Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA

ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA

Član 1.

U Zakonu o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“, br. 24/01 i 80/02), u članu 3. stav 1. tačka 4) posle reči: „autorskih prava“, dodaju se zapeta i reči: „prava srodnih autorskom pravu“.

Član 2.

U članu 7. stav 1. reči: „drugoj republici i u inostranstvu“ zamenjuju se rečima: „drugoj državi članici i u drugoj državi“.

U stavu 3. reči: „inostranstvo ili u drugu republiku“ zamenjuju se rečima: “ drugu državu članicu ili u drugu državu“.

Član 3.

U članu 9. stav 1. tačka 9) broj: „20.000“ zamenjuje se brojem: „30.000“.

U tač. 12) i 13) broj: „3.000“ zamenjuje se brojem: „4.500“.

Posle tačke 21), na čijem se kraju tačka zamenjuje tačkom i zapetom, dodaju se tač. 22) do 24), koje glase:

„22) naknada koje, u skladu sa propisima koji uređuju Vojsku Srbije i Crne Gore, nadležni državni organ isplaćuje vojnicima (na služenju vojnog roka u Vojsci i u civilnoj službi), studentima vojnih akademija, učenicima srednjih vojnih škola i slušaocima škola za rezervne vojne oficire;

23) naknada koje se, u skladu sa propisima koji uređuju unutrašnje poslove, isplaćuju učenicima srednje škole unutrašnjih poslova;

24) premija, subvencija i regresa iz budžeta Republike, kao i PDV nadoknade u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, koje se isplaćuju na poseban namenski račun otvoren kod poslovne banke, obveznicima poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno poljoprivrednicima, upisanim u registar poljoprivrednih gazdinstava, u skladu sa posebnim propisima.“.

Član 4.

U članu 12, na svim mestima, reči: „drugoj republici“, zamenjuju se rečima: „drugoj državi članici“.

Član 5.

U članu 13. dodaje se stav 2. koji glasi:

„Zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju se i ugovorena naknada i druga primanja koja se ostvaruju obavljanjem privremenih i povremenih poslova na osnovu ugovora zaključenog neposredno sa poslodavcem, kao i na osnovu ugovora zaključenog preko omladinske ili studentske zadruge, osim sa licem do navršenih 26 godina života, ako je na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg i visokog obrazovanja.“.

Član 6.

U članu 14. stav 1. reči: „člana 13.“ brišu se.

Dodaje se stav 5, koji glasi:

„Osnovica poreza na zarade utvrđena na način iz st. 2. do 4. ovog člana umanjuje se za novčana plaćanja koja zaposleni vrše poslodavcu u vezi sa ostvarenim primanjem iz stava 1. ovog člana.“.

Član 7.

Posle člana 14. dodaju se čl. 14a i 14b, koji glase:

„Član 14a

Primanjima po osnovu činjenja ili pružanja pogodnosti u smislu člana 14. stav 1. ovog zakona, smatraju se naročito:

1) korišćenje službenog vozila i drugog prevoznog sredstva u privatne svrhe;

2) korišćenje stambenih zgrada i stanova koji su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavca po osnovu zakupa ili po drugom osnovu, uz plaćanje zakupnine ili bez plaćanja zakupnine, osim rešavanja stambenih potreba zaposlenih, izabranih, imenovanih i postavljenih lica u skladu sa propisima koji uređuju stanovanje i rešavanje stambenih potreba u državnim organima i organizacijama, organima i organizacijama jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnim službama i kod drugih korisnika budžetskih sredstava.

Vrednost primanja iz stava 1. tačka 1) ovog člana mesečno, za svaki započeti kalendarski mesec korišćenja vozila, predstavlja iznos u visini 1% tržišne vrednosti službenog vozila i drugog prevoznog sredstva koje se koristi u privatne svrhe, prema podacima nadležne organizacije sa stanjem na dan 31. decembra godine koja prethodi godini u kojoj se to vozilo koristi u privatne svrhe.

Vrednost primanja iz stava 1. tačka 2) ovog člana čini iznos zakupnine prema tržišnim cenama u mestu u kome se stambena zgrada ili stan nalaze.

Kod utvrđivanja osnovice poreza po osnovu primanja iz ovog člana primenjuju se odredbe člana 14. st. 2. do 5. ovog zakona.

Član 14b

Zaradom u smislu čl. 13. i 14. ovog zakona smatraju se i premije svih vidova dobrovoljnog osiguranja, koje poslodavac plaća za zaposlene – osiguranike uključene u dobrovoljno osiguranje, u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljno osiguranje, nezavisno od toga iz kojih sredstava se ove premije plaćaju.“.

Član 8.

U članu 16. reči: „13. i 14.“ zamenjuju se rečima: „13. do 14b“.

Član 9.

Član 17. menja se i glasi:

„Član 17.

Za fizička lica – rezidente Republike koji su upućeni u inostranstvo radi obavljanja poslova za pravna lica – rezidente Republike, osnovicu poreza na zarade čini iznos zarade koju bi, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu ostvarili u Republici na istim ili sličnim poslovima.“.

Član 10.

U članu 18. stav 1. tačka 1) broj: „800“ zamenjuje se brojem: „1.200“.

Tačka 2) menja se i glasi:

„2) dnevnice za službeno putovanje u zemlji do iznosa od 1.000 dinara, odnosno dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo do iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa;“.

U tački 3) reči: „, najviše do iznosa cene za noćenje u hotelu „A“ ili „B“ kategorije“ brišu se.

U tački 4), posle reči: „automobila“ dodaju se reči: „za službeno putovanje ili u druge službene svrhe“, a broj: „1.500“ zamenjuju se brojem: „3.000“.

U tački 5) broj: „10.000“ zamenjuje se brojem: „15.000“.

Posle tačke 5), na čijem se kraju tačka zamenjuje tačkom i zapetom, dodaje se tačka 6), koja glasi:

„6) poklona deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića – do 3.000 dinara godišnje po jednom detetu.“.

Član 11.

U članu 20. reč: „SR Jugoslaviji“ i reč: „Jugoslaviji“ na oba mesta zamenjuju se rečima: „Srbiji i Crnoj Gori“, a reč: „jugoslovenski“, na svim mestima, briše se.

Član 12.

Posle člana 21. dodaje se član 21a, naslov iznad člana i član 21b, koji glase:

„Član 21a

Ne plaća se porez na zarade na premiju dobrovoljnog dodatnog penzijskog i invalidskog osiguranja, koju poslodavac obustavlja i plaća iz zarade zaposlenog – osiguranika uključenog u dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje, u skladu sa zakonom koji uređuje dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje, ukupno najviše do 3.000 dinara mesečno.

Poreska olakšica za zapošljavanje novih radnika

Član 21b

Poslodavac koji zaposli na neodređeno vreme nove radnike u periodu od 1. januara do 31. decembra 2005. godine, oslobađa se obaveze plaćanja obračunatog i obustavljenog poreza iz zarade novozaposlenog radnika, za period od godinu dana od dana zasnivanja radnog odnosa tog radnika.

Novozaposlenim radnikom u smislu stava 1. ovog člana smatra se lice sa kojim je poslodavac zaključio ugovor o radu u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose i koje je prijavio na obavezno socijalno osiguranje kod nadležnih organizacija za obavezno socijalno osiguranje, s tim što je za lica koja radni odnos ne zasnivaju prvi put obavezno da su bila prijavljena kao nezaposlena lica kod Nacionalne službe za zapošljavanje najmanje tri meseca bez prekida pre zasnivanja radnog odnosa.

Navozaposlenim licem iz stava 1. ovog člana neće se smatrati lice koje je pre zasnivanja radnog odnosa bilo zaposleno kod poslodavca koji je osnivač ili povezano lice sa poslodavcem kod koga zasniva radni odnos, nezavisno od toga da li je postojao prekid radnog odnosa.

Poresku olakšicu iz stava 1. ovog člana može ostvariti poslodavac ako se zasnivanjem radnog odnosa sa novim radnikom povećava broj radnika kod poslodavca u odnosu na broj zaposlenih na dan 1. januara 2005. godine.

Ako u toku korišćenja poreske olakšice za novozaposlene radnike, poslodavac smanji broj zaposlenih u odnosu na broj zaposlenih na dan 1. januara 2005. godine, uvećan za novozaposlene radnike za koje ostvaruje poresku olakšicu, gubi pravo na poresku olakšicu, pri čemu, u slučaju kada je poreska olakšica ostvarena za više novozaposlenih radnika, prvo gubi olakšicu za onog novozaposlnog radnika sa kojim je ranije zasnovao radni odnos.

Poslodavac je dužan da plati porez koji bi inače platio da nije koristio poresku olakšicu, valorizovan primenom stope rasta cena na malo prema podacima republičkog organa za statistiku, u roku od osam dana od dana smanjenja broja zaposlenih u smislu stava 5. ovog člana.

Ako novozaposlenom radniku prestane radni odnos u toku trajanja poreske olakšice, poslodavac koji umesto njega, istovremeno ili u vremenskom razmaku od najviše 15 dana, zaposli drugog novog radnika, pod uslovom da se ne smanjuje broj zaposlenih u smislu stava 5. ovog člana, nastavlja da koristi poresku olakšicu po osnovu zapošljenja drugog novog radnika, s tim što se u ukupan period korišćenja olakšice od godinu dana, uračunava i period korišćenja olakšice za novozaposlenog radnika kome je prestao radni odnos.

Poresku olakšicu iz ovog člana ne mogu ostvarivati državni organi i organizacije, javna preduzeća, javne službe i drugi direktni ili indirektni budžetski korisnici.

Način i postupak ostvarivanja poreske olakšice iz ovog člana bliže uređuje ministar finansija.“.

Član 13.

U članu 32. posle reči: „ovog zakona“ dodaju se zapeta i reči: „kao i fizičko lice koje ostvaruje prihode od poljoprivrede i šumarstva ako je po tom osnovu obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost“.

Član 14.

U članu 33. stav 2. menja se i glasi:

„Oporeziva dobit utvrđuje se u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti iskazane u bilansu uspeha, sačinjenom u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima i propisima kojima se uređuje računovodstvo ako preduzetnik vodi dvojno knjigovodstvo, odnosno u skladu sa propisom iz člana 49. ovog zakona ako preduzetnik vodi prosto knjigovodstvo, na način utvrđen ovim zakonom.“.

Član 15.

Član 34. briše se.

Član 16.

Posle člana 35. dodaje se član 35a, koji glasi:

„Član 35a

Amortizacija stalnih sredstava priznaje se preduzetnicima kao rashod u iznosu i na način utvrđen za pravna lica zakonom kojim se uređuje porez na dobit preduzeća i podzakonskim aktom donetim na osnovu tog zakona.“.

Član 17.

Posle člana 37. dodaju se čl. 37a i 37b, koji glase:

„Član 37a

Preduzetnicima se u rashode u poreskom bilansu priznaju:

1) obračunati i plaćeni doprinosi za lično obavezno socijalno osiguranje po osnovu samostalne delatnosti;

2) troškovi službenog putovanja do visine iznosa iz člana 18. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona.

Član 37b

Uzimanje koje preduzetnik vrši iz poslovne imovine za privatne potrebe ima tretman poslovnog prihoda.

Ulaganje lične imovine u poslovnu imovinu, osim ulaganja u stalnu imovinu, ima tretman poslovnog rashoda preduzetnika.

Uzimanje, odnosno ulaganje imovine iz st. 1. i 2. ovog člana koje nije u novčanom obliku, procenjuje se prema uporedivoj tržišnoj vrednosti, u skladu sa načelom stalnosti.“.

Član 18.

U članu 38. procenat: „14%“ zamenjuje se procentom: „10%“.

Član 19.

U članu 40. stav 2. posle tačke 4), na čijem se kraju tačka zamenjuje tačkom i zapetom, dodaje se tačka 5) koja glasi:

„5) koji je obveznik poreza na dodatu vrednost, odnosno koji se opredeli za plaćanje poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.“.

Član 20.

U članu 42. dodaje se stav 6. koji glasi:

„Preduzetnik kome prestaje pravo na paušalno oporezivanje po osnovu iz člana 40. stav 2. tačka 5) ovog zakona, dužan je da vodi poslovne knjige najkasnije od dana kada postane obveznik poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, bez utvrđivanja obaveze vođenja poslovnih knjiga rešenjem nadležnog poreskog organa.“.

Član 21.

Posle člana 43. dodaje se član 43a, koji glasi:

„Član 43a

Poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva preduzetnici vode u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se uređuje računovodstvo.“.

Član 22.

U članu 44. posle reči: „knjigama“ dodaju se reči: „po sistemu prostog knjigovodstva“, a reči: „u skladu sa zakonom“ zamenjuju se rečima: „u skladu sa ovim zakonom i propisom iz člana 49. ovog zakona“.

Član 23.

U članu 45. stav 1. posle reči: „poslovne knjige“ dodaju se reči: „iz člana 44. ovog zakona“.

Član 24.

U članu 46. stav 2. briše se.

Član 25.

U naslovu iznad člana 51. reči: „kod nosioca platnog prometa“ zamenjuju se rečima: „kod banke“, a član 51. menja se i glasi:

„Član 51.

Preduzetnik je dužan, nezavisno od načina na koji se oporezuje, da sva plaćanja vrši preko tekućeg računa kod banke i da vodi sredstva na tom računu, uključujući i uplatu primljenog gotovog novca, u skladu sa zakonom kojim se uređuje platni promet.“.

Član 26.

Naziv Glave četvrte, menja se i glasi:

„Porez na prihode od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine“.

Član 27.

Posle člana 52. dodaje se član 52a, koji glasi:

„Član 52a

Prihodom od prava srodnih autorskom pravu (u daljem tekstu: srodna prava), smatra se naknada koju obveznik ostvari po osnovu:

1) prava interpretatora;

2) prava proizvođača fonograma;

3) prava proizvođača videograma;

4) prava proizvođača emisije;

5) prava proizvođača baze podataka.“.

Član 28.

Član 54. menja se i glasi:

„Član 54.

Obveznik poreza na prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine je fizičko lice koje kao autor, nosilac srodnih prava, odnosno vlasnik prava industrijske svojine ostvaruje naknadu po osnovu autorskog i srodnog prava, odnosno prava industrijske svojine.

Obveznik poreza na prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine je i naslednik imovinskog autorskog i srodnog prava i prava industrijske svojine i svako drugo fizičko lice koje ostvaruje naknadu po tim osnovama.“.

Član 29.

U članu 55. posle reči: „autorskih“, dodaju se reči: „i srodnih“, a posle reči: „očuvanju prihoda“, tačka se zamenjuje zapetom i dodaju reči: „osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.“.

Član 30.

Član 56. menja se i glasi:

„Član 56.

Obvezniku – autoru, odnosno nosiocu srodnog prava priznaju se sledeći normirani troškovi:

1) za vajarska dela, tapiserije, umetničku keramiku, keramoplastiku, mozaik i vitraž, za umetničku fotografiju, zidno slikarstvo i slikarstvo u prostoru u tehnikama: freska, grafika, intarzija, emajl, intarzirane i emajlirane predmete, kostimografiju, modno kreatorstvo i umetničku obradu tekstila (tkani tekstil, štampani tekstil i sl.) – 60% od bruto prihoda;

2) za slikarska dela, grafička dela, industrijsko oblikovanje sa izradom modela i maketa, sitnu plastiku, radove vizuelnih komunikacija, radove u oblasti unutrašnje arhitekture i obrade fasada, oblikovanje prostora, radove na području hortikulture, vršenje umetničkog nadzora nad izvođenjem radova u oblasti unutrašnje i fasadne arhitekture, oblikovanja prostora i hortikulture sa izradom modela i maketa, umetnička rešenja za scenografiju, naučna, stručna, književna i publicistička dela, prevođenje, odnosno prevodi, muzička i kinematografska dela i restauratorska i konzervatorska dela u oblasti kulture i umetnosti, za izvođenje umetničkih dela (sviranje i pevanje, pozorišna i filmska gluma, recitovanje), snimanje filmova i idejne skice za tapiseriju i kostimografiju kad se ne izvode u materijalu – 50% od bruto prihoda;

3) za interpretaciju, odnosno izvođenje estradnih programa zabavne i narodne muzike, proizvodnju fonograma, proizvodnju videograma, proizvodnju emisije, proizvodnju baze podataka i za druga autorska i srodna prava koja nisu navedena u tač. 1) i 2) ovog člana – 40% od bruto prihoda.“.

Član 31.

U članu 57. stav 2. posle reči: „autoru“ dodaju se reči: „i nosiocu srodnih prava“.

Član 32.

U članu 58. posle reči: „autorskih“ dodaju se reči: „i srodnih“.

Član 33.

U članu 59. stav 1. posle reči: „autorskih“, dodaju se reči: „i srodnih“, a posle reči: „autor“ dodaje se zapeta i reči: „nosilac srodnih prava“.

Član 34.

Naslov iznad člana i član 60. menjaju se i glase:

„Procena poreske osnovice

Član 60.

Ako Poreska uprava utvrdi da je interpretator, menadžer ili drugo

angažovano lice po osnovu estradnog programa zabavne i narodne muzike ili drugog zabavnog programa ostvarilo prihod, a nije zaključilo ugovor sa organizatorom takvog programa, ili oceni da je ostvareni prihod veći od ugovorenog prihoda, bruto prihod se utvrđuje procenom u skladu sa zakonom koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, a oporezuje bez priznavanje normiranih, odnosno stvarnih troškova.“.

Član 35.

Član 61. menja se i glasi:

„Član 61.

Prihodom od kapitala smatraju se:

1) kamata po osnovu zajma, štednih i drugih depozita (oročenih ili po viđenju) i po osnovu dužničkih i sličnih hartija od vrednosti;

2) dividende i udeli u dobiti;

3) primanja zaposlenih i članova uprave privrednog društva po osnovu učešća u dobiti – u novcu ili putem dodele ili opcijske kupovine sopstvenih akcija;

4) uzimanje iz imovine i korišćenje usluga privrednog društva od strane vlasnika privrednog društva za njihove privatne potrebe, izvršene u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: uzimanje iz imovine privrednog društva).

Kamatom, u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana, smatra se i deo prihoda ostvaren kod otuđenja ili otkupa diskontne dužničke hartije odvrednosti koji predstavlja razliku između nabavne i prodajne cene, odnosno između nabavne i otkupne cene diskontne dužničke hartije od vrednosti.

Za diskontnu dužničku hartiju od vrednosti iz stava 2. ovog člana smatra se i bezkuponska dužnička hartija od vrednosti.

Kamatom po kuponskoj dužničkoj hartiji od vrednosti ne smatra se onaj deo razlike u ceni koji predstavlja kapitalni dobitak.

Ministar finansija bliže uređuje način utvrđivanja kamate i kapitalnog dobitka iz stava 4. ovog člana.“.

Član 36.

Član 63. menja se i glasi:

„Član 63.

Oporezivi prihod od kapitala čini ostvarena kamata iz člana 61. stav 1. tačka 1) ovog zakona, kao i pozitivna razlika ostvarena otuđenjem ili otkupom diskontne dužničke hartije od vrednosti iz člana 61. st. 2. i 3. ovog zakona, za period od dana sticanja do dana otuđenja ili otkupa te hartije.

Oporezivi prihod od kapitala iz člana 61. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona čini prihod isplaćen (raspodeljen) obvezniku, odnosno ostvaren uzimanjem iz imovine privredog društva. Ako je primanje ostvareno u nenovčanom obliku, vrednost tog primanja se procenjuje prema uporedivoj tržišnoj vrednosti.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, oporezivi prihod od kapitala po osnovu dividendi i udela u dobiti iz člana 61. stav 1. tačka 2) ovog zakona, za rezidenta Republike čini 50% bruto dividendi ili udela u dobiti isplaćenih (raspodeljenih) obvezniku.“.

Član 37.

U članu 65. tačka 2) menja se i glasi:

„2) po osnovu dužničkih hartija od vrednosti, u smislu propisa kojima je uređeno tržište hartije od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, čiji je izdavalac Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije.“.

Tačka 3) briše se.

Član 38.

U članu 68. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Izuzetno od stava 1. ovog člana, kod utvrđivanja oporezivog prihoda od nepokretnosti ostvarenog po osnovu iznajmljivanja stanova, soba i postelja putnicima i turistima za koje je plaćena boravišna taksa, normirani troškovi se priznaju u visini od 50% od bruto prihoda.“.

Dosadašnji st. 2. do 4. postaju st. 3. do 5.

Član 39.

U članu 72. stav 1. tačka 4) reči: „osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveza Republike po osnovu zajma za privredni razvoj i devizne štednje građana“ zamenjuju se rečima: „osim dužničkih hartija od vrednosti“.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Izuzetno od stava 1. tačka 4) ovog člana, kapitalnim dobitkom po osnovu kuponske dužničke hartije od vrednosti smatra se onaj deo razlike u ceni koji je utvrđen na način propisan aktom iz člana 61. stav 5. ovog zakona.“.

Dosadašnji st. 2. do 4. postaju st. 3. do 5.

Član 40.

Posle člana 72. dodaje se član 72a koji glasi:

„Član 72a

Kapitalni dobitak se ne utvrđuje i ne oporezuje kod prenosa prava, udela ili hartija od vrednosti u sledećim slučajevima:

1) ako su stečena nasleđem;

2) ako se prenos vrši između bračnih drugova i krvnih srodnika u pravoj liniji;

3) ako se prenos vrši između razvedenih bračnih drugova, a u neposrednoj je vezi sa razvodom braka.

