VII. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
1. Određivanje problema koje zakon treba da reši
Zakon o privrednim društvima („Službeni glasnik RS”, broj 36/11, 99/11, 83/14 – dr. zakon i 5/15), kao zakon od naročitog značaja za razvoj privrede Republike Srbije i stvaranja povoljnog poslovnog okruženja za osnivanje i poslovanje privrednih subjekata, neophodno je izmeniti i dopuniti sa ciljem otklanjanja nedostataka uočenih u njegovoj dosadašnjoj primeni. Shodno navedenom, izmene i dopune zakona rezultat su analize problema uočenih u dosadašnjoj primeni zakona, kao i analize mogućnosti njihovog prevazilaženja novim zakonskim rešenjima, sa stanovišta povećanja efikasnosti primene Zakona.
Navedeni problemi uočeni su naročito u domenu potrebe da se izvrši unapređenje odredaba koje se odnose na zaštitu prava manjinskih akcionara. Tako je omogućeno da članovi društva sa ograničenom odgovornošću koji poseduju ili zastupaju 10 % udela društva mogu da sazovu sednicu društva. Naime, Predlogom zakona propisuje se da se sednica skupštine obavezno saziva kada to u pisanom obliku zahtevaju članovi društva koji imaju ili zastupaju najmanje 10 % (umesto dosadašnjih 20%) glasova, ako osnivačkim aktom nije određeno da to pravo imaju i članovi koji zajedno imaju ili zastupaju manji procenat glasova. Omogućeno je da jedan ili više članova društva koji poseduju ili zastupaju najmanje 5 % (umesto dosadašnjih 10%) udela u osnovnom kapitalu društva, mogu putem pisanog obaveštenja društvu staviti dodatne tačke na dnevni red sednice. Navedenim intervencijama izjednačen je položaj članova društva sa ograničenom odgovornošću sa pravom na predlaganje dopune dnevnog reda jednog ili više akcionara koji poseduju najmanje 5% akcija sa pravom glasa.
Takođe, problem koji bi trebalo prevazići Predlogom zakona, jeste problem u pogledu raspolaganja imovinom velike vrednosti, gde su intervencije bile neophodne iz razloga što je primena postojećih odredaba u praksi izazivala niz nedoumica, naročito po pitanju definisanja šta se smatra povezanim sticanjem. Naime, važećim odredbama člana 470. Zakona propisano je da se pod jednim sticanjem, odnosno raspolaganjem smatra i više povezanih sticanja, odnosno raspolaganja izvršenih u periodu od godinu dana, pri čemu se kao vreme nastanka uzima dan izvršenja poslednjeg sticanja, odnosno raspolaganja. S toga je bilo potrebno precizirati šta se smatra povezanim sticanjem, odnosno otkloniti nedoumicu, jer ista sprečava privrednu delatnost u obimu koji bi mogao da postoji i dovodi u sumnju i nesiguran pravni položaj poverioce i investitore usled nemogućnosti da znaju i budu sigurni da li je ili nije u pitanju imovina velike vrednosti. Zbog svega navedenog u članu 470. Zakona unete su nove odredbe kojima se propisuje da se pod jednim sticanjem, odnosno raspolaganjem imovinom velike vrednosti ne smatra istovremeno uspostavljanje založnog prava, hipoteke ili drugog sredstva obezbeđenja koje privredno društvo daje radi obezbeđenja sopstvene obaveze po ugovoru o kreditu, zajmu ili drugom pravnom poslu, u kom slučaju se najveća vrednost pojedinačne pravne radnje, odnosno pravnog posla uzima kao vrednost po kojoj se utvrđuje imovina velike vrednosti. Takođe, novounetim odredbama precizirano je da će se pod povezanim sticanjem, odnosno raspolaganjem, smatrati više pojedinačnih poslova, odnosno pravnih radnji koji se preduzimaju radi ostvarivanja istog cilja, odnosno svrhe ili njihova povezanost proizlazi iz prirode pravnog posla radi čijeg se izvršenja ti pravni poslovi i pravne radnje preduzimaju
S obzirom da se u praksi javljaju slučajevi u kojima su privredna društva-izdavaoci finansijskih instrumenata brisani iz registra privrednih subjekata po osnovu okončanja likvidacije, a da nisu izvršili ispis finansijskih instrumenata u Centralnom registru depou i kliringu hartija od vrednosti, bilo je potrebno uvesti obavezu sprovođenja postupka ispisa finansijskih instrumenata pre brisanja privrednog subjekta iz registra privrednih subjekata. Posledica nedostatka ove obaveze u zakonskoj regulativi jeste postojanje aktivnih akcija izdavaoca koji praktično više ne postoje. Radi otklanjanja navedenih nedostataka, odredbe kojima se uređuje okončanje likvidacije (član 543. Zakona), dopunjene su u smislu da se po okončanju likvidacije društvo briše iz registra privrednih subjekata u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija, a u slučaju akcionarskog društva, brisanje se vrši tek nakon podnošenja zahteva Centralnom registru depou i kliringu hartija od vrednosti za ispis finansijskih instrumenata iz registra.
