PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETSKOM SISTEMU
Član 1.
U Zakonu o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, broj 54/09), član 1. menja se i glasi:
„Član 1.
Ovim zakonom uređuje se: planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike Srbije; planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: budžet lokalne vlasti); priprema i donošenje finansijskih planova Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje (u daljem tekstu: organizacije za obavezno socijalno osiguranje); budžetsko računovodstvo i izveštavanje, finansijsko upravljanje, kontrola i revizija korisnika javnih sredstava i budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje; nadležnost i organizacija Uprave za trezor, kao organa uprave u sastavu Ministarstva finansija (u daljem tekstu: Uprava za trezor) i trezora lokalne vlasti; druga pitanja od značaja za funkcionisanje budžetskog sistema.
Ovim zakonom utvrđuju se fiskalni principi, pravila i procedure na osnovu kojih se ustanovljava fiskalni okvir, kako bi se obezbedila dugoročna održivost fiskalne politike.
Ovim zakonom ustanovljava se Fiskalni savet, koji nezavisno ocenjuje kredibilitet fiskalne politike sa aspekta poštovanja utvrđenih fiskalnih pravila i na taj način podržava javnost i odgovornost u njenom vođenju.
Pojedine odredbe ovog zakona uređuju budžetske odnose i pravila koja se primenjuju na vanbudžetske fondove, privredne subjekte i druga pravna lica u kojima država, na svim nivoima vlasti, ima odlučujući uticaj na upravljanje, i to na: izradu finansijskih planova, upravljanje novčanim sredstvima, zaduživanje i davanje garancija, računovodstvo, izradu i podnošenje izveštaja i izvršenje budžetske kontrole, a koji se, s obzirom na izvore finansiranja i kontrole, uključuju u opšti nivo države (u daljem tekstu: vanbudžetski korisnici).
Ovim zakonom se uređuju i vrste i pripadnost javnih prihoda i primanja i javnih rashoda i izdataka.“
Član 2.
U članu 2. tačka 3) reči: „Memorandumom o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici (u daljem tekstu: Memorandum)“ zamenjuju se rečima: „Izveštajem o fiskalnoj strategiji“.
Tačka 23) menja se i glasi:
„23) Budžet je sveobuhvatan plan prihoda i primanja i plan rashoda i izdataka, organizovan u dva odvojena računa: a) račun prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine i b) račun finansiranja; budžet je osnovni dokument ekonomske politike Vlade;“.
Posle tačke 25) dodaju se tač. 25a) – 25k), koje glase:
„25a) Fiskalna politika predstavlja odluke koje donose ili radnje koje sprovode organi vlasti u vezi sa javnim prihodima i primanjima i rashodima i izdacima i akumulacijom javne imovine i obaveza sa ciljem uticanja na privredna kretanja i ostvarivanje ciljeva fiskalne politike;
25b) Ciljevi fiskalne politike označavaju precizne numerički iskazane ciljne vrednosti glavnih fiskalnih agregata koje Vlada nastoji da ostvari u budžetu;
25v) Anticiklična fiskalna politika podrazumeva da je fiskalni deficit veći od ciljnog u godinama kada je stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (u daljem tekstu: BDP) manja od potencijalne, dok je u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, fiskalni deficit manji od ciljnog ili se ostvaruje suficit;
25g) Potencijalna stopa rasta BDP je najveća stopa rasta koja može biti dostignuta u određenom periodu, bez povećanja stope inflacije;
25d) Fiskalni principi označavaju principe odgovornog fiskalnog upravljanja;
25đ) Fiskalne procedure sadrže izradu, podnošenje i objavljivanje izveštaja, prognoza, ocena i saopštenja propisanih ovim zakonom;
25e) Fiskalni rizici su kratkoročna i srednjoročna odstupanja fiskalnih promenljivih u odnosu na vrednosti koje su predviđene u budžetu, finansijskim ili drugim izveštajima ili projekcijama javnih finansija;
25ž) Fiskalna pravila predstavljaju postavljanje ograničenja na fiskalnu politiku, kako bi se ojačala budžetska disciplina, poboljšala koordinacija između različitih nivoa vlasti i smanjila nesigurnost kada je u pitanju buduća fiskalna politika;
25z) Fiskalni savet je nezavisan organ koji se obrazuje sa ciljem da unapredi kulturu fiskalne odgovornosti u Republici Srbiji, i to nezavisnom analizom fiskalne politike i podsticanjem stručnih rasprava o fiskalnoj politici;
25i) Izveštaj o fiskalnoj strategiji je dokument u kome se navode ciljevi fiskalne politike Vlade i daje ocena održivosti fiskalne politike, koji Vlada podnosi Narodnoj skupštini;
25j) Fiskalna održivost označava mogućnost sprovođenja date fiskalne politike u dužem vremenskom periodu, bez značajnijih promena u poreskoj politici ili rashodima i izdacima;
25k) Izveštaj o ostvarenom napretku je dodatak Izveštaju o fiskalnoj strategiji koji sadrži ostvarene rezultate predviđene fiskalne politike u Izveštaju o fiskalnoj strategiji koji je usvojen u prethodnoj fiskalnoj godini;“.
U tački 34) posle reči: „kredita,“ dodaju se reči: „odnosno izdavanje hartija od vrednosti,“.
Tačka 43) briše se.
Posle tačke 51) dodaju se tač. 51a) – 51g), koje glase:
„51a) Upravljačka odgovornost rukovodilaca je odgovornost rukovodilaca korisnika javnih sredstava za finansijske, upravljačke i programske nadležnosti koje su im prenete;
51b) Interna finansijska kontrola u javnom sektoru je sveobuhvatni sistem mera za upravljanje i kontrolu javnih prihoda, rashoda, imovine i obaveza, koji uspostavlja Vlada kroz organizacije javnog sektora sa ciljem da su upravljanje i kontrola javnih sredstava, uključujući i strane fondove, u skladu sa propisima, budžetom, i principima dobrog finansijskog upravljanja, odnosno efikasnosti, efektivnosti, ekonomičnosti i otvorenosti;
51v) Finansijsko upravljanje i kontrola je sistem politika, procedura i aktivnosti koje uspostavlja, održava i redovno ažurira rukovodilac organizacije, a kojim se upravljajući rizicima obezbeđuje uveravanje u razumnoj meri da će se ciljevi organizacije ostvariti na pravilan, ekonomičan, efikasan i efektivan način;
51g) Interna revizija je aktivnost koja pruža nezavisno objektivno uveravanje i savetodavna aktivnost, sa svrhom da doprinese unapređenju poslovanja organizacije; pomaže organizaciji da ostvari svoje ciljeve, tako što sistematično i disciplinovano procenjuje i vrednuje upravljanje rizicima, kontrole i upravljanje organizacijom;“.
U tački 60) reč: „Memoranduma“ zamenjuje se rečima: „Izveštaja o fiskalnoj strategiji“.
Član 3.
U članu 5. posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:
„Ukoliko se pojedini prihodi i primanja, rashodi i izdaci, kao i budžet lokalne vlasti utvrđuju relativno, kao procenat budžeta Republike Srbije, njihov iznos, odnosno visina utvrdiće se primenjujući, kao osnovicu prihode i primanja od prodaje nefinansijske imovine, ako nije drukčije definisano zakonom.“
Dosadašnji st. 4 – 10. postaju st. 5 – 11.
Član 4.
U naslovu iznad člana 8. reči: „koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora“ brišu se.
U članu 8. dodaju se st. 3 – 5, koji glase:
„Republički organ nadležan za poslove statistike jednom godišnje u saradnji sa Ministarstvom određuje spisak budžetskih i vanbudžetskih korisnika javnih sredstava koji pripadaju sektoru opšteg nivoa države čiji će se podaci o poslovanju koristiti za potrebe statističkog izveštavanja o fiskalnoj poziciji, odnosno politici zemlje.
Spisak entiteta iz stava 3. ovog člana se utvrđuje na osnovu međunarodno priznatih standarda.
Republički organ nadležan za poslove statistike propisuje načine izveštavanja i rokove za sve entitete za koje se utvrdi da pripadaju opštem sektoru države.“
Član 5.
U članu 9. dodaje se stav 10, koji glasi:
„Ministar bliže uređuje način plasiranja slobodnih novčanih sredstava.“
Član 6.
U članu 14. stav 2. tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje se tačka 4), koja glasi:
„4) druga primanja utvrđena zakonom.“
Član 7.
U članu 17. stav 2. briše se.
Član 8.
U članu 19. tačka 7) menja se i glasi:
„7) koncesiona naknada;“.
Član 9.
U članu 20. tačka 4) reč: „zaliha“ zamenjuje se rečima: „robnih rezervi“.
Na kraju tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 7), koja glasi:
„7) druga primanja utvrđena zakonom.“
Član 10.
Član 21. menja se i glasi:
„Član 21.
Primanjima od zaduživanja i prodaje finansijske imovine smatraju se:
1) primanja od zaduživanja na domaćem tržištu;
2) primanja od zaduživanja na inostranom tržištu;
3) primanja od prodaje finansijske imovine na domaćem tržištu;
4) primanja od prodaje finansijske imovine na inostranom tržištu;
5) druga primanja utvrđena zakonom.“
Član 11.
U članu 22. posle stava 1. dodaju se novi st. 2, 3. i 4, koji glase:
„U planiranju sopstvenih prihoda iz stava 1. ovog člana budžetski korisnici i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje dužni su da se pridržavaju principa tačnosti na način da ih realno planiraju i raspoređuju za korišćenje u skladu sa potrebama.
Sredstva ostvarena od sopstvenih prihoda, koja se kao takva, u skladu sa posebnim zakonom, koriste za rad organa uprave u sastavu ministarstva, a ne raspoređuju se posebnim aktom Vlade, koriste se za rad ministarstva i organa uprava u njegovom sastavu prema programu i dinamici korišćenja koji donosi nadležan ministar.
Program iz stava 3. ovog člana sadrži, pre svega, plan za korišćenje sredstava za stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih, stimulativno nagrađivanje zaposlenih, projektovanje, izgradnju i održavanje informacionog sistema, nabavku opreme za rad, izgradnju i kupovinu poslovnog prostora.“
Dosadašnji stav 2. postaje stav 5.
Član 12.
U članu 23. tačka 1) posle podtačke (6) dodaje se podtačka (7), koja glasi:
„(7) drugi porez, u skladu sa posebnim zakonom;“
U tački 2) posle podtačke (3) dodaje se podtačka (4), koja glasi:
„(4) takse za specijalne proizvode i aktivnosti;“
U tački 6) posle podtačke (3) dodaju se podtač. (3a) i (3b), koje glase:
„ (3a) primanja od prodaje dragocenosti;
(3b) primanja od prodaje prirodne imovine;“.
Član 13.
U članu 24. stav 1. posle tačke 2) dodaje se tačka 2a), koja glasi:
„2a) drugi porez ili deo poreza u skladu sa posebnim zakonom;“.
U tački 7) posle podtačke (4) dodaju se podtač. (4a) i (4b), koje glase:
„(4a) primanja od prodaje dragocenosti;
(4b) primanja od prodaje prirodne imovine;“.
Član 14.
U članu 25. stav 1. u tački 1) posle podtačke (4) dodaje se podtačka (5), koja glasi:
„ (5) drugi porez, u skladu sa posebnim zakonom;“
U tački 7) posle podtačke (4) dodaju se nove podtačke (4a) i (4b), koje glase:
„(4a) primanja od prodaje dragocenosti;
(4b) primanja od prodaje prirodne imovine;“
Član 15.
Posle člana 27. dodaju se nova poglavlja IIA i IIB sa čl. 27a – 27i i naslovima iznad tih članova, koji glase:
Odgovornost
Član 27a
Vlada je odgovorna za sprovođenje fiskalne politike i upravljanje javnim finansijama i sredstvima Republike Srbije u skladu sa principima, pravilima i procedurama utvrđenim ovim zakonom.
Izvršni organ lokalne vlasti je odgovoran za sprovođenje fiskalne politike i upravljanje javnom imovinom, prihodima i primanjima i rashodima i izdacima na način koji je u skladu sa ovim zakonom.
Fiskalni principi
Član 27b
Opšti principi odgovornog fiskalnog upravljanja su:
1) princip polaganja računa podrazumeva da je Vlada, odnosno izvršni organ lokalne vlasti, odgovoran Narodnoj skupštini, odnosno skupštini lokalne vlasti za izvršavanje svojih nadležnosti u vezi sa upravljanjem fiskalnom politikom;
2) princip pravičnosti podrazumeva da se upravljanje fiskalnom politikom sprovodi tako što će se u obzir uzeti njen uticaj na blagostanje sadašnjih i budućih generacija;
3) princip odgovornosti podrazumeva da se upravljanje javnom imovinom i obavezama, prirodnim resursima i fiskalnim rizicima, sprovodi na način koji učvršćuje fiskalnu održivost;
4) princip stabilnosti podrazumeva da se fiskalna politika sprovodi na način koji ne izaziva nagle promene u kretanjima makroekonomskih i fiskalnih indikatora;
5) princip transparentnosti podrazumeva da su jasno utvrđeni i definisani zadaci i odgovornosti različitih državnih organa, odnosno organa lokalne vlasti i funkcionera u vezi sa upravljanjem fiskalnom politikom; da su obezbeđene ažurne finansijske i nefinansijske informacije koje se odnose na upravljanje fiskalnom politikom, da su dostupne kako bi se omogućila delotvorna javna provera vođenja fiskalne politike i stanja javnih finansija; da oni koji su odgovorni za objavljivanje takvih informacija te informacije ne uskraćuju, osim ako bi njihovo objavljivanje nanelo značajnu štetu nacionalnoj bezbednosti, odbrani ili međunarodnim odnosima Republike Srbije.
Vlada utvrđuje i sprovodi ciljeve fiskalne politike rukovodeći se sledećim posebnim principima:
1) održivost duga države;
2) uredno servisiranje duga;
3) predvidljivost nivoa poreskih stopa i poreskih osnovica za naredne godine;
4) odgovorno upravljanje fiskalnim rizicima;
5) upravljanje javnom imovinom i obavezama, prirodnim resursima, na način koji neće opterećivati buduće generacije;
6) podsticanje privrednog rasta.
Izveštaj o fiskalnoj strategiji
Član 27v
Vlada svake fiskalne godine podnosi Narodnoj skupštini Izveštaj o fiskalnoj strategiji.
Glavni ciljevi Izveštaja o fiskalnoj strategiji su:
1) utvrđivanje kratkoročnih i srednjoročnih ciljeva fiskalne politike Vlade za period od tri uzastopne fiskalne godine, počev od fiskalne godine za koju se Izveštaj o fiskalnoj strategiji podnosi;
2) pružanje detaljnog objašnjenja o usklađenosti navedenih srednjoročnih ciljeva sa fiskalnim principima i pravilima utvrđenim ovim zakonom;
3) procena uticaja fiskalne politike na međugeneracijsku raspodelu dohotka, kao i procena održivosti fiskalne politike.
Procedure u donošenju Izveštaja o fiskalnoj strategiji
Član 27g
Nacrt Izveštaja o fiskalnoj strategiji priprema ministar i podnosi Fiskalnom savetu u roku predviđenim budžetskim kalendarom.
Fiskalni savet razmatra nacrt Izveštaja i daje mišljenje ministru.
Sa pribavljenim mišljenjem Fiskalnog saveta ili bez njega ukoliko nije dostavljeno u propisanom roku, ministar priprema predlog Izveštaja o fiskalnoj strategiji.
Ukoliko bilo koja preporuka Fiskalnog saveta nije ušla u Izveštaj o fiskalnoj strategiji, to se obavezno konstatuje i navode se razlozi za takvu odluku, a dostavljeno mišljenje Fiskalnog saveta u celini se prilaže uz Izveštaj o fiskalnoj strategiji.
Nakon usvajanja Vlada podnosi Izveštaj o fiskalnoj strategiji na razmatranje Narodnoj skupštini.
Narodna skupština razmatra Izveštaj o fiskalnoj strategiji, kako bi ocenila da li je izrađen u skladu sa fiskalnim principima i pravilima utvrđenim u ovom zakonu.
Narodna skupština izveštava Vladu da li ima komentare i preporuke u vezi sa Izveštajem o fiskalnoj strategiji.
Ukoliko Vlada, na predlog ministra odluči da izmeni i dopuni Izveštaj o fiskalnoj strategiji na osnovu preporuka koje je dala Narodna skupština, takve izmene i dopune unose se u revidirani Izveštaj o fiskalnoj strategiji, koji se dostavlja Narodnoj skupštini pre upućivanja predloga budžeta za narednu godinu.
Sadržaj Izveštaja o fiskalnoj strategiji
Član 27d
Izveštaj o fiskalnoj strategiji sadrži:
1) srednjoročne projekcije makroekonomskih agregata i indikatora;
2) srednjoročne projekcije fiskalnih agregata i indikatora;
3) ciljeve i smernice ekonomske i fiskalne politike Vlade za srednjoročni period za koji se donosi Izveštaj o fiskalnoj strategiji;
4) izveštaj o poreskoj politici uključujući i izveštaj o poreskim rashodima;
5) konsolidovani budžet opšteg nivoa države, kao i konsolidovane budžete centralnog i lokalnog nivoa države;
6) pregled prioritetnih oblasti finansiranja;
7) srednjoročni okvir rashoda budžeta Republike Srbije, uključujući i ukupne rashode po korisnicima budžetskih sredstava za narednu budžetsku godinu i dve naredne budžetske godine;
8) pregled i analizu fiskalnih implikacija ekonomskih politika i strukturnih reformi;
9) procenu i kvantifikaciju fiskalnih rizika i potencijalnih obaveza;
10) strategiju za upravljanje dugom države u periodu za koji se donosi Izveštaj o fiskalnoj strategiji.
Izveštaj o fiskalnoj strategiji sadrži tri obavezna dodatka:
1) mišljenje Fiskalnog saveta o nacrtu Izveštaja o fiskalnoj strategiji;
2) mišljenje Narodne banke Srbije o nacrtu Izveštaja o fiskalnoj strategiji;
3) izveštaj o napretku ostvarenom u sprovođenju fiskalne politike definisane u Izveštaju o fiskalnoj strategiji koji je usvojen u prethodnoj fiskalnoj godini.
Revidirani Izveštaj o fiskalnoj strategiji sadrži i pregled nenamenskih i namenskih transfera iz budžeta Republike Srbije pojedinačno za svaku jedinicu lokalne samouprave.
Izveštaj o ostvarenom napretku
Član 27đ
Izveštaj o fiskalnoj strategiji sadrži, kao obavezni dodatak, Izveštaj o ostvarenom napretku u sprovođenju fiskalne politike definisane u Izveštaju o fiskalnoj strategiji koji je usvojen u prethodnoj fiskalnoj godini.
Izveštaj o ostvarenom napretku obavezno sadrži sledeće informacije:
1) ažuriranu procenu srednjoročnih makroekonomskih i fiskalnih trendova i projekcija sadržanih u Izveštaju o fiskalnoj strategiji na koji se odnosi Izveštaj o ostvarenom napretku;
2) deo koji sadrži procenu napretka ostvarenog u odnosu na utvrđenu fiskalnu politiku i indikatore utvrđene u Izveštaju o fiskalnoj strategiji na koji se odnosi Izveštaj o ostvarenom napretku;
3) deo koji sadrži ocenu o tome u kojoj meri je Vlada tokom prethodne fiskalne godine vodila fiskalnu politiku u skladu sa principima i pravilima odgovornog fiskalnog upravljanja, utvrđenih u ovom zakonu;
4) druge informacije koje odredi ministar.
Fiskalna pravila
Član 27e
Fiskalna pravila odnose se na opšti nivo države i ona mogu biti opšta i posebna.
Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljni srednjoročni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji.
Posebna fiskalna pravila određuju kretanje plata i penzija, kao i način obuhvata javnih investicija pri računanju fiskalnog deficita i javnih rashoda u periodu od 2011. do 2015. godine.
Opšta fiskalna pravila su:
1) ciljni godišnji fiskalni deficit iznosiće u srednjem roku 1 % BDP;
2) dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45 % BDP.
Fiskalni deficit će biti manji od ciljnog ili će se ostvarivati fiskalni suficit u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, dok će se u godinama kada je stopa rasta manja od potencijalne, ostvarivati fiskalni deficit koji je veći od ciljnog deficita.
Da bi se obezbedilo da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogući realizacija anticiklične fiskalne politike, primeniće se sledeća formula za određivanje fiskalnog deficita u godini t:
dt =dt-1 – a(dt-1-d*)-b(gt-g*)
gde su sa dt i dt-1 označeni deficiti u godinama t i t-1, d* je ciljni fiskalni deficit koji je određen na nivou od 1 % BDP, gt je realna stopa rasta BDP u godini t, a g* je potencijalna srednjoročna realna stopa rasta BDP.
Deficit u formuli je izražen u procentima od BDP, dok su stope rasta BDP izražene u procentima.
Koeficijent prilagođavanja a pokazuje brzinu kojom se stvarni deficit približava ciljnom deficitu, a koeficijent b pokazuje koliko fiskalni deficit u godini t odstupa od ciljnog deficita usled odstupanja stope rasta BDP u godini t od potencijalne stope rasta BDP.
U periodu od 2011. do 2013. godine numerička vrednost koeficijenata je određena na nivou a=0,3 i b=0,4 dok je potencijalna stopa rasta BDP, g*=4 %.
Počev od 2014. godine numeričku vrednost koeficijenata a i b, kao i potencijalnu stopu rasta BDP odrediće Fiskalni savet i ona će važiti u periodu koji ne može biti kraći od tri godine.
Dug opšteg nivoa države obuhvata direktni dug opšteg nivoa države i izdate garancije opšteg nivoa države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima.
Ukoliko dug opšteg nivoa države, bez duga po osnovu restitucije, pređe 45 % BDP, Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu, podnese i program za smanjenje duga u odnosu na BDP.
Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenja duga, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini.
Vlada je obavezna da predlog zakona kojim se uređuje pitanje restitucije uskladi sa principima fiskalne odgovornosti.
Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o tome da li su odredbe koje se odnose na obeštećenje starih vlasnika u novcu ili preko emisije državnih hartija od vrednosti u skladu sa principima fiskalne odgovornosti, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini.
Posebna fiskalna pravila obezbeđuju da se smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP, najvećim delom ostvari preko smanjenja tekućih javnih rashoda.
Cilj posebnih fiskalnih pravila je i da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija.
Pojedinačne plate u javnom sektoru i penzije povećaće se u januaru 2011. godine za iznos rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci.
U aprilu 2011. godine, plate i penzije povećaće se za iznos rasta potrošačkih cena u prethodna tri meseca, uz uvećanje za polovinu realnog rasta BDP u prethodnoj godini ukoliko je taj rast pozitivan.
U aprilu 2012. godine, plate i penzije povećaće se za iznos rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, uz uvećanje za polovinu realnog rasta BDP u prethodnoj godini ukoliko je taj rast pozitivan.
U oktobru 2011. i oktobru 2012. godine plate i penzije povećaće se za rast potrošačkih cena u prethodnih šest meseci.
U periodu od 2013. do 2015. godine masa sredstava za plate će rasti po stopi rasta potrošačkih cena uvećanoj za polovinu realnog rasta BDP iz prethodne godine.
U periodu od 2013. do 2015. godine prosečne penzije će rasti po stopi rasta potrošačkih cena uvećanoj za rast BDP preko 4 %.
Fiskalna pravila koja regulišu kretanje penzija i plata primenjivaće se i nakon 2015. godine, sve dok učešće penzija u BDP ne dostigne 10 %, a učešće plata 8 %.
Prilikom izračunavanja deficita konsolidovane opšte države za 2011. godinu, rashodi i izdaci ne uključuju deo ukupnih javnih investicija koji je veći od 4 % BDP, a u periodu od 2012. do 2015. godine deo javnih investicija koji je veći od 5 % BDP.
Deo javnih investicija iznad najviših nivoa, za koji je dozvoljeno povećati deficit konsolidovane opšte države u skladu sa opštim fiskalnim pravilom, ne sme da bude veći od 2 % BDP.
Fiskalni savet će u saradnji sa Državnom revizorskom institucijom dati mišljenje o tome da li je obuhvat javnih investicija u skladu sa računovodstvenim standardima.
Fiskalna pravila za lokalnu vlast
Član 27ž
Fiskalni deficit lokalne vlasti je sastavni deo konsolidovanog deficita opšte države.
Fiskalni deficit lokalne vlasti u određenoj godini ne može biti veći od 10 % njenih prihoda u toj godini.
Izvršni organ lokalne vlasti može da podnese zahtev Ministarstvu za odobrenje fiskalnog deficita iznad navedenog iznosa samo ukoliko je ono rezultat realizacije javnih investicija.
Zahtev za prekoračenjem se podnosi Ministarstvu najkasnije do 1. maja tekuće godine, za narednu budžetsku godinu.
Zahtev za prekoračenja treba da sadrži detaljno obrazloženje opravdanosti investicija zbog kojih nastaje prekoračenje, analizu dugoročne održivosti duga lokalne vlasti, kao i druge informacije koje zahteva Ministarstvo.
Ministarstvo je dužno da najkasnije do 30. juna lokalnoj vlasti odgovori na zahtev uz odgovarajuće obrazloženje.
Pri odobravanju prekoračenja Ministarstvo će voditi računa kako o opravdanosti zahteva, tako i o mogućnosti da se zahtev uklopi u planirani deficit konsolidovanog sektora države za narednu godinu.
Ukoliko lokalna vlast prekorači limit za deficit u određenoj godini, bez odobrenja Ministarstva, ministar obustavlja prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajući deo poreza na zarade i poreza na dobit preduzeća u narednoj budžetskoj godini za iznos prekoračenja.
Izuzetne okolnosti
Član 27z
Vlada može samo izuzetno i privremeno da odstupi od fiskalnih principa i pravila utvrđenih ovim zakonom, i to u slučajevima prirodnih katastrofa i eksternih šokova koji utiču na ugrožavanje zdravlja ljudi, nacionalne bezbednosti i pad privredne aktivnosti, o čemu donosi odluku.
Vlada je dužna da podnese Narodnoj skupštini izveštaj u kome će jasno navesti:
1) razloge za odstupanje od fiskalnih principa ili pravila;
2) mere koje Vlada namerava da preduzme da bi ponovo poštovala fiskalne principe ili pravila;
3) vremenski period u kome Vlada očekuje da će početi ponovo da se pridržava fiskalnih principa ili pravila.
Vlada dostavlja Narodnoj skupštini izveštaj iz stava 2. ovog člana u roku od trideset dana od usvajanja odluke iz stava 1. ovog člana ili u sledećem godišnjem Izveštaju o fiskalnoj strategiji, u zavisnosti od toga koji slučaj pre nastupi.
Izjava o odgovornosti
Član 27i
Uz Izveštaj o fiskalnoj strategiji prilaže se izjava o odgovornosti koju potpisuje ministar.
U izjavi o odgovornosti se obavezno navodi da su svi izveštaji na koje se izjava odnosi:
1) izrađeni korišćenjem analitičkih tehnika i procena koje ispunjavaju visoke standarde profesionalnog integriteta i stručnosti;
2) zasnovani na ažurnim i tačnim ekonomskim i fiskalnim informacijama dostupnim u vreme zaključenja izveštaja;
3) obuhvataju, u najvećoj mogućoj meri, sve odluke koje je donela Vlada, a koje imaju značajan ekonomski ili fiskalni uticaj o kome je ministar imao saznanja u vreme potpisivanja izjave o odgovornosti.“
Član 16.
Član 31. menja se i glasi:
„Član 31.
Postupak pripreme i donošenja budžeta i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje izvršava se prema budžetskom kalendaru, i to:
1) Kalendar za nivo Republike Srbije:
(1) 15. februar – ministar daje instrukciju za predlaganje prioritetnih oblasti finansiranja;
(2) 15. mart – direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije na osnovu instrukcije iz podtačke (1) ove tačke dostavljaju Ministarstvu predloge za utvrđivanje prioritetnih oblasti finansiranja za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;
(3) 30. april – ministar u saradnji sa ministarstvima i institucijama nadležnim za ekonomsku politiku i privredni sistem priprema Izveštaj o fiskalnoj strategiji, koji sadrži ekonomsku i fiskalnu politiku Vlade sa projekcijama za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;
(4) 15. maj – ministar dostavlja nacrt Izveštaja o fiskalnoj strategiji Fiskalnom savetu;
(5) 15. jun – Fiskalni savet daje mišljenje o nacrtu Izveštaja o fiskalnoj strategiji;
(6) 1. jul – ministar dostavlja Vladi predlog Izveštaja o fiskalnoj strategiji na usvajanje;
(7) 15. jul – Vlada usvaja Izveštaj o fiskalnoj strategiji i dostavlja ga Narodnoj skupštini na razmatranje;
(8) 1. avgust – ministar dostavlja uputstvo za pripremu nacrta budžeta Republike Srbije;
(9) 1. avgust – ministar dostavlja Izveštaj o fiskalnoj strategiji lokalnoj vlasti i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje;
(10) 31. avgust – Narodna skupština dostavlja Vladi komentare i preporuke u vezi sa Izveštajem o fiskalnoj strategiji;
(11) 15. septembar – direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije i organizacije za obavezno socijalno osiguranje dostavljaju predlog srednjoročnog i finansijskog plana Ministarstvu;
(12) 1. oktobar – Vlada, na predlog ministra, usvaja revidirani Izveštaj o fiskalnoj strategiji, sa informacijama o finansijskim i drugim efektima novih politika, uzimajući u obzir posle 30. aprila ažurirani makroekonomski okvir;
(13) 5. oktobar – Vlada dostavlja Narodnoj skupštini revidirani Izveštaja o fiskalnoj strategiji;
(14) 15. oktobar – ministar dostavlja Vladi nacrt zakona o budžetu Republike Srbije, nacrte odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje sa finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
(15) 1. novembar – Vlada usvaja predlog zakona o budžetu Republike Srbije i dostavlja ga Narodnoj skupštini, zajedno sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
(16) 15. decembar – Narodna skupština donosi zakon o budžetu Republike Srbije i odluke o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
2) Kalendar budžeta lokalne vlasti:
(1) 15. avgust – lokalni organ uprave nadležan za finansije izdaje uputstvo za pripremu nacrta budžeta lokalne vlasti;
(2) 15. septembar – direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti dostavljaju predlog finansijskog plana lokalnom organu uprave nadležnom za finansije za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;
(3) 15. oktobar – lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja nacrt odluke o budžetu nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti;
(4) 1. novembar – nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja predlog odluke o budžetu skupštini lokalne vlasti;
(5) 20. decembar – skupština lokalne vlasti donosi odluku o budžetu lokalne vlasti;
(6) 25. decembar – lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja ministru odluku o budžetu lokalne vlasti.
Rokovi iz stava 1. ovog člana predstavljaju krajnje rokove u budžetskom kalendaru.“
Član 17.
Naslov iznad člana 33. i član 33. brišu se.
Član 18.
Naslov iznad člana 34. i član 34. brišu se.
Član 19.
U članu 51. stav 1. posle reči: „Ministarstvo“ dodaju se reči: „- Uprava za trezor“.
Član 20.
U članu 56. posle stava 4. dodaju se novi st. 5. i 6, koji glase:
„Kod korisnika budžetskih sredstava kod koga je iskorišćena ukupna godišnja aproprijacija za izvršenje prinudne naplate, Uprava za trezor vrši preusmeravanje sredstava umanjenjem druge odgovarajuće aproprijacije za iznos za koji treba izvršiti prinudnu naplatu.
Izvršavanje naloga prinudne naplate sprovodi Uprava za trezor.“
Dosadašnji st. 5, 6. i 7. postaju st. 7, 8. i 9.
Član 21.
U članu 58. stav 1. reč: „knjigovodstvenoj“ zamenjuje se rečju: „računovodstvenoj“.
U stavu 2. reč: „knjigovodstvene“, zamenjuje se rečju: „računovodstvene“.
Član 22.
U članu 60. stav 5. posle reči: „pet“ dodaje se reč: „radnih“.
Član 23.
U članu 61. dodaju se st. 12. i 13, koji glase:
„Ako u toku godine dođe do promene okolnosti koja ne ugrožava utvrđene prioritete unutar budžeta, Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, donosi odluku da se iznos aproprijacije koji nije moguće iskoristiti, prenese u tekuću budžetsku rezervu i može se koristiti za namene koje nisu predviđene budžetom ili za namene za koje nisu predviđena sredstva u dovoljnom obimu.
Ukupan iznos preusmeravanja iz stava 12. ovog člana ne može biti veći od iznosa razlike između budžetom odobrenih sredstava tekuće budžetske rezerve i maksimalno mogućeg iznosa sredstava tekuće budžetske rezerve utvrđenog ovim zakonom.“
Član 24.
