Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim komunikacijama

U Zakonu o elektronskim komunikacijama („Službeni glasnik RS”, br. 44/10 i 60/13 – US), u članu 1. reči: „Republičke agencije za elektronske komunikacije” zamenjuju se rečima: „Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge”.

Član 2.

U članu 3. stav 1. tačka 6) menja se i glasi:

„6) podsticanju konkurencije, ekonomičnosti i delotvornosti u obavljanju delatnosti elektronskih komunikacija, na tehnološki neutralnoj osnovi;”.

Tačka 7) menja se i glasi:

„7) podsticanju racionalnog i ekonomičnog korišćenja numeracije i radio-frekvencijskog spektra, na tehnološki neutralnoj osnovi;”.

Član 3.

Naziv Glave III. menja se i glasi:

„III. Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge”.

Član 4.

U članu 7. stav 1. menja se i glasi:

„Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (u daljem tekstu: Agencija), osnovana ovim zakonom, je nezavisna regulatorna organizacija sa svojstvom pravnog lica, koja vrši javna ovlašćenja u cilju efikasnog sprovođenja utvrđene politike u oblasti elektronskih komunikacija, podsticanja konkurencije elektronskih komunikacionih mreža i usluga, unapređivanja njihovog kapaciteta, odnosno kvaliteta, doprinosa razvoju tržišta elektronskih komunikacija i zaštite interesa korisnika elektronskih komunikacija, u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega, kao i regulatornih i drugih poslova u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuju poštanske usluge.”

Stav 2. menja se i glasi:

„Agencija je funkcionalno i finansijski nezavisna od državnih organa, kao i od organizacija i lica koja obavljaju delatnost elektronskih komunikacija i poštanskih usluga.”

Član 5.

U članu 8. stav 1. posle tačke 5) dodaje se nova tačka 5a), koja glasi:

„5a) obavlja regulatorne i druge poslove iz oblasti poštanskih usluga, u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuju poštanske usluge.”

U tački 6) reč: „ovim” briše se.

Član 6.

Član 11. menja se i glasi:

„Član 11.

Upravni odbor Agencije, u skladu sa zakonom:

1) donosi godišnji plan rada Agencije, usklađen sa strateškim aktima i akcionim planovima iz oblasti elektronskih komunikacija i poštanskih usluga, najkasnije do kraja tekuće godine za narednu godinu;

2) donosi druga akta propisana ovim zakonom, odnosno posebnim zakonom kojim se uređuju poštanske usluge;

3) obavlja poslove utvrđene posebnim zakonom kojim se uređuju poštanske usluge;

4) obavlja druge poslove koji zakonom ili statutom Agencije nisu stavljeni u nadležnost direktora.”

Član 7.

Član 13. menja se i glasi:

„Član 13.

Članovi upravnog odbora se biraju iz reda uglednih stručnjaka sa visokim akademskim obrazovanjem iz oblasti značajnih za rad Agencije, a naročito iz oblasti elektronskih komunikacija, ekonomije i prava, koji su ostvarili značajne i priznate radove ili praksu u oblasti elektronskih komunikacija, odnosno poštanskih usluga, i koji uživaju ugled u stručnoj javnosti.

Tri člana upravnog odbora moraju biti stručnjaci iz oblasti elektronskih komunikacija, a jedan član upravnog odbora mora biti stručnjak iz oblasti poštanskih usluga.”

Član 8.

U članu 16. tačka 5) reč: „ovom” briše se.

Član 9.

U članu 17. stav 6. posle reči: „donosi” dodaje se reč: „opšti”.

Posle stava 6. dodaje se stav 7. koji glasi:

„Direktor donosi opšte akte kojima se, u skladu s opštim propisima o radu, detaljnije uređuju prava i obaveze zaposlenih u Agenciji, ostala pitanja iz oblasti radnih odnosa i pitanja iz oblasti uređivanja procedura i tehničkih pravila za postupanje zaposlenih prilikom obavljanja specifičnih procesa rada u Agenciji.”

Član 10.

U članu 21. tačka 6) reč: „ovom” briše se.

Član 11.

U članu 23. stav 1. posle reči: „pravilnike,” dodaje se reč: „uputstva,”.

Član 12.

U članu 24. stav 2. tačka 1) posle reči: „zakona” dodaju se zapeta i reči: „odnosno zakona kojim se uređuju poštanske usluge”.

U tački 6) posle reči: „komunikacija” dodaju se reči: „i tržišta poštanskih usluga”.

U tački 7) reč: „ovim” briše se.

Član 13.

U članu 26. posle reči: „delatnosti elektronskih komunikacija,” dodaju se reči: „godišnje naknade za obavljanje poštanskih usluga,”.

Član 14.

U članu 34. stav 1. posle reči: „komunikacija” dodaju se reči: „i tržišta poštanskih usluga.”

Član 15.

Član 52. stav 1. menja se i glasi:

„Agencija vodi ažurnu bazu podataka o vrsti, raspoloživosti i geografskoj lokaciji kapaciteta, naročito podatke o pravcima i kapacitetima elektronskih komunikacionih mreža.”

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Agencija bliže uređuje način prikupljanja i objavljivanja podataka iz stava 1. ovog člana.”

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 16.

U članu 53. posle stava 4. dodaju se novi st. 5. i 6. koji glase:

„Operatori su dužni da u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora prijave Agenciji ugovor o međupovezivanju na međunarodnom nivou iz stava 4. ovog člana.

Agencija vodi registar ugovora o međupovezivanju na međunarodnom nivou.”

Dosadašnji stav 5. postaje stav 7.

Posle dosadašnjeg stava 6. koji postaje stav. 8. dodaje se stav 9. koji glasi:

„Agencija će bliže urediti sadržinu i način prijave ugovora o međupovezivanju na međunarodnom nivou.”

Član 17.

U članu 86. stav 5. reči: „tačka 6)” zamenjuju se rečima: „tačka 7)”.

Član 18.

U članu 95. stav 1. tačka 2) posle reči: „dozvolom” dodaju se zapeta i reči: „naročito u slučajevima kada imalac pojedinačne dozvole izaziva štetne smetnje utvrđene u postupku kontrole radio-frekvencijskog spektra”.

Posle tačke 10) dodaje se tačka 11) koja glasi:

„11) imalac pojedinačne dozvole nije otpočeo sa korišćenjem frekvencije u roku predviđenim zakonom.”

Član 19.

U članu 101. tačka 2) menja se i glasi:

„2) je to neophodno radi ostvarivanja jasno određenih ciljeva od javnog interesa u oblasti javnog informisanja, što utvrđuje organ nadležan za radiodifuziju, u skladu sa zakonom koji uređuje oblast elektronskih medija i zakonom koji uređuje oblast javnog informisanja, poštujući načela srazmernosti i javnosti.”

Član 20.

Posle člana 104. dodaje se naziv iznad člana i član 104a koji glase:

„Podrška pri nabavci opreme

za prijem signala digitalne televizije

Član 104a

U cilju povećanja pristupačnosti usluga od opšteg ekonomskog interesa u oblasti elektronskih komunikacija, Vlada, u skladu sa propisom kojim se uređuje zaštita potrošača, utvrđuje mere podrške i bliže uslove u pogledu kriterijuma za određivanje ugroženih potrošača pri nabavci opreme za prijem signala digitalne televizije.”

Član 21.

U članu 127. stav. 5. posle reči: „programsku podršku iz stava 4. ovog člana,” dodaju se reči: „kao i tehničke zahteve za ispunjenje obaveze zadržavanja podataka iz čl. 128. i 129. ovog zakona”.

Član 22.

Član 128. menja se i glasi:

„Član 128.

Operator je dužan da zadrži podatke o elektronskim komunikacijama iz člana 129. stav 1. ovog zakona (u daljem tekstu: zadržani podaci).

Pristup zadržanim podacima nije dopušten bez pristanka korisnika, osim na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom.

Operator obavezu zadržavanja podataka iz stava 1. ovog člana ispunjava u skladu sa relevantnim međunarodnim tehničkim standardima, odnosno preporukama, koje se odnose na zadržane podatke.

Operator iz stava 1. ovog člana je dužan da zadrži podatke u izvornom obliku ili kao podatke obrađene tokom obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija koji moraju biti istog kvaliteta i nivoa zaštite kao i podaci u izvornom obliku.

Operator iz stava 1. ovog člana nije dužan da zadrži podatke koje nije proizveo niti obradio.

Operator iz stava 1. ovog člana dužan je da zadržane podatke čuva 12 meseci od dana obavljene komunikacije.

Operator je dužan da zadržava podatke tako da im se bez odlaganja može pristupiti, odnosno da se bez odlaganja mogu dostaviti na osnovu odluke suda, za potrebe iz stava 2. ovog člana.

Nadležni državni organ koji ostvaruje pristup, odnosno kome se dostavljaju zadržani podaci, dužan je da vodi evidenciju o pristupu, odnosno dostavljanju zadržanih podataka, koja naročito sadrži: određenje sudskog akta koji predstavlja pravni osnov za pristup, odnosno dostavljanje zadržanih podataka, datum i vreme pristupanja, odnosno dostavljanja zadržanih podataka, kao i da ovu evidenciju čuva kao tajnu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.

Kada nadležni državni organ nije u mogućnosti da ostvari pristup zadržanim podacima bez pristupa prostorijama, elektronskoj komunikacionoj mreži, pripadajućim sredstvima ili elektronskoj komunikacionoj opremi operatora, operator iz stava 1. ovog člana dužan je da o primljenim zahtevima za pristup, odnosno dostavljanje zadržanih podataka, vodi evidenciju, koja naročito sadrži identifikaciju ovlašćenog lica koje je pristupilo zadržanim podacima, odnosno kome su dostavljeni zadržani podaci, određenje sudske odluke koja predstavlja pravni osnov za pristup, odnosno dostavljanje zadržanih podataka, datum i vreme pristupanja, odnosno dostavljanja zadržanih podataka, kao i da ovu evidenciju čuva kao tajnu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.”

Član 23.

U članu 130. stav 1. tač. 2) i 3) reči: „stav 5.” zamenjuju se rečima: „stav 7.”.

Tačka 4) menja se i glasi:

„4) da se zadržani podaci unište po isteku roka iz člana 128. stav 6. ovog zakona, osim podataka koji su sačuvani i dostavljeni u skladu sa članom 128. stav 7. ovog zakona.”

U stavu 3. reči: „stav 5.” zamenjuju se rečima: „stav 7.”.

Član 24.

Posle člana 130. dodaje se naziv iznad člana i član 130a koji glasi:

„Evidencija o zahtevima za pristup zadržanim podacima

Član 130a

Operator koji zadržava podatke u skladu sa odredbama čl. 128 –130. ovog zakona, kao i nadležni organi koji pristupaju podacima na način predviđen odredbama člana 128. stav 2. ovog zakona, dužni su da vode evidenciju o zahtevima za pristup zadržanim podacima u toku jedne kalendarske godine.