Predlogom zakona dopunjuju se odredbe kojima se uređuje pravo na dividendu, sa ciljem da se odredi rok do kada se dividenda mora isplatiti akcionarima nakon njenog usvajanja na sednici skupštine, kako bi se izbegle situacije da se raspoređena dobit za dividende isplaćuje akcionarima godinama kasnije ili čak nikad, što je u praksi bio slučaj. Sada je zakonom jasno određeno da potraživanja akcionara na dividendu dospeva po isteku roka od šest meseci od dana donošenja odluke o isplati dividende, čime se znatno utiče na povoljniji položaj akcionara, a naročito manjinskih akcionara.
Takođe, u odredbama kojima se uređuje poziv akcionarima za sednicu skupštine uvedene su značajne novine radi otklanjanja nedostataka u postojećem tekstu i veće transparentnosti. Naime, novine su sadržane u činjenici da se uz poziv akcionarima za sednicu dostavlja i obaveštenje o odlukama koje predstavljaju raspolaganje imovinom velike vrednosti, kao i obaveza akcionarskog društva da poziv za sednicu objavi i na internet stranici registra privrednih subjekata i na internet stranici Centralnog registra depoa i kliringa hartija od vrednosti.
Predlogom zakona naročito se, sa ciljem prevazilaženja problema koji su u praksi uočeni, a radi veće zaštite prava manjinskih akcionara i većeg stepena transparentnosti i pravne sigurnosti, uvodi nova obaveza u slučaju postojanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes. Navedena obaveza podrazumeva da pre odobravanja zaključivanja pravnog posla ili preduzimanja pravne radnje u kojoj postoji lični interes, u slučaju da vrednost predmeta tog posla ili pravne radnje iznosi više od 10% od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja, društvo ima obavezu da pribavi izveštaj o proceni tržišne vrednosti stvari ili prava koji su predmet takvog pravnog posla ili pravne radnje, a koji čini sastavni deo odluke kojom se odobrava pravni posao, odnosno pravna radnja u kojoj postoji lični interes. Takođe, propisuje se obaveza društva da na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata objavi obaveštenje o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji, u kojoj postoji lični interes sa detaljnim opisom tog posla ili radnje i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa, i to u roku od 15 dana od dana zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje.
Predlogom zakona preciziraju se i odredbe kojima se uređuje prinudna likvidacija, i to kroz intervencije i preciziranje razloga za pokretanje postupka prinudne likvidacije, kao i novine u smislu da pre pokretanja postupka prinudne likvidacije, registrator koji vodi registar privrednih subjekata na internet stranici tog registra objavljuje obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju, sa pozivom tom privrednom društvu da u roku od 90 dana od dana objavljivanja tog obaveštenja, otkloni razloge koje je u skladu sa ovim zakonom moguće otkloniti i registruje promene odgovarajućih podataka u skladu sa zakonom o registraciji. Predlogom zakona u tekst se uvode i nove odredbe kojima se uređuje status društva u postupku prinudne likvidacije, položaj organa upravljanja, zabrana registracije promene podataka nakon pokretanja postupka prinudne likvidacije, donošenje akta registratora o brisanju društva iz registra i okončanje postupka prinudne likvidacije. Na ovaj način se, između ostalog vrši usklađivanje sa Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 18/16) kojim se zahteva da se stranke unapred moraju upoznati sa upravnim postupkom koji se protiv njih vodi po službenoj dužnosti.
