PREDLOG ZAKONA
O INVESTICIONIM FONDOVIMA
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet uređivanja
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se:
1) organizovanje i upravljanje otvorenim investicionim fondovima (u daljem tekstu: otvoreni fond);
2) osnivanje i upravljanje zatvorenim investicionim fondovima (u daljem tekstu: zatvoreni fond);
3) osnivanje i upravljanje privatnim investicionim fondovima (u daljem tekstu: privatni fond);
4) osnivanje, delatnost i poslovanje društva za upravljanje investicionim fondovima (u daljem tekstu: društvo za upravljanje);
5) poslovi i dužnosti kastodi banke, u smislu ovog zakona;
6) nadležnost Komisije za hartije od vrednosti (u daljem tekstu: Komisija);
7) druga pitanja od značaja za oblast investicionih fondova.
Značenje pojedinih pojmova
Član 2.
Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:
1) društvo za upravljanje investicionim fondovima – privredno društvo koje organizuje, osniva i upravlja investicionim fondovima, u skladu sa zakonom;
2) investicioni fond – institucija kolektivnog investiranja u okviru koje se prikupljaju i ulažu novčana sredstva u različite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja;
3) kastodi banka – banka koja vodi račun investicionog fonda i obavlja druge kastodi usluge za račun investicionog fonda, a u pogledu sredstava investicionog fonda postupa samo po nalozima društva za upravljanje koji su u skladu sa zakonom i prospektom investicionog fonda;
4) član, odnosno akcionar investicionog fonda – fizičko ili pravno lice na čije ime su registrovane investicione jedinice, odnosno akcije investicionog fonda;
5) investiciona jedinica – srazmerni obračunski udeo u ukupnoj neto imovini investicionog fonda;
6) kvalifikovano učešće – poseduje lice koje je posredno ili neposredno imalac akcija, odnosno drugih prava na osnovu kojih stiče više od 10% učešća u kapitalu ili glasačkih prava drugog lica;
7) prospekt – osnovni dokument investicionog fonda koji potencijalnim investitorima pruža potpune i jasne informacije za donošenje odluke o ulaganju;
8) povezana lica – pravna lica koja su međusobno povezana upravljanjem, kapitalom ili na drugi način, radi postizanja zajedničkih poslovnih ciljeva, tako da poslovanje ili rezultati poslovanja jednog lica mogu bitno uticati na poslovanje, odnosno rezultate poslovanja drugog lica. Povezanim licima, u smislu ovog zakona, smatraju se i lica koja su međusobno povezana:
– kao članovi porodice,
– tako da jedno lice, odnosno lica koja se smatraju povezanim licima, u skladu sa ovim članom, zajedno, posredno ili neposredno, učestvuju u drugom licu,
– tako da u oba lica učešće ima isto lice, odnosno lica koja se smatraju povezanim licima u skladu sa ovim članom,
– na način propisan za povezana lica zakonom kojim se uređuje pravni položaj privrednih društava,
– kao članovi uprave ili nadzornog odbora i članovi porodice tih lica;
9) članovi porodice, u smislu ovog zakona, jesu:
– supružnici, odnosno lica koja žive u vanbračnoj zajednici,
– potomci i preci u pravoj liniji neograničeno,
– srodnici do trećeg stepena srodstva, u pobočnoj liniji, uključujući i srodstvo po tazbini,
– usvojilac i usvojenici i potomci usvojenika,
– staralac i štićenici i potomci štićenika.
Zabrana upotrebe pojma «investicioni fond»
Član 3.
Pravno lice i preduzetnik ne mogu koristiti pojam «investicioni fond» niti pojam izveden iz tog pojma u svom poslovnom imenu ili nazivu, odnosno nazivu svog proizvoda ili usluge, osim ako te pojmove koriste na osnovu odredaba ovog zakona.
II. DRUŠTVO ZA UPRAVLjANjE
Pravna forma
Član 4.
Društvo za upravljanje osniva se isključivo kao zatvoreno akcionarsko društvo.
Na društva za upravljanje primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Delatnost društva za upravljanje
Član 5.
Društvo za upravljanje:
1) organizuje i upravlja otvorenim fondom;
2) osniva i upravlja zatvorenim fondom;
3) upravlja privatnim fondom.
Društvo za upravljanje ne može obavljati drugu delatnost osim delatnosti navedenih u stavu 1. ovog člana.
Društvo za upravljanje upravlja investicionim fondom donošenjem investicionih odluka i vršenjem administrativnih i marketinških poslova i aktivnosti.
Društvo za upravljanje može poveriti obavljanje administrativnih i marketinških poslova i aktivnosti drugim licima, pri čemu se odgovornost društva za upravljanje ne isključuje.
Društvo za upravljanje može da organizuje, osniva i upravlja sa više investicionih fondova.
Društvo za upravljanje je dužno da se u svom poslovanju pridržava odredaba zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti, pravila sigurnog i dobrog poslovanja, korišćenja i saopštavanja privilegovanih informacija.
Pravo glasa na osnovu akcija koje čine imovinu investicionog fonda ostvaruje društvo za upravljanje koje upravlja investicionim fondom.
Ograničenje poslovanja
Član 6.
Društvo za upravljanje ne može, neposredno ili preko povezanih lica, imati učešće u kapitalu i upravljanju drugim pravnim licima i ne može sticati investicione jedinice, odnosno akcije investicionog fonda kojim upravlja.
Visina osnovnog kapitala
Član 7.
Novčani deo osnovnog kapitala društva za upravljanje prilikom osnivanja iznosi najmanje 200.000 (dvestahiljada) evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.
Novčani deo osnovnog kapitala uplaćuje se na privremeni račun kod banke u celosti pre upisa društva za upravljanje u registar privrednih subjekata.
Društvo za upravljanje dužno je da u svom poslovanju obezbedi da novčani deo osnovnog kapitala društva uvek bude u visini koja nije manja od dinarske protivvrednosti 200.000 (dvestahiljada) evra.
U toku poslovanja društva za upravljanje novčani deo osnovnog kapitala se može držati i u hartijama od vrednosti sa rokom dospeća do jedne godine čiji je izdavalac Republika Srbija (u daljem tekstu: Republika) ili Narodna banka Srbije.
Organizaciona i tehnička osposobljenost
Član 8.
Društvo za upravljanje je dužno da angažuje najmanje po jednog portfolio menadžera za svaki investicioni fond kojim upravlja i jednog ovlašćenog internog revizora zaposlene na neodređeno vreme.
Portfolio menadžer može upravljati samo jednim investicionim fondom.
Društvo za upravljanje je dužno da ispuni minimalne uslove organizacione i tehničke osposobljenosti, koje propisuje Komisija.
Na izdavanje i oduzimanje dozvole za obavljanje poslova portfolio menadžera shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
Upotreba poslovnog imena
Član 9.