U članu 65. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:
„3) drugih prihoda.“
Član 25.
U članu 69. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:
„Tekuća budžetska rezerva opredeljuje se najviše do 1 % ukupnih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budžetsku godinu.“
Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.
U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6, reči: „st. 1 – 4.“ zamenjuju se rečima: „st. 1 – 5.“
Član 26.
U članu 70. stav 3. procenat: „1,5 %“ zamenjuje se procentom: „0,5 %“, a posle reči: „prihoda“ dodaju se reči: „i primanja od prodaje nefinansijske imovine“.
Član 27.
U članu 75. stav 4. reči: „završnih računa“ zamenjuju se rečima: „finansijskih izveštaja“.
Član 28.
U člana 78. stav 1. uvodna rečenica za tačku 1) i podtač. (1), (2) i (3) menjaju se i glase:
„Postupak pripreme, sastavljanja i podnošenja završnih računa budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti i organizacija za obavezno socijalno osiguranje i godišnjih finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje izvršava se prema sledećem kalendaru, i to:
1) Kalendar za nivo Republike Srbije:
(1) 28. februar – indirektni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga nadležnim direktnim korisnicima sredstava budžeta Republike Srbije; pravosudni organi koji se u budžetu Republike Srbije iskazuju zbirno pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga Visokom savetu sudstva, odnosno Državnom veću tužilaca; korisnici sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje;
(2) 31. mart – direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije pripremaju godišnji izveštaj i podnose ga Upravi za trezor, a direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije kontrolišu, sravnjuju podatke iz njihovih godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta i sastavljaju konsolidovani godišnji izveštaj o izvršenju budžeta koji podnose Upravi za trezor; Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca kontrolišu, sravnjuju podatke iz godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta pravosudnih organa koji se iskazuju zbirno u okviru njihovih razdela i sastavljaju konsolidovane godišnje izveštaje o izvršenju budžeta, koje podnose Upravi za trezor;
(3) 30. april – organizacije za obavezno socijalno osiguranje donose odluke o završnim računima organizacija za obavezno socijalno osiguranje, usvajaju izveštaje o izvršenju finansijskih planova i podnose ih Upravi za trezor; Republički zavod za zdravstveno osiguranje kontroliše, sravnjuje podatke iz godišnjih izveštaja o izvršenju finansijskog plana korisnika sredstava koji se nalaze u njegovoj nadležnosti, konsoliduje podatke i sastavlja konsolidovani godišnji izveštaj o izvršenju finansijskog plana, koji podnosi Upravi za trezor;“.
U tački 2) uvodna rečenica i podtač. (1) i (2) menjaju se i glase:
„2) Kalendar završnih računa budžeta lokalne vlasti:
(1) 28. februar – indirektni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti pripremaju godišnji finansijski izveštaj za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga nadležnim direktnim korisnicima sredstava budžeta lokalne vlasti;
(2) 31. mart – direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti pripremaju godišnji izveštaj i podnose ga lokalnom organu uprave nadležnom za finansije, a direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike sredstava budžeta lokalne vlasti kontrolišu, sravnjuju podatke iz njihovih godišnjih izveštaja o izvršenju budžeta i sastavljaju konsolidovani godišnji izveštaj o izvršenju budžeta, koji podnose lokalnom organu uprave nadležnom za finansije;“.
Član 29.
Član 79. menja se i glasi:
„Član 79.
Završni račun sadrži:
1) godišnji finansijski izveštaj o izvršenju budžeta, sa dodatnim napomenama, objašnjenjima i obrazloženjima;
2) godišnji finansijski izveštaj o izvršenju plana organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i godišnji konsolidovani finansijski izveštaj Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, sa dodatnim napomenama, objašnjenjima i obrazloženjima;
3) izveštaj eksterne revizije.
Godišnji finansijski izveštaji iz stava 1. ovog člana, koji čine završni račun budžeta Republike Srbije, završni račun budžeta lokalne vlasti i završni račun organizacija za obavezno socijalno osiguranje, moraju biti u skladu sa sadržajem i klasifikacijom budžeta, odnosno plana, s tim da se finansijski rezultat u tim izveštajima utvrđuje saglasno Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor – gotovinska osnova.
Oblik i sadržaj dodatnih napomena, objašnjenja i obrazloženja, koja se dostavljaju uz godišnje finansijske izveštaje iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana, uređuju se aktom ministra.“
Član 30.
Posle člana 79. dodaje se član 79a, koji glasi:
„Član 79a
Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, koja vodi jedinstvenu evidenciju nepokretnosti i zbirnu evidenciju pokretnih stvari u svojini Republike Srbije, dužna je da do 31. marta tekuće godine, dostavi Ministarstvu – Upravi za trezor, izveštaj o strukturi i vrednosti imovine Republike Srbije, na osnovu dobijenih izveštaja o strukturi i vrednosti imovine korisnika sredstava u svojini Republike Srbije, radi sastavljanja završnog računa budžeta Republike Srbije za prethodnu godinu.
Sadržaj izveštaja iz stava 1. ovog člana propisaće ministar.“
Član 31.
U članu 80. tačka 3) posle reči: „harmonizaciju“ dodaju se reči: „i koordinaciju finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije“.
Član 32.
Član 81. menja se i glasi:
„Član 81.
Korisnici javnih sredstava uspostavljaju finansijsko upravljanje i kontrolu, koja se sprovodi politikama, procedurama i aktivnostima sa zadatkom da se obezbedi razumno uveravanje da će svoje ciljeve ostvariti kroz:
1) poslovanje u skladu sa propisima, unutrašnjim aktima i ugovorima;
2) realnost i integritet finansijskih i poslovnih izveštaja;
3) ekonomično, efikasno i efektivno korišćenje sredstava;
4) zaštitu sredstava i podataka (informacija).
Finansijsko upravljanje i kontrola obuhvata sledeće elemente:
1) kontrolno okruženje;
2) upravljanje rizicima;
3) kontrolne aktivnosti;
4) informisanje i komunikacije;
5) praćenje i procenu sistema.
Finansijsko upravljanje i kontrola organizuje se kao sistem procedura i odgovornosti svih lica u organizaciji.
Za uspostavljanje, održavanje i redovno ažuriranje sistema finansijskog upravljanja i kontrole, odgovoran je rukovodilac korisnika javnih sredstava. Rukovodilac korisnika javnih sredstava može preneti nadležnost za uspostavljanje, održavanje i redovno ažuriranje sistema finansijskog upravljanja i kontrole na lice koje on ovlasti.
Rukovodilac iz stava 4. ovog člana do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu na propisani način izveštava ministra o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole.
Ministar utvrđuje zajedničke kriterijume i standarde za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru.“
Član 33.
Član 82. menja se i glasi:
„Član 82.
Korisnici javnih sredstava uspostavljaju internu reviziju.
Za uspostavljanje i obezbeđenje uslova za adekvatno funkcionisanje interne revizije odgovoran je rukovodilac korisnika javnih sredstava.
Interna revizija je organizaciono nezavisna od delatnosti koju revidira, nije deo ni jednog poslovnog procesa, odnosno organizacionog dela organizacije, a u svom radu je neposredno odgovorna rukovodiocu korisnika javnih sredstava.
Funkcionalna nezavisnost interne revizije se obezbeđuje samostalnim odlučivanjem o: području revizije na osnovu procene rizika, načinu obavljanja revizije i izveštavanju o obavljenoj reviziji.
Interna revizija na osnovu objektivnog pregleda dokaza obezbeđuje uveravanje o adekvatnosti i funkcionisanju postojećih procesa upravljanja rizikom, kontrole i upravljanja organizacijom da li ovi procesi funkcionišu na predviđen način i omogućuju ostvarenje ciljeva organizacije.
Interna revizija pruža savetodavne usluge koje se sastoje od saveta, smernica, obuke, pomoći ili drugih usluga u cilju povećanja vrednosti i poboljšanja procesa upravljanja datom organizacijom, upravljanja rizicima i kontrole.
Internu reviziju obavljaju interni revizori.
Interni revizori u vršenju funkcije, primenjuju međunarodne standarde interne revizije, etički kodeks interne revizije i principe objektivnosti, kompetentnosti i integriteta.
Interni revizori su obavezni da čuvaju tajnost službenih i poslovnih podataka.
Rukovodilac iz stava 1. ovog člana do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu na propisani način izveštava ministra o funkcionisanju sistema interne revizije.
Ministar propisuje zajedničke kriterijume za organizovanje i standarde i metodološka uputstva za postupanje i izveštavanje interne revizije i bliže uređuje poslove interne revizije u javnom sektoru.“
Član 34.
Član 83. menja se i glasi:
„Član 83.
Harmonizaciju finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije vrši Ministarstvo – Centralna jedinica za harmonizaciju.
Centralna jedinica za harmonizaciju obavlja poslove:
1) centralne harmonizacije, koordinacije, praćenje primene i sagledavanje kvaliteta finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije u javnom sektoru;
2) definisanja zajedničkih kriterijuma i standarda za uspostavljanje i funkcionisanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole;
3) definisanja zajedničkih kriterijuma za organizaciju i postupanje interne revizije u javnom sektoru;
4) vođenje registra ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru i evidencije povelja interne revizije;
5) stručnog usavršavanja, sertifikacije i nadzora nad radom internih revizora;
6) stručnog usavršavanja rukovodilaca i zaposlenih u javnom sektoru iz oblasti finansijskog upravljanja i kontrole, u skladu sa međunarodno prihvaćenim standardima;
7) objedinjavanje godišnjih izveštaja iz člana 81. stav 5. i člana 82. stav 10. ovog zakona o stanju finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije.
Ministar dostavlja Vladi objedinjeni godišnji izveštaj iz stava 2. tačka 7) ovog člana.
Zaposleni na poslovima Centralne jedinice za harmonizaciju su obavezni da čuvaju tajnost službenih i poslovnih podataka.
Ministar propisuje program za stručno obrazovanje i uslove i postupak sertifikovanja, odnosno polaganja ispita za sticanje profesionalnog zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru, stručno osposobljavanje, usavršavanje i daje smernice i uputstva za obavljanje poslova iz stava 2. ovog člana.“
Član 35.
Posle člana 92. dodaje se novo poglavlje VIIIA sa čl. 92a – 92ć i naslovima iznad tih članova, koji glase:
„VIIIA FISKALNI SAVET
Fiskalni savet
Član 92a
Ovim zakonom ustanovljava se Fiskalni savet.
Fiskalni savet je nezavisan državni organ.
Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti Fiskalni savet je odgovoran Narodnoj skupštini.
Fiskalni savet ima svojstvo pravnog lica.
Fiskalni savet ima pečat u skladu sa zakonom.
Sedište Fiskalnog saveta je u Beogradu.
Fiskalni savet sastoji se od tri člana koje bira Narodna skupština.
Za vršenje stručnih i administrativnih poslova obrazuju se stručne službe Fiskalnog saveta.
Član 92b
Članove Fiskalnog saveta predlažu:
1) predsednik Republike predlaže predsednika Fiskalnog saveta;
2) ministar predlaže jednog člana;
3) guverner Narodne banke Srbije predlaže jednog člana.
Ukoliko Narodna skupština ne izabere predloženog člana, postupak za izbor tog člana se ponavlja.
Fiskalni savet vrši svoje nadležnosti nakon izbora sva tri člana Fiskalnog saveta.
Nakon izbora članovi Fiskalnog saveta polažu zakletvu pred Narodnom skupštinom, čime preuzimaju dužnost. Zakletva glasi: „Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji. Obećavam da ću poštovati Ustav i zakone. Zaklinjem se čašću da ću svoju dužnost obavljati nezavisno, pošteno i na dobrobit sadašnjih i budućih generacija“.
Član 92v
Za člana Fiskalnog saveta može biti izabrano lice koje je državljanin Republike Srbije, koje ne vrši javnu funkciju, nije osuđivano i koje ima:
1) odgovarajuću magistarsku, master ili doktorsku diplomu iz oblasti ekonomskih nauka, objavljene naučne radove iz oblasti makroekonomije, fiskalne politike, javnih finansija, računovodstva ili neke druge srodne naučne oblasti i najmanje pet godina radnog iskustva;
2) pored uslova iz tačke 1) ovog stava, kandidat za predsednika Fiskalnog saveta treba da ima najmanje pet godina iskustva u obavljanju rukovodećih poslova.
Član Fiskalnog saveta ne može obavljati druga zaduženja ili plaćene dužnosti, osim naučnog, obrazovnog, umetničkog, književno-savetodavnog, uredničkog ili nekog drugog intelektualnog rada, u skladu sa zakonom.
Član Fiskalnog saveta ne može biti član političke stranke niti se u svom radu može voditi političkim uverenjima.
Član 92g
Članovi Fiskalnog saveta se biraju na period od šest godina, a članstvo u Fiskalnom savetu članu Saveta prestaje pre isteka mandata:
1) ukoliko počne da obavlja bilo koju javnu funkciju;
2) ispunjenjem uslova za penziju;
3) podnošenjem ostavke;
4) ako je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseci;
5) ako je pravosnažnom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti;
6) gubljenjem državljanstva;
7) usled smrti;
8) razrešenjem.
Narodna skupština može razrešiti dužnosti člana Fiskalnog saveta ukoliko se ispostavi da:
1) nije sposoban da vrši funkciju zbog mentalne ili fizičke nesposobnosti, što se utvrđuje na osnovu dokumentacije relevantne medicinske ustanove;
2) ne postupa u skladu sa Ustavom i zakonom.
Član 92d
O nastupanju razloga za prestanak mandata ili razrešenje, Fiskalni savet bez odlaganja obaveštava Narodnu skupštinu.
Inicijativu za razrešenje člana Fiskalnog saveta može da podnese najmanje 20 narodnih poslanika.
Inicijativa se podnosi u pisanom obliku, sa obrazloženjem i dokazima o nastupanju razloga iz člana 92g ovog zakona.
Inicijativu razmatra nadležno radno telo Narodne skupštine.
Član Fiskalnog saveta čije se razrešenje predlaže, ima pravo da se pismeno ili usmeno obrati članovima nadležnog radnog tela Narodne skupštine, na sednici na kojoj se razmatra inicijativa o njegovom razrešenju.
Nakon obavljene rasprave i glasanja, nadležno radno telo Narodne skupštine podnosi izveštaj Narodnoj skupštini sa predlogom da Narodna skupština donese odluku o razrešenju člana Fiskalnog saveta ili da inicijativu odbaci.
Članu Fiskalnog saveta prestaje mandat i sva prava po tom osnovu danom donošenja odluke o njegovom razrešenju na sednici Narodne skupštine.
Član 92đ
Nadležno radno telo Narodne skupštine može samoinicijativno da predloži Narodnoj skupštini da se član Fiskalnog saveta razreši kada, na osnovu kontinuiranog praćenja rada Fiskalnog saveta u skladu sa zakonom ili na osnovu drugih saznanja, utvrdi da su nastupili razlozi za razrešenje iz člana 92g ovog zakona.
U postupku kada nadležno radno telo Narodne skupštine samoinicijativno predloži da se član Fiskalnog saveta razreši, primenjuju se odredbe člana 92d stav 5. ovog zakona.
Funkcije i zadaci Fiskalnog saveta
Član 92e
Fiskalni savet:
1) proverava makroekonomske i fiskalne pretpostavke korišćene za izradu Izveštaja o fiskalnoj strategiji Vlade;
2) daje nezavisnu i kredibilnu ocenu mera ekonomske politike koje predlaže Vlada u cilju ostvarivanja kvantitativnih fiskalnih ciljeva koje je Vlada postavila;
3) procenjuje osnovne fiskalne rizike i verovatnoću da će Vlada ispuniti svoje fiskalne ciljeve u budućnosti;
4) procenjuje u kojoj meri je Vlada u prošlosti poštovala fiskalna pravila koja je utvrdila;
5) procenjuje ima li osnova za aktiviranje bilo koje od odredbi za izuzetne okolnosti i kolika je verovatnoća da će Vladin plan prilagođavanja omogućiti povratak na poštovanje fiskalnih pravila;
6) proverava adekvatnost ekonomskih klasifikacija, uključujući pravilnu klasifikaciju kapitalnih izdataka, kako bi se obezbedilo ispravno merenje kvantitativnih fiskalnih ciljeva.
Član 92ž
Fiskalni savet obavlja sledeće zadatke:
1) priprema mišljenje na nacrt Izveštaja o fiskalnoj strategiji;
2) priprema i dostavlja Narodnoj skupštini analizu o:
– revidiranom Izveštaju o fiskalnoj strategiji Vlade za odgovarajuću fiskalnu godinu;
– predlogu zakona o budžetu Republike Srbije, koji podrazumeva i predlog rebalansa, kao i o amandmanima koji su podneti u toku skupštinske rasprave;
3) priprema i podnosi Narodnoj skupštini analizu predloga zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije i konsolidovanog bilansa opšteg nivoa države;
4) priprema i dostavlja Narodnoj skupštini procene o fiskalnim uticajima predloga drugih zakona, kao i amandmana koji su podneti u toku skupštinske rasprave.
Fiskalni savet podnosi analize iz stava 1. tačka 2) ovog člana Narodnoj skupštini u roku od 15 dana od datuma pod kojim je Vlada podnela Narodnoj skupštini revidirani Izveštaj o fiskalnoj strategiji, odnosno predlog zakona o budžetu Republike Srbije ili predlog rebalansa.
Član 92z
Fiskalni savet može u bilo kom trenutku, na svoju inicijativu ili na zahtev, dati savet Vladi o pitanjima koja se odnose na fiskalnu politiku i upravljanje javnim finansijama.
Sve analize, izveštaji, preporuke i saveti koje pripremi Fiskalni savet biće javno dostupni u roku od pet radnih dana od dana njihovog dostavljanja ministru, Vladi ili Narodnoj skupštini.
Izveštaji, analize i procene Fiskalnog saveta su dostupni javnosti putem internet stranice Fiskalnog saveta.
Izveštaji, analize i procene Fiskalnog saveta prema potrebi se objavljuju u „Službenom glasniku Republike Srbije“, kao i na internet stranici Narodne skupštine, Vlade, Ministarstva finansija, ili odgovarajuće jedinice lokalne vlasti.
Obaveza dostavljanja informacija Fiskalnom savetu
Član 92i
Fiskalni savet ima ovlašćenje da zahteva od ministara da mu dostave odgovarajuće ekonomske i fiskalne prognoze i analize koje mogu biti potrebne Fiskalnom savetu kako bi izvršio svoje nadležnosti i funkcije u skladu sa ovim zakonom.
Pored toga, Fiskalni savet može zahtevati od ministra da izradi i dostavi Fiskalnom savetu fiskalne projekcije zasnovane na alternativnim pretpostavkama i scenarijima.
Fiskalni savet ima ovlašćenje da zahteva informacije od svih subjekata u javnom sektoru, uključujući javna preduzeća, ako je takva informacija od suštinske važnosti za rad Fiskalnog saveta.
Ako ne dobije tražene informacije koje su od suštinske važnosti za rad Fiskalnog saveta, predsednik Fiskalnog saveta o tome obaveštava Narodnu skupštinu.
Organizacija i sastav
Član 92j
Predsednik Fiskalnog saveta:
1) predsedava Fiskalnim savetom;
2) saziva sastanke Fiskalnog saveta i utvrđuje dnevni red istih;
3) predstavlja Fiskalni savet;
4) odobrava objavljivanje procena o predlozima zakona;
5) rukovodi Fiskalnim savetom kao državnim organom;
6) odgovara Narodnoj skupštini za pouzdanost procena koje bude izrađivao Fiskalni savet.
Predsednik Fiskalnog saveta donosi Poslovnik o radu kojim se bliže uređuje način i postupak po kome Fiskalni savet vrši svoju nadležnost, odlučivanje i druga pitanja utvrđena ovim zakonom koja su od značaja za rad Fiskalnog saveta, uz prethodnu saglasnost Narodne skupštine.
Član 92k
Fiskalni savet ima stručnu službu sa specijalnim savetnicima i prateću službu.
Rukovodioce službi iz stava 1. ovog člana imenuje predsednik Fiskalnog saveta na period od šest godina.
Način obavljanja poslova, organizaciona struktura službi i sistematizacija radnih mesta bliže se uređuju aktom Fiskalnog saveta.
Član 92l
Stručnom službom sa specijalnim savetnicima rukovodi vrhovni specijalni savetnik.
Za vrhovnog specijalnog savetnika može biti imenovano lice koje je državljanin Republike Srbije, koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koje poseduje doktorat iz oblasti ekonomskih nauka, ima objavljene naučne radove iz oblasti makroekonomije, fiskalne politike, javnih finansija, računovodstva ili neke druge srodne naučne oblasti i najmanje pet godina radnog iskustva.
Član 92lj
Poslove specijalnog savetnika obavlja lice koje je državljanin Republike Srbije, koje ne vrši javnu funkciju, nije osuđivano i koje ima:
1) odgovarajuću fakultetsku diplomu iz oblasti ekonomije, finansija, računovodstva ili neke druge relevantne oblasti;
2) izvanredno teorijsko i praktično znanje o budžetskim i finansijskim pitanjima;
3) najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti ekonomije, finansija, računovodstva ili drugoj relevantnoj oblasti.
Specijalni savetnik ne može obavljati druge plaćene poslove, osim naučnog, obrazovnog, umetničkog, književno-savetodavnog, uredničkog ili nekog drugog intelektualnog rada u skladu sa zakonom.
Član 92m
Fiskalni savet može angažovati spoljne stručnjake, radi obavljanja određenih poslova iz svoje nadležnosti.
Spoljni stručnjak mora da ima odgovarajuće stručno znanje i iskustvo.
Spoljni stručnjak može biti fizičko ili pravno lice.
Za spoljnog stručnjaka može biti angažovan i strani državljanin, koji je priznati stručnjak u oblasti od značaja za izvršavanje poslova iz nadležnosti Fiskalnog savetnika.
Sva radna dokumentacija, koju izradi spoljni stručnjak, na raspolaganju je i pripada Fiskalnom savetu.
Član 92n
Pratećom službom rukovodi sekretar.
Za sekretara može biti imenovano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koje je diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista, koje ima položen državni stručni ispit i najmanje devet godina radnog iskustva u struci.
Radnopravni položaj
Član 92nj
Predsednik Fiskalnog saveta ima pravo na osnovnu platu u visini osnovne plate specijalnog savetnika, uvećane za 30 procenata.
Članovi Fiskalnog saveta imaju pravo na osnovnu platu u visini od 90 procenata od osnovne plate predsednika Fiskalnog saveta.
U pogledu drugih prava, dužnosti i odgovornosti članova Fiskalnog saveta, shodno se primenjuju odredbe propisa kojima su uređena prava izabranih lica.
Član 92o
Vrhovni specijalni savetnik ima pravo na osnovnu platu u visini od 90 procenata plate koja je određena za članove Fiskalnog saveta.
U pogledu drugih primanja i prava vrhovnog specijalnog savetnika primenjuju se odredbe zakona koje uređuju ova prava za državne službenike na položaju, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Član 92p
Sekretar Fiskalnog saveta ima pravo na osnovnu platu u visini plate sekretara ministarstva.
U pogledu drugih primanja i prava sekretara primenjuju se odredbe zakona koje uređuju ova prava za državne službenike na položaju, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Član 92r
Broj specijalnih savetnika određuje se aktom Fiskalnog saveta, uz prethodnu saglasnost Administrativnog odbora Narodne skupštine.
Specijalni savetnik može biti u radnom odnosu na neodređeno ili određeno vreme.
Specijalni savetnik ima pravo na osnovnu platu koja se određuje množenjem osnovice za obračun i isplatu plate i koeficijenta koji pripada državnom službeniku u prvoj grupi položaja – 9,00.
Osnovica za obračun i isplatu plate iz stava 5. ovog člana utvrđuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuju plate državnih službenika i nameštenika.
Član 92s
Lice koje radi u službi Fiskalnog saveta ima radnopravni položaj državnog službenika na izvršilačkom radnom mestu ili nameštenika, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.
Odluku o zasnivanju i prestanku radnog odnosa u Fiskalnom savetu donosi predsednik Fiskalnog saveta.
Odluka iz stava 2. ovog člana je konačna.
Lice koje radi u službama Fiskalnog saveta, osim specijalnih savetnika, ima pravo na platu, koja iznosi onoliko koliko iznosi plata po propisima kojima se utvrđuju plate državnih službenika i nameštenika.
Član 92t
Osnovna plata određena članom 92nj st. 1. i 2, članom 92o stav 1. i članom 92r stav 3. može se, usled posebnih složenosti u radu u Fiskalnom savetu, uvećati za dodatak koji iznosi do 30 procenata.
Kriterijume i visinu dodatka utvrđuje predsednik Fiskalnog saveta.
Sredstva za rad
Član 92ć
Sredstva za rad Fiskalnog saveta i njegovih stručnih službi obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Članovi Fiskalnog saveta na predlog sekretara utvrđuju predlog finansijskog plana Fiskalnog saveta, i dostavljaju ga nadležnom radnom telu Narodne skupštine na saglasnost.
Po dobijenoj saglasnosti od nadležnog radnog tela Narodne skupštine, Fiskalni savet dostavlja predlog finansijskog plana Ministarstvu.
Poslovni prostor, opremu i sredstva neophodna za rad Fiskalnog saveta obezbeđuje Vlada.
Reviziju finansijskog poslovanja Fiskalnog saveta vršiće Državna revizorska institucija.“
Član 36.
U članu 93. tač. 1), 2) i 3) menjaju se i glase:
„1) finansijsko planiranje, koje obuhvata:
(1) projekcije priliva i odliva budžeta Republike Srbije u toku budžetske godine na kvartalnom, mesečnom i dnevnom nivou;
(2) definisanje limita plaćanja;
(3) projektovanje potrebnih iznosa novčanih sredstava na kvartalnom i mesečnom nivou radi finansiranja deficita i otplate dospelih dugova i planiranje održanja adekvatnog nivoa likvidnosti tokom budžetske godine;
2) upravljanje finansijskim sredstvima Republike Srbije, koje obuhvata:
(1) upravljanje likvidnošću putem upravljanja novčanim sredstvima na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije i deviznim sredstvima Republike Srbije;
(2) izvršenje budžeta i priprema periodičnih izveštaja o izvršavanju budžeta;
(3) plasiranje slobodnih novčanih sredstava;
(4) smanjenje izloženosti finansijskim rizicima kroz upotrebu finansijskih derivata;
(5) razradu postupaka za naplatu primanja preko bankarskog sistema;
(6) upravljanje ostalim finansijskim sredstvima (akcijama, obveznicama, potraživanjima itd.) i finansijskim derivatima;
3) kontrolu rashoda, koja obuhvata odobravanje plaćanja do visine utvrđenih aproprijacija;“.
Tačka 6) menja se i glasi:
„6) uspostavljanje i održavanje informacionog sistema za upravljanje javnim finansijama Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti i upravljanje tim sistemom;“.
Član 37.
U članu 100. stav 5. briše se.
Član 38.
U članu 103. tačka 2) reči: „41, člana 42. stav 6. i člana 50.“ zamenjuju se rečima: „41. i člana 42. stav 6.“
U tački 6) reči: „čl. 74-79.“ zamenjuju se rečima: „čl. 74-79a“.
Član 39.
U članu 110. dodaje se stav 2, koji glasi:
„Korisnici iz stava 1. ovog člana, do roka utvrđenog aktom ministra, vode svoje računovodstvene evidencije i izrađuju propisane finansijske izveštaje, a transakcije i poslovni događaji se ne evidentiraju u glavnoj knjizi trezora.“
Član 40.
U članu 112. stav 2. briše se.
Član 41.
U čl. 30, 32, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 42, 45. i 109. i naslovu iznad člana 45, reč: „Memorandum“ u datom padežu zamenjuje se rečima: „Izveštaj o fiskalnoj strategiji“ u odgovarajućem padežu.
Član 42.
Članove Fiskalnog saveta predlagači će predložiti Narodnoj skupštini u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Fiskalni savet doneće poslovnik o svom radu u roku od 30 dana od dana sazivanja prve sednice Saveta.
Vlada je dužna da u roku od 60 dana od dana izbora predsednika i članova Fiskalnog saveta obezbedi uslove za njegov rad.
Član 43.
Odredbe člana 2. stav 1, stav 3, u delu koji se odnosi na Izveštaj o fiskalnoj strategiji (nove tač. 25i) i 25k)), st. 5. i 7, člana 4, člana 15, u delu koji se odnosi na Izveštaj o fiskalnoj strategiji (novi čl. 27v, 27g, 27d, 27đ i 27i) i čl. 16, 17, 18, 28, 40. i 41. ovog zakona, primenjivaće se od 1. januara 2011. godine.
Odredbe člana 29. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2012. godine.
Odredbe ovog zakona kojima se utvrđuje nadležnost Fiskalnog saveta, u delu koji se odnosi na Izveštaj o fiskalnoj strategiji, pripremu budžeta i završnog računa budžeta, kao i na pripremu i dostavljanje mišljenja, analiza, procena i drugih akata nadležnim organima, primenjivaće se od 1. januara 2011. godine.
Podzakonski akt iz člana 30. ovog zakona doneće se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, podzakonski akti iz čl. 4, 5, 32, 33. i 34. ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a podzakonski akt iz člana 29. ovog zakona doneće se do 31. decembra 2011. godine.
Član 44.
Odredbe propisa i drugih opštih akata koji su stupili na snagu pre stupanja na snagu ovog zakona, u delu koji se odnosi na Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici, počev od 1. januara 2011. godine, shodno će se primenjivati na Izveštaj o fiskalnoj strategiji, ukoliko nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Član 45.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA
O BUDžETSKOM SISTEMU
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. tač. 6, 11, 15. i 17. Ustava Republike Srbije, kojima je, između ostalog, utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje poreski sistem, finansijsku reviziju javnih sredstava, finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije utvrđenih Ustavom i zakonom, kao i druge odnose od interesa za Republiku, u skladu s Ustavom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Problemi koje Zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se Zakonom postižu
Jačanje fiskalne odgovornosti je preduslov unapređenja upravljanja javnim finansijama. Iskustvo velikog broja zemalja je pokazalo da je zakon najbolji okvir koji će obavezati kreatore ekonomske politike da poštovanjem fiskalnih pravila vode odgovornu, dugoročno održivu fiskalnu politiku.
Fiskalna pravila imaju dugu istoriju. Značajno povećanje fiskalnih deficita i javnog duga tokom poslednje krize dodatno je istaklo potrebu da se vodi ekonomska politika kako po monetarnim, tako i po fiskalnim pravilima, pa je 2009. godine 80 zemalja imalo na snazi nacionalna fiskalna pravila ili je preuzelo međunarodna.
Neadekvatnost veličine i strukture javne potrošnje u Republici Srbiji naročito je došla do izražaja u kriznom periodu. U godinama visokog privrednog rasta fiskalna politika delovala je prociklično, povećanjem javne potrošnje s jedne strane, i smanjenjem fiskalnog kapaciteta smanjenjem određenih poreskih stopa, ukidanjem pojedinih poreza, te uvođenjem brojnih olakšica, s druge strane. To je onemogućilo fiskalnu politiku da u recesiji deluje kontraciklično u značajnijoj meri, jer je prostor za fiskalne stimulanse privredi ograničen.
Imajući u vidu takva kretanja, uočena je potreba da se postojeći Zakon o budžetskom sistemu proširi odredbama koje se odnose na utvrđivanje fiskalne odgovornosti i jačanje fiskalne discipline, a da bi se obezbedila održivost javnih finansija u srednjem roku.
Pored navedenog, uvođenje fiskalnih pravila jedna je od obaveza koju je Republika Srbija preuzela u postojećem aranžmanu sa MMF-om. Dodatni razlog je to što ulazak Republike Srbije u Evropsku monetarnu uniju podrazumeva da je ona ispunila niz pravila, među kojima su i pravila o iznosu fiskalnog deficita i javnog duga u odnosu na BDP. Imajući u vidu negativna iskustva EU sa Grčkom i drugim članicama iz južne Evrope, može se očekivati da će EU biti rigoroznija u pogledu zahteva za ispunjavanjem uslova za ulazak u Monetarnu uniju. Stoga se uvođenje fiskalnih pravila može posmatrati kao sastavni deo procesa integracije Republike Srbije u EU.
U većini zemalja koje imaju zakonom utvrđena fiskalna pravila obrazovan je fiskalni savet ili neki drugi stručni organ koji ne zavisi od vlade. Jedan od razloga za formiranje nezavisnog fiskalnog saveta jeste da se obezbedi politička nepristrasnost. Uspešno funkcionisanje fiskalnog saveta zahteva visok nivo stručnosti njegovih članova, ali i nezavisnost od političkih činilaca.
