PREDLOG ZAKONA
O OBELEŽAVANjU DANA ŽALOSTI
NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE
Uvodna odredba
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se uslovi i način obeležavanja dana žalosti na teritoriji Republike Srbije, obaveze državnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnih ustanova i javnih preduzeća koje oni osnivaju, organizacija kojima je zakonom povereno vršenje poslova državne uprave kao upravnih ovlašćenja (u daljem tekstu: organi i organizacije), obaveze drugih pravnih i fizičkih lica, kao i sankcije za nepoštovanje utvrđenih obaveza u pogledu obeležavanja dana žalosti.
Proglašenje dana žalosti
Član 2.
Dan žalosti proglašava se posle naročito teške nesreće koja prouzrokuje smrt ljudi, ranjavanje, teško oštećenje zdravlja ljudi, ili u slučaju smrti visokih državnih funkcionera.
Dan žalosti može se proglasiti u slučaju smrti ličnosti koja je imala visoke zasluge za zemlju, kao i povodom nekog tragičnog događaja, kad Vlada tako proceni.
Odluku o proglašenju i trajanju dana žalosti donosi Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada).
Odlukom o proglašenju i trajanju dana žalosti može se obrazovati odbor za organizovano obeležavanje dana žalosti.
Trajanje dana žalosti
Član 3.
Dan žalosti traje onoliko dugo koliko se odredi odlukom o proglašenju i trajanju dana žalosti, ali ne može trajati duže od tri dana.
Ako odlukom nije drugačije određeno, dan žalosti otpočinje u 0.00 sati dana koji je određen za dan žalosti, a završava se u 24.00 sata dana koji je određen za poslednji dan dana žalosti.
Način obeležavanja dana žalosti
1) Spuštanje zastave na pola koplja
Član 4.
Organi i organizacije, kao i druga pravna lica koja ističu zastavu, dužna su da u vreme dana žalosti zastavu Republike Srbije spuste na polovinu jarbola, odnosno koplja, uz odgovarajuće osvetljenje noću.
2) Odavanje pošte minutom ćutanja
Član 5.
Svaki poslodavac dužan je da na dan žalosti omogući zaposlenima da u isto vreme, minutom ćutanja, odaju poštu nastradalim ljudima u nesreći zbog koje je dan žalosti proglašen.
3) Medijsko informisanje i komemoracija
Član 6.
Radiodifuzne, televizijske i druge medijske organizacije za informisanje javnosti na teritoriji Republike Srbije, dužne su da u svojim programima, uključujući i emisije namenjene inostranstvu, na dan proglašenja dana žalosti:
1) emituju odluku o proglašenju dana žalosti i o programu njegovog obeležavanja koju donosi nadležni organ Republike Srbije ili telo koje on odredi;
2) obaveste javnost o komemorativnim skupovima koje povodom dana žalosti organizuju nadležni organi Republike Srbije ili tela koja ona odrede;
3) obustavljaju emitovanje humorističkih, zabavnih, folklornih i drugih emisija narodne i zabavne muzike i emituju prikladnu muziku, prikladne obrazovne emisije, komentare i druge govorne emisije povodom dana žalosti;
4) odgovorna lica radija i TV stanica obavezna su da usklade detaljnu programsku šemu u vreme dana žalosti;
5) sve radio i TV stanice dužne su da čuvaju zvučni i video zapis emitovanog programa u vreme dana žalosti i da ga na zahtev nadležnog organa dostave na uvid.
Novinsko-izdavačke organizacije koje izdaju dnevne novine dužne su da na dan žalosti svoje listove odštampaju u crnoj boji, navodeći na prvoj strani odluku o proglašenju dana žalosti i proglašenju njegovog obeležavanja.
4) Obeležavanje dana žalosti u obrazovnim ustanovama
Član 7.
U obrazovnim ustanovama dan žalosti obeležava se minutom ćutanja na prvom času nastave, a program nastave muzičkog obrazovanja prilagođava se danu žalosti.
5) Obeležavanje dana žalosti u ustanovama kulture
Član 8.
Muzeji, pozorišta, bioskopi, organizacije koje imaju muzičko-scenske programe, arhive i druge ustanove u oblasti kulture obavezni su da svoje programe prilagode danu žalosti.
6) Obeležavanje dana žalosti na sportskim manifestacijama
Član 9.
