PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AUTORSKOM
I SRODNIM PRAVIMA
Član 1.
U Zakonu o autorskom i srodnim pravima („Službeni glasnik RS”, br. 104/09 i 99/11), u članu 39. stav 6. na kraju tačke 3) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaju se tač. 4) i 5), koje glase:
„4) tehničke uređaje i prazne nosače zvuka, slike i teksta koje potencijalni obveznik plaćanja naknade kupuje u drugoj državi ili carinskoj teritoriji, ako se oni neposredno isporučuju u drugu državu ili carinsku teritoriju ili ako ih potencijalni obveznik plaćanja naknade posle sprovedenog odgovarajućeg carinskog postupka otprema sa teritorije Republike Srbije;
5) računare, računarsku opremu, komponente i računarske memorije, izuzev ako neki od tih uređaja nije izričito naveden u listi iz stava 12. ovog člana. ”
Posle stava 6. dodaje se novi stav 7, koji glasi:
„Obveznik plaćanja posebne naknade koji je platio posebnu naknadu za uređaje i predmete sa liste iz stava 12. ovog člana, koji su kasnije otpremljeni sa teritorije Republike Srbije, ima pravo na vraćanje plaćene posebne naknade. ”
Dosadašnji st. 7 ‒ 10. postaju st. 8 ‒ 11.
Dosadašnji stav 11, koji postaje stav 12. menja se i glasi:
„Listu tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknade prema uslovima iz st. 1 ‒ 10. ovog člana utvrđuje Vlada (u daljem tekstu: uređaj i predmet sa liste Vlade).”
Posle stava 12. dodaje se stav 13. koji glasi:
„U slučaju sumnje da li se za neki uređaj ili predmet sa liste Vlade koji ima više funkcija plaća posebna naknada, postojanje obaveze plaćanja posebne naknade utvrđuje se na osnovu prevashodne namene uređaja ili predmeta.”
Član 2.
U članu 127. stav 4. na kraju teksta dodaje se rečenica koji glasi:
„Ugovarači su dužni da o početku pregovora pisanim putem obavesti ministarstvo nadležno za poslove nauke i Zavod za intelektualnu svojinu.”
Stav 5. menja se i glasi:
„Ukoliko organizacija ne zaključe ugovor iz stava 3. ovog člana u roku od tri meseca od dana započinjanja pregovora iz stava 4. ovog člana, jedinstvenu naplatu će vršiti najstarija organizacija.”
Član 3.
U članu 156. posle stava 4. dodaju se st. 5, 6. i 7, koji glase:
„Naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma naplaćuje jedna organizacija određena sporazumom koji postignu organizacija koje ostvaruju prava autora muzičkih dela na naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela i organizacije koje ostvaruju prava interpreatora i proizvođača fonograma na naknadu za javno saoštavanje interpretacija i fonograma.
Po odbitku sporazumno određenih troškova naplate naknade za javno saopštavanje muzičkih dela, fonograma i na njima zabeleženih interpretacija, prikupljena sredstva raspoređuju se na taj način da organizacija koja ostvaruje prava autora muzičkih dela ima 50% od ukupno prikupljenih sredstava, a organizacije koje ostvaruju prava interpretatora i proizvođača fonograma po 25% od ukupno prikupljenih sredstava.
Odredbe sporazuma iz stava 4. ovog člana kojima se određuje raspodela prikupljenih sredstava na način suprotan stavu 6. ovog člana, ništave su.”
Član 4.
U članu 164. posle stava 2. dodaju se st. 3, 4, 5. i 6. koji glase:
„Savet za kontrolu naplate i raspodele naknade za javno saopštavanje (u daljem tekstu: Savet) je zajedničko telo organizacija iz člana 156. stav 5. ovog zakona, koje one sporazumno osnivaju.
Savet vrši kontrolu nad primenom sporazuma iz člana 156. stav 5. ovog zakona, zaključenog između organizacija, kao i kontrolu naplate i raspodele prikupljene naknade i daje smernice u pogledu naplate i raspodele naknade između organizacija.
Savet ima tri člana, po jednog iz svake organizacije.
Savet je dužan da donese pravilnik o svom radu.”
Član 5.
U članu 171. stav 1. reči: „i zanatskih” brišu se.
Član 6.
Posle člana 171. dodaju se nazivi članova i čl. 171a i 171b, koji glase:
„2.5.1a Određivanje naknade u tarifi za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma
Član 171a
Najviši iznos naknade na mesečnom nivou u tarifi za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacije i fonograma, ne može da bude veći od 1/12 minimalne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa, za korisnike čije su komercijalne poslovne prostorije površine do 50 metara kvadratnih, odnosno ne može da bude veći od 1/10 minimalne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa za korisnike čije su komercijalne poslovne prostorije površine veće od 50 do 100 metara kvadratnih, odnosno ne može da bude veći od 1/8 minimalne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa za korisnike čije su komercijalne poslovne prostorije površine od 100 do 150 metara kvadratnih, ne može da bude veći od 1/6 minimalne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa za korisnike čije su komercijalne poslovne prostorije površine od 150 do 200 metara kvadratnih, a za korisnike sa poslovnim prostorijama od 200 do 300 metara kvadratnih ne može biti veća od 1/3 minimalne zarade u Republici Srbiji, s tim što se kao osnov za utvrđivanje naknade na mesečnom nivou u tekućoj kalendarskoj godini uzima iznos minimalne zarade, bez poreza i doprinosa u decembru mesecu prethodne kalendarske godine. Za svakih dodatnih 100 metara kvadratnih preko 300 metara kvadratnih, naknada se uvećava za maksimalno 1/20 minimalne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa.
Kad je javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma nužno za obavljanje delatnosti korisnika, najviši iznos naknade na mesečnom nivou ne može da bude veći od 1/12 minimalne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa, za korisnike čije su komercijalne poslovne prostorije površine do 50 metara kvadratnih, odnosno ne može da bude veći od 1/9 minimalne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa, za korisnike čije su komercijalne poslovne prostorije površine veće od 50 metara kvadratnih, s tim što se kao osnov za utvrđivanje naknade na mesečnom nivou u tekućoj kalendarskoj godini uzima iznos minimalne zarade, bez poreza i doprinosa u decembru mesecu prethodne kalendarske godine.
Kad javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma nije nužno za obavljanje delatnosti korisnika, već je samo korisno ili prijatno, naknada na mesečnom nivou niža je od one iz stava 1. ovog člana, jer zavisi od kategorizacije korisnika.
Pri određivanju kvadrature komercijalnih poslovnih prostorija iz stava 1. ovog člana isključivo se računa prostor koji korisnik koristi za prijem gostiju, potrošača i naručilaca usluga, a ne računaju se pomoćne prostorije za rad osoblja korisnika, skladišni i sanitarni prostor.
Naknada za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacije i fonograma u zanatskim radnjama se ne plaća.
Pod zanatskim radnjama u smislu stava 5. ovog člana podrazumevaju se samostalne zanatske radnje, kao i radnje, odnosno poslovni prostor u kome preduzetnik koji plaća porez na prihode od samostalne delatnosti na paušalno utvrđeni prihod koji se bavi proizvodnom delatnošću, a u okviru proizvodne delatnosti prodaje sopstvene proizvode, odnosno pruža usluge fizičkim licim, obavlja tu delatnost.
Korisnike iz stava 1. ovog člana kategoriše reprezentativno udruženje korisnika za teritoriju Republike Srbije na osnovu značaja koji javno saopšavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma ima za obavljanje poslovne delatnosti korisnika u određenoj privrednoj grani ili sektoru, naročito vodeći računa o geografskom mestu sedišta korisnika, finansijskom prometu koji korisnik ostvaruje na godišnjem nivou, kao i da se za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma u zanatskim radnjama ne plaća naknada.
2.5.1b Određivanje posebne naknade u tarifi za ostvarivanje prava na posebnu naknadu
Član 171b
Iznos posebne naknade koja se plaća po svakom prodatom ili uvezenom uređaju i predmetu sa liste Vlade ne može biti viši od 1% njegove vrednosti.
Kao vrednost uređaja i predmeta sa liste Vlade koji se proizvode u Republici Srbiji uzima se njihova prodajna cena bez poreza na dodatu vrednost pri prvoj prodaji, a kad se uređaji i predmeti sa liste Vlade uvoze u Republiku Srbiju, kao njihova vrednost uzima se njihova nabavna cena preračunata u dinare po kursu na dan njihovog carinjenja, uvećana za carinu.”
Član 7.
U članu 176. reči: „Komisiji za autorsko i srodna prava (u daljem tekstu: Komisija)” zamenjuju se rečima „Zavodu za intelektualnu svojinu (u daljem tekstu: Zavod)”, a reč: „mišljenje” zamenjuje se rečju: „saglasnost”.
