagu predloženih odredaba, Predlog zakona predviđa da predložene odredbe stupe na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od dana pristupanja RS Evropskoj uniji, osim odredaba članova koji uređuju predmet zakona, značenje pojedinih izraza, primena zakona, odnos prema drugim zakonima i uspostavljanje JEKT-a.

S obzirom da je predviđena odložena primena većine predloženih članova i to do trenutka pristupanja RS Evropskoj uniji, procena je nadležnog ministarstva da ima dovoljno vremena da se sve osmišljene mere sprovedu blagovremeno i sa potpunim željenim uticajem na ostvarenje strateških ciljeva u oblasti pružanja usluga. Procena je, takođe, da će najveće kategorije subjekata na koje će predložena rešenja najverovatnije imati uticaj biti spremne za potpuno usaglašavanje svog poslovanja i ponašanja sa odredbama ovog zakona u trenutku kada on počne da se primenjuje u potpunosti, čemu će u značajnoj meri doprineti mere i aktivnosti koje nadležno ministarstvo planira da sprovede.

PRILOG 1.

Spisak usluga na koje se primenjuje Direktiva o uslugama

Spisak usluga na koje se primenjuje Direktiva o uslugama a koji je predstavljen u nastavku Analize efekata nije iscrpan. Direktiva o uslugama primenjuje se na sve uslužne privredne delatnosti (koje se po pravilu obavljaju uz naknadu), osim onih koje su izričito izuzete iz primene ove direktive. Međutim, ne postoji numerus clausus dozvoljenih uslužnih aktivnosti koje bi mogle iscrpno da se nabroje. U pitanju su sledeće usluge na koje se primenjuje Direktiva o uslugama:

geodetske usluge, arhitektonske usluge, građevinarske i projektantske usluge (izrada projektne dokumentacije i građenje objekata), usluge rušenja objekata, kontrola projektne dokumentacije, kontrola kvaliteta građenja, kontrola energetske efikasnosti objekata, usluge auto škole, obuka pilota, obuka padobranaca, obuka pilota paraglajdera, obučavanje vatrogasno spasilačkog osoblja, veterinarske usluge, veterinarske laboratorijske usluge, obeležavanje i evidentiranje domaćih životinja, usluge smeštaja životinja, obuka životinja, usluge u oblasti stočarstva (laboratorijsko testiranje, veštačko osemenjivanje, usluge inkubatorske stanice, selekcija pčelinjih matica), kontrola kvaliteta hrane za domaće životinje, promet hrane za domaće životinje, kontrola produktivnosti i očuvanje osobina domaćih životinja, trgovina poljoprivrednim i stočarskim proizvodima, trgovina ribom, skladištenje poljoprivrednih proizvoda, obuka i provera znanja savetnka za hemikalije, predavač koji vrši obuku savetnika za hemikalije, savetnik za hemikalije, savetodavne usluge u poljoprivredi, laboratorijska ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje, kontrola proizvodnje semena, uzorkovanje semena, dorada semena, promet semenom, kontrola održavanja sorte, melioracija livada i pašnjaka, rekultivacija, pretvaranje neobradivog zemljišta u obradivo, kontrola obradivog poljoprivrednog zemljišta, održavanje sistema za navodnjavanje, promet bilja, promet sadnog materijala, gazdovanje lovištima, advokatske usluge, zastupanje u oblasti intelektualne svojine, usluge sudskog veštačenja, usluge sudskih tumača, usluge sudskih procenitelja, revizorske usluge, računovodstvene usluge, usluge poreskog savetovanja, usluge finansijskog savetovanja, optičarske usluge, sertifikacija organskih proizvoda, laboratorijsko ispitivanje zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe, usluge privatnih istražitelja (detektiva), obučavanje lica koja vrše poslove privatnog obezbeđenja, usluge zapošljavanja, usluge socijalne zaštite (koje pružaju privatne organizacije izvan sistema socijalne zaštite, npr. usluge doma za stara lica, pomoć u kući, i sl.), usluge koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, sportske i rekreativne usluge (fitnes usluge, usluge spa centara, nutricionističke usluge i sl.), usluge posredovanja u prometu nepokretnosti, usluga procene vrednosti nepokretnosti, turističke usluge (organizovanje putovanja, posredovanje u prodaji turističkog putovanja, usluge turističkog vodiča, pratioca i animatora, lovnoturistička delatnost, nautička delatnost), ugostiteljske usluge, usluge distribucije, veleprodaja i maloprodaja, skladištenje robe, marketinške usluge, konsalting usluge, zanatske usluge (električarske usluge, vodoinstalaterske usluge, molerske usluge, krojačke usluge, tašnerske usluge, održavanje alata, automehaničarske usluge, limarske usluge, lekarske usluge, zavarivačke usluge, bravarske usluge), usluge iznajmljivanja motornih vozila, usluge iznajmljivanja plovila, usluge iznajmljivanja bicikala, usluge privrednih komora, usluge u oblasti kulture i umetnosti (usluge samostalnih umetnika, stručnjaka, izvođača i saradnika u kulturi), izdavaštvo, izdavanje novina, novinske agencije, usluge veb portala, bibliotečke usluge, usluge u oblasti obrazovanja (predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje), obrazovanje odraslih, izdavanje udzbenika, usluge u oblasti energetike, ugradnja i servisiranje opreme, inženjerske usluge, programerske usluge, aerofotografija, usluga tetoviranja i postavljanja pirsinga, usluge pomoći u domaćinstvu, usluge frizera i kozmetičara, testiranje i sertifikacija, ocenjivanje usaglašenosti proizvoda sa tehničkim zahtevima, akreditacija za ocenjivanje usaglašenosti, merenje zagađenja u vazduhu, usluge kolektivnog ostvarivanja autorskog prava i srodnih prava, usluge prevođenja, usluge pranja odeće i hemijskog čišćenja, usluge čišćenja poslovnog i stambenog prostora.