Pored navedenih odredaba kojima se vrši značajno unapređenje zaštite prava manjinskih akcionara, Predlogom zakona dopunjuju se odredbe člana 515. Zakona kojom se precizira da se odluka o prinudnom otkupu svih akcija preostalih akcionara društva donosi bez obzira na terete, zabrane raspolaganja, ograničenja i prava trećih lica na tim akcijama, jer je u praksi prethodna formulacija izazivala nedoumice da li akcije na kojima je bila ustanovljena zaloga mogu biti predmet prinudnog otkupa. Istovremeno je u izmenjenom članu 516. Zakona predviđeno da se prenete akcije upisuju na račun otkupioca bez tereta, zabrane raspolaganja, ograničenja i prava trećih lica na tim akcijama.
Nadalje, Predlogom zakona se dopunjuju odredbe kojima se uređuje pravo akcionara na dividendu, tako što je određen rok za isplatu dividende koji ne može biti duži od šest meseci od dana donošenja odluke o isplati dividende, kako bi se izbegle situacije da se dividenda, na osnovu odluke o isplati dividende, isplaćuje akcionarima i nakon nekoliko godina po donošenju ove odluke, ili čak nikad, što je u praksi bio čest slučaj.
Predlogom zakona se menjaju odredbe članova Zakona kojima se utvrđuje vrednost nenovčanog uloga koje čine hartije od vrednosti i instrumenata tržišta novca, tržišna vrednost akcija javnog akcionarskog društva, kao i postupka ostvarivanja prava na otkup akcija nesaglasnih akcionara, kojima se sada dodatno pojačava značaj kriterijuma likvidnosti akcija i isti pooštrava, a ujedno se vrši i približavanje režimu trgovanja akcijama u skladu sa zakonom kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava, tako što se predviđa da se vrednost nenovčanog uloga koje čine hartije od vrednosti i instrumenata tržišta novca, kao i tržišna vrednost akcija javnog akcionarskog društva utvrđuje kao ponderisana prosečna cena ostvarena na regulisanom tržištu, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, u periodu od šest meseci koji prethodi danu donošenja odluke kojom se utvrđuje tržišna vrednost akcija, pod uslovom da je u tom periodu ostvareni obim prometa akcijama te klase na tržištu kapitala predstavljao najmanje 0,5% ukupnog broja izdatih akcija te klase, i da se u istom periodu trgovalo više od 1⁄3 trgovačkih dana na mesečnom nivou. Istovremeno se preciziraju odredbe kojima se uređuje postupak ostvarivanja prava na otkup akcija nesaglasnih akcionara. Tako se predviđa da javno akcionarsko društvo koje ispunjava navedene kriterijume likvidnosti ima obavezu da od nesaglasnog akcionara otkupi akcije koje su predmet zahteva po vrednosti koja je jednaka tržišnoj vrednosti, a u slučaju javnog akcionarskog društva čije akcije, kojima se trgovalo na regulisanom tržištu, ne ispunjavaju navedene kriterijume likvidnosti, kao i akcionarsko društvo koje nije javno imaju obavezu da otkupe akcije po najvišoj vrednosti između utvrđene knjigovodstvene vrednosti akcija i utvrđene procenjene vrednosti akcija koje vrši ovlašćeni procenitelj.
Predlogom zakona preciziraju se i odredbe kojima se uređuje prinudna likvidacija, i to kroz intervencije i preciziranje razloga za pokretanje postupka prinudne likvidacije, kao i novine u smislu da pre pokretanja postupka prinudne likvidacije, registrator koji vodi registar privrednih subjekata na internet stranici tog registra objavljuje obaveštenje o privrednom društvu kod koga su se stekli razlozi za prinudnu likvidaciju, sa pozivom tom privrednom društvu da u roku od 30 dana od dana objavljivanja tog obaveštenja, otkloni razloge koje je u skladu sa ovim zakonom moguće otkloniti i registruje promene odgovarajućih podataka u skladu sa zakonom o registraciji. Predlogom zakona u tekst se uvode i nove odredbe kojima se uređuje status društva u postupku prinudne likvidacije, položaj organa upravljanja, zabrana registracije promene podataka nakon pokretanja postupka prinudne likvidacije, donošenje akta registratora o brisanju društva iz registra i okončanje postupka prinudne likvidacije. Na ovaj način se, između ostalog vrši usklađivanje sa Zakonom o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 18/16) kojim se zahteva da se stranke unapred moraju upoznati sa upravnim postupkom koji se protiv njih vodi po službenoj dužnosti.