U poslovnom imenu društva za upravljanje moraju biti sadržane reči «društvo za upravljanje investicionim fondom».
Pravno lice koje nije dobilo dozvolu za rad društva za upravljanje, ne može koristiti u pravnom prometu naziv «društvo za upravljanje investicionim fondom» ili drugi sličan naziv.
Zahtev za izdavanje dozvole za rad
Član 10.
Lice koje namerava da osnuje društvo za upravljanje dužno je da podnese Komisiji zahtev za izdavanje dozvole za rad društva za upravljanje (u daljem tekstu: dozvola za rad).
Domaća i strana fizička i pravna lica mogu osnovati društvo za upravljanje. Jedno domaće i strano fizičko i pravno lice i sa njim povezana lica ne može imati kvalifikovano učešće u više od jednog društva za upravljanje.
Domaće pravno lice sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom ili drugo sa njim povezano lice, ne može biti osnivač društva za upravljanje.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, banke i društva za osiguranje sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom mogu biti osnivači društva za upravljanje.
Lica iz stava 1. ovog člana koja, prilikom osnivanja ili u toku poslovanja društva za upravljanje, stiču kvalifikovano učešće moraju ispunjavati uslove iz člana 11. stav 1. tačka 4) ovog zakona.
Komisija donosi rešenje o izdavanju dozvole za rad i vodi Registar društava za upravljanje.
Uz zahtev za izdavanje dozvole za rad podnosi se:
osnivački akt društva za upravljanje;
dokaz o uplati osnovnog kapitala na privremeni račun kod banke;
dokaz o poreklu osnivačkog kapitala;
pravila poslovanja društva za upravljanje;
organizacioni dijagram društva za upravljanje;
6) spisak akcionara po prezimenu, imenu i adresi, odnosno izvod iz registra privrednih subjekata za pravna lica – akcionare društva za upravljanje, odnosno overeni prevod izvoda iz registra za strana pravna lica;
dokaz o organizacionoj i tehničkoj osposobljenosti;
8) spisak lica koja će obavljati poslove portfolio menadžera i ovlašćenog internog revizora, sa dokazima o stručnim kvalifikacijama, kao i spisak predloženih članova uprave.
Kada su osnivači društva za upravljanje banke, društva za osiguranje, druge finansijske institucije, odnosno lica kontrolisana od njih, pored dokumentacije iz stava 7. ovog člana podnosilac zahteva dužan je da Komisiji dostavi i izveštaj o bonitetu izdat od strane domaćeg, odnosno stranog organa nadležnog za kontrolu poslovanja banaka, društava za osiguranje i drugih finansijskih institucija.
Izdavanje dozvole za rad
Član 11.
Komisija izdaje dozvolu za rad kada utvrdi valjanost zahteva iz člana 10. ovog zakona i kada proceni da:
1) je poreklo osnovnog kapitala jasno i nesumnjivo na osnovu priloženih dokaza;
2) su dokazi iz člana 10. stav 7. ovog zakona uverljivi;
3) struktura povezanih lica nije takva da onemogućava efikasno vršenje nadzora nad poslovanjem;
4) se na osnovu dobijenih informacija može zaključiti da su lica koja poseduju kvalifikovano učešće podobna i pouzdana.
Komisija donosi rešenje o izdavanju dozvole za rad u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, pošto utvrdi da su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom i da će biti obezbeđena adekvatna zaštita interesa članova, odnosno akcionara investicionog fonda.
Kada u društvu za upravljanje novo lice namerava da stekne kvalifikovano učešće dužno je da prethodno obavesti Komisiju koja vrši procenu iz stava 1. ovog člana i daje saglasnost.
Bliže uslove za određivanje kriterijuma podobnosti i pouzdanosti lica koja stiču kvalifikovano učešće, odnosno članova uprave i direktora društva za upravljanje, utvrđuje Komisija.
Uprava društva za upravljanje
Član 12.
Na organe društva za upravljanje shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva, ukoliko ovim zakonom nije drukčije određeno.
Za direktora i člana uprave društva za upravljanje može biti izabrano lice koje nije pravnosnažno osuđivano za krivična dela protiv radnih odnosa, privrede, imovine, pravosuđa, javnog reda i pravnog saobraćaja, službene dužnosti, mita i korupcije, kao ni za krivična dela i privredne prestupe utvrđene zakonima kojima se uređuje tržište hartija od vrednosti, privatizacija, delatnost osiguranja, banaka i drugih finansijskih organizacija.
Direktor i član uprave društva za upravljanje ne može biti lice koje je:
1) član uprave ili zaposleni drugog društva za upravljanje;
2) član uprave ili zaposleni kastodi banke sa kojom je društvo za upravljanje zaključilo ugovor;
3) funkcioner, postavljeno, odnosno imenovano lice ili državni službenik;
4) povezano lice sa licima iz tač. 1) i 2) ovog stava.
Direktor i članovi uprave društva za upravljanje moraju imati visoku školsku spremu, s tim da direktorajmanje jedna polovina članova uprave moraju imati najmanje tri godine radnog iskustva stečenog u obavljanju poslova u vezi sa hartijama od vrednosti u zemlji ili inostranstvu na poslovima:
u brokersko-dilerskom društvu;
na berzi hartija od vrednosti, odnosno finansijskih derivata;
u banci;
4) u društvu za upravljanje investicionim ili dobrovoljnim penzijskim fondovima;
5) u društvu za osiguranje;
6) u centralnoj banci ili drugom državnom organu ili organizaciji;
7) u pravnom licu koje poslove u vezi sa hartijama od vrednosti obavlja za račun države kao poverene poslove.
Davanje saglasnosti na izbor člana uprave društva za upravljanje
Član 13.
Komisija daje saglasnost na izbor predloženih članova uprave i direktora društva za upravljanje.
Komisija donosi rešenje o davanju saglasnosti na izbor predloženih članova uprave i direktora društva za upravljanje na osnovu dokaza da su ispunjeni uslovi utvrđeni u članu 12. ovog zakona i kada proceni da su predloženi članovi uprave i direktor podobni i pouzdani.
Kada odlučuje o davanju saglasnosti iz stava 1. ovog člana, Komisija može, ukoliko je to neophodno, zatražiti od predloženih članova uprave i direktora da lično dođu na intervju.
Komisija donosi rešenje o davanju saglasnosti na izbor člana uprave i direktora društva za upravljanje istovremeno sa rešenjem o izdavanju dozvole za rad društva za upravljanje.
Povlačenje saglasnosti na izbor člana uprave društva za upravljanje
Član 14.
Komisija povlači saglasnost za izbor direktora, odnosno člana uprave društva za upravljanje kada utvrdi da je:
1) odluka doneta na osnovu neistinitih i netačnih podataka;
2) u međuvremenu prestao da ispunjava uslove iz člana 12. ovog zakona;
3) izvršio težu povredu odredaba ovog zakona, pravila poslovnog morala, savesnog poslovanja i pravila o upravljanju rizikom ili na drugi način teže ugrozio interese članova, odnosno akcionara investicionog fonda kojim upravlja to društvo za upravljanje;
4) pravnosnažnim rešenjem oglašen poslovno nesposobnim.