Kapitalni dobitak se ne utvrđuje i ne oporezuje na prihod ostvaren po osnovu prenosa dužničkih hartija od vrednosti, u smislu propisa kojima je uređeno tržište hartije od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, čiji je izdavalac Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije.“.

Član 41.

U članu 74. stav 2. menja se i glasi:

„Kod prodaje nepokretnosti koju je obveznik sam izgradio, nabavnu cenu iz stava 1. ovog člana čini iznos troškova izgradnje, a ako obveznik ne dokaže iznos troškova izgradnje, tržišna cena nepokretnosti koja je uzeta ili mogla biti uzeta kao osnovica poreza na imovinu u godini nastanka obaveze po osnovu poreza na imovinu.“.

U stavu 4. reči: „najniža zabeležena kotacija“ zamenjuju se rečima: „najniža zabeležena cena po kojoj se trgovalo“.

St. 7. i 8. brišu se.

Član 42.

Član 75. menja se i glasi:

„Član 75.

Ako je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti obveznik stekao poklonom ili ugovorom o doživotnom izdržavanju, nabavnom cenom iz člana 74. stav 1. ovog zakona smatra se tržišna cena prava, udela ili hartije od vrednosti koja je uzeta ili je mogla biti uzeta kao osnovica poreza na prenos apsolutnih prava u momentu njihovog sticanja od strane obveznika.“.

Član 43.

U članu 83. stav 5. tačka 1) broj „10.000“ zamenjuje se brojem „15.000“.

Član 44.

U članu 84a stav 2. tačka 4) briše se.

Član 45.

Član 85. menja se i glasi:

„Član 85.

Ostalim prihodima u smislu ovog zakona smatraju se i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, a naročito:

1) prihodi po osnovu ugovora o delu;

2) prihodi po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključenih preko omladinske ili studentske zadruge sa licem do navršenih 26 godina života ako je na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg ili visokog obrazovanja;

3) prihodi po osnovu dopunskog rada;

4) prihodi po osnovu trgovinskog zastupanja;

5) prihodi po osnovu volonterskog rada;

6) primanja članova upravnog i nadzornog odbora pravnog lica;

7) naknada poslanicima i odbornicima;

8) naknada u vezi sa izvršavanjem poslova odbrane, civilne zaštite i zaštite od elementarnih nepogoda;

9) primanja stečajnih upravnika, sudskih veštaka, sudija porotnika i sudskih tumača;

10) prihodi po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, šumskih plodova i lekovitog bilja, odnosno po osnovu prodaje drugih dobara ostvarenih obavljenjem privremenih ili povremenih delatnosti, ako nisu oporezovani kao prihodi od stamostalne delatnosti u smislu ovog zakona;

11) nagrade, novčane pomoći i druga besteretna davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatoca;

12) primanja iz člana 9. ovog zakona iznad propisanih neoporezivih iznosa;

13) naknade troškova i drugi rashodi licima koja nisu zaposlena kod isplatioca;

14) svi drugi prihodi koji nisu oporezovani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja ili oslobođeni plaćanja poreza po ovom zakonu.

Obveznik poreza na druge prihode je fizičko lice koje ostvari prihode iz stava 1. ovog člana.

Oporezivi prihod za prihode iz stava 1. ovog člana čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%.

Izuzetno od stava 1. tačka 13) ovog člana, porez na druge prihode ne plaća se na dokumentovane naknade troškova po osnovu službenih putovanja, najviše do iznosa tih troškova koji su izuzeti od plaćanja poreza na zarade za zaposlene po članu 18. tač. 2) do 4) ovog zakona, ako se isplata vrši fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, i to:

1) upućenim, odnosno pozvanim od strane državnog organa ili organizacije, sa pravom naknade troškova u skladu sa zakonom i drugim propisima;

2) članovima predstavničkih i izvršnih tela Srbije i Crne Gore, Republike, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, u vezi sa vršenjem funkcije;

3) upućenim na rad u Republiku, po nalogu inostranog poslodavca, a u vezi sa delatnošću domaćeg isplatioca;

4) ako dobrovoljno, odnosno po pozivu sarađuju u humanitarnim, zdravstvenim, vaspitno-obrazovnim, kulturnim, sportskim, naučno-istraživačkim, verskim i sličnim delatnostima, sindikalnim organizacijama, privrednim komorama, političkim strankama, savezima i udruženjima, nevladinim organizacijama, kao i u drugim nedobitnim organizacijama, i ako po osnovu te saradnje ne ostvaruje naknadu za radno angažovanje.

Na druge prihode koje ostvari član učeničke zadruge, član omladinske ili studentske zadruge do navršenih 26 godina života ako je na školovanju u institucijama za srednje, više i visoko obrazovanje, kao i fizičko lice po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, šumskih plodova i lekovitog bilja, obračunati porez umanjuje se za 40%.“.

Član 46.

Član 87. menja se i glasi:

„Član 87.

Godišnji porez na dohodak građana plaćaju fizička lica – rezidenti, koji su u kalendarskoj godini ostvarili dohodak veći od četvorostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Neoporezivi iznos iz stava 1. ovog člana za stranca rezidenta zaposlenog kod rezidentnog lica ili u stalnoj poslovnoj jedinici nerezidentnog lica, kao i za rezidenta upućenog u inostranstvo radi obavljanja poslova za rezidentno pravno lice iz člana 17. ovog zakona jeste desetostruki iznos prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Dohotkom iz stava 1. ovog člana smatra se godišnji zbir:

1) zarada iz čl. 13. do 14b ovog zakona;

2) oporezivog prihoda od samostalne delatnosti iz čl. 33. i 40. ovog zakona;

3) oporezivog prihoda od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine iz čl. 55. i 60. ovog zakona;

4) oporezivog prihoda od nepokretnosti iz čl. 68. i 70. ovog zakona; 5) oporezivog prihoda od davanja u zakup pokretnih stvari iz člana 82. st. 3 do 5. ovog zakona;

6) oporezivog prihoda od osiguranja lica iz člana 84. stav 2. ovog zakona;

7) oporezivog prihoda sportista i sportskih stručnjaka iz člana 84a ovog zakona;

8) oporezivih drugih prihoda iz člana 85. ovog zakona;

9) prihoda po osnovima iz tač. 1) do 8) ovog stava, ostvarenih i oporezovanih u drugoj državi članici, odnosno drugoj državi.

Zarade iz stava 3. tačka 1) ovog člana i oporezivi prihodi iz tač. 3), 7) i 8) tog stava umanjuju se za porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaćene u Republici na teret lica koje je ostvarilo zaradu, odnosno oporezive prihode, a oporezivi prihodi iz tač. 2), 4), 5) i 6) tog stava umanjuju se za porez plaćen na te prihode u Republici.

Prihodi iz stava 3. tačka 9) ovog člana umanjuju se za porez plaćen u drugoj državi članici, odnosno drugoj državi.

U dohodak stranca – rezidenta iz stava 2. ovog člana ulaze samo zarade, ne računajući i dodatna primanja oslobođena u skladu sa članom 19. stav 1. ovog zakona, ako su ispunjeni uslovi iz stava 3. tog člana.

Dohodak za oporezivanje čini razlika između dohotka utvrđenog u skladu sa st. 3 do 6. ovog člana i neoporezivog iznosa iz stava 1, odnosno stava 2. ovog člana.“.

Član 47.

Član 88. menja se i glasi:

„Član 88.

Osnovica godišnjeg poreza na dohodak građana je oporezivi dohodak, koji čini razlika između dohotka za oporezivanje iz člana 87. stav 7. ovog zakona i ličnih odbitaka koji iznose:

1) za poreskog obveznika – 40% od prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike;

2) za izdržavanog člana porodice – 15% od prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, po članu.

Ukupan iznos ličnih odbitaka iz stava 1. ovog člana ne može biti veći od 50% dohotka za oporezivanje.

Ako su dva ili više članova porodice obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana, odbitak za izdržavane članove porodice može ostvariti samo jedan obveznik.“.

Član 48.

U članu 93. stav 2. menja se i glasi:

„Uz poresku prijavu i poreski bilans, obveznici iz stava 1. ovog člana dužni su da dostave nadležnom poreskom organu i bilans uspeha, bilans stanja, izveštaj o novčanim tokovima i izveštaj o promenama na kapitalu ako vode dvojno knjigovodstvo, odnosno bilans uspeha ako vode prosto knjigovodstvo, kao i drugu dokumentaciju u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dobit preduzeća i sa ovim zakonom.“.

Član 49.

U članu 94. stav 1. posle reči: „nadležnog organa“, dodaju se zapeta i reči: „odnosno od početka obavljanja delatnosti“.

U stavu 3. posle reči na kraju: „poreski bilans“, dodaju se zapeta i reči: „kao i dokumentaciju iz člana 93. stav 2. ovog zakona“.

Član 50.

U članu 97. reči: „direktor Republičke uprave javnih prihoda“ zamenjuju se rečima: „ministar finansija“.

Član 51.

U članu 99. tačka 2) menja se i glasi:

„2) prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik;“.

U tač. 4), 5) i 8) reči: „ako isplatilac prihoda vodi poslovne knjige“ zamenjuju se rečima: „ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik“.

Dodaje se stav 2. koji glasi:

„Pod pravnim licem u smislu stava 1. ovog člana podrazumeva se i deo pravnog lica, odnosno poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica koja je registrovana kod nadležnog državnog organa (predstavništvo i dr.), kao i državni organi i organizacije.“.

Član 52.

U članu 100. tačka 4) menja se i glasi:

„4) prihode iz člana 99. stav 1. tač. 2), 4), 5) i 8) ovog zakona na koje se porez ne plaća po odbitku, odnosno kada isplatilac prihoda nije pravno lice ili preduzetnik.“.

Član 53.

U članu 101. posle reči: „isplate prihoda“, dodaju se zapeta i reči: „u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda“.

Član 54.

Član 102. briše se.

Član 55.

U članu 103. dodaje se stav 2. koji glasi:

„Izuzetno od stava 1. ovog člana, kada se saldiranje novca po osnovu otuđenja ili otkupa dužničke hartije od vrednosti vrši preko Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar), Centralni registar u momentu saldiranja novca po osnovu otuđenja ili otkupa dužničke hartije od vrednosti, obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisani uplatni račun porez na prihod od kapitala na ostvarenu kamatu za period od dana sticanja do dana otuđenja ili otkupa dužničke hartije od vrednosti. „.

Član 56.

Član 104. menja se i glasi:

„Član 104.

Preduzetnik koji vodi poslovne knjige obračunava i naplaćuje porez po odbitku na prihode koje ostvaruje nerezidentno pravno lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dobit preduzeća.“.

Član 57.

Član 105. briše se.

Član 58.

U članu 106. dodaje se stav 2. koji glasi:

„Isplatiocem u smislu stava 1. ovog člana, u slučaju kada Centralni registar, saglasno članu 103. stav 2. ovog zakona, obračunava, obustavlja i uplaćuje porez po odbitku na kamatu po osnovu otuđenja ili otkupa dužničke hartije od vrednosti, smatra se banka – član Centralnog registra kod koje se vodi namenski novčani račun obveznika poreza za plaćanja po osnovu prodaje hartija od vrednosti.“.

Član 59.

U članu 107. stav 1. reči: „iz inostranstva“ zamenjuju se rečima: „u ili iz druge države članice, odnosno druge države“, a reči: „u roku od osam dana od dana kada je primio zaradu ili drugi prihod“ brišu se.

Dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Obavezu obračuna i plaćanja poreza u skladu sa stavom 1. ovog člana, obveznik poreza ima i u slučaju ako porez po odbitku ne obračuna i ne uplati drugi isplatilac, kao i ako prihod ostvari od lica koje nije obveznik obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku.“.

Dosadašnji stav 2, koji postaje stav 3, menja se i glasi:

„U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, obveznik je dužan da sam obračuna i uplati porez i da nadležnom poreskom organu dostavi poresku prijavu o obračunatom i plaćenom porezu najkasnije u roku od 15 dana od dana kada je primio zaradu ili druge prihode.“.

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. reči: „iz stava 2.“, zamenjuju se rečima: „iz stava 3.“.

Dodaje se stav 5. koji glasi:

„Obrazac poreske prijave iz stava 3. ovog člana propisuje ministar finansija.“.

Član 60.

Posle člana 107. dodaje se član 107a, koji glasi:

„Član 107a

Kod obračuna poreza po odbitku na prihode nerezidenta, isplatilac prihoda primenjuje odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pod uslovom da nerezident dokaže status rezidenta države sa kojom je Srbija i Crna Gora zaključila ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, i da je on stvarni vlasnik prihoda.

Status rezidenta države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u smislu stava 1. ovog člana, nerezident dokazuje kod isplatioca prihoda potvrdom ili drugim odgovarajućim dokumentom overenim od nadležnog organa druge države ugovornice čiji je rezident.

Ako isplatilac prihoda primeni odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a nisu ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana, što za posledicu ima manje plaćeni iznos poreza, snosiće razliku između plaćenog poreza i dugovanog poreza po ovom zakonu.

Nadležni poreski organ, na zahtev nerezidenta, dužan je da izda potvrdu o porezu plaćenom u Republici.“.

Član 61.

Posle člana 108. dodaju se naslov iznad člana i član 108a, koji glase:

„Registar isplatilaca prihoda interpretatorima

Član 108a

Poreska uprava vodi Registar isplatilaca prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa, na koje se porez plaća po odbitku, interpretatorima, kao autorima ili nosiocima srodnih prava, ansamblima i orkestrima, imitatorima, iluzionistima i drugim izvođačima (u daljem tekstu: interpretator), menadžerima i drugim angažovanim licima (u daljem tekstu: druga angažovana lica).

Isplatioci prihoda iz stava 1. ovog člana, u smislu ovog zakona, jesu:

1) pravna i fizička lica koja obavljaju registrovanu delatnost iz oblasti ugostiteljstva, turizma, posredovanja i drugih delatnosti, a u svojim ili zakupljenim objektima organizuju izvođenje estradnih programa zabavne i narodne muzike ili drugih zabavnih programa;

2) pravna i fizička lica registrovana za delatnost proizvodnje i emitovanja radio i televizijskog programa, koja proizvode i emituju televizijski program zabavne i narodne muzike, zabavni, kolažni, novogodišnji i slični program, bez obzira da li im je izdata ili ne dozvola za emitovanje programa u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavljanje radiodifuzne delatnosti;

3) pravna i fizička lica koja obavljaju registrovanu delatnost, savezi, udruženja, organizacije, zajednice, mesne zajednice i slični subjekti koji u svojim ili zakupljenim objektima ili na drugim mestima organizuju koncerate, kulturno-umetničke, turističke i druge slične manifestacije i priredbe, na kojima se izvode estradni programi zabavne i narodne muzike, novogodišnji i drugi slični zabavni programi ili druge zabavne priredbe.

Isplatilac prihoda iz stava 2. ovog člana, dužan je da Poreskoj upravi, prema mestu svog sedišta, podnese prijavu za upis u registar iz stava 1. ovog člana, najkasnije do 31. januara 2005. godine.

Novoosnovani isplatioci prihoda iz stava 2. ovog člana, dužni su da Poreskoj upravi, prema mestu svog sedišta, podnesu prijavu iz stava 3. ovog člana, u roku od 15 dana od dana upisa u odgovarajući registar kod nadležnog organa.

Isplatiocu prihoda iz stava 2. ovog člana, Poreska uprava rešenjem izriče meru privremene zabrane obavljanja delatnosti u trajanju do 30 dana, ako Poreskoj upravi u propisanom roku ne podnese prijavu iz st. 3. i 4. ovog člana za upis u registar iz stava 1. ovog člana.

Žalba protiv rešenja iz stava 5. ovog člana nije dopuštena.

Isplatilac prihoda iz stava 2. ovog člana, dužan je da sa interpretatorom i drugim angažovanim licem na izvođenju estradnog programa zabavne i narodne muzike ili drugog zabavnog programa, zaključi ugovor, i da Poreskoj upravi do petog u mesecu dostavlja pismeno obaveštenje o zaključenim ugovorima u prethodnom mesecu.

Isplatiocu prihoda iz stava 2. ovog člana, Poreska uprava rešenjem izriče meru privremene zabrane obavljanja delatnosti u trajanju do 30

dana, ako organizuje izvođenje estradnog programa zabavne i narodne muzike ili drugog zabavnog programa, angažovanjem lica iz stava 1. ovog člana bez zaključenog ugovora ili ako Poreskoj upravi u propisanom roku ne dostavi pismeno obaveštenje o zaključenim ugovorima.

Žalba protiv rešenja iz stava 8. ovog člana nije dopuštena.

Sadržinu prijave iz stava 3. ovog člana i obaveštenja iz stava 7. ovog člana bliže uređuje ministar finansija.“.

Član 62.

U članu 112. reč: „mesečne“, na dva mesta, i reč: „mesečnoj“ brišu se.

Član 63.

U članu 116. reči: „Porez na ostale prihode iz čl. 81. do 86. ovog zakona, koji se ne plaća po odbitku,“ zamenjuju se rečima: „Porez na prihode koji se u smislu ovog zakona ne oporezuju po odbitku, odnosno koji ne utvrđuje i ne plaća sam obveznik u skladu sa članom 107. ovog zakona,“.

Član 64.

U članu 157. posle reči: „jemči“ dodaje se reč: „solidarno“.

Član 65.

U članu 166. stav 1. broj: „2.000“, zamenjuju se brojem: „100.000“, a broj: „200.000“, zamenjuju se brojem: „1.000.000“.

U tački 1) reči u zagradi: „čl. 101, 102, 103. i 108. stav 2″, zamenjuju se rečima: “ član 21b stav 6, čl. 101, 103 i 107a“.

Posle tačke 2) dodaju se nove tačke 3) i 4), koje glase:

„3) ne dostavi Poreskoj upravi u propisanom roku prijavu za upis u Registar isplatilaca prihoda interpretatorima, a organizuje izvođenje estradnih programa zabavne i narodne muzike ili drugih zabavnih programa (član 108a st. 3. i 4.);

4) sa interpretatorom, menadžerom ili drugim angažovanim licem na izvođenju estradnog programa zabavne i narodne muzike ili drugog zabavnog programa ne zaključi ugovor ili ako Poreskoj upravi u propisanom roku ne dostavi pismeno obaveštenje o zaključenim ugovorima (član 108a stav 7.).“.

U stavu 2. broj: „25.000“, zamenjuje se brojem: „100.000“.

U stavu 3. broj: „500“, zamenjuje se brojem: „5.000“, a broj: „10.000“, zamenjuje se brojem: „50.000“.

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

„Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u državnom organu i organu lokalne samouprave novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.“.

U stavu 4. koji postaje stav 5. broj: „1.000“, zamenjuje se brojem: „50.000“, a broj: „100.000“, zamenjuje se brojem: „500.000“.

U stavu 5. koji postaje stav 6. broj: „15.000“, zamenjuje se brojem: „50.000“.

Član 66.

U članu 167. stav 1. broj: „1.000“ zamenjuje se brojem: „50.000“, a broj: „100.000“ zamenjuje se brojem: „500.000.“.

Tačka 6. menja se i glasi:

„6) ako ne vrši plaćanja preko tekućeg računa kod banke ili ne vodi sredstva na tekućem računu ili ako primljeni gotov novac ne uplati na tekući račun (član 51.);“.

U tački 10) posle reči: „po odbitku“ dodaju se reči: „na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice“, a u zagradi reči: „čl. 104. i 105.“ zamenjuju se rečima: „član 104.“.

U stavu 2. broj: „15.000“ zamenjuje se brojem: „50.000“.

Član 67.

U članu 168. stav 1. broj: „500“ zamenjuje se brojem: „5.000“, a broj: „10.000“ zamenjuje se brojem: „50.000“.

Tačka 2) menja se i glasi:

„2) ne obračuna i ne uplati porez po odbitku u propisanom roku ili ne podnese nadležnom poreskom organu poresku prijavu o obračunatom i plaćenom porezu u propisanom roku (član 107);“.

U stavu 2. broj: „1.000“ zamenjuje se brojem: „5.000“.

Član 68.

Čl. 169. do 171. brišu se.

Član 69.

U članu 9. stav 2, članu 18. stav 2, članu 49, članu 50. stav 2, članu 79. stav 3. i članu 108. reči: „ministar finansija i ekonomije“, zamenjuju se rečima: „ministar finansija“.

Član 70.

Za 2004. i 2005. godinu ne utvrđuje se i ne plaća porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod.

Član 71.

Obaveza poreza po konačnom obračunu za 2004. godinu za obveznike na prihode od samostalne delatnosti i na prihode od poljoprivrede i šumarstva koji porez plaćaju na oporezivu dobit, utvrđuje se u skladu sa propisima koji su važili do dana početka primene ovog zakona.

Poreski bilans za 2004. godinu, obveznici iz stava 1. ovog člana sastaviće u skladu sa propisima koji su važili do dana početka primene ovog zakona.

Član 72.

Na utvrđivanje i plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana ostvaren u 2004. godini primenjuju se odredbe ovog zakona.

Član 73.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjuje se od 1. januara 2005. godine.

4814004.162/s1

OBRAZLOŽENjE

PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA

ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA

I Ustavno pravni osnov

Ustavno pravni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 4. i 10. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, finansijski sistem, odnosno finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti utvrđenih Ustavom i zakonom.