Član 8.
U članu 177. st. 6. i 7. i u članu 178. reč: „Komisija” u određenom padežu zamenjuje se rečju: „Zavod” u odgovarajućem padežu, a reč: „mišljenje” u određenom padežu zamenjuje se rečju: „saglasnost” u odgovarajućem padežu.
Član 9.
Glava V. „Komisija za autorsko i srodna prava” i čl. 192 ‒ 201. brišu se.
Član 10.
Posle člana 201. dodaju se glave: „Va Postupak za davanje saglasnosti na tarifu” i „Vb Elektronska evidencija emitovanja i reemitovanja” i čl. 201a ‒ 201d, koji glase:
„Va POSTUPAK ZA DAVANjE SAGLASNOSTI NA TARIFU
Član 201a
Saglasnost na predlog tarife koju predlažu organizacije daje Zavod za intelektualnu svojinu.
Član 201b
Ako su predlog tarife sporazumno odredile dve ili više organizacija, postupak za saglasnost iz člana 201a ovog zakona pokreću te organizacije zajednički.
Ako je predlog tarife određen od strane najstarije organizacije, ta organizacija podnosi predlog za saglasnost.
Član 201v
Uz zahtev za saglasnost iz člana 201a ovog zakona obavezno se podnosi:
1) predlog visine tarife;
2) podaci o pregovorima (opis toka pregovora, rezultati pregovora, obrazloženje ukoliko nije postignut sporazum, pisana izjašnjenja svih pregovarača).
Član 201g
Na postupak za davanje saglosnosti na tarifu shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ukoliko ovim zakonom nije drugačije propisano.
Vb ELEKTRONSKA EVIDENCIJA EMITOVANjA I REEMITOVANjA
Član 201d
Emiteri radio i televizijskog programa dužni su da vode elektronsku evidenciju emitovanja i reemitovanja autorskih dela.
Nadzor nad vođenjem elektronske evidencije vrši Republička radiodifuzna agencija, kao povereni posao.
Način vođenja elektronske evidencije iz stava 1. ovog člana propisuje Vlada.”
Član 11.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje sa radom Komisija za autorsko i srodna prava, a njena prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu, za vršenje nadležnosti utvrđenih ovim zakonom, preuzima Zavod za intelektualnu svojinu.
Reprezentativno udruženje korisnika za teritoriju Republike Srbije dužno je da kategoriše korisnike iz člana 6. ovog zakona (novi član 171a), u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Zavod za intelektualnu svojinu dužan je da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona donese Tarifu za ostvarivanje prava na naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma i Tarifu za ostvarivanje prava na posebnu naknadu, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Član 12.
Organizacije koje ostvaruju prava autora muzičkih dela na naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela i organizacije koje ostvaruju prava interpretatora i proizvođača fonograma na naknadu za javno saopštavanje interpretacija i fonograma dužne su da sporazum iz člana 3. ovog zakona (dopunjeni član 156) postignu u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ukoliko organizacije iz stava 1. ovog člana ne postignu sporazum u ostavljenom roku, jedinstvenu naknadu naplaćuje najstarija organizacija.
Jedinstvena naknada za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma počeće, u smislu člana 3. ovog zakona (član 156. st. 5. i 6), da se obračunava i naplaćuje od 1. januara 2014. godine.
Do 1. januara 2014. godine organizacije iz stava 1. ovog člana naplaćivaće naknadu za javno saopštavanje prema Tarifi koju je doneo Zavod za intelektualnu svojinu, a prema sledećim proporcijama: 50% organizaciji koja ostvaruje prava autora na javno saopštavanje muzičkih dela, 25% organzaaciji proizvođača fonograma i 25% organizaciji interpretatora.
Elektronska evidencija emitovanja i reemitovanja počeće da se vodi od 1. januara 2014. godine.
Član 13.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. januara 2013. godine.
OBRAZLOŽENjE
Zakon o autorskom i srodnim pravima („Službeni glasnik RS”, br. 104/09 i 99/11 – u daljem tekstu: Zakon) u članu 39. stav 1. propisuje: „Kada se autorsko delo umnožava bez dozvole autora, shodno odredbama člana 46. st. 1. i 2. ovog zakona, autori dela za koja se, s obzirom na njihovu prirodu, može očekivati da će biti umnožavana fotokopiranjem ili snimanjem na nosače zvuka, slike ili teksta za lične nekomercijalne potrebe fizičkih lica (književna, muzička, filmska dela i dr.) imaju pravo na posebnu naknadu od uvoza, odnosno prodaje tehničkih uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta za koje se opravdano može pretpostaviti da će biti korišćeni za takvo umnožavanje.” Navedenom odredbom uvedena je posebna naknada koju plaćaju proizvođači i prodavci informatičke i tehničke robe, a preko njih posredno građani koji tu robu kupuju ili koriste. Pri određivanju tarife za posebnu naknadu uzima se u obzir „verovatna šteta koja autoru nastaje kada se njegovo delo bez njegovog odobrenja umnožava za lične nekomercijalne potrebe, primena tehničkih mera zaštite, kao i druge okolnosti koje mogu uticati na pravilno odmeravanje iznosa posebne naknade (član 39. stav 8. Zakona). Kao što se vidi, merila za određivanje posebne naknade uopštena su i nedovoljno precizna. Tarifa za posebnu naknadu plod je pregovora i pismenog ugovora koji, posle pregovora, zaključuju organizacije koje ostvaruju prava onih nosilaca autorskog i srodnih prava (u daljem tekstu: organizacije) kojima je Zakonom dato pravo na posebnu naknadu, s jedne strane, i reprezentativnog udruženja proizvođača, odnosno uvoznika uređaja za tonsko i vizuelno snimanje i proizvođača, odnosno uvoznika praznih nosača zvuka, slike i teksta (u daljem tekstu: udruženja), s druge strane (član 178. st. 1–3. Zakona). Kad saglasnost izostane do isteka roka od 60 dana od kada organizacije objave udruženjima poziv na pregovore, upravni odbor organizacija sastavlja zajednički predlog tarife i prosleđuje ga na mišljenje Komisiji za autorsko i srodna prava (član 178. stav 4. i 5. Zakona) koja, prilikom davanja mišljenja, ocenjuje da li predlog tarife obuhvata ona prava za koja organizacija ima dozvolu za kolektivno ostvarivanje izdatu od strane nadležnog organa i da li je posebna naknada određena u skladu sa pravilima za određivanje tarife propisanim Zakonom. Suviše apstraktno postavljena pravila za određivanje visine posebne naknade lišavaju pregovarače jasnih merila koja bi im omogućila da ocenjuje visinu posebne naknade.
S druge strane, Zakon izdvaja merila za određivanje tarife za posebnu naknadu (član 39. stav 8. Zakona) od merila za određivanje ostalih tarifa za ostvarivanje imovinskih prava nosilaca autorskog i srodnih prava. Merila za određivanje ostalih tarifa za ostvarivanje imovinskih prava nosilaca autorskog i srodnih pravapreviše su uopštena. Ona samo ovlaš sadrže indikatore koji treba da se primene pri određivanju tarife. Recimo, ako je „iskorišćavanje predmeta zaštite nužno za obavljanje delatnosti korisnika …”, tarifa se određuje po pravilu u procentualnom iznosu od prihoda koji korisnik ostvaruje obavljajući delatnost u okviru koje iskorišćava predmete zaštite, a ovaj „iznos mora da bude u srazmeri sa značajem koji za prihode korisnika ima iskorišćavanje predmeta zaštite sa repertoara organizacije”. I ova tarifa zamišljena je kao rezultat pregovora i pismenog ugovora koji posle pregovora zaključuju organizacije, s jedne strane, i udruženja, s druge stane. Međutim, kao kod procedure određivanja tarife za posebnu naknadu, kad saglasnost izostane (u roku od 60 dana od objavljivanja poziva na pregovore koje čine organizacije koje zastupaju interese autora i imalaca srodnih prava), upravni odbor organizacije sam sačinjava predlog tarife. I ovde, kao kod određivanja tarife za posebnu naknadu, Komisija ocenjuje da li predlog tarife obuhvata ona prava za koja organizacija ima dozvolu za kolektivno ostvarivanje izdatu od strane nadležnog organa i da li je naknada određena u skladu sa pravilima za određivanje tarife propisanim Zakonom o autorskom i srodnim pravima. Drugim rečima, ovde postoje isti nedostaci i iste manjkavosti kao kod zakonskog uređivanja merila za određivanje tarife za posebnu naknadu. Pregovarači, jednostavno, ne poseduju dovoljno konkretna i jasna merila kojima bi se priklonili u pregovorima o visini naknade Dodatno, pravila Zakona koja predviđaju određivanje tarife za ostvarivanje imovinskih prava nosilaca autorskog i srodnih prava odnose se na sve tarife koje proizlaze iz zakona (izuzev tarife za određivanje posebne naknade), čime su nedovoljno prilagođena pojedinim oblicima iskorišćavanja autorskog i srodnog prava.