Evidencija iz stava 1. ovog člana sadrži informaciju o:

1) broju zahteva za pristup zadržanim podacima;

2) broju ispunjenih zahteva za pristup zadržanim podacima;

3) vremenu koje je proteklo od dana od kada su podaci zadržani do dana kad je pristup podacima zatražen u skladu sa članom 128. stav 2. ovog zakona.

Evidencija iz stava 1. ovog člana ne sadrži podatke o ličnosti.

Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da, najkasnije do 31. januara za prethodnu kalendarsku godinu, dostave evidenciju iz stava 1. ovog člana organu nadležnom za zaštitu podataka o ličnosti.”

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E NJ E

USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 13. Ustava Republike Srbije kojim je predviđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja.

RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Razlog za donošenje ovog zakona je racionalizacija rada Republičke agencije za elektronske komunikacije (RATEL) i Republičke agencije za poštanske usluge (RAPUS) i stvaranje jednog umesto dva regulatorna tela. Svrha objedinjavanja nadležnosti regulatornih tela koja obavljaju poslove iz oblasti elektronskih komunikacija i poštanskih usluga je obezbeđivanje efikasnosti u radu organa državne uprave i drugih nosilaca javnih ovlašćenja. Praksa većine zemalja Evropske unije i regiona je da postoji jedno nacionalno regulatorno telo iz oblasti elektronskih komunikacija i poštanskih usluga.

Zakon o elektronskim komunikacijama je takođe izmenjen u skladu sa Odlukom Ustavnog suda broj IUz-1245/2010 („Službeni glasnik RS”, broj 60/13) kojom je utvrđeno da pojedini delovi članova koji se odnose na zadržane podatke nisu u skladu sa Ustavom. Naime, Sud je svojom Odlukom utvrdio da odredbe člana 128. stav 1. u delu koji glasi: „u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak,”, kao i u delu koji glasi: „u skladu sa zakonima kojima se uređuje rad službi bezbednosti Republike Srbije i rad organa unutrašnjih poslova”, člana 128. stav 5. u delu koji glasi: „na zahtev nadležnog državnog organa, u skladu sa stavom 1. ovog člana” i člana 129. stav 4. Zakona o elektronskim komunikacijama, nisu u saglasnosti sa Ustavom. U obrazloženju Odluke, sud je zaključio da zadržani podaci iz člana 129. stav 1. Zakona predstavljaju podatke koji su obuhvaćeni pravom o nepovredivosti tajnosti sredstava komuniciranja, pa je saglasno tome, odstupanje od ovog zajemčenog prava prilikom korišćenja zadržanih podataka moguće ostvariti samo na način utvrđen članom 41. stav 2. Ustava, tj. ovi podaci se mogu koristiti samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodni radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom. Saglasno navedenom, Ustavni sud je utvrdio da je jedino sud nadležan da, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na određeno vreme i na način predviđen zakonom, odredi (dozvoli) odstupanje od Ustavom zajemčene nepovredivosti tajnosti pisama i drugih sredstava komuniciranja, a ne da se to pravo određuje u skladu sa zakonom. Iz navedenog, po oceni Suda, proizlazi da se osporenom odredbom člana 128. stav 5. Zakona in fine narušava nepovredivost prava na tajnost komuniciranja korisnika elektronskih komunikacija, s obzirom na to da je ustanovljena obaveza operatora da zadržane podatke, bez obzira što se njima ne otkriva sadržaj komunikacije, učini dostupnim na zahtev nadležnog organa, a bez prethodno pribavljene odluke suda, koja upravo treba da predstavlja oblik kontrole i neophodnu branu svakoj mogućoj zloupotrebi ovlašćenja od strane organa vlasti, zbog čega osporena odredba Zakona nije u saglasnosti sa Ustavom. Takođe, kako je osporena odredba člana 129. stav 4. Zakona pravno i logički povezana sa delom osporene odredbe člana 128. stav 5. Zakona, jer je njome propisano da Ministarstvo, po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa, ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, ministarstva nadležnog za poslove odbrane, Bezbednosno-informativne agencije i organa nadležnog za zaštitu podataka o ličnosti, bliže propisuje zahteve u vezi sa zadržavanjem podataka, tj. upravo onog zahteva iz člana 128. stav 5. ovog zakona, na osnovu koga se ne može vršiti pristup ili dostavljanje zadržanih podataka, to je Ustavni sud utvrdio da odredba člana 129. stav 4. nije u saglasnosti sa Ustavom iz istih razloga zbog kojih je utvrđena neustavnost odredbe člana 128. stav 5. Zakona.

Pored toga, bilo je nužno izvršiti i druge manje izmene Zakona, iz razloga određenih nepreciznosti u tekstu Zakona koje su dovodile do problema u praksi.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Član 1.

Menja se naziv Agencije.

Član 2.

Na tehnološki neutralnoj osnovi vrši se podsticanje konkurencije, ekonomičnosti i delotvornosti u obavljanju delatnosti elektronskih komunikacija, kao i podsticanje racionalnog i ekonomičnog korišćenja numeracije i radio-frekvencijskog spektra.

Član 3.

Promenjen je naziv iznad glave III. u skladu sa proširenjem nadležnosti Agencije.

Član 4.

Proširena je nadležnost Agencije na regulatorne i druge poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuju poštanske usluge.

Član 5.

Proširena je nadležnost Agencije na regulatorne i druge poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuju poštanske usluge.

Član 6.

Proširena je nadležnost upravnog odbora Agencije na poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuju poštanske usluge.

Član 7.

Propisano je da jedan od članova Upravnog odbora Agencije mora biti stručnjak iz oblasti poštanskih usluga.

Član 8.

Brisanjem reči „ovom” omogućava se primena zakona kojim se uređuju poštanske usluge.

Član 9.

Propisano je da direktor Agencije donosi opšti akt kojim se uređuje unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta u Agenciji, kao i opštih akata kojima se u skladu sa propisima o radu uređuju pitanja iz oblasti radnih odnosa i uređivanja procedura i tehničkih pravila za postupanje zaposlenih.

Član 10.

Brisanjem reči „ovom” omogućava se primena zakona kojim se uređuju poštanske usluge.

Član 11.

Predviđa se da upravni odbor Agencije, pored pravilnika, odluka i drugih opštih akata, može donositi i uputstva.

Član 12.

Proširena je nadležnost Agencije na poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuju poštanske usluge.

Član 13.

U skladu sa proširenjem nadležnosti Agencija na poslove utvrđene zakonom kojim se uređuju poštanske usluge, proširen je izvor prihoda na godišnju naknadu za obavljanje poštanskih usluga.

Član 14.

Uvedena je obaveza Agencije da sprovodi javne konsultacije u postupku donošenja akata iz svoje nadležnosti, radi pribavljanja mišljenja stručne i šire javnosti o uticaju predloženih mera na tržište poštanskih usluga.

Član 15.

Precizirana je vrsta podataka i predviđa se da Agencija propisuje način prikupljanja i objavljivanja podataka u cilju jasnijeg definisanja pristupa javnosti podacima.

Član 16.

Predviđena je obaveza operatora da obaveste Agenciju o zaključenju ugovora o međupovezivanju operatora na međunarodnom nivou. U cilju preciziranja načina i sadržaja obaveštenja, Agencija će svojim aktom bliže urediti ova pitanja. Takođe, Agencija je nadležna za vođenje registra zaključenih ugovora o međunarodnom međupovezivanju.

Član 17.

Izvršena je tehnička ispravka.

Član 18.

Predviđeno je da Agencija rešenjem odlučuje o oduzimanju dodeljenih radio-frekvencija u slučaju izazivanja štetnih smetnji i u slučaju kada imalac pojedinačne dozvole nije otpočeo sa korišćenjem frekvencije u predviđenom roku.

Član 19.

Precizira se da organ nadležan za radiodifuziju postupa u skladu sa zakonom koji uređuje oblast elektronskih medija i zakonom koji uređuje oblast javnog informisanja, poštujući načela srazmernosti i javnosti, u cilju preciziranja da se obaveza prenosa može nametnuti samo ako određeni program na lokalnom, regionalnom ili nacionalnom nivou ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja.

Član 20.

Utvrđuje se osnov i sadržina propisa kojim se uređuje podrška ugroženim građanima pri nabavci opreme za prijem signala digitalne televizije.

Član 21.

Predviđeno je da Ministarstvo bliže propisuje tehničke zahteve u vezi sa zadržavanjem podataka.

Član 22.

U svrhu usklađivanja sa Odlukom Ustavnog suda, predviđeno je da pristup zadržanim podacima nije dopušten bez pristanka korisnika, osim na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen Zakonom. Uvodi se obaveza operatora da zadržavanje podataka ispunjava u skladu sa međunarodnim tehničkim standardima, odnosno preporukama, koji se odnose na zadržane podatke. Dodatno se precizira vrsta akta koji predstavlja pravni osnov za pristup zadržanim podacima.

Član 23.

Izvršeno je usklađivanje tehničkog karaktera sa izmenama člana 128. Zakona o elektronskim komunikacijama.

Član 24.

Predviđeno je vođenje Evidencije o zahtevima za pristup zadržanim podacima, sadržina Evidencije, kao i rok za dostavljanje Evidencije organu nadležnom za zaštitu podataka o ličnosti.

Član 25.

Predviđeno je da ministar propisuje obrazac i sadržinu legitimacije inspektora, kao i vrstu opreme koju koristi inspektor.

Član 26.

Korekcija kaznenih odredaba u skladu sa izmenama ovog zakona.

Član 27.

Predviđena je odložena primena člana 7. ovog zakona.

Član 28.

U skladu sa objedinjavanjem nadležnosti dva regulatorna tela, predviđeno je da Republička agencija za elektronske komunikacije danom stupanja na snagu ovog zakona nastavlja sa radom kao Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge.

Član 29.

U roku od tri meseca od dana stupanja na snagu zakona koji utvrđuje prestanak rada Republičke agencije za poštanske usluge, Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge preuzima od Republičke agencije za poštanske usluge zaposlene i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, poslove, opremu, sredstva za rad i arhivu kako bi na adekvatan način mogla da obavlja delatnosti u oblasti poštanskih usluga.

Član 30.

Predviđeno je u prelaznim i završnim odredbama usklađivanje statuta i drugih opštih akata Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona sa nadležnostima i ovlašćenjima utvrđenim ovim zakonom.

Član 31.

Predviđeno je stupanje na snagu zakona osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije.”

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije, osim za sprovođenje člana 20. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim komunikacijama.

Ovim članom uvodi se novi član 104a kojim se utvrđuje osnov i sadržina propisa kojim se uređuje podrška pri nabavci opreme za prijem signala digitalne televizije. Ovaj propis naročito sadrži uslove za ostvarivanje pomoći, vrstu pomoći, izvor i način obezbeđivanja sredstava za ostvarivanje pomoći, način vođenja evidencije o korisnicima pomoći i ostala pitanja od značaja za ostvarivanje pomoći.

Republika Srbija se, kao i sve evropske zemlje, usvajajući Zakon o potvrđivanju završnih akata Regionalne konferencije o radio-komunikacijama za planiranje digitalne zemaljske radiodifuzne službe u delovima Regiona 1 i 3, u frekvencijskim opsezima 174-230 MHz i 470-862 MHz (RRC-06) („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 4/10), obavezala da proces prelaska sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa okonča najkasnije do 17. juna 2015. godine.