II Razlozi za donošenje Zakona

U okviru daljih aktivnosti na sprovođenju fiskalne reforme, u skladu sa ekonomskom i socijalnom politikom Vlade Republike Srbije, predlaže se, između ostalih, i donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.

Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su prvenstveno u potrebi ujednačenog oporezivanja prihoda od samostalne delatnosti sa oporezivanjem dobiti pravnih lica; poreskom stimulisanju zapošljavanja novih radnika i konkurentnosti domaćih preduzeća na stranom tržištu, razvoja dobrovoljnog penzijskog osiguranja, poljoprivredne proizvodnje i razvoja tržišta hartija od vrednosti; efikasnijem i pravičnijem oporezivanju prihoda od autorskih i srodnih prava, posebno prihoda po osnovu izvođenja estradnih programa, bližem uređenju; oporezivanja nerezidentnih obveznika, odnosno primene ratifikovanih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja; uspostavljanju veće finansijske discipline i fiskalne odgovornosti obveznika za plaćanje poreza.

U tom smislu, osnovna sadržina i ciljevi koji treba da se ostvare donošenjem ovog zakona su sledeći:

– poslodavci se oslobađaju obaveze plaćanja poreza na zarade za novozaposlene radnike u periodu od 1. januara do 31. decembra 2005. godine (za prirast radnika), za period od godinu dana od dana zapošljenja, čime se daje poreski podsticaj suzbijanju sive ekonomije u ovoj oblasti, odnosno nelegalnog rada i obezbeđuju veći prihodi organizacija obaveznog socijalnog osiguranja po osnovu zarada novozaposlenih lica, a time i manji transferi iz budžeta prema tim organizacijama;

– smanjuje se osnovica poreza na zarade za radnike upućene na rad u inostranstvo, tako da je čini zarada koju bi za to vreme ostvarivali u Republici na istim ili sličnim poslovima (ukida se uvećanje koeficijentima od dva do pet), čime se obezbeđuje veća konkurentnost naših preduzeća na stranom tržištu;

– oslobođa se od plaćanja poreza na zarade premija za dobrovoljno dodatno penzijsko i invalidsko osiguranje koju poslodavac obustavlja i plaća iz zarade zaposlenog do limitiranog iznosa od 3.000 dinara, čime se obezbeđuje podsticaj razvoju alternativnog sistema socijalne sigurnosti i investicionih aktivnosti s jedne strane, a veća socijalna sigurnost i viši prihodi u starosti, s druge strane;

– poljoprivrednici se oslobađaju od obaveze plaćanja poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod za period od dve godine (2004. i 2005.), uz istovremeno poresko oslobođenje premija, subvencija i regresa iz budžeta, kao i PDV nadoknade po zakonu koji uređuje porez na dodatu vrednost, čime se obezbeđuje podsticaj za razvoj i investiranje u poljoprivredu;

– snižava se poreska stopa na prihode od samostalne delatnosti (za preduzetnike) sa 14% na 10%, čime se ona ujednačava sa stopom poreza na dobit preduzeća, što obezbeđuje podsticaj razvoju preduzetništva;

– preduzetnicima se u poslovne rashode priznaju troškovi službenih putovanja, do visine koja se priznaje zaposlenima

– vrše se potrebna prilagođavanja u vezi sa uvođenjem poreza na dodatu vrednost;

– dograđuje se sistem oporezivanja prihoda od autorskih prava obuhvatom i prava srodnih autorskom pravu, a posebno prihoda po osnovu estradnih i drugih zabavnih programa – uz povećanje normiranih troškova sa 10% na 40% (što obezbeđuje nižu poresku osnovicu), uvodi se obaveza upisa u registar kod Poreske uprave isplatilaca prihoda, kao i obaveza zaključivanja ugovora sa izvođačima i dostavljanja obaveštenja o zaključenim ugovorima svakog meseca, kao i pravo Poreske uprave da izriče meru privremene zabrane obavljanja privremene delatnosti do 30 dana u slučaju nepridržavanja propisanih obaveza;

– proširje se dosadašnje poresko oslobođenje prihoda ostvarenih u vidu kamate ili kapitalnog dobitka po osnovu obveznica javnog zajma i stare devizne štednje na prihode po tim osnovima ostvarene prometom svih dužničkih hartija od vrednosti čiji je emitent Republika, teritorijalna i lokalna samouprava i Narodna banka Srbije, čime se obezbeđuje poreski podsticaj razvoju tržišta hartija od vrednosti;

– pojednostavljuje se naplata poreza na kamatu po osnovu ostalih dužničkih hartija – obračun i uplatu poreza vrši Centralni registar;

– povećavaju se normirani troškovi (što umanjuje poresku osnovicu) sa 20% na 50% za prihode koji se ostvaruju legalnim turističkim iznajmljivanjem soba, stanova i postelja turistima i putnicima (uz plaćenu boravišnu taksu), čime se daje podsticaj razvoju turizma;

– iz osnovice godišnjeg poreza na dohodak građana izuzimaju se dividende i udeli u dobiti, radi izbegavanja višestrukog oporezivanja tih prihoda;

– visina neoporezivih iznosa i ličnih odbitaka koji se priznaju kod godišnjeg poreza, umesto u apsolutnim iznosima koji su se usklađivali sa rastom zarada, opredeljuje se u odnosu na godišnju zaradu isplaćenu po zaposlenom u Republici u godini za koju se utvrđuje porez, a radi pojednostavljenja utvrđivanja i naplate ovog poreza;

– uređuje se postupak za neposrednu primenu ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja na rezidente strane države sa kojim su ti ugovori zaključeni;

– valorizuju se propisani nominalni iznosi primanja koja su izuzeta, odnosno oslobođena od plaćanja poreza, u skladu sa rastom troškova života;

– povećavaju se novčane kazne za povredu zakonom propisanih obaveza, uz sankcionisanje novih obaveza propisanih ovim zakonom, u cilju uspostavljanja veće finansijske disciplie i fiskalne odgovornosti obveznika.

Sem toga, vrše se i druge izmene koje su ocenjene potrebnim za efikasniju primenu Zakona, kao i određena pravna i jezička, odnosno terminološka preciziranja u pojedinim odredbama Zakona.

Materija koja se uređuje ovim zakonom odnosi se na oporezivanje prihoda građana, spada u zakonodavnu regulativu, te stoga nije razmatrano, niti je bilo osnova za razmatranje njenog uređenja drugim zakonom ili podzakonskim aktom.

III Sadržina Zakona

Uz član 1. Predlaže se preciznije definisanje prihoda po osnovu autorskih prava i prava industrijske svojine, uz obuhvat i prihoda po osnovu prava srodnih autorskom pravu, saglasno sistemskom zakonu koji uređuje autorska i srodna prava.

Uz član 2. Vrši se terminološko usaglašavanje sa Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Uz član 3. Predlaže se povećanje neoporezivog iznosa za pogrebne troškove koji se isplaćuju za slučaj smrti zaposlenog, člana njegove uže porodice i penzionisanog radnika sa 20.000 na 30.000 dinara, koliki je, prema pribavljenim podacima, i prosečan iznos tih troškova. Istovremeno, predlaže se povećanje neoporezivog iznosa za stipendije i kredite, učenika i studenata kao i za granarine sportista amatera sa 3.000 na 4.500 dinara. Predložena povećanja neoporezivih iznosa su opredeljena u skladu sa rastom troškova života u periodu od prethodnog utvrđivanja (2001.) do ove izmene Zakona, a prema podacima nadležnog organa za poslove statistike.

Predlaže se poresko izuzimanje za naknade koje se isplaćuju vojnicima, studentima vojnih akademija, učenicima srednjih vojnih škola i slušaocima škole za rezervne vojne oficire u skladu sa propisima koji uređuju Vojsku Srbije i Crne Gore, kao i za naknade učenicima srednjih škola unutrašnjih poslova koji se isplaćuju u skladu sa propisima koji uređuju unutrašnje poslove. Radi se o primanjima koja, saglasno mišljenjima ministarstva, nisu ni do sada bila oporezovana, s obzirom da u svojoj prirodi predstavljaju naknadu osnovnih troškova za lične potrebe tih lica.

Sem toga, predlaže se i poresko izuzimanje za premije, subvencije i regrese koji se po posebnim propisima isplaćuju poljoprivrednicima iz budžeta Republike na poseban račun otvoren u skladu sa uredbom koja uređuje upis u registar poljoprivrednih gazdinstava. Takođe se predlaže izuzimanje od poreza i PDV nadoknade koja se tim obveznicima isplaćuje u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dodatu vrednost.

Uz član 4. Vrši se terminološko usaglašavanje sa Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Uz član 5. Predlaže se ujednačavanje poreskog tretmana ugovorene naknade za rad po osnovu privremenih i povremenih poslova (izuzev kada je ostvaruje preko zadruge lice do 26 godina života koje je na školovanju) sa poreskim tretmanom zarada i drugih primanja po osnovu zaposlenja. Ovo iz razloga usaglašavanja celokupnog fiskalnog tretmana tih prihoda, s obzirom da se na te prihode plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje kao na zarade (na teret poslodavca i na teret lica koje ostvaruje prihod).

Uz član 6. Predlaže se odredba prema kojoj se kod oporezivanja primanja zaposlenih ostvarenim pružanjem pogodnosti od strane poslodavca, (roba, akcije, pokrivanje rashoda i drugi boniteti), vrednost tih pogodnosti, kao poreska osnovica, umanjuje za iznos koji po tom osnovu zaposleni plaća poslodavcu iz svojih neto primanja.

Uz član 7. Novopredloženim članom 14a u Zakonu bliže se definiše i kvantifikuje činjenje ili pružanje pogodnosti zaposlenom po osnovu korišćenja službenog vozila i drugog prevoznog sredstva u privatne svrhe i po osnovu korišćenja stambenih zgrada i stanova, uz izuzimanje rešavanja stambenih potreba po zakonu koji uređuje stanovanje i propisima koji uređuju rešavanje stambenih potreba u državnim organima i organizacijama, jedinicama teritorijalne autonimije i lokalne samouprave, javnim službama i kod drugih korisnika budžetskih sredstava.

Predlaže se da vrednost primanja zaposlenog po osnovu korišćenja službenih vozila u privatne svrhe od strane zaposlenog, za svaki započeti kalendarski mesec korišćenja čini iznos u visini 1% tržišne vrednosti vozila koje se koristi u privatne svrhe, prema stanju na kraju prethodne godine, a po osnovu korišćenja stambenih zgrada i stanova – iznos zakupnine prema tržišnim cenama u mestu u kome se one nalaze.

Sem toga, novopredloženim članom 14b u Zakonu propisuje se da se zaradom smatraju i premije svih vidova dobrovoljnog osiguranja, koje poslodavac plaća za zaposlenog – osiguranika.

Uz član 8. Precizira se pozivanje na odredbe novododatih članova, koje se odnose na definisanje zarada u poreskom smislu.

Uz član 9. Predlaže se izmena kod osnovice poreza na zarade za fizička lica – rezidente koji su upućeni na rad u inostranstvo radi obavljanja poslova za rezidente Republike, tako da osnovicu čini zarada koju bi za to vreme ostvarili u republici, u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu, na istim ili sličnim poslovima, umesto dosadašnjeg rešenja, prema kojem je osnovicu činila zarada koju bi ostvarili u zemlji uvećana koeficijentima u rasponu od dva do pet, koji su propisani podzakonskim aktom. Ovim rešenjem obezbeđuje se smanjenje troškova zarada domaćih preduzeća koji obavljaju poslove u inostranstvu, kao fiskalni podsticaj većoj konkurentnosti na stranom tržištu.

Uz član 10. Predlaže se povećanje neoporezivih iznosa naknade za troškove prevoza na posao, dnevnice za službeno putovanje u zemlji, naknade za korišćenje sopstvenog automobila na službenom putovanju i pomoći za zdravstvene potrebe zaposlenom ili članu njegove porodice, prosečno u skladu sa rastom troškova života.

U tom smislu, predloženo je povećanje limitiranih iznosa troškova prevoza na posao i sa posla sa 800 na 1.200 dinara, dnevnice sa 600 na 1.000 dinara, troškova po osnovu korišćenja sopstvenog automobila za službeno putovanje ili druge službene svrhe sa 1.500 na 3.000 dinara i pomoći za zdravstvene potrebe zaposlenog ili člana njegove porodice sa 10.000 na 15.000 dinara.

Sem toga, predlaže se poresko izuzimanje za poklone deci zaposlenih, starosti do 15 godina, za Novu godinu i Božić do 3.000 dinara, po jednom detetu.

Uz član 11. Vrši se terminološko usaglašavanje sa Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora i drugim propisima.

Uz član 12. Novododatim članom 21a predlaže se oslobođenje od poreza na zarade za premiju dobrovoljnog dodatnog penzijskog i invalidskog osiguranja koju poslodavac obustavlja i plaća iz zarade zaposlenog uključenog u dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje, u skladu sa zakonom, do limitiranog iznosa od 3.000 dinara. Na taj način stimuliše se ulaganje u penzijsku štednju, odnosno treći stub penzijskog osiguranja koji bi, prema opredeljenoj ekonomskoj politici, trebalo da bude značajna dopuna obaveznom penzijskom osiguranju. Time se daje fiskalni podsticaj izgradnji sistema dobrovoljnog penzijskog osiguranja, koje će u budućnosti obezbediti veća prava i socijalnu sigurnost u starosti, a istovremeno smanjiti transfere iz budžeta Republike za socijalnu pomoć i osnovna penziona prava.

Odredbom novog člana 21b propisuje se poreska olakšica za zapošljavanje novih radnika u periodu od 1. januara do 31. decembra 2005. godine. Naime, poslodavac se oslobađa uplate obračunatog i obustavljenog poreza iz zarade novozaposlenih radnika, za period od godinu dana od zasnivanja radnog odnosa.

Novozaposlenim radnikom smatra se lice sa kojim je poslodavac zaključio ugovor o radu i koje je prijavio na obavezno socijalno osiguranje, pod uslovom da je to lice, ako ne zasniva prvi put radni odnos, bilo prijavljeno kao nezaposleno lice kod Nacionalne službe za zapošljavanje najmanje tri meseca bez prekida pre zasnivanja radnog odnosa.

Navozaposlenim licem neće se smatrati lice koje je pre zasnivanja radnog odnosa bilo zaposleno kod poslodavca koji je osnivač ili povezano lice sa poslodavcem kod koga zasniva radni odnos, nezavisno od toga da li je postojao prekid radnog odnosa.

U slučaju da dođe do pada zaposlenih u odnosu na stanje od 1. januara 2005. godine u toku godine, propisuje se gubitak prava na olakšicu. Istovremeno, poslodavcu se omogućava da u slučaju da novozaposlenom radniku prestane radni odnos, a umesto njega, istovremeno ili u vremenskom razmaku od 15 dana, zaposli drugog radnika da nastavi sa korišćenjem olakšica do isteka perioda od godinu dana, uz uračunavanje perioda korišćenja za prethodnog novozaposlenog kome je prestao radni odnos.

Predloženo rešenje ima za cilj suzbijanje nelegalnog rada i povećanje broja zaposlenih radnika, čime se obezbeđuje legalna isplata zarada uz plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i smanjenja broja nezaposlenih lica koja ostvaruju prava po osnovu nezaposlenosti Sve to obezbeđuje i smanjenje transfera iz budžeta organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.

Sem toga, propisuje se da poresku olakšicu iz ovog člana ne mogu ostvarivati državni organi i organizacije, javna preduzeća, javne službe i drugi direktni ili indirektni budžetski korisnici, s obzirom da ona nema za cilj stimulisanje povećanja javne potrošnje.

Ovlašćen je ministar finansija da bliže uredi način i postupak ostvarivanja ove poreske olakšice.

Uz čl. 13. do 16. Propisuje se da poljoprivrednici koji se opredele za obavezu plaćanja poreza na dodatu vrednost imaju tretman obveznika poreza na prihoda od samostalne delatnosti odnosno preduzetnika.

Vezano za uvođenje međunarodnih računovodstvenih standarda, precizira se odredba koja se odnosi na poreski bilans preduzetnika koji vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva i preduzetnika koji vode poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva. Naime, zadržava se prosto knjigovodstvo u sistemu poreza na dohodak građana, s obzirom da je struktura preduzetnika veoma različita i da se ocenjuje potrebnim da preduzetnicima koji obavljaju jednostavnije poslove (zanati, lične usluge, narodna radinost i sl.) treba omogućiti evidentiranje prihoda i rashoda na jednostavniji način.

Sem toga, predlaže se odredba, prema kojoj će preduzetnici koji vode poslovne knjige amortizaciju stalnih sredstava obračunavati kao rashod u poreske svrhe na način koji je propisan za obveznike poreza na dobit zakonom koji uređuje porez na dobit preduzeća.

Uz član 17. Predlaže se da se preduzetnicima (koji vode poslovne knjige i plaćaju porez na oporezivu dobit) u rashode priznaju plaćeni doprinosi za lično obavezno socijalno osiguranje (što se i do sada priznavalo ali po osnovu podzakonskog akta), kao i troškovi po osnovu službenog putovanja – do iznosa koji se priznaju zaposlenima po članu 18. Zakona.

Sem toga, zakonski se uređuje da uzimanje preduzetnika iz poslovne imovine za privatne potrebe ima tretman poslovnog prihoda, kao i da ulaganje lične imovine u poslovnu imovinu, sem ulaganja u stalnu imovinu, ima tretman poslovnog rashoda preduzetnika.

Uz član 18. Odredbom ovog člana predloženo je sniženje stope poreza na prihode od samostalne delatnosti sa 14% na 10%. Ovim se stopa poreza na ove prihode ujednačava sa stopom poreza na dobit preduzeća, a time daje podsticaj razvoju i investicionim ulaganjima u preduzetništvo.

Uz čl. 19. i 20. Predložene izmene u ovim članovima odnose se na paušalno oporezivanje preduzetnika. Naime, vezano za uvođenje poreza na dodatu vrednost, propisuje se da paušalno oporezivanje ne može ostvarivati preduzetnik koji je obveznik poreza na dodatu vrednost, odnosno koji se opredeli svojom voljom za plaćanje tog poreza, u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dodatu vrednost.

Istovremeno, propisuje se da je paušalno oprezovani preduzetnik koji postane obveznik poreza na dodatu vrednost dužan da započne vođenje poslovnih knjiga najkasnije sa danom kada postane obveznik tog poreza, bez utvrđivanja prestanka paušalnog oporezivanja tj. obaveze vođenja poslovnih knjiga rešenjem poreskog organa.

Uz čl. 21. do 24. U delu koji se odnosi na poslovne knjige koje vode preduzetnici, bliže se preciziraju postojeće zakonske odredbe u smislu jasnijeg razdvajanja da se poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva vode u svemu u skladu sa propisima koji uređuju računovodstvo, a da se poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva vode u skladu sa ovim zakonom i opštim aktom koji je donet na osnovu ovog zakona.

Uz član 25. Odredbom ovog člana vrši se pravno-tehničko usaglašavanje postojeće zakonske odredbe sa zakonom koji uređuje platni promet.

Uz čl. 26. do 30. U delu koji se odnosi na oporezivanje prihoda od autorskih prava i prava industrijske svojine širi se obuhvat i na prihode po osnovu prava srodnih autorskom pravu, a saglasno sistemskom zakonu koji uređuje autorska i srodna prava. U tom smislu, bliže se definiše da se u okviru ove grupe prihoda oporezuju i prihodi koje ostvaruju interpretatori, proizvođači fonograma, videograma, emisija i baze podataka.

Saglasno navedenom, vrše se i potrebne izmene u odredbama koje uređuju poreskog obveznika i poresku osnovicu.

U pogledu normiranih troškova koji se priznaju obvezniku autoru i nosiocu srodnog prava, sužava se broj grupa tih troškova sa šest (u rasponu od 65% do 10%) na tri (60%, 50% i 40%). Najznačajniju izmenu u ovom delu predstavlja povećanje normiranih troškova za interpretatore, odnosno izvođače estradnih programa zabavne i narodne muzike sa 10% na 40%, što značajno snižava poresku osnovicu. Uz druge mere koje se predlažu ovim zakonom, očekuje se da će se time obezbediti smanjenje sive ekonomije u ovoj oblasti, odnosno realnije iskazivanje prihoda koji se ostvaruju izvođenjem estradnih programa, a time i veći fiskalni prihodi po tom osnovu.

Uz čl. 31. do 33. Vezano za širenje obuhvata oporezivih prihoda u ovom delu, vrše se potrebne pravno-tehničke izmene u odredbama Zakona koje se odnose na mogućnost priznavanja stvarnih troškova, mogućnost vremenskog razgraničenja prihoda i stopu poreza.

Uz član 34. Izmenom člana 60. Zakona, umesto do sada predviđene mogućnosti za paušalno oporezivanje izvođača estradnih programa zabavne i narodne muzike u slučaju kada se utvrdi da je ostvareni prihod veći od prihoda koji je oporezovan porezom po odbitku, propisuje se da Poreska uprava, u slučaju kada utvrdi da isplatilac prihoda nije zaključio ugovor sa interpretatorom ili drugim angažovanim licem, odnosno kada oceni da je ostvareni prihod veći od ugovorenog prihoda, bruto prihod utvrđuje procenom, u skladu sa zakonom koji uređuje poreski postupak, a oporezuje bez priznavanja normiranih, odnosno stvarnih troškova.