PRILOG 2.

Broj registrovanih aktivnih poslovnih subjekata u RS prema pravnoj formi (obliku organizovanja) i sektoru delatnosti prema Klasifikaciji delatnosti

 

Tabela: Broj registrovanih aktivnih poslovnih subjekata u RS prema pravnoj formi (obliku organizovanja) i sektoru delatnosti prema Klasifikaciji delatnosti

– Stanje 30. 09. 2015. –

 

 

 

Pravna forma(oblik organizovanja)

Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo

Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija

Snabdevanje vodom; upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada i slične aktivnosti

Građevinarstvo

Trgovina na veliko i trgovina na malo; popravka motornih vozila i motocikala

Saobraćaj i skladištenje

Usluge smeštaja i ishrane

Informisanje i komunikacije

Poslovanje nekretninama

Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti

Administrativne i pomoćne uslužne delatnosti

Obrazovanje

Zdravstvena i socijalna zaštita

Umetnost; zabava i rekreacija

Ostale uslužne delatnosti

Delatnost domaćinstva kao poslodavca; delatnost domaćinstava koja proizvode robu i usluge za sopstvene potrebe

Ortačko društvo

93

2

9

102

860

150

83

75

4

213

50

89

2

10

37

0

Komanditno društvo

20

0

0

16

126

24

4

11

3

24

10

9

0

2

6

0

Društvo sa ograničenom odgovornošću

2857

874

929

9425

45465

6393

4633

5322

1273

13807

3674

1115

103

842

1284

2

Akcionarsko društvo

89

14

9

157

173

58

66

45

32

101

29

8

3

4

11

0

Udruženje / savez udruženja

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

54

0

186

0

26027

0

Privredna komora

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

26

0

Poslovno udruženje

3

0

0

1

0

2

0

0

0

1

0

0

0

0

57

0

Ogranak stranog pravnog lica

0

2

7

107

82

20

2

32

19

59

12

2

0

1

3

0

Predstavništvo stranog pravnog lica

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

1297

0

0

0

0

0

Preduzetnik – samostalna radnja

2433

53

412

17684

56630

26141

19922

6846

775

18090

6385

1383

4382

2259

18105

1

Preduzetnik – ortačka (zajednička) radnja

0

0

1

3

20

0

6

0

0

2

0

0

0

0

3

0

Opšte udruženje

0

0

0

0

0

0

0

0

0

1

0

0

0

0

177

0

Profesionalna komora

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

0

16

0

PRILOG 3.