Prelazak na digitalno emitovanje zemaljske televizije podrazumeva da svako domaćinstvo koje zavisi isključivo od zemaljskog prenosa treba da nabavi, ugradi i uspešno upotrebljava adekvatnu digitalnu prijemnu opremu. Minimum opreme koji treba nabaviti je tzv. STB uređaj (engl. STB – Set Top Box).

Zbog različitih socio-ekonomskih faktora (siromaštvo, zdravstvena ograničenja, geografski položaj, itd) određene grupe stanovništva nisu u mogućnosti da nabave, ugrade i uspešno upotrebljavaju digitalne prijemnike i smatraju se ugroženim u prosecu prelaska na digitalno emitovanje televizijskog programa. Ova domaćinstva mogu da izgube mogućnost praćenja televizije i postanu marginalizovana i više socijalno isključena. Po ugledu na mnoge evropske države, cilj naše države je da ugroženim građanima pomogne pri ostvarivanju prava na informisanje, i to kroz modele finansiranja ili kofinansiranja.

Tim za socijalno uključivanje i suzbijanje siromaštva Vlade, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za poslove elektronskih telekomunikacija, izradio je studiju pod nazivom Predlog potencijalnih modela šeme pomoći u procesu digitalizacije zemaljske televizije u Republici Srbiji i primeri prakse iz drugih zemalja (u daljem tekstu: Studija). Ova studija obuhvata pregled modela subvencionisanja, odnosno šema pomoći u različitim zemljama, modele šeme pomoći za ugrožene grupe stanovništva u Republici Srbiji, procenu broja domaćinstava obuhvaćenih predloženim modelima i procenu troškova potrebnih za subvencionisanje ugroženih domaćinstava za svaki od predloženih modela šema pomoći. Sprovođenje adekvatnih šema pomoći pri prelasku na digitalno emitovanje je praksa većine zemalja Evropske unije i regiona, bilo da je u njima proces digitalizacije završen ili u toku. Pri izradi Studije prikupljeni su podaci od različitih relevantnih institucija i pojedinaca.

Kroz Studiju su identifikovana tri potencijalna modela šeme pomoći usmerena na ugrožene kategorije društva u Republici Srbiji: restriktivan model, delimično-inkluzivan model i socijalno-inkluzivan model. Procenjeni broj domaćinstava potencijalnih korisnika pomoći iznosi 308.000, 528.000 i 774.983 za restriktivan, delimično-inkluzivan i socijalno-inkluzivan model, tim redom. Takođe, Studija sadrži pregled očekivanih troškova tokom procesa prelaska na digitalno emitovanje za svaki od potencijalnih modela posebno. Troškovi su određeni na osnovu procene broja korisnika, procene cene neophodne opreme (STB uređaja), procene troškova tehničke pomoći i procene potencijalne tražnje za STB uređajem i uslugom tehničke pomoći. Ukupni troškovi prema različitim modelima šeme pomoći, uz pretpostavku da je iskorišćenost šeme pomoći 80%, iznose 3.696.000, 8.632.800, i 10.608.664 evra za restriktivan, delimično-inkluzivan i socijalno-inkluzivan model, tim redom. Potrebno je istaći da različiti modeli šeme pomoći obuhvataju različite grupe domaćinstava (primaoci novčane socijalne pomoći, porodice koje ostvaruju pravo na dečiji dodatak, domaćinstva koja primaju dodatak za tuđu negu i pomoć, izbeglice i interno raseljena lica, staračka domaćinstva na selu, primaoci niskih penzija), kao i adekvatnu tehničku pomoć pri instalaciji i korišćenju STB uređaja.

Konačni izvori finansiranja i visina potrebnih sredstava za podršku određenim kategorijama građana pri nabavci opreme za prijem signala digitalne televizije će biti utvrđeni propisom koji donosi Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove elektronskih komunikacija, kojim se uređuje podrška određenim kategorijama građana pri nabavci opreme za prijem signala digitalne televizije, a u skladu sa članom 20. ovog zakona.

Za sprovođenje ostalih izmena i dopuna ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst), imajući u vidu maksimiziranje efekata uštede budžetskih sredstava u tekućoj godini i potrebu za uspostavljanjem organizacije i rada novoosnovane Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, kao jedinstvenog regulatornog tela koje će doprineti racionalizaciji resursa.

VI. PREGLED ODREDABA ZAKONA KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se: uslovi i način za obavljanje delatnosti u oblasti elektronskih komunikacija; nadležnosti državnih organa u oblasti elektronskih komunikacija; položaj i rad Republičke agencije za elektronske komunikacije REGULATORNE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE I POŠTANSKE

USLUGE; naknade; sprovođenje javnih konsultacija u oblasti elektronskih komunikacija; obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija po režimu opšteg ovlašćenja; projektovanje, izgradnja ili postavljanje, korišćenje i održavanje elektronskih komunikacionih mreža, pripadajućih sredstava, elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme; pravo službenosti i zajedničkog korišćenja; međupovezivanje i pristup; pružanje usluga univerzalnog servisa; određivanje tržišta podložnih prethodnoj regulaciji, analiza tržišta, određivanje operatora sa značajnom tržišnom snagom (u daljem tekstu: operator sa ZTS) i ovlašćenja Republičke agencije za elektronske komunikacije REGULATORNE AGENCIJE ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE I POŠTANSKE USLUGE u odnosu na operatora sa ZTS; upravljanje i korišćenje adresa i brojeva (u daljem tekstu: numeracija); upravljanje, korišćenje i kontrola radio-frekvencijskog spektra; distribucija i emitovanje medijskih sadržaja; zaštita prava korisnika i pretplatnika; bezbednost i integritet elektronskih komunikacionih mreža i usluga; tajnost elektronskih komunikacija, zakonito presretanje i zadržavanje podataka; nadzor nad primenom ovog zakona; mere za postupanje suprotno odredbama ovog zakona, kao i druga pitanja od značaja za funkcionisanje i razvoj elektronskih komunikacija u Republici Srbiji.

Ciljevi i načela regulisanja odnosa u oblasti elektronskih komunikacija

Član 3.

Ciljevi i načela regulisanja odnosa u oblasti elektronskih komunikacija zasnivaju se na:

1) obezbeđivanju uslova za ravnomeran razvoj elektronskih komunikacija na celoj teritoriji Republike Srbije;

2) obezbeđivanju predvidivosti poslovanja i ravnopravnih uslova za poslovanje operatora;

3) usklađivanju obavljanja delatnosti u oblasti elektronskih komunikacija sa domaćim i međunarodnim standardima;

4) obezbeđivanju dostupnosti usluga univerzalnog servisa svim građanima u Republici Srbiji, uz zadovoljenje potreba specifičnih društvenih grupa, uključujući osobe sa invaliditetom, starije i socijalno ugrožene korisnike;

5) obezbeđivanju međupovezivanja elektronskih komunikacionih mreža i usluga, odnosno operatora, pod ravnopravnim i uzajamno prihvatljivim uslovima;

6) podsticanju konkurencije, ekonomičnosti i delotvornosti u obavljanju delatnosti elektronskih komunikacija PODSTICANJU KONKURENCIJE, EKONOMIČNOSTI I DELOTVORNOSTI U OBAVLJANJU DELATNOSTI ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA, NA TEHNOLOŠKI NEUTRALNOJ OSNOVI;

7) podsticanju racionalnog i ekonomičnog korišćenja numeracije i radio-frekvencijskog spektra PODSTICANJU RACIONALNOG I EKONOMIČNOG KORIŠĆENJA NUMERACIJE I RADIO-FREKVENCIJSKOG SPEKTRA, NA TEHNOLOŠKI NEUTRALNOJ OSNOVI;

8) obezbeđivanju maksimalne koristi za korisnike elektronskih komunikacija, uključujući osobe sa invaliditetom, starije i socijalno ugrožene korisnike, naročito u smislu izbora, cene i kvaliteta;

9) obezbeđivanju visokog nivoa zaštite interesa potrošača u odnosu sa operatorima, naročito obezbeđivanjem dostupnosti jasnih i potpunih informacija o cenama, uslovima pristupa i korišćenja (uključujući ograničenja) i kvalitetu javnih komunikacionih mreža i usluga, kao i efikasnim postupanjem po pritužbama na rad operatora;

10) obezbeđivanju stalnog unapređenja kvaliteta usluga elektronskih komunikacija;

11) obezbeđivanju mogućnosti krajnjih korisnika da, prilikom korišćenja javnih komunikacionih mreža i usluga, slobodno pristupaju i distribuiraju informacije, kao i da koriste aplikacije i usluge po svom izboru;

12) obezbeđivanju visokog nivoa zaštite podataka o ličnosti i privatnosti korisnika, a u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i drugim zakonima;

13) osiguravanju bezbednosti i integriteta javnih komunikacionih mreža i usluga.

III. REPUBLIČKA AGENCIJA ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE

III. REGULATORNA AGENCIJA ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE

I POŠTANSKE USLUGE

Pravni položaj

Član 7.

Republička agencija za elektronske komunikacije (u daljem tekstu: Agencija), osnovana ovim zakonom, je samostalna organizacija sa svojstvom pravnog lica, koja vrši javna ovlašćenja u cilju efikasnog sprovođenja utvrđene politike u oblasti elektronskih komunikacija, podsticanja konkurencije elektronskih komunikacionih mreža i usluga, unapređivanja njihovog kapaciteta, odnosno kvaliteta, doprinosa razvoju tržišta elektronskih komunikacija i zaštite interesa korisnika elektronskih komunikacija, u skladu sa odredbama ovog zakona i propisa donetim na osnovu njega.

REGULATORNA AGENCIJA ZA ELEKTRONSKE KOMUNIKACIJE I POŠTANSKE USLUGE (U DALJEM TEKSTU: AGENCIJA), OSNOVANA OVIM ZAKONOM, JE NEZAVISNA REGULATORNA ORGANIZACIJA SA SVOJSTVOM PRAVNOG LICA, KOJA VRŠI JAVNA OVLAŠĆENJA U CILJU EFIKASNOG SPROVOĐENJA UTVRĐENE POLITIKE U OBLASTI ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA, PODSTICANJA KONKURENCIJE ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIONIH MREŽA I USLUGA, UNAPREĐIVANJA NJIHOVOG KAPACITETA, ODNOSNO KVALITETA, DOPRINOSA RAZVOJU TRŽIŠTA ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA I ZAŠTITE INTERESA KORISNIKA ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA, U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA I PROPISA DONETIM NA OSNOVU NJEGA, KAO I REGULATORNIH I DRUGIH POSLOVA U SKLADU SA POSEBNIM ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU POŠTANSKE USLUGE.

Agencija je funkcionalno i finansijski nezavisna od državnih organa, kao i organizacija i lica koja obavljaju delatnost elektronskih komunikacija.

AGENCIJA JE FUNKCIONALNO I FINANSIJSKI NEZAVISNA OD DRŽAVNIH ORGANA, KAO I ORGANIZACIJA I LICA KOJA OBAVLJAJU DELATNOST ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA I POŠTANSKIH USLUGA.