Predlogom zakona se posebno reguliše i položaj privrednih društava nad kojima je zaključen stečajni postupak na osnovu odredbi članova 150. do 154. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RSˮ, broj 104/09, 99/11 – dr. zakon, 71/12 – US i 83/14), a koje su Odlukom Ustavnog suda („Službeni glasnik RSˮ, broj 71/12) proglašene neustavnim i propisuje mogućnost njihovog brisanja iz registra u slučajevima kada je pravnosnažnost rešenja o zaključenju stečajnog postupka nastupila pre stupanja na snagu odluke Ustavnog suda.
Takođe, najzad je rešeno pitanje pravnog sledbeništva nad imovinom privrednih subjekata koji su brisani iz registra privrednih subjekata kao neaktivni u skladu sa članom 68. stav 2. Zakona o registraciji privrednih subjekata („Službeni glasnik RSˮ, broj 55/04, 61/05 i 111/09 – dr. zakon) propisivanjem da njihovi članovi postaju suvlasnici nad imovinom tih privrednih subjekata u idealnim delovima koji odgovaraju njihovim vlasničkim udelima u osnovnom kapitalu tih privrednih subjekata.
2. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu
Ključni cilj koji se želi postići donošenjem predloženih izmena i dopuna važećeg zakona je nastavak usaglašavanja zakonske regulative sa propisima Evropske unije, a što je u skladu sa Pregovaračkom pozicijom Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji za Pregovaračko poglavlje – 6 „Pravo privrednih društava” koja je usvojena Zaključkom Vlade 05 Broj: 337-5373/2017 od 19. juna 2017. godine. U tom smislu, u zakonski tekst unete su odredbe kojima se uređuje Evropsko akcionarsko društvo (Societas Europea) i Evropska ekonomska interesna grupacija, a Predlogom zakona uvode se posebne odredbe kojima se uređuje pitanje prekograničnog pripajanja i spajanja društava kapitala u smislu Direktive 2005/56/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 26. oktobra 2005. godine odnosno – Direktive (EU) 2017/1132 Evropskog parlamenta i Saveta od 14. juna 2017. godine u okviru koje je kodifikovana Direktiva 2005/56/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 26. oktobra 2005. godine.
Ove navedene odredbe primenjivaće se od 1. januara 2022. godine, kada se očekuje da Republika Srbija zatvori sva otvorena pregovaračka poglavlja.
Pored navedenog, cilj koji će se postići usvajanjem predloženih rešenja je unapređenje pojedinih rešenja koja su do sada stvarala probleme u primeni, zatim postizanje veće transparentonsti, pravne sigurnosti, a što će svakako rezultirati povoljnijim položajem poverilaca i investitora, čime će se jačati poslovno okruženje i uticati na povećanje broja investicija.
Predlogom zakona stvara se pravni osnov za elektronsku registraciju osnivanja privrednih subjekata, kao i mogućnost da se overa potpisa na osnivačkom aktu zameni kvalifikovanim elektronskim potpisom osnivača, čime će se ubrzati postupak registracije i smanjiti troškovi u postupku osnivanja.