Ovim zakonom se predlaže osnivanje Fiskalnog saveta u Republici Srbiji. Osnovni zadatak Fiskalnog saveta je da nezavisno oceni da li Vlada vodi fiskalnu politiku u skladu s pravilima.
Razlozi za izmenu i dopunu Zakona proističu i iz obaveze sadržane u Zakonu o budžetskom sistemu da se završni račun priprema u skladu s međunarodnim računovodstvenim standardima. Pošto su oni prihvaćeni Uredbom o primeni međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor („Službeni glasnik RS”, broj 49/10), to je bilo potrebno terminološki uskladiti važeće odredbe.
Takođe, predloženim izmenama Zakona se unapređuje celokupan sistem „Interne finansijske kontrole u javnom sektoru” (Public Internal Financial Control – PIFC) da bi Republika Srbija ispunila uslove usaglašenosti s pravnim tekovinama Evropske unije (Acquis Communautaire), navedene u poglavlju 32. za vođenje pregovora o pridruživanju EU.
Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja Zakona
Imajući u vidu da se radi o novim odredbama koje unapređuju sistem javnih finansija, nisu razmatrane mogućnosti da se ciljevi koji se žele postići reše bez donošenja Zakona.
Zašto je donošenje Zakona najbolji način za rešavanje problema
Pošto je sistem javne potrošnje od planiranja, izvršenja budžeta i kontrole trošenja javnih sredstava zakonski regulisan, neophodno je i jačanje fiskalne odgovornosti urediti zakonom.
III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA U ZAKONU
Uz čl. 1, 2, 15, 16, 17, 18, 35, 40, 41. i 42.
U skladu s navedenim razlozima za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu član 1. dopunjen je odredbama koje upućuju da se Zakonom utvrđuju fiskalni principi, pravila i procedure na osnovu kojih se ustanovljava fiskalni okvir, kao i da se ovim zakonom ustanovljava Fiskalni savet i u vezi s tim proširene su definicije utvrđene članom 2. Zakona (fiskalni principi, fiskalne procedure, fiskalni rizici, fiskalna pravila, Fiskalni savet, Izveštaj o fiskalnoj strategiji, fiskalna održivost i Izveštaj o ostvarenom napretku).
U tim odredbama predlaže se da je za sprovođenje fiskalne politike odgovorna Vlada, odnosno izvršni organ lokalne vlasti.
Predloženi su principi, procedure i pravila odgovornog fiskalnog upravljanja. Fiskalni principi su definisani kao opšti i posebni. Opšti su: princip polaganja računa, pravičnosti, odgovornosti, stabilnosti i javnosti, a posebni su: održivost duga države, uredno servisiranje duga, predvidljivost nivoa poreskih stopa i poreskih osnovica za naredne godine, odgovorno upravljanje fiskalnim rizicima, upravljanje javnom imovinom i obavezama, prirodnim resursima, na način koji neće opterećivati buduće generacije i podsticanje privrednog rasta.
Dokument u kome se navode ciljevi fiskalne politike Vlade i daje ocena održivosti fiskalne politike jeste Izveštaj o fiskalnoj strategiji. Taj izveštaj zamenjuje dosadašnji dokument – Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici s tim što su u njega dodati novi obavezujući elementi u skladu s predloženim razlozima za izmenu Zakona: mišljenje Fiskalnog saveta o Nacrtu izveštaja o fiskalnoj strategiji, mišljenje Narodne banke Srbije o Nacrtu izveštaja i Izveštaj o napretku ostvarenom u sprovođenju fiskalne politike utvrđene u Izveštaju o fiskalnoj strategiji.
Kao novina se predlaže uvođenje Izveštaja o ostvarenom napretku, koji sadrži izveštaj o ostvarenom napretku u sprovođenju fiskalne politike utvrđene u Izveštaju o fiskalnoj strategiji, koji je usvojen u prethodnoj fiskalnoj godini. Taj izveštaj sadrži sledeće podatke: ažuriranu procenu srednjoročnih makroekonomskih i fiskalnih trendova i projekcija sadržanih u Izveštaju o fiskalnoj strategiji na koji se odnosi Izveštaj o ostvarenom napretku; deo koji sadrži procenu napretka ostvarenog u odnosu na utvrđenu fiskalnu politiku i pokazatelje utvrđene u Izveštaju o fiskalnoj strategiji na koji se odnosi Izveštaj o ostvarenom napretku; deo koji sadrži ocenu o tome u kojoj meri je Vlada tokom prethodne fiskalne godine vodila fiskalnu politiku u skladu s principima i pravilima odgovornog fiskalnog upravljanja, utvrđenih u ovom zakonu.
U cilju postizanja fiskalne odgovornosti uvode se fiskalna pravila da bi se smanjila procikličnost fiskalne politike. Fiskalna pravila odnose se na opšti nivo države (obuhvata budžet Republike Srbije, budžete lokalnih vlasti, vanbudžetske fondove, uključujući i fondove socijalnog osiguranja na svim nivoima vlasti, kao i netržišne i neprofitne institucije koje kontroliše i finansira država na svim nivoima vlasti) i mogu biti opšta i posebna.
Kao opšta fiskalna pravila predložena su pravila koja se odnose na: (a) utvrđivanje ciljnog učešća godišnjeg fiskalnog deficita u srednjem roku u BDP-u (1 %) i (b) utvrđivanje maksimalnog učešća duga opšte države u BDP-u (45 %).
Navedena pravila su međusobno relativno čvrsto povezana – kada se odredi maksimalni nivo duga prema BDP-u, može se izvesti nivo fiskalnog deficita koji je u skladu s dugom. Na osnovu fiskalnog deficita i odgovarajućih pretpostavki o kretanju javnih prihoda, može se odrediti nivo javnih rashoda u odnosu na BDP.
Fiskalni deficit iz godine u godinu bi fluktuirao oko ciljnog prosečnog iznosa, tako da fiskalna politika deluje anticiklično na privrednu aktivnost i zaposlenost. To znači da bi u periodima recesije fiskalni deficit bio veći od 1 % BDP-a, a da bi u periodima ekspanzije bio manji od 1 % BDP-a ili bi se ostvarivao suficit. U tom cilju predlaže se formula za određivanje deficita da bi se postiglo da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogući realizacija anticiklične fiskalne politike.
Prema predloženoj formuli, fiskalni deficit u određenoj godini zavisi od fiskalnog deficita u prethodnoj godini, od toga koliko fiskalni deficit u prethodnoj godini odstupa od ciljnog deficita, kao i od toga koliko stopa rasta BDP-a u tekućoj godini odstupa od srednjoročne stope rasta BDP-a. Brzina prilagođavanja fiskalnog deficita ciljnom nivou određena je koeficijentom A, čija vrednost za naredne tri godine iznosi 0,3. Navedena numerička vrednost koeficijenta A znači da se, pod ostalim nepromenjenim uslovima, u određenoj godini otklanja 30 % od odstupanja stvarnog fiskalnog deficita od ciljnog nivoa iz prethodne godine. Poslednji član u formuli obezbeđuje da se visina fiskalnog deficita prilagođava stanju u privredi, koje se meri odstupanjem stope rasta BDP-a u određenoj godini od srednjoročne stope rasta BDP-a. Ovaj član omogućava da fiskalni deficit u godinama recesije bude veći od ciljnog, a da u godinama ekspanzije bude manji od ciljnog nivoa ili da se ostvaruje suficit. Koeficijent prilagođavanja B iznosi 0,4 %, što znači da, ako su ostali uslovi nepromenjeni, fiskalni deficit u godini T može biti za 0,4 % BDP-a veći od ciljnog ako je stopa rasta BDP-a u godini T za procentni poen manja od ciljne. Suprotno, ako je stopa rasta BDP-a u određenoj godini za procentni poen veća od srednjoročne, tada će fiskalni deficit, ako su ostali uslovi nepromenjeni, biti manji od ciljnog za 0,4 % BDP-a. Visina koeficijenta B određena je tako da približno odgovora učešću konsolidovanih javnih prihoda u BDP-u od oko 40 %. Pri određivanju koeficijenta B, implicitno je korišćena pretpostavka da koeficijent elastičnosti konsolidovanih javnih prihoda u odnosu na BDP iznosi jedan (1), što znači da ako BDP poraste za 1 %, tada i fiskalni prihodi porastu za 1 %. Pretpostavka o jediničnom koeficijentu elastičnosti javnih prihoda u odnosu na BDP adekvatna je kada je domaća tražnja jednaka BDP-u, što nužno važi u dugom roku – nije moguće stalno ostvarivati spoljni deficit. Jedinična vrednost koeficijenta elastičnosti javnih prihoda u odnosu na BDP dodatno je opravdana time što nema značajne progresivnosti u poreskom sistemu Republike Srbije.
Ciljni srednjoročni fiskalni deficit za Republiku Srbiju (1 % BDP-a) manji je od onog koji je određen mastrihtskim kriterijumima (3 % BDP-a), prvenstveno zato što mastrihtski kriterijumi određuju maksimalan fiskalni deficit (osim u izuzetnim okolnostima, kao što je aktuelna kriza), dok predlog za Republiku Srbiju određuje prosečan fiskalni deficit u srednjem roku. Slično je u mnogim zemljama članicama EU – tako je npr. u Nemačkoj određeno da prosečan fiskalni deficit tokom privrednog ciklusa iznosi 0,35 % BDP-a.
Razlozi zbog kojih je predloženi manji nivo duga opšte države od onog koji je propisan mastrihtskim kriterijumima (60 % BDP-a) jeste relativno visoka neizvesnost u pogledu rasta BDP-a Republike Srbije u narednim godinama, a koja je delom posledica neizvesnosti u pogledu oporavka svetske privrede. Osim toga, skoro je izvesno da će u procesu denacionalizacije biti stvoren dodatni dug opšte države Republike Srbije. Dodavanjem duga po osnovu denacionalizacije, ukupan dug opšte države Republike Srbije će se približiti granici određenoj mastrihtskim kriterijumima, ali je neophodno da i tada bude znatno ispod te granice. Visok iznos duga opšte države implicira visoke rashode za servisiranje kamata, koji bi se teško uklopili u nivo javne potrošnje od oko 40 % BDP-a. Neophodno je postaviti manji maksimalan nivo duga opšte države od onog koji je određen mastrihtskim kriterijumima i zbog toga što je sadašnji kreditni rejting Republike Srbije nizak, a relativno sporo i dugotrajno će se poboljšavati. Štaviše, eventualni preteran rast duga opšte države povratno bi pogoršao kreditni rejting zemlje.
Posebna fiskalna pravila obezbeđuju da se smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP, najvećim delom ostvari smanjenjem tekućih javnih rashoda, i to regulisanjem visine usklađivanja plata u javnom sektoru i penzija.
Cilj posebnih fiskalnih pravila je i to da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija, a što se potvrđuje predlogom da se prilikom izračunavanja deficita u 2011. godini isključi deo ukupnih javnih investicija koji je veći od 4 % BDP-a, odnosno da se od 2012. do 2015. godine isključi deo javnih investicija koji je veći od 5 % BDP-a. Deo javnih investicija iznad najviših nivoa, za koji je dozvoljeno povećati deficit konsolidovane opšte države u skladu sa opštim fiskalnim pravilom, ne sme da bude veći od 2 % BDP-a.
Uvođenje posebnih pravila koja se odnose na javne investicije predloženo je s obzirom na međugeneracijsku pravičnost – povećanje učešća javnog duga u BDP-u sa sadašnjeg nivoa od oko 32 %, opravdano je samo ako se budućim generacijama osim povećanih dugova ostavi i imovina veće vrednosti koja bi im direktno i indirektno olakšala teret servisiranja duga. Konkretno, to znači da se država, u celini ili u najvećoj meri, zadužuje zbog realizacije javnih investicija.
Ovim zakonom predlažu se i fiskalna pravila za lokalnu vlast na način da se uvodi ograničenje visine fiskalnog deficita, tako da fiskalni deficit lokalne vlasti u određenoj godini ne može biti veći od 10 % njenih prihoda u toj godini. Izuzetno, fiskalni deficit može biti veći od navedenog ako je rezultat realizacije javnih investicija i ako je lokalna vlast prethodno dobila saglasnost za to povećanje od ministra finansija.
Osim ograničenja na dug opšte države, za fiskalni deficit i javnu potrošnju neophodno je bilo da se utvrde korektivne odredbe, koje bi se primenjivale u slučaju prirodnih katastrofa i eksternih šokova koji utiču na ugrožavanje zdravlja ljudi, nacionalne bezbednosti i pad privredne aktivnosti. Korektivna pravila bi dozvoljavala da u navedenim uslovima dug opšte države, fiskalni deficit i javna potrošnja budu iznad nivoa koji je određen stalnim pravilima.
Predloženo je da je Fiskalni savet nezavisan organ koji se obrazuje da bi unapredio kulturu fiskalne odgovornosti u Republici Srbiji, i to tako što bi vršio nezavisnu analizu fiskalne politike i podsticao na stručne rasprave o fiskalnoj politici. Fiskalni savet ima tri člana koja bira Narodna skupština na predlog predsednika Republike, ministra finansija i guvernera Narodne banke Srbije, i za svoj rad odgovoran je Narodnoj skupštini.
Predložene funkcije Fiskalnog saveta su: da proverava makroekonomske i fiskalne pretpostavke korišćene za izradu Izveštaja o fiskalnoj strategiji Vlade; da daje nezavisnu i kredibilnu ocenu mera ekonomske politike koje predlaže Vlada u cilju ostvarivanja kvantitativnih fiskalnih ciljeva koje je postavila Vlada; da procenjuje osnovne fiskalne rizike i verovatnoću da će Vlada ispuniti svoje fiskalne ciljeve; da procenjuje u kojoj meri je Vlada poštovala fiskalna pravila koja je utvrdila; da procenjuje ima li osnova za aktiviranje bilo koje odredbe za izuzetne okolnosti i kolika je verovatnoća da će Vladin plan prilagođavanja omogućiti povratak na poštovanje fiskalnih pravila; da proverava adekvatnost ekonomskih klasifikacija, uključujući pravilnu klasifikaciju kapitalnih izdataka da bi se obezbedilo ispravno merenje kvantitativnih fiskalnih ciljeva.
Predloženi zadaci Fiskalnog saveta su: da priprema mišljenje na Nacrt izveštaja o fiskalnoj strategiji; da priprema i dostavlja Narodnoj skupštini analizu, i to o revidiranom Izveštaju o fiskalnoj strategiji Vlade za odgovarajuću fiskalnu godinu o predlogu zakona o budžetu Republike Srbije, koji podrazumeva i predlog rebalansa, kao i o amandmanima koji su podneti u toku skupštinske rasprave; da priprema i podnosi Narodnoj skupštini analizu predloga zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije i konsolidovanog bilansa opšteg nivoa države; da priprema i dostavlja Narodnoj skupštini procene o fiskalnim uticajima predloga drugih zakona, kao i amandmana koji su podneti u toku skupštinske rasprave.
Fiskalni savet bi kao državni organ imao stručne službe: stručnu službu sa specijalnim savetnicima i prateću službu. Služba sa specijalnim savetnicima obavljaće poslove analiza i priprema dokumentacione osnove za izveštaje, mišljenja, ocene i preporuke Fiskalnog saveta.
Ovim zakonom uređuju se organizacija, sastav, radnopravni položaj i plate za članove Fiskalnog saveta, specijalne savetnike i zaposlene u pratećim službama.
Sredstva za rad Fiskalnog saveta obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Članom 40. ovog zakona predloženo je da članove Fiskalnog saveta predlagači predlažu Narodnoj skupštini u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Takođe, predlaže se da Fiskalni savet donese Poslovnik u roku od 30 dana od dana sazivanja prve sednice Saveta, kao i da je Vlada je dužna da u roku od 60 dana od dana izbora predsednika i članova Fiskalnog saveta obezbedi uslove za njegov rad.
U vezi sa ustanovljavanjem Izveštaja o fiskalnoj strategiji predloženo je u članu 43. da će se odredbe koje se odnose na ovaj izveštaj primenjivati od 1. januara 2011. godine, a u članu 44. da će se odredbe propisa i drugih opštih akata koji su stupili na snagu pre stupanja na snagu ovog zakona, u delu koji se odnosi na Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici, počev od 1. januara 2011. godine, shodno primenjivati na Izveštaj o fiskalnoj strategiji, ukoliko nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.
Uz član 3.
Pošto su u primeni propisa kojima je na opšti način regulisano procentualno utvrđivanje prihoda i primanja, rashoda i izdataka ili budžeta lokalne vlasti u odnosu na budžet Republike Srbije moguća različita postupanja, osnovica za navedeno utvrđivanje je precizirana ovim članom.
Uz član 4.
Za potrebe statističkog izveštavanja o fiskalnoj poziciji, odnosno politici zemlje jednom godišnje se utvrđuje spisak budžetskih i vanbudžetskih korisnika javnih sredstava koji pripadaju sektoru opšteg nivoa države. Ocenjeno je, s obzirom na raspoloživost podataka, da spisak treba da određuje Republički organ nadležan za poslove statistike u saradnji s Ministarstvom finansija, što se ovim članom i predlaže. Spisak se utvrđuje na osnovu međunarodno priznatih standarda.
Uz član 5.
U ovom članu daje se ovlašćenje ministru finansija da bliže uređuje način plasiranja slobodnih novčanih sredstava.
Uz čl. 6, 9. i 10.
Predlaže se da se dodaju reči: „druga primanja utvrđena zakonom”, čime se ove odredbe usklađuju s drugim odredbama koje se odnose na javne prihode ili terminološki usklađuju.
Uz član 7.
U članu 17. briše se stav 2. da bi se prekinulo s lošom praksom da se uvođenjem naknade ili cene upotrebe javnog dobra istovremeno odredi način njenog obaveznog korišćenja, van budžetskog procesa.
Uz član 8.
Predlaže se da se u navođenju ostalih javnih prihoda posebno iskaže koncesiona naknada.
Uz član 11.
U prethodnim budžetskim ciklusima uočeno je da ostvareni sopstveni prihodi korisnika budžetskih sredstava znatno odstupaju od planiranih, kao i da izvršeni rashodi i izdaci iz tih prihoda znatno odstupaju od planiranih. Iz analize plana i izvršenja uočeno je da se planirana ravnoteža između sopstvenih prihoda na jednoj strani i rashoda i izdataka iz sopstvenih prihoda na drugoj strani nije dešavala u izvršenju. Da bi Račun prihoda i primanja, rashoda i izdataka budžeta iskazivao što realnije fiskalnu poziciju, predloženom dopunom člana 22. Zakona budžetski korisnici se obavezuju da se u planiranju tih prihoda pridržavaju principa tačnosti, tako da ih realno planiraju i raspoređuju za korišćenje u skladu s potrebama.
Takođe, predlaže se da, kada je organima uprave u sastavu ministarstva, u skladu s posebnim zakonom omogućeno korišćenje određenih prihoda kao sopstvenih prihoda, nadležni ministar može doneti program o korišćenju navedenih prihoda u cilju efikasnije kontrole njihovog korišćenja.
Uz član 12.
Predlaže se usklađivanje s drugim odredbama zakona koje se odnose na javne prihode.
Uz član 13. i 14.
Predlaže se usklađivanje sa drugim odredbama zakona koje se odnose na javne prihode, između ostalog, tako što se uvodi mogućnost da se za finansiranje nadležnosti autonomnih pokrajina i jedinice lokalne samouprave posebnim zakonom utvrdi drugi porez ili deo poreza u odnosu na već predviđene ovim zakonom.
Uz član 19.
Planiranje likvidnosti, odnosno gotovinskog toka budžeta u skladu s propisanim nadležnostima vrši Uprava za trezor, tako da je ovim članom predloženo preciziranje, odnosno usklađivanje odredaba.
Uz član 20.
U članu 56, u delu koji se odnosi na sprovođenje prinudne naplate predložena je dopuna da za slučaj da kod korisnika budžetskih sredstava, kod koga je iskorišćena ukupna godišnja aproprijacija za izvršenje prinudne naplate, Uprava za trezor preusmerava sredstva umanjenjem druge odgovarajuće aproprijacije za iznos za koji treba izvršiti prinudnu naplatu.
Uz član 21.
Odredbom je predloženo da se reč knjigovodstvena dokumentacija zameni rečju računovodstvena dokumentacija, kao širim pojmom.
Uz član 22.
Rok za povraćaj prihoda od pet dana u članu 60. Zakona, precizira se rokom od pet radnih dana od dana prijema rešenja, odnosno drugog akta za povraćaj.
Uz član 23.
U članu 61. Zakona, predviđa se neophodna fleksibilnost u izvršenju budžeta, tako što se daje ovlašćenje Vladi, odnosno nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti da, ako se u toku godine promeni okolnost koja ne ugrožava utvrđene prioritete unutar budžeta, donese odluku da se iznos aproprijacije koji nije moguće iskoristiti unese u tekuću budžetsku rezervu i može koristiti za namene koje nisu predviđene budžetom ili za namene za koje nije predviđeno dovoljno sredstava.
Pri tome, ukupan iznos preusmeravanja ograničen je iznosom razlike između budžetom odobrenih sredstava tekuće budžetske rezerve i najvećeg mogućeg iznosa sredstava tekuće budžetske rezerve utvrđenog ovim zakonom (ovim zakonom predviđa se ograničenje tekuće budžetske rezerve na 1 % ukupnih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine).
Uz član 24.
Dopunom člana 65. Zakona stvaraju se mogućnosti da se budžetski fond finansira i iz drugih prihoda (na primer iz donacija), u skladu sa iskazanim potrebama korisnika budžetskih sredstava.
Uz čl. 25. i 26.
U važećim odredbama Zakona utvrđeno je ograničenje u obimu stalne budžetske rezerve (1,5 %), s tim da je ocenjeno da treba propisati i ograničenje za obim tekuće budžetske rezerve. U tom cilju ovim zakonom predlaže se da stalna budžetska rezerva bude ograničena maksimalno do 0,5 % ukupnih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budžetsku godinu, a tekuća budžetska rezerva maksimalno do 1 % ukupnih prihoda i primanja od prodaje nefinansijske imovine za budžetsku godinu.
Uz čl. 27, 28. i 29.
Članom 79. Zakona propisano je da se završni račun priprema u skladu s međunarodno prihvaćenim računovodstvenim standardima, koje nije bio usvojio nadležni organ, kada je u pitanju javni sektor.
Sadržaj završnog računa utvrđen je članom 79. važećeg zakona, polazeći od obračunske računovodstvene osnove pri izradi bilansa stanja, odnosno bilansa prihoda i rashoda.
Uredbom o primeni međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor („Službeni glasnik RS”, br. 49/10), koja je doneta u julu 2010. godine, prihvaćeni su međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor, koji će se primenjivati u budžetskom računovodstvu i finansijskom izveštavanju u javnom sektoru.
Predloženom izmenom člana 79. propisao bi se sadržaj završnog računa budžeta Republike Srbije, budžeta lokalnih vlasti i završnih računa organizacija za obavezno socijalno osiguranje, zasnovan na usvojenim međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor i usklađen sa sadržajem i klasifikacijom budžeta, odnosno plana, s tim da se finansijski rezultat u tim završnim računima utvrđuje saglasno međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor, na gotovinskoj računovodstvenoj osnovi.
Dodatnim napomenama, objašnjenjima i obrazloženjima, čiji bi obim i sadržaj bio propisan podzakonskim aktima, a koji bi se dostavljali kao prilozi uz godišnje finansijske izveštaje, specificirali bi se pojedini poslovni događaji i transakcije bitne za bliže sagledavanje funkcionisanja javnog sektora.
Usvajanjem predložene izmenjene člana 79. obezbedila bi se usklađenost finansijskog evidentiranja i izveštavanja u oblasti budžetskog računovodstva s međunarodnom praksom, čime bi se doprinelo većoj javnosti, efikasnosti i efektivnosti sistema javnih finansija.
U skladu s navedenim, predložene su i izmene u čl. 75. i 78. Zakona.
Uz član 30.
Republička direkcija za imovinu zakonski je obavezana da vodi jedinstvenu evidenciju o sredstvima u svojini Republike Srbije, ali ne postoji zakonska obaveza da se podaci o strukturi i vrednosti te imovine dostavljaju Ministarstvu finansija.
Predloženim članom Direkcija za imovinu bi se obavezala da dostavlja podatke o strukturi i vrednosti sredstava u svojini Republike Srbije Ministarstvu – Upravi za trezor, radi izrade završnog računa.
Uz čl. 31, 32, 33. i 34.
U čl. 80-83. Zakona, koji se odnose na internu finansijsku kontrolu u javnom sektoru unapređen je celokupan sistem da bi Republika Srbija ispunila uslove usaglašenosti s pravnim tekovinama Evropske unije.
U članu 80. Zakona proširuje se obuhvat interne finansijske kontrole u javnom sektoru i na poslove koordinacije finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije koju obavlja Centralna jedinica za usklađivanje.
Radi preglednosti ocenjeno je da treba predložiti nov tekst čl. 81-83.
U članu 81. Zakona novina je proširivanje odgovornosti rukovodilaca korisnika javnih sredstava i na održavanje i redovno ažuriranje sistema. Isto tako, predlaže se uvođenje mogućnosti prenosa ovlašćenja na drugo lice u cilju operativnijeg obavljanja tih poslova. Takođe, predlaže se da se utvrdi rok do koga rukovodioci izveštavaju ministra finansija o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole (31. mart tekuće godine za prethodnu godinu). Pored toga, predlaže se i to da ministar finansija propisuje način izveštavanja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru.
U članu 82. Zakona umesto nabrajanja obveznika uvođenja sistema interne revizije, koristi se definicija data u članu 2. stav 1. tačka 5) Zakona – Korisnici javnih sredstava i propisuje se odgovornost rukovodilaca za uspostavljanje i obezbeđenje uslova za adekvatno funkcionisanje interne revizije. Ceo tekst ovog člana usklađen je sa izmenama međunarodnih standarda profesionalne prakse internih revizora, koji su na snazi od 1. januara 2009. godine. Predloženo je da se utvrdi rok do koga rukovodioci izveštavaju ministra finansija o adekvatnosti i funkcionisanju sistema interne revizije (31. mart tekuće godine za prethodnu godinu).
U članu 83. Zakona detaljnije je opisana aktivnost Centralne jedinice za usklađivanje na praćenju primene i sagledavanju kvaliteta finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije u javnom sektoru; posebno su iskazani poslovi utvrđivanja zajedničkih kriterijuma za organizaciju i postupanje interne revizije u javnom sektoru od vođenja registra ovlašćenih internih revizora u javnom sektoru i povelja interne revizije; ukinuta je mogućnost obavljanja interne revizije kod korisnika budžetskih sredstava, organizacija, preduzeća i pravnih lica, čime je u potpunosti prihvaćena preporuka predstavnika Evropske komisije – Generalne direkcije za budžet. Propisana je obaveza zaposlenima na poslovima Centralne jedinice za usklađivanje da čuvaju tajnost službenih i poslovnih podataka. Uvedena je obaveza da se objedine godišnji izveštaji o stanju finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije, i da se dostavi Vladi objedinjen godišnji izveštaj.
Takođe, u skladu s članom 2. Zakona u cilju objašnjenja i detaljnijeg opisa elemenata sistema Interne finansijske kontrole u javnom sektoru, predložene su definicije za: upravljačku odgovornost rukovodilaca, internu finansijsku kontrolu u javnom sektoru, finansijsko upravljanje i kontrolu i internu reviziju.
Uz član 36.
Predloženo je jasnije definisanje poslova Uprave za trezor, regulisanih članom 93. Zakona, a koji se odnose na finansijsko planiranje, upravljanje finansijskim sredstvima Republike Srbije, kontrolu rashoda i uspostavljanje i održavanje informacionog sistema za upravljanje javnim finansijama Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti i upravljanje tim sistemom.
Uz član 37.
Predloženim brisanjem stava 5. člana 100. Zakona stvorili bi se uslovi da se sredstva ostvarena od naknade za usluge izvršenih javnih plaćanja, a neutrošena u budžetskoj godini prenose na korišćenje u narednu budžetsku godinu. Ovo je neophodno pošto se nadležnosti Uprave za trezor, u postojećim uslovima, finansiraju u celini iz tih prihoda, a njihovo ostvarivanje tokom godine, naročito u prvim mesecima, ne omogućava redovno finansiranje ove uprave.
Uz član 38.
Predlaže se da se pozivanje na članove tehnički uskladi s predloženim izmenama.
Uz član 39.
U članu 110. Zakona predviđeno je da se aktom ministra utvrdi rok do koga se mogu vršiti plaćanja s podračuna korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Predloženom dopunom se precizira da do roka utvrđenog aktom ministra korisnici vode svoje računovodstvene evidencije i izrađuju propisane finansijske izveštaje, odnosno da se njihove transakcije i poslovni događaji ne evidentiraju u glavnoj knjizi trezora.
Uz član 43, 44. i 45.
Uređuju se prelazne i završne odredbe za primenu ovog zakona i predlaže se da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, s tim da su navedene odredbe koje će se primenjivati od 1. januara 2011. godine, odnosno od 1. januara 2012. godine.
Predloženi su rokovi za donošenje podzakonskih akata predviđenih ovim zakonom.
S obzirom na to da se u određenim delovima propisa i drugih opštih akata navodi Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici, koji se ovim zakonom zamenjuje Izveštajem o fiskalnoj strategiji, bilo je potrebno regulisati njihovo shodno primenjivanje na Izveštaj.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje Zakona potrebno je obezbediti sredstva iz budžeta Republike Srbije u 2011. godini za osnivanje i finansiranje rada Fiskalnog saveta u ukupnom iznosu od 71,5 miliona dinara. Ta sredstva namenjena su za finansiranje plata 19 zaposlenih, i to za: predsednika Fiskalnog saveta, dva člana, vrhovnog specijalnog savetnika, deset specijalnih savetnika, sekretara i četiri zaposlena u pratećoj službi, u iznosu od 51,0 miliona dinara; finansiranje ostalih rashoda za zaposlene, stalne troškove i opremanje u iznosu od 20,5 miliona dinara.
U 2012. godini potrebno je iz budžeta Republike Srbije obezbediti sredstva u iznosu od 74,9 miliona dinara: za finansiranje plata u iznosu od 53,6 miliona dinara, finansiranje ostalih rashoda za zaposlene, stalne troškove i druge rashode i izdatke u iznosu od 21,3 miliona dinara.
U 2013. godini potrebno je iz budžeta Republike Srbije obezbediti sredstva u iznosu od 79,0 miliona dinara: za finansiranje plata u iznosu od 56,9 miliona dinara, finansiranje ostalih rashoda za zaposlene, stalne troškove i druge rashode i izdatke u iznosu od 22,1 miliona dinara.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razmatranje i donošenje Zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine. Zakon je neophodno doneti po hitnom postupku da bi se fiskalna pravila primenjivala u postupku donošenja Zakona o budžetu Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje za 2011. godinu i stvorili uslovi za formiranje Fiskalnog saveta i procedure u donošenju Izveštaja o fiskalnoj strategiji u narednoj fiskalnoj godini.
U slučaju da se ovaj zakon ne donese, prouzrokovale bi se štetne posledice na ispunjavanje međunarodnih obaveza, s obzirom na to da je ustanovljavanje fiskalne odgovornosti i utvrđivanje fiskalnih pravila deo stand-by aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom (obaveza koja je usaglašena u petoj reviziji aranžmana).
VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u Zakonu
Predložena zakonska rešenja će pozitivno uticati na upravljanje javnim finansijama. Ustanovljavanje fiskalne odgovornosti, pre svega uvođenjem ograničenja u visini deficita i javnog duga predstavlja uslov za vođenje odgovorne fiskalne politike u cilju međugeneracijske pravičnosti.
Usvajanje fiskalnih pravila moglo bi pozitivno da deluje na očekivanja privrednih subjekata i da doprinese poboljšanju kreditnog rejtinga zemlje, a time i smanjenju premije na rizik.
Uvođenjem fiskalnih pravila smanjuje se stepen diskrecije u vođenju fiskalne politike, što će obezbediti dugoročnu održivost fiskalne politike, kao i pravednu raspodelu troškova i koristi između sadašnjih i budućih generacija.
Osim toga, znatno unapređeno upravljanje javnim sredstvima i kontrola pozitivno će uticati na celokupan javni sektor.
Kakve troškove će primena Zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)
Primena Zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove građanima i privredi, imajući u vidu zakonsku materiju koju reguliše. Upravo obrnuto, poštovanjem fiskalnih pravila uštede će u proseku iznositi oko 25 mlrd. dinara godišnje. Cilj Zakona je vođenje odgovorne fiskalne politike, smanjenje javne potrošnje i fiskalnog deficita, što će uticati na ubrzanje ekonomskog rasta.