Dan žalosti u sportskim halama, na stadionima i igralištima obeležava se spuštanjem na pola jarbola ili na pola koplja zastave Republike Srbije i zastava sportskih klubova, a ako je reč o sportskim susretima međunarodnog značaja onda i spuštanjem zastava međunarodnih sportskih organizacija na pola jarbola ili na pola koplja.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, pre početka sportske manifestacije, sudija zviždukom pištaljke označava početak i završetak odavanja pošte minutom ćutanja, i prikladnih poruka kojima se odaje pošta nastradalim u nesreći zbog koje je proglašen dan žalosti.
Igrači, rezervni igrači, treneri, sudije i svi ostali učesnici sportske manifestacije, kao i prisutni gledaoci (osim nepokretnih invalida), dužni su da pri odavanju pošte minutom ćutanja ustanu i da dostojanstveno obeleže odavanje pošte nastradalima u nesreći zbog koje je proglašen dan žalosti.
7) Zabrana izvođenja ili emitovanja narodne i zabavne muzike,
odnosno programa zabavnog karaktera
Član 10.
Za vreme dana žalosti pravnim licima i preduzetnicima koji se bave ugostiteljskom, turističkom i sličnom delatnošću, kao i fizičkim licima, nije dopušteno emitovanje narodne i zabavne muzike niti programa zabavnog karaktera na javnim mestima.
Nadzor nad primenom zakona
Član 11.
Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona obavlja:
1) Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, kad je reč o državnim organima i organizacijama Republike Srbije, javnim ustanovama i javnim preduzećima čiji je osnivač Republika, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i drugim pravnim i fizičkim licima, izuzev čl. 6, 7, 8. i 9. ovog zakona;
2) Ministarstvo kulture, kad je reč o pravnim licima iz čl. 6. i 8. ovog zakona.
3) Ministarstvo prosvete i sporta, kad je reč o pravnim licima iz čl. 7. i 9. ovog zakona.
Član 12.
Kada nadležni organ utvrdi da se organi i organizacije iz člana 1. ovog zakona ne pridržavaju utvrđenih obaveza u obeležavanju dana žalosti, upozoriće taj organ i organizaciju i zahtevati otklanjanje uočenih nedostataka i pokrenuće prekršajni postupak pred nadležnim organom za prekršaje.
Kaznene odredbe
Prekršaji
Član 13.
Novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj:
1) pravno lice koji na dan žalosti ne istakne zastavu Republike Srbije na pola jarbola, odnosno na pola koplja, uz odgovarajuće osvetljenje noću (član 4. ovog zakona);
2) pravno lice koji ne omogući zaposlenima da minutom ćutanja odaju poštu nastradalima (član 5. ovog zakona);
3) radiodifuzna, televizijska ili druga medijska organizacija za informisanje javnosti koja se ne pridržava odredaba člana 6. stav 1. ovog zakona;
4) novinsko-izdavačka organizacija ako se ne pridržava odredaba člana 6. stav 2. ovog zakona;
5) obrazovna ustanova ako ne obeleži dan žalosti (član 7. ovog zakona);
6) ustanove u oblasti kulture ako ne prilagode svoj program danu žalosti (član 8. ovog zakona);
7) sportska organizacija koja organizuje sportsku manifestaci-ju, ako se ne pridržava odredaba člana 9. ovog zakona;
8) pravna lica koji se bave ugostiteljskom, turističkom i sličnom delatnošću ako se ne pridržavaju odredbe člana 10. ovog zakona.
Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara kazniće se odgovorno lice u pravnom licu za prekršaj iz stava 1. ovog člana.
Novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara kazniće se odgovorno lice u državnom organu i organizaciji, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, za prekršaj iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se preduzetnik za prekršaj iz stava 1. tač. 2) i 8) ovog člana.
Član 14.
Novčanom kaznom od 2.000 do 10.000 dinara, kazniće se za prekršaj fizičko lice koje na javnom mestu, namerno povredi obavezu obeležavanja dana žalosti (član 10. ovog zakona).
Primena zakona u slučaju proglašenja dana žalosti od strane
nadležnog organa državne zajednice
Član 15.
Odredbe ovog zakona, koje se odnose na način obeležavanja dana žalosti, prava i obaveze organa i organizacija i drugih pravnih i fizičkih lica, primenjivaće se i kada nadležni organ državne zajednice Srbija i Crna Gora proglasi dan žalosti.
Stupanje na snagu
Član 16.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije».
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. Ustavni osnov
Ustavni osnov za donošenje Zakona o obeležavanju dana žalosti na teritoriji Republike Srbije sadržan je u odredbi člana 72. stav 1 tačka 12. kojom je predviđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje pored ostalog i druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu sa Ustavom.