Od dana dostavljanja rešenja kojim mu je povučena saglasnost, direktor, odnosno član uprave ne može vršiti bilo kakvu funkciju u društvu za upravljanje.
Uprava društva za upravljanje je dužna da, najkasnije u roku od petnaest dana od dana dostavljanja rešenja iz stava 2. ovog člana, predloži nove članove uprave, odnosno direktora.
Poslovna tajna
Član 15.
Direktor i članovi uprave društva za upravljanje, zaposlena lica društva za upravljanje i povezana lica tog društva dužna su da čuvaju kao poslovnu tajnu i ne mogu davati informacije o:
1) investicionom fondu ili društvu za upravljanje tim fondom koje bi mogle stvoriti pogrešnu predstavu o poslovanju društva, odnosno investicionog fonda;
2) budućim aktivnostima i poslovnim planovima društva za upravljanje, osim u slučajevima predviđenim zakonom;
3) stanju i prometu na računima investicionog fonda i njegovih članova;
4) drugim podacima koji su od značaja za poslovanje investicionog fonda, a koje su saznali u obavljanju poslova društva za upravljanje.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, podaci se mogu saopštavati i stavljati na uvid trećim licima samo prilikom nadzora zakonitosti poslovanja, na osnovu naloga suda, nadležnog organa, ili na osnovu zakona.
Opšti akti društva za upravljanje
Član 16.
Opšti akti društva za upravljanje su osnivački akt, pravila poslovanja i drugi opšti akti.
Pravila poslovanja
Član 17.
Pravilima poslovanja društva za upravljanje uređuju se:
1) poslovi koje obavlja društvo za upravljanje, uslovi i način njihovog obavljanja;
2) međusobni odnosi društva za upravljanje i članova, odnosno akcionara investicionog fonda;
3) način i uslovi pod kojima članovi uprave i zaposleni u društvu za upravljanje mogu ulagati svoja sredstva u investicione fondove kojima upravlja društvo za upravljanje;
4) administrativne i računovodstvene procedure;
5) kontrolne i sigurnosne mere za obradu podataka i njihovo čuvanje;
6) sistem interne kontrole;
7) procedure za sprečavanje konflikta interesa i mere kojima se sprečava da društvo za upravljanje koristi imovinu investicionog fonda za sopsteni račun;
8) mere za sprečavanje zloupotrebe privilegovanih informacija;
9) druga pitanja od značaja za poslovanje društva za upravljanje.
Bližu sadržinu pravila poslovanja uređuje Komisija.
Izmena opštih akata
Član 18.
Društvo za upravljanje je dužno da obaveštava sve članove, odnosno akcionare investicionog fonda o izmenama pravila poslovanja i drugih opštih akata, najkasnije 30 dana pre početka njihove primene.
Društvo za upravljanje je dužno da, u roku od osam dana, Komisiji dostavi izmenjena pravila poslovanja i druge opšte akte.
Komisija donosi rešenje o davanju saglasnosti na izmene pravila poslovanja i drugih opštih akata kada utvrdi da nisu u suprotnosti sa zakonom ili interesima članova, odnosno akcionara investicionog fonda, a najkasnije u roku od 15 od dana prijema zahteva.
Upis delatnosti u registar
Član 19.
Društvo za upravljanje je dužno da, u roku od 30 dana od dana prijema rešenja o izdavanju dozvole za rad i rešenja o davanju saglasnosti na odluku o izboru direktora i članova uprave društva za upravljanje, podnese registracionu prijavu u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.
Društvo za upravljanje je dužno da, u roku od osam dana od dana prijema rešenja o upisu u registar privrednih subjekata, dostavi Komisiji izvod iz upisa u registar.
Promena poslovnog imena i sedišta
Član 20.
Društvo za upravljanje je dužno da pre podnošenja prijave za upis promenjenog poslovnog imena i sedišta u registar privrednih subjekata obavesti Komisiju o promeni koju vrši.
Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja
Član 21.
Vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja društva za upravljanje i investicionog fonda vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija i podzakonskim aktima Komisije.
Društvo za upravljanje je dužno da, u poslovnim knjigama i finansijskim izveštajima odvojeno prikazuje podatke za svaki otvoreni fond kojim upravlja.
Društvo za upravljanje je dužno da, odvojeno od svojih, vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje za investicioni fond kojim upravlja.
Društvo za upravljanje je dužno da obezbedi eksternu reviziju finansijskih izveštaja.
Društvo za upravljanje je dužno da čuva dokumentaciju i podatke zabeležene na elektronskim medijima koji se odnose na članove, odnosno akcionare investicionog fonda, u skladu sa zakonom kojim se uređuju računovodstvo i revizija.
Komisija uređuje sadržinu podataka u izveštaju o eksternoj reviziji, kontnom okviru i finansijskim izveštajima društva za upravljanje i investicionog fonda.
Izveštavanje Komisije
Član 22.
Društvo za upravljanje je dužno da Komisiji dostavlja:
1) godišnje finansijske izveštaje za društvo i za investicione fondove kojim ono upravlja, sa izveštajem eksternog revizora do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu;
2) polugodišnje finansijske izveštaje za društvo i za investicione fondove kojim upravlja, sa izveštajem eksternog revizora do 31. avgusta tekuće godine za prvih šest meseci te godine;
3) kvartalne izveštaje za svaki investicioni fond posebno do desetog dana u mesecu za prethodni kvartal koji sadrže podatke o:
(1) hartijama od vrednosti koje čine imovinu investicionog fonda kojima se trgovalo, prema vrsti hartija od vrednosti i izdavaocima,
(2) nepokretnostima koje čine imovinu investicionog fonda kojima se trgovalo, prema vrsti i mestu gde se one nalaze,
(3) stanju novčanih depozita koji čine imovinu investicionog fonda, prema finansijskim organizacijama gde se depoziti nalaze,
(4) datumima transakcija sredstava koja čine imovinu investicionog fonda i cenama po kojima su transakcije izvršene,
(5) brokerskim naknadama, naknadama kastodi banke i drugim troškovima u vezi sa transakcijama,
(6) vrednosti imovine investicionog fonda, broju investicionih jedinica i njihovoj pojedinačnoj vrednosti sa stanjem na dan poslednjeg radnog dana u kvartalu za koji se izveštaj dostavlja, odnosno broju upisanih akcija.
Komisija može propisati obavezu dostavljanja drugih izveštaja i rokove za njihovo dostavljanje.
III. INVESTICIONI FONDOVI
1. Zajedničke odredbe
Naziv i poslovno ime investicionog fonda
Član 23.