Pokazatelji od značaja za uslužni sektor

Tabela: Pokrivenost ukupnih i poslovnih rashoda prihodima po sektorima

Opis

2010

2011

2012

2013

Pokrivenost ukupnih rashoda ukupnim prihodima u %

Pokrivenost poslovnih rashoda poslovnim prihodima u %

Pokrivenost ukupnih rashoda ukupnim prihodima u %

Pokrivenost poslovnih rashoda poslovnim prihodima u %

Pokrivenost ukupnih rashoda ukupnim prihodima u %

Pokrivenost poslovnih rashoda poslovnim prihodima u %

Pokrivenost ukupnih rashoda ukupnim prihodima u %

Pokrivenost poslovnih rashoda poslovnim prihodima u %

Privredna društva – ukupno

99,1

104,4

101,5

104,1

99,4

121

100,3

104,5

F -Građevinarstvo

97,7

107,9

99,8

104,9

94

191

97,4

103,1

G- Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala

100,1

103,2

101

103,2

100,8

125,5

101,1

103

I – Usluge smeštaja i ishrane

90,6

97,2

92,4

97,4

91,2

195,6

95,8

99,4

J – Informisanje i komunikacije

104,1

115,5

112,6

115,7

106,2

85

111,9

117,3

L – Poslovanje nekretninama

75,7

131,4

94,4

127,8

76,4

678,9

67,2

139,6

M – Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti

101,2

105,3

110,2

104,5

101,2

47

103,4

105,2

A –Administrativne i uslužne delatnosti

98,6

110,9

104,9

109,6

102,5

137,8

103,8

105,5

Tabela: Stopa prinosa na ukupna sredstva posle oporezivanja po sektorima

Stopa prinosa na ukupna sredstva posle oporezivanja

2009

2010

2011

2012

2013

Privredna društva – ukupno

0,1

0,2

2,1

0,4

0,9

G- Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala

1,8

1,1

2,6

1,3

2,1

I – Usluge smeštaja i ishrane

-3,2

-2,6

-1,9

-2,6

-0,8

J – Informisanje i komunikacije

2,1

1,9

6,2

4,5

7,1

L – Poslovanje nekretninama

0,5

-3,2

0,6

-3,4

-4,3

M – Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti

2,4

1,3

5,6

0,9

1,6

A –Administrativne i uslužne delatnosti

1,0

-0,9

5,3

3,2

4,2

Tabela: Stopa prinosa na sopstveni kapital posle oprezivanja po sektorima

Stopa prinosa na sopstveni kapital posle oporezivanja

2009

2010

2011

2012

2013

Privredna društva – ukupno

-2,9

-2,9

2,2

-1,9

-0,5

G- Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala

1,4

-1,7

4,3

-0,8

4,1

I – Usluge smeštaja i ishrane

-8,2

-9,0

-7,9

-9,5

-5,2

J – Informisanje i komunikacije

2,4

2,2

16,5

10,9

18,9

L – Poslovanje nekretninama

-4,6

-23,3

-6,9

-27,6

-32,4

M – Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti

3,3

0,6

10,6

0,2

2,3

A –Administrativne i uslužne delatnosti

-1,4

-10,0

-21

7,8

16,7

Tabela: Opšti racio likvidnosti po sektorima

Opšti racio likvidnosti

2009

2010

2011

2012

Privredna društva – ukupno

0,96

0,95

0,93

0,95

G- Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala

1,00

1,0

1,01

1,02

I – Usluge smeštaja i ishrane

0,7

0,59

0,63

0,72

J – Informisanje i komunikacije

0,84

0,84

0,76

0,86

L – Poslovanje nekretninama

0,84

0,96

0,94

0,78

M – Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti

1,19

1,16

1,13

1,15

A –Administrativne i uslužne delatnosti

0,78

0,78

0,88

0,83

Tabela: Zaposlenost po sektorima

Zaposlenost po sektorima

2012

2013

2014

Ukupno

1.341.114

1.338.082

1.323.831

G- Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala

183.973

180.037

180.123

I – Usluge smeštaja i ishrane

20.306

19.945

19.791

J – Informisanje i komunikacije

39.936

40.258

41.162

L – Poslovanje nekretninama

3.030

3.056

3.502

M – Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti

54.219

56.491

54.747

A –Administrativne i uslužne delatnosti

29.805

34.726

38.490