Ovo rešenje treba da obezbedi realno ugovaranje prihoda po osnovu estradnog programa, smanjenje sive ekonomije u toj oblasti i veće fiskalne efekte po tom osnovu.

Uz čl. 35. do 37. Predložene izmene odredaba ovih članova odnose se na prihode od kapitala. Preciznije se sistematizuju prihodi od kapitala: kamate, dividende i udeli u dobiti, primanja zaposlenih i članova uprave privrednog društva po osnovu učešća u dobiti, uzimanje iz imovine i korišćenje usluga privrednog društva od strane vlasnika za privatne potrebe.

Sem toga, definiše se da se kamatom u smislu ovog zakona smatra i prihod koji se kao razlika između nabavne i prodajne cene ostvari otuđenjem ili otkupom diskontnih dužničkih hartija od vrednosti, uz izuzetak kuponske dužničke hartije od vrednosti, odnosno onog dela razlike u ceni koji predstavlja kapitalni dobitak.

Ovlašćuje se ministar finansija da bliže uredi razgraničenje između kamate i kapitalnog dobitka koji se ostvaruju otuđenjem odnosno otkupom kuponskih dužničkih hartija od vrednosti.

Kao oporezivi prihod od kapitala, za kamatu definiše se ostvarena kamata, kao i pozitivna razlika između nabavne i prodajne cene kod otuđenja ili otkupa diskontnih dužničkih hartija od vrednosti, a za učešće u dobiti, ostvareni prihod po tom osnovu. Za dividende i udela u dobiti koja ostvari rezidentni obveznik zadržava se dosadašnje rešenje da oporezivi prihod čini 50% raspodeljenog iznosa, a iz razloga što je isti prihod prethodno već oporezovan porezom na dobit. Time se obezbeđuje i mogućnost većeg reinvestiranja od strane vlasnika kapitala.

Radi stimulisanja razvoja tržišta hartija od vrednosti, propisuje se poresko oslobođenje za kamatu ostvarenu po osnovu svih dužničkih hartija od vrednosti čiji je izdavalac Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije, umesto dosadašnjeg koje je obuhvatalo samo kamatu po osnovu obveznica javnog zajma i stare devizne štednje.

Uz član 38. U delu koji se odnosi na prihode od nepokretnosti, predlaže se da normirani troškovi iznose 50% za prihode po osnovu iznajmljivanja stanova, soba i postelja putnicima i turistima, pod uslovom da je plaćena boravišna taksa, radi poreskog stimulisanja razvoja turizma .

Uz čl. 39. do 42. U ovom delu preuređuju se, odnosno preciziraju odredbe koje se odnose na utvrđivanje poreza na kapitalni dobitak.

Predlaže se oslobođenje od plaćanja poreza na kapitalni dobitak za slučajeve kada su pravo, udeo ili hartije od vrednosti stečeni nasleđem, ako se prenos vrši između bračnih drugova i krvnih srodnika u pravoj liniji i kada se prenos vrši između bračnih drugova, a neposredno je u vezi sa razvodom braka.

Radi stimulisanja razvoja tržišta hartija od vrednosti, predlaže se poresko oslobođenje za kapitalni dobitak ostvaren po osnovu prenosa svih dužničkih hartija od vrednosti koje emituje Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ili Narodna banka Srbije, umesto dosadašnjeg koje je obuhvatalo samo kapitalni dobitak po osnovu obveznica zajma za privredni razvoj i stare devizne štednje.

Preciznije se određuje nabavna cena za nepokretnost koju je obveznik sam izgradio, tako što se vezuje za iznos troškova izgradnje. Samo u slučaju da obveznik ne može da dokaže stvarni iznos troškova izgradnje, nabavna cena se opredeljuje kao tržišna cena nepokretnosti koja bi u momentu nastanka obaveze poreza na imovinu predstavljala osnovicu tog poreza.

Istovremeno, predlaže se izmena odredaba koje se odnose na nabavnu cenu prava stečenih poklonom ili ugovorom o doživotnom izdržavanju, tako što se definiše da je to tržišna cena koja je uzeta, odnosno koja je mogla biti uzeta kao osnovica poreza na prenos apsolutnih prava u momentu sticanja tih prava od strane obveznika.

Uz član 43. Valorizuje se neoporezivi iznos koji se priznaje kod oporezivanja dobitaka od igara na sreću sa 10.000 na 15.000 dinara, u skladu sa rastom troškova života, kao i ostali nominalni neoporezivi iznosi.

Uz član 44. U grupi prihoda sportista i sportskih stručnjaka koji se oporezuju povoljnijim poreskim tretmanom, uz normirane troškove od 50%, brišu se stipendije i hranarine koje ostvaruju sportisti amateri od sportskih organizacija iz razloga što je za primanja po tom osnovu predloženo poresko izuzimanje u visini do 4.500 dinara mesečno. To znači da će ti prihodi iznad propisanog neoporezivog iznosa biti oporezivi po članu 85. Zakona.

Uz član 45. Odredbom ovog člana, u delu koji uređuje oporezivanje drugih prihoda građana bliže se opredeljuju prihodi koji su predmet oporezivanja po ovom osnovu bez bitnijih izmena u odnosu na dosadašnje tumačenje Zakona s obzirom da ovu grupu prihoda građana opredeljuje to da čine dohodak fizičkog lica, a da nisu oporezovani po drugom osnovu odnosno da nisu izuzeti ili oslobođeni plaćanja poreza.

Kada se radi o prihodima po osnovu privremenih i povremenih poslova, u ovoj grupi zadržavaju se samo prihodi koje po tom osnovu preko zadruge ostvari lice do navršenih 26 godina života ako je na redovnom školovanju. Ovo iz razloga što ovi prihodi nisu upodobljeni zaradi i što se na njih ne plaćaju puni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, već samo doprinosi za slučaj povrede na radu, odnosno nesreće na poslu (PIO 4% i zdravstveno osiguranje 2%).

Umesto pozivanja na shodnu primenu odredaba člana 82. Zakona koje se odnose na oporezivanje prihoda od zakupa pokretnih stvari, predloženim izmenama u ovom delu definiše se da oporezivi prihod čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20%.

Predlaže se poresko oslobođenje za dokumentovane naknade troškova po osnovu službenih putovanja, a najviše do iznosa koji se priznaju zaposlenim po članu 18. Zakona, i to za slučajeve kada se isplata vrši od strane državnih organa i organizacija, licima upućenim na rad u Republiku od strane inostranog poslodavca a u vezi sa delatnošću domaćeg isplatioca, kao i od strane nedobitnih organizacija, po osnovu dobrovoljne ili saradnje po pozivu u humanitarnim, vaspitno-obrazovanim, kulturnim, sportskim, naučno-istraživačkim i sličnim delatnostima, od strane sindikalnih organizacija, privrednih komora, političkih stranaka, saveza i udruženja, nevladinih organizacija i drugih nedobitnih organizacija, uz uslov da se po osnovu te saradnje ne ostvaruje naknada za rad.

Postojeća poreska olakšica – umanjenje obračunatog poreza za 40% za primanja članova omladinske i studentske zadruge (koja se svodi na lica do 26 godina života ako su na školovanju) i za prihode koji se ostvare po osnovu prikupljanja sekundarnih sirovina, šumskih plodova i lekovitog bilja, zadržava se.

Uz čl. 46. i 47. Kod utvrđivanja godišnjeg poreza na dohodak građana, neoporezivi iznosi se opredeljuju u odnosu na prosečnu godišnju zaradu po zaposlenom isplaćenu u Republici u godini za koju se utvrđuje porez, umesto dosadašnjeg rešenja, prema kojem su neoporezivi iznosi bili određeni u apsolutnom iznosu, uz usklađivanje svake godine sa rastom zarada, čime se pojednostavljuje utvrđivanje ovog poreza.

Predlaže se neoporezivi iznos za rezidenta Republike u visini četvorostrukog iznosa prosečne godišnje zarade u Republici, što odgovara visini dosadašnjeg neoporezivog iznosa, a neoporezivi iznos za stranca rezidenta u visini desetostrukog iznosa te zarade, što je u odnosu na dosadašnje rešenje dvostruko niže. Time se smanjuje razlika između neoporezivih iznosa koji važe za domaće i strane državljane.

Uz potrebna pravno-tehnička usaglašavanja sa izmenama drugih odredaba u Zakonu, predlaže se da u osnovicu godišnjeg poreza ne ulaze prihodi od dividendi i udela u dobiti iz razloga što su ti prihodi već prethodno dva puta podvrgnuti oporezivanju (porez na dobit i porez po odbitku).

Sem toga, posebno se precizira da u osnovicu godišnjeg poreza ulaze prihodi koji su ostvareni i oporezovani u drugoj državi članici, odnosno u drugoj državi. Za te prihode, predlaže se priznavanje plaćenog poreza u drugoj državi članici, kao odbitna stavka kod utvrđivanja osnovice. Time se u jednak položaj dovode građani, nezavisno od toga gde su ostvarili prihode, s obzirom da godišnji porez na dohodak građana suštinski predstavlja dodatni porez koji se plaća na ostvarene neto prihode, iznad propisanog neoporezivog iznosa.

U skladu sa opredeljenom visinom neoporezivih iznosa kod godišnjeg poreza, opredeljuju se i lični odbici i to: odbitak za obveznika – u visini 40% prosečne godišnje zarade po zaposlenom u Republici u godini za koju se utvrđuje porez, a za izdržavanog člana porodice, po članu – u visini 15% te zarade, što takođe odgovara visini dosadašnjih ličnih odbitaka. Zadržava se i do sada propisani limit da lični odbici ne mogu biti veći od 50% dohotka za oporezivanje. Kao novo rešenje, predlaže se da odbitak za izdržavane članove porodice može da ostvari samo jedan član porodice u slučaju kada su dva ili više njih obveznici godišnjeg poreza.

Uz čl. 48. do 50. Odredbom ovog člana bliže se definiše dokumentacija koju su obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti – preduzetnici dužni da podnesu uz poresku prijavu, a vezano za izmene računovodstvenih propisa.

Precizira se da se rok od 15 dana za podnošenje poreske prijave odnosi i na obveznike koji započinju obavljanje privremene ili povremene delatnosti bez registracije te delatnosti.

Sem toga, usaglašava se sa zakonom koji uređuje poreski postupak, nadležnost ministra finansija za propisivanje obrazaca poreskih prijava.

Uz čl. 51. do 58. Preciznije se određuje obveznik obračuna i plaćanja poreza po odbitku. Umesto dosadašnjeg rešenja da je to isplatilac prihoda koji vode poslovne knjige, koje je izazivalo nejasnoće u primeni (posebno kada se radi o paušalno oporezovanim preduzetnicima i predstavništvima nerezidentnih pravnih lica), opredeljuje se da obaveza plaćanja poreza po odbitku postoji kada je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik. Definiše se da se pod pravnim licem podrazumeva i deo pravnog lica odnosno poslovna jedinica nerezidentnog pravnog lica koja je registrovana u Republici, kao i državni organi i organizacije.

Sem toga, precizira se da se porez po odbitku utvrđuje i plaća po propisima koji važe na dan isplate prihoda.

Vezano za promene u oblasti platnog prometa, briše se odredba člana 102. Zakona, prema kojoj su banke bile obavezne da, shodnom primenom obaveza koje je imao ZOP, vrše obustavu poreza na prihode ostvarene u inostranstvu jer to ne može biti nadležnost banke.

Propisuje se obaveza Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti da vrši obračun, obustavu i plaćanje poreza na prihode na kamatu ostvarenu otuđenjem ili otkupom dužničke hartije od vrednosti kada se saldiranje novca po tom osnovu vrši preko Centralnog registra.

S tim u vezi, opredeljuje se da u slučaju kada Centralni registar obustavlja i uplaćuje porez po odbitku na kamatu po osnovu otuđenja ili otkupa dužničke hartije od vrednosti, obvezniku poreza potvrdu o plaćenom porezu izdaje banka – član Centralnog registra kod koje se vodi namenski novčani račun obveznika porez za plaćanja po osnovu prodaje hartija od vrednosti.

Preciznije se utvrđuje obaveza preduzetnika da u slučaju isplate prihoda nerezidentnom pravnom licu ima dužnost da obračuna i uplati porez po odbitku u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dobit preduzeća.

Uz član 59. Dograđuju se odredbe kojima je propisana dužnost obveznika – fizičkog lica da u slučaju kada ostvari prihode u ili iz druge države članice ili druge države, odnosno od pravnih lica koja nisu rezidenti Republike, kao i od fizičkog lica koje nije dužno da izvrši obustavu poreza po odbitku, da sam obračuna i uplati porez na ostvarenu zaradu ili drugi prihod, i da o tome podnese obaveštajnu poresku prijavu nadležnom poreskom organu, u roku od 15 dana od ostvarivanja prihoda.

Uz član 60. Uređuje se postupak primene međunarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja neposredno od strane isplatioca prihoda, kod obračuna i obustave poreza po odbitku za nerezidentne obveznike – rezidente druge države potpisnice ugovora. Isplatilac prihoda, na osnovu dokaza o statusu rezidenta države sa kojom je potpisan ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, overenog od strane nadležnog organa te države, koji mu dostavi obveznik poreza – nerezident Republike ima obavezu da međunarodni ugovor primeni neposredno. Isplatilac prihoda ima i odgovornost za plaćanje poreza u slučaju ako primeni ugovor bez osnova, umesto ovog zakona.

Za nadležni poreski organ utvrđuje se obaveza da nerezidentu izda potvrdu o porezu plaćenom u Republici.

Uz član 61. Uz napred navedeni povoljniji poreski tretman prihoda koji se ostvaruju po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa (uvećanje normiranih trškova sa 10% na 40%, što značajno smanjuje poresku osnovicu), propisuje se da će Poreska uprava uvesti registar isplatilaca prihoda po tom osnovu interpretatorima, ansamblima i orkestrima, imitatorima, iluzionistima i drugim izvođačima, menadžerima i drugim angažovanim licima.

Bliže se određuje ko se smatra isplatiocem prihoda po osnovu estradnih i drugih zabavnih programa.

Propisuje se obaveza tih isplatilaca da Poreskoj upravi, prema mestu svog sedišta, podnesu prijavu za upis u registar, najkasnije do 31. januara 2005. godine, a za novoosnovane subjekte u roku od 15 dana od dana upisa u odgovarajući registar kod nadležnog organa.

Sem toga, propisuje se obaveza isplatilaca prihoda da sa interpretatorom i drugim angažovanim licem na izvođenju estradnog programa, zaključi ugovor, i da Poreskoj upravi do petog u mesecu dostavlja pismeno obaveštenje o zaključenim ugovorima u prethodnom mesecu.

Za nepoštovanje propisanih obaveza, daje se ovlašćenje Poreskoj upravi da rešenjem izriče meru privremene zabrane obavljanja delatnosti u trajanju do 30 dana, pri čemu žalba protiv rešenja nije dopuštena.

Daje se ovlašćenje ministru finansija da bliže uredi sadržinu prijave za upis u registar isplatilaca prihoda interpretatorima i obaveštenja o zaključenim ugovorima u prethodnom mesecu.

Uz član 62. Precizira se odredba koja se odnosi na plaćanje akontacije poreza za tekuću godinu do donošenja rešenja nadležnog poreskog organa, u smislu da se ona odnosi kako na akontacije koje dospevaju mesečno, tako i akontacije koje dospevaju tromesečno.

Uz član 63. Jasnije se formuliše odredba koja uređuje da se porez plaća na osnovu rešenja nadležnog poreskog organa u svim slučajevima kada se u skladu sa ovim zakonom, ne plaća po odbitku.

Uz član 64. Preciznije se definiše odgovornost isplatioca prihoda za plaćanje poreza po odbitku, odnosno njegov status solidarnog jemca.

Uz čl. 65. do 68. Prekršajne odredabe se usklađuju sa predloženim izmenama i dopunama Zakona.

Povećavaju se iznosi novčanih kazni, čime se one usklađuje sa Zakonom o prekršajima i drugim poreskim zakonima. Uz pogodnosti koje se obveznicima daju ovim zakonom, većim novčanim kaznama za prekršaje obezbeđuje se veća fiskalna disciplina i poštovanje Zakona.

Uz član 69. Saglasno izmenama u zakonu koje uređuje ministarstva, u svim odredbama Zakona naziv ministar finansija i ekonomije zamenjuje se sa ministar finansija.

Uz član 70. Poljoprivrednici koji porez plaćaju na katastarski prihod oslobađaju se plaćanja poreza za 2004. i 2005. godinu. Time se daje podsticaj za ulaganje u poljoprivredu. Inače, katastarski prihod, kao osnovica poreza, je nizak – poslednji put je utvrđen 1994. godine i od tada nije valorizovan, pa prihod po tom osnovu ima malo učešće u prihodima od poreza na dohodak građana.

Predložena odredba ima povratno dejstvo, s obzirom da se odnosi i na 2004. godinu. Za povratno dejstvo ove odredbe postoji opšti interes, u smislu člana 121. stav 2. Ustava Republike Srbije, kako sa stanovišta poljoprivrednika kao obveznika poreza koji će biti rasterećeni ove poreske obaveze, tako i sa stanovišta države, kao fiskusa, koja neće imati troškove administriranja ovog poreza s obzirom da je njegovo učešće u porezima malo. Obostrani opšti interes je da se privremenim rasterećenjem od ovog poreza poljoprivrednici stimulišu za ulaganje u poljoprivredu.

Uz član 71. Odredbama ovog člana, propisuje se da će se konačna obaveza poreza za 2004. godinu za preduzetnike i poljoprivrednike koji vode poslovne knjige (a koji se smatraju obveznicima po osnovu samostalne delatnosti u smislu ovog zakona) utvrditi rešenjem nadležnog poreskog organa, u skladu sa propisima koji su važili do početka primene ovog zakona.

Sem toga, uređuje se i da će preduzetnici koji vode poslovne knjige, poreski bilans za 2004. godinu sastaviti takođe u skladu sa propisima koji važe do dana početka primene ovog zakona.

Uz član 72. Predloženo je da se novelirano rešenje koje se odnosi na godišnji porez na dohodak građana primenjuje za prihode ostvarene u 2004. godini, za koje se godišnji porez utvrđuje i plaća u 2005. godini.

Uz član 73. Predloženo je da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a da se rimenjuje od 1. januara 2005. godine.

Razlog za stupanje na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja, u smislu člana 120. Ustava Republike Srbije, sadržan je u potrebi da se obezbedi početak primene ovog zakona od početka kalendarske, odnosno poreske godine. Time se otklanja i eventualno moguća retroaktivnost primene zakona.

IV Efekti predloženih mera

Ocenjuje se da će primena ovog zakona sveukupno imati pozitivne efekte koji opravdavaju moguće eventualno smanjenje prihoda budžeta Republike i lokalne samouprave u narednoj godini za iznos od oko milijardu dinara.

Naime, izuzimanje od plaćanja poreza na zarade premije za dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje u ograničenom iznosu do 3.000 dinara, po osnovu koga se procenjuje mogući negativni prihodni efekat u budžetu od 500 miliona dinara na godišnjem nivou, od posebnog je značaja za razvoj dobrovoljnog penzijskog osiguranja, u okviru razvoja alternativnih sistema socijalne sigurnosti i investicionih aktivnosti, jer se preko ovih fondova stimuliše preraspodela raspoloživog dohotka domaćinstva u korist investicija, a istovremeno obezbeđuje veća socijalna sigurnost, odnosno veći prihodi u starosti za zaposlene.

Na taj način, obezbeđuje se da u budućnosti dođe do smanjenja transfera iz budžeta u korist fondova obaveznog socijalnog osiguranja, za obezbeđenje osnovnih penzijskih prava, kao i za obezbeđivanje socijalne pomoći građanima.

Sem toga, uz istovremeno obezbeđenje da poslodavac ne može za zaposlene plaćati premije na teret osnovice obaveznih doprinosa, što je do sada bilo moguće tumačenjem Zakona o radu da te premije ne predstavljaju zaradu i ne podležu plaćanju doprinosa, obezbediće se veća sredstva po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, a time i manji transferi iz budžeta organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, tako da će to anulirati eventualni gubitak od poreza na zarade po osnovu izuzimanja premije odnosno penzionog doprinosa za dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje u ograničenom iznosu do 3.000 dinara.

Ocenjuje se da poreska olakšica za zapošljavanje novih radnika koja je koncipirana kao zadržavanje obračunatog i obustavljenog poreza na zarade zaposlenih od strane poslodavca, kao poseban vid subvencije poslodavcu koji zaposli nove radnike, neće uzrokovati negativne efekte na prihode budžeta jer se zapošljavanjem novih radnika obezbeđuje smanjenje sive ekonomije u toj oblasti odnosno smanjenje nelegalnog rada, veće zapošljavanje i legalna isplata zarada koje će biti podvrgnute plaćanju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, te stoga i manji transferi iz budžeta organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja. Sem toga, zapošljavanjem novih radnika smanjiće se i davanja iz budžeta na ime obezbeđivanja prava tih lica po osnovu nezaposlenosti i drugih socijalnih primanja.

Poreska izuzimanja koja se kao nova propisuju u ovom zakonu i do sada nisu bila predmet oporezivanja, prema tumačenjima koja je u primeni Zakona davalo ministarstvo, tako da ne mogu imati negativne efekte na prihode budžeta.