Otvoreni fond ima naziv. Zatvoreni i privatni fond imaju poslovno ime. Naziv i poslovno ime ne mogu biti u suprotnosti sa odabranim investicionim ciljem investicionog fonda.
Naziv otvorenog fonda sadrži oznaku «otvoreni investicioni fond» ili skraćenicu «o.i.f.» ili «oif».
Poslovno ime zatvorenog fonda sadrži oznaku «zatvoreni investicioni fond» ili skraćenicu «z.i.f.» ili «zif».
Poslovno ime privatnog fonda sadrži oznaku «privatni investicioni fond» ili skraćenicu «p.i.f.» ili «pif».
Ulaganje u investicione fondove
Član 24.
Domaća i strana pravna i fizička lica mogu ulagati u investicione fondove, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Dozvola za investicioni fond
Član 25.
Društvo za upravljanje koje namerava da organizuje otvoreni, odnosno osnuje zatvoreni fond, dužno je da podnese Komisiji zahtev za izdavanje dozvole za organizovanje otvorenog, odnosno osnivanje zatvorenog fonda.
Komisija donosi rešenje po zahtevu iz stava 1. ovog člana u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.
Uz zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana podnosi se:
1) nacrt prospekta i skraćenog prospekta investicionog fonda;
2) nacrt osnivačkog akta zatvorenog fonda;
3) nacrt ugovora sa kastodi bankom;
4) spisak lica koja će obavljati poslove portfolio menadžera investicionog fonda koji se organizuje, odnosno osniva;
5) nacrt ugovora o upravljanju zatvorenim fondom.
Komisija može zahtevati drugu dokumentaciju i obaveštenja od značaja za rad investicionog fonda.
Ako Komisija utvrdi da je zahtev iz stava 1. ovog člana nepotpun ili nepravilan, ostavlja naknadni rok za dopunu ili otklanjanje nepravilnosti koji ne može biti duži od osam dana.
Kada Komisija odlučuje o zahtevu za izdavanje dozvole za rad društva za upravljanje, istovremeno odlučuje i o zahtevu iz stava 1. ovog člana, ukoliko su podneti istovremeno.
Dozvola za investicioni fond ne može se izdati bez pozitivno rešenog zahteva za izdavanje dozvole za rad društva za upravljanje.
Prilikom izdavanja dozvole za organizovanje otvorenog fonda i dozvole za osnivanje zatvorenog fonda Komisija daje saglasnost na sadržaj prospekta i skraćenog prospekta.
Investicioni fond se može osnovati na određeno ili neodređeno vreme.
Član 26.
Komisija izdaje dozvolu iz člana 25. ovog zakona kada, uzimajući u obzir predložene investicione ciljeve, veličinu i druge bitne karakteristike investicionog fonda, proceni:
1) da visina osnovnog kapitala društva za upravljanje omogućava održivo upravljanje investicionim fondom;
2) da portfolio menadžeri koji će upravljati investicionim fondom poseduju dozvolu izdatu u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti;
3) da će na adekvatan način biti zaštićeni interesi članova, odnosno akcionara investicionog fonda.
Organizovanje (osnivanje) investicionog fonda
Član 27.
Investicioni fond smatra se organizovanim, odnosno osnovanim danom upisa u Registar investicionih fondova.
Komisija izdaje izvod o upisu u Registar investicionih fondova kada se ispune sledeći uslovi:
1) Komisija izda dozvolu za organizovanje otvorenog, odnosno dozvolu za osnivanje zatvorenog fonda;
2) društvo za upravljanje zaključi ugovor sa kastodi bankom;
3) društvo za upravljanje podnese dokaz o sakupljenim sredstvima u minimalnom iznosu iz člana 42. stav 3, odnosno člana 61. stav 2. ovog zakona na računu kod kastodi banke;
4) organ, odnosno organizacija nadležna za vođenje privrednih registara izda izvod iz registra za zatvoreni fond.
2. Imovina investicionog fonda
Investicioni cilj i investiciona politika
Član 28.
U skladu sa odabranim investicionim ciljem investicioni fondovi mogu biti:
1) fond rasta vrednosti imovine;
2) fond prihoda;
3) balansirani fond;
4) fond očuvanja vrednosti imovine.
Bliže uslove za kategorizaciju investicionih fondova iz stava 1. ovog člana uređuje Komisija.
Investiciona politika investicionog fonda sadrži:
1) način sprovođenja investicionog cilja iz stava 1. ovog člana;
2) najveći i najmanji deo sredstava investicionog fonda koji se može ulagati u pojedine hartije od vrednosti i nekretnine;
3) najveći deo sredstava koji se može držati na novčanom računu investicionog fonda;
4) način izmene investicione politike.
Ulaganje imovine investicionog fonda
Član 29.
Imovina investicionog fonda može se ulagati u:
1) dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Narodna banka Srbije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje organizacija i nadležnost Narodne banke Srbije;
2) dužničke hartije od vrednosti koje izdaju Republika, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u Republici i druga pravna lica uz garanciju Republike, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javni dug;
3) hartije od vrednosti koje izdaju međunarodne finansijske institucije; 4) dužničke hartije od vrednosti koje izdaju države članice EU, OECD-a, odnosno susedne države, kojima se trguje na organizovanim tržištima u tim zemljama;
5) hipotekarne obveznice koje se izdaju na teritoriji Republike;
6) hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u Republici, kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici;
7) hartije od vrednosti koje izdaju strana pravna lica, kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici;
8) hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u državama članicama EU, OECD-a, odnosno susednim državama, kojima se trguje na organizovanim tržištima u tim zemljama;
9) depozitne potvrde koje izdaju ovlašćene banke sa sedištem u Republici ili u državama članicama EU, odnosno OECD-a na osnovu deponovanih hartija od vrednosti iz tač. 3) 4) i 8) ovog stava;
10) novčane depozite u bankama sa sedištem u Republici osnovanim u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka i drugih finansijskih organizacija;
11) novčane depozite u bankama u državama članicama EU, odnosno OECD-a;
12) finansijske derivate kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici;
13) finansijske derivate kojima se trguje na organizovanom tržištu u državama članicama EU, odnosno OECD-a;
14) akcije zatvorenih fondova sa sedištem u Republici;
15) akcije investicionih fondova sa sedištem u državama članicama EU, odnosno OECD-a, ukoliko se njihovim akcijama trguje na organizovanom tržištu;
16) akcije akcionarskih društava registrovanih u Republici kojima se ne trguje na organizovanom tržištu;
17) udele ortačkih, komanditnih i društava sa ograničenom odgovornošću registrovanih u Republici;
18) nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike.
Komisija može propisati dodatne kreterijume za ulaganje imovine investicionog fonda u hartije od vrednosti u inostranstvu.