Agencija posluje u skladu sa propisima o javnim agencijama.

Nadzor nad zakonitošću i svrsihodnošću rada Agencije u vršenju poverenih poslova vrši Ministarstvo.

Agencija može, za obavljanje pojedinih stručnih poslova iz svoje nadležnosti, angažovati druga domaća ili strana pravna i fizička lica.

Način rada i unutrašnje uređenje Agencije uređuju se statutom, koji donosi upravni odbor Agencije.

Na statut Agencije saglasnost daje Vlada.

Nadležnosti Agencije

Član 8.

Agencija, u skladu sa zakonom:

1) donosi podzakonske akte;

2) odlučuje o pravima i obavezama operatora i korisnika;

3) sarađuje sa organima i organizacijama nadležnim za oblast radiodifuzije, zaštite konkurencije, zaštite potrošača, zaštite podataka o ličnosti i drugim organima i organizacijama po pitanjima značajnim za oblast elektronskih komunikacija;

4) sarađuje sa nadležnim regulatornim i stručnim telima država članica Evropske unije i drugih država radi usaglašavanja prakse primene propisa iz oblasti elektronskih komunikacija i podsticanja razvoja prekograničnih elektronskih komunikacionih mreža i usluga;

5) učestvuje u radu međunarodnih organizacija i institucija u oblasti elektronskih komunikacija u svojstvu nacionalnog regulatornog tela u oblasti elektronskih komunikacija;

5a) OBAVLJA REGULATORNE I DRUGE POSLOVE IZ OBLASTI POŠTANSKIH USLUGA, U SKLADU SA POSEBNIM ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU POŠTANSKE USLUGE;

6) obavlja druge poslove u skladu sa ovim zakonom.

Poslove iz stava 1. ovog člana Agencija obavlja kao poverene poslove, nepristrasno i javno.

Delokrug upravnog odbora

Član 11.

Upravni odbor Agencije, u skladu sa zakonom:

1) donosi godišnji plan rada Agencije, usklađen sa strateškim aktima i akcionim planovima iz oblasti elektronskih komunikacija, najkasnije do kraja tekuće godine za narednu godinu;

2) donosi druga akta propisana ovim zakonom;

3) obavlja druge poslove koji ovim zakonom ili statutom Agencije nisu stavljeni u nadležnost direktora.

UPRAVNI ODBOR AGENCIJE, U SKLADU SA ZAKONOM:

1) DONOSI GODIŠNJI PLAN RADA AGENCIJE, USKLAĐEN SA STRATEŠKIM AKTIMA I AKCIONIM PLANOVIMA IZ OBLASTI ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA I POŠTANSKIH USLUGA, NAJKASNIJE DO KRAJA TEKUĆE GODINE ZA NAREDNU GODINU;

2) DONOSI DRUGA AKTA PROPISANA OVIM ZAKONOM, ODNOSNO POSEBNIM ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU POŠTANSKE USLUGE;

3) OBAVLJA POSLOVE UTVRĐENE POSEBNIM ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJU POŠTANSKE USLUGE;

4) OBAVLJA DRUGE POSLOVE KOJI ZAKONOM ILI STATUTOM AGENCIJE NISU STAVLJENI U NADLEŽNOST DIREKTORA.

Uslovi za izbor članova upravnog odbora

Član 13.

Članovi upravnog odbora se biraju iz reda uglednih stručnjaka sa visokim akademskim obrazovanjem iz oblasti značajnih za rad Agencije, a naročito iz oblasti elektronskih komunikacija, ekonomije i prava, koji su ostvarili značajne i priznate radove ili praksu u oblasti elektronskih komunikacija i koji uživaju ugled u stručnoj javnosti.

Tri člana upravnog odbora moraju biti stručnjaci iz oblasti elektronskih komunikacija.

ČLANOVI UPRAVNOG ODBORA SE BIRAJU IZ REDA UGLEDNIH STRUČNJAKA SA VISOKIM AKADEMSKIM OBRAZOVANJEM IZ OBLASTI ZNAČAJNIH ZA RAD AGENCIJE, A NAROČITO IZ OBLASTI ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA, EKONOMIJE I PRAVA, KOJI SU OSTVARILI ZNAČAJNE I PRIZNATE RADOVE ILI PRAKSU U OBLASTI ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA, ODNOSNO POŠTANSKIH USLUGA, I KOJI UŽIVAJU UGLED U STRUČNOJ JAVNOSTI.

TRI ČLANA UPRAVNOG ODBORA MORAJU BITI STRUČNJACI IZ OBLASTI ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA, A JEDAN ČLAN UPRAVNOG ODBORA MORA BITI STRUČNJAK IZ OBLASTI POŠTANSKIH USLUGA.

Razrešenje člana upravnog odbora pre isteka mandata

Član 16.

Narodna skupština može, po sopstvenoj inicijativi ili na predlog Vlade, razrešiti člana upravnog odbora:

1) ako se utvrdi da je, pri utvrđivanju predloga za izbor u upravni odbor, kandidat izneo o sebi neistinite podatke ili propustio da iznese podatke o okolnostima bitnim za utvrđivanje predloga;

2) ako se utvrdi da je u toku trajanja mandata povredio pravila o sukobu interesa i nespojivosti funkcija predviđena zakonom kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija;

3) ako je zbog bolesti ili drugog razloga nesposoban za obavljanje dužnosti duže od šest meseci neprekidno;

4) ako bez osnovanog razloga odbije ili propusti da obavlja dužnost člana upravnog odbora najmanje tri meseca neprekidno, odnosno najmanje šest meseci sa prekidima tokom godinu dana;

5) ako nesavesnim ili nepravilnim radom oteža ili onemogući rad Agencije, prouzrokuje veću štetu Agenciji, postupa protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu njega ili tako zanemaruje ili nesavesno izvršava svoje obaveze da nastanu ili mogu nastati veće smetnje u radu Agencije;

6) ako mu je oduzeta poslovna sposobnost;

7) ako je pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci ili ako je osuđen za krivična dela protiv službene dužnosti, prevare, krađe, falsifikovanja isprave ili drugo slično krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje funkcije.

Direktor Agencije

Član 17.

Direktor je odgovoran za zakonitost rada Agencije, zastupa i predstavlja Agenciju, rukovodi radom i poslovanjem Agencije, odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Agenciji, priprema i sprovodi odluke upravnog odbora, stara se o obezbeđivanju javnosti rada Agencije i vrši druge poslove određene zakonom i statutom Agencije.

Direktora bira i razrešava upravni odbor, na osnovu sprovedenog javnog konkursa, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Direktor se bira na mandat od pet godina i može biti ponovo izabran.

Direktor je za vreme trajanja mandata u stalnom radnom odnosu u Agenciji.

Direktor za svoj rad odgovara upravnom odboru, kome podnosi godišnji i periodične izveštaje o radu.

Direktor donosi OPŠTI akt kojim se uređuje unutrašnja organizacija i sistematizacija radnih mesta u Agenciji, uz saglasnost upravnog odbora.

DIREKTOR DONOSI OPŠTE AKTE KOJIMA SE, U SKLADU S OPŠTIM PROPISIMA O RADU, DETALJNIJE UREĐUJU PRAVA I OBAVEZE ZAPOSLENIH U AGENCIJI, OSTALA PITANJA IZ OBLASTI RADNIH ODNOSA I PITANJA IZ OBLASTI UREĐIVANJA PROCEDURA I TEHNIČKIH PRAVILA ZA POSTUPANJE ZAPOSLENIH PRILIKOM OBAVLJANJA SPECIFIČNIH PROCESA RADA U AGENCIJI.

Razrešenje direktora pre isteka mandata

Član 21.

Upravni odbor može razrešiti direktora Agencije pre isteka mandata:

1) ako se utvrdi da je u prijavi za konkurs kandidat o sebi izneo neistinite podatke ili propustio da iznese podatke o okolnostima bitnim za izbor;

2) ako se utvrdi da je u toku trajanja mandata povredio pravila o sukobu interesa i nespojivosti funkcija predviđena zakonom kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija;

3) ako je zbog bolesti ili drugog razloga nesposoban za obavljanje dužnosti duže od šest meseci neprekidno;

4) ako ne podnese blagovremeno izveštaj o radu upravnom odboru, u skladu sa ovim zakonom;

5) ako raspolaže sredstvima Agencije suprotno donetom finansijskom planu;

6) ako nesavesnim ili nepravilnim radom oteža ili onemogući rad Agencije, prouzrokuje veću štetu Agenciji, postupa protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu njega ili tako zanemaruje ili nesavesno izvršava svoje obaveze da nastanu ili mogu nastati veće smetnje u radu Agencije;

7) ako mu je oduzeta poslovna sposobnost;

8) ako je pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci ili ako je osuđen za krivična dela protiv službene dužnosti, prevare, krađe, falsifikovanja isprave ili drugo slično krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje funkcije.

Pravilnici, odluke i drugi opšti akti

Član 23.

Upravni odbor donosi pravilnike, UPUTSTVA, odluke i druge akte kojima se na opšti način uređuju pitanja iz nadležnosti Agencije.

Agencija je dužna da pre objavljivanja opštih akata iz stava 1. ovog člana pribavi od Ministarstva mišljenje o njihovoj ustavnosti i zakonitosti, a Ministarstvo da Agenciji dostavi obrazloženi predlog kako da opšti akt usaglasi sa Ustavom, zakonom, drugim propisom ili opštim aktom Narodne skupštine i Vlade, u skladu sa zakonom kojim se uređuje državna uprava.

Javnost rada Agencije

Član 24.

Rad Agencije je javan.

Pored obaveze objavljivanja donetih akata u skladu sa zakonom kojim se uređuje državna uprava, Agencija je dužna da, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti, zaštita tajnih podataka i poštujući poslovnu tajnu, na svojoj Internet stranici, bez naknade, učini javno dostupnim donete akte, kao i druge potpune i ažurne podatke i informacije iz svog delokruga, a naročito:

1) propise za primenu ovog zakona, ODNOSNO ZAKONA KOJIM SE UREĐUJU POŠTANSKE USLUGE i druge opšte akte;

2) zapisnike sa sednica i odluke Upravnog odbora;

3) registre, evidencije i baze podataka;

4) uporedne preglede kvaliteta i cena javno ponuđenih usluga i druge podatke od interesa za zaštitu i unapređenje interesa potrošača, odnosno krajnjih korisnika;

5) stručna mišljenja, studije i analize naručene za potrebe Agencije;

6) statističke podatke i druge pokazatelje razvoja tržišta elektronskih komunikacija I TRŽIŠTA POŠTANSKIH USLUGA;

7) druge podatke i informacije u vezi sa radom Agencije, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Sredstva za rad Agencije

Član 26.

Sredstva za rad Agencije obezbeđuju se iz prihoda koje Agencija ostvari od naknade za korišćenje numeracije, naknade za korišćenje radio-frekvencija, naknade za obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija, GODIŠNJE NAKNADE ZA OBAVLJANJE POŠTANSKIH USLUGA, kao i prihoda koje Agencija ostvari pružanjem usluga iz svoje nadležnosti, koje se plaćaju u skladu sa ovim zakonom.