Da li su pozitivne posledice donošenja Zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti
Primena Zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove građanima i privredi, već bi trebalo da doprinese značajnim uštedama i dovede do stabilne, predvidive i održive fiskalne politike. Uvođenjem fiskalnih pravila u Republici Srbiji umanjiće se verovatnoća fiskalne ekspanzije, kao i njena realizacija. Time bi fiskalna pravila doprinela učvršćenju makroekonomske stabilnosti i povećanju kredibiliteta makroekonomske politike. Neposredna korist od toga mogla bi da bude poboljšanje kreditnog rejtinga Republike Srbije i smanjenje kamatnih stopa za subjekte iz Republike Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu.
Da li se Zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija
Cilj predloženih izmena i dopuna Zakona, imajući u vidu pitanja koja uređuju, nije stvaranje tržišne konkurencije. Obezbeđivanjem sigurnijih uslova privređivanja s ciljem bržeg rasta BDP-a, usled primene Zakona moguće je neposredno uticati i na stvaranje novih privrednih subjekata.
Da li su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o Zakonu
Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen i nadležnim ministarstvima i drugim nadležnim organima, čija su pojedina rešenja prihvaćena i ugrađena u ovaj zakon, tako da je zainteresovanim stranama pružena prilika da iznesu svoje stavove i predlože promene postojećih zakonskih rešenja.
U pripremi dela teksta, koji se odnosi na internu finansijsku kontrolu u javnom sektoru, svojim komentarima i zapažanjima pomogli su predstavnici Evropske komisije – Generalne direkcije za budžet.
Koje mere će se tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem Zakona namerava ostvariti
Pošto se Zakonom predviđaju fiskalna pravila, procedure, dostupnost informacija i donošenje podzakonskih akata, nije potrebno preduzimati dodatne mere za njihovo sprovođenje.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O BUDžETSKOM SISTEMU KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU
Predmet uređivanja
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se: planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike Srbije; planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: budžet lokalne vlasti); priprema i donošenje finansijskih planova Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje (u daljem tekstu: organizacije za obavezno socijalno osiguranje); budžetsko računovodstvo i izveštavanje, finansijsko upravljanje, kontrola i revizija korisnika javnih sredstava i budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne vlasti i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje; nadležnost i organizacija Uprave za trezor, kao organa uprave u sastavu Ministarstva finansija (u daljem tekstu: Uprava za trezor) i trezora lokalne vlasti; druga pitanja od značaja za funkcionisanje budžetskog sistema.
Pojedine odredbe ovog zakona uređuju budžetske odnose i pravila koja se primenjuju na vanbudžetske fondove, privredne subjekte i druga pravna lica u kojima država, na svim nivoima vlasti, ima odlučujući uticaj na upravljanje, i to: na izradu finansijskih planova, upravljanje novčanim sredstvima, zaduživanje i davanje garancija, računovodstvo, izradu i podnošenje izveštaja i izvršenje budžetske kontrole, a koji se, s obzirom na izvore finansiranja i kontrole, uključuju u opšti nivo države (u daljem tekstu: vanbudžetski korisnici).
Ministar finansija pravilnikom utvrđuje kriterijume za određivanje budžetskih i vanbudžetskih korisnika budžeta Republike i budžetskih i vanbudžetskih korisnika budžeta lokalnih vlasti, kao i način vođenja registra budžetskih i vanbudžetskih korisnika.
Ovim zakonom se uređuju i vrste i pripadnost javnih prihoda i primanja i javnih rashoda i izdataka.
OVIM ZAKONOM UREđUJE SE: PLANIRANJE, PRIPREMA, DONOšENJE I IZVRšENJE BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE; PLANIRANJE, PRIPREMA, DONOšENJE I IZVRšENJE BUDžETA AUTONOMNIH POKRAJINA I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE (U DALJEM TEKSTU: BUDžET LOKALNE VLASTI); PRIPREMA I DONOšENJE FINANSIJSKIH PLANOVA REPUBLIčKOG FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE, REPUBLIčKOG ZAVODA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE I NACIONALNE SLUžBE ZA ZAPOšLJAVANJE (U DALJEM TEKSTU: ORGANIZACIJE ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE); BUDžETSKO RAčUNOVODSTVO I IZVEšTAVANJE, FINANSIJSKO UPRAVLJANJE, KONTROLA I REVIZIJA KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA I BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE, BUDžETA LOKALNE VLASTI I FINANSIJSKIH PLANOVA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE; NADLEžNOST I ORGANIZACIJA UPRAVE ZA TREZOR, KAO ORGANA UPRAVE U SASTAVU MINISTARSTVA FINANSIJA (U DALJEM TEKSTU: UPRAVA ZA TREZOR) I TREZORA LOKALNE VLASTI; DRUGA PITANJA OD ZNAčAJA ZA FUNKCIONISANJE BUDžETSKOG SISTEMA.
OVIM ZAKONOM UTVRđUJU SE FISKALNI PRINCIPI, PRAVILA I PROCEDURE NA OSNOVU KOJIH SE USTANOVLJAVA FISKALNI OKVIR, KAKO BI SE OBEZBEDILA DUGOROčNA ODRžIVOST FISKALNE POLITIKE.
OVIM ZAKONOM USTANOVLJAVA SE FISKALNI SAVET, KOJI NEZAVISNO OCENJUJE KREDIBILITET FISKALNE POLITIKE SA ASPEKTA POšTOVANJA UTVRđENIH FISKALNIH PRAVILA I NA TAJ NAčIN PODRžAVA JAVNOST I ODGOVORNOST U NJENOM VOđENJU.
POJEDINE ODREDBE OVOG ZAKONA UREđUJU BUDžETSKE ODNOSE I PRAVILA KOJA SE PRIMENJUJU NA VANBUDžETSKE FONDOVE, PRIVREDNE SUBJEKTE I DRUGA PRAVNA LICA U KOJIMA DRžAVA, NA SVIM NIVOIMA VLASTI, IMA ODLUčUJUćI UTICAJ NA UPRAVLJANJE, I TO: NA IZRADU FINANSIJSKIH PLANOVA, UPRAVLJANJE NOVčANIM SREDSTVIMA, ZADUžIVANJE I DAVANJE GARANCIJA, RAčUNOVODSTVO, IZRADU I PODNOšENJE IZVEšTAJA I IZVRšENJE BUDžETSKE KONTROLE, A KOJI SE, S OBZIROM NA IZVORE FINANSIRANJA I KONTROLE, UKLJUčUJU U OPšTI NIVO DRžAVE (U DALJEM TEKSTU: VANBUDžETSKI KORISNICI).
OVIM ZAKONOM SE UREđUJU I VRSTE I PRIPADNOST JAVNIH PRIHODA I PRIMANJA I JAVNIH RASHODA I IZDATAKA.
Definicije
Član 2.
Definicije koje se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) Zakon o budžetu Republike Srbije jeste zakon kojim se procenjuju prihodi i primanja, te utvrđuju rashodi i izdaci za jednu ili tri godine, a donosi ga Narodna skupština; sadrži i odredbe bitne za izvršenje tog zakona; u slučaju kad se budžet donosi za tri godine prihodi i primanja, rashodi i izdaci iskazuju se za svaku godinu posebno;
2) Odluka o budžetu jeste odluka kojom se procenjuju prihodi i primanja, te utvrđuju rashodi i izdaci za jednu ili tri godine, a donosi ga skupština autonomne pokrajine, odnosno skupština opštine, odnosno grada ili grada Beograda (u daljem tekstu: skupština lokalne vlasti); sadrži i odredbe bitne za izvršenje te odluke; u slučaju kad se budžet donosi za tri godine prihodi i primanja, rashodi i izdaci iskazuju se za svaku godinu posebno;
3) Finansijski plan jeste akt direktnog ili indirektnog korisnika budžetskih sredstava, kao i akt organizacije za obavezno socijalno osiguranje, koji uključuje i finansijske planove indirektnih korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, izrađen na osnovu uputstva za pripremu budžeta, u skladu sa smernicama za izradu srednjoročnih planova i projekcijama srednjoročnog okvira rashoda predviđenih Memorandumom o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici (u daljem tekstu: Memorandum) IZVEšTAJEM O FISKALNOJ STRATEGIJI, koji sadrži procenu obima prihoda i primanja i obim rashoda i izdataka za period od jedne ili tri godine;
4) Javna sredstva su sredstva na raspolaganju i pod kontrolom Republike Srbije, lokalne vlasti i organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
5) Korisnici javnih sredstava su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzeća, pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, kao i druga pravna lica u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda;
6) Korisnici budžetskih sredstava su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti;
7) Direktni korisnici budžetskih sredstava su organi i organizacije Republike Srbije, odnosno organi i službe lokalne vlasti;
8) Indirektni korisnici budžetskih sredstava jesu: pravosudni organi, budžetski fondovi; mesne zajednice; javna preduzeća, fondovi i direkcije osnovani od strane lokalne vlasti koji se finansiraju iz javnih prihoda čija je namena utvrđena posebnim zakonom; ustanove osnovane od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, nad kojima osnivač, preko direktnih korisnika budžetskih sredstava, vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja i finansiranja;
9) Korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje su organizacije za obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (zdravstvene i apotekarske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno lokalna vlast);
10) Vanbudžetski fondovi obuhvataju pravna lica osnovana zakonom koja se finansiraju iz specifičnih poreza, namenskih doprinosa i neporeskih prihoda;
11) Centralni nivo države obuhvata sve subjekte koji su odgovorni za pružanje, pretežno, netržišnih usluga i preraspodelu dohotka i bogatstva na nivou zemlje kao celine; obuhvata budžet Republike Srbije i vanbudžetske fondove, uključujući i fondove socijalnog osiguranja;
12) Opšti nivo države obuhvata sve subjekte koji su odgovorni za pružanje, pretežno, netržišnih usluga i preraspodelu dohotka i bogatstva na svim nivoima države; obuhvata budžet Republike Srbije, budžete lokalnih vlasti, vanbudžetske fondove, uključujući i fondove socijalnog osiguranja na svim nivoima vlasti, kao i netržišne i neprofitne institucije koje su kontrolisane i finansirane od strane države na svim nivoima vlasti;
13) Javni sektor je deo nacionalne ekonomije koji obuhvata opšti nivo države, kao i nefinansijska preduzeća pod kontrolom države (javna preduzeća) koja se primarno bave komercijalnim aktivnostima;
14) Javni prihodi su prihodi ostvareni obaveznim plaćanjima poreskih obveznika; prihodi direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava i sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje; pojedini javni prihodi mogu se, u skladu sa zakonom, u celini ili delimično, iskazati kao namenski prihodi;
15) Namenski prihodi su javni prihodi čije je korišćenje i namena utvrđena zakonom;
16) Sopstveni prihodi su prihodi koje svojim aktivnostima, odnosno prodajom robe i vršenjem usluga, u skladu sa zakonom, ostvare direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava i sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
17) Poreski prihodi su vrsta javnih prihoda koje država prikuplja obaveznim plaćanjima poreskih obveznika bez obaveze izvršenja specijalne usluge zauzvrat;
18) Neporeski prihodi su vrsta javnih prihoda koje država prikuplja obaveznim plaćanjima pravnih ili fizičkih lica, sa obavezom izvršenja specijalne usluge tim licima; neporeski prihodi obuhvataju i kazne i penale;
19) Primanja države su sredstva koja država ostvaruje prodajom nefinansijske i finansijske imovine i zaduživanjem;
20) Javni rashodi su rashodi za robe, usluge i druga davanja koje država obezbeđuje bez direktne i neposredne nadoknade;
21) Izdaci države su izdaci države za nabavku nefinansijske i finansijske imovine i otplatu kredita;
22) Poreski rashodi su olakšice i oslobođenja od standardne poreske strukture, koji umanjuju iznos naplaćenih prihoda i koji se mogu uvoditi samo zakonima kojima se uvodi odgovarajući porez;
23) Budžet je sveobuhvatan plan prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i plan rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine; budžet je osnovni dokument ekonomske politike Vlade;
23) BUDžET JE SVEOBUHVATAN PLAN PRIHODA I PRIMANJA I PLAN RASHODA I IZDATAKA, ORGANIZOVAN U DVA ODVOJENA RAčUNA: A) RAčUN PRIHODA I PRIMANJA OSTVARENIH PO OSNOVU PRODAJE NEFINANSIJSKE IMOVINE I RASHODA I IZDATAKA ZA NABAVKU NEFINANSIJSKE IMOVINE I B) RAčUN FINANSIRANJA; BUDžET JE OSNOVNI DOKUMENT EKONOMSKE POLITIKE VLADE;
24) Budžetski suficit, odnosno deficit je razlika između ukupnog iznosa prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i ukupnog iznosa rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine;
25) Ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit je budžetski suficit, odnosno budžetski deficit korigovan za transakcije u imovini i obavezama koje su izvršene u cilju sprovođenja javnih politika; primanja ostvarena privatizacijom imaju tretman finansijske imovine i uključuju se u račun finansiranja; subvencije date u formi kredita, ili nabavke finansijske imovine smatraju se rashodima;
25A) FISKALNA POLITIKA PREDSTAVLJA ODLUKE KOJE DONOSE ILI RADNJE KOJE SPROVODE ORGANI VLASTI U VEZI SA JAVNIM PRIHODIMA I PRIMANJIMA I RASHODIMA I IZDACIMA I AKUMULACIJOM JAVNE IMOVINE I OBAVEZA SA CILJEM UTICANJA NA PRIVREDNA KRETANJA I OSTVARIVANJE CILJEVA FISKALNE POLITIKE;
25B) CILJEVI FISKALNE POLITIKE OZNAčAVAJU PRECIZNE NUMERIčKI ISKAZANE CILJNE VREDNOSTI GLAVNIH FISKALNIH AGREGATA KOJE VLADA NASTOJI DA OSTVARI U BUDžETU;
25V) ANTICIKLIčNA FISKALNA POLITIKA PODRAZUMEVA DA JE FISKALNI DEFICIT VEćI OD CILJNOG U GODINAMA KADA JE STOPA RASTA BRUTO DOMAćEG PROIZVODA (U DALJEM TEKSTU: BDP) MANJA OD POTENCIJALNE, DOK JE U GODINAMA KADA JE STOPA RASTA BDP VEćA OD POTENCIJALNE, FISKALNI DEFICIT MANJI OD CILJNOG ILI SE OSTVARUJE SUFICIT;
25G) POTENCIJALNA STOPA RASTA BDP JE NAJVEćA STOPA RASTA KOJA MOžE BITI DOSTIGNUTA U ODREđENOM PERIODU, BEZ POVEćANJA STOPE INFLACIJE;
25D) FISKALNI PRINCIPI OZNAčAVAJU PRINCIPE ODGOVORNOG FISKALNOG UPRAVLJANJA;
25đ) FISKALNE PROCEDURE SADRžE IZRADU, PODNOšENJE I OBJAVLJIVANJE IZVEšTAJA, PROGNOZA, OCENA I SAOPšTENJA PROPISANIH OVIM ZAKONOM;
25E) FISKALNI RIZICI SU KRATKOROčNA I SREDNJOROčNA ODSTUPANJA FISKALNIH PROMENLJIVIH U ODNOSU NA VREDNOSTI KOJE SU PREDVIđENE U BUDžETU, FINANSIJSKIM ILI DRUGIM IZVEšTAJIMA ILI PROJEKCIJAMA JAVNIH FINANSIJA;
25ž) FISKALNA PRAVILA PREDSTAVLJAJU POSTAVLJANJE OGRANIčENJA NA FISKALNU POLITIKU, KAKO BI SE OJAčALA BUDžETSKA DISCIPLINA, POBOLJšALA KOORDINACIJA IZMEđU RAZLIčITIH NIVOA VLASTI I SMANJILA NESIGURNOST KADA JE U PITANJU BUDUćA FISKALNA POLITIKA;
25Z) FISKALNI SAVET JE NEZAVISAN ORGAN KOJI SE OBRAZUJE SA CILJEM DA UNAPREDI KULTURU FISKALNE ODGOVORNOSTI U REPUBLICI SRBIJI, I TO NEZAVISNOM ANALIZOM FISKALNE POLITIKE I PODSTICANJEM STRUčNIH RASPRAVA O FISKALNOJ POLITICI;
25I) IZVEšTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI JE DOKUMENT U KOME SE NAVODE CILJEVI FISKALNE POLITIKE VLADE I DAJE OCENA ODRžIVOSTI FISKALNE POLITIKE, KOJI VLADA PODNOSI NARODNOJ SKUPšTINI;
25J) FISKALNA ODRžIVOST OZNAčAVA MOGUćNOST SPROVOđENJA DATE FISKALNE POLITIKE U DUžEM VREMENSKOM PERIODU, BEZ ZNAčAJNIJIH PROMENA U PORESKOJ POLITICI ILI RASHODIMA I IZDACIMA;
25K) IZVEšTAJ O OSTVARENOM NAPRETKU JE DODATAK IZVEšTAJU O FISKALNOJ STRATEGIJI KOJI SADRžI OSTVARENE REZULTATE PREDVIđENE FISKALNE POLITIKE U IZVEšTAJU O FISKALNOJ STRATEGIJI KOJI JE USVOJEN U PRETHODNOJ FISKALNOJ GODINI;
26) Konsolidacija je iskazivanje prihoda i rashoda više međusobno povezanih budžeta i vanbudžetskih fondova, kao da se radi o jedinstvenom subjektu; da bi se izbeglo dvostruko računanje, konsolidacijom se isključuju međusobni transferi između istih, kao i između različitih nivoa vlasti;
27) Konsolidovani budžet centralne države je budžet nakon isključivanja međusobnih transfera između različitih subjekata na centralnom nivou vlasti, kako bi se izbeglo dvostruko računanje, pri čemu se principi za utvrđivanje rezultata za budžet Republike Srbije primenjuju i na konsolidovani budžet centralne države;
28) Konsolidovani budžet opšte države je budžet nakon isključivanja međusobnih transfera između različitih subjekata na istom nivou vlasti, kao i između različitih nivoa vlasti, pri čemu se principi za utvrđivanje rezultata za budžet Republike Srbije primenjuju i na konsolidovani budžet opšte države; ovo je realni indikator finansijske pozicije države, prihoda, rashoda i zaduženosti;
29) Konsolidovani bilans grada, odnosno grada Beograda je bilans ukupnih prihoda i ukupnih rashoda budžeta grada, odnosno grada Beograda i budžeta gradskih opština u njegovom sastavu, koji donosi nadležni organ grada, odnosno grada Beograda i dostavlja Ministarstvu finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo) u roku od petnaest dana od dana donošenja odluke o budžetu grada, odnosno grada Beograda;
30) Rebalans budžeta je promena zakona o budžetu Republike Srbije, odnosno odluke o budžetu lokalne vlasti u toku budžetske godine, kojom se menja, odnosno dopunjuje budžet, a rebalans finansijskog plana organizacije za obavezno socijalno osiguranje promena finansijskog plana kojom se u toku budžetske godine, menja, odnosno dopunjuje finansijski plan;
31) Aproprijacija je od strane Narodne skupštine, odnosno skupštine lokalne vlasti, zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti, dato ovlašćenje Vladi, odnosno nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti, za trošenje javnih sredstava do određenog iznosa i za određene namene za budžetsku godinu, odnosno iznos sredstava utvrđen u finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje za određene namene; stalna aproprijacija je aproprijacija u budžetu kojom se obavezno utvrđuju sredstva na ime otplate duga i datih garancija; aproprijacije za indirektne korisnike budžetskih sredstava se iskazuju zbirno po vrstama indirektnih korisnika i namenama sredstava u okviru razdela direktnog korisnika koji je, u budžetskom smislu, odgovoran za te indirektne korisnike budžetskih sredstava;
32) Račun finansiranja obuhvata primanja od prodaje finansijske imovine i zaduživanja, te izdatke za nabavku finansijske imovine i za otplatu kredita i zajmova;
33) Finansijska imovina obuhvata novčana sredstva, potraživanja, akcije i udele u kapitalu pravnih lica, hartije od vrednosti i druga ulaganja u pravna lica;
34) Zaduživanje predstavlja ugovaranje kredita, ODNOSNO IZDAVANJE HARTIJA OD VREDNOSTI, u skladu sa posebnim zakonom;
35) Državna garancija je instrument osiguranja kojim Republika Srbija garantuje ispunjenje obaveza za koje se daje garancija;
36) Zaduživanje zbog tekuće likvidnosti predstavlja ugovaranje kratkoročnih kredita, odnosno emitovanje kratkoročnih državnih hartija od vrednosti za finansiranje privremene nelikvidnosti budžeta, nastale usled neuravnoteženih kretanja u prihodima i rashodima tokom izvršenja budžeta;
37) Preuzimanje obaveza predstavlja angažovanje sredstava od strane korisnika budžetskih sredstava po osnovu pravnog akta, za koje se, u momentu angažovanja, očekuje da predstavljaju gotovinski rashod, neposredno ili u budućnosti;
38) Plaćanja označavaju sve transakcije koje imaju za rezultat smanjenje stanja finansijskih sredstava na računima;
39) Sistem konsolidovanog računa trezora je objedinjeni račun sredstava konsolidovanih računa trezora Republike Srbije i trezora lokalne vlasti, preko kojeg se vrše plaćanja između korisnika budžetskih sredstava, sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora, s jedne strane i subjekata koji nisu obuhvaćeni sistemom konsolidovanog računa trezora, s druge strane, obračunavaju međubankarska plaćanja i vodi kod Narodne banke Srbije;
40) Konsolidovani račun trezora Republike Srbije je objedinjeni račun sredstava korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, a koji se otvara Republici Srbiji i vodi u Upravi za trezor;
41) Konsolidovani račun trezora lokalne vlasti je objedinjeni račun sredstava pripadajućih korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, a koji se otvara lokalnoj vlasti i vodi u Upravi za trezor;
42) Glavna knjiga trezora je poslovna knjiga skupa svih računa koja se vodi po sistemu dvojnog knjigovodstva, u kojoj se sistematski obuhvataju stanja i evidentiraju sve promene na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima;
43) Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici je srednjoročni makroekonomski i fiskalni okvir na osnovu kojeg se donose budžeti i finansijski planovi korisnika budžetskih sredstava i organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
44) Transferna sredstva su sredstva koja se iz budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti prenose budžetu na drugom nivou vlasti, budžetu na istom nivou vlasti i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, kao i između organizacija za obavezno socijalno osiguranje za doprinose za osiguranje;
45) Donacija je namenski bespovratan prihod, koji se ostvaruje na osnovu pisanog ugovora između davaoca i primaoca donacije;
46) Razvojna pomoć Evropske unije je namenski bespovratni prihod, koji se ostvaruje na osnovu međunarodne razvojne saradnje između Republike Srbije i Evropske unije;
47) Sufinansiranje razvojnog programa Evropske unije je finansijsko učešće Republike Srbije u sprovođenju programa razvojne pomoći Evropske unije koje se može obezbediti iz različitih izvora finansiranja;
48) Državna pomoć je svaki stvarni ili potencijalni javni rashod ili umanjeno ostvarenje javnog prihoda, kojim se korisniku državne pomoći, na selektivan način, omogućava povoljniji položaj na tržištu u odnosu na konkurente, čime se narušava ili postoji opasnost od narušavanja konkurencije na tržištu;
49) Podračun je evidencioni račun korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, odnosno transakcioni račun drugih korisnika javnih sredstava, koji se otvara u okviru pripadajućeg konsolidovanog računa trezora, a vodi se u Upravi za trezor;
50) Sistem upravljanja javnim finansijama predstavlja skup aktivnosti i postupaka usmerenih na uspostavljanje finansijskog jedinstva u evidentiranju prihoda i primanja i rashoda i izdataka i izvršavanju rashoda korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, čime se obezbeđuju integritet budžetskog sistema i budžetski ciljevi;
51) Sistem izvršenja budžeta, kao deo sistema upravljanja javnim finansijama, obuhvata procese i postupke koji se sprovode elektronskom komunikacijom sa Upravom za trezor, a kojima se izvršavaju rashodi korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, utvrđeni zakonom o budžetu, odnosno odlukom o budžetu, kao i rashodi tih korisnika u periodu privremenog finansiranja;
51A) UPRAVLJAčKA ODGOVORNOST RUKOVODILACA JE ODGOVORNOST RUKOVODILACA KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA ZA FINANSIJSKE, UPRAVLJAčKE I PROGRAMSKE NADLEžNOSTI KOJE SU IM PRENETE;
51B) INTERNA FINANSIJSKA KONTROLA U JAVNOM SEKTORU JE SVEOBUHVATNI SISTEM MERA ZA UPRAVLJANJE I KONTROLU JAVNIH PRIHODA, RASHODA, IMOVINE I OBAVEZA, KOJI USPOSTAVLJA VLADA KROZ ORGANIZACIJE JAVNOG SEKTORA SA CILJEM DA SU UPRAVLJANJE I KONTROLA JAVNIH SREDSTAVA, UKLJUčUJUćI I STRANE FONDOVE, U SKLADU SA PROPISIMA, BUDžETOM, I PRINCIPIMA DOBROG FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA, ODNOSNO EFIKASNOSTI, EFEKTIVNOSTI, EKONOMIčNOSTI I OTVORENOSTI;
51V) FINANSIJSKO UPRAVLJANJE I KONTROLA JE SISTEM POLITIKA, PROCEDURA I AKTIVNOSTI KOJE USPOSTAVLJA, ODRžAVA I REDOVNO AžURIRA RUKOVODILAC ORGANIZACIJE, A KOJIM SE UPRAVLJAJUćI RIZICIMA OBEZBEđUJE UVERAVANJE U RAZUMNOJ MERI DA ćE SE CILJEVI ORGANIZACIJE OSTVARITI NA PRAVILAN, EKONOMIčAN, EFIKASAN I EFEKTIVAN NAčIN;
51G) INTERNA REVIZIJA JE AKTIVNOST KOJA PRUžA NEZAVISNO OBJEKTIVNO UVERAVANJE I SAVETODAVNA AKTIVNOST, SA SVRHOM DA DOPRINESE UNAPREđENJU POSLOVANJA ORGANIZACIJE; POMAžE ORGANIZACIJI DA OSTVARI SVOJE CILJEVE, TAKO šTO SISTEMATIčNO I DISCIPLINOVANO PROCENJUJE I VREDNUJE UPRAVLJANJE RIZICIMA, KONTROLE I UPRAVLJANJE ORGANIZACIJOM;
52) Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije je akt kojim Narodna skupština za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke (uključujući sopstvene prihode i rashode iz sopstvenih prihoda korisnika sredstava budžeta Republike Srbije), finansijski rezultat budžeta Republike Srbije (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja;
53) Odluka o završnom računu budžeta lokalne vlasti je akt kojim skupština lokalne vlasti za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke (uključujući sopstvene prihode i rashode iz sopstvenih prihoda korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti) i finansijski rezultat budžeta lokalne vlasti (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja;
54) Odluka o završnom računu organizacije za obavezno socijalno osiguranje je akt kojim nadležni organ organizacije za obavezno socijalno osiguranje za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke (uključujući sopstvene prihode i rashode iz sopstvenih prihoda korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje), finansijski rezultat organizacije za obavezno socijalno osiguranje (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja;
55) Konsolidovani izveštaj grada, odnosno grada Beograda je konsolidovani izveštaj završnog računa budžeta grada, odnosno grada Beograda i završnih računa budžeta gradskih opština u njegovom sastavu, koji sastavlja organ nadležan za poslove finansija grada, odnosno grada Beograda i podnosi Upravi za trezor;
56) Konsolidovani izveštaj Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje je konsolidovani izveštaj završnog računa Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i završnih računa njegovih indirektnih korisnika, koji sastavlja Republički zavod za zdravstveno osiguranje i podnosi Upravi za trezor;
57) Konsolidovani izveštaj Republike Srbije je konsolidovani izveštaj završnog računa budžeta Republike Srbije, završnih računa organizacija za obavezno socijalno osiguranje, konsolidovanog izveštaja Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, završnih računa budžeta autonomnih pokrajina, završnih računa budžeta opština i konsolidovanih izveštaja gradova i grada Beograda, koji Vlada dostavlja Narodnoj skupštini radi informisanja;
58) Programski deo budžeta je sastavni deo posebnog dela budžeta koji sadrži programe i aktivnosti korisnika budžetskih sredstava, koji se sprovode u cilju efikasnog upravljanja sredstvima po predloženim programima, a koji doprinose ostvarenju strateških ciljeva u skladu sa ekonomskom politikom zemlje;
59) Srednjoročni plan je sveobuhvatni plan budžetskog korisnika koji sadrži detaljnu razradu svih programa, projekata i aktivnosti za budžetsku godinu sa projekcijama za naredne dve godine, prema utvrđenim srednjoročnim ciljevima i prioritetima, koji služi i kao osnova za izradu obrazloženja finansijskog plana tog korisnika i izrađuje se u skladu sa uputstvom za pripremu budžeta;
60) Srednjoročni okvir rashoda je sastavni deo Memoranduma IZVEšTAJA O FISKALNOJ STRATEGIJI, kojim Vlada utvrđuje ukupni obim rashoda budžeta Republike u skladu sa utvrđenim prioritetnim oblastima finansiranja; obezbeđuje sveukupnu fiskalnu disciplinu i transparentnost procesa planiranja budžeta i predstavlja osnov za definisanje srednjoročnih obima za planiranje i izradu finansijskih planova budžetskih korisnika.
Obim budžeta
Član 5.
Budžetski prihodi i primanja koji pripadaju Republici Srbiji, odnosno lokalnoj vlasti, raspoređuju se i iskazuju po izvorima u budžetu.
Budžetski rashodi i izdaci Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti određuju se po pojedinačnoj nameni u budžetu.
Prihodi i primanja se iskazuju u ukupno ostvarenim iznosima, a rashodi i izdaci u ukupno izvršenim iznosima.
UKOLIKO SE POJEDINI PRIHODI I PRIMANjA, RASHODI I IZDACI, KAO I BUDžET LOKALNE VLASTI UTVRĐUJU RELATIVNO, KAO PROCENAT BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE, NjIHOV IZNOS, ODNOSNO VISINA UTVRDIĆE SE PRIMENjUJUĆI, KAO OSNOVICU PRIHODE I PRIMANjA OD PRODAJE NEFINANSIJSKE IMOVINE, AKO NIJE DRUKČIJE DEFINISANO ZAKONOM.
Izuzetno, u slučaju da viši nivo vlasti svojim aktom opredeli nižem nivou vlasti namenska sredstva za nadoknadu šteta usled elementarnih nepogoda, lokalni organ uprave nadležan za finansije na osnovu tog akta otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje izdataka po tom osnovu.
Izuzetno, u slučaju da jedan nivo vlasti svojim aktom opredeli drugom nivou vlasti namenska transferna sredstva, kao i u slučaju ugovaranja donacije, čiji iznosi nisu mogli biti poznati u postupku donošenja budžeta, organ uprave nadležan za finansije na osnovu tog akta otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje rashoda po tom osnovu.
U slučaju da korisnik budžetskih sredstava ostvari namenski i sopstveni prihod u većem iznosu od planiranog, organ uprave nadležan za finansije po zahtevu tog korisnika može da uveća odobrene aproprijacije za izvršavanje rashoda iz tih prihoda.
Budžetski prihodi i primanja moraju biti u ravnoteži sa budžetskim rashodima i izdacima.
U toku godine Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, može raspolagati sredstvima koja su u budžetu ostvarena do isteka tekuće godine.
Korisnik budžetskih sredstava može stvarati obaveze i koristiti budžetsku aproprijaciju do iznosa utvrđenog za pojedinu namenu u budžetu, odnosno do iznosa aproprijacije utvrđene u okviru programa.
Naplata prihoda nije ograničena iznosima iskazanih prihoda u budžetu.
Utvrđivanje spiska korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora
Član 8.
Ministar posebnim aktom utvrđuje spisak direktnih i indirektnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora (u daljem tekstu: korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora).
Spisak iz stava 1. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
REPUBLIčKI ORGAN NADLEžAN ZA POSLOVE STATISTIKE JEDNOM GODIšNJE U SARADNJI SA MINISTARSTVOM ODREđUJE SPISAK BUDžETSKIH I VANBUDžETSKIH KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA KOJI PRIPADAJU SEKTORU OPšTEG NIVOA DRžAVE čIJI ćE SE PODACI O POSLOVANJU KORISTITI ZA POTREBE STATISTIčKOG IZVEšTAVANJA O FISKALNOJ POZICIJI, ODNOSNO POLITICI ZEMLJE.
SPISAK ENTITETA IZ STAVA 3. OVOG čLANA SE UTVRđUJE NA OSNOVU MEđUNARODNO PRIZNATIH STANDARDA.