Ulaganje u finansijske derivate dozvoljeno je isključivo radi smanjenja investicionog rizika i samo ukoliko investicioni fond ima dovoljno imovine da namiri obaveze koje iz finansijskog derivata mogu proisteći.
Osnov ugovora o finansijskom derivatu mogu biti:
1) hartije od vrednosti iz stava 1. tač. 1) do 8) ovog člana;
2) berzanski indeksi formirani od hartija od vrednosti iz stava 1. tač. 1) do 8) ovog člana na berzi sa sedištem u Republici ili u državama članicama EU, odnosno OECD-a;
3) strane valute i valutni kursevi;
4) kamatne stope.
Ograničenje ulaganja imovine investicionog fonda
Član 30.
Na ulaganja imovine iz člana 29. ovog zakona, primenjuju se sledeća ograničenja:
1) do 10% imovine investicionog fonda može se ulagati u hartije od vrednosti, odnosno finansijske derivate jednog izdavaoca ili ukupno u hartije od vrednosti, odnosno finansijske derivate dva ili više izdavalaca koji su povezana lica;
2) do 20% imovine investicionog fonda može se ulagati u novčane depozite u jednoj banci ili ukupno u novčane depozite u dve ili više banaka koje su povezana lica;
3) imovina investicionog fonda ne može se ulagati u pokretne stvari.
U jednu vrstu hartija od vrednosti koje izdaje Republika, Narodna banka Srbije, odnosno drugo pravno lice uz garanciju Republike, može se ulagati do 35% imovine investicionog fonda.
Narodna banka Srbije propisuje uslove pod kojima i način na koji se može ulagati imovina investicionih fondova u inostranstvu.
Član 31.
Imovina investicionog fonda ne može se ulagati u hartije od vrednosti i druge finansijske instrumente koje izdaje:
1) društvo za upravljanje;
2) banka koja obavlja kastodi usluge za investicioni fond;
3) brokersko-dilersko društvo, odnosno ovlašćena banka koja za društvo za upravljanje obavlja poslove posredovanja u trgovanju hartijama od vrednosti;
4) akcionar društva za upravljanje;
5) povezano lice sa licima iz tač. 1) do 4) ovog člana.
Član 32.
Imovina investicionog fonda mora se ulagati u skladu sa ograničenjima ulaganja predviđenih ovim zakonom i prospektom investicionog fonda.
U slučaju odstupanja od ograničenja ulaganja iz ovog zakona i prospekta investicionog fonda, a usled nastupanja okolnosti koje društvo za upravljanje nije moglo predvideti, odnosno na koje nije moglo uticati, društvo za upravljanje je dužno da odmah obavesti Komisiju i da u roku od tri meseca od dana odstupanja, uskladi strukturu imovine investicionog fonda sa ograničenjima ulaganja.
U slučajevima odstupanja od ograničenja ulaganja van slučaja predviđenog stavom 2. ovog člana, Komisija, po saznanju takvih činjenica, odmah preduzima mere nadzora u skladu sa ovim zakonom.
Ograničenje raspolaganja imovinom investicionog fonda
Član 33.
Imovina investicionog fonda se drži odvojeno od imovine društva za upravljanje i imovine kastodi banke.
Imovina investicinog fonda ne može biti predmet zaloge, ne može se uključiti u likvidacionu ili stečajnu masu društva za upravljanje niti kastodi banke niti može biti predmet prinudne naplate u cilju namirivanja potraživanja prema društvu za upravljanje, investicionom fondu i kastodi banci.
Društvo za upravljanje i sa njim povezana lica ne mogu zaključivati ugovore sa investicionim fondom kojim upravlja to društvo, osim ugovora o upravljanju.
Utvrđivanje neto vrednosti imovine investicionog fonda
Član 34.
Vrednost imovine investicionog fonda čini zbir vrednosti hartija od vrednosti iz portfolija fonda, nekretnina u vlasništvu fonda, depozita novčanih sredstava fonda kod banaka i druge imovine.
Vrednost imovine investicionog fonda se obračunava prema tržišnoj vrednosti.
Neto vrednost imovine investicionog fonda predstavlja vrednost imovine umanjenu za iznos obaveza.
Neto vrednost imovine investicionog fonda obračunava društvo za upravljanje i dostavlja ga kastodi banci kod koje se vodi račun investicionog fonda.
Kastodi banka vrši kontrolu i potvrđivanje obračunate neto vrednosti imovine investicionog fonda.
Način i učestalost obračunavanja tržišne vrednosti za pojedine kategorije imovine i obračunavanja neto vrednosti imovine investicionog fonda propisuje Komisija, u skladu sa međunarodno priznatim standardima.
Utvrđivanje prinosa investicionog fonda
Član 35.
Društvo za upravljanje je dužno da objavljuje prinos investicionog fonda dva puta godišnje, zaključno na dan 30. juna, odnosno 31. decembra tekuće godine.
Prinos se izračunava za poslednjih 12 meseci do dana objavljivanja, odnosno kumulativno za period od pet godina i od početka poslovanja.
Prinos se izračunava kao neto prinos, odnosno nakon odbitka naknada i troškova.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, prinos od ulaganja tokom cele prve godine poslovanja se ne objavljuje.
Prinos se objavljuje u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i na internet stranici društva za upravljanje ili investicionog fonda.
Komisija propisuje način izračunavanja prinosa investicionog fonda, uključujući načela zaokruživanja vrednosti.
3. Oglašavanje investicionog fonda
Prospekt investicionog fonda
Član 36.
Investicioni fond ima prospekt i skraćeni prospekt.
Skraćeni prospekt se isključivo koristi radi oglašavanja investicionog fonda i mora odgovarati sadržini prospekta.
Prospekt mora sadržati sve informacije na osnovu kojih potencijalni investitori mogu steći jasnu predstavu o investicionom fondu i doneti najpovoljniju odluku o ulaganju.
Prilikom pristupanja investicionom fondu, lice koje pristupa potpisuje izjavu kojom potvrđuje da u potpunosti razume prospekt, kao i vrste i način naplaćivanja naknada.
Sadržina prospekta
Član 37.
Prospekt investicionog fonda sadrži:
1) podatke o investicionom fondu;
2) podatke o društvu za upravljanje;
3) poslovno ime i sedište kastodi banke;
4) podatke o naknadama i troškovima koji padaju na teret investicionog fonda;
5) datum izdavanja prospekta.