Budući da, u odsustvu ugovora, organizacije imaju pravo da predlože tarifu, a nedovoljna konkretnost merila za određivanje tarifa pogoduje organizacijama i remeti ravnotežu njihovoh interesa sa interesima udruženja, kom poremećaju odnosa pogoduju one odredbe Zakona koje svojom opštošću pogoduju i stvaranju i održavanju takve neravnoteže.
Zakon o izmenama i dopunama Zakonom o autorskom i srodnim pravima ima za cilj da uvede egzaktna merila za određivanje visine onih naknada koje su u praksi najčešće, pa stoga imaju bitne i neposredne ekonomske posledice po obe strane. Posredi su posebna naknada, kao i naknada za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma.
III. OBRAZLOŽENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Predlog zakons o izmenama i dopunama Zakonom o autorskom i srodnim pravima konkretizuje član 39. Zakona, koji ustanovljava pravo na posebnu naknadu. Posebna naknada ne plaća se za uređaje i predmete koje potencijalni obveznik naknade kupuje u drugoj državi ili carinskoj teritoriji, ako se oni neposredno isporučuju u drugu državu ili carinsku teritoriju ili ako ih potencijalni obveznik naknade posle sprovedenog odgovarajućeg carinskog postupka otprema sa teritorije Republike Srbije. Pretpostavka je da se za računare, računarsku opremu i komponente, kao i na sve vrste računarskih memorija, posebna naknada ne plaća, a od pretpostavke se odstupa samo ako je neka od tih vrsta uređaja izričito naznačena u listi koju donosi Vlada. Obveznik plaćanja posebne naknade koji je platio posebnu naknadu za uređaje i predmete koji su kasnije opremljeni sa teritorije Republike Srbije, ima pravo na vraćanje plaćene posebne naknade. Vlada donosi akt kojim se utvrđuju uređaji za koje se plaća posebna naknada, a u slučaju sumnje da li se za neki uređaj ili predmet sa liste Vlade koji ima više funkcija plaća posebna naknada, postojanje obaveze plaćanja posebne naknade utvrđuje se na osnovu prevashodne namene uređaja ili predmeta.
Osnovno merilo za određivanje naknade za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma – kad je javno saopštavanje nužno za obavljanje delatnosti korisnika – jeste da se visina naknade vezuje za minimalnu zaradu u Republici Srbiji. Time se, pre svega, visina naknade dovodi u vezu sa naređenjem Zakona da se prilikom određivanja tarifa obavezno vodi računa o tarifama koje važe u državama čiji je bruto društveni proizvod približne vrednosti bruto društvenom proizvodu Republike Srbije. Za određivanje visine naknade za javno saopštavanje uzima se površina komercijalnih poslovnih prostorija korisnika; kad je ona ispod 50 metara kvadratnih, naknada na mesečnom nivou ne može biti veća od 1/10 minimalne zarade u Republici Srbiji (bez poreza i doprinosa), a kad je ona od 50 do 100 metara kvadratnih, naknada na mesečnom nivou ne može biti veća od 1/8 minimalne zarade u Republici Srbiji (bez poreza i doprinosa), od 100 do 150 metara kvadratnia, ne može da bude veći od 1/6 minimalne zarade u Republici Srbiji, za korisnike sa poslovnim prostorijama od 200 do 300 metara kvadratnih ne može biti veća od 1/3 minimalne zarade u Republici Srbiji, s tim što se kao osnov za utvrđivanje naknade na mesečnom nivou u tekućoj kalendarskoj godini uzima iznos minimalne zarade, bez poreza i doprinosa u decembru mesecu prethodne kalendarske godine. Za svakih dodatnih 100 metara kvadratnih preko 300 metara kvadratnih, naknada se uvećava za maksimalno 1/20 minimalne zarade u Republici Srbiji bez poreza i doprinosa. Pri određivanju kvadrature komercijalnih poslovnih prostorija računa se isključivo prostor koji korisnik koristi za prijem gostiju, potrošača i naručilaca usluga, dakle, ne računaju se pomoćne prostorije za rad osoblja korisnika, skladišnii sanitarni prostor.
Kad javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma nije nužno za obavljanje delatnosti korisnika, već je samo korisno ili prijatno, naknada za javno saopštavanje je niža nego kad je javno saopštavanje nužno za obavljanje delatnosti korisnika, jer ona zavisi od kategorizacije korisnika. Korisnike kategoriše reprezentativno udruženje korisnika za teritoriju Republike Srbije. Pri tome, ono je dužno da se rukovodi značajem koji javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma ima za obavljanje poslovne delatnosti korisnika u određenoj privrednoj grani ili sektoru, i posebno geografskim mestom sedišta korisnika, finansijskim prometom koji korisnik ostvaruje na godišnjem nivou, kao i da se naknada ne plaća za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograna u zanatskim radnjama.
Naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma naplaćuje samo jedna organizacija koja ostvaruje prava autora muzičkih dela na naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela Sredstva koja ona naplati raspoređuju se saglasno sporazumu koji postignu organizacija koja ostvaruje prava autora muzičkih dela na naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela i organizacije koje ostvaruju prava interpretatora i proizvođača fonograma na naknadu za javno saoštavanje interpretacije i fonograma.
Osnovno merilo za određivanje visine posebne naknade jeste da iznos posebne naknade koja se naplaćuje po svakom prodatom ili uvezenom uređaju i predmetu sa liste Vlade ne može biti viši od 1 % njegove vrednosti. Potom se odgovora na pitanje šta se uzima kao vrednost uređaja i predmeta sa liste Vlade. Naime, kad se uređaji i predmeti sa liste Vlade proizvode u Republici Srbiji, kao njihova vrednost uzima se prodajna cena bez poreza na dodatu vrednost pri prvoj prodaji, a kad se uređaji i predmeti sa liste Vlade uvoze u Republiku Srbiju, kao njihova vrednost uzima se njihova nabavna cena preračunata u dinare po kursu na dan njihovog carinjenja, uvećana za carinu
U čl. 7 – 9. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakonom o autorskom i srodnim pravima predlaže se ukidanje Komisije za autorsko i srodana prava, s tim da poslovi koje je radila Komisija, kao i opremu i arhivu preuzima Zavod za intelektualnu svojinu.
Budući da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonom o autorskom i srodnim pravima konkretnije propisuje merila po kojima se određuju tarife za posebnu naknadu i tarife za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma, to trenutno važeće odredbe tarifa (donete i objavljene u skladu sa Zakonom) koje uređuju ostvarivanje prava na posebnu naknadu i na naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma – postaju nesaglasne sa tim zakonom. Stoga one prestaju da važe onda kad na snagu stupe Tarifa za ostvarivanje prava na naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma i Tarifa za ostvarivanje prava na posebnu naknadu. Ovim se sprečava vakum u ostvarivanju prava na posebnu naknadu i na naknadu za javno saopštavanje. Po prirodi stvari, tarife važe dok partneri ne postignu saglasnost o visini naknade. S druge strane, reprezentativno udruženje korisnika dužno je kategorizuje korisnike koji plaćaju naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma, i to imajući u vidu da li je to saopštavanje nužno za obavljanje njihovih delatnosti, ili je samo korisno ili prijatno. Listu tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknada utvrđuje Vlada.
Takođe, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonom o autorskom i srodnim pravima predviđa obavezno uspostavljanje i vođenje elektronske baze podataka emitovanja programa. Emiteri radio i televizijskog programa dužni su da vode elektronsku evidenciju emitovanja i reemitovanja autorskih dela, dok nadzor nad vođenjem te elektronske evidencije vodi Republička radiodifuzna agencija, a Vlada će posebnim aktom propisati način njenog vođenja.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno da se obezbede dodatna sredstva u budzetu Republike Srbije.
Da bi se novi mehanizmi utvrđivanja naknada uspostavili u što skorijem roku, i obezbedilo uključivanje svih učesnika zainteresovanih za utvrđivanje i naplatu naknada po tarifama čija će visina biti u skladu sa ekonomskim mogućnostima korisnika, a ne i na štetu nosilaca autorskog i srodnih prava, neophodno je da se ovaj zakon donese po hitnom postupku. Nedonošenje Zakona po hitnom postupku moglo bi da proizvede štetne posledice po rad organa i organizacija na koje se ovaj zakon odnosi.