REPUBLIčKI ORGAN NADLEžAN ZA POSLOVE STATISTIKE PROPISUJE NAčINE IZVEšTAVANJA I ROKOVE ZA SVE ENTITETE ZA KOJE SE UTVRDI DA PRIPADAJU OPšTEM SEKTORU DRžAVE.
Konsolidovani račun trezora
Član 9.
Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, ovlašćen je za otvaranje konsolidovanog računa trezora Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti.
Konsolidovani račun trezora Republike Srbije i konsolidovani računi trezora lokalne vlasti čine sistem konsolidovanog računa trezora, koji se vodi kod Narodne banke Srbije.
Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, odnosno lice koje on ovlasti, otvara podračune korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti.
U okviru podračuna iz stava 3. ovog člana obavezno se posebno vode:
1) sredstva izdvojena budžetom, odnosno finansijskim planom organizacije za obavezno socijalno osiguranje;
2) sopstveni prihodi koje direktni i indirektni korisnik budžetskih sredstava, odnosno organizacija za obavezno socijalno osiguranje ostvaruje, u skladu sa zakonom, kao i sopstveni prihodi drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora.
Uprava za trezor vodi podračune iz stava 3. ovog člana.
Novčana sredstva budžeta Republike Srbije, direktnih i indirektnih korisnika sredstava tog budžeta, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, vode se i deponuju na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije.
Izuzetno od stava 6. ovog člana, ministar može drugom korisniku javnih sredstava iz člana 8. stav 1. ovog zakona, koji više od 50% od ukupnih prihoda ostvaruje na tržištu, odobriti otvaranje računa kod banke za sopstvene prihode.
Novčana sredstva budžeta lokalne vlasti, direktnih i indirektnih korisnika sredstava tog budžeta, kao i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, vode se i deponuju na konsolidovanom računu trezora lokalne vlasti.
Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, bliže uređuje način korišćenja sredstava sa podračuna, odnosno drugih računa iz ovog člana.
MINISTAR BLIžE UREđUJE NAčIN PLASIRANJA SLOBODNIH NOVčANIH SREDSTAVA.
Vrste javnih prihoda i primanja
Član 14.
Javni prihodi su:
1) porezi;
2) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;
3) naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa;
4) takse;
5) samodoprinos;
6) donacije i transferi;
7) ostali javni prihodi.
Primanja države su:
1) primanja od prodaje nefinansijske imovine;
primanja od zaduživanja;
primanja od prodaje finansijske imovine, i to:
(1) primljene otplate glavnice datih zajmova,
(2) primanja od prodaje hartija od vrednosti,
(3) primanja od prodaje akcija i udela. ;
4) DRUGA PRIMANjA UTVRĐENA ZAKONOM.
Naknade
Član 17.
Zakonom se mogu uvesti sledeće naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa:
1) naknade za vode;
2) naknade za šume;
3) naknade za puteve;
4) naknade za zemljište;
5) naknada za ribarska područja;
6) naknada za korišćenje turističkog prostora;
7) naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora;
8) naknada za korišćenje mineralnih sirovina;
9) naknade za zaštitu životne sredine;
10) naknada za korišćenje vazduhoplovnog prostora;
11) naknada za korišćenje radio frekvencija i tv kanala;
12) turistička naknada;
13) druge naknade, u skladu sa posebnim zakonom.
Sredstva ostvarena od naknada iz stava 1. ovog člana koriste se u skladu sa zakonom kojim se te naknade uvode.
Ostali javni prihodi
Član 19.
Ostalim javnim prihodima iz člana 14. stav 1. tačka 7) ovog zakona smatraju se:
1) prihodi od kamata;
2) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini;
3) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;
4) prihodi koje svojom aktivnošću ostvare organi i organizacije Republike Srbije, odnosno organi, organizacije i službe lokalne vlasti;
5) prihodi od novčanih kazni izrečenih u krivičnom, prekršajnom i drugom postupku koji se vodi pred državnim organom i oduzeta imovinska korist u tom postupku;
6) prihodi od novčanih kazni izrečenih u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine lokalne vlasti i oduzeta imovinska korist u tom postupku;
7)naknade za organizovanje igara na sreću;
7) KONCESIONA NAKNADA;
8) drugi javni prihodi utvrđeni zakonom.
Primanja od prodaje nefinansijske imovine
Član 20.
Primanjima od prodaje nefinansijske imovine smatraju se:
1) primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini;
2) primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave;
3) primanja od prodaje ostalih osnovnih sredstava;
4) primanja od prodaje zaliha ROBNIH REZERVI;
5) primanja od prodaje dragocenosti;
6) primanja od prodaje prirodne imovine. ;
7) DRUGA PRIMANjA UTVRĐENA ZAKONOM.
Primanja od zaduživanja i prodaje finansijske imovine
Član 21.
Primanjima od zaduživanja i prodaje finansijske imovine smatraju se:
1) primanja od domaćeg zaduživanja;
2) primanja od inostranog zaduživanja;
3) primanja od prodaje domaće finansijske imovine;
4) primanja od prodaje strane finansijske imovine.
PRIMANJIMA OD ZADUžIVANJA I PRODAJE FINANSIJSKE IMOVINE SMATRAJU SE:
1) PRIMANJA OD ZADUžIVANJA NA DOMAćEM TRžIšTU;
2) PRIMANJA OD ZADUžIVANJA NA INOSTRANOM TRžIšTU;
3) PRIMANJA OD PRODAJE FINANSIJSKE IMOVINE NA DOMAćEM TRžIšTU;
4) PRIMANJA OD PRODAJE FINANSIJSKE IMOVINE NA INOSTRANOM TRžIšTU;
5) DRUGA PRIMANJA UTVRđENA ZAKONOM.
Iskazivanje sopstvenih prihoda
Član 22.
Kao sopstveni prihodi budžetskih korisnika i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, u aktu o budžetu, odnosno finansijskom planu, iskazuju se javna sredstva i prihodi koje korisnici ostvare svojom aktivnošću, odnosno prodajom roba i vršenjem usluga, u skladu sa zakonom.
U PLANIRANJU SOPSTVENIH PRIHODA IZ STAVA 1. OVOG čLANA BUDžETSKI KORISNICI I KORISNICI SREDSTAVA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE DUžNI SU DA SE PRIDRžAVAJU PRINCIPA TAčNOSTI NA NAčIN DA IH REALNO PLANIRAJU I RASPOREđUJU ZA KORIšćENJE U SKLADU SA POTREBAMA.
SREDSTVA OSTVARENA OD SOPSTVENIH PRIHODA, KOJA SE KAO TAKVA, U SKLADU SA POSEBNIM ZAKONOM, KORISTE ZA RAD ORGANA UPRAVE U SASTAVU MINISTARSTVA, A NE RASPOREđUJU SE POSEBNIM AKTOM VLADE, KORISTE SE ZA RAD MINISTARSTVA I ORGANA UPRAVA U NJEGOVOM SASTAVU PREMA PROGRAMU I DINAMICI KORIšćENJA KOJI DONOSI NADLEžAN MINISTAR.
PROGRAM IZ STAVA 3. OVOG čLANA SADRžI, PRE SVEGA, PLAN ZA KORIšćENJE SREDSTAVA ZA STRUčNO OBRAZOVANJE, OSPOSOBLJAVANJE I USAVRšAVANJE ZAPOSLENIH, STIMULATIVNO NAGRAđIVANJE ZAPOSLENIH, PROJEKTOVANJE, IZGRADNJU I ODRžAVANJE INFORMACIONOG SISTEMA, NABAVKU OPREME ZA RAD, IZGRADNJU I KUPOVINU POSLOVNOG PROSTORA.
Vlada, može propisati uslove, kriterijume i način korišćenja sredstava od prihoda koje korisnici budžetskih sredstava ostvare svojom aktivnošću, odnosno prodajom roba i vršenjem usluga.
Finansiranje nadležnosti Republike Srbije
Član 23.
Za finansiranje nadležnosti Republike Srbije, budžetu Republike Srbije pripadaju javni prihodi i primanja, i to:
1) porezi u delu utvrđenom zakonom:
(1) porez na dodatu vrednost;
(2) akcize;
(3) porez na dohodak građana;
(4) porez na dobit preduzeća;
(5) porez na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara;
(6) porez na međunarodnu trgovinu i transakcije;
(7) DRUGI POREZ, U SKLADU SA POSEBNIM ZAKONOM;
2) takse:
(1) republičke administrativne takse;
(2) sudske takse;
(3) registracione takse;
(4) TAKSE ZA SPECIJALNE PROIZVODE I AKTIVNOSTI;
3) naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa u skladu sa zakonom;
4) donacije i transferi;
5) ostali javni prihodi:
(1) prihodi od kamata;
(2) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini, koje koriste državni organi i organizacije i Vojska Srbije;
(3) prihodi koje svojom aktivnošću ostvare organi i organizacije Republike Srbije;
(4) prihodi od novčanih kazni izrečenih u krivičnom, prekršajnom i drugom postupku koji se vodi pred nadležnim državnim organom i oduzeta imovinska korist u tom postupku;
(5) prihodi od koncesione naknade u skladu sa zakonom;
(6) drugi prihodi utvrđeni zakonom;
6) primanja:
(1) primanja od prodaje nepokretnosti u državnoj svojini, ako zakonom nije drukčije određeno;
(2) primanja od prodaje pokretnih stvari u državnoj svojini koje koriste državni organi i organizacije i Vojska Srbije;
(3) primanja od prodaje republičkih robnih rezervi;
(3A) PRIMANJA OD PRODAJE DRAGOCENOSTI;
(3B) PRIMANJA OD PRODAJE PRIRODNE IMOVINE;
(4) primanja od zaduživanja;
(5) primanja od prodaje finansijske imovine;
(6) druga primanja utvrđena zakonom.
Finansiranje nadležnosti autonomnih pokrajina
Član 24.
Za finansiranje nadležnosti autonomnih pokrajina, budžetu autonomne pokrajine pripadaju javni prihodi i primanja, i to:
1) deo prihoda od poreza na dobit preduzeća ostvarenog na teritoriji autonomne pokrajine u skladu sa zakonom;
2) deo prihoda od poreza na dohodak građana – poreza na zarade ostvarenog na teritoriji autonomne pokrajine u skladu sa zakonom;
2A) DRUGI POREZ ILI DEO POREZA U SKLADU SA POSEBNIM ZAKONOM;
3) pokrajinske administrativne takse;
4) naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa u skladu sa zakonom;
5) donacije i transferi;
6) ostali javni prihodi:
(1) prihodi od kamata;
(2) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini, koje koriste organi autonomne pokrajine;
(3) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom;
(4) prihodi koje svojom aktivnošću ostvare organi autonomne pokrajine;
(5) prihodi od novčanih kazni izrečenih u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine autonomne pokrajine i oduzeta imovinska korist u tom postupku;
(6) prihodi od koncesione naknade u skladu sa zakonom;
(7) drugi prihodi utvrđeni zakonom;
7) primanja:
(1) primanja od prodaje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini koje koriste organi autonomne pokrajine;
(2) primanja od prodaje nepokretnosti u svojini autonomne pokrajine u skladu sa zakonom;
(3) primanja od prodaje pokretnih stvari u svojini autonomne pokrajine koje koriste organi autonomne pokrajine;
(4) primanja od prodaje pokrajinskih robnih rezervi;
(4A) PRIMANJA OD PRODAJE DRAGOCENOSTI;
(4B) PRIMANJA OD PRODAJE PRIRODNE IMOVINE;
(5) primanja od zaduživanja;
(6) primanja od prodaje finansijske imovine;
(7) druga primanja utvrđena zakonom.
Odredbe stava 1. tačka 6) podtačka (2) i tačka 7) podtačka (1) ovog člana primenjivaće se do dana do koga, u skladu sa zakonom, autonomna pokrajina, odnosno njeni organi imaju svojstvo korisnika nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini.
Finansiranje nadležnosti jedinice lokalne samouprave
Član 25.
Za finansiranje nadležnosti jedinice lokalne samouprave, budžetu jedinice lokalne samouprave pripadaju javni prihodi i primanja, i to:
1) porezi u delu utvrđenom zakonom:
(1) porez na dohodak građana;
(2) porez na imovinu;
(3) porez na nasleđe i poklon;
(4) porez na prenos apsolutnih prava;
(5) DRUGI POREZ, U SKLADU SA POSEBNIM ZAKONOM;
2) takse:
(1) lokalne administrativne takse;
(2) lokalne komunalne takse;
(3) boravišna taksa;
3) naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa u skladu sa zakonom;
4) samodoprinos;
5) donacije i transferi;
6) ostali javni prihodi:
(1) prihodi od kamata;
(2) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini, koje koristi jedinica lokalne samouprave, odnosno organi, organizacije i službe jedinice lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta;
(3) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom;
(4) prihodi koje svojom aktivnošću ostvare organi, organizacije i službe jedinice lokalne samouprave;
(5) prihodi od novčanih kazni izrečenih u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine jedinice lokalne samouprave i oduzeta imovinska korist u tom postupku;
(6) prihodi od koncesione naknade u skladu sa zakonom;
(7) drugi prihodi utvrđeni zakonom;
7) primanja:
(1) primanja od prodaje nepokretnosti u svojini jedinice lokalne samouprave;
(2) primanja od prodaje pokretnih stvari u državnoj svojini koje koriste organi, organizacije i službe jedinice lokalne samouprave;
(3) primanja od prodaje pokretnih stvari u svojini jedinice lokalne samouprave koje koriste organi, organizacije i službe jedinice lokalne samouprave;
(4) primanja od prodaje robnih rezervi;
(4A) PRIMANJA OD PRODAJE DRAGOCENOSTI;
(4B) PRIMANJA OD PRODAJE PRIRODNE IMOVINE;
(5) primanja od zaduživanja;
(6) primanja od prodaje finansijske imovine;
(7) druga primanja utvrđena zakonom.
Odredbe stava 1. tačka 6) podtačka (2) i tačka 7) podtačka (2) ovog člana primenjivaće se do dana do koga, u skladu sa zakonom, jedinica lokalne samouprave, odnosno njeni organi, organizacije i službe imaju svojstvo korisnika nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini.
Statutom grada, odnosno grada Beograda utvrđuje se deo prihoda iz stava 1. ovog člana koji pripada budžetu gradske opštine, a koji budžetu grada, odnosno grada Beograda.
ODGOVORNOST
ČLAN 27A
VLADA JE ODGOVORNA ZA SPROVOđENJE FISKALNE POLITIKE I UPRAVLJANJE JAVNIM FINANSIJAMA I SREDSTVIMA REPUBLIKE SRBIJE U SKLADU SA PRINCIPIMA, PRAVILIMA I PROCEDURAMA UTVRđENIM OVIM ZAKONOM.
IZVRšNI ORGAN LOKALNE VLASTI JE ODGOVORAN ZA SPROVOđENJE FISKALNE POLITIKE I UPRAVLJANJE JAVNOM IMOVINOM, PRIHODIMA I PRIMANJIMA I RASHODIMA I IZDACIMA NA NAčIN KOJI JE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
FISKALNI PRINCIPI
ČLAN 27B
OPšTI PRINCIPI ODGOVORNOG FISKALNOG UPRAVLJANJA SU:
1) PRINCIP POLAGANJA RAčUNA PODRAZUMEVA DA JE VLADA, ODNOSNO IZVRšNI ORGAN LOKALNE VLASTI, ODGOVORAN NARODNOJ SKUPšTINI, ODNOSNO SKUPšTINI LOKALNE VLASTI ZA IZVRšAVANJE SVOJIH NADLEžNOSTI U VEZI SA UPRAVLJANJEM FISKALNOM POLITIKOM;
2) PRINCIP PRAVIčNOSTI PODRAZUMEVA DA SE UPRAVLJANJE FISKALNOM POLITIKOM SPROVODI TAKO šTO ćE SE U OBZIR UZETI NJEN UTICAJ NA BLAGOSTANJE SADAšNJIH I BUDUćIH GENERACIJA;
3) PRINCIP ODGOVORNOSTI PODRAZUMEVA DA SE UPRAVLJANJE JAVNOM IMOVINOM I OBAVEZAMA, PRIRODNIM RESURSIMA I FISKALNIM RIZICIMA, SPROVODI NA NAčIN KOJI UčVRšćUJE FISKALNU ODRžIVOST;
4) PRINCIP STABILNOSTI PODRAZUMEVA DA SE FISKALNA POLITIKA SPROVODI NA NAčIN KOJI NE IZAZIVA NAGLE PROMENE U KRETANJIMA MAKROEKONOMSKIH I FISKALNIH INDIKATORA;
5) PRINCIP TRANSPARENTNOSTI PODRAZUMEVA DA SU JASNO UTVRđENI I DEFINISANI ZADACI I ODGOVORNOSTI RAZLIčITIH DRžAVNIH ORGANA, ODNOSNO ORGANA LOKALNE VLASTI I FUNKCIONERA U VEZI SA UPRAVLJANJEM FISKALNOM POLITIKOM; DA SU OBEZBEđENE AžURNE FINANSIJSKE I NEFINANSIJSKE INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA UPRAVLJANJE FISKALNOM POLITIKOM, DA SU DOSTUPNE KAKO BI SE OMOGUćILA DELOTVORNA JAVNA PROVERA VOđENJA FISKALNE POLITIKE I STANJA JAVNIH FINANSIJA; DA ONI KOJI SU ODGOVORNI ZA OBJAVLJIVANJE TAKVIH INFORMACIJA TE INFORMACIJE NE USKRAćUJU, OSIM AKO BI NJIHOVO OBJAVLJIVANJE NANELO ZNAčAJNU šTETU NACIONALNOJ BEZBEDNOSTI, ODBRANI ILI MEđUNARODNIM ODNOSIMA REPUBLIKE SRBIJE.
VLADA UTVRđUJE I SPROVODI CILJEVE FISKALNE POLITIKE RUKOVODEćI SE SLEDEćIM POSEBNIM PRINCIPIMA:
1) ODRžIVOST DUGA DRžAVE;
2) UREDNO SERVISIRANJE DUGA;
3) PREDVIDLJIVOST NIVOA PORESKIH STOPA I PORESKIH OSNOVICA ZA NAREDNE GODINE;
4) ODGOVORNO UPRAVLJANJE FISKALNIM RIZICIMA;
5) UPRAVLJANJE JAVNOM IMOVINOM I OBAVEZAMA, PRIRODNIM RESURSIMA, NA NAčIN KOJI NEćE OPTEREćIVATI BUDUćE GENERACIJE;
6) PODSTICANJE PRIVREDNOG RASTA.
IZVEšTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI
ČLAN 27V
VLADA SVAKE FISKALNE GODINE PODNOSI NARODNOJ SKUPšTINI IZVEšTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI.
GLAVNI CILJEVI IZVEšTAJA O FISKALNOJ STRATEGIJI SU:
1) UTVRđIVANJE KRATKOROčNIH I SREDNJOROčNIH CILJEVA FISKALNE POLITIKE VLADE ZA PERIOD OD TRI UZASTOPNE FISKALNE GODINE, POčEV OD FISKALNE GODINE ZA KOJU SE IZVEšTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI PODNOSI;
2) PRUžANJE DETALJNOG OBJAšNJENJA O USKLAđENOSTI NAVEDENIH SREDNJOROčNIH CILJEVA SA FISKALNIM PRINCIPIMA I PRAVILIMA UTVRđENIM OVIM ZAKONOM;
3) PROCENA UTICAJA FISKALNE POLITIKE NA MEđUGENERACIJSKU RASPODELU DOHOTKA, KAO I PROCENA ODRžIVOSTI FISKALNE POLITIKE.
PROCEDURE U DONOšENJU IZVEšTAJA O FISKALNOJ STRATEGIJI
ČLAN 27G
NACRT IZVEšTAJA O FISKALNOJ STRATEGIJI PRIPREMA MINISTAR I PODNOSI FISKALNOM SAVETU U ROKU PREDVIđENIM BUDžETSKIM KALENDAROM.
FISKALNI SAVET RAZMATRA NACRT IZVEšTAJA I DAJE MIšLJENJE MINISTRU.
SA PRIBAVLJENIM MIšLJENJEM FISKALNOG SAVETA ILI BEZ NJEGA UKOLIKO NIJE DOSTAVLJENO U PROPISANOM ROKU, MINISTAR PRIPREMA PREDLOG IZVEšTAJA O FISKALNOJ STRATEGIJI.
UKOLIKO BILO KOJA PREPORUKA FISKALNOG SAVETA NIJE UšLA U IZVEšTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI, TO SE OBAVEZNO KONSTATUJE I NAVODE SE RAZLOZI ZA TAKVU ODLUKU, A DOSTAVLJENO MIšLJENJE FISKALNOG SAVETA U CELINI SE PRILAžE UZ IZVEšTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI.
NAKON USVAJANJA VLADA PODNOSI IZVEšTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI NA RAZMATRANJE NARODNOJ SKUPšTINI.
NARODNA SKUPšTINA RAZMATRA IZVEšTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI, KAKO BI OCENILA DA LI JE IZRAđEN U SKLADU SA FISKALNIM PRINCIPIMA I PRAVILIMA UTVRđENIM U OVOM ZAKONU.
NARODNA SKUPšTINA IZVEšTAVA VLADU DA LI IMA KOMENTARE I PREPORUKE U VEZI SA IZVEšTAJEM O FISKALNOJ STRATEGIJI.
UKOLIKO VLADA, NA PREDLOG MINISTRA ODLUčI DA IZMENI I DOPUNI IZVEšTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI NA OSNOVU PREPORUKA KOJE JE DALA NARODNA SKUPšTINA, TAKVE IZMENE I DOPUNE UNOSE SE U REVIDIRANI IZVEšTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI, KOJI SE DOSTAVLJA NARODNOJ SKUPšTINI PRE UPUćIVANJA PREDLOGA BUDžETA ZA NAREDNU GODINU.
SADRžAJ IZVEšTAJA O FISKALNOJ STRATEGIJI
ČLAN 27D
IZVEšTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI SADRžI:
1) SREDNJOROčNE PROJEKCIJE MAKROEKONOMSKIH AGREGATA I INDIKATORA;
2) SREDNJOROčNE PROJEKCIJE FISKALNIH AGREGATA I INDIKATORA;
3) CILJEVE I SMERNICE EKONOMSKE I FISKALNE POLITIKE VLADE ZA SREDNJOROčNI PERIOD ZA KOJI SE DONOSI IZVEšTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI;
4) IZVEšTAJ O PORESKOJ POLITICI UKLJUčUJUćI I IZVEšTAJ O PORESKIM RASHODIMA;
5) KONSOLIDOVANI BUDžET OPšTEG NIVOA DRžAVE, KAO I KONSOLIDOVANE BUDžETE CENTRALNOG I LOKALNOG NIVOA DRžAVE;
6) PREGLED PRIORITETNIH OBLASTI FINANSIRANJA;
7) SREDNJOROčNI OKVIR RASHODA BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE, UKLJUčUJUćI I UKUPNE RASHODE PO KORISNICIMA BUDžETSKIH SREDSTAVA ZA NAREDNU BUDžETSKU GODINU I DVE NAREDNE BUDžETSKE GODINE;
8) PREGLED I ANALIZU FISKALNIH IMPLIKACIJA EKONOMSKIH POLITIKA I STRUKTURNIH REFORMI;
9) PROCENU I KVANTIFIKACIJU FISKALNIH RIZIKA I POTENCIJALNIH OBAVEZA;
10) STRATEGIJU ZA UPRAVLJANJE DUGOM DRžAVE U PERIODU ZA KOJI SE DONOSI IZVEšTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI.
IZVEšTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI SADRžI TRI OBAVEZNA DODATKA:
1) MIšLJENJE FISKALNOG SAVETA O NACRTU IZVEšTAJA O FISKALNOJ STRATEGIJI;
2) MIšLJENJE NARODNE BANKE SRBIJE O NACRTU IZVEšTAJA O FISKALNOJ STRATEGIJI;
3) IZVEšTAJ O NAPRETKU OSTVARENOM U SPROVOđENJU FISKALNE POLITIKE DEFINISANE U IZVEšTAJU O FISKALNOJ STRATEGIJI KOJI JE USVOJEN U PRETHODNOJ FISKALNOJ GODINI.
REVIDIRANI IZVEšTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI SADRžI I PREGLED NENAMENSKIH I NAMENSKIH TRANSFERA IZ BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE POJEDINAčNO ZA SVAKU JEDINICU LOKALNE SAMOUPRAVE.
IZVEšTAJ O OSTVARENOM NAPRETKU
ČLAN 27đ
IZVEšTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI SADRžI, KAO OBAVEZNI DODATAK, IZVEšTAJ O OSTVARENOM NAPRETKU U SPROVOđENJU FISKALNE POLITIKE DEFINISANE U IZVEšTAJU O FISKALNOJ STRATEGIJI KOJI JE USVOJEN U PRETHODNOJ FISKALNOJ GODINI.
IZVEšTAJ O OSTVARENOM NAPRETKU OBAVEZNO SADRžI SLEDEćE INFORMACIJE:
1) AžURIRANU PROCENU SREDNJOROčNIH MAKROEKONOMSKIH I FISKALNIH TRENDOVA I PROJEKCIJA SADRžANIH U IZVEšTAJU O FISKALNOJ STRATEGIJI NA KOJI SE ODNOSI IZVEšTAJ O OSTVARENOM NAPRETKU;
2) DEO KOJI SADRžI PROCENU NAPRETKA OSTVARENOG U ODNOSU NA UTVRđENU FISKALNU POLITIKU I INDIKATORE UTVRđENE U IZVEšTAJU O FISKALNOJ STRATEGIJI NA KOJI SE ODNOSI IZVEšTAJ O OSTVARENOM NAPRETKU;
3) DEO KOJI SADRžI OCENU O TOME U KOJOJ MERI JE VLADA TOKOM PRETHODNE FISKALNE GODINE VODILA FISKALNU POLITIKU U SKLADU SA PRINCIPIMA I PRAVILIMA ODGOVORNOG FISKALNOG UPRAVLJANJA, UTVRđENIH U OVOM ZAKONU;
4) DRUGE INFORMACIJE KOJE ODREDI MINISTAR.
FISKALNA PRAVILA
ČLAN 27E
FISKALNA PRAVILA ODNOSE SE NA OPšTI NIVO DRžAVE I ONA MOGU BITI OPšTA I POSEBNA.
OPšTIM FISKALNIM PRAVILIMA ODREđUJE SE CILJNI SREDNJOROčNI FISKALNI DEFICIT, KAO I MAKSIMALNI ODNOS DUGA PREMA BDP SA CILJEM DA SE OBEZBEDI DUGOROčNA ODRžIVOST FISKALNE POLITIKE U REPUBLICI SRBIJI.
POSEBNA FISKALNA PRAVILA ODREđUJU KRETANJE PLATA I PENZIJA, KAO I NAčIN OBUHVATA JAVNIH INVESTICIJA PRI RAčUNANJU FISKALNOG DEFICITA I JAVNIH RASHODA U PERIODU OD 2011. DO 2015. GODINE.
OPšTA FISKALNA PRAVILA SU:
1) CILJNI GODIšNJI FISKALNI DEFICIT IZNOSIćE U SREDNJEM ROKU 1% BDP;
2) DUG OPšTEG NIVOA DRžAVE, NE UKLJUčUJUćI OBAVEZE PO OSNOVU RESTITUCIJE, NEćE BITI VEćI OD 45% BDP.
FISKALNI DEFICIT ćE BITI MANJI OD CILJNOG ILI ćE SE OSTVARIVATI FISKALNI SUFICIT U GODINAMA KADA JE STOPA RASTA BDP VEćA OD POTENCIJALNE, DOK ćE SE U GODINAMA KADA JE STOPA RASTA MANJA OD POTENCIJALNE, OSTVARIVATI FISKALNI DEFICIT KOJI JE VEćI OD CILJNOG DEFICITA.
DA BI SE OBEZBEDILO DA STVARNI FISKALNI DEFICIT U SREDNJEM ROKU BUDE JEDNAK CILJNOM, A DA SE ISTOVREMENO OMOGUćI REALIZACIJA ANTICIKLIčNE FISKALNE POLITIKE, PRIMENIćE SE SLEDEćA FORMULA ZA ODREđIVANJE FISKALNOG DEFICITA U GODINI T:
DT =DT-1 – A(DT-1-D*)-B(GT-G*)
GDE SU SA DT I DT-1 OZNAčENI DEFICITI U GODINAMA T I T-1, D* JE CILJNI FISKALNI DEFICIT KOJI JE ODREđEN NA NIVOU OD 1% BDP, GT JE REALNA STOPA RASTA BDP U GODINI T, A G* JE POTENCIJALNA SREDNJOROčNA REALNA STOPA RASTA BDP.
DEFICIT U FORMULI JE IZRAžEN U PROCENTIMA OD BDP, DOK SU STOPE RASTA BDP IZRAžENE U PROCENTIMA.
KOEFICIJENT PRILAGOđAVANJA A POKAZUJE BRZINU KOJOM SE STVARNI DEFICIT PRIBLIžAVA CILJNOM DEFICITU, A KOEFICIJENT B POKAZUJE KOLIKO FISKALNI DEFICIT U GODINI T ODSTUPA OD CILJNOG DEFICITA USLED ODSTUPANJA STOPE RASTA BDP U GODINI T OD POTENCIJALNE STOPE RASTA BDP.
U PERIODU OD 2011. DO 2013. GODINE NUMERIčKA VREDNOST KOEFICIJENATA JE ODREđENA NA NIVOU A=0,3 I B=0,4 DOK JE POTENCIJALNA STOPA RASTA BDP, G*=4%.
POčEV OD 2014. GODINE NUMERIčKU VREDNOST KOEFICIJENATA A I B, KAO I POTENCIJALNU STOPU RASTA BDP ODREDIćE FISKALNI SAVET I ONA ćE VAžITI U PERIODU KOJI NE MOžE BITI KRAćI OD TRI GODINE.
DUG OPšTEG NIVOA DRžAVE OBUHVATA DIREKTNI DUG OPšTEG NIVOA DRžAVE I IZDATE GARANCIJE OPšTEG NIVOA DRžAVE (INDIREKTNI DUG), PREMA DOMAćIM I STRANIM POVERIOCIMA.
UKOLIKO DUG OPšTEG NIVOA DRžAVE, BEZ DUGA PO OSNOVU RESTITUCIJE, PREđE 45% BDP, VLADA JE DUžNA DA NARODNOJ SKUPšTINI, ZAJEDNO SA BUDžETOM ZA NAREDNU GODINU, PODNESE I PROGRAM ZA SMANJENJE DUGA U ODNOSU NA BDP.
FISKALNI SAVET PODNOSI NARODNOJ SKUPšTINI OBRAZLOžENO MIšLJENJE O VLADINOM PROGRAMU ZA SMANJENJA DUGA, A PREDSTAVNIK FISKALNOG SAVETA OBRAZLAžE MIšLJENJE U NARODNOJ SKUPšTINI.
VLADA JE OBAVEZNA DA PREDLOG ZAKONA KOJIM SE UREđUJE PITANJE RESTITUCIJE USKLADI SA PRINCIPIMA FISKALNE ODGOVORNOSTI.
FISKALNI SAVET PODNOSI NARODNOJ SKUPšTINI OBRAZLOžENO MIšLJENJE O TOME DA LI SU ODREDBE KOJE SE ODNOSE NA OBEšTEćENJE STARIH VLASNIKA U NOVCU ILI PREKO EMISIJE DRžAVNIH HARTIJA OD VREDNOSTI U SKLADU SA PRINCIPIMA FISKALNE ODGOVORNOSTI, A PREDSTAVNIK FISKALNOG SAVETA OBRAZLAžE MIšLJENJE U NARODNOJ SKUPšTINI.
POSEBNA FISKALNA PRAVILA OBEZBEđUJU DA SE SMANJENJE FISKALNOG DEFICITA U ODNOSU NA BDP, NAJVEćIM DELOM OSTVARI PREKO SMANJENJA TEKUćIH JAVNIH RASHODA.
CILJ POSEBNIH FISKALNIH PRAVILA JE I DA SE PROMENI STRUKTURA JAVNE POTROšNJE U PRAVCU SMANJENJA TEKUćIH RASHODA I POVEćANJA JAVNIH INVESTICIJA.
POJEDINAčNE PLATE U JAVNOM SEKTORU I PENZIJE POVEćAćE SE U JANUARU 2011. GODINE ZA IZNOS RASTA POTROšAčKIH CENA U PRETHODNIH šEST MESECI.
U APRILU 2011. GODINE, PLATE I PENZIJE POVEćAćE SE ZA IZNOS RASTA POTROšAčKIH CENA U PRETHODNA TRI MESECA, UZ UVEćANJE ZA POLOVINU REALNOG RASTA BDP U PRETHODNOJ GODINI UKOLIKO JE TAJ RAST POZITIVAN.