Podaci o investicionom fondu su:
1) naziv investicionog fonda;
2) vrsta investicionog fonda;
3) datum organizovanja, odnosno osnivanja investicionog fonda i rok na koji se organizuje, odnosno osniva, ukoliko se organizuje, odnosno osniva na određeno vreme;
4) vreme i mesto gde se može izvršiti uvid u finansijske izveštaje investicionog fonda;
5) poreski tretman investicionog fonda, odnosno članova i akcionara investicionog fonda – poreske stope i osnovice i način njihovog obračunavanja;
6) opis odabranog investicionog cilja, investiciona politika i glavni rizici u vezi sa njom, odnosno kategorija zatvorenog fonda;
7) kriterijumi za obrazovanje i diversifikaciju portfolija hartija od vrednosti;
8) trenutna struktura imovine investicionog fonda, i to:
(1) procentualno učešće hartija od vrednosti prema vrsti hartija od vrednosti, nazivu i sedištu izdavaoca i nazivu i sedištu organizovanog tržišta na kome se trguje tim hartijama, kada takve hartije od vrednosti čine više od 1% ukupne vrednosti imovine investicionog fonda,
(2) procentualno učešće novčanih depozita prema nazivu i sedištu banke kod koje su deponovana novčana sredstva, kada depoziti u toj banci čine više od 1% ukupne vrednosti imovine investicionog fonda,
(3) procentualno učešće nepokretnosti prema vrsti i mestu gde se nepokretnost nalazi;
9) neto prinos investicionog fonda u skladu sa članom 35. ovog zakona;
podaci o visini naknada i troškova:
(1) naknade za upravljanje društvu za upravljanje za prethodnu godinu, izraženu kao procenat vrednosti imovine investicionog fonda,
(2) iznos troškova kupovine i prodaje hartija od vrednosti, troškova kastodi banke i eksterne revizije na teret imovine investicionog fonda za prethodnu godinu, izraženu kao procenat vrednosti imovine investicionog fonda,
(3) pokazatelj ukupnih troškova koji se izračunava tako što se ukupan iznos naknade za upravljanje i troškova na teret imovine investicionog fonda podeli sa vrednošću imovine investicionog fonda;
11) vreme i mesto gde se investicione jedinice mogu kupovati i otkupljivati i način obračuna cene prilikom otkupa, odnosno broj i način upisa akcija zatvorenog fonda;
12) vreme i način raspodele prihoda, odnosno dobiti, ukoliko se raspodeljuju;
13) vreme i mesto gde se objavljuju podaci o vrednosti investicionih jedinica i način obračuna, odnosno neto vrednost imovine po akciji zatvorenog fonda i njena tržišna cena;
14) način obaveštavanja članova, odnosno akcionara investicionog fonda o
promenama investicione politike;
15) način obaveštavanja članova investicionog fonda o promenama pravilnika o tarifi;
16) osnovi za raspuštanje investicionog fonda i pojedinosti o raspuštanju, naročito u vezi sa pravima članova, odnosno akcionara investicionog fonda.
Podaci o društvu za upravljanje su:
1) poslovno ime, sedište i registracioni broj društva za upravljanje;
2) ime i ovlašćenja direktora i članova uprave društva za upravljanje;
3) imena i adrese akcionara koji poseduju kvalifikovano učešće;
4) visina osnovnog kapitala društva za upravljanje;
5) spisak i vrsta svih investicionih fondova, ukoliko društvo za upravljanje upravlja sa više investicionih fondova;
6) poslovno ime i sedište preduzeća za reviziju koje vrši eksternu reviziju finansijskih izveštaja društva za upravljanje i investicionog fonda;
7) vreme i mesto gde se može izvršiti uvid u opšte akte i finansijske izveštaje društva za upravljanje.
Bližu sadržinu i standardizovani format prospekta i skraćenog prospekta, kao i teksta kojim se investitori upozoravaju o glavnim rizicima ulaganja propisuje Komisija.
Član 38.
Tekst prospekta i skraćenog prospekta ne sme sadržati netačne podatke, odnosno podatke koji mogu stvoriti pogrešnu predstavu u pogledu vrednosti imovine investicionog fonda, vrednosti investicionih jedinica i drugih činjenica vezanih za poslovanje investicionog fonda.
Za štetu prouzrokovanu prikupljanjem sredstava na osnovu prospekta i skraćenog prospekta koji sadrži podatke iz stava 1. ovog člana odgovara društvo za upravljanje koje upravlja investicionim fondom.
Za štetu prouzrokovanu prikupljanjem sredstava na osnovu prospekta i skraćenog prospekta koji sadrži podatke iz stava 1. ovog člana solidarno odgovaraju i druga lica koja su učestvovala u pripremi prospekta i skraćenog prospekta ako su znala, odnosno zbog prirode posla koji obavljaju, morala znati da podaci sadrže nedostatke.
Član 39.
Kada nastupe značajnije promene usled kojih podaci u prospektu i skraćenom prospektu ne odgovaraju stvarnom stanju, društvo za upravljanje je dužno da, u roku od tri dana od dana nastanka takvih okolnosti, dostavi Komisiji, radi davanja odobrenja, izmenjeni prospekt investicionog fonda.
Komisija donosi rešenje u roku od 15 dana o odobrenju prospekta i skraćenog prospekta kada utvrdi da su ispunjeni uslovi utvrđeni zakonom i da prospekt pruža jasne informacije o rizicima u vezi sa ulaganjem imovine investicionog fonda.
Marketing
Član 40.
Radi pozivanja na pristupanje investicionom fondu, isključivo društvo za upravljanje može, javno oglašavati investicioni fond kojim upravlja, putem objavljivanja oglasa, javnih poziva i reklamnih materijala ili na drugi način.
Tekst oglasa, odnosno poziva ne sme sadržati netačne informacije, odnosno informacije koje mogu stvoriti pogrešnu predstavu o uslovima ulaganja i poslovanju investicionog fonda.
Oglašavanje upoređivanjem je dozvoljeno samo ukoliko je konkretno, objektivno, istinito i potpuno.
Pri upoređivanju sa ostalim investicionim fondovima, društvo za upravljanje mora da pruži jasnu sliku o investicionom fondu koji oglašava i ostalim investicionim fondovima.
Komisija zahteva povlačenje oglasa ukoliko smatra da sadrži netačne informacije, odnosno informacije koje mogu stvoriti pogrešnu predstavu u smislu stava 2. ovog člana.
Komisija bliže uređuje oglašavanje investicionih fondova i standardizovan tekst prilikom oglašavanja.
Posrednici
Član 41.
Društvo za upravljanje može neposredno ili preko posrednika pružati prodajne usluge.
Prodajnim uslugama smatra se pružanje informacija o modalitetima i načinu ulaganja u investicioni fond, podela prospekta i posredovanje pri kupovini, odnosno prodaji investicionih jedinica.
Posrednici mogu biti banke i brokersko-dilerska društva.
Za postupke i štetu koju prilikom pružanja prodajnih usluga pričine posrednici, pored njih odgovara i društvo za upravljanje.
4. Otvoreni investicioni fond
Pojam
Član 42.
Otvoreni fond funkcioniše na principu prikupljanja novčanih sredstava putem izdavanja investicionih jedinica i otkupa investicionih jedinica na zahtev člana fonda.
Otvoreni fond nema svojstvo pravnog lica.