Kada se autorsko delo umnožava bez dozvole autora, shodno odredbama člana 46. st. 1. i 2. ovog zakona, autori dela za koja se, s obzirom na njihovu prirodu, može očekivati da će biti umnožavana fotokopiranjem ili snimanjem na nosače zvuka, slike ili teksta za lične nekomercijalne potrebe fizičkih lica (književna, muzička, filmska dela i dr.) imaju pravo na posebnu naknadu od uvoza, odnosno prodaje tehničkih uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta za koje se opravdano može pretpostaviti da će biti korišćeni za takvo umnožavanje.
Naknadu iz stava 1. ovog člana plaćaju proizvođači uređaja za tonsko i vizuelno snimanje, proizvođači uređaja za fotokopiranje ili drugih uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja, proizvođači praznih nosača zvuka, slike i teksta, i solidarno sa njima uvoznici uređaja za tonsko i vizuelno snimanje, uređaja za fotokopiranje ili drugih uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja i praznih nosača zvuka, slike i teksta, osim ako se radi o uvozu malih količina namenjenih za privatno i nekomercijalno korišćenje, kao deo ličnog prtljaga.
Ako se uređaji i predmeti iz stava 1. ovog člana ne proizvode u Republici Srbiji, naknadu plaća uvoznik.
Obaveza plaćanja naknade iz stava 1. ovog člana nastaje:
1) pri prvoj prodaji u Republici Srbiji ili uvozu u Republiku Srbiju, novih uređaja za tonsko i vizuelno snimanje;
2) pri prvoj prodaji u Republici Srbiji ili uvozu u Republiku Srbiju, praznih nosača zvuka, slike i teksta;
3) pri prvoj prodaji u Republici Srbiji ili uvozu u Republiku Srbiju, novih uređaja za fotokopiranje ili drugih uređaja sa sličnom tehnikom umnožavanja.
U slučaju umnožavanja autorskih dela fotokopiranjem ili sličnom tehnikom, pored prava na naknadu iz stava 1. ovog člana autor ima pravo i na naknadu od pravnog ili fizičkog lica koje pruža usluge fotokopiranja uz naknadu.
Lica iz stava 2. ovog člana ne plaćaju naknadu za:
1) tehničke uređaje i prazne nosače zvuka, slike i teksta ako su oni namenjeni izvozu;
2) tehničke uređaje koji se uobičajeno ne koriste za umnožavanje autorskih dela za lične, nekomercijalne potrebe (na primer, studijska oprema i uređaji, diktafoni i sl.);
3) prazne nosače zvuka, slike i teksta primenljive isključivo uz tehničke uređaje iz stava 6. tačka 2. ovog člana;
4) TEHNIČKE UREĐAJE I PRAZNE NOSAČE ZVUKA, SLIKE I TEKSTA KOJE POTENCIJALNI OBVEZNIK PLAĆANjA NAKNADE KUPUJE U DRUGOJ DRŽAVI ILI CARINSKOJ TERITORIJI, AKO SE ONI NEPOSREDNO ISPORUČUJU U DRUGU DRŽAVU ILI CARINSKU TERITORIJU ILI AKO IH POTENCIJALNI OBVEZNIK PLAĆANjA NAKNADE POSLE SPROVEDENOG ODGOVARAJUĆEG CARINSKOG POSTUPKA OTPREMA SA TERITORIJE REPUBLIKE SRBIJE;
5) RAČUNARE, RAČUNARSKU OPREMU, KOMPONENTE I RAČUNARSKE MEMORIJE, IZUZEV AKO NEKI OD TIH UREĐAJA NIJE IZRIČITO NAVEDEN U LISTI IZ STAVA 12. OVOG ČLANA.
OBVEZNIK PLAĆANjA POSEBNE NAKNADE KOJI JE PLATIO POSEBNU NAKNADU ZA UREĐAJE I PREDMETE SA LISTE IZ STAVA 12. OVOG ČLANA, KOJI SU KASNIJE OPREMLjENI SA TERITORIJE REPUBLIKE SRBIJE, IMA PRAVO NA VRAĆANjE PLAĆENE POSEBNE NAKNADE.
Lica iz st. 2. i 5. ovog člana dužna su, na zahtev organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, da dostave informacije o tipu i broju prodatih, odnosno uvezenih uređaja ili nosača zvuka, slike i teksta, kao i informacije o broju učinjenih fotokopija, kao osnov za izračunavanje naknade. Informacije dobijene na ovaj način, organizacija može koristiti samo za obračunavanje naknade i ne sme ih koristiti u druge svrhe.
Naknade iz st. 1. i 5. ovog člana su pravične naknade pri čijem određivanju se uzima u obzir verovatna šteta koja autoru nastaje kada se njegovo delo bez njegovog odobrenja umnožava za lične nekomercijalne potrebe, primena tehničkih mera zaštite, kao i druge okolnosti koje mogu uticati na pravilno odmeravanje iznosa posebne naknade.
Autori mogu ostvariti svoje pravo na naknadu iz st. 1. i 5. ovog člana samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
Autor se ne može odreći prava na posebnu naknadu iz st. 1. i 5. ovog člana. Pravo na posebnu naknadu ne može biti predmet odricanja, raspolaganja za života i prinudnog izvršenja.
Na predlog organa državne uprave nadležnog za poslove intelektualne svojine (u daljem tekstu: nadležni organ), uz prethodno pribavljeno mišljenje organa državne uprave nadležnog za razvoj informacionog društva, Vlada utvrđuje listu tehničkih uređaja i predmeta za koje postoji obaveza plaćanja posebne naknada prema uslovima iz st. 1. do 9. ovog člana. LISTU TEHNIČKIH UREĐAJA I PREDMETA ZA KOJE POSTOJI OBAVEZA PLAĆANjA POSEBNE NAKNADA PREMA USLOVIMA IZ ST. 1. DO 10. OVOG ČLANA UTVRĐUJE VLADA (U DALjEM TEKSTU: UREĐAJ I PREDMET SA LISTE VLADE).
U SLUČAJU SUMNjE DA LI SE ZA NEKI UREĐAJ ILI PREDMET SA LISTE VLADE KOJI IMA VIŠE FUNKCIJA PLAĆA POSEBNA NAKNADA, POSTOJANjE OBAVEZE PLAĆANjA POSEBNE NAKNADE UTVRĐUJE SE NA OSNOVU PREVASHODNE NAMENE UREĐAJA ILI PREDMETA.
Član 127.
Proizvođač izdatog fonograma ima pravo na naknadu za:
1) emitovanje i reemitovanje fonograma;
2) javno saopštavanje fonograma;
3) javno saopštavanje fonograma koji se emituje.
Pravo na naknadu iz stava 1. ovog člana proizvođač fonograma može ostvariti samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava.
Naknada iz stava 1. ovog člana i interpretatorska naknada iz člana 117. ovog zakona naplaćuju se od korisnika u vidu jedinstvene naknade. Naplatu jedinstvene naknade vrši jedna organizacija, određena ugovorom zaključenim između organizacije interpretatora i organizacije proizvođača fonograma.
Ugovorom iz stava 3. ovog člana organizacije su dužne da odrede i: visinu troškova naplate jedinstvene naknade i učestalost predaje dela jedinstvene naknade drugoj organizaciji. Ugovor se objavljuje o trošku organizacija u „Službenom glasniku Republike Srbije”.UGOVARAČI SU DUŽNI DA O POČETKU PREGOVORA PISANIM PUTEM OBAVESTI MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE NAUKE I ZAVOD ZA INTELEKTUALNU SVOJINU.
Ukoliko organizacija proizvođača fonograma i organizacija interpretatora ne zaključe ugovor iz stava 3. ovog člana u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, Vlada će, na predlog ministra nadležnog za nauku i tehnološki razvoj, odrediti organizaciju koja će vršiti naplatu jedinstvene naknade.
UKOLIKO ORGANIZACIJA PROIZVOĐAČA FONOGRAMA I ORGANIZACIJA INTERPETATORA NE ZAKLjUČE UGOVOR IZ STAVA 3. OVOG ČLANA U ROKU OD TRI MESECA OD DANA ZAPOČINjANjA PREGOVORA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA, JEDINSTVENU NAPLATU ĆE VRŠITI NAJSTARIJA ORGANIZACIJA.
Organizacija proizvođača fonograma i organizacija interpretatora dužne su da zajednički odrede tarife naknada na način određen članom 177. ovog zakona.