Efikasnije oporezivanje boniteta koje poslodavac pruža zaposlenima i njihovo preciznije kvantifikovanje ovim zakonim, trebalo bi da obezbedi širenje poreske osnovice poreza na zarade, i veće prihode po tom osnovu.

Snižavanje stope poreza na prihode od samostalne delatnosti sa 14% na 10%, za koje se procenjuje eventualno moguće manje ostvarenje prihoda budžeta za oko 530 miliona dinara na godišnjem nivou, ostvariće se pozitivni efekti u smislu razvoja preduzetništva i pojave novih privrednih subjekata na tržištu koji će obezbediti veću tržišnu konkurenciju. Pri nižoj stopi poreza preduzetnici će svakako imati veći interes za realnijim iskazivanjem realne dobiti i za urednije izmirivanje svojih fiskalnih obaveza. Investiranje i razvoj preduzetništva će u budućnosti obezbediti i veće prihode od poreza po tom osnovu.

Očekuje se da će predložena rešenja koja se odnose na oporezivanje prihoda koji se ostvaruju od izvođačkih delatnosti u oblasti estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa rezultirati realnijim iskazivanjem prihoda i plaćanjem poreza po tom osnovu, te ostvarivanjem većeg poreza od prihoda po tom osnovu, s obzirom da je do sada u toj oblasti u velikoj meri bila prisutna siva ekonomija. Smanjenje sive ekonomije i uvođenje ovih prihoda u legalne tokove oporezivanja, svakako bi trebalo, uz snižavanje poreske osnovice, da doprinesu i druge predložene mere, pre svega propisano pravo Poreske uprave da u slučajevima nerealno prikazanih prihoda poresku osnovicu utvrđuje procenom bez priznavanja normiranih odnosno stvarnih troškova, obaveza registracije isplatilaca tih prihoda, kao i obaveza redovnog obaveštavanja Poreske uprave o angažovanim izvođačima u tim programima. Pri tome, legalnom radu u ovoj oblasti svakako bi trebalo da doprinesu i predviđena mera privremene zabrane obavljanja delatnosti do 30 dana, kao i veće zaprećene novčane prekršajne kazne.

Oslobođenja od plaćanja poreza na kamatu i na kapitalni dobitak koji se ostvaruju po osnovu dužničkih hartija od vrednosti koje emituje Republika, teritorijalna autonomija i lokalna samouprava i Narodna banka Srbije od bitnog značaja je, kao podsticajna mera za razvoj tržišta hartija od vrednosti. Pri tome ne može imati značajnije negativne efekte na prihode budžeta, s obzirom da su prihodi po tom osnovu u ukupnim poreskim prihodima neznatni zbog još uvek slabo razvijenog tržišta hartija od vrednosti.

Veće novčane kazne za povrede odredaba Zakona uz ovlašćenja Poreske uprave propisana zakonom koji uređuje poreski postupak i ovim zakonom, trebalo bi trebalo bi da u većoj meri obezbede finansijsku disciplinu i odgovornost obveznika za plaćanje poreza, a time i veće prihode od poreza na dohodak građana.

Prema tome, procenjuje se da će rešenja koja se propisuju ovim zakonom i obezbeđuju njegovom primenom sveukupno posmatrano imati pozitivne efekte za privredu i građane, kao i za državu.

V Sredstva za sprovođenje Zakona

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti posebna sredstva.

4814004.162/s2

ODREDBE ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA

ČIJA SE IZMENA I DOPUNA VRŠI

Član 3.

Porezu na dohodak građana podležu sledeće vrste prihoda:

1) zarade;

2) prihodi od poljoprivrede i šumarstva;

3) prihodi od samostalne delatnosti;

4) prihodi od autorskih prava, PRAVA SRODNIH AUTORSKOM PRAVU i prava industrijske svojine;

5) prihodi od kapitala;

6) prihodi od nepokretnosti;

7) kapitalni dobici;

8) ostali prihodi.

Prihodi iz stava 1. ovog člana oporezuju se bilo da su ostvareni u novcu, u naturi, činjenjem ili na drugi način.

Član 7.

Obveznik poreza na dohodak građana je rezident Republike Srbije (u daljem tekstu: rezident), za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika), u drugoj republici i u inostranstvu DRUGOJ DRŽAVI ČLANICI I U DRUGOJ DRŽAVI.

Rezident Republike, u smislu ovog zakona, jeste fizičko lice koje:

1) na teritoriji Republike ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa;

2) na teritoriji Republike, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini.

Rezident Republike je i fizičko lice koje je upućeno u inostranstvo ili u drugu republiku DRUGU DRŽAVU ČLANICU ILI U DRUGU DRŽAVU radi obavljanja poslova za fizičko ili pravno lice – rezidenta Republike ili za međunarodnu organizaciju.

Član 9.

Ne plaća se porez na dohodak građana na primanja ostvarena po osnovu:

1) propisa o pravima ratnih invalida;

2) roditeljskog i dečijeg dodatka;

3) naknada za tuđu pomoć i negu i naknada za telesno oštećenje;

4) naknada za vreme nezaposlenosti;

5) materijalnog obezbeđenja u skladu sa zakonom;

6) naknada iz zdravstvenog osiguranja, osim naknade zarade (plate);

7) naknada iz osiguranja imovine, izuzev naknada iz osiguranja za izmaklu korist, kao i naknada iz osiguranja lica kojima se nadoknađuje pretrpljena šteta, ukoliko ona nije nadoknađena od štetnika;

8) naknada materijalne i nematerijalne štete, izuzev naknade za izmaklu korist i naknade zarade (plate), odnosno naknade za izostalu zaradu (platu);

9) pomoći u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika – do 20.000 30.000 dinara;

10) pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine usled elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja;

11) organizovane socijalne i humanitarne pomoći;

12) stipendija i kredita učenika i studenata – u mesečnom iznosu do 3.000 4.500 dinara;

13) naknade za ishranu – hranarine koju sportistima amaterima isplaćuju amaterski sportski klubovi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sport – u mesečnom iznosu do 3.000 4.500 dinara;

14) naknada i nagrada za rad osuđenih lica i maloletnih učinilaca krivičnih dela u kazneno-popravnim ustanovama;

15) naknada i nagrada za rad pacijenata u psihijatrijskim ustanovama;

16) naknada za rad lica u organima za sprovođenje izbora ili za popis stanovništva;

17) penzija i invalidnina;

18) otpremnine kod odlaska u penziju – do iznosa dvostruke prosečne mesečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog organa nadležnog za poslove statistike;

19) otpremnine, odnosno novčane naknade koje poslodavac isplaćuje zaposlenom za čijim je radom prestala potreba, u skladu sa zakonom kojim se uređuju radni odnosi – do iznosa koji je utvrđen tim zakonom;

20) jednokratne novčane naknade koja se isplaćuje licu kome prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaj i likvidaciju, u skladu sa Odlukom o utvrđivanju socijalnog programa za zaposlene kojima prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaja i likvidacije („Službeni glasnik RS“, broj 12/2002) – do iznosa utvrđenog tim programom, a za lica starija od 50 godina života – bez ograničenja iznosa;

21) naknada za rad hranitelja i naknada za izdržavanje korisnika u hraniteljskoj porodici;

22) NAKNADA KOJE, U SKLADU SA PROPISIMA KOJI UREĐUJU VOJSKU SRBIJE I CRNE GORE, NADLEŽNI DRŽAVNI ORGAN ISPLAĆUJE VOJNICIMA (NA SLUŽENjU VOJNOG ROKA U VOJSCI I U CIVILNOJ SLUŽBI), STUDENTIMA VOJNIH AKADEMIJA, UČENICIMA SREDNjIH VOJNIH ŠKOLA I SLUŠAOCIMA ŠKOLA ZA REZERVNE VOJNE OFICIRE;

23) NAKNADA KOJE SE, U SKLADU SA PROPISIMA KOJI UREĐUJU UNUTRAŠNjE POSLOVE, ISPLAĆUJU UČENICIMA SREDNjE ŠKOLE UNUTRAŠNjIH POSLOVA;

24) PREMIJA, SUBVENCIJA I REGRESA IZ BUDžETA REPUBLIKE, KAO I PDV NADOKNADE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE POREZ NA DODATU VREDNOST, KOJE SE ISPLAĆUJU NA POSEBAN NAMENSKI RAČUN OTVOREN KOD POSLOVNE BANKE, OBVEZNICIMA POREZA NA PRIHODE OD POLjOPRIVREDE I ŠUMARSTVA, ODNOSNO POLjOPRIVREDNICIMA, UPISANIM U REGISTAR POLjOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA, U SKLADU SA POSEBNIM PROPISIMA.

Ostvarivanje prava na poresko oslobođenje za primanja iz stava 1. tač. 10) do 13) ovog člana bliže uređuje ministar finansija i ekonomije.

Član 12.

Ako obveznik – rezident Republike ostvari dohodak u drugoj republici DRUGOJ DRŽAVI ČLANICI, odnosno u drugoj državi, na koji je plaćen porez u toj drugoj republici DRUGOJ DRŽAVI ČLANICI, odnosno državi, na račun poreza na dohodak građana utvrđenog prema odredbama ovog zakona odobrava mu se poreski kredit u visini poreza na dohodak plaćenog u toj drugoj republici DRUGOJ DRŽAVI ČLANICI, odnosno državi.

Poreski kredit iz stava 1. ovog člana ne može biti veći od iznosa koji bi se dobio primenom odredaba ovog zakona na dohodak ostvaren u drugoj republici DRUGOJ DRŽAVI ČLANICI, odnosno državi.

Član 13.

Pod zaradom u smislu ovog zakona, smatra se zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog.

ZARADOM, U SMISLU OVOG ZAKONA, SMATRAJU SE I UGOVORENA NAKNADA I DRUGA PRIMANjA KOJA SE OSTVARUJU OBAVLjANjEM PRIVREMENIH I POVREMENIH POSLOVA NA OSNOVU UGOVORA ZAKLjUČENOG NEPOSREDNO SA POSLODAVCEM, KAO I NA OSNOVU UGOVORA ZAKLjUČENOG PREKO OMLADINSKE ILI STUDENTSKE ZADRUGE OSIM SA LICEM DO NAVRŠENIH 26 GODINA ŽIVOTA AKO JE NA ŠKOLOVANjU U USTANOVAMA SREDNjEG, VIŠEG I VISOKOG OBRAZOVANjA.

Član 14.

Zaradom u smislu člana 13. ovog zakona smatraju se i primanja u obliku bonova, novčanih potvrda, akcija, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, ili robe, činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem.

Osnovicu poreza na zaradu iz stava 1. ovog člana predstavlja:

1) nominalna vrednost bonova, novčanih potvrda i akcija;

2) cena koja bi se postigla prodajom robe na tržištu;

3) naknada koja bi se postigla na tržištu za uslugu, odnosno pogodnost koja se čini obvezniku;

4) novčana vrednost pokrivenih rashoda,

uvećane za obaveze javnih prihoda koje iz zarade plaća zaposleni.

Visinu cene, visinu naknade, odnosno novčanu vrednost iz stava 2. tač. 2) do 4) ovog člana utvrđuje isplatilac zarade u momentu kada se davanje vrši.

Ako nadležni poreski organ oceni da je utvrđena cena, odnosno naknada iz stava 2. tač. 2) do 4) ovog člana niža od one koja se može postići na tržištu, utvrdiće tu cenu, odnosno naknadu u visini koja bi se mogla postići na tržištu.

OSNOVICA POREZA NA ZARADE UTVRĐENA NA NAČIN IZ ST. 2. DO 4. OVOG ČLANA UMANjUJE SE ZA NOVČANA PLAĆANjA KOJA ZAPOSLENI VRŠE POSLODAVCU U VEZI SA OSTVARENIM PRIMANjEM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

Član 16.

Zarada iz čl. 13. i 14. 13. do 14B ovog zakona oporezuje se po stopi od 14% na osnovicu koju čini isplaćena, odnosno ostvarena zarada.

Član 17.

Za fizička lica – rezidente Republike koji su upućeni u inostranstvo radi obavljanja poslova za pravna lica – rezidente Republike, osnovicu poreza na zarade čini iznos zarade, koju bi, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, ostvarili u Republici na istim ili sličnim poslovima, pomnožen koeficijentom u rasponu između dva i pet.

Visinu koeficijenta u rasponu iz stava 1. ovog člana za pojedinačne države propisuje ministar finansija i ekonomije, uzimajući u obzir posebno odnos između prosečnih zarada i troškova života u određenoj državi i u Republici.

ZA FIZIČKA LICA – REZIDENTE REPUBLIKE KOJI SU UPUĆENI U INOSTRANSTVO RADI OBAVLjANjA POSLOVA ZA PRAVNA LICA – REZIDENTE REPUBLIKE, OSNOVICU POREZA NA ZARADE ČINI IZNOS ZARADE KOJU BI, U SKLADU SA ZAKONOM, OPŠTIM AKTOM ILI UGOVOROM O RADU OSTVARILI U REPUBLICI NA ISTIM ILI SLIČNIM POSLOVIMA.

Član 18.

Ne plaća se porez na zarade na primanja zaposlenog po osnovu:

1) naknade troškova prevoza u javnom saobraćaju (za dolazak na posao i povratak sa posla) – do visine cene mesečne pretplatne karte, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza ako ne postoji mogućnost da se obezbedi mesečna pretplatna karta, a najviše do 800 1.200 dinara;

2) naknade za ishranu za službeno putovanje u zemlji, prema priloženim računima, a najviše do iznosa od 600 dinara dnevno, odnosno dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo – do iznosa propisanog od strane nadležnog državnog organa;

DNEVNICE ZA SLUŽBENO PUTOVANjE U ZEMLjI DO IZNOSA OD 1.000 DINARA, ODNOSNO DNEVNICE ZA SLUŽBENO PUTOVANjE U INOSTRANSTVO DO IZNOSA PROPISANOG OD STRANE NADLEŽNOG DRŽAVNOG ORGANA;

3) naknade troškova smeštaja na službenom putovanju, prema priloženom računu, najviše do iznosa cene za noćenje u hotelu „A“ ili „B“ kategorije;

4) naknade prevoza na službenom putovanju, prema priloženim računima prevoznika u javnom saobraćaju, a kada je, saglasno zakonu i drugim propisima, odobreno korišćenje sopstvenog automobila ZA SLUŽBENO PUTOVANjE ILI U DRUGE SLUŽBENE SVRHE – do iznosa 30% cene jednog litra super benzina, a najviše do 1.500 3.000 dinara mesečno;

5) solidarne pomoći za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice – do 10.000 15.000 dinara;

6) POKLONA DECI ZAPOSLENIH, STAROSTI DO 15 GODINA, POVODOM NOVE GODINE I BOŽIĆA – DO 3.000 DINARA GODIŠNjE PO JEDNOM DETETU.

Ostvarivanje prava na poresko oslobođenje za primanja iz stava 1. tačka 5) ovog člana bliže uređuje ministar finansija i ekonomije.

Član 20.

Obaveze plaćanja poreza na zarade ostvarene za rad u stranim diplomatskim i konzularnim predstavništvima ili međunarodnim organizacijama, odnosno kod predstavnika ili službenika takvih predstavništava ili organizacija, oslobođeni su:

1) šefovi stranih diplomatskih misija akreditovanih u SR Jugoslaviji SRBIJI I CRNOJ GORI, osoblje stranih diplomatskih misija u Jugoslaviji SRBIJI I CRNOJ GORI, kao i članovi njihovih domaćinstava, ako ti članovi domaćinstava nisu jugoslovenski državljani ili rezidenti Republike;

2) šefovi stranih konzulata u Jugoslaviji SRBIJI I CRNOJ GORI i konzularni funkcioneri ovlašćeni da obavljaju konzularne funkcije, kao i članovi njihovih domaćinstava, ako ti članovi domaćinstava nisu jugoslovenski državljani ili rezidenti Republike;

3) funkcioneri Organizacije ujedinjenih nacija i njenih specijalizovanih agencija, stručnjaci tehničke pomoći Organizacije ujedinjenih nacija i njenih specijalizovanih agencija;

3a) funkcioneri, stručnjaci i administrativno osoblje međunarodnih organizacija, ako nisu jugoslovenski državljani ili rezidenti Republike;

4) zaposleni u stranim diplomatskim ili konzularnim predstavništvima i međunarodnim organizacijama, ako nisu jugoslovenski državljani ili rezidenti Republike;

5) počasni konzuli stranih država, za primanja koja dobijaju od države koja ih je imenovala za obavljanje konzularnih funkcija;

6) zaposleni kod lica iz tačke 1) do 5) ovog člana, ako nisu jugoslovenski državljani ili rezidenti Republike.

Član 32.

Obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti je fizičko lice koje ostvaruje prihode obavljanjem delatnosti iz člana 31. ovog zakona, KAO I FIZIČKO LICE KOJE OSTVARUJE PRIHODE OD POLjOPRIVREDE I ŠUMARSTVA AKO JE PO TOM OSNOVU OBVEZNIK POREZA NA DODATU VREDNOST U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE POREZ NA DODATU VREDNOST.

Član 33.

Oporezivi prihod od samostalne delatnosti je oporeziva dobit, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Oporeziva dobit se utvrđuje usklađivanjem dobiti, iskazane u bilansu uspeha, na način predviđen ovim zakonom.

OPOREZIVA DOBIT UTVRĐUJE SE U PORESKOM BILANSU USKLAĐIVANjEM DOBITI ISKAZANE U BILANSU USPEHA, SAČINjENOM U SKLADU SA MEĐUNARODNIM RAČUNOVODSTVENIM STANDARDIMA I PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE RAČUNOVODSTVO AKO PREDUZETNIK VODI DVOJNO KNjIGOVODSTVO, ODNOSNO U SKLADU SA PROPISOM IZ ČLANA 49. OVOG ZAKONA AKO PREDUZETNIK VODI PROSTO KNjIGOVODSTVO, NA NAČIN UTVRĐEN OVIM ZAKONOM.

Preduzetniku – osnivaču ortačke radnje, oporeziva dobit se utvrđuje u srazmeri sa njegovim učešćem u dobiti, prema aktu o osnivanju ortačke radnje.

Član 34.

Za utvrđivanje oporezive dobiti u poreskom bilansu priznaju se poslovni, finansijski, neposlovni, vanredni i revalorizacioni prihodi, obračunati u bilansu uspeha u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, ako ovim zakonom, odnosno zakonom koji se shodno primenjuje, nije drukčije određeno.

Za utvrđivanje oporezive dobiti priznaju se rashodi u iznosima utvrđenim bilansom uspeha, u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, izuzev rashoda za koje je ovim zakonom, odnosno zakonom koji se shodno primenjuje, propisan drugi način utvrđivanja.

Član 38.

Stopa poreza na prihode od samostalne delatnosti iznosi 14% 10%.

Član 40.

Preduzetnik koji s obzirom na okolnosti nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim poslovne knjige o ostvarenom prometu, ili kome njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti, ima pravo da podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod (u daljem tekstu: paušalno oporezivanje).

Pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati preduzetniku:

1) osnivaču ortačke radnje;

2) koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine na veliko i trgovine na malo, osim održavanja i opravke motornih vozila, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama;

3) u čiju delatnost ulažu i druga lica;

4) čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti – veći od 2.000.000 dinara.;

5) KOJI JE OBVEZNIK POREZA NA DODATU VREDNOST, ODNOSNO KOJI SE OPREDELI ZA PLAĆANjE POREZA NA DODATU VREDNOST U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE POREZ NA DODATU VREDNOST.

Izuzetno od odredbe stava 2. tačka 2) ovog člana, preduzetniku koji trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu može se, na njegov zahtev, odobriti da porez plaća na paušalno utvrđen prihod.

Član 42.

Zahtev za paušalno oporezivanje može se podneti nadležnom poreskom organu do 30. novembra tekuće godine za narednu godinu, odnosno u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa.

Nadležni poreski organ dužan je da po zahtevu preduzetnika donese rešenje u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Ako nadležni poreski organ ne reši po zahtevu u roku iz stava 2. ovog člana, smatra se da je zahtev za paušalno oporezivanje prihvaćen.

Preduzetnik kome je utvrđeno pravo na paušalno oporezivanje, ovaj način oporezivanja koristi dok se ne utvrdi da su prestali razlozi za paušalno oporezivanje, odnosno da izmenjeni uslovi isključuju pravo na paušalno oporezivanje.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, nadležni poreski organ će rešenjem naložiti preduzetniku vođenje poslovnih knjiga od polovine tekuće godine ili od početka naredne godine.

PREDUZETNIK KOME PRESTAJE PRAVO NA PAUšALNO OPOREZIVANJE PO OSNOVU IZ čLANA 40. STAV 2. TAčKA 5) OVOG ZAKONA, DUžAN JE DA VODI POSLOVNE KNJIGE NAJKASNIJE OD DANA KADA POSTANE OBVEZNIK POREZA NA DODATU VREDNOST U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREđUJE POREZ NA DODATU VREDNOST, BEZ UTVRđIVANJA OBAVEZE VOđENJA POSLOVNIH KNJIGA REšENJEM NADLEžNOG PORESKOG ORGANA.

Član 44.

U poslovnim knjigama PO SISTEMU PROSTOG KNjIGOVODSTVA obezbeđuju se podaci o prihodima, rashodima, osnovnim sredstvima, alatu i inventaru sa kalkulativnim otpisom, kao i drugi podaci, u skladu sa zakonom U SKLADU SA OVIM ZAKONOM I PROPISOM IZ ČLANA 49. OVOG ZAKONA.

