PREDLOG ZAKONA
O AMNESTIJI
Član 1.
Daje se amnestija licima koja su od 18. aprila 2006. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona učinila, odnosno za koja postoji osnovana sumnja da su učinila krivična dela: izbegavanje vojne obaveze iz člana 394, izbegavanje popisa i pregleda iz člana 395, neizvršavanje materijalne obaveze iz člana 396, izbegavanje vojne službe onesposobljavanjem i obmanom iz člana 397. i samovoljno odsustvovanje i bekstvo iz Vojske Srbije iz člana 399, propisana Krivičnim zakonikom („Službeni glasnik RS”, br. 85/05, 88/05 – ispravka, 107/05 – ispravka i 72/09).
Amnestija lica iz stava 1. ovog člana obuhvata oslobođenje od krivičnog gonjenja, oslobođenje od izvršenja kazne i brisanje osude.
Član 2.
Ako protiv lica iz člana 1. ovog zakona nije pokrenut krivični postupak, postupak se neće pokrenuti, a ako je krivični postupak u toku – obustaviće se.
Ako je licu iz člana 1. ovog zakona pravnosnažno izrečena kazna zatvora, oslobodiće se od izvršenja te kazne u celini ili delu koji nije izvršen.
Član 3.
Amnestija ne dira u prava trećih lica koja se zasnivaju na osudi.
Član 4.
Za lice protiv koga se vodi krivični postupak ili je taj postupak pravnosnažno okončan, rešenje o amnestiji donosi nadležan sud prvog stepena po službenoj dužnosti.
Član 5.
Ako se lice iz člana 1. ovog zakona na koje se odnosi amnestija nalazi u pritvoru, nadležni sud doneće rešenje o ukidanju pritvora.
Za lice iz člana 1. ovog zakona koje se nalazi na izdržavanju kazne zatvora, rešenje o oslobođenju od daljeg izdržavanja kazne doneće prvostepeni sud opšte nadležnosti na čijem se području nalazi kazneno-popravni zavod, odnosno okružni zatvor.
Rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana doneće se po službenoj dužnosti, u roku od tri dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 6.
Rešenje iz čl. 4. i 5. ovog zakona može se doneti i na zahtev okrivljenog ili osuđenog lica ili lica koje u korist optuženog može izjaviti žalbu.
Član 7.
Protiv rešenja o primeni amnestije žalbu mogu izjaviti javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, osuđeni i lice koje je ovlašćeno da u korist optuženog izjavi žalbu ako je ono podnelo zahtev.
Žalba iz stava 1. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja.
Član 8.
Ako se lice na koje se odnosi rešenje o primeni amnestije iz člana 1. ovog zakona nalazi u pritvoru ili na izdržavanju kazne zatvora, sud će odrediti da se odmah pusti na slobodu.
Član 9.
Brisanje osude iz kaznene evidencije za krivična dela iz člana 1. ovog zakona izvršiće po službenoj dužnosti organ koji vodi kaznenu evidenciju, u roku od tri dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Brisanje osude iz stava 1. ovog člana izvršiće se i na zahtev lica koje može podneti zahtev za davanje amnestije po ovom zakonu.
Član 10.
Ako ovim zakonom nije drukčije određeno, postupak o primeni amnestije po ovom zakonu sprovodi se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku.
Član 11.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o amnestiji sadržan je u članu 99. stav 1. tačka 12. Ustava Republike Srbije, kojim je određeno da Narodna skupština daje amnestiju za krivična dela.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Amnestija predstavlja jedan od instituta krivičnog prava koji je opšte usvojen i koga predviđaju sva savremena krivična zakonodavstva. Po svojoj pravnoj prirodi, amnestija je akt političke volje najviših organa državne vlasti. U slučaju amnestije gasi se pravo države na kaznu, odnosno drugu krivičnu sankciju. Primena amnestije u nekim slučajevima ima za cilj i rešavanje ili bar ublažavanje određenih društvenih ili političkih problema. U našem ustavnom sistemu, amnestija je utvrđena kao akt zakonodavnog organa kojim se u formi zakona poimenično neodređenom krugu lica daju određene pogodnosti. U tom smislu odredbama Krivičnog zakonika, utvrđen je dosta širok krug mera koje mogu predstavljati amnestiju. Tako se licima koja su obuhvaćena aktom amnestije može dati oslobođenje od krivičnog gonjenja, potpuno ili delimično oslobođenje od izvršenja kazne, zameniti izrečena kazna blažom kaznom, dati rehabilitacija, ukinuti sve ili pojedine pravne posledice osude ili ukinuti određene mere bezbednosti. Amnestija pre svega ima za cilj da promeni pravni status osuđenog lica, ukoliko se u jednoj državi izmene društvene, ekonomske i političke prilike i stvore uslovi za donošenje posebnog zakona i primenu neke od mera kojim se amnestija i praktično realizuje.
Polazeći od iznetog, a imajući u vidu da su u poslednje vreme u našoj zemlji usvojena nova zakonska rešenja u oblasti krivičnog zakonodavstva i prihvaćeni međunarodni standardi u oblasti izvršenja krivičnih sankcija, kao i nova zakonska rešenja u pogledu izvršavanja vojne obaveze, predlaže se donošenje Zakona o amnestiji kojim bi određena grupa lica bila oslobođena od krivičnog gonjenja i izvršenja kazne.
III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA
Članom 1. Zakona utvrđuje se vremenski period za koji se daje amnestija i taksativno navode krivična dela koja su predmet amnestije. To su krivična dela iz grupe krivičnih dela protiv Vojske Srbije. Imajući u vidu da su u oktobru 2009. godine doneti Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi i Zakon o civilnoj službi, procenjeno je da bi bilo opravdano dati amnestiju za pojedina krivična dela iz grupe krivičnih dela protiv Vojske Srbije, licima koja po dosadašnjim propisima nisu izvršila vojnu obavezu. Stavom 2. istog člana precizira se sama suština amnestije koja se daje ovim zakonom, utoliko što se opredeljuje da ista obuhvata oslobođenje od krivičnog gonjenja, oslobođenje od izvršenja kazne i brisanje osude.
Član 2. Zakona je čisto procesnog karaktera i uređuje situaciju ako je došlo ili ukoliko nije došlo do pokretanja krivičnog postupka protiv nekog lica, odnosno ako je došlo do izricanja kazne za neko od krivičnih dela iz stava 1. ovog člana zakona.
Članom 3. Zakona propisuje se da amnestija ne dira u prava trećih lica, što je inače u skladu sa rešenjem iz sistemskog zakona (član 111. Krivičnog zakonika).
Članovima 4. i 5. Zakona uređuje se pitanje nadležnosti za postupanje u konkretnoj pravnoj situaciji – postupku amnestije, u zavisnosti od toga da li se protiv lica vodi krivični postupak ili se lice nalazi u pritvoru ili na izdržavanju kazne zatvora.
Članovima 6. i 7. Zakona propisuje se postupak za donošenje rešenja o primeni amnestije, postupak izjavljivanja žalbe i utvrđuje da ista ne zadržava izvršenje rešenja o amnestiji.
Članovima 8. i 9. Zakona reguliše se postupak donošenja rešenja ako se lice nalazi u pritvoru ili izdržavanju kazne zatvora, odnosno postupak brisanja osude iz kaznene evidencije.
Članom 10. Zakona predviđa se da se postupak amnestije sprovodi u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se Zakon donese po hitnom postupku iz razloga što bi njegovo nedonošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice za bezbednost zemlje i prava građana.