Član 34.

Ministarstvo, odnosno Agencija, sprovode javne konsultacije u postupku donošenja akta iz svoje nadležnosti, radi pribavljanja mišljenja stručne i šire javnosti o uticaju predloženih mera na tržište elektronskih komunikacija I TRŽIŠTA POŠTANSKIH USLUGA.

Javne konsultacije iz stava 1. ovog člana ne sprovode se u postupku donošenja akta privremenog karaktera, kojima se određuju hitne mere zaštite konkurencije i interesa korisnika.

Javne konsultacije sprovode se ako postoji potreba za trajnim regulisanjem ili dodatnim produženjem dejstva mera određenih aktima iz stava 2. ovog člana.

Baza podataka o kapacitetima koji mogu biti predmet zajedničkog korišćenja i pristupa

Član 52.

Agencija vodi ažurnu bazu podataka o vrsti, raspoloživosti i geografskoj lokaciji kapaciteta koji mogu biti predmet zahteva za zajedničko korišćenje ili pristup.

AGENCIJA VODI AŽURNU BAZU PODATAKA O VRSTI, RASPOLOŽIVOSTI I GEOGRAFSKOJ LOKACIJI KAPACITETA, NAROČITO PODATKE O PRAVCIMA I KAPACITETIMA ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIONIH MREŽA.

AGENCIJA BLIŽE UREĐUJE NAČIN PRIKUPLJANJA I OBJAVLJIVANJA PODATAKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

Agencija objavljuje i ažurira podatke iz stava 1. ovog člana na svojoj Internet stranici sa mogućnošću sveobuhvatnog pretraživanja.

Član 53.

Operator ima pravo da, u skladu sa odredbama ovog zakona, ostvari međupovezivanje sa drugim operatorom, kao i pristup elementima mreže i pripadajućim sredstvima drugog operatora, radi pružanja elektronskih komunikacionih usluga krajnjim korisnicima.

Operator koji primi zahtev za međupovezivanje, odnosno pristup, dužan je da stupi u pregovore o uslovima međupovezivanja, odnosno pristupa, sa operatorom koji je podneo zahtev.

Operator sa ZTS dužan je da ponudi drugim operatorima međupovezivanje i pristup u skladu sa odredbama ovog zakona i rešenjem Agencije kojim je određen za operatora sa ZTS.

Tehnički i komercijalni uslovi međupovezivanja, odnosno pristupa, na nacionalnom i međunarodnom nivou, uređuju se ugovorom između operatora.

OPERATORI SU DUŽNI DA U ROKU OD 30 DANA OD DANA ZAKLJUČENJA UGOVORA PRIJAVE AGENCIJI UGOVOR O MEĐUPOVEZIVANJU NA MEĐUNARODNOM NIVOU IZ STAVA 4. OVOG ČLANA.

AGENCIJA VODI REGISTAR UGOVORA O MEĐUPOVEZIVANJU NA MEĐUNARODNOM NIVOU.

Operator je dužan da čuva poverljivost informacija pribavljenih pre, tokom ili nakon pregovora ili zaključenja ugovora o međupovezivanju, odnosno pristupu, kao i da ih koristi samo za svrhe radi kojih su date.

Ako operatori elektronskih komunikacija ne postignu dogovor u vezi sa međupovezivanjem, odnosno pristupom, u roku od 60 dana od dana početka pregovora, i kada je to neophodno radi zaštite interesa krajnjih korisnika ili obezbeđivanja interoperabilnosti elektronskih komunikacionih mreža i usluga, Agencija, na zahtev zainteresovane strane ili po službenoj dužnosti, donosi rešenje kojim se utvrđuje međupovezivanje, odnosno pristup, uključujući tehničke i komercijalne uslove.

AGENCIJA ĆE BLIŽE UREDITI SADRŽINU I NAČIN PRIJAVE UGOVORA O MEĐUPOVEZIVANJU NA MEĐUNARODNOM NIVOU.

Korišćenje radio-frekvencija na osnovu pojedinačne dozvole koja se izdaje po zahtevu

Član 86.

Pravo na korišćenje radio-frekvencija stiče se na osnovu pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija (u daljem tekstu: pojedinačna dozvola) koja se izdaje po zahtevu, kada je planom namene određen takav način izdavanja pojedinačne dozvole u okviru određenog radio-frekvencijskog opsega.

Pojedinačna dozvola iz stava 1. ovog člana izdaje se rešenjem.

Rešenje iz stava 2. ovog člana donosi se na zahtev koji se podnosi Agenciji.

Zahtev iz stava 3. ovog člana sadrži podatke o:

1) identitetu podnosioca;

2) vrsti elektronske komunikacione mreže ili usluge za koju se zahteva dodela radio-frekvencija;

3) radio-frekvencijama čija se dodela zahteva;

4) potrebi i svrsi korišćenja radio-frekvencija;

5) planiranom roku početka korišćenja radio-frekvencija;

6) periodu na koji se zahteva dodela radio-frekvencija;

7) tehničkom rešenju koje, u zavisnosti od radio-komunikacijske službe i delatnosti, sadrži naročito podatke o geografskoj oblasti korišćenja i lokacijama predajnika, proračunu prostiranja signala i servisnoj zoni, predviđenom antenskom sistemu i karakteristikama zračenja, načinu obezbeđivanja racionalnog korišćenja radio-frekvencija, proceni uticaja na životnu sredinu i rad drugih radio-komunikacijskih sistema.

Zahtev iz stava 3. ovog člana podnosi se na obrascu čiji oblik propisuje Agencija, uključujući i uputstva sa obaveznim elementima tehničkog rešenja iz stava 4. tačka 6) TAČKA 7) ovog člana, u zavisnosti od radio-komunikacijske službe i delatnosti na koju se tehničko rešenje odnosi.

Odlučivanje po zahtevima iz stava 3. ovog člana vrši se prema redosledu podnošenja, u roku od 40 dana od dana podnošenja zahteva, osim u slučaju kada je odgovarajućim međunarodnim sporazumima predviđen drugačiji rok.

Zahtev iz stava 3. ovog člana može biti odbijen ako:

1) nije u skladu sa planom namene i planom raspodele;

2) zatražene radio-frekvencije nisu raspoložive;

3) korišćenje zatraženih radio-frekvencija može imati štetne posledice po životnu sredinu ili rad drugih radio-komunikacijskih sistema, koje nije moguće sprečiti primenom posebnih mera zaštite.

Oduzimanje dodeljenih radio-frekvencija

Član 95.

Agencija rešenjem odlučuje o oduzimanju dodeljenih radio-frekvencija ako utvrdi da:

1) je pojedinačna dozvola izdata na osnovu netačnih podataka, odnosno neispravne dokumentacije od značaja za odlučivanje;

2) se dodeljene radio-frekvencije ne koriste u skladu sa planom namene, planom raspodele ili izdatom pojedinačnom dozvolom, NAROČITO U SLUČAJEVIMA KADA IMALAC POJEDINAČNE DOZVOLE IZAZIVA ŠTETNE SMETNJE UTVRĐENE U POSTUPKU KONTROLE RADIO-FREKVENCIJSKOG SPEKTRA;

3) imalac pojedinačne dozvole, ni nakon prijema opomene, nije u određenom roku uplatio naknadu za korišćenje radio-frekvencija;

4) je imaocu pojedinačne dozvole zabranjeno obavljanje delatnosti elektronskih komunikacija u skladu sa ovim zakonom ili pravnosnažnom sudskom presudom;

5) se imalac pojedinačne dozvole u pisanom obliku odrekao prava na korišćenje dodeljenih radio-frekvencija;

6) je imalac pojedinačne dozvole prestao da postoji, bez pravnog sledbenika;

7) imalac dozvole za korišćenje radio-frekvencija nije otklonio nepravilnosti utvrđene u postupku inspekcije;

8) je oduzimanje dodeljenih radio-frekvencija neophodno radi usklađivanja sa izmenama plana namene ili planova raspodele, napravljenih u cilju primene međunarodnih sporazuma ili ostvarivanja javnog interesa koji se nije mogao zadovoljiti na drugi način;

9) je oduzimanje dodeljenih radio-frekvencija neophodno radi realizacije prostornih planova ili zaštite životne sredine, koji se nisu mogli obezbediti na drugi način;

10) je organ nadležan za radiodifuziju oduzeo dozvolu za emitovanje programa imaocu pojedinačne dozvole ili da je isteklo vreme na koje mu je dozvola za emitovanje programa izdata, kada je posebnim zakonom propisano da se pojedinačna dozvola izdaje u sklopu dozvole za emitovanje programa;

11) IMALAC POJEDINAČNE DOZVOLE NIJE OTPOČEO SA KORIŠĆENJEM FREKVENCIJE U ROKU PREDVIĐENIM ZAKONOM.

Imalac pojedinačne dozvole, kome su dodeljene radio-frekvencije oduzete iz razloga navedenih u stavu 1. tač. 8) i 9) ovog člana, ima pravo na zamenu, odnosno dodelu novih radio-frekvencija.

Agencija dodeljuje nove radio-frekvencije na zahtev lica iz stava 3. ovog člana, vodeći računa o srazmernosti, zaštiti javnog interesa i ekonomskim posledicama zamene radio-frekvencija.

Obaveza prenosa

Član 101.

Agencija, na zahtev organa nadležnog za radiodifuziju, određuje operatora elektronske komunikacione mreže za distribuciju i emitovanje medijskih sadržaja, koji je dužan da prenosi jedan ili više radijskih ili televizijskih programa, na nacionalnom, pokrajinskom, regionalnom ili lokalnom nivou, kada:

1) značajan broj krajnjih korisnika koristi elektronsku komunikacionu mrežu tog operatora kao jedini ili prvenstveni način za primanje medijskih sadržaja, i

2) je to neophodno radi ostvarivanja jasno određenih ciljeva od opšteg interesa, što utvrđuje organ nadležan za radiodifuziju, poštujući načela srazmernosti i javnosti JE TO NEOPHODNO RADI OSTVARIVANJA JASNO ODREĐENIH CILJEVA OD JAVNOG INTERESA U OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA, ŠTO UTVRĐUJE ORGAN NADLEŽAN ZA RADIODIFUZIJU, U SKLADU SA ZAKONOM KOJI UREĐUJE OBLAST ELEKTRONSKIH MEDIJA I ZAKONOM KOJI UREĐUJE OBLAST JAVNOG INFORMISANJA, POŠTUJUĆI NAČELA SRAZMERNOSTI I JAVNOSTI.

Prelazak sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa

Član 104.

Ministarstvo, na predlog Agencije, koji se priprema u saradnji sa organom nadležnim za oblast radiodifuzije, donosi akt o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa i pristup multipleksu u zemaljskoj digitalnoj radiodifuziji.