Jedinstvena naknada ubrana na način predviđen ovim članom raspodeljuje se organizacijama u skladu sa ugovorom zaključenim između organizacije proizvođača fonograma i organizacije interpretatora. Ako ugovorom između organizacija nije drukčije određeno, organizacija koja naplaćuje jedinstvenu naknadu obavezna je da po odbitku iznosa troškova nastalih u vezi sa naplatom jedinstvene naknade, koji ne može biti veći od 10 % njene vrednosti, bez odlaganja, a najmanje na kvartalnom nivou, preda polovinu ubrane naknade drugoj organizaciji.
Ako ugovorom između organizacija nije drukčije određeno, organizacija koja naplaćuje jedinstvenu naknadu, ne sme vršiti raspodelu ubrane jedinstvene naknade između svojih članova pre nego što preda ugovoreni ili zakonom određeni deo ubrane naknade drugoj organizaciji.
Ako ugovorom između organizacija nije drukčije određeno organizacija koja naplaćuje jedinstvenu naknadu dužna je da preda drugoj organizaciji kopije svih podataka o iskorišćavanju fonograma i na njima zabeleženih interpretacija dobijenih od korisnika koji emituju i javno saopštavaju fonograme i na njima zabeležene interpretacije, najkasnije u roku od 30 dana od dana predaje dela ubrane naknade.
Organizacija ne može da obavlja ni jednu drugu delatnost osim delatnosti koje su predviđene u članu 153. ovog zakona.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, organizacija može da:
1) vrši delatnost kojom se ostvaruju umetnički, stručni ili socijalni interesi nosilaca prava;
2) obavlja pojedine administrativno-tehničke usluge u ime i za račun ili u svoje ime a za račun druge organizacije, na osnovu pisanog ugovora.
U cilju racionalizacije i efikasnije naplate i raspodele naknade za korišćenje autorskog i srodnih prava putem jedinstvene baze podataka organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava mogu obrazovati zajedničku službu.
Posebnim sporazumom određuje se delokrug njenog rada, ovlašćenja, visina naknade za njen rad i sistematizacija radnih mesta zaposlenih u službi.
NAKNADU ZA JAVNO SAOPŠTAVANjE MUZIČKIH DELA, INTERPRETACIJA I FONOGRAMA NAPLAĆUJE JEDNA ORGANIZACIJA ODREĐENA SPORAZUMOM KOJI POSTIGNU ORGANIZACIJA KOJE OSTVARUJU PRAVA AUTORA MUZIČKIH DELA NA NAKNADU ZA JAVNO SAOPŠTAVANjE MUZIČKIH DELA I ORGANIZACIJE KOJE OSTVARUJU PRAVA INTERPREATORA I PROIZVOĐAČA FONOGRAMA NA NAKNADU ZA JAVNO SAOŠTAVANjE INTERPRETACIJA I FONOGRAMA.
PO ODBITKU SPORAZUMNO ODREĐENIH TROŠKOVA NAPLATE NAKNADE ZA JAVNO SAOPŠTAVANjE MUZIČKIH DELA, FONOGRAMA I NA NjIMA ZABELEŽENIH INTERPRETACIJA, PRIKUPLjENA SREDSTVA RASPOREĐUJU SE NA TAJ NAČIN DA ORGANIZACIJA KOJA OSTVARUJE PRAVA AUTORA MUZIČKIH DELA IMA 50% OD UKUPNO PRIKUPLjENIH SREDSTAVA, A ORGANIZACIJE KOJE OSTVARUJU PRAVA INTERPRETATORA I PROIZVOĐAČA FONOGRAMA PO 25% OD UKUPNO PRIKUPLjENIH SREDSTAVA.
ODREDBE SPORAZUMA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA KOJIMA ODREĐUJE VISINA RASPODELE PRIKUPLjENIH SREDSTAVA NA NAČIN SUPROTAN STAVU 6. OVOG ČLANA, NIŠTAVE SU.
2.3. Organi organizacije
Član 164.
Organizacijom upravljaju njeni osnivači i članovi u skladu sa statutom organizacije.
Organi organizacije su: skupština, upravni odbor, direktor i nadzorni odbor.
SAVET ZA KONTROLU NAPLATE I RASPODELE NAKNADE ZA JAVNO SAOPŠTAVANjE (U DALjEM TEKSTU: SAVET) JE ZAJEDNIČKO TELO ORGANIZACIJA IZ ČLANA 156. STAV 5. OVOG ZAKONA, KOJE ONE SPORAZUMNO OSNIVAJU.
SAVET VRŠI KONTROLU NAD PRIMENOM SPORAZUMA IZ ČLANA 156. STAV 5. OVOG ZAKONA, ZAKLjUČENOG IZMEĐU ORGANIZACIJA, KAO I KONTROLU NAPLATE I RASPODELE PRIKUPLjENE NAKNADE I DAJE SMERNICE U POGLEDU NAPLATE I RASPODELE NAKNADE IZMEĐU ORGANIZACIJA.
SAVET IMA TRI ČLANA, PO JEDNOG IZ SVAKE ORGANIZACIJE.
SAVET JE DUŽAN DA DONESE PRAVILNIK O SVOM RADU.
Član 171.
Ako iskorišćavanje predmeta zaštite nije nužno za obavljanje delatnosti korisnika već samo korisno ili prijatno (na primer u slučaju prevoznih sredstava, smeštajnih i ugostiteljskih objekata, trgovinskih i zanatskih radnji, tržnih centara, izložbenih prostora, i tome slično) i pod uslovom da je određivanje takve tarife u procentualnom iznosu nemoguće ili nerazumno teško, tarifa se može odrediti u paušalnom iznosu.
Prilikom određivanja visine paušalne naknade vodiće se računa o:
1) vrsti i načinu iskorišćavanja predmeta
zaštite;
2) geografskoj lokaciji sedišta korisnika;
3) vrsti i veličini prostora u kojem se koriste predmeti zaštite;
4) trajanju i obimu iskorišćavanja i cenama usluga korisnika.
2.5.1A ODREĐIVANjE NAKNADE U TARIFI ZA JAVNO SAOPŠTAVANjE MUZIČKIH DELA, INTERPRETACIJA I FONOGRAMA
ČLAN 171A
NAJVIŠI IZNOS NAKNADE NA MESEČNOM NIVOU U TARIFI ZA JAVNO SAOPŠTAVANjE MUZIČKIH DELA, INTERPRETACIJE I FONOGRAMA, NE MOŽE DA BUDE VEĆI OD 1/12 MINIMALNE ZARADE U REPUBLICI SRBIJI BEZ POREZA I DOPRINOSA, ZA KORISNIKE ČIJE SU KOMERCIJALNE POSLOVNE PROSTORIJE POVRŠINE DO 50 METARA KVADRATNIH, ODNOSNO NE MOŽE DA BUDE VEĆI OD 1/10 MINIMALNE ZARADE U REPUBLICI SRBIJI BEZ POREZA I DOPRINOSA ZA KORISNIKE ČIJE SU KOMERCIJALNE POSLOVNE PROSTORIJE POVRŠINE VEĆE OD 50 DO 100 METARA KVADRATNIH, ODNOSNO NE MOŽE DA BUDE VEĆI OD 1/8 MINIMALNE ZARADE U REPUBLICI SRBIJI BEZ POREZA I DOPRINOSA ZA KORISNIKE ČIJE SU KOMERCIJALNE POSLOVNE PROSTORIJE POVRŠINE OD 100 DO 150 METARA KVADRATNIH, NE MOŽE DA BUDE VEĆI OD 1/6 MINIMALNE ZARADE U REPUBLICI SRBIJI BEZ POREZA I DOPRINOSA ZA KORISNIKE ČIJE SU KOMERCIJALNE POSLOVNE PROSTORIJE POVRŠINE OD 150 DO 200 METARA KVADRATNIH, A ZA KORISNIKE SA POSLOVNIM PROSTORIJAMA OD 200 DO 300 METARA KVADRATNIH NE MOŽE BITI VEĆA OD 1/3 MINIMALNE ZARADE U REPUBLICI SRBIJI, S TIM ŠTO SE KAO OSNOV ZA UTVRĐIVANjE NAKNADE NA MESEČNOM NIVOU U TEKUĆOJ KALENDARSKOJ GODINI UZIMA IZNOS MINIMALNE ZARADE, BEZ POREZA I DOPRINOSA U DECEMBRU MESECU PRETHODNE KALENDARSKE GODINE. ZA SVAKIH DODATNIH 100 METARA KVADRATNIH PREKO 300 METARA KVADRATNIH, NAKNADA SE UVEĆAVA ZA MAKSIMALNO 1/20 MINIMALNE ZARADE U REPUBLICI SRBIJI BEZ POREZA I DOPRINOSA.