Minimalna novčana sredstva za otpočinjanje poslovanja otvorenog fonda ne mogu biti manja od 200.000 (dvestahiljada) evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate i moraju se uplatiti na račun kod kastodi banke u roku od tri meseca od dana upućivanja javnog poziva za kupovinu investicionih jedinica.
U slučaju da se ne prikupe novčana sredstva u iznosu i u roku iz stava 3. ovog člana, kastodi banka je dužna da u roku od osam dana izvrši povraćaj prikupljenih sredstva.
Imovina otvorenog fonda je u svojini članova fonda.
Ograničenje ulaganja imovine otvorenog fonda
Član 43.
Imovina otvorenog fonda može se ulagati isključivo u imovinu iz člana 29. stav 1. tač. 1) do15) ovog zakona.
Otvoreni fond ne može sticati više od 20% vlasničkog učešća, odnosno akcija sa pravom glasa jednog izdavaoca.
Imovinom otvorenog fonda ne mogu se zauzimati kratke pozicije.
Pravilnik o tarifi
Član 44.
Društvo za upravljanje donosi pravilnik o tarifi za svaki otvoreni fond posebno i naplaćuje naknade u skladu sa njim.
Društvo za upravljanje može naplaćivati naknadu za kupovinu i naknadu za otkup investicionih jedinica od članova otvorenog fonda.
Naknada za otkup investicionih jedinica iznosi najviše 1% vrednosti investicionih jedinica koje se otkupljuju.
Iz imovine otvorenog fonda mogu se naplaćivati:
1) naknada društvu za upravljanje za upravljanje imovinom fonda;
2) troškovi kupovine i prodaje hartija od vrednosti;
3) troškovi kastodi banke;
4) troškovi eksterne revizije.
Naknada iz stava 4. tačka 1) ovog člana obračunava se dnevno, a naplaćuju mesečno.
Ostale troškove snosi društvo za upravljanje.
Komisija može detaljnije urediti vrste naknada, njihove maksimalne iznose, izveštavanje o naknadama, kao i postupke za sprečavanje manipulacije naknadama, troškovima i tržišnim cenama.
Investiciona jedinica
Član 45.
Utvrđivanje neto vrednosti imovine otvorenog fonda po investicionoj jedinici se vrši svakog radnog dana i objavljuje u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i internet stranici društva za upravljanje ili otvorenog fonda.
Sticalac investicione jedinice ima sledeća prava:
1) pravo na srazmerni deo prihoda;
2) pravo na otkup;
3) pravo na srazmerni deo imovine otvorenog fonda u slučaju raspuštanja;
4) druga prava, u skladu sa ovim zakonom.
Investicione jedinice otvorenog fonda daju ista prava članovima fonda.
Investicione jedinice se ne mogu slobodno prenositi, osim po osnovu nasleđivanja i ugovora o poklonu.
Društvo za upravljanje vodi registar investicionih jedinica i evidentira svaku kupovinu i otkup investicionih jedinica.
Sticanje investicionih jedinica
Član 46.
Sticanje investicionih jedinica može se vršiti isključivo kupovinom u novcu.
Cena investicione jedinice sastoji se od neto vrednosti imovine otvorenog fonda po investicionoj jedinici na dan uplate, uvećane za naknadu za kupovinu ukoliko je društvo za upravljanje naplaćuje u skladu sa pravilnikom o tarifi.
Prilikom sticanja investicionih jedinica član otvorenog fonda ne može steći više od 10% neto vrednosti imovine otvorenog fonda.
Prilikom sticanja investicionih jedinica društvo za upravljanje, odnosno posrednici izdaju potvrdu članu otvorenog fonda.
Otkup investicionih jedinica
Član 47.
Otvoreni fond je dužan da otkupi investicione jedinice na način predviđen prospektom, a najkasnije u roku od pet dana od dana podnošenja zahteva člana fonda za otkup investicionih jedinica.
Otkupna cena investicione jedinice sastoji se od neto vrednosti imovine otvorenog fonda po investicionoj jedinici na dan podnošenja zahteva iz stava 1. ovog člana, umanjene za naknadu za otkup ukoliko je društvo za upravljanje naplaćuje u skladu sa pravilnikom o tarifi.
Privremeno obustavljanje otkupa investicionih jedinica
Član 48.
Društvo za upravljanje može naložiti kastodi banci da privremeno obustavi kupovinu i otkup investicionih jedinica otvorenog fonda radi zaštite interesa članova fonda kada usled vanrednih okolnosti dođe do nemogućnosti izračunavanja neto vrednosti imovine fonda, odnosno kada zahtevi za otkup investicionih jedinica u jednom danu iznose više od 10% vrednosti imovine fonda.
Kastodi banka obustavlja kupovinu i otkup investicionih jedinica i o tome odmah obaveštava Komisiju.
Komisija može zahtevati od društva za upravljanje da dostavi dokumentaciju i informacije neophodne za procenu opravdanosti odluke o obustavljanju.
Ukoliko proceni da obustavljanje kupovine i otkupa investicionih jedinica otvorenog fonda ugrožava interese članova fonda, Komisija nalaže kastodi banci prestanak privremene obustave kupovine i otkupa investicionih jedinica i o tome obaveštava društvo za upravljanje.
Komisija bliže uređuje uslove i postupak za obustavu kupovine i otkupa investicionih jedinica.
Zaduživanje
Član 49.
Društvo za upravljanje može, u svoje ime a za račun otvorenog fonda, uzeti kredit čiji je iznos do 10% vrednosti imovine fonda sa rokom otplate do 90 dana, isključivo radi održavanja potrebnog nivoa likvidnosti fonda.
Uzimanje kredita iz inostranstva za račun investicionog fonda vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuju kreditni poslovi sa inostranstvom.
Prenos prava upravljanja otvorenim investicionim fondom
Član 50.
Društvo za upravljanje ugovorom u pisanoj formi može preneti pravo upravljanja otvorenim fondom na drugo društvo za upravljanje, uz prethodnu saglasnost Komisije.
Društvo za upravljanje kome je preneto pravo upravljanja preuzima sva prava i obaveze koje ima društvo za upravljanje koje vrši prenos.
Dva meseca pre prenosa prava iz stava 1. ovog člana društvo za upravljanje obaveštava članove fonda.
Spajanje otvorenih investicionih fondova
Član 51.
Spajanje otvorenih fondova se može vršiti spajanjem uz pripajanje i spajanjem uz organizovanje.
Spajanjem uz pripajanje jedan otvoreni fond prestaje da postoji bez raspuštanja prenoseći drugom otvorenom fondu celu svoju imovinu i obaveze u zamenu za izdavanje investicionih jedinica članovima otvorenog fonda prestalog spajanjem od strane otvorenog fonda kojem se pripaja.