Član 45.

Preduzetnik je dužan da poslovne knjige IZ ČLANA 44. OVOG ZAKONA vodi ažurno i uredno, tako da one obezbeđuju kontrolu ispravnosti knjiženja, čuvanja i korišćenja podataka, kao i uvid u hronologiju poslovnih promena.

Knjiženje prihoda vrši se najkasnije narednog dana od dana kada je prihod ostvaren, knjiženje troškova u roku od sedam dana od dana njihovog nastanka, a ostala knjiženja u rokovima i na način određen ovim zakonom i propisima koji su doneti na osnovu njega, odnosno u skladu sa propisima koji uređuju računovodstvo.

Član 46.

Knjiženje svake poslovne promene na sredstvima, prihodima i troškovima poslovanja vrši se na osnovu verodostojnih knjigovodstvenih isprava, koje moraju biti takve da pokazuju nastalu poslovnu promenu i sadrže odgovarajuće podatke za knjiženje.

Po završetku poslovne godine, posle knjiženja svih poslovnih promena, poslovne knjige se zaključuju.

Član 49.

Ministar finansija i ekonomije bliže propisuje vrste i sadržinu poslovnih knjiga i drugih evidencija koje se vode po sistemu prostog knjigovodstva, način njihovog vođenja i iskazivanja finansijskog rezultata.

Član 50.

Preduzetnici koji vode poslovne knjige po sistemu prostog ili dvojnog knjigovodstva sastavljaju godišnji poreski bilans.

Bliže propise o sadržini poreskog bilansa i načinu njegovog sastavljanja donosi ministar finansija i ekonomije.

Evidentiranje prihoda i rashoda kod nosioca platnog prometa KOD BANKE

Član 51.

Preduzetnik je dužan, nezavisno od načina na koji se oporezuje, da naplaćene prihode i izvršene rashode uredno i blagovremeno evidentira na poslovnom računu kod nosioca platnog prometa, uključujući i uplatu novca primljenog u gotovu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje platni promet.

Nosioci platnog prometa dostavljaju nadležnom poreskom organu, prema sedištu preduzetnika, podatke o ostvarenom ukupnom godišnjem prometu na poslovnom računu preko koga posluju, koji su od značaja za utvrđivanje postojanja uslova za paušalno oporezivanje u smislu odredbe člana 40. stav 2. tačka 4) ovog zakona, u roku od 15 dana po isteku kalendarske godine.

PREDUZETNIK JE DUŽAN, NEZAVISNO OD NAČINA NA KOJI SE OPOREZUJE, DA SVA PLAĆANjA VRŠI PREKO TEKUĆEG RAČUNA KOD BANKE I DA VODI SREDSTVA NA TOM RAČUNU, UKLjUČUJUĆI I UPLATU PRIMLjENOG GOTOVOG NOVCA, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE PLATNI PROMET.

Glava četvrta

POREZ NA PRIHODE OD AUTORSKIH PRAVA I PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE

POREZ NA PRIHODE OD AUTORSKIH PRAVA,

PRAVA SRODNIH AUTORSKOM PRAVU I

PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE

Član 54.

Obveznik poreza na prihode od autorskih prava i prava industrijske svojine je fizičko lice koje kao autor, odnosno vlasnik prava industrijske svojine ostvaruje naknadu po osnovu autorskog prava, odnosno prava industrijske svojine.

Obveznik poreza na prihode od autorskih prava i prava industrijske svojine je i naslednik imovinskog autorskog prava i prava industrijske svojine i svako drugo fizičko lice koje ostvaruje naknadu po tim osnovima.

OBVEZNIK POREZA NA PRIHODE OD AUTORSKIH I SRODNIH PRAVA I PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE JE FIZIČKO LICE KOJE KAO AUTOR, NOSILAC SRODNIH PRAVA, ODNOSNO VLASNIK PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE OSTVARUJE NAKNADU PO OSNOVU AUTORSKOG I SRODNOG PRAVA, ODNOSNO PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE.

OBVEZNIK POREZA NA PRIHODE OD AUTORSKIH I SRODNIH PRAVA I PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE JE I NASLEDNIK IMOVINSKOG AUTORSKOG I SRODNOG PRAVA I PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE I SVAKO DRUGO FIZIČKO LICE KOJE OSTVARUJE NAKNADU PO TIM OSNOVAMA.

Član 55.

Oporezivi prihod od autorskih I SRODNIH prava i prava industrijske svojine čini razlika između bruto prihoda i troškova koje je obveznik imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda., OSIM AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUKČIJE PROPISANO.

Član 56.

Obvezniku – autoru, priznaju se sledeći troškovi:

1) za vajarska dela, tapiserije, umetničku keramiku, keramoplastiku, mozaik i vitraž – 65% od bruto prihoda;

2) za umetničku fotografiju, zidno slikarstvo i slikarstvo u prostoru u tehnikama: freska, grafika, intarzija, emajl, intarzirane i emajlirane predmete, kostimografiju, modno kreatorstvo i umetničku obradu tekstila (tkani tekstil, štampani tekstil i sl.) – 55% od bruto prihoda;

3) za slikarska dela, grafička dela, industrijsko oblikovanje sa izradom modela i maketa, sitnu plastiku, radove vizuelnih komunikacija, radove u oblasti unutrašnje arhitekture i obrade fasada, oblikovanje prostora, radove na području hortikulture, vršenje umetničkog nadzora nad izvođenjem radova u oblasti unutrašnje i fasadne arhitekture, oblikovanja prostora i hortikulture sa izradom modela i maketa, umetnička rešenja za scenografiju, naučna, stručna, književna i publicistička dela, prevođenje, muzička i kinematografska dela i restauratorska i konzervatorska dela u oblasti kulture i umetnosti – 50% od bruto prihoda;

4) za izvođenje umetničkih dela (sviranje i pevanje-osim za izvođenje estradnih programa zabavne i narodne muzike, pozorišna i filmska gluma, recitovanje), prevode (osim književnih prevoda), snimanje filmova i idejne skice za tapiseriju i kostimografiju kad se ne izvode u materijalu – 45% od bruto prihoda;

5) za izvođenje estradnih programa zabavne i narodne muzike-10% od bruto prihoda;

6) za ostala autorska dela – 40% od bruto prihoda.

OBVEZNIKU – AUTORU, ODNOSNO NOSIOCU SRODNOG PRAVA PRIZNAJU SE SLEDEĆI NORMIRANI TROŠKOVI:

1) ZA VAJARSKA DELA, TAPISERIJE, UMETNIČKU KERAMIKU, KERAMOPLASTIKU, MOZAIK I VITRAŽ, ZA UMETNIČKU FOTOGRAFIJU, ZIDNO SLIKARSTVO I SLIKARSTVO U PROSTORU U TEHNIKAMA: FRESKA, GRAFIKA, INTARZIJA, EMAJL, INTARZIRANE I EMAJLIRANE PREDMETE, KOSTIMOGRAFIJU, MODNO KREATORSTVO I UMETNIČKU OBRADU TEKSTILA (TKANI TEKSTIL, ŠTAMPANI TEKSTIL I SL.) – 60% OD BRUTO PRIHODA;

2) ZA SLIKARSKA DELA, GRAFIČKA DELA, INDUSTRIJSKO OBLIKOVANjE SA IZRADOM MODELA I MAKETA, SITNU PLASTIKU, RADOVE VIZUELNIH KOMUNIKACIJA, RADOVE U OBLASTI UNUTRAŠNjE ARHITEKTURE I OBRADE FASADA, OBLIKOVANjE PROSTORA, RADOVE NA PODRUČJU HORTIKULTURE, VRŠENjE UMETNIČKOG NADZORA NAD IZVOĐENjEM RADOVA U OBLASTI UNUTRAŠNjE I FASADNE ARHITEKTURE, OBLIKOVANjA PROSTORA I HORTIKULTURE SA IZRADOM MODELA I MAKETA, UMETNIČKA REŠENjA ZA SCENOGRAFIJU, NAUČNA, STRUČNA, KNjIŽEVNA I PUBLICISTIČKA DELA, PREVOĐENjE, ODNOSNO PREVODI, MUZIČKA I KINEMATOGRAFSKA DELA I RESTAURATORSKA I KONZERVATORSKA DELA U OBLASTI KULTURE I UMETNOSTI, ZA IZVOĐENjE UMETNIČKIH DELA (SVIRANjE I PEVANjE, POZORIŠNA I FILMSKA GLUMA, RECITOVANjE), SNIMANjE FILMOVA I IDEJNE SKICE ZA TAPISERIJU I KOSTIMOGRAFIJU KAD SE NE IZVODE U MATERIJALU – 50% OD BRUTO PRIHODA;

3) ZA INTERPRETACIJU, ODNOSNO IZVOĐENjE ESTRADNIH PROGRAMA ZABAVNE I NARODNE MUZIKE, PROIZVODNjU FONOGRAMA, PROIZVODNjU VIDEOGRAMA, PROIZVODNjU EMISIJE, PROIZVODNjU BAZE PODATAKA I ZA DRUGA AUTORSKA I SRODNA PRAVA KOJA NISU NAVEDENA U TAČ. 1. I 2. OVOG ČLANA – 40% OD BRUTO PRIHODA.

Član 57.

Obveznicima iz člana 54. ovog zakona, priznaje se kao trošak u punom iznosu naknada koju plaćaju za usluge odgovarajućoj autorskoj agenciji, organizaciji za zaštitu muzičkog autorskog prava i preduzećima i drugim pravnim licima ovlašćenim za prodaju i naplatu prihoda od autorskih dela.

Obvezniku – autoru I NOSIOCU SRODNIH PRAVA na njegov zahtev umesto normiranih, priznaće se stvarni troškovi koje je imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda, ako za to podnese dokaze.

Obvezniku – vlasniku prava industrijske svojine, priznaju se kao trošak kod utvrđivanja oporezivog prihoda sledeći stvarni troškovi:

1) takse i troškovi koji se plaćaju za zaštitu patenata, malih patenata, žigova, modela, uzoraka i tehničkih unapređenja, prema potvrdi nadležnog organa za njihovu zaštitu;

2) troškovi izrade nacrta i tehničkog opisa patenata, malih patenata, žigova, modela, uzoraka i tehničkih unapređenja, koji su bili sastavni deo prijave kojom se od nadležnog organa traži njihova zaštita, prema potvrdi stručnog lica koje je izradilo te nacrte i tehničke opise i uz mišljenje o realnosti ovih troškova koje izdaje odgovarajuća strukovna organizacija pronalazača;

3) troškovi za izradu prototipa, potrebnog da bi se patent, mali patent, žig, model, uzorak ili tehničko unapređenje proverili, pod uslovom da su prijavljeni, odnosno zaštićeni. Ako je prototip izrađen u preduzeću, odnosno ustanovi, potvrdu o troškovima izrade izdaje izrađivač. Ako je prototip izradio pronalazač u sopstvenoj režiji, priznaju se stvarni troškovi koje je imao, a mišljenje o realnosti troškova izdaje odgovarajuća strukovna organizacija pronalazača.

Član 58.

Stopa poreza na prihode od autorskih I SRODNIH prava i prava industrijske svojine iznosi 20%.

Član 59.

Prihodi od autorskih I SRODNIH prava i prava industrijske svojine koje je obveznik – autor, NOSILAC SRODNIH PRAVA ili vlasnik prava industrijske svojine ostvario za delo koje je stvarao duže od jedne godine, prilikom utvrđivanja prihoda, dele se, na zahtev obveznika, na onoliko jednakih delova koliko je godina delo stvarano, a ne duže od pet.

U slučaju iz stava 1. ovog člana u svakoj godini oporezuje se srazmerni deo prihoda.

Paušalno oporezivanje

PROCENA PORESKE OSNOVICE

Član 60.

Poreski obveznik koji ostvaruje prihod od autorskih prava za izvođenje estradnih programa zabavne i narodne muzike može biti paušalno oporezovan, na osnovu rešenja nadležnog poreskog organa, ukoliko je prihod na koji je plaćen porez po odbitku iz člana 55. ovog zakona manji od stvarno realizovanog.

Paušalni prihod iz stava 1. ovog zakona utvrđuje se upoređivanjem sa oporezivim prihodom od autorskih prava drugog obveznika koji prihode ostvaruje pod istim ili sličnim uslovima, a koriguje se primenom koeficijenata koje propisuje ministar finansija i ekonomije.

Koeficijenti iz stava 2. ovog člana zavise od:

1) učestalosti pojavljivanja obveznika u estradnim emisijama i reklamnim spotovima na televiziji;

2) učestalosti javnih estradnih nastupa;

3) učestalosti emitovanja obveznikovih muzičko – estradnih programa na radiju i televiziji, i

4) drugih kriterijuma od značaja za visinu ostvarenih prihoda (starost, pol, broj putovanja u inostranstvo, broj prodatih kaseta i drugih nosilaca zvuka i slike i dr.).

Paušalni porez na prihode od autorskih prava za izvođenje estradnih programa zabavne i narodne muzike utvrđuje se u godišnjem iznosu.

AKO PORESKA UPRAVA UTVRDI DA JE INTERPRETATOR, MENADžER ILI DRUGO ANGAŽOVANO LICE PO OSNOVU ESTRADNOG PROGRAMA ZABAVNE I NARODNE MUZIKE ILI DRUGOG ZABAVNOG PROGRAMA OSTVARILO PRIHOD, A NIJE ZAKLjUČILO UGOVOR SA ORGANIZATOROM TAKVOG PROGRAMA, ILI OCENI DA JE OSTVARENI PRIHOD VEĆI OD UGOVORENOG PRIHODA, BRUTO PRIHOD SE UTVRĐUJE PROCENOM U SKLADU SA ZAKONOM KOJI UREĐUJE PORESKI POSTUPAK I PORESKU ADMINISTRACIJU, A OPOREZUJE BEZ PRIZNAVANjE NORMIRANIH, ODNOSNO STVARNIH TROŠKOVA.

Član 61.

Prihodom od kapitala smatraju se:

1)kamata i drugi prihodi po osnovu zajma, štednih i drugih depozita (oročenih ili po viđenju), po osnovu obveznica i sličnih hartija od vrednosti;

2)dividende i drugi prihodi ostvareni učešćem u dobiti, uključujući i sve oblike prihoda koji se na osnovu odredaba zakona kojim se uređuje porez na dobit preduzeća smatraju dividendom (likvidacioni višak, dodatak na kamatu po osnovu transferne cene, primanja zaposlenih i članova uprave privrednog društva po osnovu učešća u dobiti – u novcu ili putem dodele ili opcijske kupovine sopstvenih akcija i dr.).

Kamatom po obveznicama i sličnim hartijama od vrednosti ne smatra se onaj deo razlike u ceni koji u skladu sa ovim zakonom predstavlja kapitalni dobitak.

PRIHODOM OD KAPITALA SMATRAJU SE:

1) KAMATA PO OSNOVU ZAJMA, ŠTEDNIH I DRUGIH DEPOZITA (OROČENIH ILI PO VIĐENjU) I PO OSNOVU DUŽNIČKIH I SLIČNIH HARTIJA OD VREDNOSTI;

2) DIVIDENDE I UDELI U DOBITI;

3) PRIMANjA ZAPOSLENIH I ČLANOVA UPRAVE PRIVREDNOG DRUŠTVA PO OSNOVU UČEŠĆA U DOBITI – U NOVCU ILI PUTEM DODELE ILI OPCIJSKE KUPOVINE SOPSTVENIH AKCIJA;

4) UZIMANjE IZ IMOVINE I KORIŠĆENjE USLUGA PRIVREDNOG DRUŠTVA OD STRANE VLASNIKA PRIVREDNOG DRUŠTVA ZA NjIHOVE PRIVATNE POTREBE, IZVRŠENE U SKLADU SA ZAKONOM (U DALjEM TEKSTU: UZIMANjE IZ IMOVINE PRIVREDNOG DRUŠTVA).

KAMATOM, U SMISLU STAVA 1. TAČKA 1) OVOG ČLANA, SMATRA SE I DEO PRIHODA OSTVAREN KOD OTUĐENjA ILI OTKUPA DISKONTNE DUŽNIČKE HARTIJE OD VREDNOSTI KOJI PREDSTAVLjA RAZLIKU IZMEĐU NABAVNE I PRODAJNE CENE, ODNOSNO IZMEĐU NABAVNE I OTKUPNE CENE DISKONTNE DUŽNIČKE HARTIJE OD VREDNOSTI.

ZA DISKONTNU DUŽNIČKU HARTIJU OD VREDNOSTI IZ STAVA 2. OVOG ČLANA SMATRA SE I BEZKUPONSKA DUŽNIČKA HARTIJA OD VREDNOSTI.

KAMATOM PO KUPONSKOJ DUŽNIČKOJ HARTIJI OD VREDNOSTI NE SMATRA SE ONAJ DEO RAZLIKE U CENI KOJI PREDSTAVLjA KAPITALNI DOBITAK.

MINISTAR FINANSIJA BLIŽE UREĐUJE NAČIN UTVRĐIVANjA KAMATE I KAPITALNOG DOBITKA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA.

Član 63.

Oporezivi prihod od kapitala iz člana 61. stav 1. tačka 1) ovog zakona čini isplaćena kamata.

Oporezivi prihod od kapitala iz člana 61. stav 1. tačka 2) ovog zakona čini 50% bruto dividendi i drugih prihoda ostvarenih učešćem u dobiti raspodeljenih obvezniku.

OPOREZIVI PRIHOD OD KAPITALA ČINI OSTVARENA KAMATA IZ ČLANA 61. STAV 1. TAČKA 1) OVOG ZAKONA, KAO I POZITIVNA RAZLIKA OSTVARENA OTUĐENjEM ILI OTKUPOM DISKONTNE DUŽNIČKE HARTIJE OD VREDNOSTI IZ ČLANA 61. ST. 2. I 3. OVOG ZAKONA, ZA PERIOD OD DANA STICANjA DO DANA OTUĐENjA ILI OTKUPA TE HARTIJE.

OPOREZIVI PRIHOD OD KAPITALA IZ ČLANA 61. STAV 1. TAČ. 2) DO 4) OVOG ZAKONA ČINI PRIHOD ISPLAĆEN (RASPODELjEN) OBVEZNIKU, ODNOSNO OSTVAREN UZIMANjEM IZ IMOVINE PRIVREDOG DRUŠTVA. AKO JE PRIMANjE OSTVARENO U NENOVČANOM OBLIKU, VREDNOST TOG PRIMANjA SE PROCENjUJE PREMA UPOREDIVOJ TRŽIŠNOJ VREDNOSTI.

IZUZETNO OD STAVA 2. OVOG ČLANA, OPOREZIVI PRIHOD OD KAPITALA PO OSNOVU DIVIDENDI I UDELA U DOBITI IZ ČLANA 61. STAV 1. TAČKA 2) OVOG ZAKONA, ZA REZIDENTA REPUBLIKE ČINI 50% BRUTO DIVIDENDI ILI UDELA U DOBITI ISPLAĆENIH (RASPODELjENIH) OBVEZNIKU.

Član 65.

Ne plaća se porez na prihode od kapitala na kamatu:

1) na dinarska sredstva po viđenju;

2) po osnovu javnog zajma;

2) PO OSNOVU DUžNIčKIH HARTIJA OD VREDNOSTI, U SMISLU PROPISA KOJIMA JE UREđENO TRžIšTE HARTIJE OD VREDNOSTI I DRUGIH FINANSIJSKIH INSTRUMENATA, čIJI JE IZDAVALAC REPUBLIKA, AUTONOMNA POKRAJINA, JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE ILI NARODNA BANKA SRBIJE

3) po osnovu devizne štednje pretvorene, bez pristanka ulagača, u oročeni depozit kod ovlašćene banke, koji predstavlja javni dug države, u skladu sa zakonom koji uređuje izmirenje obaveza po osnovu devizne štednje građana.

Član 68.

Oporezivi prihod od nepokretnosti čini bruto prihod iz člana 66. stav 2. ovog zakona, umanjen za normirane troškove u visini od 20%.

IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, KOD UTVRĐIVANjA OPOREZIVOG PRIHODA OD NEPOKRETNOSTI OSTVARENOG PO OSNOVU IZNAJMLjIVANjA STANOVA, SOBA I POSTELjA PUTNICIMA I TURISTIMA ZA KOJE JE PLAĆENA BORAVIŠNA TAKSA, NORMIRANI TROŠKOVI SE PRIZNAJU U VISINI OD 50% OD BRUTO PRIHODA.

Obvezniku poreza na prihode od nepokretnosti, na njegov zahtev, umesto normiranih troškova priznaće se stvarni troškovi koje je imao pri ostvarivanju i očuvanju prihoda, ako za to podnese dokaze.

Stvarnim troškovima smatra se i iznos jednogodišnje amortizacije, obračunate primenom proporcionalne metode po stopi iz nomenklature sredstava za amortizaciju.

Ako je obveznik zakupac koji nepokretnost izdaje u podzakup, od zakupnine koju ostvaruje odbija se zakupnina koju plaća zakupodavcu.

Član 72.

Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja):

1) stvarnih prava na nepokretnostima;

2) trajnog prava korišćenja i prava gradnje na gradskom građevinskom zemljištu;

3) prava intelektualne svojine;

4) udela u imovini pravnih lica, akcija i ostalih hartija od vrednosti, osim obveznica izdatih u skladu sa propisima kojima se uređuje izmirenje obaveze Republike po osnovu zajma za privredni razvoj i devizne štednje građana OSIM DUŽNIČKIH HARTIJA OD VREDNOSTI.

IZUZETNO OD STAVA 1. TAČKA 4) OVOG ČLANA, KAPITALNIM DOBITKOM PO OSNOVU KUPONSKE DUŽNIČKE HARTIJE OD VREDNOSTI SMATRA SE ONAJ DEO RAZLIKE U CENI KOJI JE UTVRĐEN NA NAČIN PROPISAN AKTOM IZ ČLANA 61. STAV 5. OVOG ZAKONA.

Kapitalni dobitak predstavlja razliku između prodajne cene prava, udela, odnosno hartija od vrednosti i njihove nabavne cene usklađene prema odredbama ovog zakona.

Kad je razlika iz stava 2. ovog člana negativna, u pitanju je kapitalni gubitak.

Obveznik koji je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti pre prodaje držao u svom portfelju pre 24.01.1994. godine ne ostvaruje kapitalni dobitak njihovom prodajom.

Član 74.

Za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, u smislu ovog zakona, nabavnom cenom se smatra cena po kojoj je obveznik stekao pravo, udeo, ili hartiju od vrednosti, odnosno cena koju je utvrdio poreski organ u skladu sa ovim zakonom.

Kod prodaje nepokretnosti koju je obveznik sam izgradio, nabavnom cenom iz stava 1. ovog člana smatra se tržišna cena nepokretnosti koja je uzeta, odnosno mogla biti uzeta kao osnovica poreza na imovinu u godini nastanka obaveze po osnovu poreza na imovinu.

KOD PRODAJE NEPOKRETNOSTI KOJU JE OBVEZNIK SAM IZGRADIO, NABAVNU CENU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ČINI IZNOS TROŠKOVA IZGRADNjE, A AKO OBVEZNIK NE DOKAŽE IZNOS TROŠKOVA IZGRADNjE TRŽIŠNA CENA NEPOKRETNOSTI KOJA JE UZETA ILI MOGLA BITI UZETA KAO OSNOVICA POREZA NA IMOVINU U GODINI NASTANKA OBAVEZE PO OSNOVU POREZA NA IMOVINU.

Kod prodaje nepokretnosti u izgradnji, nabavnu cenu iz stava 1. ovog člana čini iznos troškova izgradnje koje je obveznik imao do dana prodaje.

Kod hartija od vrednosti koje su kotirane na berzi, nabavnom cenom iz stava 1. ovog člana smatra se cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, odnosno, ako to ne učini, najniža zabeležena kotacija NAJNIŽA ZABELEŽENA CENA PO KOJOJ SE TRGOVALO u periodu od godinu dana koji prethodi prodaji hartije od vrednosti.

Kod hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi, nabavnom cenom iz stava 1. ovog člana smatra se cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, odnosno, ako to ne učini, njena nominalna vrednost.

Nabavna cena iz stava 1. ovog člana uvećava se indeksom rasta cena na malo od dana sticanja do dana prodaje, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, a u slučaju nepokretnosti i umanjuje po osnovu amortizacije, obračunate primenom proporcionalne metode po stopi iz nomenklature sredstava za amortizaciju.

Nabavnu cenu nepokretnosti stečene na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju čini plaćeni iznos izdržavanja, usklađen indeksom rasta cena na malo od dana zaključenja ugovora do dana smrti primaoca izdržavanja.

Ukoliko poreski obveznik ne raspolaže dokumentacijom o plaćenom izdržavanju, ili ona nije verodostojna, nabavnu cenu utvrđuje nadležni poreski organ, vodeći računa o dužini trajanja ugovora, ličnim i zdravstvenim prilikama primaoca izdržavanja i drugim okolnostima od značaja za utvrđivanje nabavne cene.

Član 75.

Ako je pravo, udeo ili hartiju od vrednosti obveznik stekao poklonom, nabavnom cenom iz člana 74. stav 1. ovog zakona smatra se cena po kojoj je poklonodavac stekao to pravo, udeo ili hartiju od vrednosti.

AKO JE PRAVO, UDEO ILI HARTIJU OD VREDNOSTI OBVEZNIK STEKAO POKLONOM ILI UGOVOROM O DOŽIVOTNOM IZDRŽAVANjU, NABAVNOM CENOM IZ ČLANA 74. STAV 1. OVOG ZAKONA SMATRA SE TRŽIŠNA CENA PRAVA, UDELA ILI HARTIJE OD VREDNOSTI KOJA JE UZETA ILI JE MOGLA BITI UZETA KAO OSNOVICA POREZA NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA U MOMENTU NjIHOVOG STICANjA OD STRANE OBVEZNIKA.

Član 79.

Obveznik, koji sredstva ostvarena prodajom nepokretnosti u roku od 60 dana od dana prodaje uloži u rešavanje svog stambenog pitanja i stambenog pitanja članova svoje porodice, odnosno domaćinstva, oslobađa se poreza na ostvareni kapitalni dobitak.

Obvezniku iz stava 1. ovog člana koji u roku od narednih 10 meseci sredstva ostvarena prodajom uloži za namene iz stava 1. ovog člana, izvršiće se povraćaj plaćenog poreza na kapitalni dobitak.

Ministar finansija i ekonomije bliže uređuje kriterijume za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje iz stava 1. ovog člana.

Član 83.

Obveznik poreza na dobitke od igara na sreću je fizičko lice koje ostvari dobitak od tih igara.

Oporezivi prihod za dobitke od igara na sreću predstavlja svaki pojedinačni dobitak od igara na sreću, osim onih koji su oslobođeni ovim zakonom.

Pojedinačnim dobitkom u smislu stava 2. ovog člana smatra se ukupan dobitak po svim kombinacijama u igrama na sreću sa više kombinacija.

Ako se dobitak sastoji od stvari i prava, oporezivi prihod iz stava 2. ovog člana predstavlja tržišna vrednost stvari ili prava u momentu kada je dobitak ostvaren.

Porez na dobitke od igara na sreću ne plaća se na:

1) pojedinačno ostvaren dobitak od igara na sreću do iznosa od 10.000 15.000 dinara;

2) lutrijske zgoditke po javnim zajmovima.

Član 84a

Prihodi sportista i sportskih stručnjaka obuhvataju primanja koja ostvare profesionalni sportisti, sportisti amateri, sportski stručnjaci i stručnjaci u sportu od sportske organizacije, odnosno organizacije za obavljanje sportske delatnosti, sportskih društava i saveza, koji nemaju karakter zarade u smislu propisa kojima se uređuje sport, odnosno radni odnosi.

Prihodima iz stava 1. ovog člana smatraju se naročito primanja po osnovu:

1) naknade na ime zaključenja ugovora (transfer i dr.);

2) naknade za korišćenje lika sportiste;

3) novčane pomoći vrhunskim sportistima sa posebnim zaslugama;

4) stipendije i hranarine koje sportista amater ostvaruje od sportske organizacije preko propisanog neoporezivog iznosa;

5) stipendije vrhunskim sportistima za sportsko usavršavanje;

6) novčane i druge nagrade;

7) nacionalnog priznanja i nagrade za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta;

8) naknade i nagrade za rad sportskim stručnjacima, odnosno stručnjacima u sportu (treneri, sudije, delegati i dr.).

Oporezivi prihod za primanja sportista i sportskih stručnjaka iz st. 1. i 2. ovog člana utvrđuje se odbijanjem normiranih troškova od bruto prihoda u visini od 50%.

Član 85.

Ostalim prihodima u smislu ovog zakona smatraju se i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, a nisu oporezovani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja po ovom zakonu (prihodi po osnovu ugovora o delu, prihodi po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, prihodi po osnovu volonterskog rada, prihodi koje ostvari član učeničke, omladinske ili studentske zadruge, primanje člana upravnog i nadzornog odbora pravnog lica, naknada poslanicima i odbornicima, naknada u vezi sa izvršavanjem poslova odbrane, civilne zaštite i zaštite od elementarnih nepogoda, primanja iz člana 9. ovog zakona iznad propisanih neoporezivih iznosa i dr.).

Utvrđivanje obveznika, oporezivog prihoda i ostalih elemenata oporezivanja vrši se po odredbama člana 82. ovog zakona.

Na druge prihode koje ostvari član učeničke, omladinske ili studentske zadruge, kao i fizičko lice po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, šumskih plodova i lekovitog bilja, obračunati porez umanjuje se za 40%.

OSTALIM PRIHODIMA U SMISLU OVOG ZAKONA SMATRAJU SE I DRUGI PRIHODI KOJI PO SVOJOJ PRIRODI čINE DOHODAK FIZIčKOG LICA, A NAROčITO:

1) PRIHODI PO OSNOVU UGOVORA O DELU;

2) PRIHODI PO OSNOVU UGOVORA O OBAVLJANJU PRIVREMENIH I POVREMENIH POSLOVA ZAKLJUčENIH PREKO OMLADINSKE ILI STUDENTSKE ZADRUGE SA LICEM DO NAVRšENIH 26 GODINA žIVOTA AKO JE NA šKOLOVANJU U USTANOVAMA SREDNJEG, VIšEG ILI VISOKOG OBRAZOVANJA;

3) PRIHODI PO OSNOVU DOPUNSKOG RADA;

4) PRIHODI PO OSNOVU TRGOVINSKOG ZASTUPANJA;

5) PRIHODI PO OSNOVU VOLONTERSKOG RADA;

6) PRIMANJA čLANOVA UPRAVNOG I NADZORNOG ODBORA PRAVNOG LICA;

7) NAKNADA POSLANICIMA I ODBORNICIMA;

8) NAKNADA U VEZI SA IZVRšAVANJEM POSLOVA ODBRANE, CIVILNE ZAšTITE I ZAšTITE OD ELEMENTARNIH NEPOGODA;

9) PRIMANJA STEčAJNIH UPRAVNIKA, SUDSKIH VEšTAKA, SUDIJA POROTNIKA I SUDSKIH TUMAčA;

10) PRIHODI PO OSNOVU PRIKUPLJANJA I PRODAJE SEKUNDARNIH SIROVINA, šUMSKIH PLODOVA I LEKOVITOG BILJA, ODNOSNO PO OSNOVU PRODAJE DRUGIH DOBARA OSTVARENIH OBAVLJENJEM PRIVREMENIH ILI POVREMENIH DELATNOSTI, AKO NISU OPOREZOVANI KAO PRIHODI OD STAMOSTALNE DELATNOSTI U SMISLU OVOG ZAKONA;

11) NAGRADE, NOVčANE POMOćI I DRUGA BESTERETNA DAVANJA FIZIčKIM LICIMA KOJA NISU ZAPOSLENA KOD ISPLATOCA;

12) PRIMANJA IZ čLANA 9. OVOG ZAKONA IZNAD PROPISANIH NEOPOREZIVIH IZNOSA;

13) NAKNADE TROšKOVA I DRUGI RASHODI LICIMA KOJA NISU ZAPOSLENA KOD ISPLATIOCA;

14) SVI DRUGI PRIHODI KOJI NISU OPOREZOVANI PO DRUGOM OSNOVU ILI NISU IZUZETI OD OPOREZIVANJA ILI OSLOBOđENI PLAćANJA POREZA PO OVOM ZAKONU.

OBVEZNIK POREZA NA DRUGE PRIHODE JE FIZIčKO LICE KOJE OSTVARI PRIHODE IZ STAVA 1. OVOG čLANA.

OPOREZIVI PRIHOD ZA PRIHODE IZ STAVA 1. OVOG čLANA čINI BRUTO PRIHOD UMANJEN ZA NORMIRANE TROšKOVE U VISINI OD 20%.

IZUZETNO OD STAVA 1. TAčKA 13) OVOG čLANA, POREZ NA DRUGE PRIHODE NE PLAćA SE NA DOKUMENTOVANE NAKNADE TROšKOVA PO OSNOVU SLUžBENIH PUTOVANJA, NAJVIšE DO IZNOSA TIH TROšKOVA KOJI SU IZUZETI OD PLAćANJA POREZA NA ZARADE ZA ZAPOSLENE PO čLANU 18. TAč. 2) DO 4) OVOG ZAKONA, AKO SE ISPLATA VRšI FIZIčKIM LICIMA KOJA NISU ZAPOSLENA KOD ISPLATIOCA, I TO:

1) UPUćENIM, ODNOSNO POZVANIM OD STRANE DRžAVNOG ORGANA ILI ORGANIZACIJE, SA PRAVOM NAKNADE TROšKOVA U SKLADU SA ZAKONOM I DRUGIM PROPISIMA;

2) čLANOVIMA PREDSTAVNIčKIH I IZVRšNIH TELA SRBIJE I CRNE GORE, REPUBLIKE, TERITORIJALNE AUTONOMIJE I LOKALNE SAMOUPRAVE, U VEZI SA VRšENJEM FUNKCIJE;

3) UPUćENIM NA RAD U REPUBLIKU, PO NALOGU INOSTRANOG POSLODAVCA, A U VEZI SA DELATNOšćU DOMAćEG ISPLATIOCA;

4) AKO DOBROVOLJNO, ODNOSNO PO POZIVU SARAđUJU U HUMANITARNIM, ZDRAVSTVENIM, VASPITNO-OBRAZOVNIM, KULTURNIM, SPORTSKIM, NAUčNO-ISTRAžIVAčKIM, VERSKIM I SLIčNIM DELATNOSTIMA, SINDIKALNIM ORGANIZACIJAMA, PRIVREDNIM KOMORAMA, POLITIčKIM STRANKAMA, SAVEZIMA I UDRUžENJIMA, NEVLADINIM ORGANIZACIJAMA, KAO I U DRUGIM NEDOBITNIM ORGANIZACIJAMA, I AKO PO OSNOVU TE SARADNJE NE OSTVARUJE NAKNADU ZA RADNO ANGAžOVANJE.

NA DRUGE PRIHODE KOJE OSTVARI čLAN UčENIčKE ZADRUGE, čLAN OMLADINSKE ILI STUDENTSKE ZADRUGE DO NAVRšENIH 26 GODINA žIVOTA AKO JE NA šKOLOVANJU U INSTITUCIJAMA ZA SREDNJE, VIšE I VISOKO OBRAZOVANJE, KAO I FIZIčKO LICE PO OSNOVU PRIKUPLJANJA I PRODAJE SEKUNDARNIH SIROVINA, šUMSKIH PLODOVA I LEKOVITOG BILJA, OBRAčUNATI POREZ UMANJUJE SE ZA 40%.

Član 87.

Godišnji porez na dohodak građana plaćaju fizička lica – rezidenti, koji su u kalendarskoj godini ostvarili dohodak veći od 300.000 dinara.

Neoporezivi iznos iz stava 1. ovog člana za stranca rezidenta, zaposlenog kod rezidentnog lica ili u stalnoj poslovnoj jedinici nerezidentnog lica i za rezidenta upućenog u inostranstvo radi obavljanja poslova za rezidentno pravno lice iz člana 17. ovog zakona, iznosi 1.400.000 dinara.

Iznos iz st. 1. i 2. ovog člana uvećava se, odnosno umanjuje godišnje za procenat rasta, odnosno smanjenja zarada, prema podacima organa nadležnog za poslove statistike.

Dohotkom iz stava 1. ovog člana smatra se godišnji zbir:

1) zarada iz čl. 13. i 14. ovog zakona;

2) oporezivog prihoda od samostalne delatnosti iz čl. 33. i 40. ovog zakona;

3) oporezivog prihoda od autorskih prava i prava industrijske svojine iz čl. 55. i 60. ovog zakona;

4) oporezivog prihoda od kapitala iz člana 63. stav 2. ovog zakona;

5) oporezivog prihoda od nepokretnosti iz čl. 68. i 70. ovog zakona;

6) oporezivog prihoda od davanja u zakup pokretnih stvari iz člana 82. st. 3. do 5. ovog zakona;

7) oporezivog prihoda od osiguranja lica iz člana 84. stav 2. ovog zakona;

7a) oporezivog prihoda sportista i sportskih stručnjaka iz člana 84a ovog zakona;

8) oporezivih drugih prihoda iz člana 85. st. 1. i 2. ovog zakona.

Zarada iz stava 4. tačka 1) ovog člana umanjuje se za plaćeni porez i doprinose za socijalno osiguranje na teret zaposlenog, a oporezivi prihodi iz tač. 2) do 8) tog stava umanjuju se za plaćeni porez na te prihode.

U dohodak stranca – rezidenta iz stava 2. ovog člana ulaze samo zarade, ne računajući dodatna primanja oslobođena u skladu sa članom 19. stav 1. ovog zakona, ako su ispunjeni uslovi iz stava 3. tog člana.

Dohodak za oporezivanje čini razlika između dohotka utvrđenog u skladu sa st. 4. i 5. ovog člana i neoporezivog iznosa iz stava 1. odnosno stava 2. ovog člana.

GODIŠNjI POREZ NA DOHODAK GRAĐANA PLAĆAJU FIZIČKA LICA – REZIDENTI, KOJI SU U KALENDARSKOJ GODINI OSTVARILI DOHODAK VEĆI OD ČETVOROSTRUKOG IZNOSA PROSEČNE GODIŠNjE ZARADE PO ZAPOSLENOM ISPLAĆENE U REPUBLICI U GODINI ZA KOJU SE UTVRĐUJE POREZ, PREMA PODACIMA REPUBLIČKOG ORGANA NADLEŽNOG ZA POSLOVE STATISTIKE.

NEOPOREZIVI IZNOS IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ZA STRANCA REZIDENTA ZAPOSLENOG KOD REZIDENTNOG LICA ILI U STALNOJ POSLOVNOJ JEDINICI NEREZIDENTNOG LICA, KAO I ZA REZIDENTA UPUĆENOG U INOSTRANSTVO RADI OBAVLjANjA POSLOVA ZA REZIDENTNO PRAVNO LICE IZ ČLANA 17. OVOG ZAKONA JESTE DESETOSTRUKI IZNOS PROSEČNE ZARADE PO ZAPOSLENOM ISPLAĆENE U REPUBLICI U GODINI ZA KOJU SE UTVRĐUJE POREZ, PREMA PODACIMA REPUBLIČKOG ORGANA NADLEŽNOG ZA POSLOVE STATISTIKE.

DOHOTKOM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SMATRA SE GODIŠNjI ZBIR:

1) ZARADA IZ ČL. 13. DO 14B OVOG ZAKONA;

2) OPOREZIVOG PRIHODA OD SAMOSTALNE DELATNOSTI IZ ČL. 33. I 40. OVOG ZAKONA;

3) OPOREZIVOG PRIHODA OD AUTORSKIH PRAVA I PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE IZ ČL. 55. I 60. OVOG ZAKONA;

4) OPOREZIVOG PRIHODA OD NEPOKRETNOSTI IZ ČL. 68. I 70. OVOG ZAKONA;

5) OPOREZIVOG PRIHODA OD DAVANjA U ZAKUP POKRETNIH STVARI IZ ČLANA 82. ST. 3 – 5. OVOG ZAKONA;

6) OPOREZIVOG PRIHODA OD OSIGURANjA LICA IZ ČLANA 84. STAV 2. OVOG ZAKONA;

7) OPOREZIVOG PRIHODA SPORTISTA I SPORTSKIH STRUČNjAKA IZ ČLANA 84A OVOG ZAKONA;

8) OPOREZIVIH DRUGIH PRIHODA IZ ČLANA 85. OVOG ZAKONA;

9) PRIHODA PO OSNOVIMA IZ TAČ. 1) – 8) OVOG STAVA, OSTVARENIH I OPOREZOVANIH U DRUGOJ DRŽAVI ČLANICI, ODNOSNO DRUGOJ DRŽAVI.

ZARADE IZ STAVA 3. TAČKA 1) OVOG ČLANA I OPOREZIVI PRIHODI IZ TAČ. 3), 7) I 8) TOG STAVA UMANjUJU SE ZA POREZ I DOPRINOSE ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE PLAĆENE U REPUBLICI NA TERET LICA KOJE JE OSTVARILO ZARADU, ODNOSNO OPOREZIVE PRIHODE, A OPOREZIVI PRIHODI IZ TAČ. 2), 4), 5) I 6) TOG STAVA UMANjUJU SE ZA POREZ PLAĆEN NA TE PRIHODE U REPUBLICI.

PRIHODI IZ STAVA 3. TAČKA 9) OVOG ČLANA UMANjUJU SE ZA POREZ PLAĆEN U DRUGOJ DRŽAVI ČLANICI, ODNOSNO DRUGOJ DRŽAVI.

U DOHODAK STRANCA – REZIDENTA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA ULAZE SAMO ZARADE, NE RAČUNAJUĆI I DODATNA PRIMANjA OSLOBOĐENA U SKLADU SA ČLANOM 19. STAV 1. OVOG ZAKONA, AKO SU ISPUNjENI USLOVI IZ STAVA 3. TOG ČLANA.

DOHODAK ZA OPOREZIVANjE ČINI RAZLIKA IZMEĐU DOHOTKA UTVRĐENOG U SKLADU SA ST. 3. – 6. OVOG ČLANA I NEOPOREZIVOG IZNOSA IZ STAVA 1, ODNOSNO STAVA 2. OVOG ČLANA.

Poreska osnovica

Član 88.