II. Razlozi za donošenje zakona
Naročito teške nesreće koje prouzrokuju smrt ljudi, ranjavanje i druga teške oštećenja zdravlja, smrt najviših državnih funkcionera ili ljudi čije je naučno, umetničko ili drugo dostignuće obeležilo epohu ili doprinelo razvoju društva i slično, u praksi dovode do različitog postupanja državnih organa i organizacija, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnih ustanova i javnih preduzeća koje oni osnivaju, kao i drugih pravnih i fizičkih lica.
Osnovni razlog za donošenje Zakona o obeležavanju dana žalosti na teritoriji Republike Srbije je namera da se na jedinstven i primeren način obeleže naročito teške nesreće i to sa posebnim osvrtom na obeležavanje dana žalosti u medijima, obrazovnim ustanovama, ustanovama kulture i na sportskim manifestacijama.
III. Obrazloženje pojedinih rešenja
Uvodnom odredbom utvrđuje se predmet Zakona kao i lica na koja se Zakon primenjuje a to su državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne ustanove i javna preduzeća kojima je zakonom povereno vršenje poslova državne uprave, kao upravnih ovlašćenja, kao i druga pravna i fizička lica.
Članom 2. Predloga zakona nabrojani su slučajevi kada se proglašava dan žalosti, s tim da je ostavljena mogućnost da i drugi tragični događaji budu razlog za donošenje odluke o proglašenju dana žalosti. Istim članom utvrđena je i nadležnost Vlade za donošenje odluke o proglašenju dana žalosti.
Sporno je bilo pitanje ko treba da proglasi dan žalosti: predsednik Republike, Narodna skupština ili Vlada. Polazeći od odredaba Ustava Republike Srbije, kao najracionalnije rešenje predloženo je da Vlada Republike Srbije svojom odlukom proglašava dan žalosti na teritoriji Republike Srbije, određuje vreme trajanja dana žalosti kao i njegov početak i završetak.
Članom 3. Predloga zakona uređena je dužina trajanja dana žalosti kao i njegov početak i završetak. Predviđeno je da dan žalosti ne može trajati duže od tri dana.
Čl. 4,5,6,7,8,9,10. i 11. bliže uređuju način obeležavanja dana žalosti na teritoriji Republike.
Pošlo se od toga da se dan žalosti, u različitim sredinama, obeležava na različite adekvatne načine. Predlogom zakona predviđeno je da su državni organi i organizacije, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave kao i druge organizacije javne uprave obavezne da u dane žalosti istaknu zastavu na pola koplja odnosno pola jarbola a poslodavac je dužan da zaposlenima omogući da minutom ćutanja odaju poštu nastradalima (čl. 4. i 5).
Utvrđene su obaveze elektronskih i štampanih medija da svoje programske šeme prilagode situaciji nastaloj povodom proglašenja dana žalosti. Takođe su i sve obrazovne ustanove u obavezi da dan žalosti obeleže na prvom času nastave minutom ćutanja i da svoje programe prilagode situaciji. Ustanove iz oblasti kulture svoje programe prilagođavaju situaciji koja nastaje proglašenjem dana žalosti (čl. 6, 7. i 8).
Obeležavanje dana žalosti na sportskim manifestacijama podrazumeva spuštanje zastave na pola koplja odnosno pola jarbola, kao i odavanje pošte minutom ćutanja pre početka sportskog nadmetanja (član 9).
Zabrana emitovanja ili izvođenja programa zabavnog karaktera u dane žalosti predviđena je i za pravna lica i preduzetnike koje se bave ugostiteljskom, turističkom i drugom sličnom delatnošću, kao i fizičkim licima (član 10).
S obzirom da se odredbe zakona odnose na širok krug pravnih lica i nadzor nad sprovođenjem zakona podeljen je, prema nadležnostima, između Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva kulture i Ministarstva prosvete i sporta (čl. 11. i 12).
U okviru kaznenih odredaba predviđena je prekršajna odgovornost kako pravnih tako i fizičkih lica za nepoštovanje odredaba Zakona (čl. 13. i 14).
Članom 15. određeno je da se odredbe ovog zakona primenjuju i u slučajevima kada nadležni organ državne zajednice Srbija i Crna Gora proglasi dan žalosti.
IV. Analiza efekata zakona
Za ovaj zakon nije potrebno izraditi analizu efekata, s obzirom da se ne stvaruju dodatne obaveze za građane i privredu.
V. Finansijska sredstva potrebna za sprovođenje zakona
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna finansijska sredstva.