Naime, prema članu 2. stav 1. Odluke o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre („Službeni glasnik RS”, br. 119/13, 138/14, 45/15, 106/15, 32/16 i 60/16), naknada za registraciju osnivanja privrednog društva, iznosi 4.900,00 dinara. Iz navedenog proističe, da je na ime navedene naknade za oko 6000 osnovanih jednočlanih društava sa ograničenom odgovornošću, u periodu od 1. januara 2017. godine do dana sačinjavanja ove analize, utrošeno znatno preko nekoliko desetina miliona dinara. Kako bi naknada za elektronsku prijavu osnivanja jednočlanog društva sa ograničenom odgovornošću iznosila 20% manje od propisane naknade za papirnu prijavu, to bi ušteda u prvoj godini primene odredaba o elektronskoj registraciji osnivanja privrednih subjekata iznosila nekoliko miliona dinara, a pod uslovom da se u tom periodu osnuje broj jednočlanih društava sa ograničenom odgovornošću, koji je približno isti broju navedenih društava koja su, u istom periodu, osnovana u 2017. godini. Takođe, mogućnost da se overa potpisa na osnivačkom aktu zameni kvalifikovanim elektronskim potpisom osnivača, doprineće dodatnim uštedama. Naime, skladu sa Javnobeležničkom tarifom („Službeni glasnik RS”, br. 91/14, 103/14, 138/14, 12/16, 17/17 i 67/17), tarifni broj 8, nagrada javnog beležnika za overu potpisa na nejavnoj ispravi kojom se potvrđuje da su stranke pravnog posla ili stranke koje daju izjavu svojeručno potpisale, iznosi 2 boda po jednom potpisu i na jednom primerku javnobeležničke isprave. Članom 10. Javnobeležničke tarife propisana je vrednost boda u iznosu od 150 dinara bez PDV-a. Iz navedenog proizilazi da, overa potpisa na osnivačkom aktu, i to samo na jednom primerku, iznosi preko 360 dinara, pa mogućnost da se overa potpisa na osnivačkom aktu zameni kvalifikovanim elektronskim potpisom osnivača, predstavlja uštedu za privredne subjekte, i to u prvoj godini primene u iznosu od nekoliko miliona dinara, pod uslovom da u tom periodu bude osnovan isti broj jednočlanih društava sa ograničenom odgovornošću, koji je osnovan u navedenom periodu 2017. godine.
Takođe, članom 7. Odluke o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre, naknada za registraciju preduzetnika iznosi 1.500,00 dinara, a naknada za registraciju preduzetnika, na osnovu registracione prijave koja se podnosi elektronskim putem, iznosi 1.000,00 dinara. Kako je od 1. januara 2017. godine do dana sačinjavanja ove analize registrovano preko 10.000 novoosnovanih preduzetnika, to znači da bi registracija ovog broja preduzetnika, na osnovu registracione prijave koja se podnosi elektronskim putem, u prvoj godini primene ovog Zakona imala za posledicu uštedu od preko 5.000.000,00 dinara.
Takođe, uvodi se obaveza registracije adrese za prijem elektronske pošte, koja će se, kao i do sada, vršiti bez naknade. Predmetnim izmenama obavezuju se društva da poseduju elektronsku adresu, a u skladu sa konceptom e-Uprave i u skladu sa digitalizacijom poslovanja celokupne privrede. S druge strane, ovakvo rešenje omogućava efikasniji sistem komunikacije državnih organa sa privredom i privrednih subjekata međusobno i stvaranje preduslova za eliminaciju papirnog poslovanja i smanjenje troškova, kako privredi, tako i državi. Ovo rešenje doprineće ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti poslovanja. Već postojeći sistem u okviru APR-a omogućava da se registracija elektronske adrese društva vrši besplatno, tako da se uvođenjem ovakve obaveze ne stvaraju negativni finansijski efekti na privredu, i ne stvaraju novi troškovi. Zakon takođe, omogućava sačinjavanje osnivačkog akta u obliku elektronskog dokumenta kod koga overu potpisa zamenjuju kvalifikovani elektronski potpisi članova društva.
Donošenjem zakona, kao jedan od ciljeva koji će se ostvariti, svakako jeste i usaglašavanje odredaba Zakona o privrednim društvima sa drugim propisima. Naime, Predlogom zakona uvodi se nova odredba 9a kojom se uređuju podaci o licima za koje po ovom zakonu postoji obaveza registracije, koji se registruju u skladu sa zakonom o registraciji, a iz razloga usaglašavanja sa Zakonom o strancima („Službeni glasnik RS”, broj 97/08) i drugim propisima koji se odnose na lične identifikacione podatke stranih fizičkih lica (lični broj za stranca, odnosno broj lične karte stranca i zemlja izdavanja), Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS”, br. 97/08, 104/09 – dr. zakon, 68/12 – US i 107/12). Naime, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti propisano je da obrada podataka o ličnosti nije dozvoljena, između ostalog, i ako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja. Predlogom zakona je uvedena odredba kojom se uređuju podaci o licima za koje postoji obaveza registracije, a na osnovu koje je ustanovljeno zakonsko ovlašćenje za obradu tih podataka.