KAD JE JAVNO SAOPŠTAVANjE MUZIČKIH DELA, INTERPRETACIJA I FONOGRAMA NUŽNO ZA OBAVLjANjE DELATNOSTI KORISNIKA, NAJVIŠI IZNOS NAKNADE NA MESEČNOM NIVOU NE MOŽE DA BUDE VEĆI OD 1/12 MINIMALNE ZARADE U REPUBLICI SRBIJI BEZ POREZA I DOPRINOSA, ZA KORISNIKE ČIJE SU KOMERCIJALNE POSLOVNE PROSTORIJE POVRŠINE DO 50 METARA KVADRATNIH, ODNOSNO NE MOŽE DA BUDE VEĆI OD 1/9 MINIMALNE ZARADE U REPUBLICI SRBIJI BEZ POREZA I DOPRINOSA, ZA KORISNIKE ČIJE SU KOMERCIJALNE POSLOVNE PROSTORIJE POVRŠINE VEĆE OD 50 METARA KVADRATNIH, S TIM ŠTO SE KAO OSNOV ZA UTVRĐIVANjE NAKNADE NA MESEČNOM NIVOU U TEKUĆOJ KALENDARSKOJ GODINI UZIMA IZNOS MINIMALNE ZARADE, BEZ POREZA I DOPRINOSA U DECEMBRU MESECU PRETHODNE KALENDARSKE GODINE.
KAD JAVNO SAOPŠTAVANjE MUZIČKIH DELA, INTERPRETACIJA I FONOGRAMA NIJE NUŽNO ZA OBAVLjANjE DELATNOSTI KORISNIKA, VEĆ JE SAMO KORISNO ILI PRIJATNO, NAKNADA NA MESEČNOM NIVOU NIŽA JE OD ONE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, JER ZAVISI OD KATEGORIZACIJE KORISNIKA.
PRI ODREĐIVANjU KVADRATURE KOMERCIJALNIH POSLOVNIH PROSTORIJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ISKLjUČIVO SE RAČUNA PROSTOR KOJI KORISNIK KORISTI ZA PRIJEM GOSTIJU, POTROŠAČA I NARUČILACA USLUGA, A NE RAČUNAJU SE POMOĆNE PROSTORIJE ZA RAD OSOBLjA KORISNIKA, SKLADIŠNI I SANITARNI PROSTOR.
NAKNADA ZA JAVNO SAOPŠTAVANjE MUZIČKIH DELA, INTERPRETACIJE I FONOGRAMA U ZANATSKIM RADNjAMA SE NE PLAĆA.
POD ZANATSKIM RADNjAMA U SMISLU STAVA 5. OVOG ČLANA PODRAZUMEVAJU SE SAMOSTALNE ZANATSKE RADNjE, KAO I RADNjE, ODNOSNO POSLOVNI PROSTOR U KOME PREDUZETNIK KOJI PLAĆA POREZ NA PRIHODE OD SAMOSTALNE DELATNOSTI NA PAUŠALNO UTVRĐENI PRIHOD KOJI SE BAVI PROIZVODNOM DELATNOŠĆU, A U OKVIRU PROIZVODNE DELATNOSTI PRODAJE SOPSTVENE PROIZVODE, ODNOSNO PRUŽA USLUGE FIZIČKIM LICIM, OBAVLjA TU DELATNOST.
KORISNIKE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KATEGORIŠE REPREZENTATIVNO UDRUŽENjE KORISNIKA ZA TERITORIJU REPUBLIKE SRBIJE NA OSNOVU ZNAČAJA KOJI JAVNO SAOPŠAVANjE MUZIČKIH DELA, INTERPRETACIJA I FONOGRAMA IMA ZA OBAVLjANjE POSLOVNE DELATNOSTI KORISNIKA U ODREĐENOJ PRIVREDNOJ GRANI ILI SEKTORU, NAROČITO VODEĆI RAČUNA O GEOGRAFSKOM MESTU SEDIŠTA KORISNIKA, FINANSIJSKOM PROMETU KOJI KORISNIK OSTVARUJE NA GODIŠNjEM NIVOU, KAO I DA SE ZA JAVNO SAOPŠTAVANjE MUZIČKIH DELA, INTERPRETACIJA I FONOGRAMA U ZANATSKIM RADNjAMA NE PLAĆA NAKNADA.
2.5.1.B ODREĐIVANjE POSEBNE NAKNADE U TARIFI ZA OSTVARIVANjE PRAVA NA POSEBNU NAKNADU
ČLAN 171B
IZNOS POSEBNE NAKNADE KOJA SE PLAĆA PO SVAKOM PRODATOM ILI UVEZENOM UREĐAJU I PREDMETU SA LISTE VLADE NE MOŽE BITI VIŠI OD 1% NjEGOVE VREDNOSTI.
KAO VREDNOST UREĐAJA I PREDMETA SA LISTE VLADE KOJI SE PROIZVODE U REPUBLICI SRBIJI UZIMA SE NjIHOVA PRODAJNA CENA BEZ POREZA NA DODATU VREDNOST PRI PRVOJ PRODAJI, A KAD SE UREĐAJI I PREDMETI SA LISTE VLADE UVOZE U REPUBLIKU SRBIJU, KAO NjIHOVA VREDNOST UZIMA SE NjIHOVA NABAVNA CENA PRERAČUNATA U DINARE PO KURSU NA DAN NjIHOVOG CARINjENjA, UVEĆANA ZA CARINU.
Član 176.
Ako u roku od 60 dana od dana objave poziva iz člana 173. ovog zakona ne bude postignut sporazum, predlog tarife određuje upravni odbor organizacije. Tako određen predlog tarife dostavlja se Komisiji za autorsko i srodna prava (u daljem tekstu: Komisija) ZAVODU ZA INTELEKTUALNU SVOJINU (U DALjEM TEKSTU: ZAVOD) na mišljenjeSAGLASNOST.
Do okončanja postupka određivanja tarife na način predviđen ovim članom naknada se plaća prema postojećoj tarifi.
Član 177.
Jedinstvene tarife za ostvarivanje prava iz čl. 117. i 127. ovog zakona određuju se sporazumom u pisanoj formi između organizacije proizvođača fonograma i organizacije interpretatora s jedne strane, i reprezentativnog udruženja korisnika s druge strane.
Organizacija proizvođača fonograma i organizacija interpretatora zajednički iniciraju pregovore o jedinstvenim tarifama i zajednički pregovaraju sa reprezentativnim udruženjem korisnika u postupku i na način određen čl. 173. i 174. ovog zakona.
Jedinstvenu tarifu određenu na način propisan stavom 1. ovog člana organizacije zajednički objavljuju u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Tarifa stupa na snagu osmog dana od dana objave u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Ukoliko u roku od 60 dana od dana objave poziva iz člana 173. ovog zakona nije postignut sporazum iz stava 1. ovog člana, predlog jedinstvene tarife određuju upravni odbori organizacija na osnovu pismenog sporazuma.
Predlog jedinstvene tarife dostavlja se Komisiji ZAVODU na mišljenje SAGLASNOST.
Ukoliko u roku od 90 dana od dana objave poziva iz člana 173. ovog zakona, organizacija proizvođača fonograma i organizacija interpretatora ne podnesu Komisiji ZAVODU zahtev za dobijanje mišljenja SAGLASNOSTI o predlogu jedinstvene tarife, tu tarifu određuje Komisija ZAVOD.
2.5.2.6. Određivanje jedinstvene tarife za ostvarivanje prava na posebnu naknadu
Član 178.
Jedinstvena tarifa za ostvarivanje prava na posebnu naknadu iz čl. 39. i 146. ovog zakona koja se plaća od prve prodaje ili uvoza u Republiku Srbiju uređaja za tonsko i vizuelno snimanje i praznih nosača zvuka, slike i teksta, određuje se sporazumom u pisanoj formi između organizacija koje ostvaruju prava onih nosilaca autorskog i srodnih prava kojima je ovim zakonom dato pravo na posebnu naknadu s jedne strane i reprezentativnog udruženja proizvođača, odnosno uvoznika uređaja za tonsko i vizuelno snimanje i proizvođača, odnosno uvoznika praznih nosača zvuka, slike i teksta.
Organizacije iz stava 1. ovog člana zajednički iniciraju pregovore o jedinstvenoj tarifi, zajednički pregovaraju u postupku i na način određen čl. 173. i 174. ovog zakona i zajednički objavljuju jedinstvenu tarifu iz stava 1. ovog člana u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Jedinstvena tarifa određena na način propisan st. 1. i 2. ovog člana stupa na snagu osmog dana od dana objave u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Ukoliko u roku od 60 dana od dana objave poziva iz člana 173. ovog zakona nije postignut sporazum iz stava 1. ovog člana, predlog jedinstvene tarife iz stava 1. ovog člana određuju upravni odbori organizacija na osnovu pisanog sporazuma.