Osnovicu godišnjeg poreza na dohodak građana čini oporezivi dohodak, koji čini razlika između dohotka za oporezivanje iz člana 87. stav 7. ovog zakona i ličnih odbitaka koji iznose:

1) za poreskog obveznika- 30.000 dinara;

2) za izdržavanog člana porodice – 10.000 dinara po članu.

Ukupan iznos ličnih odbitaka iz stava 1. ovog člana ne može biti veći od 50% poreske osnovice.

Iznosi ličnih odbitaka iz stava 1. ovog člana usklađuju se na način propisan u članu 87. stav 3. ovog zakona.

OSNOVICA GODIŠNjEG POREZA NA DOHODAK GRAĐANA JE OPOREZIVI DOHODAK, KOJI ČINI RAZLIKA IZMEĐU DOHOTKA ZA OPOREZIVANjE IZ ČLANA 87. STAV 7. OVOG ZAKONA I LIČNIH ODBITAKA KOJI IZNOSE:

1. ZA PORESKOG OBVEZNIKA – 40% OD PROSEČNE GODIŠNjE ZARADE PO ZAPOSLENOM ISPLAĆENE U REPUBLICI U GODINI ZA KOJU SE UTVRĐUJE POREZ, PREMA PODACIMA REPUBLIČKOG ORGANA NADLEŽNOG ZA POSLOVE STATISTIKE;

2. ZA IZDRŽAVANOG ČLANA PORODICE – 15% OD PROSEČNE GODIŠNjE ZARADE PO ZAPOSLENOM ISPLAĆENE U REPUBLICI U GODINI ZA KOJU SE UTVRĐUJE POREZ, PREMA PODACIMA REPUBLIČKOG ORGANA NADLEŽNOG ZA POSLOVE STATISTIKE, PO ČLANU.

UKUPAN IZNOS LIČNIH ODBITAKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE MOŽE BITI VEĆI OD 50% DOHOTKA ZA OPOREZIVANjE.

AKO SU DVA ILI VIŠE ČLANOVA PORODICE OBVEZNICI GODIŠNjEG POREZA NA DOHODAK GRAĐANA, ODBITAK ZA IZDRŽAVANE ČLANOVE PORODICE MOŽE OSTVARITI SAMO JEDAN OBVEZNIK.

Član 93.

Preduzetnik i obveznik poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva, koji vode poslovne knjige, dužni su da poresku prijavu i poreski

bilans, sa tačnim podacima, podnesu nadležnom poreskom organu najkasnije do 15. marta naredne godine.

Uz poresku prijavu i poreski bilans, obveznici iz stava 1. ovog člana dužni su da dostave nadležnom poreskom organu podatke koji su od značaja za utvrđivanje kapitalnih dobitaka i gubitaka, kao i ostala dokumenta propisana ovim zakonom.

UZ PORESKU PRIJAVU I PORESKI BILANS, OBVEZNICI IZ STAVA 1. OVOG čLANA DUžNI SU DA DOSTAVE NADLEžNOM PORESKOM ORGANU I BILANS USPEHA, BILANS STANJA, IZVEšTAJ O NOVčANIM TOKOVIMA I IZVEšTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU AKO VODE DVOJNO KNJIGOVODSTVO, ODNOSNO BILANS USPEHA AKO VODE PROSTO KNJIGOVODSTVO, KAO I DRUGU DOKUMENTACIJU U SKLADU SA ZAKONOM KOJI SE UREĐUJE POREZ NA DOBIT PREDUZEĆA I SA OVIM ZAKONOM.

Preduzetnik koji porez plaća na paušalni prihod, kome se u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje poreza značajnije izmeni obim poslovanja, odnosno prometa i drugi uslovi od uticaja na ostvarivanje prava na paušalno oporezivanje i visinu poreske obaveze, dužan je da podnese poresku prijavu najkasnije do 31. januara godine za koju se utvrđuje porez.

Član 94.

Preduzetnik koji u toku godine započne obavljanje samostalne delatnosti, dužan je da podnese poresku prijavu, u kojoj će dati procenu prihoda i rashoda, odnosno procenu prometa do kraja prve poslovne godine, najkasnije u roku od 15 dana od dana upisa u registar nadležnog organa, ODNOSNO OD POČETKA OBAVLjANjA DELATNOSTI.

Obveznik koji u toku godine trajno, odnosno privremeno odjavi obavljanje samostalne delatnosti, dužan je da podnese poresku prijavu za konačno utvrđivanje poreza, odnosno za utvrđivanje poreza do dana privremene odjave, u roku od 30 dana od dana prestanka obavljanja delatnosti.

Preduzetnik iz stava 2. ovog člana koji vodi poslovne knjige dužan je da uz poresku prijavu podnese i poreski bilans, KAO I DOKUMENTACIJU IZ ČLANA 93. STAV 2. OVOG ZAKONA.

Član 97.

Oblik i sadržinu poreske prijave propisuje direktor Republičke upravne javnih prihoda MINISTAR FINANSIJA.

Član 99.

Po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda utvrđuju se i plaćaju porezi na sledeće prihode:

1) zarade;

2) prihode od autorskih prava i prava industrijske svojine;

2) PRIHODE OD AUTORSKIH I SRODNIH PRAVA I PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE AKO JE ISPLATILAC PRIHODA PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK;

3) prihode od kapitala;

4) prihode od nepokretnosti, ako isplatilac prihoda vodi poslovne knjige AKO JE ISPLATILAC PRIHODA PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK;

5) prihode od davanja u zakup pokretnih stvari, ako isplatilac prihoda vodi poslovne knjige AKO JE ISPLATILAC PRIHODA PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK;

6) dobitke od igara na sreću;

7) prihode od osiguranja lica;

7a) prihode sportista i sportskih stručnjaka;

8) ostale prihode, ako isplatilac prihoda vodi poslovne knjige AKO JE ISPLATILAC PRIHODA PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK.

POD PRAVNIM LICEM U SMISLU STAVA 1. OVOG čLANA PODRAZUMEVA SE I DEO PRAVNOG LICA, ODNOSNO POSLOVNA JEDINICA NEREZIDENTNOG PRAVNOG LICA KOJA JE REGISTROVANA KOD NADLEžNOG DRŽAVNOG ORGANA (PREDSTAVNIšTVO I DR.), KAO I DRŽAVNI ORGANI I ORGANIZACIJE.

Član 100.

Po rešenju nadležnog poreskog organa utvrđuju se i plaćaju porezi na sledeće prihode:

1) prihode od poljoprivrede i šumarstva;

2) prihode od samostalne delatnosti;

3) kapitalne dobitke;

4) ostale prihode na koje se porez ne plaća po odbitku. PRIHODE IZ čLANA 99. STAV 1. TAč. 2), 4), 5) I 8) OVOG ZAKONA NA KOJE SE POREZ NE PLAćA PO ODBITKU, ODNOSNO KADA ISPLATILAC PRIHODA NIJE PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK.

Član 101.

Porez po odbitku iz člana 99. ovog zakona, za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod, isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune u momentu isplate prihoda, U SKLADU SA PROPISIMA KOJI VAŽE NA DAN ISPLATE PRIHODA.

Član 102.

Isplatiocem prihoda u smislu člana 101. ovog zakona smatraju se i nosioci platnog prometa (banka, pošta i dr.) koji vrše isplatu prihoda ostvarenih u inostranstvu na koje se porez plaća po odbitku.

Član 103.

Za prihode od kapitala po osnovu kamate, banka ili drugi isplatilac prihoda dužan je da u toku godine utvrdi porez po odbitku u momentu isplate, odnosno prilikom pripisivanja kamate, a najkasnije kod godišnjeg obračuna kamate.

IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, KADA SE SALDIRANjE NOVCA PO OSNOVU OTUĐENjA ILI OTKUPA DUŽNIČKE HARTIJE OD VREDNOSTI VRŠI PREKO CENTRALNOG REGISTRA, DEPOA I KLIRINGA HARTIJA OD VREDNOSTI (U DALjEM TEKSTU: CENTRALNI REGISTAR), CENTRALNI REGISTAR U MOMENTU SALDIRANjA NOVCA PO OSNOVU OTUĐENjA ILI OTKUPA DUŽNIČKE HARTIJE OD VREDNOSTI, OBRAČUNAVA, OBUSTAVLjA I UPLAĆUJE NA PROPISANI UPLATNI RAČUN POREZ NA PRIHOD OD KAPITALA NA OSTVARENU KAMATU ZA PERIOD OD DANA STICANjA DO DANA OTUĐENjA ILI OTKUPA DUŽNIČKE HARTIJE OD VREDNOSTI.

Član 104.

Isplatilac prihoda iz čl. 52. i 53. ovog zakona – preduzetnik koji vodi poslovne knjige, obračunava i naplaćuje porez po odbitku na bruto prihode od autorskih prava i prava industrijske svojine koje ostvaruje nerezidentno pravno lice, po stopi iz člana 58. ovog zakona.

PREDUZETNIK KOJI VODI POSLOVNE KNJIGE OBRAčUNAVA I NAPLAćUJE POREZ PO ODBITKU NA PRIHODE KOJE OSTVARUJE NEREZIDENTNO PRAVNO LICE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREđUJE POREZ NA DOBIT PREDUZEćA.

Član 105.

Isplatilac prihoda iz člana 61. stav 1. tačka 1) ovog zakona – preduzetnik koji vodi poslovne knjige, obračunava i naplaćuje porez po odbitku na kamatu koju ostvaruje nerezidentno pravno lice, po stopi iz člana 64. ovog zakona.

Član 106.

Isplatilac iz člana 101. ovog zakona dužan je da obvezniku, prilikom svake isplate, kao i po isteku godine, izda obračun sa podacima o: bruto prihodu, troškovima, oporezivom prihodu, olakšicama, plaćenim doprinosima za socijalno osiguranje i plaćenom porezu.

ISPLATIOCEM U SMISLU STAVA 1. OVOG ČLANA, U SLUČAJU KADA CENTRALNI REGISTAR, SAGLASNO ČLANU 103. STAV 2. OVOG ZAKONA OBRAČUNAVA, OBUSTAVLjA I UPLAĆUJE POREZ PO ODBITKU NA KAMATU PO OSNOVU OTUĐENjA ILI OTKUPA DUŽNIČKE HARTIJE OD VREDNOSTI, SMATRA SE BANKA – ČLAN CENTRALNOG REGISTRA KOD KOJE SE VODI NAMENSKI NOVČANI RAČUN OBVEZNIKA POREZA ZA PLAĆANjE PO OSNOVU PRODAJE HARTIJA OD VREDNOSTI.

Član 107.

Obveznik koji ostvaruje zarade i druge prihode iz inostranstva U ILI IZ DRUGE DRŽAVE ČLANICE, ODNOSNO DRUGE DRŽAVE, kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države, odnosno međunarodne organizacije ili kod predstavnika i službenika takvog predstavništva, odnosno organizacije, dužan je da u roku od osam dana od dana kada je primio zaradu ili drugi prihod sam obračuna i uplati porez po odbitku po odredbama ovog zakona, ako porez ne obračuna i ne uplati isplatilac prihoda.

OBAVEZU OBRAčUNA I PLAćANJA POREZA U SKLADU SA STAVOM 1. OVOG čLANA, OBVEZNIK POREZA IMA I U SLUčAJU AKO POREZ PO ODBITKU NE OBRAčUNA I NE UPLATI ISPLATILAC, KAO I AKO PRIHOD OSTVARI OD LICA KOJE NIJE OBVEZNIK OBRAčUNAVANJA I PLAćANJA POREZA PO ODBITKU.

Ako porez iz stava 1. ovog člana obračuna i uplati isplatilac prihoda, obveznik je dužan da nadležnom poreskom organu dostavi potvrdu da je porez obračunat i plaćen, u roku od osam dana od dana kada je primio zaradu ili drugi prihod.

U SLUčAJU IZ ST. 1. I 2. OVOG čLANA, OBVEZNIK JE DUžAN DA SAM OBRAčUNA I UPLATI POREZ I DA NADLEžNOM PORESKOM ORGANU DOSTAVI PORESKU PRIJAVU O OBRAčUNATOM I PLAćENOM POREZU NAJKASNIJE U ROKU OD 15 DANA OD DANA KADA JE PRIMIO ZARADU ILI DRUGE PRIHODE.

Nadležnost poreskog organa iz stava 2. IZ STAVA 3. ovog člana određuje se prema mestu prebivališta obveznika.

OBRAZAC PORESKE PRIJAVE IZ STAVA 3. OVOG čLANA PROPISUJE MINISTAR FINANSIJA..

Član 108.

Bliže propise o načinu utvrđivanja, plaćanja i evidentiranja poreza po odbitku donosi ministar finansija i ekonomije.

Član 112.

Do donošenja rešenja o utvrđivanju mesečne akontacije poreza za tekuću godinu, preduzetnici i obveznici poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva, na prihode od nepokretnosti i na druge prihode na koje se porez ne plaća po odbitku, dužni su da plaćaju mesečne akontacije poreza u visini koja odgovara poslednjoj mesečnoj akontaciji iz prethodne godine.

Član 116.

Porez na ostale prihode iz čl. 81. do 86. ovog zakona, koji se ne plaća po odbitku POREZ NA PRIHODE KOJI SE U SMISLU OVOG ZAKONA NE OPOREZUJE PO ODBITKU, ODNOSNO KOJI NE UTVRđUJE I NE PLAćA SAM OBVEZNIK U SKLADU SA čLANOM 107. OVOG ZAKONA, utvrđuje rešenjem nadležni poreski organ na osnovu podataka iz poreske prijave i drugih podataka koji su od značaja za utvrđivanje poreske obaveze.

Član 157.

Za isplatu poreza po odbitku jemči SOLIDARNO isplatilac prihoda.

Član 166.

Novčanom kaznom od 2.000 100.000 do 200.000 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) ne obračuna, ne obustavi i ne uplati, ili pogrešno obračuna porez po odbitku (čl. 101, 102, 103. i 108. stav 2 ČLAN 21B STAV 6, ČL. 101, 103. I 107A);

2) obvezniku ne izda obračun sa podacima o isplaćenim prihodima na koje se porez plaća po odbitku (član 106);

3) NE DOSTAVI PORESKOJ UPRAVI U PROPISANOM ROKU PRIJAVU ZA UPIS U REGISTAR ISPLATILACA PRIHODA INTERPRETATORIMA, A ORGANIZUJE IZVOĐENjE ESTRADNIH PROGRAMA ZABAVNE I NARODNE MUZIKE ILI DRUGIH ZABAVNIH PROGRAMA (ČLAN 108A ST. 3. I 4.);

4) SA INTERPRETATOROM, MENADžEROM ILI DRUGIM ANGAŽOVANIM LICEM NA IZVOĐENjU ESTRADNOG PROGRAMA ZABAVNE I NARODNE MUZIKE ILI DRUGOG ZABAVNOG PROGRAMA NE ZAKLjUČI UGOVOR ILI AKO PORESKOJ UPRAVI U PROPISANOM ROKU NE DOSTAVI PISMENO OBAVEŠTENjE O ZAKLjUČENIM UGOVORIMA (ČLAN 108A STAV 7.).

3) i 4)*

Novčanom kaznom od dvostrukog do desetostrukog iznosa poreskog duga, a najmanje 25.000 100.000 dinara, kazniće se za prekršaj pravno lice kod koga je prekršajnom radnjom iz stava 1. ovog člana izbegnuto plaćanje poreza.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 500 5.000 do 10.000 50.000 dinara.

ZA RADNjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE ODGOVORNO LICE U DRŽAVNOM ORGANU I ORGANU LOKALNE SAMOUPRAVE NOVČANOM KAZNOM OD 5.000 DO 50.000 DINARA.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 1.000 50.000 do 100.000 500.000 dinara.

Novčanom kaznom od dvostrukog do desetostrukog iznosa poreskog duga, a najmanje 15.000 50.000 dinara, kazniće se za prekršaj preduzetnik koji prekršajnom radnjom iz stava 1. ovog člana izbegne plaćanje poreza.

Član 167.

Novčanom kaznom od 1.000 50.000 do 100.000 500.000 dinara, kazniće se za prekršaj preduzetnik ako:

1) poslovne knjige ne vodi u skladu sa čl. 43. do 48. ovog zakona;

2) poreskom organu ne dostavi sve podatke od značaja za utvrđivanje kapitalnih dobitaka (član 35);

3) u poreskom bilansu ne iskaže posebno vrednost transakcija sa povezanim licima u skladu sa principom „van dohvata ruke“ (član 35);

4) u propisanom roku ne prijavi poreskom organu otuđenje osnovnih sredstava, za koja je ostvario poreski podsticaj (član 39);

5) ne sastavi poreski bilans, odnosno ne sastavi ga u propisanom roku i na propisani način (član 50);

6) ne otvori poslovni račun ili preko tog računa ne evidentira uredno i blagovremeno naplaćene prihode i izvršene rashode ili ako novac primljen u gotovu ne uplati, odnosno ne uplati blagovremeno na poslovni račun (član 51. stav 1);

6) AKO NE VRŠI PLAĆANjA PREKO TEKUĆEG RAČUNA KOD BANKE ILI NE VODI SREDSTVA NA TEKUĆEM RAČUNU ILI AKO PRIMLjENI GOTOV NOVAC NE UPLATI NA TEKUĆI RAČUN (ČLAN 51.)“.

7) u propisanom roku ne podnese poresku prijavu, odnosno poreski bilans ili u prijavi, odnosno poreskom bilansu da netačne podatke što je za posledicu moglo da ima smanjenje poreske osnovice ili neosnovano ostvarivanje prava na poreske podsticaje ili uz poresku prijavu ne dostavi ostala propisana dokumenta i podatke ili poresku prijavu podnese nenadležnom organu (čl. 91, 93, 94, 95. i 98);

8) po otpočinjanju obavljanja delatnosti u propisanom roku ne podnese poresku prijavu ili ne da procenu prihoda za prvu poslovnu godinu (član 94. stav 1);

9) po trajnoj ili privremenoj odjavi obavljanja samostalne delatnosti u propisanom roku ne podnese poresku prijavu za konačno utvrđivanje poreza, odnosno za utvrđivanje poreza do dana privremene odjave (član 94. stav 2);

10) ne obračuna, ne obustavi i ne uplati, ili pogrešno obračuna porez po odbitku NA PRIHODE KOJE OSTVARI NEREZIDENTO PRAVNO LICE (čl. 104. i 105 ČLAN 104);

11) ne izvrši uplatu mesečne akontacije poreza ili ne izvrši uplatu u propisanom roku (član 112. i član 118);

12) u propisanom roku ne izvrši uplatu poreza na osnovu poreskog bilansa ili razliku između uplaćenog poreza i poreza utvrđenog rešenjem o konačnoj obavezi (član 114)

13) i 14)*

Novčanom kaznom od dvostrukog do desetostrukog iznosa poreskog duga, a najmanje 15.000 50.000 dinara, kazniće se za prekršaj preduzetnik koji prekršajnom radnjom iz stava 1. ovog člana izbegne plaćanje poreza.

Član 168.

Novčanom kaznom od 500 5.000 do 10.000 50.000 dinara, kazniće se za prekršaj obveznik fizičko lice ako:

1) ne podnese poresku prijavu u propisanom roku, ili je ne podnese nadležnom poreskom organu ili u prijavi ne navede tačne podatke od kojih zavisi visina poreza (čl. 91, 92, 95, 96. i 98);

2) ne obračuna i ne uplati porez na zarade i druge prihode na koje se porez plaća po odbitku ili ako nadležnom poreskom organu ne dostavi potvrdu da je porez obračunao i uplatio isplatilac prihoda (član 107);

2) NE OBRAČUNA I NE UPLATI POREZ PO ODBITKU U PROPISANOM ROKU ILI NE PODNESE NADLEŽNOM PORESKOM ORGANU PORESKU PRIJAVU O OBRAČUNATOM I PLAĆENOM POREZU U PROPISANOM ROKU (ČLAN 107);

3) ne izvrši uplatu poreza ili ne izvrši uplatu u propisanom roku (član 112. i član 118);

4) – 6)*

Novčanom kaznom od dvostrukog do desetostrukog iznosa poreskog duga, a najmanje 1.000 5.000 dinara, kazniće se za prekršaj obveznik fizičko lice koje prekršajnom radnjom iz stava 1. ovog člana izbegne plaćanje poreza.

Član 169.

Novčanom kaznom od 500 do 10.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u nadležnom poreskom organu, sudu, odnosno drugom državnom organu ako:

1) ne istakne javni poziv za podnošenje poreskih prijava (član 91. stav 2);

2) ne utvrdi porez, ili visinu poreza ne utvrdi na osnovu propisanih podataka (čl. 109, 110, 111, 113, 115, 116. i 117);

3) i 4)*

Član 170.

Novčanom kaznom od 500 do 10.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice kod nosioca platnog prometa ako:

1)*

2) ne dostavi podatke o ostvarenom prometu na poslovnom računu obveznika ili ih ne dostavi nadležnom poreskom organu ili ih ne dostavi u propisanom roku (član 51. stav 2. i član 117. stav 2);

3)*

Član 171.

Zaštitna mera – zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od tri meseca do godinu dana izreći će se:

1) obvezniku koji je kažnjen novčanom kaznom iz člana 166. stav 5. i člana 167. stav 2. ovog zakona;

2) obvezniku koji je kažnjen najmanje tri puta u toku godine za poreski prekršaj iz člana 166. stav 1. i člana 167. stav 1. ovog zakona.

4814004.162/s3