U APRILU 2012. GODINE, PLATE I PENZIJE POVEćAćE SE ZA IZNOS RASTA POTROšAčKIH CENA U PRETHODNIH šEST MESECI, UZ UVEćANJE ZA POLOVINU REALNOG RASTA BDP U PRETHODNOJ GODINI UKOLIKO JE TAJ RAST POZITIVAN.
U OKTOBRU 2011. I OKTOBRU 2012. GODINE PLATE I PENZIJE POVEćAćE SE ZA RAST POTROšAčKIH CENA U PRETHODNIH šEST MESECI.
U PERIODU OD 2013. DO 2015. GODINE MASA SREDSTAVA ZA PLATE ćE RASTI PO STOPI RASTA POTROšAčKIH CENA UVEćANOJ ZA POLOVINU REALNOG RASTA BDP IZ PRETHODNE GODINE.
U PERIODU OD 2013. DO 2015. GODINE PROSEčNE PENZIJE ćE RASTI PO STOPI RASTA POTROšAčKIH CENA UVEćANOJ ZA RAST BDP PREKO 4%.
FISKALNA PRAVILA KOJA REGULIšU KRETANJE PENZIJA I PLATA PRIMENJIVAćE SE I NAKON 2015. GODINE, SVE DOK UčEšćE PENZIJA U BDP NE DOSTIGNE 10%, A UčEšćE PLATA 8%.
PRILIKOM IZRAčUNAVANJA DEFICITA KONSOLIDOVANE OPšTE DRžAVE ZA 2011. GODINU, RASHODI I IZDACI NE UKLJUčUJU DEO UKUPNIH JAVNIH INVESTICIJA KOJI JE VEćI OD 4% BDP, A U PERIODU OD 2012. DO 2015. GODINE DEO JAVNIH INVESTICIJA KOJI JE VEćI OD 5% BDP.
DEO JAVNIH INVESTICIJA IZNAD NAJVIšIH NIVOA, ZA KOJI JE DOZVOLJENO POVEćATI DEFICIT KONSOLIDOVANE OPšTE DRžAVE U SKLADU SA OPšTIM FISKALNIM PRAVILOM, NE SME DA BUDE VEćI OD 2% BDP.
FISKALNI SAVET ćE U SARADNJI SA DRžAVNOM REVIZORSKOM INSTITUCIJOM DATI MIšLJENJE O TOME DA LI JE OBUHVAT JAVNIH INVESTICIJA U SKLADU SA RAčUNOVODSTVENIM STANDARDIMA.
FISKALNA PRAVILA ZA LOKALNU VLAST
ČLAN 27ž
FISKALNI DEFICIT LOKALNE VLASTI JE SASTAVNI DEO KONSOLIDOVANOG DEFICITA OPšTE DRžAVE.
FISKALNI DEFICIT LOKALNE VLASTI U ODREđENOJ GODINI NE MOžE BITI VEćI OD 10% NJENIH PRIHODA U TOJ GODINI.
IZVRšNI ORGAN LOKALNE VLASTI MOžE DA PODNESE ZAHTEV MINISTARSTVU ZA ODOBRENJE FISKALNOG DEFICITA IZNAD NAVEDENOG IZNOSA SAMO UKOLIKO JE ONO REZULTAT REALIZACIJE JAVNIH INVESTICIJA.
ZAHTEV ZA PREKORAčENJEM SE PODNOSI MINISTARSTVU NAJKASNIJE DO 1. MAJA TEKUćE GODINE, ZA NAREDNU BUDžETSKU GODINU.
ZAHTEV ZA PREKORAčENJA TREBA DA SADRžI DETALJNO OBRAZLOžENJE OPRAVDANOSTI INVESTICIJA ZBOG KOJIH NASTAJE PREKORAčENJE, ANALIZU DUGOROčNE ODRžIVOSTI DUGA LOKALNE VLASTI, KAO I DRUGE INFORMACIJE KOJE ZAHTEVA MINISTARSTVO.
MINISTARSTVO JE DUžNO DA NAJKASNIJE DO 30. JUNA LOKALNOJ VLASTI ODGOVORI NA ZAHTEV UZ ODGOVARAJUćE OBRAZLOžENJE.
PRI ODOBRAVANJU PREKORAčENJA MINISTARSTVO ćE VODITI RAčUNA KAKO O OPRAVDANOSTI ZAHTEVA, TAKO I O MOGUćNOSTI DA SE ZAHTEV UKLOPI U PLANIRANI DEFICIT KONSOLIDOVANOG SEKTORA DRžAVE ZA NAREDNU GODINU.
UKOLIKO LOKALNA VLAST PREKORAčI LIMIT ZA DEFICIT U ODREđENOJ GODINI, BEZ ODOBRENJA MINISTARSTVA, MINISTAR OBUSTAVLJA PRENOS TRANSFERNIH SREDSTAVA IZ BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO PRIPADAJUćI DEO POREZA NA ZARADE I POREZA NA DOBIT PREDUZEćA U NAREDNOJ BUDžETSKOJ GODINI ZA IZNOS PREKORAčENJA.
IZUZETNE OKOLNOSTI
ČLAN 27Z
VLADA MOžE SAMO IZUZETNO I PRIVREMENO DA ODSTUPI OD FISKALNIH PRINCIPA I PRAVILA UTVRđENIH OVIM ZAKONOM, I TO U SLUčAJEVIMA PRIRODNIH KATASTROFA I EKSTERNIH šOKOVA KOJI UTIčU NA UGROžAVANJE ZDRAVLJA LJUDI, NACIONALNE BEZBEDNOSTI I PAD PRIVREDNE AKTIVNOSTI, O čEMU DONOSI ODLUKU.
VLADA JE DUžNA DA PODNESE NARODNOJ SKUPšTINI IZVEšTAJ U KOME ćE JASNO NAVESTI:
1) RAZLOGE ZA ODSTUPANJE OD FISKALNIH PRINCIPA ILI PRAVILA;
2) MERE KOJE VLADA NAMERAVA DA PREDUZME DA BI PONOVO POšTOVALA FISKALNE PRINCIPE ILI PRAVILA;
3) VREMENSKI PERIOD U KOME VLADA OčEKUJE DA ćE POčETI PONOVO DA SE PRIDRžAVA FISKALNIH PRINCIPA ILI PRAVILA.
VLADA DOSTAVLJA NARODNOJ SKUPšTINI IZVEšTAJ IZ STAVA 2. OVOG čLANA U ROKU OD TRIDESET DANA OD USVAJANJA ODLUKE IZ STAVA 1. OVOG čLANA ILI U SLEDEćEM GODIšNJEM IZVEšTAJU O FISKALNOJ STRATEGIJI, U ZAVISNOSTI OD TOGA KOJI SLUčAJ PRE NASTUPI.
IZJAVA O ODGOVORNOSTI
ČLAN 27I
UZ IZVEšTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI PRILAžE SE IZJAVA O ODGOVORNOSTI KOJU POTPISUJE MINISTAR.
U IZJAVI O ODGOVORNOSTI SE OBAVEZNO NAVODI DA SU SVI IZVEšTAJI NA KOJE SE IZJAVA ODNOSI:
1) IZRAđENI KORIšćENJEM ANALITIčKIH TEHNIKA I PROCENA KOJE ISPUNJAVAJU VISOKE STANDARDE PROFESIONALNOG INTEGRITETA I STRUčNOSTI;
2) ZASNOVANI NA AžURNIM I TAčNIM EKONOMSKIM I FISKALNIM INFORMACIJAMA DOSTUPNIM U VREME ZAKLJUčENJA IZVEšTAJA;
3) OBUHVATAJU, U NAJVEćOJ MOGUćOJ MERI, SVE ODLUKE KOJE JE DONELA VLADA, A KOJE IMAJU ZNAčAJAN EKONOMSKI ILI FISKALNI UTICAJ O KOME JE MINISTAR IMAO SAZNANJA U VREME POTPISIVANJA IZJAVE O ODGOVORNOSTI.
Budžetski kalendar
Član 31.
Postupak pripreme i donošenja budžeta i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje izvršava se prema budžetskom kalendaru, i to:
1) Kalendar za nivo Republike Srbije:
(1) 15. mart – direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije dostavljaju Ministarstvu predloge za utvrđivanje prioritetnih oblasti finansiranja za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;
(2) 1. april – Vlada, na usaglašen predlog Ministarstva i posebnog tela Vlade utvrđuje prioritetne oblasti finansiranja, uključujući i nacionalne investicione prioritete za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;
(3) 10. april – Vlada organizuje javnu raspravu o prioritetnim oblastima finansiranja, uključujući i nacionalne investicione prioritete za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;
(4) 30. april – ministar u saradnji sa ministarstvima i institucijama nadležnim za ekonomsku politiku i privredni sistem, uzimajući u obzir i javnu raspravu, priprema Memorandum, koji sadrži ekonomsku i fiskalnu politiku Vlade sa projekcijama za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;
(5) 15. maj – Vlada usvaja Memorandum;
(6) 1. jun – ministar donosi uputstvo za pripremu nacrta budžeta Republike Srbije;
(7) 1. jun – ministar dostavlja Memorandum lokalnoj vlasti i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje;
(8) 1. septembar – direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije i organizacije za obavezno socijalno osiguranje dostavljaju predlog srednjoročnog i finansijskog plana Ministarstvu;
(9) 1. oktobar – Vlada, na predlog ministra, usvaja revidirani Memorandum, zajedno sa informacijama o finansijskim i drugim efektima novih politika, uzimajući u obzir posle 30. aprila ažurirani makroekonomski okvir;
(10) 15. oktobar – ministar dostavlja Vladi nacrt zakona o budžetu Republike Srbije, nacrte odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje sa finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
(11) 1. novembar – Vlada usvaja predlog zakona o budžetu Republike Srbije i dostavlja ga, zajedno sa revidiranim Memorandumom, predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje, Narodnoj skupštini;
(12) 15. decembar – Narodna skupština donosi zakon o budžetu Republike Srbije i odluke o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
2) Kalendar budžeta lokalne vlasti:
(1) 15. jun – lokalni organ uprave nadležan za finansije izdaje uputstvo za pripremu nacrta budžeta lokalne vlasti;
(2) 1. septembar – direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti dostavljaju predlog finansijskog plana lokalnom organu uprave nadležnom za finansije za budžetsku i naredne dve fiskalne godine;
(3) 15. oktobar – lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja nacrt odluke o budžetu nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti;
(4) 1. novembar – nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja predlog odluke o budžetu skupštini lokalne vlasti;
(5) 20. decembar – skupština lokalne vlasti donosi odluku o budžetu lokalne vlasti;
(6) 25. decembar – lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja ministru odluku o budžetu lokalne vlasti.
Rokovi iz stava 1. ovog člana predstavljaju krajnje rokove u budžetskom kalendaru.
Ministar propisuje postupak i dinamiku izrade srednjoročnog obima sredstava koje Vlada razmatra i utvrđuje u postupku usvajanja Memoranduma.
POSTUPAK PRIPREME I DONOšENJA BUDžETA I FINANSIJSKIH PLANOVA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE IZVRšAVA SE PREMA BUDžETSKOM KALENDARU, I TO:
1) KALENDAR ZA NIVO REPUBLIKE SRBIJE:
(1) 15. FEBRUAR – MINISTAR DAJE INSTRUKCIJU ZA PREDLAGANJE PRIORITETNIH OBLASTI FINANSIRANJA;
(2) 15. MART – DIREKTNI KORISNICI SREDSTAVA BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE NA OSNOVU INSTRUKCIJE IZ PODTAčKE (1) OVE TAčKE DOSTAVLJAJU MINISTARSTVU PREDLOGE ZA UTVRđIVANJE PRIORITETNIH OBLASTI FINANSIRANJA ZA BUDžETSKU I NAREDNE DVE FISKALNE GODINE;
(3) 30. APRIL – MINISTAR U SARADNJI SA MINISTARSTVIMA I INSTITUCIJAMA NADLEžNIM ZA EKONOMSKU POLITIKU I PRIVREDNI SISTEM PRIPREMA IZVEšTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI, KOJI SADRžI EKONOMSKU I FISKALNU POLITIKU VLADE SA PROJEKCIJAMA ZA BUDžETSKU I NAREDNE DVE FISKALNE GODINE;
(4) 15. MAJ – MINISTAR DOSTAVLJA NACRT IZVEšTAJA O FISKALNOJ STRATEGIJI FISKALNOM SAVETU;
(5) 15. JUN – FISKALNI SAVET DAJE MIšLJENJE O NACRTU IZVEšTAJA O FISKALNOJ STRATEGIJI;
(6) 1. JUL – MINISTAR DOSTAVLJA VLADI PREDLOG IZVEšTAJA O FISKALNOJ STRATEGIJI NA USVAJANJE;
(7) 15. JUL – VLADA USVAJA IZVEšTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI I DOSTAVLJA GA NARODNOJ SKUPšTINI NA RAZMATRANJE;
(8) 1. AVGUST – MINISTAR DOSTAVLJA UPUTSTVO ZA PRIPREMU NACRTA BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE;
(9) 1. AVGUST – MINISTAR DOSTAVLJA IZVEšTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI LOKALNOJ VLASTI I ORGANIZACIJAMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE;
(10) 31. AVGUST – NARODNA SKUPšTINA DOSTAVLJA VLADI KOMENTARE I PREPORUKE U VEZI SA IZVEšTAJEM O FISKALNOJ STRATEGIJI;
(11) 15. SEPTEMBAR – DIREKTNI KORISNICI SREDSTAVA BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE I ORGANIZACIJE ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE DOSTAVLJAJU PREDLOG SREDNJOROčNOG I FINANSIJSKOG PLANA MINISTARSTVU;
(12) 1. OKTOBAR – VLADA, NA PREDLOG MINISTRA, USVAJA REVIDIRANI IZVEšTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI, SA INFORMACIJAMA O FINANSIJSKIM I DRUGIM EFEKTIMA NOVIH POLITIKA, UZIMAJUćI U OBZIR POSLE 30. APRILA AžURIRANI MAKROEKONOMSKI OKVIR;
(13) 5. OKTOBAR – VLADA DOSTAVLJA NARODNOJ SKUPšTINI REVIDIRANI IZVEšTAJA O FISKALNOJ STRATEGIJI;
(14) 15. OKTOBAR – MINISTAR DOSTAVLJA VLADI NACRT ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE, NACRTE ODLUKA O DAVANJU SAGLASNOSTI NA FINANSIJSKE PLANOVE ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE SA FINANSIJSKIM PLANOVIMA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE;
(15) 1. NOVEMBAR – VLADA USVAJA PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE I DOSTAVLJA GA NARODNOJ SKUPšTINI, ZAJEDNO SA PREDLOZIMA ODLUKA O DAVANJU SAGLASNOSTI NA FINANSIJSKE PLANOVE ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE I FINANSIJSKIM PLANOVIMA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE;
(16) 15. DECEMBAR – NARODNA SKUPšTINA DONOSI ZAKON O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE I ODLUKE O DAVANJU SAGLASNOSTI NA FINANSIJSKE PLANOVE ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE;
2) KALENDAR BUDžETA LOKALNE VLASTI:
(1) 15. AVGUST – LOKALNI ORGAN UPRAVE NADLEžAN ZA FINANSIJE IZDAJE UPUTSTVO ZA PRIPREMU NACRTA BUDžETA LOKALNE VLASTI;
(2) 15. SEPTEMBAR – DIREKTNI KORISNICI SREDSTAVA BUDžETA LOKALNE VLASTI DOSTAVLJAJU PREDLOG FINANSIJSKOG PLANA LOKALNOM ORGANU UPRAVE NADLEžNOM ZA FINANSIJE ZA BUDžETSKU I NAREDNE DVE FISKALNE GODINE;
(3) 15. OKTOBAR – LOKALNI ORGAN UPRAVE NADLEžAN ZA FINANSIJE DOSTAVLJA NACRT ODLUKE O BUDžETU NADLEžNOM IZVRšNOM ORGANU LOKALNE VLASTI;
(4) 1. NOVEMBAR – NADLEžNI IZVRšNI ORGAN LOKALNE VLASTI DOSTAVLJA PREDLOG ODLUKE O BUDžETU SKUPšTINI LOKALNE VLASTI;
(5) 20. DECEMBAR – SKUPšTINA LOKALNE VLASTI DONOSI ODLUKU O BUDžETU LOKALNE VLASTI;
(6) 25. DECEMBAR – LOKALNI ORGAN UPRAVE NADLEžAN ZA FINANSIJE DOSTAVLJA MINISTRU ODLUKU O BUDžETU LOKALNE VLASTI.
ROKOVI IZ STAVA 1. OVOG čLANA PREDSTAVLJAJU KRAJNJE ROKOVE U BUDžETSKOM KALENDARU.
Srednjoročni prioriteti javnih investicija
Član 33.
Budžetski korisnici nadležni za poslove javnih investicija utvrđuju srednjoročne prioritete javnih investicija i dostavljaju ih Ministarstvu najkasnije do 15. marta.
Ministarstvo dostavlja budžetskim korisnicima uputstvo o sadržaju planova kojim se iskazuju srednjoročni prioriteti javnih investicija.
Vlada usvaja objedinjeni i usklađeni plan srednjoročnih prioriteta javnih investicija.
Usvojeni srednjoročni prioriteti javnih investicija uključuju se u Memorandum.
Planovi za sprovođenje srednjoročnih prioriteta javnih investicija izrađuju se kao deo finansijskih planova budžetskih korisnika.
Memorandum o budžetu
Član 34.
Ministar priprema Memorandum za budžetsku godinu i naredne dve fiskalne godine, koji se revidira u roku utvrđenom budžetskim kalendarom.
Memorandum sadrži:
srednjoročne projekcije makroekonomskih agregata i indikatora;
srednjoročne projekcije fiskalnih agregata i indikatora;
ciljeve i smernice ekonomske i fiskalne politike Vlade za srednjoročni period za koji se donosi Memorandum;
ostale ekonomske politike i strukturne reforme sa posebnim naglaskom na njihovim fiskalnim implikacijama;
konsolidovani budžet opšte države;
srednjoročne prioritete javnih investicija;
pregled prioritetnih oblasti finansiranja i predloženih novih politika;
srednjoročni okvir rashoda budžeta Republike Srbije sa sveobuhvatnim obimom sredstava rashoda po budžetskim korisnicima za budžetsku godinu i naredne dve fiskalne godine;
procenu i kvantifikaciju fiskalnih rizika i potencijalnih obaveza;
10) strategiju za upravljanje javnim dugom Republike Srbije, u periodu za koji se donosi Memorandum.
Revidirani Memorandum sadrži i pregled nenamenskih i namenskih transfera iz budžeta Republike Srbije pojedinačno za svaku jedinicu lokalne samouprave.
Planiranje likvidnosti budžeta
Član 51.
Ministarstvo – UPRAVA ZA TREZOR, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, planira likvidnost, odnosno gotovinski tok budžeta na osnovu prihoda i primanja, te rashoda i izdataka, u okviru planova za izvršenje budžeta, koje priprema direktni korisnik budžetskih sredstava, u skladu sa metodologijom i u rokovima koje propisuje ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije.
Plan izvršenja budžeta predstavlja pregled planiranih prihoda i primanja direktnog korisnika budžetskih sredstava prema izvoru finansiranja i pregled planiranih rashoda i izdataka.
Upravljanje preuzetim obavezama
Član 56.
Prilikom preuzimanja obaveza, direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava dužni su da se pridržavaju smernica o rokovima i uslovima plaćanja, koje određuje ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije.
Korisnici budžetskih sredstava preuzimaju obaveze na osnovu pisanog ugovora ili drugog pravnog akta, ukoliko zakonom nije drukčije propisano.
Preuzete obaveze čiji je iznos veći od iznosa sredstava predviđenog budžetom ili koje su nastale u suprotnosti sa ovim zakonom ili drugim propisom, ne mogu se izvršavati na teret konsolidovanog računa trezora Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti.
Prinudna naplata koja se odnosi na korisnika budžetskih sredstava, a u osnov za prinudnu naplatu je naveden račun izvršenja budžeta, može se sprovesti do iznosa 50% ukupnog obima sredstava opredeljenog tom budžetskom korisniku, na teret njegovih aproprijacija, a preko aproprijacije koja je namenjena za ovu vrstu rashoda, čije će se izvršenje obavljati sukcesivno, prema dinamici izvršenja budžeta (mesečne kvote).
KOD KORISNIKA BUDžETSKIH SREDSTAVA KOD KOGA JE ISKORIšćENA UKUPNA GODIšNJA APROPRIJACIJA ZA IZVRšENJE PRINUDNE NAPLATE, UPRAVA ZA TREZOR VRšI PREUSMERAVANJE SREDSTAVA UMANJENJEM DRUGE ODGOVARAJUćE APROPRIJACIJE ZA IZNOS ZA KOJI TREBA IZVRšITI PRINUDNU NAPLATU.
IZVRšAVANJE NALOGA PRINUDNE NAPLATE SPROVODI UPRAVA ZA TREZOR.
Prinudnom naplatom ne mogu se teretiti aproprijacije za otplatu duga i datih garancija i izvršavanje rashoda iz sredstava donacija.
Prinudnom naplatom ne mogu se teretiti aproprijacije namenjene za sufinansiranje razvojne pomoći Evropske unije, kao ni aproprijacije koje se finansiraju iz razvojne pomoći Evropske unije kada su ista data na upravljanje Republici Srbiji.
Ukoliko je kao dužnik naveden račun izvršenja budžeta lokalne vlasti, rok za početak izvršenja takvih rešenja je pet dana od dana unosa rešenja.
Plaćanje iz budžeta
Član 58.
Rashod iz budžeta zasniva se na knjigovodstvenoj RAčUNOVODSTVENOJ dokumentaciji.
Pravni osnov i iznos preuzetih obaveza, koji proističu iz izvorne knjigovodstvene RAČUNOVODSTVENE dokumentacije, moraju biti sačinjeni i potvrđeni u pisanoj formi pre plaćanja obaveze.
Ministar bliže uređuje način nastanka obaveze, izveštavanje o preuzetim obavezama i način plaćanja, koje se vrši iz republičkog, odnosno budžeta lokalne vlasti.
Odredbe st. 1-3. ovog člana shodno se primenjuju na obaveze organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Plaćanja sa konsolidovanog računa trezora za realizaciju obaveza drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora neće se vršiti ukoliko ovi korisnici nisu dobili saglasnost na finansijski plan na način propisan zakonom, odnosno aktom skupštine lokalne vlasti i ukoliko taj plan nisu dostavili Upravi za trezor.
Povraćaj više ili pogrešno naplaćenih budžetskih prihoda
Član 60.
Ako je od obveznika naplaćeno više prihoda iz člana 14. stav 1. tač. (1)-(5) i tačka (7) ovog zakona, odnosno ako je osnov za naplatu bio pogrešan, izvršiće se povraćaj u skladu sa zakonom kojim se uređuje naplata javnih prihoda.
Povraćaj prihoda iz stava 1. ovog člana vrši se na teret uplatnog računa prihoda.
Ako na uplatnom računu prihoda iz stava 1. ovog člana nema dovoljno sredstava da bi se izvršio povraćaj, a u pitanju je prihod koji u celini pripada budžetu Republike Srbije ili budžetu lokalne vlasti, odnosno koji se deli između budžeta Republike Srbije i budžeta lokalne vlasti, Uprava za trezor je obavezna da na uplatni račun javnog prihoda, sa kojeg treba izvršiti povraćaj, prenese iznos sredstava koja će se vratiti obvezniku, srazmerno propisanom učešću korisnika u raspodeli tog prihoda.
Odredbe st. 1-3. ovog člana shodno se primenjuju na propisani evidentni račun organa nadležnog za poslove carina za uplatu akciza i poreza pri uvozu.
Uprava za trezor izvršava povraćaj prihoda najkasnije pet RADNIH dana od dana prijema rešenja, odnosno drugog akta za povraćaj.
Promene u aproprijacijama u toku godine
Član 61.
U slučaju da se u toku godine obim poslovanja ili ovlašćenja direktnog, odnosno njegovog indirektnog korisnika budžetskih sredstava promeni, iznos aproprijacija izdvojenih za aktivnosti tog korisnika povećaće se, odnosno smanjiti.
Ako se obim poslovanja ili ovlašćenja direktnog, odnosno njegovog indirektnog korisnika budžetskih sredstava iz stava 1. ovog člana poveća, sredstva će se obezbediti iz tekuće budžetske rezerve.
U slučaju osnivanja novog direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava, sredstva za njegovo poslovanje ili ovlašćenja obezbeđuju se iz tekuće budžetske rezerve.
Ako korisnik budžetskih sredstava prestane da postoji, a njegovi zadaci nisu preneti na drugog korisnika budžetskih sredstava, neiskorišćena sredstva se prenose u tekuću budžetsku rezervu i mogu se koristiti za namene za koje je predviđeno korišćenje sredstava stalne budžetske rezerve.
Ako se u toku godine od jednog direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava obrazuje više direktnih, odnosno indirektnih korisnika, neiskorišćena sredstva raspoređena tom korisniku prenose se u tekuću budžetsku rezervu i raspoređuju novoobrazovanim direktnim, odnosno indirektnim korisnicima budžetskih sredstava.
Odluku o promeni u aproprijacijama iz st. 1-5. ovog člana i o korišćenju sredstava tekuće budžetske rezerve donosi Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti.
Direktni korisnik budžetskih sredstava, uz odobrenje ministra, odnosno lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, može izvršiti preusmeravanje aproprijacije odobrene na ime određenog rashoda u iznosu do 5% vrednosti aproprijacije za rashod čiji se iznos umanjuje.
Direktni korisnik budžetskih sredstava, uz odobrenje ministra, odnosno lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, može izvršiti preusmeravanje sredstava unutar programa u iznosu do 10% vrednosti aproprijacije čija se sredstva umanjuju.
Preusmeravanje aproprijacija iz st. 7. i 8. odnose se na aproprijacije iz prihoda iz budžeta, dok se iz ostalih izvora mogu menjati bez ograničenja.
Organizacija za obavezno socijalno osiguranje, na osnovu odluke direktora organizacije za obavezno socijalno osiguranje, može vršiti preusmeravanje aproprijacija odobrenih na ime određenog rashoda u iznosu do 5% vrednosti aproprijacije za rashod čiji se iznos umanjuje, a izuzetno i preko 5% za troškove zdravstvene zaštite.
Aproprijacije se ne mogu prenositi između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti.
AKO U TOKU GODINE DOđE DO PROMENE OKOLNOSTI KOJA NE UGROžAVA UTVRđENE PRIORITETE UNUTAR BUDžETA, VLADA, ODNOSNO NADLEžNI IZVRšNI ORGAN LOKALNE VLASTI, DONOSI ODLUKU DA SE IZNOS APROPRIJACIJE KOJI NIJE MOGUćE ISKORISTITI, PRENESE U TEKUćU BUDžETSKU REZERVU I MOžE SE KORISTITI ZA NAMENE KOJE NISU PREDVIđENE BUDžETOM ILI ZA NAMENE ZA KOJE NISU PREDVIđENA SREDSTVA U DOVOLJNOM OBIMU.
UKUPAN IZNOS PREUSMERAVANJA IZ STAVA 12. OVOG čLANA NE MOžE BITI VEćI OD IZNOSA RAZLIKE IZMEđU BUDžETOM ODOBRENIH SREDSTAVA TEKUćE BUDžETSKE REZERVE I MAKSIMALNO MOGUćEG IZNOSA SREDSTAVA TEKUćE BUDžETSKE REZERVE UTVRđENOG OVIM ZAKONOM.
Finansiranje budžetskog fonda i obaveze koje proističu iz budžetskog fonda
Član 65.
Budžetski fond se finansira iz:
1) aproprijacija obezbeđenih u okviru budžeta za tekuću godinu;
2) namenskih prihoda budžeta, koji su definisani kao namenski prihodi budžetskog fonda;
3) prihoda koji proističu iz upravljanja likvidnim sredstvima budžetskog fonda DRUGIH PRIHODA.
Obaveze budžetskog fonda izmiruju se iz sredstava fonda.
Tekuća budžetska rezerva
Član 69.
U okviru budžeta deo planiranih prihoda ne raspoređuje se unapred, već se zadržava na ime tekuće budžetske rezerve.
Sredstva tekuće budžetske rezerve koriste se za neplanirane svrhe za koje nisu utvrđene aproprijacije ili za svrhe za koje se u toku godine pokaže da aproprijacije nisu bile dovoljne.
TEKUĆA BUDžETSKA REZERVA OPREDELjUJE SE NAJVIŠE DO 1% UKUPNIH PRIHODA I PRIMANjA OD PRODAJE NEFINANSIJSKE IMOVINE ZA BUDžETSKU GODINU.
Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, donosi na predlog ministra, odnosno lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, rešenje o upotrebi tekuće budžetske rezerve.
Sredstva tekuće budžetske rezerve raspoređuju se na direktne korisnike budžetskih sredstava tokom fiskalne godine.
Izuzetno od odredaba st. 1-4. st. 1-5. ovog člana, sredstva tekuće rezerve budžeta Republike Srbije mogu se koristiti i za izvršavanje obaveza budžeta lokalne vlasti usled smanjenog obima prihoda budžeta lokalne vlasti.
Stalna budžetska rezerva
Član 70.
U budžetu se planiraju sredstva za stalnu budžetsku rezervu, koja se iskazuje na aproprijaciji namenjenoj za budžetske rezerve.
Stalna budžetska rezerva koristi se za finansiranje rashoda na ime učešća Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, u otklanjanju posledica vanrednih okolnosti, kao što su zemljotres, poplava, suša, požar, klizišta, snežni nanosi, grad, životinjske i biljne bolesti, ekološka katastrofa i druge elementarne nepogode, odnosno drugih vanrednih događaja, koji mogu da ugroze život i zdravlje ljudi ili prouzrokuju štetu većih razmera.
Stalna budžetska rezerva opredeljuje se najviše do 1% 0,5% ukupnih prihoda I PRIMANjA OD PRODAJE NEFINANSIJSKE IMOVINE za budžetsku godinu.
Rešenje o upotrebi sredstava stalne budžetske rezerve donosi Vlada, na predlog ministra, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, na predlog lokalnog organa uprave nadležnog za finansije.
Izveštaj o korišćenju sredstava stalne budžetske rezerve dostavlja se Narodnoj skupštini, odnosno skupštini lokalne vlasti, uz završni račun budžeta.
Ovlašćenje za donošenje budžetskihračunovodstvenih propisa
Član 75.
Vlada bliže uređuje budžetsko računovodstvo i način vođenja konsolidovanog računa trezora.
Ministar uređuje način vođenja budžetskog računovodstva i sadržaj i način finansijskog izveštavanja za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava, korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i budžetske fondove Republike Srbije i lokalne vlasti, a može doneti posebna uputstva o finansijskom izveštavanju za određene organe državne uprave.
Ministar utvrđuje način izveštavanja o ukupnim prihodima i primanjima i ukupnim rashodima i izdacima za trezore lokalne vlasti.
Ministar uređuje način pripreme, sastavljanja i podnošenja završnih računa FINANSIJSKIH IZVEšTAJA direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i budžetskih fondova Republike Srbije i lokalne vlasti.
Kalendar za podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja
Član 78.