Predlog jedinstvene tarife dostavlja se Komisiji ZAVODUna mišljenje SAGLASNOST.
Ukoliko u roku od 90 dana od dana objave poziva iz člana 173. ovog zakona, organizacije iz stava 1. ovog člana ne podnesu Komisiji ZAVODU zahtev za dobijanje mišljenja SAGLASNOSTI o predlogu jedinstvene tarife, tu tarifu odrediće Komisija ZAVOD.
Naplatu posebne naknade iz stava 1. ovog člana vrši organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih muzičkih prava uz prethodno postignut pismeni sporazum sa organizacijama koje su učestvovale u pregovorima o jedinstvenoj tarifi o visini troškova naplate posebne naknade i režimu raspodele posebne naknade između organizacija iz ovog stava.
Organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih muzičkih prava dužna je da ukupno ubranu posebnu naknadu, po odbitku sporazumno određenih troškova naplate posebne naknade, raspodeli autorima i preda organizacijama interpretatora i proizvođača fonograma, odnosno videograma na sledeći način: 40% autorima, 30% interpretatorima i 30% proizvođačima fonograma i proizvođačima videograma.
V. KOMISIJA ZA AUTORSKO I SRODNA PRAVA
1. Komisija za autorsko i srodna prava
Član 192
Komisija za autorsko i srodna prava je stručno telo ovlašćeno da u oblasti ostvarivanja autorskog i srodnih prava daje mišljenje o predlogu tarife koji predlažu organizacije.
Komisija nije stalno telo.
1.1. Sastav Komisije
Član 193
Komisiju čine predsednik i četiri člana.
Predsednik i članovi Komisije imenuju se iz reda istaknutih stručnjaka koji svojim dosadašnjim radom i poznavanjem problema primene autorskog i srodnih prava mogu da doprinesu ostvarivanju ciljeva zbog kojih je Komisija osnovana.
1.2. Imenovanje Komisije
Član 194
Predsednika i članove Komisije imenuje Vlada na predlog rukovodioca nadležnog organa. Pored predsednika i članova, imenuju se i zamenik predsednika i dva zamenika članova Komisije koji moraju ispunjavati uslove predviđene članom 193. ovog zakona.
Radi pripreme predloga iz stava 1. ovog člana rukovodilac nadležnog organa u „Službenom glasniku Republike Srbije“, na svojoj internet stranici i u jednom visokotiražnom dnevnom listu, objavljuje javni poziv organizacijama i reprezentativnim udruženjima korisnika da predlože kandidate za članove Komisije i njihove zamenike i to: po dva člana Komisije i jednog zamenika člana Komisije. Predsednika i zamenika predsednika predlaže nadležni organ.
Organizacije i reprezentativna udruženja korisnika mogu u roku od 30 dana od dana objave javnog poziva iz stava 2. ovog člana dostaviti nadležnom organu pismene, obrazložene predloge za kandidate za članove Komisije i njihove zamenike.
Na osnovu dobijenih predloga iz stava 3. ovog člana nadležni organ predlaže Vladi sastav Komisije.
Ukoliko nadležni organ smatra da predloženi kandidati ne ispunjavaju uslove iz člana 193. ovog zakona može još jednom ponoviti javni poziv.
Mandat predsednika i članova Komisije, kao i njihovih zamenika traje četiri godine. Po isteku mandata predsednika i članova Komisije, kao i njihovih zamenika, nadležni organ ponovo sprovodi postupak predlaganja prema odredbama ovog člana.
Predsednik i članovi Komisije, kao i njihovi zamenici kojima je mandat istekao, mogu biti ponovo imenovani.
1.3. Prestanak funkcije predsednika ili člana Komisije
Član 195
Član Komisije može da bude razrešen dužnosti pre isteka vremena za koje je imenovan ako:
1) ne obavlja svoju dužnost na savestan ili nepristrasan način;
2) trajno izgubi sposobnost obavljanja dužnosti zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga;
3) iz drugih opravdanih razloga sam zatraži da bude razrešen.
Člana Komisije razrešava Vlada.
1.4. Sporedni poslovi i administrativna pomoć
Član 196
Nadležni organ obezbeđuje radni prostor i opremu za rad Komisije i pruža joj neophodne administrativno-tehničke uslove za rad.
Nadležni organ obavlja sve računovodstvene poslove u vezi isplate naknade za rad članovima Komisije.
1.5. Pokretanje postupka pred Komisijom za autorsko i srodna prava
Član 197
Postupak za dobijanje mišljenja o predlogu tarife organizacija pokreće pisanim zahtevom koji podnosi Komisiji najkasnije u roku od 90 dana od dana objave poziva iz člana 173. ovog zakona.
Ako su predlog jedinstvene tarife sporazumno odredile dve ili više organizacija, onda te organizacije zajednički pokreću postupak za dobijanje mišljenja o predlogu jedinstvene tarife pred Komisijom.
1.5.1. Sadržaj zahteva za dobijanje mišljenja o predlogu tarife
Član 198
Zahtev za dobijanje mišljenja o predlogu tarife mora da sadrži:
1) podatke o podnosiocu, odnosno podnosiocima zahteva;
2) predlog tarife;
3) ako su se vodili pregovori, navode o dosadašnjem toku i rezultatima pregovora o tarifi, kao i obrazloženje zašto nije postignut sporazum o tarifi;
4) dokaz o uplati srazmernog dela naknade za rad Komisije.
Zahtev za dobijanje mišljenja o predlogu tarife dostavlja se u dva primerka.
1.6. Postupak pred Komisijom
Član 199
Jedan primerak zahteva iz člana 198. ovog zakona Komisija dostavlja reprezentativnom udruženju korisnika, odnosno individualnom korisniku i poziva ga da se na njega izjasni u roku od 30 dana od dana njegovog prijema.
Uz izjašnjenje iz stava 1. ovog člana reprezentativno udruženje korisnika, odnosno individualni korisnik dostavlja i dokaz o uplati srazmernog dela naknade za rad Komisije.
Ukoliko se reprezentativno udruženje korisnika ne izjasni u ostavljenom roku na dostavljeni zahtev, Komisija daje mišljenje, na osnovu podnetog zahteva.
Komisija može da zakaže konsultacije sa predstavnicima organizacije i reprezentativnog udruženja korisnika ukoliko smatra da je to potrebno.
1.7. Mišljenje Komisije
Član 200
Mišljenje Komisije iz člana 192. ovog zakona sadrži ocenu o tome da li predlog tarife organizacije obuhvata ona prava za koja ta organizacija ima dozvolu za kolektivno ostvarivanje izdatu od strane nadležnog organa i da li je naknada određena u skladu sa pravilima za određivanje tarife propisanim ovim zakonom.
Komisija daje mišljenje na sednici, većinom glasova Komisije. Mišljenje Komisije potpisuje predsednik Komisije.
Mišljenje iz stava 1. ovog člana Komisija daje u roku od 60 dana od dana prijema zahteva iz člana 198. ovog zakona.
Mišljenje se dostavlja organizaciji i reprezentativnom udruženju korisnika, odnosno individualnom korisniku.
Organizacija objavljuje tarifu u „Službenom glasniku Republike Srbije“ u roku od 15 dana od dana prijema mišljenja ukoliko je Komisija u svom mišljenju ocenila da predlog tarife obuhvata ona prava za koja ta organizacija ima dozvolu za kolektivno ostvarivanje izdatu od strane nadležnog organa i da je naknada određena u skladu sa pravilima za određivanje tarife propisanim ovim zakonom.
Ukoliko je Komisija mišljenja da predlog tarife ne obuhvata ona prava za koja ta organizacija ima dozvolu za kolektivno ostvarivanje izdatu od strane nadležnog organa ili da naknada nije određena u skladu sa pravilima za određivanje tarife propisanim ovim zakonom, organizacija je dužna da u roku od 30 dana od dana prijema mišljenja Komisije iz ovog stava, ponovi pregovore sa reprezentativnim udruženjem korisnika, ili da u istom roku dostavi novi predlog tarife Komisiji na mišljenje.
Ukoliko, nakon razmatranja novog predloga tarife iz stava 6. ovog člana, Komisija oceni da naknada nije određena u skladu sa pravilima za određivanje tarife propisanim ovim zakonom doneće sama odluku o tarifi.
1.8. Troškovi postupka pred Komisijom
Član 201
Predsednik i članovi Komisije imaju pravo na naknadu za svoj rad. Naknadu snose stranke koje učestvuju u postupku pred Komisijom, u podjednakim delovima.