Aktom iz stava 1. ovog člana uređuje se naročito:

1) način i vremenski raspored prelaska;

2) zahtevi i dinamika u pogledu uspostavljanja mreže za distribuciju digitalnog televizijskog programa na teritoriji Republike Srbije;

3) zahtevi za formiranje multipleksa;

4) obim korišćenja radio-frekvencija, u meri neophodnoj za uspešno obavljanje prelaska na digitalno emitovanje televizijskog programa.

Javno preduzeće osnovano za upravljanje emisionom infrastrukturom, u skladu sa odlukom o osnivanju i aktom iz stava 1. ovog člana, uspostavlja elektronsku komunikacionu mrežu za multipleksiranje, distribuciju i emitovanje digitalnog televizijskog programa.

Radi uspostavljanja mreže iz stava 3. ovog člana, Agencija izdaje JP „Emisiona tehnika i veze“ pojedinačnu dozvolu za korišćenje radio-frekvencija, u skladu sa aktom iz stava 1. ovog člana.

JP „Emisiona tehnika i veze“ dužno je da imaocima dozvole za emitovanje televizijskog programa omogući pristup multipleksu u okviru mreže iz stava 3. ovog člana, u skladu sa izdatim dozvolama za emitovanje programa.

Najkasnije do okončanja procesa prelaska sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa Vlada, na predlog Ministarstva, a u saradnji sa pokrajinskim organom nadležnim za poslove elektronskih komunikacija, utvrđuje način korišćenja preostalog opsega radio-frekvencija namenjenih zemaljskoj digitalnoj radiodifuziji, kao i pružanju širokopojasnih servisa (digitalna dividenda).

U postupku pripreme predloga akta iz stava 6. ovog člana, Ministarstvo je dužno da sprovede javnu konsultaciju u trajanju od najmanje 30 dana.

Dodela pojedinačnih dozvola u skladu sa aktom iz stava 6. ovog člana vrši se u skladu sa odredbama ovog zakona

PODRŠKA PRI NABAVCI OPREME

ZA PRIJEM SIGNALA DIGITALNE TELEVIZIJE

ČLAN 104A

U CILJU POVEĆANJA PRISTUPAČNOSTI USLUGA OD OPŠTEG EKONOMSKOG INTERESA U OBLASTI ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA, VLADA, U SKLADU SA PROPISOM KOJIM SE UREĐUJE ZAŠTITA POTROŠAČA, UTVRĐUJE MERE PODRŠKE I BLIŽE USLOVE U POGLEDU KRITERIJUMA ZA ODREĐIVANJE UGROŽENIH POTROŠAČA PRI NABAVCI OPREME ZA PRIJEM SIGNALA DIGITALNE TELEVIZIJE

Zakonito presretanje elektronskih komunikacija

Član 127.

Operator je dužan da omogući zakonito presretanje elektronskih komunikacija iz člana 126. stav 1. ovog zakona.

Nadležni državni organ koji sprovodi poslove zakonitog presretanja dužan je da vodi evidenciju o presretnutim elektronskim komunikacijama, koja naročito sadrži određenje akta koji predstavlja pravni osnov za vršenje presretanja, datum i vreme vršenja presretanja, kao i da ovu evidenciju čuva kao tajnu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.

Kada nadležni državni organ koji sprovodi poslove zakonitog presretanja nije u mogućnosti da izvrši zakonito presretanje elektronskih komunikacija bez pristupa prostorijama, elektronskoj komunikacionoj mreži, pripadajućim sredstvima ili elektronskoj komunikacionoj opremi operatora, operator iz stava 1. ovog člana dužan je da o primljenim zahtevima za presretanje elektronskih komunikacija vodi evidenciju, koja naročito sadrži identifikaciju ovlašćenog lica koje je vršilo presretanje, određenje akta koji predstavlja pravni osnov za vršenje presretanja, datum i vreme vršenja presretanja, kao i da ovu evidenciju čuva kao tajnu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.

Operator je dužan da, radi ostvarivanja obaveze iz stava 1. ovog člana, o svom trošku obezbedi neophodne tehničke i organizacione uslove (uređaje i programsku podršku), kao i da dokaze o tome dostavi Agenciji, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ministarstvo, po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa, ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, ministarstva nadležnog za poslove odbrane, Bezbednosno-informativne agencije i organa nadležnog za zaštitu podataka o ličnosti, bliže propisuje zahteve za uređaje i programsku podršku iz stava 4. ovog člana, KAO I TEHNIČKE ZAHTEVE ZA ISPUNJENJE OBAVEZE ZADRŽAVANJA PODATAKA IZ ČL. 128. I 129. OVOG ZAKONA.

Obaveza zadržavanja podataka

Član 128.

Operator je dužan da zadrži podatke o elektronskim komunikacijama iz člana 129. stav 1. ovog zakona (u daljem tekstu: zadržani podaci) za potrebe sprovođenja istrage, otkrivanja krivičnih dela i vođenja krivičnog postupka, u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak, kao i za potrebe zaštite nacionalne i javne bezbednosti Republike Srbije , u skladu sa zakonima kojima se uređuje rad službi bezbednosti Republike Srbije i rad organa unutrašnjih poslova.

Operator iz stava 1. ovog člana je dužan da zadrži podatke u izvornom obliku ili kao podatke obrađene tokom obavljanja delatnosti elektronskih komunikacija.

Operator iz stava 1. ovog člana nije dužan da zadrži podatke koje nije proizveo niti obradio.

Operator iz stava 1. ovog člana dužan je da zadržane podatke čuva 12 meseci od dana obavljene komunikacije.

Operator je dužan da zadržava podatke tako da im se bez odlaganja može pristupiti, odnosno da se bez odlaganja mogu dostaviti na zahtev nadležnog državnog organa, u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Nadležni državni organ koji ostvaruje pristup, odnosno kome se dostavljaju zadržani podaci, dužan je da vodi evidenciju o pristupu, odnosno dostavljanju zadržanih podataka, koja naročito sadrži: određenje akta koji predstavlja pravni osnov za pristup, odnosno dostavljanje zadržanih podataka, datum i vreme pristupanja, odnosno dostavljanja zadržanih podataka, kao i da ovu evidenciju čuva kao tajnu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.

Kada nadležni državni organ nije u mogućnosti da ostvari pristup zadržanim podacima bez pristupa prostorijama, elektronskoj komunikacionoj mreži, pripadajućim sredstvima ili elektronskoj komunikacionoj opremi operatora, operator iz stava 1. ovog člana dužan je da o primljenim zahtevima za pristup, odnosno dostavljanje zadržanih podataka, vodi evidenciju, koja naročito sadrži identifikaciju ovlašćenog lica koje je pristupilo zadržanim podacima, odnosno kome su dostavljeni zadržani podaci, određenje akta koji predstavlja pravni osnov za pristup, odnosno dostavljanje zadržanih podataka, datum i vreme pristupanja, odnosno dostavljanja zadržanih podataka, kao i da ovu evidenciju čuva kao tajnu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tajnost podataka.

OPERATOR JE DUŽAN DA ZADRŽI PODATKE O ELEKTRONSKIM KOMUNIKACIJAMA IZ ČLANA 129. STAV 1. OVOG ZAKONA (U DALJEM TEKSTU: ZADRŽANI PODACI).

PRISTUP ZADRŽANIM PODACIMA NIJE DOPUŠTEN BEZ PRISTANKA KORISNIKA, OSIM NA ODREĐENO VREME I NA OSNOVU ODLUKE SUDA, AKO JE TO NEOPHODNO RADI VOĐENJA KRIVIČNOG POSTUPKA ILI ZAŠTITE BEZBEDNOSTI REPUBLIKE SRBIJE, NA NAČIN PREDVIĐEN ZAKONOM.

OPERATOR OBAVEZU ZADRŽAVANJA PODATAKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ISPUNJAVA U SKLADU SA RELEVANTNIM MEĐUNARODNIM TEHNIČKIM STANDARDIMA, ODNOSNO PREPORUKAMA, KOJE SE ODNOSE NA ZADRŽANE PODATKE.

OPERATOR IZ STAVA 1. OVOG ČLANA JE DUŽAN DA ZADRŽI PODATKE U IZVORNOM OBLIKU ILI KAO PODATKE OBRAĐENE TOKOM OBAVLJANJA DELATNOSTI ELEKTRONSKIH KOMUNIKACIJA KOJI MORAJU BITI ISTOG KVALITETA I NIVOA ZAŠTITE KAO I PODACI U IZVORNOM OBLIKU.

OPERATOR IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NIJE DUŽAN DA ZADRŽI PODATKE KOJE NIJE PROIZVEO NITI OBRADIO.

OPERATOR IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DUŽAN JE DA ZADRŽANE PODATKE ČUVA 12 MESECI OD DANA OBAVLJENE KOMUNIKACIJE.

OPERATOR JE DUŽAN DA ZADRŽAVA PODATKE TAKO DA IM SE BEZ ODLAGANJA MOŽE PRISTUPITI, ODNOSNO DA SE BEZ ODLAGANJA MOGU DOSTAVITI NA OSNOVU ODLUKE SUDA, ZA POTREBE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.

NADLEŽNI DRŽAVNI ORGAN KOJI OSTVARUJE PRISTUP, ODNOSNO KOME SE DOSTAVLJAJU ZADRŽANI PODACI, DUŽAN JE DA VODI EVIDENCIJU O PRISTUPU, ODNOSNO DOSTAVLJANJU ZADRŽANIH PODATAKA, KOJA NAROČITO SADRŽI: ODREĐENJE SUDSKOG AKTA KOJI PREDSTAVLJA PRAVNI OSNOV ZA PRISTUP, ODNOSNO DOSTAVLJANJE ZADRŽANIH PODATAKA, DATUM I VREME PRISTUPANJA, ODNOSNO DOSTAVLJANJA ZADRŽANIH PODATAKA, KAO I DA OVU EVIDENCIJU ČUVA KAO TAJNU, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE TAJNOST PODATAKA.

KADA NADLEŽNI DRŽAVNI ORGAN NIJE U MOGUĆNOSTI DA OSTVARI PRISTUP ZADRŽANIM PODACIMA BEZ PRISTUPA PROSTORIJAMA, ELEKTRONSKOJ KOMUNIKACIONOJ MREŽI, PRIPADAJUĆIM SREDSTVIMA ILI ELEKTRONSKOJ KOMUNIKACIONOJ OPREMI OPERATORA, OPERATOR IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DUŽAN JE DA O PRIMLJENIM ZAHTEVIMA ZA PRISTUP, ODNOSNO DOSTAVLJANJE ZADRŽANIH PODATAKA, VODI EVIDENCIJU, KOJA NAROČITO SADRŽI IDENTIFIKACIJU OVLAŠĆENOG LICA KOJE JE PRISTUPILO ZADRŽANIM PODACIMA, ODNOSNO KOME SU DOSTAVLJENI ZADRŽANI PODACI, ODREĐENJE SUDSKE ODLUKE KOJA PREDSTAVLJA PRAVNI OSNOV ZA PRISTUP, ODNOSNO DOSTAVLJANJE ZADRŽANIH PODATAKA, DATUM I VREME PRISTUPANJA, ODNOSNO DOSTAVLJANJA ZADRŽANIH PODATAKA, KAO I DA OVU EVIDENCIJU ČUVA KAO TAJNU, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE TAJNOST PODATAKA.