Postupak pripreme, sastavljanja i podnošenja godišnjih finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, budžeta Republike Srbije i budžeta lokalne vlasti izvršava se prema sledećem kalendaru, i to:
1) Kalendar za nivo Republike Srbije:
(1) 28. februar – indirektni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije pripremaju završni račun za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga nadležnim direktnim korisnicima sredstava budžeta Republike Srbije; pravosudni organi koji se u budžetu Republike Srbije iskazuju zbirno pripremaju završni račun za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga Visokom savetu sudstva, odnosno Državnom veću tužilaca; korisnici sredstava Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje pripremaju završni račun za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje;
(2) 31. mart – direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije pripremaju godišnji izveštaj i podnose ga Upravi za trezor, a direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike sredstava budžeta Republike Srbije kontrolišu, sravnjuju podatke iz njihovih završnih računa i sastavljaju konsolidovani godišnji izveštaj koji podnose Upravi za trezor; Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca kontrolišu, sravnjuju podatke iz završnih računa pravosudnih organa koji se iskazuju zbirno u okviru njihovih razdela i sastavljaju konsolidovane godišnje izveštaje, koje podnose Upravi za trezor;
(3) 30. april – organizacije za obavezno socijalno osiguranje donose odluke o završnim računima organizacija za obavezno socijalno osiguranje, usvajaju izveštaje o izvršenju finansijskih planova i podnose ih Upravi za trezor; Republički zavod za zdravstveno osiguranje kontroliše, sravnjuje podatke iz završnih računa korisnika sredstava koji se nalaze u njegovoj nadležnosti, konsoliduje podatke i sastavlja konsolidovani godišnji izveštaj, koji podnosi Upravi za trezor;
POSTUPAK PRIPREME, SASTAVLJANJA I PODNOšENJA ZAVRšNIH RAčUNA BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE, BUDžETA LOKALNE VLASTI I ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE I GODIšNJIH FINANSIJSKIH IZVEšTAJA KORISNIKA BUDžETSKIH SREDSTAVA I KORISNIKA SREDSTAVA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE IZVRšAVA SE PREMA SLEDEćEM KALENDARU, I TO:
1) KALENDAR ZA NIVO REPUBLIKE SRBIJE:
(1) 28. FEBRUAR – INDIREKTNI KORISNICI SREDSTAVA BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE PRIPREMAJU GODIšNJI FINANSIJSKI IZVEšTAJ ZA PRETHODNU BUDžETSKU GODINU I PODNOSE GA NADLEžNIM DIREKTNIM KORISNICIMA SREDSTAVA BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE; PRAVOSUDNI ORGANI KOJI SE U BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ISKAZUJU ZBIRNO PRIPREMAJU GODIšNJI FINANSIJSKI IZVEšTAJ ZA PRETHODNU BUDžETSKU GODINU I PODNOSE GA VISOKOM SAVETU SUDSTVA, ODNOSNO DRžAVNOM VEćU TUžILACA; KORISNICI SREDSTAVA REPUBLIčKOG ZAVODA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE PRIPREMAJU GODIšNJI FINANSIJSKI IZVEšTAJ ZA PRETHODNU BUDžETSKU GODINU I PODNOSE GA REPUBLIčKOM ZAVODU ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE;
(2) 31. MART – DIREKTNI KORISNICI SREDSTAVA BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE PRIPREMAJU GODIšNJI IZVEšTAJ I PODNOSE GA UPRAVI ZA TREZOR, A DIREKTNI KORISNICI SREDSTAVA BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE KOJI U SVOJOJ NADLEžNOSTI IMAJU INDIREKTNE KORISNIKE SREDSTAVA BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE KONTROLIšU, SRAVNJUJU PODATKE IZ NJIHOVIH GODIšNJIH IZVEšTAJA O IZVRšENJU BUDžETA I SASTAVLJAJU KONSOLIDOVANI GODIšNJI IZVEšTAJ O IZVRšENJU BUDžETA KOJI PODNOSE UPRAVI ZA TREZOR; VISOKI SAVET SUDSTVA, ODNOSNO DRžAVNO VEćE TUžILACA KONTROLIšU, SRAVNJUJU PODATKE IZ GODIšNJIH IZVEšTAJA O IZVRšENJU BUDžETA PRAVOSUDNIH ORGANA KOJI SE ISKAZUJU ZBIRNO U OKVIRU NJIHOVIH RAZDELA I SASTAVLJAJU KONSOLIDOVANE GODIšNJE IZVEšTAJE O IZVRšENJU BUDžETA, KOJE PODNOSE UPRAVI ZA TREZOR;
(3) 30. APRIL – ORGANIZACIJE ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE DONOSE ODLUKE O ZAVRšNIM RAčUNIMA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE, USVAJAJU IZVEšTAJE O IZVRšENJU FINANSIJSKIH PLANOVA I PODNOSE IH UPRAVI ZA TREZOR; REPUBLIčKI ZAVOD ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE KONTROLIšE, SRAVNJUJE PODATKE IZ GODIšNJIH IZVEšTAJA O IZVRšENJU FINANSIJSKOG PLANA KORISNIKA SREDSTAVA KOJI SE NALAZE U NJEGOVOJ NADLEžNOSTI, KONSOLIDUJE PODATKE I SASTAVLJA KONSOLIDOVANI GODIšNJI IZVEšTAJ O IZVRšENJU FINANSIJSKOG PLANA, KOJI PODNOSI UPRAVI ZA TREZOR;
(4) 20. jun – Ministarstvo priprema nacrt zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije i zajedno sa odlukama o završnim računima organizacija za obavezno socijalno osiguranje dostavlja Vladi;
(5) 15. jul – Vlada dostavlja Narodnoj skupštini predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije i odluke o završnim računima organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
(6) 1. oktobar – Ministarstvo sastavlja konsolidovani izveštaj Republike Srbije i dostavlja ga Vladi;
(7) 1. novembar – Vlada dostavlja Narodnoj skupštini konsolidovani izveštaj Republike Srbije, radi informisanja;
2) Kalendar završnih računa budžeta lokalne vlasti:
(1) 28. februar – indirektni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti pripremaju završni račun za prethodnu budžetsku godinu i podnose ga nadležnim direktnim korisnicima sredstava budžeta lokalne vlasti;
(2) 31. mart – direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti pripremaju godišnji izveštaj i podnose ga lokalnom organu uprave nadležnom za finansije, a direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti koji u svojoj nadležnosti imaju indirektne korisnike sredstava budžeta lokalne vlasti kontrolišu, sravnjuju podatke iz njihovih završnih računa i sastavljaju konsolidovani godišnji izveštaj, koji podnose lokalnom organu uprave nadležnom za finansije;
2) KALENDAR ZAVRšNIH RAčUNA BUDžETA LOKALNE VLASTI:
(1) 28. FEBRUAR – INDIREKTNI KORISNICI SREDSTAVA BUDžETA LOKALNE VLASTI PRIPREMAJU GODIšNJI FINANSIJSKI IZVEšTAJ ZA PRETHODNU BUDžETSKU GODINU I PODNOSE GA NADLEžNIM DIREKTNIM KORISNICIMA SREDSTAVA BUDžETA LOKALNE VLASTI;
(2) 31. MART – DIREKTNI KORISNICI SREDSTAVA BUDžETA LOKALNE VLASTI PRIPREMAJU GODIšNJI IZVEšTAJ I PODNOSE GA LOKALNOM ORGANU UPRAVE NADLEžNOM ZA FINANSIJE, A DIREKTNI KORISNICI SREDSTAVA BUDžETA LOKALNE VLASTI KOJI U SVOJOJ NADLEžNOSTI IMAJU INDIREKTNE KORISNIKE SREDSTAVA BUDžETA LOKALNE VLASTI KONTROLIšU, SRAVNJUJU PODATKE IZ NJIHOVIH GODIšNJIH IZVEšTAJA O IZVRšENJU BUDžETA I SASTAVLJAJU KONSOLIDOVANI GODIšNJI IZVEšTAJ O IZVRšENJU BUDžETA, KOJI PODNOSE LOKALNOM ORGANU UPRAVE NADLEžNOM ZA FINANSIJE;
(3) 15. maj – lokalni organ uprave nadležan za finansije priprema nacrt odluke o završnom računu budžeta lokalne vlasti i dostavlja ga nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti;
(4) 1. jun – nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja skupštini lokalne vlasti predlog odluke o završnom računu budžeta lokalne vlasti;
(5) 15. jun – lokalni organ uprave nadležan za finansije podnosi Upravi za trezor odluku o završnom računu budžeta lokalne vlasti usvojenu od strane skupštine lokalne vlasti i podnosi izveštaj o izvršenju budžeta lokalne vlasti, izuzev lokalnih organa uprave nadležnih za poslove finansija gradskih opština u sastavu grada, odnosno grada Beograda, koji svoje odluke o završnim računima budžeta i izveštaje o izvršenju budžeta dostavljaju, odnosno podnose gradu, odnosno gradu Beogradu;
(6) 1. jul – lokalni organ uprave nadležan za poslove finansija grada sastavlja konsolidovani izveštaj grada i podnosi Upravi za trezor.
Rokovi iz stava 1. ovog člana predstavljaju krajnje rokove u kalendaru za podnošenje godišnjih finansijskih izveštaja i drugih akata.
Sadržaj završnog računa
Član 79.
Završni račun priprema se u skladu sa međunarodno prihvaćenim računovodstvenim standardima i sadrži:
1) bilans stanja;
2) bilans prihoda i rashoda;
3) izveštaj o izdacima za nabavku nefinansijske imovine i primanjima od prodaje nefinansijske imovine;
4) bilans finansiranja;
5) izveštaj o izvršenju budžeta, sačinjen tako da prikazuje razliku između odobrenih sredstava i izvršenja;
6) obrazloženje odstupanja između odobrenih sredstava i izvršenja;
7) izveštaj o primljenim donacijama i zaduženju na domaćem i stranom tržištu novca i kapitala i izvršenim otplatama dugova;
8) izveštaj o korišćenju sredstava iz tekuće i stalne budžetske rezerve;
9) izveštaj o garancijama datim u toku fiskalne godine;
10) izveštaj eksterne revizije o finansijskim izveštajima iz tač. 1) – 9) ovog člana u skladu sa članom 91. ovog zakona;
11) izveštaj o izlaznim rezultatima programskog dela budžeta;
12) detaljan izveštaj o realizaciji sredstava programa i projekata koji se finansiraju iz budžeta, a odnose se na:
– subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama i privatnim preduzećima;
– nefinansijsku imovinu koja se finansira iz sredstava za realizaciju Nacionalnog investicionog plana;
– trošenje namenskih javnih prihoda i sopstvenih prihoda;
– korišćenje sredstava iz odobrenih projektnih zajmova;
– korišćenje sredstava za nabavku finansijske imovine;
13) napomene o računovodstvenim politikama i dodatnim analizama, obrazloženjima i sravnjivanju stavki izvoda i izveštaja obuhvaćenih završnim računom.
ZAVRšNI RAčUN SADRžI:
1) GODIšNJI FINANSIJSKI IZVEšTAJ O IZVRšENJU BUDžETA, SA DODATNIM NAPOMENAMA, OBJAšNJENJIMA I OBRAZLOžENJIMA;
2) GODIšNJI FINANSIJSKI IZVEšTAJ O IZVRšENJU PLANA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE, KAO I GODIšNJI KONSOLIDOVANI FINANSIJSKI IZVEšTAJ REPUBLIčKOG ZAVODA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE, SA DODATNIM NAPOMENAMA, OBJAšNJENJIMA I OBRAZLOžENJIMA;
3) IZVEšTAJ EKSTERNE REVIZIJE.
GODIšNJI FINANSIJSKI IZVEšTAJI IZ STAVA 1. OVOG čLANA, KOJI čINE ZAVRšNI RAčUN BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE, ZAVRšNI RAčUN BUDžETA LOKALNE VLASTI I ZAVRšNI RAčUN ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE, MORAJU BITI U SKLADU SA SADRžAJEM I KLASIFIKACIJOM BUDžETA, ODNOSNO PLANA, S TIM DA SE FINANSIJSKI REZULTAT U TIM IZVEšTAJIMA UTVRđUJE SAGLASNO MEđUNARODNIM RAčUNOVODSTVENIM STANDARDIMA ZA JAVNI SEKTOR – GOTOVINSKA OSNOVA.
OBLIK I SADRžAJ DODATNIH NAPOMENA, OBJAšNJENJA I OBRAZLOžENJA, KOJA SE DOSTAVLJAJU UZ GODIšNJE FINANSIJSKE IZVEšTAJE IZ STAVA 1. TAč. 1) I 2) OVOG čLANA, UREđUJU SE AKTOM MINISTRA.
čLAN 79A
REPUBLIčKA DIREKCIJA ZA IMOVINU REPUBLIKE SRBIJE, KOJA VODI JEDINSTVENU EVIDENCIJU NEPOKRETNOSTI I ZBIRNU EVIDENCIJU POKRETNIH STVARI U SVOJINI REPUBLIKE SRBIJE, DUžNA JE DA DO 31. MARTA TEKUćE GODINE, DOSTAVI MINISTARSTVU – UPRAVI ZA TREZOR, IZVEšTAJ O STRUKTURI I VREDNOSTI IMOVINE REPUBLIKE SRBIJE, NA OSNOVU DOBIJENIH IZVEšTAJA O STRUKTURI I VREDNOSTI IMOVINE KORISNIKA SREDSTAVA U SVOJINI REPUBLIKE SRBIJE, RADI SASTAVLJANJA ZAVRšNOG RAčUNA BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE ZA PRETHODNU GODINU.
SADRžAJ IZVEšTAJA IZ STAVA 1. OVOG čLANA PROPISAćE MINISTAR.
Član 80.
Interna finansijska kontrola u javnom sektoru obuhvata:
1) finansijsko upravljanje i kontrolu kod korisnika javnih sredstava;
2) internu reviziju kod korisnika javnih sredstava;
3) harmonizaciju I KOORDINACIJU FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE I INTERNE REVIZIJE koju obavlja Ministarstvo finansija – Centralna jedinica za harmonizaciju.
Finansijsko upravljanje i kontrola
Član 81.
Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzeća, odnosno pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, kao i druga pravna lica u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda, uspostavljaju finansijsko upravljanje i kontrolu kao integrisani sistem interne kontrole, koji se sprovodi politikama, procedurama i aktivnostima sa zadatkom da se obezbedi razumno uveravanje da će svoje ciljeve ostvariti kroz:
1) poslovanje u skladu sa propisima, unutrašnjim aktima i ugovorima;
2) realnost i integritet finansijskih i poslovnih izveštaja;
3) ekonomično, efikasno i efektivno korišćenje sredstava;
4) zaštitu sredstava i podataka (informacija).
Finansijsko upravljanje i kontrola obuhvata sledeće elemente:
1) kontrolno okruženje;
2) upravljanje rizicima;
3) kontrolu;
4) informisanje i komunikacije;
5) praćenje i procenu sistema.
Finansijsko upravljanje i kontrola kao integrisani sistem interne kontrole organizuje se kao sistem procedura i odgovornosti svih lica uključenih u finansijske i poslovne procese.
Za uspostavljanje finansijskog upravljanja i kontrole, odgovoran je funkcioner, odnosno rukovodilac direktnog i indirektnog korisnika budžetskih sredstava, rukovodilac u korisniku sredstava organizacije za obavezno socijalno osiguranje, rukovodilac u javnom preduzeću, odnosno pravnom licu nad kojim Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, kao i rukovodilac u drugom pravnom licu u kome javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda, odnosno lice koje on ovlasti.
Funkcioner, odnosno rukovodilac iz stava 4. ovog člana na propisani način izveštava ministra o adekvatnosti i funkcionisanju uspostavljenog sistema finansijskog upravljanja i kontrole.
Ministar utvrđuje zajedničke kriterijume i standarde za uspostavljanje i funkcionisanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru.
KORISNICI JAVNIH SREDSTAVA USPOSTAVLJAJU FINANSIJSKO UPRAVLJANJE I KONTROLU, KOJA SE SPROVODI POLITIKAMA, PROCEDURAMA I AKTIVNOSTIMA SA ZADATKOM DA SE OBEZBEDI RAZUMNO UVERAVANJE DA ćE SVOJE CILJEVE OSTVARITI KROZ:
1) POSLOVANJE U SKLADU SA PROPISIMA, UNUTRAšNJIM AKTIMA I UGOVORIMA;
2) REALNOST I INTEGRITET FINANSIJSKIH I POSLOVNIH IZVEšTAJA;
3) EKONOMIčNO, EFIKASNO I EFEKTIVNO KORIšćENJE SREDSTAVA;
4) ZAšTITU SREDSTAVA I PODATAKA (INFORMACIJA).
FINANSIJSKO UPRAVLJANJE I KONTROLA OBUHVATA SLEDEćE ELEMENTE:
1) KONTROLNO OKRUžENJE;
2) UPRAVLJANJE RIZICIMA;
3) KONTROLNE AKTIVNOSTI;
4) INFORMISANJE I KOMUNIKACIJE;
5) PRAćENJE I PROCENU SISTEMA.
FINANSIJSKO UPRAVLJANJE I KONTROLA ORGANIZUJE SE KAO SISTEM PROCEDURA I ODGOVORNOSTI SVIH LICA U ORGANIZACIJI.
ZA USPOSTAVLJANJE, ODRžAVANJE I REDOVNO AžURIRANJE SISTEMA FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE, ODGOVORAN JE RUKOVODILAC KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA. RUKOVODILAC KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA MOžE PRENETI NADLEžNOST ZA USPOSTAVLJANJE, ODRžAVANJE I REDOVNO AžURIRANJE SISTEMA FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE NA LICE KOJE ON OVLASTI.
RUKOVODILAC IZ STAVA 4. OVOG čLANA DO 31. MARTA TEKUćE GODINE ZA PRETHODNU GODINU NA PROPISANI NAčIN IZVEšTAVA MINISTRA O ADEKVATNOSTI I FUNKCIONISANJU SISTEMA FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE.
MINISTAR UTVRđUJE ZAJEDNIčKE KRITERIJUME I STANDARDE ZA USPOSTAVLJANJE, FUNKCIONISANJE I IZVEšTAVANJE O SISTEMU FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE U JAVNOM SEKTORU.
Interna revizija
Član 82.
Interna revizija uspostavlja se u direktnim korisnicima sredstava budžeta Republike Srbije i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje.
Direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije uspostavljaju odgovarajuće oblike interne revizije za indirektne korisnike budžetskih sredstava koji su u njihovoj nadležnosti.
Direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti uspostavljaju odgovarajuće oblike interne revizije.
Interna revizija uspostavlja se i u javnim preduzećima osnovanim od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, pravnim licima osnovanim od strane tih javnih preduzeća, odnosno pravnim licima nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, kao i nad drugim pravnim licima u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda.
Ministar propisuje zajedničke kriterijume za organizovanje i standarde i metodološka uputstva za postupanje interne revizije i bliže uređuje poslove interne revizije u javnom sektoru.
Interni revizori su direktno odgovorni funkcionerima direktnih korisnika budžetskih sredstava, rukovodiocima organizacija za obavezno socijalno osiguranje, odnosno rukovodiocima javnih preduzeća i pravnih lica iz stava 4. ovog člana.
Funkcije interne revizije su:
1) provera primene zakona i poštovanja pravila interne kontrole;
2) ocena sistema internih kontrola u pogledu njihove adekvatnosti, uspešnosti i potpunosti;
3) davanje saveta kada se uvode novi sistemi, procedure ili zadaci;
4) revizija načina rada (performansi) koja predstavlja ocenu poslovanja i procesa, uključujući i nefinansijske operacije, u cilju ocene ekonomičnosti, efikasnosti i uspešnosti;
5) uspostavljanje saradnje sa eksternom revizijom;
6) vršenje ostalih zadataka neophodnih da bi se ostvarila sigurnost u pogledu funkcionisanja sistema interne revizije.
U vršenju funkcije, interni revizori obavezni su da čuvaju tajnost službenih i poslovnih podataka.
Interna revizija dostavlja godišnje izveštaje o radu Centralnoj jedinici za harmonizaciju najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu.
KORISNICI JAVNIH SREDSTAVA USPOSTAVLJAJU INTERNU REVIZIJU.
ZA USPOSTAVLJANJE I OBEZBEđENJE USLOVA ZA ADEKVATNO FUNKCIONISANJE INTERNE REVIZIJE ODGOVORAN JE RUKOVODILAC KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA.
INTERNA REVIZIJA JE ORGANIZACIONO NEZAVISNA OD DELATNOSTI KOJU REVIDIRA, NIJE DEO NI JEDNOG POSLOVNOG PROCESA, ODNOSNO ORGANIZACIONOG DELA ORGANIZACIJE, A U SVOM RADU JE NEPOSREDNO ODGOVORNA RUKOVODIOCU KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA.
FUNKCIONALNA NEZAVISNOST INTERNE REVIZIJE SE OBEZBEđUJE SAMOSTALNIM ODLUčIVANJEM O: PODRUčJU REVIZIJE NA OSNOVU PROCENE RIZIKA, NAčINU OBAVLJANJA REVIZIJE I IZVEšTAVANJU O OBAVLJENOJ REVIZIJI.
INTERNA REVIZIJA NA OSNOVU OBJEKTIVNOG PREGLEDA DOKAZA OBEZBEđUJE UVERAVANJE O ADEKVATNOSTI I FUNKCIONISANJU POSTOJEćIH PROCESA UPRAVLJANJA RIZIKOM, KONTROLE I UPRAVLJANJA ORGANIZACIJOM DA LI OVI PROCESI FUNKCIONIšU NA PREDVIđEN NAčIN I OMOGUćUJU OSTVARENJE CILJEVA ORGANIZACIJE.
INTERNA REVIZIJA PRUžA SAVETODAVNE USLUGE KOJE SE SASTOJE OD SAVETA, SMERNICA, OBUKE, POMOćI ILI DRUGIH USLUGA U CILJU POVEćANJA VREDNOSTI I POBOLJšANJA PROCESA UPRAVLJANJA DATOM ORGANIZACIJOM, UPRAVLJANJA RIZICIMA I KONTROLE.
INTERNU REVIZIJU OBAVLJAJU INTERNI REVIZORI.
INTERNI REVIZORI U VRšENJU FUNKCIJE, PRIMENJUJU MEđUNARODNE STANDARDE INTERNE REVIZIJE, ETIčKI KODEKS INTERNE REVIZIJE I PRINCIPE OBJEKTIVNOSTI, KOMPETENTNOSTI I INTEGRITETA.
INTERNI REVIZORI SU OBAVEZNI DA čUVAJU TAJNOST SLUžBENIH I POSLOVNIH PODATAKA.
RUKOVODILAC IZ STAVA 1. OVOG čLANA DO 31. MARTA TEKUćE GODINE ZA PRETHODNU GODINU NA PROPISANI NAčIN IZVEšTAVA MINISTRA O FUNKCIONISANJU SISTEMA INTERNE REVIZIJE.
MINISTAR PROPISUJE ZAJEDNIčKE KRITERIJUME ZA ORGANIZOVANJE I STANDARDE I METODOLOšKA UPUTSTVA ZA POSTUPANJE I IZVEšTAVANJE INTERNE REVIZIJE I BLIžE UREđUJE POSLOVE INTERNE REVIZIJE U JAVNOM SEKTORU.
Harmonizacija
Član 83.
Harmonizaciju finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije vrši Centralna jedinica za harmonizaciju koja se obrazuje pri Ministarstvu.
Centralna jedinica za harmonizaciju obavlja poslove:
1) centralne harmonizacije i koordinacije metodologija finansijskog upravljanja i kontrole i interne revizije u javnom sektoru;
2) definisanja standarda kontrole u skladu sa međunarodno priznatim standardima;
3) definisanja zajedničkih kriterijuma za organizaciju i postupanje interne revizije u javnom sektoru i vođenje registra internih revizora i povelja interne revizije;
4) definisanja metodoloških uputstava i priručnika za finansijsko upravljanje i kontrolu;
5) stručnog usavršavanja, sertifikacije i nadzora nad radom internih revizora;
6) obuke rukovodilaca i zaposlenih u javnom sektoru iz oblasti finansijskog upravljanja i kontrole, u skladu sa međunarodno prihvaćenim standardima;
7) interne revizije kod korisnika budžetskih sredstava, organizacija, preduzeća i pravnih lica iz člana 81. stav 1. ovog zakona, po planu koji donosi ministar;
8) interne revizije kod korisnika budžetskih sredstava, za projekte koje sufinansira Evropska unija.
Ministar propisuje program za stručno obrazovanje i uslove i postupak sertifikovanja, odnosno polaganja ispita za sticanje profesionalnog zvanja ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru, stručno osposobljavanje, usavršavanje i stimulativno nagrađivanje zaposlenih na poslovima Centralne jedinice za harmonizaciju i daje smernice i uputstva za obavljanje poslova iz stava 2. ovog člana.
HARMONIZACIJU FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE I INTERNE REVIZIJE VRšI MINISTARSTVO – CENTRALNA JEDINICA ZA HARMONIZACIJU.
CENTRALNA JEDINICA ZA HARMONIZACIJU OBAVLJA POSLOVE:
1) CENTRALNE HARMONIZACIJE, KOORDINACIJE, PRAćENJE PRIMENE I SAGLEDAVANJE KVALITETA FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE I INTERNE REVIZIJE U JAVNOM SEKTORU;
2) DEFINISANJA ZAJEDNIčKIH KRITERIJUMA I STANDARDA ZA USPOSTAVLJANJE I FUNKCIONISANJE SISTEMA FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE;
3) DEFINISANJA ZAJEDNIčKIH KRITERIJUMA ZA ORGANIZACIJU I POSTUPANJE INTERNE REVIZIJE U JAVNOM SEKTORU;
4) VOđENJE REGISTRA OVLAšćENIH INTERNIH REVIZORA U JAVNOM SEKTORU I EVIDENCIJE POVELJA INTERNE REVIZIJE;
5) STRUčNOG USAVRšAVANJA, SERTIFIKACIJE I NADZORA NAD RADOM INTERNIH REVIZORA;
6) STRUčNOG USAVRšAVANJA RUKOVODILACA I ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU IZ OBLASTI FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE, U SKLADU SA MEđUNARODNO PRIHVAćENIM STANDARDIMA;
7) OBJEDINJAVANJE GODIšNJIH IZVEšTAJA IZ čLANA 81. STAV 5. I čLANA 82. STAV 10. OVOG ZAKONA O STANJU FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE I INTERNE REVIZIJE.
MINISTAR DOSTAVLJA VLADI OBJEDINJENI GODIšNJI IZVEšTAJ IZ STAVA 2. TAčKE 7) OVOG čLANA.
ZAPOSLENI NA POSLOVIMA CENTRALNE JEDINICE ZA HARMONIZACIJU SU OBAVEZNI DA čUVAJU TAJNOST SLUžBENIH I POSLOVNIH PODATAKA.
MINISTAR PROPISUJE PROGRAM ZA STRUčNO OBRAZOVANJE I USLOVE I POSTUPAK SERTIFIKOVANJA, ODNOSNO POLAGANJA ISPITA ZA STICANJE PROFESIONALNOG ZVANJA OVLAšćENI INTERNI REVIZOR U JAVNOM SEKTORU, STRUčNO OSPOSOBLJAVANJE, USAVRšAVANJE I DAJE SMERNICE I UPUTSTVA ZA OBAVLJANJE POSLOVA IZ STAVA 2. OVOG čLANA.
VIIIA FISKALNI SAVET
FISKALNI SAVET
ČLAN 92A
OVIM ZAKONOM USTANOVLJAVA SE FISKALNI SAVET.
FISKALNI SAVET JE NEZAVISAN DRžAVNI ORGAN.
ZA OBAVLJANJE POSLOVA IZ SVOJE NADLEžNOSTI FISKALNI SAVET JE ODGOVORAN NARODNOJ SKUPšTINI.
FISKALNI SAVET IMA SVOJSTVO PRAVNOG LICA.
FISKALNI SAVET IMA PEčAT U SKLADU SA ZAKONOM.
SEDIšTE FISKALNOG SAVETA JE U BEOGRADU.
FISKALNI SAVET SASTOJI SE OD TRI čLANA KOJE BIRA NARODNA SKUPšTINA.
ZA VRšENJE STRUčNIH I ADMINISTRATIVNIH POSLOVA OBRAZUJU SE STRUčNE SLUžBE FISKALNOG SAVETA.
ČLAN 92B
ČLANOVE FISKALNOG SAVETA PREDLAžU:
1) PREDSEDNIK REPUBLIKE PREDLAžE PREDSEDNIKA FISKALNOG SAVETA;
2) MINISTAR PREDLAžE JEDNOG čLANA;
3) GUVERNER NARODNE BANKE SRBIJE PREDLAžE JEDNOG čLANA.
UKOLIKO NARODNA SKUPšTINA NE IZABERE PREDLOžENOG čLANA, POSTUPAK ZA IZBOR TOG čLANA SE PONAVLJA.
FISKALNI SAVET VRšI SVOJE NADLEžNOSTI NAKON IZBORA SVA TRI čLANA FISKALNOG SAVETA.
NAKON IZBORA čLANOVI FISKALNOG SAVETA POLAžU ZAKLETVU PRED NARODNOM SKUPšTINOM, čIME PREUZIMAJU DUžNOST. ZAKLETVA GLASI: „ZAKLINJEM SE NA ODANOST REPUBLICI SRBIJI. OBEćAVAM DA ćU POšTOVATI USTAV I ZAKONE. ZAKLINJEM SE čAšćU DA ćU SVOJU DUžNOST OBAVLJATI NEZAVISNO, POšTENO I NA DOBROBIT SADAšNJIH I BUDUćIH GENERACIJA.“
ČLAN 92V
ZA čLANA FISKALNOG SAVETA MOžE BITI IZABRANO LICE KOJE JE DRžAVLJANIN REPUBLIKE SRBIJE, KOJE NE VRšI JAVNU FUNKCIJU, NIJE OSUđIVANO I KOJE IMA:
1) ODGOVARAJUćU MAGISTARSKU, MASTER ILI DOKTORSKU DIPLOMU IZ OBLASTI EKONOMSKIH NAUKA, OBJAVLJENE NAUčNE RADOVE IZ OBLASTI MAKROEKONOMIJE, FISKALNE POLITIKE, JAVNIH FINANSIJA, RAčUNOVODSTVA ILI NEKE DRUGE SRODNE NAUčNE OBLASTI I NAJMANJE PET GODINA RADNOG ISKUSTVA;
2) PORED USLOVA IZ TAčKE 1) OVOG STAVA, KANDIDAT ZA PREDSEDNIKA FISKALNOG SAVETA TREBA DA IMA NAJMANJE PET GODINA ISKUSTVA U OBAVLJANJU RUKOVODEćIH POSLOVA.
ČLAN FISKALNOG SAVETA NE MOžE OBAVLJATI DRUGA ZADUžENJA ILI PLAćENE DUžNOSTI, OSIM NAUčNOG, OBRAZOVNOG, UMETNIčKOG, KNJIžEVNO-SAVETODAVNOG, UREDNIčKOG ILI NEKOG DRUGOG INTELEKTUALNOG RADA, U SKLADU SA ZAKONOM.
ČLAN FISKALNOG SAVETA NE MOžE BITI čLAN POLITIčKE STRANKE NITI SE U SVOM RADU MOžE VODITI POLITIčKIM UVERENJIMA.
ČLAN 92G
ČLANOVI FISKALNOG SAVETA SE BIRAJU NA PERIOD OD šEST GODINA, A čLANSTVO U FISKALNOM SAVETU čLANU SAVETA PRESTAJE PRE ISTEKA MANDATA:
1) UKOLIKO POčNE DA OBAVLJA BILO KOJU JAVNU FUNKCIJU;
2) ISPUNJENJEM USLOVA ZA PENZIJU;
3) PODNOšENJEM OSTAVKE;
4) AKO JE PRAVOSNAžNOM SUDSKOM ODLUKOM OSUđEN NA KAZNU ZATVORA BEZUSLOVNO U TRAJANJU OD NAJMANJE šEST MESECI;
5) AKO JE PRAVOSNAžNOM SUDSKOM ODLUKOM LIšEN POSLOVNE SPOSOBNOSTI;
6) GUBLJENJEM DRžAVLJANSTVA;
7) USLED SMRTI;
8) RAZREšENJEM.
NARODNA SKUPšTINA MOžE RAZREšITI DUžNOSTI čLANA FISKALNOG SAVETA UKOLIKO SE ISPOSTAVI DA:
1) NIJE SPOSOBAN DA VRšI FUNKCIJU ZBOG MENTALNE ILI FIZIčKE NESPOSOBNOSTI, šTO SE UTVRđUJE NA OSNOVU DOKUMENTACIJE RELEVANTNE MEDICINSKE USTANOVE;
2) NE POSTUPA U SKLADU SA USTAVOM I ZAKONOM.
ČLAN 92D
O NASTUPANJU RAZLOGA ZA PRESTANAK MANDATA ILI RAZREšENJE, FISKALNI SAVET BEZ ODLAGANJA OBAVEšTAVA NARODNU SKUPšTINU.
INICIJATIVU ZA RAZREšENJE čLANA FISKALNOG SAVETA MOžE DA PODNESE NAJMANJE 20 NARODNIH POSLANIKA.
INICIJATIVA SE PODNOSI U PISANOM OBLIKU, SA OBRAZLOžENJEM I DOKAZIMA O NASTUPANJU RAZLOGA IZ čLANA 92G OVOG ZAKONA.
INICIJATIVU RAZMATRA NADLEžNO RADNO TELO NARODNE SKUPšTINE.
ČLAN FISKALNOG SAVETA čIJE SE RAZREšENJE PREDLAžE, IMA PRAVO DA SE PISMENO ILI USMENO OBRATI čLANOVIMA NADLEžNOG RADNOG TELA NARODNE SKUPšTINE, NA SEDNICI NA KOJOJ SE RAZMATRA INICIJATIVA O NJEGOVOM RAZREšENJU.
NAKON OBAVLJENE RASPRAVE I GLASANJA, NADLEžNO RADNO TELO NARODNE SKUPšTINE PODNOSI IZVEšTAJ NARODNOJ SKUPšTINI SA PREDLOGOM DA NARODNA SKUPšTINA DONESE ODLUKU O RAZREšENJU čLANA FISKALNOG SAVETA ILI DA INICIJATIVU ODBACI.