Visina naknade za rad člana Komisije iznosi 20% osnovne mesečne plate sudije višeg suda, za postupanje po jednom zahtevu za mišljenje o predlogu tarife, a visina naknade za rad predsednika Komisije jednaka je naknadi člana, uvećana za 10%.
Vlada će posebnim propisom urediti način plaćanja naknade za rad Komisije.
VA POSTUPAK ZA DAVANjE SAGLASNOSTI NA TARIFU
ČLAN 201A
SAGLASNOST NA PREDLOG TARIFE KOJU PREDLAŽU ORGANIZACIJE DAJE ZAVOD ZA INTELEKTUALNU SVOJINU.
ČLAN 201B
AKO SU PREDLOG TARIFE SPORAZUMNO ODREDILE DVE ILI VIŠE ORGANIZACIJA, POSTUPAK ZA SAGLASNOST IZ ČLANA 201A OVOG ZAKONA POKREĆU TE ORGANIZACIJE ZAJEDNIČKI.
AKO JE PREDLOG TARIFE ODREĐEN OD STRANE NAJSTARIJE ORGANIZACIJE, TA ORGANIZACIJA PODNOSI PREDLOG ZA SAGLASNOST.
ČLAN 201V
UZ ZAHTEV ZA SAGLASNOST OBAVEZNO SE PODNOSI:
PREDLOG VISINE TARIFE;
PODACI O PREGOVORIMA (OPIS TOKA PREGOVORA, REZULTATI PREGOVORA, OBRAZLOŽENjE UKOLIKO NIJE POSTIGNUT SPORAZUM, PISANA IZJAŠNjENjA SVIH PREGOVARAČA).
ČLAN 201G
NA POSTUPAK ZA DAVANjE SAGLOSNOSTI NA TARIFU SHODNO SE PRIMENjUJU ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE OPŠTI UPRAVNI POSTUPAK, UKOLIKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUGAČIJE PROPISANO.
VB ELEKTRONSKA EVIDENCIJA EMITOVANjA I REEMITOVANjA
ČLAN 201D
EMITERI RADIO I TELEVIZIJSKOG PROGRAMA DUŽNI SU DA VODE ELEKTRONSKU EVIDENCIJU EMITOVANjA I REEMITOVANjA AUTORSKIH DELA.
NADZOR NAD VOĐENjEM ELEKTRONSKE EVIDENCIJE VRŠI REPUBLIČKA RADIODIFUZNA AGENCIJA, KAO POVERENI POSAO.
NAČIN VOĐENjA ELEKTRONSKE EVIDENCIJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PROPISUJE VLADA.”
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada
Obrađivač – Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima
Draft law on amending the Law on Copyright and Related Rights
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa
a) Shodno potpisanom Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane (Poglavlje VII, Naslov VI, Usklađivanje propisa, primena prava i pravila konkurencije, član 75.3.), postoji obaveza Republike Srbije da preuzme neophodne mere kako bi najkasnije pet godina od dana stupanja na snagu Sporazuma obezbedila nivo zaštite intelektualne, industrijske i komercijalne svojine koji je sličan nivou koji postoji u Zajednici, uključujući i delotvorna sredstva za sprovođenje tih prava. Ista odredba predviđena je i Prelaznim sporazumom (Poglavlje III, član.40.3.).
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
b) Usklađivanje je proces koji će trajati tokom primene Sporazuma i Prelaznog sporazuma, a potpuna usklađenost će biti postignuta u roku koji je definisan Sporazumom i Prelaznim sporazumom, tj. 5 godina od dana stupanja na snagu Sporazma i Prelaznog sporazuma. Zaključkom Odbora za sprovođenje Prelaznog sporazuma rok za usklađivanje je počeo da teče od 1. januara 2009. godine.
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
v) Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima ispunjava u potpunosti obaveze koje proizilaze iz Sporazuma (član 75.3.) i Prelaznog sporazuma (član 40.3.).
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
d) Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju nije predviđeno donošenje navedenog propisa;
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Ugovor o funkcionisanju EU, Poglavlje o osnovnim pravima Evropske unije, naslov II član 17-potpuno usklađen.
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Celex No.32009L0024 Directive 2009/24/EC of the European Parliament and of the Council of 23 April 2009 on the legal protection of computer programs (Codified version).(OJ L111)Direktiva 2009/24 EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 23 aprila 2009 godine o pravnoj zaštiti računarskih programa (kodifikovana verzija). Službeni list 111 Potpuno usklađeno Celex No. 32006L0116 Directive 2006/116/EC of the European Parliament and of the Council of 12 December 2006 on the term of protection of copyright and certain related rights (codified version). (OJ L 372) Direktiva 2006/116/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 12 decembra 2006 godine o trajanju zaštite autorskog i srodnih prava (kodifikovana verzija). Službeni list 372 Potpuno usklađeno Celex No.32006L0115 Directive 2006/115/EC of the European Parliament and of the Council of 12 December 2006 on rental right and lending right and on certain rights related to copyright in the field of intellectual property (codified version) (OJ L 376 27.12.2006.).Direktiva 2006/115/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta od 12. decembra 2006 godine o pravu zakupa i pravu posluge i određenim pravima srodnim autroskom pravu u oblasti intelektualne svojine (kodifikovana verzija Službeni list 376 od 27.12.2006. godine Potpuno usklađeno Celex No. 32001L0084 Directive 2001/84/EC of the European Parliament and of the Council of 27 September 2001 on the resale right for the benefit of the author of an original work of art Corrected by 32001L0084R(01) (OJ L 272 13.10.2001.). Direktiva 2001/84/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta od 27. septembra 2001. godine o pravu preprodaje u korist autora izvornog umetničkog dela Službeni list 272 13.10.2001 Potpuno usklađeno Celex No.32001L0029 Directive 2001/29/EC of the European Parliament and of the Council of 22 May 2001 on the harmonisation of certain aspects of copyright and related rights in the information society Corrected by 32001L0029R(01) Corrected by 32001L0029R(02) Corrected by 32001L0029R(03) (OJ L 167 22.06.2001.) Direktiva 2001/29 EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 22. maja 2011. godine o usaglašavanju određenih aspekata autorskog i srodnih prava u informatičkom društvu, korigovana 32001L0029R (01), korigovana 32001L0029R(02), korigovana 32001L0029R(03), Službeni list 167 od 22.6.2001. godine Potpuno usklađeno Celex No. 31993L0083 Council Directive 93/83/EEC of 27 September 1993 on the coordination of certain rules concerning copyright and rights related to copyright applicable to satellite broadcasting and cable retrans Direktiva Saveta 93/83/EEZ od 27. septembra 1993. godine o usklađivanju određenih pravila o autorskom i srodnim pravima koja se primenjuju na satelitsko emitovanje i kablovsko reemitovanje Službeni list 248 od 06.10.1993. mission. (OJ L 248 06.10.1993.) Delimično usklađeno Celex No. 31996L0009 Directive 96/9/EC of the European Parliament and of the Council of 11 March 1996 on the legal protection of databases. (OJ L 77 27.03. 1996.)Direktiva 96/9 Evropskog parlamenta i Saveta od 11.3.1996. godine o zakonskoj zaštiti baza podataka Potpuno usklađeno
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenst sa njima
Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS sporazum), Deo III, Sprovođenje prava intelektualne svojine, Odeljak III Privremene mere član 50.-potpuno usklađeno.
Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS sporazum), Deo VII, Institucionalana uređenja; završne odredbe, član 70.2.-potpuno usklađeno
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
Delimična usklađenost Predloga zakona sa pojedinim i malobrojnim odredbama Direktive broj 93/83/EEZ od 27. septembra 1993. godine o usklađivanju određenih pravila o autorskom i srodnim pravima koja se primenjuju na satelitsko emitovanje i kablovsko reemitovanje proizilazi iz sledećih okolnosti: za primenu pojedinih odredaba nisu stvoreni preduslovi i organi koje predviđaju navedeni propisu EU, dok su pojedine odredbe neprimenljive na unutrašnje tržište te će se potpuna usklađenost postići pristupanjem Republike Srbije Evropskoj uniji
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
Usklađivanje je proces koji će trajati tokom primene Sporazuma i Prelaznog sporazuma, a potpuna usklađenost će biti postignuta u roku koji je definisan Sporazumom i Prelaznim sporazumom, tj. 5 godina od dana stupanja na snagu Sporazma i Prelaznog sporazuma. Zaključkom Odbora za sprovođenje Prelaznog sporazuma rok za usklađivanje je počeo da teče od 1. januara 2009. godine..
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine- TRIPS, je preveden na srpski jezik dok su za ostale navedene izvore prava EU u toku postupci prevođenja na srpski jezik.
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima nije preveden na službene jezike EU.
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
U izradi Propisa nisu učestvovali konsultanti.