Zaštita zadržanih podataka

Član 130.

Operator je dužan da, u pogledu zaštite zadržanih podataka, naročito obezbedi:

1) da su zadržani podaci istog kvaliteta i podvrgnuti istim merama bezbednosti i zaštite kao i podaci u elektronskoj komunikacionoj mreži operatora;

2) da su zadržani podaci zaštićeni na podesan način od slučajnog ili nedopuštenog uništenja, slučajnog gubitka ili izmene, neovlašćenog ili nezakonitog čuvanja, obrade, pristupa ili otkrivanja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti, odnosno zakonom kojim se uređuje zaštita tajnih podataka kada se radi o podacima koji su sačuvani i dostavljeni u skladu sa članom 128. stav 5 7. ovog zakona;

3) da se pristup zadržanim podacima na podesan način ograniči samo na ovlašćena lica organa koji ostvaruju pristup zadržanim podacima, u skladu sa članom 128. stav 5 7. ovog zakona;

4) da se zadržani podaci unište po isteku roka iz člana 128. stav 4.6. ovog zakona, osim podataka koji su sačuvani i dostavljeni u skladu sa članom 128. stav 5. 7. ovog zakona. DA SE ZADRŽANI PODACI UNIŠTE PO ISTEKU ROKA IZ ČLANA 128. STAV 6. OVOG ZAKONA, OSIM PODATAKA KOJI SU SAČUVANI I DOSTAVLJENI U SKLADU SA ČLANOM 128. STAV 7. OVOG ZAKONA.

Operator je dužan da, radi ostvarivanja obaveze iz stava 1. ovog člana, o svom trošku obezbedi neophodne tehničke i organizacione uslove, kao i da dokaze o tome dostavi Agenciji, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Nadzor nad izvršenjem obaveza operatora iz stava 1. ovog člana vrši organ nadležan za zaštitu podataka o ličnosti, a kada su podaci dostavljeni u skladu sa članom 128. stav 5. STAV 7. ovog zakona i organ nadležan za nadzor nad sprovođenjem zakona koji reguliše zaštitu tajnosti podataka.

EVIDENCIJA O ZAHTEVIMA ZA PRISTUP ZADRŽANIM PODACIMA

ČLAN 130A

OPERATOR KOJI ZADRŽAVA PODATKE U SKLADU SA ODREDBAMA ČL. 128. – 130. OVOG ZAKONA, KAO I NADLEŽNI ORGANI KOJI PRISTUPAJU PODACIMA NA NAČIN PREDVIĐEN ODREDBAMA ČLANA 128. STAV 2. OVOG ZAKONA, DUŽNI SU DA VODE EVIDENCIJU O ZAHTEVIMA ZA PRISTUP ZADRŽANIM PODACIMA U TOKU JEDNE KALENDARSKE GODINE.

EVIDENCIJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SADRŽI INFORMACIJU O:

1) BROJU ZAHTEVA ZA PRISTUP ZADRŽANIM PODACIMA;

2) BROJU ISPUNJENIH ZAHTEVA ZA PRISTUP ZADRŽANIM PODACIMA;

3) VREMENU KOJE JE PROTEKLO OD DANA OD KADA SU PODACI ZADRŽANI DO DANA KAD JE PRISTUP PODACIMA ZATRAŽEN U SKLADU SA ČLANOM 128. STAV 2. OVOG ZAKONA.

EVIDENCIJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE SADRŽI PODATKE O LIČNOSTI.

LICA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DUŽNA SU DA, NAJKASNIJE DO 31. JANUARA ZA PRETHODNU KALENDARSKU GODINU, DOSTAVE EVIDENCIJU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ORGANU NADLEŽNOM ZA ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI.”

Član 133.

Inspektor je samostalan u granicama ovlašćenja utvrđenih zakonom i drugim propisima kojima se uređuje obavljanje poslova inspekcije, a za svoj rad je lično odgovoran.

Inspektor je dužan da uzme u postupak prijave Agencije, građana, preduzeća i drugih organizacija, kao i da obavesti podnosioca prijave o rezultatima postupka.

Inspektor ne može da vrši nadzor elektronske komunikacione mreže ili usluge, pripadajućih sredstava, elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme, ako je učestvovao u njihovom projektovanju, izgradnji, postavljanju ili proizvodnji.

U vršenju inspekcijskog nadzora, za obavljanje poslova merenja i ispitivanja elektronskih komunikacionih mreža i usluga, pripadajućih sredstava, elektronske komunikacione opreme i terminalne opreme, inspektor može angažovati lice ovlašćeno za vršenje merenja i ispitivanja.

MINISTAR BLIŽE PROPISUJE OBRAZAC I SADRŽINU LEGITIMACIJE INSPEKTORA, KAO I VRSTU OPREME KOJU KORISTI INSPEKTOR.

Član 137.

Novčanom kaznom od 1.000.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ako:

1) projektuje, gradi ili postavlja, koristi i održava elektronske komunikacione mreže i pripadajuća sredstva suprotno članu 42. ovog zakona;

2) postupa suprotno odredbama člana 126. ovog zakona u pogledu zaštite tajnosti elektronskih komunikacija;

3) ne postupi u skladu sa odredbama ovog zakona u vezi sa zakonitim presretanjem elektronskih komunikacija ( član 127);

4) ne postupi u skladu sa odredbama ovog zakona u vezi sa zadržavanjem podataka (čl. 128-130 130A);

4A) NE PRIJAVI AGENCIJI UGOVOR O MEĐUPOVEZIVANJU NA MEĐUNARODNOM NIVOU (ČLAN 53. STAV 5);

5) ne omogući ili omete vršenje inspekcijskog nadzora (čl. 134. i 135).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik, odnosno fizičko lice novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izreći novčana kazna u srazmeri sa visinom učinjene štete, neizvršene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekršaja, a najviše do dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana pravnom licu, odnosno preduzetniku, može se izreći zaštitna mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju do tri godine, a odgovornom licu u pravnom licu zaštitna mera zabrane vršenja određenih poslova u trajanju do jedne godine.

OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.

VII. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Zakonom o elektronskim komunikacijama koji je stupio na snagu 8. jula 2010. godine, utvrđeno je, između ostalog, da nadzor nad zakonitošću i svrsishodnošću rada Agencije u vršenju poverenih poslova vrši Ministarstvo.

Zakon o elektronskim komunikacijama je, izmenjen u skladu sa Odlukom Ustavnog suda broj IUz-1245/2010 („Službeni glasnik RS”, broj 60/13) kojom je utvrđeno da pojedine odredbe u delu koji se odnosi na zadržane podatke nisu u skladu sa Ustavom.

Takođe, Vlada je Zaključkom iz avgusta 2012. godine zadužila ministarstva da svako, u okviru svoje nadležnosti, preispita, između ostalog, potrebu zadržavanja regulatornih tela i da pripremi izveštaj sa odgovarajućim predlogom koji bi doprineo racionalizaciji rada i smanjenju troškova budžeta Republike Srbije.

Imajući u vidu Odluku Ustavnog suda, Zaključak Vlade kao i nadležnost Ministarstva u vršenju nadzora nad obavljanjem poverenih poslova Republičke agencije za elektronske komunikacije i Republičke agencije za poštanske usluge, u Ministarstvu je pripremljen Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim komunikacijama sa ciljem racionalizacije rada Republičke agencije za elektronske komunikacije (RATEL) i Republičke agencije za poštanske usluge (RAPUS) i stvaranja jednog umesto dva regulatorna tela.

Predmetnim zakonom su predložena rešenja koja će omogućiti završetak procesa prelaska sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa do 17. juna 2015. godine čime će Republika Srbija ispuniti međunarodnu obavezu utvrđenu Zakonom o potvrđivanju završnih akata Regionalne konferencije o radio-komunikacijama za planiranje digitalne zemaljske radiodifuzne službe u delovima Regiona 1 i 3, u frekvencijskim opsezima 174-230 MHz i 470-862 MHz (RRC-06) („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori”, broj 4/10).

1. Određivanje problema koje zakon treba da reši:

Ovim zakonom spajaju se poslovi regulatornih tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge u jedno regulatorno telo, u cilju racionalizacije rada i smanjenja troškova i osniva Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge.

Postojeća organizacija nadležnosti u oblasti poštanskih usluga i elektronskih komunikacija opredeljena je različitim tempom razvoja ovih oblasti, normativnim aktivnostima, kao i potrebama da se razvojni, stručni i regulatorni poslovi obavljaju delotvornije, usko specijalizovano i finansijski održivo van sistema organa državne uprave.

Republička agencija za elektronske komunikacije osnovana Zakonom o elektronskim komunikacijama („Službeni glasnik RS” br. 44/10 i 60/13 – US) određena je kao pravni sukcesor Republičke agencije za telekomunikacije koja je osnovana Zakonom o telekomunikacijama („Službeni glasnik RS” br. 44/03, 36/06 i 50/09 – US), dok je Republička agencija za poštanske usluge osnovana Zakonom o poštanskim uslugama („Službeni glasnik RS” br. 18/05 i 30/10).

Kada je reč o postojećoj organizaciji RATEL-a, rukovodstvo obuhvata direktora i tri pomoćnika direktora, kao i pet članova Upravnog odbora. Na predlog Vlade, Narodna skupština je 31. marta 2011. godine izabrala predsednika, zamenika predsednika i članove Upravnog odbora Republičke agencije za elektronske komunikacije („Službeni glasnik RS”, broj 23/11).

U pogledu strukture organa i stručnih službi Republičke agencije za poštanske usluge, Savet, koji ima pet članova, je imenovala Narodna skupština. Od ostalih 12 zaposlenih, osam je angažovano na obavljanju opštih poslova, a četvoro zaposlenih je angažovano na poslovima koji su u funkcionalnoj delatnosti Republičke agencije za poštanske usluge.

S obzirom na to da su se stvorili uslovi za objedinjavanje nadležnostu u pogledu približavanja delokruga postojećih regulatora, sličnosti poslova i aktivnosti, projektovanih ciljeva, kao i tendencija u evropskom zakonodavstvu predloženo je postojanje Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge kao jedinstvenog regulatora.

Takođe, nakon što je Ustavni sud Odlukom broj IUz-1245/2010, proglasio neustavnim odredbe Zakona o elektronskim komunikacijama koje se odnose na zadržane podatke, ukazala se potreba za izmenom važećeg Zakona, u skladu sa ustavnim načelom – nepovredivost tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja.

Prelazak na digitalno emitovanje zemaljske televizije podrazumeva da svako domaćinstvo koje zavisi isključivo od zemaljskog prenosa treba da nabavi, ugradi i uspešno upotrebljava adekvatnu digitalnu prijemnu opremu. Minimum opreme koji treba nabaviti je tzv. STB uređaj (engl. STB – Set Top Box).

S tim u vezi, Vlada će pružiti podršku i bliže odrediti uslove u pogledu kriterijuma za određivanje ugroženih građana pri nabavci opreme za prijem signala digitalne televizije u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita potrošača.