Radi usklađivanja sa Zakonom o tržištu kapitala („Službeni glasnik RS”, br. 31/11, 112/15 i 108/16), Predlogom zakona dopunjuju se odredbe kojima se uređuje postupak sticanja sopstvenih akcija, a kojima je propisano da je odbor direktora, odnosno izvršni odbor ako je upravljanje društvom dvodomno dužan da, u skladu sa odlukom o sticanju sopstvenih akcija, uputi ponudu za otkup svim akcionarima te klase akcija. Navedena odredba je dopunjena u smislu da javno akcionarsko društvo može sticati sopstvene akcije i bez upućivanja ponude, i to na osnovu programa otkupa sopstvenih akcija, a u skladu sa propisima kojima se uređuje tržište kapitala.
3. Druge mogućnosti za rešavanje problema
S obzirom na to da Zakon o privrednim društvima uređuje opšti pravni okvir za položaj privrednih društava, kao i pravni položaj preduzetnika, druge mogućnosti za unapređenje odredaba tog zakona i njihovo usaglašavanje sa drugim propisima, ne postoje.
4. Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema?
Kao što je napred navedeno, jedino je izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima bilo moguće predvideti odredbe kojima bi se doprinelo nastavku usaglašavanja zakonske regulative sa propisima Evropske unije u oblasti privrednih društava, kao i unapređenju odredaba koje se odnose na zaštitu prava manjinskih akcionara, otklanjanju niza nedoumica u primeni postojećih odredaba i usaglašavanju odredaba Zakona o privrednim društvima sa drugim propisima. Iz svih navedenih razloga, donošenje zakona radi realizacije napred iznetih ciljeva, jeste jedini način za rešavanje problema.
5. Na koga će i kako uticati rešenja predložena u zakonu
Predložena rešenja u zakonu imaće pozitivan uticaj na sva pravna i fizička lica na teritoriji Republike Srbije koja preduzimaju različite oblike obavljanja privredne delatnosti, kao i na manjinske akcionare, poverioce privrednih društava i potencijalne investitore, što će svakako unaprediti privrednu aktivnost i povećati obim investicija.
6. Troškovi koje će primena zakona izazvati kod građana i privrede, posebno malih i srednjih preduzeća
Primena predloženih zakonskih rešenja neće izazivati troškove kod građana i privrede (ni kod malih i srednjih privrednih društava).
7. Da li pozitivni efekti opravdavaju troškove?
Kako je napred navedeno, primena predloženih zakonskih rešenja neće izazivati troškove za privredu, s obzirom da se ne uvode nove dodatne obaveze koje zahtevaju plaćanje naknada za registraciju.
8. Da li akt podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
Ovaj zakon će stimulisati privrednu aktivnost i povećati tržišnu konkurenciju, iz razloga što je stvaranjem uslova za povećani nivo investicione aktivnosti realno očekivati povećanje broja privrednih subjekata, naročito imajući u vidu uvođenje elektronskog postupka osnivanja privrednih subjekata.
9. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove?
U postupku pripreme za izradu Nacrta zakona izvršena je analiza predloga, komentara i sugestija privrednih subjekata, Privredne komore Srbije, kao i drugih stranih privrednih asocijacija koji su dostavljeni Ministarstvu privrede i značajan broj predloga je implementiran u tekst Nacrta zakona. Osim toga, sprovedena je i javna rasprava na Nacrt zakona a novi komentari, sugestije i predlozi bili su predmet dodatne analize. Shodno tome, i u toku javne rasprave prihvaćeni su pojedini predlozi privrednih subjekata.
10. Koje će mere biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja Zakona?
Ministarstvo privrede će u saradnji sa svim relevantnim subjektima, kao što su: Privredna komora Srbije, privredne asocijacije domaćih i stranih investitora, organizacije civilnog društva i zainteresovani privredni subjekti, kao i do sada, sprovoditi sve potrebne mere u nastavku sprovođenja ovog zakona, a u cilju uspostavljanja dugoročnog, održivog i konkurentnog poslovnog okruženja.