ČLANU FISKALNOG SAVETA PRESTAJE MANDAT I SVA PRAVA PO TOM OSNOVU DANOM DONOšENJA ODLUKE O NJEGOVOM RAZREšENJU NA SEDNICI NARODNE SKUPšTINE.
ČLAN 92đ
NADLEžNO RADNO TELO NARODNE SKUPšTINE MOžE SAMOINICIJATIVNO DA PREDLOžI NARODNOJ SKUPšTINI DA SE čLAN FISKALNOG SAVETA RAZREšI KADA, NA OSNOVU KONTINUIRANOG PRAćENJA RADA FISKALNOG SAVETA U SKLADU SA ZAKONOM ILI NA OSNOVU DRUGIH SAZNANJA, UTVRDI DA SU NASTUPILI RAZLOZI ZA RAZREšENJE IZ čLANA 92G OVOG ZAKONA.
U POSTUPKU KADA NADLEžNO RADNO TELO NARODNE SKUPšTINE SAMOINICIJATIVNO PREDLOžI DA SE čLAN FISKALNOG SAVETA RAZREšI, PRIMENJUJU SE ODREDBE čLANA 92D STAV 5. OVOG ZAKONA.
FUNKCIJE I ZADACI FISKALNOG SAVETA
ČLAN 92E
FISKALNI SAVET:
1) PROVERAVA MAKROEKONOMSKE I FISKALNE PRETPOSTAVKE KORIšćENE ZA IZRADU IZVEšTAJA O FISKALNOJ STRATEGIJI VLADE;
2) DAJE NEZAVISNU I KREDIBILNU OCENU MERA EKONOMSKE POLITIKE KOJE PREDLAžE VLADA U CILJU OSTVARIVANJA KVANTITATIVNIH FISKALNIH CILJEVA KOJE JE VLADA POSTAVILA;
3) PROCENJUJE OSNOVNE FISKALNE RIZIKE I VEROVATNOćU DA ćE VLADA ISPUNITI SVOJE FISKALNE CILJEVE U BUDUćNOSTI;
4) PROCENJUJE U KOJOJ MERI JE VLADA U PROšLOSTI POšTOVALA FISKALNA PRAVILA KOJA JE UTVRDILA;
5) PROCENJUJE IMA LI OSNOVA ZA AKTIVIRANJE BILO KOJE OD ODREDBI ZA IZUZETNE OKOLNOSTI I KOLIKA JE VEROVATNOćA DA ćE VLADIN PLAN PRILAGOđAVANJA OMOGUćITI POVRATAK NA POšTOVANJE FISKALNIH PRAVILA;
6) PROVERAVA ADEKVATNOST EKONOMSKIH KLASIFIKACIJA, UKLJUčUJUćI PRAVILNU KLASIFIKACIJU KAPITALNIH IZDATAKA, KAKO BI SE OBEZBEDILO ISPRAVNO MERENJE KVANTITATIVNIH FISKALNIH CILJEVA.
ČLAN 92ž
FISKALNI SAVET OBAVLJA SLEDEćE ZADATKE:
1) PRIPREMA MIšLJENJE NA NACRT IZVEšTAJA O FISKALNOJ STRATEGIJI;
2) PRIPREMA I DOSTAVLJA NARODNOJ SKUPšTINI ANALIZU O:
– REVIDIRANOM IZVEšTAJU O FISKALNOJ STRATEGIJI VLADE ZA ODGOVARAJUćU FISKALNU GODINU;
– PREDLOGU ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE, KOJI PODRAZUMEVA I PREDLOG REBALANSA, KAO I O AMANDMANIMA KOJI SU PODNETI U TOKU SKUPšTINSKE RASPRAVE;
3) PRIPREMA I PODNOSI NARODNOJ SKUPšTINI ANALIZU PREDLOGA ZAKONA O ZAVRšNOM RAčUNU BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE I KONSOLIDOVANOG BILANSA OPšTEG NIVOA DRžAVE;
4) PRIPREMA I DOSTAVLJA NARODNOJ SKUPšTINI PROCENE O FISKALNIM UTICAJIMA PREDLOGA DRUGIH ZAKONA, KAO I AMANDMANA KOJI SU PODNETI U TOKU SKUPšTINSKE RASPRAVE.
FISKALNI SAVET PODNOSI ANALIZE IZ STAVA 1. TAčKE 2) OVOG čLANA NARODNOJ SKUPšTINI U ROKU OD 15 DANA OD DATUMA POD KOJIM JE VLADA PODNELA NARODNOJ SKUPšTINI REVIDIRANI IZVEšTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI, ODNOSNO PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ILI PREDLOG REBALANSA.
ČLAN 92Z
FISKALNI SAVET MOžE U BILO KOM TRENUTKU, NA SVOJU INICIJATIVU ILI NA ZAHTEV, DATI SAVET VLADI O PITANJIMA KOJA SE ODNOSE NA FISKALNU POLITIKU I UPRAVLJANJE JAVNIM FINANSIJAMA.
SVE ANALIZE, IZVEšTAJI, PREPORUKE I SAVETI KOJE PRIPREMI FISKALNI SAVET BIćE JAVNO DOSTUPNI U ROKU OD PET RADNIH DANA OD DANA NJIHOVOG DOSTAVLJANJA MINISTRU, VLADI ILI NARODNOJ SKUPšTINI.
IZVEšTAJI, ANALIZE I PROCENE FISKALNOG SAVETA SU DOSTUPNI JAVNOSTI PUTEM INTERNET STRANICE FISKALNOG SAVETA.
IZVEšTAJI, ANALIZE I PROCENE FISKALNOG SAVETA PREMA POTREBI SE OBJAVLJUJU U „SLUžBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE“, KAO I NA INTERNET STRANICI NARODNE SKUPšTINE, VLADE, MINISTARSTVA FINANSIJA, ILI ODGOVARAJUćE JEDINICE LOKALNE VLASTI.
OBAVEZA DOSTAVLJANJA INFORMACIJA FISKALNOM SAVETU
ČLAN 92I
FISKALNI SAVET IMA OVLAšćENJE DA ZAHTEVA OD MINISTARA DA MU DOSTAVE ODGOVARAJUćE EKONOMSKE I FISKALNE PROGNOZE I ANALIZE KOJE MOGU BITI POTREBNE FISKALNOM SAVETU KAKO BI IZVRšIO SVOJE NADLEžNOSTI I FUNKCIJE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
PORED TOGA, FISKALNI SAVET MOžE ZAHTEVATI OD MINISTRA DA IZRADI I DOSTAVI FISKALNOM SAVETU FISKALNE PROJEKCIJE ZASNOVANE NA ALTERNATIVNIM PRETPOSTAVKAMA I SCENARIJIMA.
FISKALNI SAVET IMA OVLAšćENJE DA ZAHTEVA INFORMACIJE OD SVIH SUBJEKATA U JAVNOM SEKTORU, UKLJUčUJUćI JAVNA PREDUZEćA, AKO JE TAKVA INFORMACIJA OD SUšTINSKE VAžNOSTI ZA RAD FISKALNOG SAVETA.
AKO NE DOBIJE TRAžENE INFORMACIJE KOJE SU OD SUšTINSKE VAžNOSTI ZA RAD FISKALNOG SAVETA, PREDSEDNIK FISKALNOG SAVETA O TOME OBAVEšTAVA NARODNU SKUPšTINU.
ORGANIZACIJA I SASTAV
ČLAN 92J
PREDSEDNIK FISKALNOG SAVETA:
1) PREDSEDAVA FISKALNIM SAVETOM;
2) SAZIVA SASTANKE FISKALNOG SAVETA I UTVRđUJE DNEVNI RED ISTIH;
3) PREDSTAVLJA FISKALNI SAVET;
4) ODOBRAVA OBJAVLJIVANJE PROCENA O PREDLOZIMA ZAKONA;
5) RUKOVODI FISKALNIM SAVETOM KAO DRžAVNIM ORGANOM;
6) ODGOVARA NARODNOJ SKUPšTINI ZA POUZDANOST PROCENA KOJE BUDE IZRAđIVAO FISKALNI SAVET.
PREDSEDNIK FISKALNOG SAVETA DONOSI POSLOVNIK O RADU KOJIM SE BLIžE UREđUJE NAčIN I POSTUPAK PO KOME FISKALNI SAVET VRšI SVOJU NADLEžNOST, ODLUčIVANJE I DRUGA PITANJA UTVRđENA OVIM ZAKONOM KOJA SU OD ZNAčAJA ZA RAD FISKALNOG SAVETA, UZ PRETHODNU SAGLASNOST NARODNE SKUPšTINE.
ČLAN 92K
FISKALNI SAVET IMA STRUčNU SLUžBU SA SPECIJALNIM SAVETNICIMA I PRATEćU SLUžBU.
RUKOVODIOCE SLUžBI IZ STAVA 1. OVOG čLANA IMENUJE PREDSEDNIK FISKALNOG SAVETA NA PERIOD OD šEST GODINA.
NAčIN OBAVLJANJA POSLOVA, ORGANIZACIONA STRUKTURA SLUžBI I SISTEMATIZACIJA RADNIH MESTA BLIžE SE UREđUJU AKTOM FISKALNOG SAVETA.
ČLAN 92L
STRUčNOM SLUžBOM SA SPECIJALNIM SAVETNICIMA RUKOVODI VRHOVNI SPECIJALNI SAVETNIK.
ZA VRHOVNOG SPECIJALNOG SAVETNIKA MOžE BITI IMENOVANO LICE KOJE JE DRžAVLJANIN REPUBLIKE SRBIJE, KOJE ISPUNJAVA OPšTE USLOVE ZA RAD U DRžAVNIM ORGANIMA, KOJE POSEDUJE DOKTORAT IZ OBLASTI EKONOMSKIH NAUKA, IMA OBJAVLJENE NAUčNE RADOVE IZ OBLASTI MAKROEKONOMIJE, FISKALNE POLITIKE, JAVNIH FINANSIJA, RAčUNOVODSTVA ILI NEKE DRUGE SRODNE NAUčNE OBLASTI I NAJMANJE PET GODINA RADNOG ISKUSTVA.
ČLAN 92LJ
POSLOVE SPECIJALNOG SAVETNIKA OBAVLJA LICE KOJE JE DRžAVLJANIN REPUBLIKE SRBIJE, KOJE NE VRšI JAVNU FUNKCIJU, NIJE OSUđIVANO I KOJE IMA:
1) ODGOVARAJUćU FAKULTETSKU DIPLOMU IZ OBLASTI EKONOMIJE, FINANSIJA, RAčUNOVODSTVA ILI NEKE DRUGE RELEVANTNE OBLASTI;
2) IZVANREDNO TEORIJSKO I PRAKTIčNO ZNANJE O BUDžETSKIM I FINANSIJSKIM PITANJIMA;
3) NAJMANJE PET GODINA RADNOG ISKUSTVA U OBLASTI EKONOMIJE, FINANSIJA, RAčUNOVODSTVA ILI DRUGOJ RELEVANTNOJ OBLASTI.
SPECIJALNI SAVETNIK NE MOžE OBAVLJATI DRUGE PLAćENE POSLOVE, OSIM NAUčNOG, OBRAZOVNOG, UMETNIčKOG, KNJIžEVNO-SAVETODAVNOG, UREDNIčKOG ILI NEKOG DRUGOG INTELEKTUALNOG RADA U SKLADU SA ZAKONOM.
ČLAN 92M
FISKALNI SAVET MOžE ANGAžOVATI SPOLJNE STRUčNJAKE, RADI OBAVLJANJA ODREđENIH POSLOVA IZ SVOJE NADLEžNOSTI.
SPOLJNI STRUčNJAK MORA DA IMA ODGOVARAJUćE STRUčNO ZNANJE I ISKUSTVO.
SPOLJNI STRUčNJAK MOžE BITI FIZIčKO ILI PRAVNO LICE.
ZA SPOLJNOG STRUčNJAKA MOžE BITI ANGAžOVAN I STRANI DRžAVLJANIN, KOJI JE PRIZNATI STRUčNJAK U OBLASTI OD ZNAčAJA ZA IZVRšAVANJE POSLOVA IZ NADLEžNOSTI FISKALNOG SAVETNIKA.
SVA RADNA DOKUMENTACIJA, KOJU IZRADI SPOLJNI STRUčNJAK, NA RASPOLAGANJU JE I PRIPADA FISKALNOM SAVETU.
ČLAN 92N
PRATEćOM SLUžBOM RUKOVODI SEKRETAR.
ZA SEKRETARA MOžE BITI IMENOVANO LICE KOJE ISPUNJAVA OPšTE USLOVE ZA RAD U DRžAVNIM ORGANIMA, KOJE JE DIPLOMIRANI PRAVNIK ILI DIPLOMIRANI EKONOMISTA, KOJE IMA POLOžEN DRžAVNI STRUčNI ISPIT I NAJMANJE DEVET GODINA RADNOG ISKUSTVA U STRUCI.
RADNOPRAVNI POLOžAJ
ČLAN 92NJ
PREDSEDNIK FISKALNOG SAVETA IMA PRAVO NA OSNOVNU PLATU U VISINI OSNOVNE PLATE SPECIJALNOG SAVETNIKA, UVEćANE ZA 30 PROCENATA.
ČLANOVI FISKALNOG SAVETA IMAJU PRAVO NA OSNOVNU PLATU U VISINI OD 90 PROCENATA OD OSNOVNE PLATE PREDSEDNIKA FISKALNOG SAVETA.
U POGLEDU DRUGIH PRAVA, DUžNOSTI I ODGOVORNOSTI čLANOVA FISKALNOG SAVETA, SHODNO SE PRIMENJUJU ODREDBE PROPISA KOJIMA SU UREđENA PRAVA IZABRANIH LICA.
ČLAN 92O
VRHOVNI SPECIJALNI SAVETNIK IMA PRAVO NA OSNOVNU PLATU U VISINI OD 90 PROCENATA PLATE KOJA JE ODREđENA ZA čLANOVE FISKALNOG SAVETA.
U POGLEDU DRUGIH PRIMANJA I PRAVA VRHOVNOG SPECIJALNOG SAVETNIKA PRIMENJUJU SE ODREDBE ZAKONA KOJE UREđUJU OVA PRAVA ZA DRžAVNE SLUžBENIKE NA POLOžAJU, OSIM AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUKčIJE PROPISANO.
ČLAN 92P
SEKRETAR FISKALNOG SAVETA IMA PRAVO NA OSNOVNU PLATU U VISINI PLATE SEKRETARA MINISTARSTVA.
U POGLEDU DRUGIH PRIMANJA I PRAVA SEKRETARA PRIMENJUJU SE ODREDBE ZAKONA KOJE UREđUJU OVA PRAVA ZA DRžAVNE SLUžBENIKE NA POLOžAJU, OSIM AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUKčIJE PROPISANO.
ČLAN 92R
BROJ SPECIJALNIH SAVETNIKA ODREđUJE SE AKTOM FISKALNOG SAVETA, UZ PRETHODNU SAGLASNOST ADMINISTRATIVNOG ODBORA NARODNE SKUPšTINE.
SPECIJALNI SAVETNIK MOžE BITI U RADNOM ODNOSU NA NEODREđENO ILI ODREđENO VREME.
SPECIJALNI SAVETNIK IMA PRAVO NA OSNOVNU PLATU KOJA SE ODREđUJE MNOžENJEM OSNOVICE ZA OBRAčUN I ISPLATU PLATE I KOEFICIJENTA KOJI PRIPADA DRžAVNOM SLUžBENIKU U PRVOJ GRUPI POLOžAJA – 9,00.
OSNOVICA ZA OBRAčUN I ISPLATU PLATE IZ STAVA 5. OVOG čLANA UTVRđUJE SE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREđUJU PLATE DRžAVNIH SLUžBENIKA I NAMEšTENIKA.
ČLAN 92S
LICE KOJE RADI U SLUžBI FISKALNOG SAVETA IMA RADNOPRAVNI POLOžAJ DRžAVNOG SLUžBENIKA NA IZVRšILAčKOM RADNOM MESTU ILI NAMEšTENIKA, OSIM AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUKčIJE PROPISANO.
ODLUKU O ZASNIVANJU I PRESTANKU RADNOG ODNOSA U FISKALNOM SAVETU DONOSI PREDSEDNIK FISKALNOG SAVETA.
ODLUKA IZ STAVA 2. OVOG čLANA JE KONAčNA.
LICE KOJE RADI U SLUžBAMA FISKALNOG SAVETA, OSIM SPECIJALNIH SAVETNIKA, IMA PRAVO NA PLATU, KOJA IZNOSI ONOLIKO KOLIKO IZNOSI PLATA PO PROPISIMA KOJIMA SE UTVRđUJU PLATE DRžAVNIH SLUžBENIKA I NAMEšTENIKA.
ČLAN 92T
OSNOVNA PLATA ODREđENA čLANOM 92NJ ST. 1. I 2, čLANOM 92O STAV 1. I čLANOM 92R STAV 3. MOžE SE, USLED POSEBNIH SLOžENOSTI U RADU U FISKALNOM SAVETU, UVEćATI ZA DODATAK KOJI IZNOSI DO 30 PROCENATA.
KRITERIJUME I VISINU DODATKA UTVRđUJE PREDSEDNIK FISKALNOG SAVETA.
SREDSTVA ZA RAD
ČLAN 92ć
SREDSTVA ZA RAD FISKALNOG SAVETA I NJEGOVIH STRUčNIH SLUžBI OBEZBEđUJU SE U BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE.
ČLANOVI FISKALNOG SAVETA NA PREDLOG SEKRETARA UTVRđUJU PREDLOG FINANSIJSKOG PLANA FISKALNOG SAVETA, I DOSTAVLJAJU GA NADLEžNOM RADNOM TELU NARODNE SKUPšTINE NA SAGLASNOST.
PO DOBIJENOJ SAGLASNOSTI OD NADLEžNOG RADNOG TELA NARODNE SKUPšTINE, FISKALNI SAVET DOSTAVLJA PREDLOG FINANSIJSKOG PLANA MINISTARSTVU.
POSLOVNI PROSTOR, OPREMU I SREDSTVA NEOPHODNA ZA RAD FISKALNOG SAVETA OBEZBEđUJE VLADA.
REVIZIJU FINANSIJSKOG POSLOVANJA FISKALNOG SAVETA VRšIćE DRžAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA.
IX. TREZOR
Dužnosti i odgovornosti trezora Republike Srbije
Član 93.
Uprava za trezor obavlja:
1) finansijsko planiranje, koje obuhvata:
(1) projekcije i praćenje priliva sredstava na sistem konsolidovanog računa trezora i na konsolidovani račun trezora Republike Srbije i praćenje utroška sredstava po podnetim zahtevima za izvršavanje rashoda;
(2) definisanje tromesečnih i mesečnih kvota preuzetih obaveza i plaćanja;
2) upravljanje gotovinskim sredstvima Republike Srbije, koje obuhvata:
(1) upravljanje konsolidovanim računom trezora Republike Srbije na koji se uplaćuju svi prihodi i na teret kojeg se vrše sva plaćanja iz budžeta, koji se odnose na otvaranje i kontrolu bankarskih računa i podračuna i upravljanje bankarskim odnosima;
(2) izvršenje budžeta i priprema izveštaja o izvršavanju budžeta;
(3) upravljanje likvidnošću;
(4) razradu postupaka za naplatu primanja preko bankarskog sistema;
(5) upravljanje finansijskim sredstvima;
3) kontrolu rashoda, koja obuhvata predlaganje postupaka odobravanja preuzimanja obaveza i odobravanje plaćanja na teret budžetskih sredstava;
1) FINANSIJSKO PLANIRANJE, KOJE OBUHVATA:
(1) PROJEKCIJE PRILIVA I ODLIVA BUDžETA REPUBLIKE SRBIJE U TOKU BUDžETSKE GODINE NA KVARTALNOM, MESEčNOM I DNEVNOM NIVOU;
(2) DEFINISANJE LIMITA PLAćANJA;
(3) PROJEKTOVANJE POTREBNIH IZNOSA NOVčANIH SREDSTAVA NA KVARTALNOM I MESEčNOM NIVOU RADI FINANSIRANJA DEFICITA I OTPLATE DOSPELIH DUGOVA I PLANIRANJE ODRžANJA ADEKVATNOG NIVOA LIKVIDNOSTI TOKOM BUDžETSKE GODINE;
2) UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM SREDSTVIMA REPUBLIKE SRBIJE, KOJE OBUHVATA:
(1) UPRAVLJANJE LIKVIDNOšćU PUTEM UPRAVLJANJA NOVčANIM SREDSTVIMA NA KONSOLIDOVANOM RAčUNU TREZORA REPUBLIKE SRBIJE I DEVIZNIM SREDSTVIMA REPUBLIKE SRBIJE;
(2) IZVRšENJE BUDžETA I PRIPREMA PERIODIčNIH IZVEšTAJA O IZVRšAVANJU BUDžETA;
(3) PLASIRANJE SLOBODNIH NOVčANIH SREDSTAVA;
(4) SMANJENJE IZLOžENOSTI FINANSIJSKIM RIZICIMA KROZ UPOTREBU FINANSIJSKIH DERIVATA;
(5) RAZRADU POSTUPAKA ZA NAPLATU PRIMANJA PREKO BANKARSKOG SISTEMA;
(6) UPRAVLJANJE OSTALIM FINANSIJSKIM SREDSTVIMA (AKCIJAMA, OBVEZNICAMA, POTRAžIVANJIMA ITD.) I FINANSIJSKIM DERIVATIMA;
3) KONTROLU RASHODA, KOJA OBUHVATA ODOBRAVANJE PLAćANJA DO VISINE UTVRđENIH APROPRIJACIJA;
4) izveštavanje o izvršenju programskog dela budžeta;
5) budžetsko računovodstvo i izveštavanje, koje obuhvata:
(1) računovodstvene poslove za obradu plaćanja i evidentiranje primanja, vođenje dnevnika, glavne knjige i određenih pomoćnih knjiga za sve prihode i rashode po korisnicima budžetskih sredstava i međunarodne donacije i druge vidove pomoći;
(2) finansijsko izveštavanje;
(3) pripremu akata kojima se reguliše računovodstvena metodologija, uključujući sistem budžetskih klasifikacija, pravila budžetskog računovodstva i izradu zahteva u pogledu internog i eksternog izveštavanja;
6) uspostavljanje informacione osnove sistema izvršenja budžeta, koji obuhvata korisnike sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti i upravljanje tim sistemom;
6) USPOSTAVLJANJE I ODRžAVANJE INFORMACIONOG SISTEMA ZA UPRAVLJANJE JAVNIM FINANSIJAMA REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO LOKALNE VLASTI I UPRAVLJANJE TIM SISTEMOM;
7) poslove u vezi javnih plaćanja koji obuhvataju vođenje evidencija i obavljanje poslova u okviru sistema konsolidovanog računa trezora, i to:
(1) vođenje spiska korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora i druge registre utvrđene posebnim propisima;
(2) otvaranje i vođenje evidencija o računima za uplatu javnih prihoda;
(3) raspoređivanje uplaćenih javnih prihoda na odgovarajuće podračune različitih nivoa vlasti, u skladu sa zakonom;
(4) vođenje podračuna korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;
(5) vođenje drugih računa, u skladu sa zakonom i drugim propisima;
(6) prijem, kontrola i obrada naloga za plaćanja korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;
(7) kontrola izvršenja aproprijacija primenom sistema izvršenja budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti;
(8) izdavanje naloga za plaćanja na teret podračuna korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, na osnovu zakona i dobijenih ovlašćenja, na osnovu sudskih i drugih izvršnih naslova, ispravke grešaka i naplata usluga;
(9) obavljanje gotovinskih isplata korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;
(10) prijem gotovinskih uplata fizičkih lica na ime izmirivanja obaveza po osnovu javnih prihoda;
(11) prijem, kontrola i obrada godišnjih izveštaja korisnika sredstava, u skladu sa zakonom i drugim propisima;
(12) vođenje fiskalne statistike, u skladu sa propisom koji donosi ministar;
(13) praćenje likvidnosti korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora i davanje podataka o tome, saglasno važećim propisima;
8) centralizovanu obradu ličnih primanja zaposlenih kod korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, koja obuhvata:
(1) obradu zarada, naknada zarada i ostalih ličnih primanja zaposlenih;
(2) održavanje i čuvanje baze podataka o zaposlenima koji se odnose na njihova lična primanja;
9) druge poslove iz nadležnosti Ministarstva, koje odredi ministar.
Pružanje drugih finansijskih usluga
Član 100.
Uprava za trezor naplaćuje naknadu za usluge izvršenih javnih plaćanja iz nadležnosti ministarstva, odnosno Uprave za trezor i može pružati druge finansijske usluge i obavljati druge poslove u skladu sa ugovorom, po osnovu kojih stiče prihod.
Visinu naknade za vršenje usluga iz stava 1. ovog člana, utvrđuje Vlada, na predlog ministra.
Sredstva ostvarena od naknade za usluge izvršenih javnih plaćanja koriste se za rad Ministarstva i uprava u sastavu Ministarstva prema programu i dinamici korišćenja koji donosi ministar u skladu sa zakonom.
Program iz stava 3. ovog člana, sadrži, pre svega, plan za korišćenje sredstava za stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih, stimulativno nagrađivanje zaposlenih, projektovanje, izgradnju i održavanje informacionog sistema, nabavku opreme za rad, izgradnju i kupovinu poslovnog prostora.
Neutrošena sredstva iz stava 3. ovog člana, najkasnije po isteku budžetske godine, vraćaju se u budžet.
Prekršaji
Član 103.
Novčanom kaznom od 5.000 do 1.000.000 dinara kazniće se odgovorno lice korisnika budžetskih sredstava, odgovorno lice u organizaciji za obavezno socijalno osiguranje ili drugo odgovorno lice, za sledeće prekršaje:
1) ukoliko stvori obaveze ili na teret računa budžeta odobri plaćanje rashoda koji nije predviđen u budžetu;
2) ako ne poštuje odredbe čl. 30, 37, 38, 40, 41, člana 42. stav 6. i člana 50. 41. I čLANA 42. STAV 6. ovog zakona u postupku pripreme i usvajanja budžeta;
3) ako predlog budžeta i završnog računa i izveštaji koji se dostavljaju Narodnoj skupštini, odnosno lokalnoj skupštini ne sadrže delove iz čl. 28. i 79. ovog zakona;
4) ako ne poštuje odredbe čl. 49-61, člana 71. i 72. stav 1. ovog zakona u postupku izvršenja budžeta;
5) ako odloži naplatu dospelog potraživanja ili odobri naplatu u ratama potraživanja, bez prethodno dobijene saglasnosti nadležnog organa;
6) ako ne poštuje odredbe člana 10. st. 8. i 9. i čl. 74–79. čL. 74-79A ovog zakona;
7) ako ne otkloni propuste na koje je ukazano u nalazu budžetske inspekcije, odnosno službe za budžetsku inspekciju autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave ili ih ne ispravi blagovremeno;
8) ako ne izvrši konačno rešenje iz člana 87. ovog zakona;
9) ako ne postupi po odredbi člana 102. ovog zakona.
Član 110.
Aktom ministra utvrdiće se rok do koga se mogu vršiti plaćanja sa podračuna korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje sa kojih se na dan stupanja na snagu ovog zakona vrše plaćanja.
KORISNICI IZ STAVA 1. OVOG čLANA, DO ROKA UTVRđENOG AKTOM MINISTRA, VODE SVOJE RAčUNOVODSTVENE EVIDENCIJE I IZRAđUJU PROPISANE FINANSIJSKE IZVEšTAJE, A TRANSAKCIJE I POSLOVNI DOGAđAJI SE NE EVIDENTIRAJU U GLAVNOJ KNJIZI TREZORA.
Član 112.
Odredbe ovog zakona, koje se odnose na programski deo budžeta, primenjivaće se postupnim uvođenjem za pojedine korisnike sredstava budžeta Republike Srbije, a u celini od donošenja zakona o budžetu Republike Srbije i odluka o budžetima lokalne vlasti za 2015. godinu.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na srednjoročni plan javnih investicija primenjivaće se počev od postupka izrade budžeta za 2011. godinu.
Odredbe ovog zakona, u delu koji se odnosi na pripremu srednjoročnih planova, primenjuju se u postupku pripreme i donošenja zakona o budžetu Republike Srbije za sva ministarstva za 2011. godinu, a postupnim uvođenjem za ostale korisnike budžetskih sredstava.
ČLAN 41.
U čL. 30, 32, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 42, 45. I 109. I NASLOVU IZNAD čLANA 45, REč: „MEMORANDUM“ U DATOM PADEžU ZAMENJUJE SE REčIMA: „IZVEšTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI“ U ODGOVARAJUćEM PADEžU.
ČLAN 42.
ČLANOVE FISKALNOG SAVETA PREDLAGAčI ćE PREDLOžITI NARODNOJ SKUPšTINI U ROKU OD 60 DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.
FISKALNI SAVET DONEćE POSLOVNIK O SVOM RADU U ROKU OD 30 DANA OD DANA SAZIVANJA PRVE SEDNICE SAVETA.
VLADA JE DUžNA DA U ROKU OD 60 DANA OD DANA IZBORA PREDSEDNIKA I čLANOVA FISKALNOG SAVETA OBEZBEDI USLOVE ZA NJEGOV RAD.
ČLAN 43.
ODREDBE čLANA 2. STAV 1, STAV 3, U DELU KOJI SE ODNOSI NA IZVEšTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI (NOVE TAč. 25I) I 25K)), ST. 5. I 7, čLANA 4, čLANA 15, U DELU KOJI SE ODNOSI NA IZVEšTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI (NOVI čL. 27V, 27G, 27D, 27đ I 27I) I čL. 16, 17, 18, 28, 40. I 41. OVOG ZAKONA, PRIMENJIVAćE SE OD 1. JANUARA 2011. GODINE.
ODREDBE čLANA 29. OVOG ZAKONA PRIMENJIVAćE SE OD 1. JANUARA 2012. GODINE.
ODREDBE OVOG ZAKONA KOJIMA SE UTVRđUJE NADLEžNOST FISKALNOG SAVETA, U DELU KOJI SE ODNOSI NA IZVEšTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI, PRIPREMU BUDžETA I ZAVRšNOG RAčUNA BUDžETA, KAO I NA PRIPREMU I DOSTAVLJANJE MIšLJENJA, ANALIZA, PROCENA I DRUGIH AKATA NADLEžNIM ORGANIMA, PRIMENJIVAćE SE OD 1. JANUARA 2011. GODINE.
PODZAKONSKI AKT IZ čLANA 30. OVOG ZAKONA DONEćE SE U ROKU OD 60 DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA, PODZAKONSKI AKTI IZ čL. 4, 5, 32, 33. I 34. OVOG ZAKONA DONEćE SE U ROKU OD šEST MESECI OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA, A PODZAKONSKI AKT IZ čLANA 29. OVOG ZAKONA DONEćE SE DO 31. DECEMBRA 2011. GODINE.
ČLAN 44.
ODREDBE PROPISA I DRUGIH OPšTIH AKATA KOJI SU STUPILI NA SNAGU PRE STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA, U DELU KOJI SE ODNOSI NA MEMORANDUM O BUDžETU I EKONOMSKOJ I FISKALNOJ POLITICI, POčEV OD 1. JANUARA 2011. GODINE, SHODNO ćE SE PRIMENJIVATI NA IZVEšTAJ O FISKALNOJ STRATEGIJI, UKOLIKO NISU U SUPROTNOSTI SA OVIM ZAKONOM.
ČLAN 45.
OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUžBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa-Vlada
Obrađivač: Ministarstvo finansija
2. Naziv propisa
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETSKOM SISTEMU
DRAFT LAW ON AMENDMENTS AND SUPPLEMENTS THE BUDGET SYSTEM LAW
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa
NASLOV VIII, POLITIKE SARADNjE, ODREDBE ČL. 89. I 92, NASLOV IX, FINANSIJSKA SARADNjA, ODREDBE ČL. 115, 116, 117. I 118. SPORAZUMA
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
PRIMENjUJE SE ROK IZ ČLANA 72. SPORAZUMA, KAO OPŠTI ROK ZA USKLAĐIVANjE PROPISA.
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
ispunjava u potpunosti
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
donošenje ovog zakona nije planirano kao aktivnost za 2010. godinu u podgrupi 3.33. Finansijske i budžetske odredbe i podgrupi 3.32.2. Interna finansijska kontrola u javnom sektoru
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Predložena rešenja nisu predmet regulisanja primarnih izvora prava EU
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
Predložena rešenja nisu predmet regulisanja sekundarnih izvora prava EU
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
NE
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
/
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
/
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
/