Umetnost, zabava i rekreacija

22.339

22.645

22.173

Ostale usluge

14.386

11.933

12.225

Tabela: Novoosnovana privredna društva

2010

2011

2012

2013

Ukupno

7.792

7.130

6.936

7.004

% od ukupnog broja privrednih društava

8,6

7,8

7,5

7,4

G – Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala

2.712

2.506

2.532

2.593

% od broja novoosnovanih privrednih društava

34,8

35,1

36,5

37

M-Stručne, naučne, inovacine i tehničke delatnosti

984

897

853

831

% od broja novoosnovanih privrednih društava

12,6

12,6

12,3

11,9

Tabela: Zarade po sektorima

Zarade po sektorima

Bruto zarade

Neto zarade

Lančani indeks

2013

2014

2013

2014

Nominalna vrednost

Realna vrednost

Ukupno

60.708

61.426

43.932

4.530

101,2

98,3

G- Trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikala

45.677

45.801

33.614

33.827

100,3

97,5

I – Usluge smeštaja i ishrane

33.044

33.602

24.362

24.885

101,7

98.8

J – Informisanje i komunikacije

91.688

104.502

67.431

78.583

114

110,8

M – Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti

85.751

88.374

63.056

65.143

103,1

100,2

A –Administrativne i uslužne delatnosti

43.237

46.225

31.413

33.507

106,9

103,9

Umetnost, zabava i rekreacija

57.472

56.225

41.502

40.613

97,8

95

Ostale usluge

43.802

45.240

32.121

33.366

103,3

100,4

PRILOG 4.

Podaci u vezi sa trgovinom u RS, kao najznačajnijim segmentom uslužnih delatnosti

1. Kretanje BDP-a trgovine 2002-2014, u tekućim cenama u RSD i EUR* (trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila i motocikala)

BDP trgovine,

u milionima RSD-tekuće cene*

BDP trgovine,

u milionima evra

2002

59040.7

972.8

2003

74754.3

1148.0

2004

104091.3

1431.9

2005

166261.6

2003.4

2006

199848.6

2376.0

2007

240087.3

3002.4

2008

281863.6

3461.0

2009

283565.8

3018.2

2010

289461.5

2809.1

2011

324017.5

3178.2

2012

345902.5

3057.6

2013

377600.9

3337.6

2014*

379000.0

3230.9

* Trgovina na veliko i malo; popravka motornih vozila i motocikala

**Procena za 2014. godinu Ekonomskog fakulteta u Beogradu, urađena za potrebe izrade Predloga strategije razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine

Izvor: RZS

2. Kretanje realnog BDP-a trgovine 2002-2014, u stalnim cenama iz 2010. godine (trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila i motocikala)

BDP trgovine, mil. RSD-stalne cene**

2002

132119.7

2003

153236.1

2004

183923.1

2005

251227.4

2006

275580.9

2007

315112.5

2008

327181.8

2009

298330.8

2010

289461.5

2011

290566.5

2012

292955.0

2013

297416.1

2014*

296500

* Procena za 2014. godinu Ekonomskog fakulteta u Beogradu, urađena za potrebe izrade Predloga strategije razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine

Izvor: RZS

3. BDP trgovine, stope realnog rasta, ukupno, trgovina na veliko, trgovina na malo (trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila i motocikala); Stope realnog rasta BDP trgovine, u %

Ukupno

Trgovina na veliko

Trgovina na malo

Popravka motornih vozila

2002

21.2

22.3

22.8

6.8

2003

16.0

13.8

19.8

8.6

2004

20.0

14.7

25.0

28.8

2005

36.6

18.9

56.6

21.9

2006

9.7

18.0

0.6

31.9

2007

14.3

30.8

-2.2

19.2

2008

3.8

4.3

3.1

4.0

2009

-8.8

-10.0

-5.7

-16.2

2010

-3.0

-2.9

-3.6

-0.4

2011

0.4

5.4

-5.5

-2.8

2012

0.8

1.2

2.3

-9.4

2013

1.5

0.8

2.0

3.8

2014*

-0.3

2.4

-4.6

3.2

*Procena za 2014. godinu Ekonomskog fakulteta u Beogradu, urađena za potrebe izrade Predloga strategije razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine

Izvor: RZS

4. Udeo BDP-a trgovine u BDP, u %, u stalnim i tekućim cenama, 2002-2014 (trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila i motocikala)

Udeo u stalnim cenama,%

Udeo u tekućim cenama,%

2002

5.9

5.7

2003

6.6

6.1

2004

7.2

7.2

2005

9.3

9.5

2006

9.8

9.7

2007

10.5

10.2

2008

10.4

10.3

2009

9.8

9.8

2010

9.4

9.4

2011

9.3

9.5

2012

9.5

9.7

2013

9.4

9.7

2014*

9.3

9.8

* Procena za 2014. godinu Ekonomskog fakulteta u Beogradu, urađena za potrebe izrade Predloga strategije razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine

Izvor: RZS

5. Struktura BDP-a trgovine na bazi stalnih cena, 2002-2014 (trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila i motocikala)

Trgovina na malo

Trgovina na veliko

Trgovina

motornim vozilima

Trgovina-ukupno

2002

40.4

52.6

7.2

100.0

2003

41.8

51.6

6.7

100.0

2004

43.5

49.3

7.2

100.0

2005

49.9

42.9

6.4

100.0

2006

45.7

46.2

7.7

100.0

2007

39.1

52.8

8.0

100.0

2008

38.9

53.1

8.1

100.0

2009

40.2

52.4

7.4

100.0

2010

39.9

52.5

7.6

100.0

2011

37.6

55.1

7.4

100.0

2012

38.2

55.2

6.6

100.0

2013

38.4

54.8

6.8

100.0

2014*

38.1

55.6

6.3

100.0

* Procena za 2014. godinu Ekonomskog fakulteta u Beogradu, urađena za potrebe izrade Predloga strategije razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine

Izvor: RZS

6. Broj zaposlenih u maloprodaji i veleprodaji, 2002-2014

Zaposleni u maloprodaji

Zaposleni u veleprodaji

Zaposleni u maloprodaji i veleprodaji-ukupno

2002

239304

85492

324796

2003

223116

94917

318033

2004

283092

79149

362241

2005

299248

75582

374830

2006

259022

73583

332605

2007

289009

77051

366060

2008

288926

60605

349531

2009

301424

63227

364651

2010

299080

63550

362630

2011

260548

86081

346629

2012

237584

73183

310767

2013

207300

73400

280700

2014*

205000

73500

278500

* Procena za 2014. godinu Ekonomskog fakulteta u Beogradu, urađena za potrebe izrade Predloga strategije razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine

Izvor: RZS

7. Udeo zaposlenih u trgovini na malo i veliko u ukupnoj zaposlenosti, 2002-2014

Zaposleni u maloprodaji i veleprodaji-ukupno

Zaposleni u privredi RS

Udeo zaposlenih u maloprodaji i veleprodaji u odnosu na privredu Srbije, u %

2002

324796

2066721

15.72

2003

318033

2041395

15.58

2004

362241

2050854

17.66

2005

374830

2068964

18.12

2006

332605

2025627

16.42

2007

366060

2002344

18.28

2008

349531

1999476

17.48

2009

364651

1889085

19.30

2010

362630

1795775

20.19

2011

346629

1746138

19.85

2012

310767

1727048

17.99

2013

280700

1715164

16.37

2014*

278500

1697686

16.40

* Procena za 2014. godinu Ekonomskog fakulteta u Beogradu, urađena za potrebe izrade Predloga strategije razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine

Izvor: RZS

8. Struktura zaposlenih u trgovini 2002-2014; Struktura u % (bez trgovine motornim vozilima i motociklima)

Udeo zaposlenih u maloprodaji, u %

Udeo zaposlenih u veleprodaji, u %

Zaposleni u maloprodaji i veleprodaji-ukupno

2002

73.7

26.3

100.0

2003

70.2

29.8

100.0

2004

78.2

21.8

100.0

2005

79.8

20.2

100.0

2006

77.9

22.1

100.0

2007

79.0

21.0

100.0

2008

82.7

17.3

100.0

2009

82.7

17.3

100.0

2010

82.5

17.5

100.0

2011

75.2

24.8

100.0

2012

76.5

23.5

100.0

2013

73.9

26.1

100.0

2014*

73.6

26.4

100.0

* Procena za 2014. godinu Ekonomskog fakulteta u Beogradu, urađena za potrebe izrade Predloga strategije razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine

Izvor: RZS

9. Kretanje prometa u trgovini na malo i veliko, 2002-2014; Stalne cene iz 2010. godine, u milionima RSD

Promet na malo

Promet na veliko*

2002

153861

1093163

2003

206753

1133610

2004

314248

1344661

2005

539837

1406609

2006

711589

1546700

2007

1120510

1732293

2008

1441310

1803931

2009

1125055

1716393

2010

1229199

1763037

2011

917029

1822687

2012

961839

1866875

2013

919211

1775905

2014

941272

1693347

* Procena za 2014. godinu Ekonomskog fakulteta u Beogradu, urađena za potrebe izrade Predloga strategije razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine

Izvor: RZS

10. Kretanje prometa u trgovini na malo u tekućim cenama i stalnim cenama u milionima RSD

Kretanje prometa u trgovini na malo u tekućim cenama

Kretanje prometa u trgovini na malo u stalnim cenama iz 2010. godine

2002

301467

153861

2003

356930

206753

2004

460108

314248

2005

650503

539837

2006

791750

711589

2007

1021342

1120510

2008

1231758

1441310

2009

1130685

1125055

2010

1229199

1229199

2011

1118441

917029

2012

1196095

961839

2013

1203966

919211

2014

1253924

941272

Izvor: RZS

11. Kretanje prometa u trgovini na malo i veliko, ukupno, u tekućim cenama 2002-2014, u milionima RSD

Promet na malo

Promet na veliko

Promet -ukupno na veliko i malo

2002

301467

525187

826653.5

2003

356930

568272

925201.7

2004

460108

736949

1197057.4

2005

650503

896990

1547493

2006

791750

1108487

1900237

2007

1021342

1311976

2333318

2008

1231758

1544867

2776625

2009

1130685

1586734

2717419

2010

1229199

1763037

2992236

2011

1118441

2022707

3141148

2012

1196095

2259030

3455125

2013

1203966

2278300

3482266

2014

1253924

2209689

3463613

Izvor: RZS

12. Kretanje prometa u trgovini na veliko u stalnim cenama iz 2010. godine* ( 2002-2014); u milionima RSD

Promet u trgovini na veliko

Stopa realnog rasta, %

2002

1092909

2003

1133610

3.7

2004

1344661

18.6

2005

1406609

4.6

2006

1546700

10.0

2007

1732293

12.0

2008

1803931

4.1

2009

1716393

-4.9

2010

1763037

2.7

2011

1822687

3.4

2012

1866875

2.4

2013

1775905

-4.9

2014

1693347

-4.6

* Procena za 2014. godinu Ekonomskog fakulteta u Beogradu, urađena za potrebe izrade Predloga strategije razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine

Izvor: RZS

13. Stope realnog rasta prometa u trgovini na malo i veliko, ukupno, u % 2002-2014

Realni rast prometa u trgovini na malo*

Realni rast prometa u trgovini na veliko**

2002

22.8

Nema podatka

2003

13.5

3.7

2004

17.9

18.6

2005

21.5

4.6

2006

8.3

10.0

2007

22.1

12.0

2008

6.7

4.1

2009

-15.0

-4.9

2010

0.5

2.7

2011

-18.0

3.4

2012

-1.9

2.4

2013

-5.1

-4.9

2014**

2.4

-4.6

* Procena za 2014. godinu Ekonomskog fakulteta u Beogradu, urađena za potrebe izrade Predloga strategije razvoja trgovine Republike Srbije do 2020. godine

Izvor: RZS