Pojam „tehnološki neutralna osnova” je sadržan u Zakonu o elektronskim komunikacijama i propisima donetim na osnovu njega, a sada se uvodi i u poglavlje „Ciljevi i načela regulisanja odnosa u oblasti elektronskih komunikacija” jer je, u smislu brzine prenosa i protoka podataka, bitan preduslov za efikasno sprovođenje utvrđene politike u upravljanju radio-frekvencijskim spektrom i podsticanju efikasnosti konkurencije elektronskih komunikacionih mreža i usluga.

2. Ciljevi koji se postižu donošenjem zakona

Predloženim zakonom predviđa se objedinjavanje regulatornih tela za elektronske komunikacije i poštanske usluge čime je obezbeđena efikasnost u radu nosilaca javnih ovlašćenja i organa državne uprave, koji vrše nadzor nad radom Agencije, odnosno imaju neposredan uzajamni uticaj u pojedinim segmentima, poput Komisije za zaštitu konkurencije, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Bezbednosno-informativne agencije.

Takođe, to je i praksa većine zemalja Evropske unije i regiona da postoji jedno nacionalno regulatorno telo nadležno za oblast elektronskih komunikacija i poštanskih usluga.

U skladu sa Zakonom o državnoj upravi pojedini poslovi državne uprave zakonom se mogu poveriti, između ostalih, i javnim agencijama (imaoci javnih ovlašćenja).

Ovim zakonom poslovi državne uprave za oblast elektronskih komunikacija i poštanskih usluga povereni su Regulatornoj agenciji za elektronske komunikacije i poštanske usluge pri čemu, u skladu sa Zakonom o državnoj upravi, Vlada i organi državne uprave zadržavaju i posle poveravanja poslova državne uprave odgovornost za njihovo izvršavanje.

S tim u vezi naglašavamo da je predloženim zakonom uspostavljen tripartitni odnos nadzora, i to:

-Ministarstvo u skladu sa navedenim odredbama Zakona o državnoj upravi vrši nadzor nad zakonitošću i svrsishodnošću rada regulatornog tela;

-Vlada zadržava odgovornost za izvršavanje poverenih poslova, i na predlog resornog ministarstva, daje saglasnost na podzakonske akte i odluke Upravnog odbora kojima se reguliše finansijsko poslovanje;

-Narodna skupština, na predlog Vlade bira i razrešava predsednika, zamenika predsednika i članove Upravnog odbora i razmatra godišnji izveštaj o radu koji se podnosi najkasnije do kraja drugog tromesečja tekuće godine.

Odredbe koje se odnose na zadržane podatke, su usklađene sa članom 41. Ustava, koji jemči nepovredivost tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja, odnosno sa Odlukom Ustavnog suda IUz-1245/2010. Dakle, nakon proglašenja neustavnim pojedinih odredaba i njihovim stavljanjem van snage, ostala je pravna praznina u pogledu pravilnog postuanja sa zadržanim podacima, koji može negativno da se odrazi na zaštitu ustavnih prava građana. Ovim zakonom, u skladu sa obrazloženjem Odluke Ustavnog suda, precizirana je vrlo organičena mogućnost za pristupanja ovim podacima, kao i način, osnov i svrha pristupa. Takođe, predviđena je primena relevantnih međunarodnih standarda, kako bi se omogućio visok nivo zaštiti podataka o ličnosti.

Ovim zakonom se vrši podsticaj konkurencije, ekonomičnosti i delotvornosti u obavljanju delatnosti elektronskih komunikacija, kao i podsticanje racionalnog i ekonomičnog korišćenja numeracije i radio-frekvencijskog spektra.

3. Koje su druge mogućnosti za rešavanje problema

Problemi koji su navedeni u tački 1. „Određivanje problema koje zakon treba da reši” su materija koja može biti samo deo zakonske regulative odnosno mogu se otkloniti jedino donošenjem zakona.

4. Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema

Donošenje zakona je jedini način za rešavanje problema jer je u pitanju materija koja može biti samo deo zakonske regulative.

Status quo uslovno određen kao alterativna opcija za rešavanje problema ima vrlo organičen potencijal za razvoj oblasti elektronskih komunikacija i poštanskih usluga, negativni efekti nepreduzimanja predložene normativne aktivnosti ogledaju se, pre svega u neracionalnoj upotrebi resursa na postojanje i rad dva regulatorna tela, zatim na troškove privrednim subjektma i nivo pravne sigurnosti.

5. Na koga će uticati predložena rešenja

Predložena rešenja imaće efekat na građane, regulatorno telo za elektronske komunikacije i poštanske usluge i operatore koji obavljaju ili su ovlašćeni da obavljaju delatnost elektronskih komunikacija. Građanima će se obezbediti ostvarivanje prava na tajnost pisama i drugih sredstava opštenja, dok će se objedinjavanjem nadležnosti regulatornih tela koja obavljaju poslove iz oblasti elektronskih komunikacija i poštanskih usluga obezbediti veća efikasnost u radu organa državne uprave i drugih nosilaca javnih ovlašćenja. Odredbe koje se odnose na tehnološku neutralnost će predstavljati podsticaj razvoju konkurencije, ekonomičnosti i delotvornosti u obavljanju delatnosti elektronskih komunikacija. Takođe, ovim zakonom je utvrđena obaveza Vlade da pruži podršku i bliže odredi uslove u pogledu kriterijuma za određivanje ugroženih građana pri nabavci opreme za prijem signala digitalne televizije u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita potrošača.

6. Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati privredi

Primena zakona neće izazavati dodatne troškove privredi s obzirom na to da se predložena rešenja odnose na spajanje regulatornih tela i pristup zadržanim podacima.

7. Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti

Usvajanjem ovog zakona nastaće nove obaveze za budžet Republike Srbije za čije izvršenje će se predvideti sredstva u sledećoj budžetskoj godini, u skladu sa bilansnim mogućnostima i odlukom Vlade u pogledu kriterijuma za određivanje kategorije ugroženih građana, obzirom da zbog različitih socio-ekonomskih faktora (siromaštvo, zdravstvena ograničenja, geografski položaj, itd) određene grupe stanovništva nisu u mogućnosti da nabave, ugrade i uspešno upotrebljavaju digitalne prijemnike i smatraju se ugroženim u prosecu prelaska na digitalno emitovanje televizijskog programa. Ova domaćinstva mogu da izgube mogućnost praćenja televizije i postanu marginalizovana i još više socijalno isključena.

8. Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija

Predlogom zakona u delu koji se odnosi na preciziranje ciljeva i načela na kojima se zasniva regulisanje odnosa u oblasti elektronskih komunikacija, pozitivno se utiče na povećanje konkurentosti na tržištu elektronskih komunikacija i podsticanje racionalnog i ekonomičnog korišćenja numeracije i radio-frekvencijskog spektra kao ograničenog prirodnog resursa.

9. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o ovom zakonu

U sastavu Radne grupe za izradu Nacrta zakona su bili predstavnici ministarstva nadležnog za elektronske telekomunikacije, Republičke agencije za elektronske komunikacije, kao i predstavnici stručne javnosti.

Ministarstvo je sprovelo javnu raspravu o Nacrtu zakona u skladu sa Poslovnikom Vlade. Javna rasprava je organizovana u periodu od 29. novembra do 20. decembra 2013. godine.

Na osnovu Zaključka Odbora za privredu i finansije Vlade 05 Broj: 011-10062/2013 od 28. novembra 2013. godine o sprovođenju javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim komunikacijama, Ministarstvo je tekst Nacrta zakona objavilo na svojoj internet stranici sa pozivom svim zainteresovanim subjektima da svoje komentare i sugestije dostave elektronskim putem, odnosno na adresu Ministarstva, Nemanjina 22-26, Beograd.

Ministarstvo je organizovalo i javne konsultacije u formi okruglog stola u cilju razmatranja predloženog teksta Nacrta zakona, 9. decembra 2013. godine na Građevinskom fakultetu u Beogradu, na kojima su uzele učešće sve zainteresovane strane (predstavnici Republičke agencije za poštanske usluge, Republičke agencije za elektronske komunikacije, javnog poštanskog operatora, operatora elektronskih komunikacija, Kancelarije poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u Republici Srbiji itd.), kao i stručna i šira javnost.

U navedenom periodu sve zainteresovane strane imale su priliku da iznesu svoje sugestije, komentare i primedbe na Nacrt zakona postavljanjem pitanja na sprovedenim javnim konsultacijama, kao i dostavljanjem predloga elektronskim i pismenim putem.

Sve pristigle komentare Ministarstvo je objavilo na svojoj internet stranici, a Radna grupa za izradu Nacrta zakona je nakon analize svih komentara izvršila dodatna pojašnjenja i dopune u samom tekstu Nacrta zakona, pre svega u pogledu zadržanih podataka, usklađivanja sa Odlukom Ustavnog suda, broj IUz-1245/2010 („Službeni glasnik RS”, broj 60/13) i međupovezivanja.

10. Koje će mere tokom primene akta biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja akta

Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (u daljem tekstu: Regulatorno telo) preuzeće od Republičke agencije za poštanske usluge zaposlene i postavljena lica, kao i prava, obaveze, predmete, poslove, opremu, sredstva za rad i arhivu za vršenje nadležnosti u oblasti poštanskih usluga u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona i uskladiće statut i druge opšte akte sa odredbama ovog zakona u roku od tri meseca od dana njegovog stupanja na snagu.

Regulatorno telo će doneti akt kojim će se bliže urediti sadržina i način prijavljivanja ugovora o međupovezivanju na međunarodnom nivou.

Regulatorno telo će doneti propis kojim će se bliže urediti način prikupljanja i objavljivanje podataka o vrsti, raspoloživosti i geografskoj lokaciji kapaciteta, naročito podatke o pravcima i kapacitetima elektronskih komunikacionih mreža.

Vlada će, na predlog Ministarstva, doneti akt kojim će bliže odrediti uslove u pogledu kriterijuma za određivanje ugroženih građana pri nabavci opreme za prijem signala digitalne televizije u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita potrošača.

Ministar će doneti pravilnik kojim će propisati obrazac i sadržinu legitimacije inspektora, kao i vrstu opreme koju koristi inspektor.

Ministarstvo će doneti akt koji će propisati tehničke zahteve u vezi sa zadržavanjem podataka.

11. Procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.

Za sprovođenje člana 20. predloženog zakona nastaće obaveze za budžet Republike Srbije za 2015. godinu, za čije izvršenje će se predvideti sredstva u skladu sa bilansnim mogućnostima i odlukom Vlade u pogledu određivanja kriterijuma za utvrđivanje kategorije ugroženih građana.

OBRAZAC IZJAVE O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada

Obrađivač – Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

2. Naziv propisa

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim komunikacijama

Draft on amandmands and supplements on Law on electronic communication

3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)

a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa

/

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma

/

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

/

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

/

d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju

/

4. Usklađenost propisa sa propisima EU

a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

/

b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

/

v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenst sa njima

/

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost

/

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima EU

/

5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.

Ne postoji obaveza usklađivanja, jer predloženi propis nije predmet regulisanja u propisima EU.

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

/

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?

/

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti

/