Spajanjem uz organizovanje dva ili više otvorenih fondova prestaju da postoje bez raspuštanja prenoseći celu svoju imovinu i obaveze na novi otvoreni fond u zamenu za izdavanje investicionih jedinica članovima prestalih otvorenih fondova od strane novog otvorenog fonda.
Komisija daje saglasnost za spajanje otvorenih fondova.
Dva meseca pre spajanja društvo za upravljanje obaveštava članove otvorenog fonda.
Komisija bliže uređuje postupak spajanja otvorenih fondova.
Izveštavanje članova fonda
Član 52.
Društvo za upravljanje vodi evidenciju za svakog člana otvorenog fonda o broju investicionih jedinica u njegovom vlasništvu.
Društvo za upravljanje dostavlja svakom članu otvorenog fonda zajedno sa izveštajima iz člana 22. stav 1. tač. 1) i 2) ovog zakona obaveštenje koje sadrži:
1) broj investicionih jedinica u vlasništvu člana i njihovu pojedinačnu vrednost;
2) ukupne iznose naknada sa datumima naplaćivanja u periodu za koji se podnosi izveštaj.
Društvo za upravljanje je dužno da, na zahtev člana otvorenog fonda, dostavi obaveštenje iz stava 2. ovog člana, u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva.
Raspodela prihoda
Član 53.
Otvoreni fond ostvaruje prihode od kamata, dividendi i ostvarenih kapitalnih dobitaka.
Društvo za upravljanje mora naznačiti u prospektu otvorenog fonda način raspodele prihoda.
Raspodela prihoda može se vršiti samo u gotovom novcu.
Uslovi za raspuštanje otvorenog investicionog fonda
Član 54.
Članovi otvorenog fonda nemaju pravo da zahtevaju raspuštanje fonda.
Otvoreni fond se raspušta oduzimanjem dozvole za rad društvu za upravljanje, ukoliko se u roku od tri meseca ne izabere novo društvo za upravljanje.
Otvoreni fond se raspušta i istekom roka kada je fond organizovan na određeno vreme.
Naplata naknada i drugih troškova u vezi sa raspuštanjem fonda i otkupom investicionih jedinica vrši se na teret društva za upravljanje kada se fond raspušta usled oduzimanja dozvole za rad društvu za upravljanje, a kad to nije moguće – na teret otvorenog fonda.
Naplata naknada i drugih troškova iz stava 3. ovog člana vrši se na teret otvorenog fonda ukoliko se fond raspušta zbog isteka roka kada je osnovan na određeno vreme.
Oduzimanje dozvole za rad društvu za upravljanje
Član 55.
Društvo za upravljanje prestaje da upravlja otvorenim fondom ako Komisija rešenjem oduzme dozvolu za rad tom društvu.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, kastodi banka sa kojom društvo za upravljanje ima zaključen ugovor, do izbora novog društva za upravljanje a najduže tri meseca, obavlja samo neodložne poslove u vezi sa upravljanjem otvorenim fondom.
Pod neodložnim poslovima iz stava 2. ovog člana podrazumevaju se poslovi koji treba da se obave da ne bi nastupila šteta za otvoreni fond. Kastodi banka posle oduzumanja dozvole za rad društvu za upravljanje, a do izbora novog društva za upravljanje odmah prestaje sa prodajom i otkupom investicionih jedinica i o tome odmah obaveštava članove fonda.
Prilikom oduzimanja dozvole za rad društvu za upravljanje, Komisija odmah raspisuje javni poziv za izbor novog društva za upravljanje i donosi odluku o izboru u roku od dva meseca.
U slučaju neuspelog javnog poziva iz stava 4. ovog člana Komisija donosi odluku o raspuštanju otvorenog fonda.
Komisija uređuje bliže uslove za izbor najbolje ponude iz stava 4. ovog člana.
Raspuštanje otvorenog fonda u slučaju oduzimanja dozvole za rad društvu za upravljanje
Član 56.
Kastodi banka posle prijema odluke o raspuštanju otvorenog fonda obaveštava o tome javnost i članove fonda objavljivanjem oglasa u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i na svojoj internet stranici, unovčava imovinu fonda i vrši isplate članovima fonda najkasnije u roku od šest meseci od donošenja odluke o raspuštanju fonda.
Kastodi banka unovčava imovinu otvorenog fonda u najboljem interesu članova fonda.
Kastodi banka podnosi Komisiji izveštaj o raspuštanju otvorenog fonda na osnovu koga Komisija vrši brisanje fonda iz Registra investicionih fondova.
Kastodi banka najmanje pet godina od raspuštanja otvorenog fonda čuva poslovne knjige i dokumentaciju otvorenog fonda, u skladu sa propisima kojima se uređuje arhivska građa.
Komisija bliže uređuje postupak raspuštanja otvorenog fonda.
Istek roka kada je otvoreni fond osnovan na određeno vreme
Član 57.
Kada je otvoreni fond osnovan na određeno vreme, istekom roka na koji je fond osnovan društvo za upravljanje sprovodi raspuštanje, unovčavanjem imovine i isplatom članovima fonda, u skladu sa prospektom fonda.
Društvo za upravljanje, u roku od šest meseci od dana kada otvoreni fond prestaje sa radom, podnosi Komisiji izveštaj o raspuštanju fonda.
5. Zatvoreni investicioni fond
Član 58.
Zatvoreni fond je pravno lice organizovano kao otvoreno akcionarsko društvo.
Zatvoreni fond prikuplja novčana sredstva prodajom akcija putem javne ponude.
Društvo za upravljanje osniva i upravlja zatvorenim fondom.
Društvo za upravljanje ima pravo na podmirenje troškova osnivanja iz imovine zatvorenog fonda do iznosa 2% vrednosti osnovnog kapitala pri osnivanju zatvorenog fonda.
Na zatvorene fondove primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Utvrđivanje neto vrednosti imovine zatvorenog fonda po akciji vrši se najmanje jedanput mesečno i objavljuje u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i na internet stranici društva za upravljanje ili zatvorenog fonda.
Ograničenje ulaganja imovine zatvorenog investicionog fonda
Član 59.
Imovina zatvorenog fonda može se ulagati u imovinu propisanu članom 29. stav 1. ovog zakona.
Zatvoreni fond ne može sticati više od 20% vlasničkog učešća, odnosno akcija sa pravom glasa jednog izdavaoca, odnosno dva ili više izdavaoca koji su povezana lica.
Izuzetno, stav 2. ovog člana ne odnosi se na ulaganja u imovinu iz člana 29. stav 1. tač. 16) i 17) ovog zakona.
Komisija utvrđuje kategorizaciju zatvorenih fondova, kao i bliže uslove poslovanja za pojedine kategorije zatvorenih fondova.
Član 60.
Ulaganja u nepokretnosti mogu biti ulaganja u zemljište, zgrade (poslovne, stambene, stambeno-poslovne, ekonomske i dr.) i posebne delove zgrada (stanovi, poslovne prostorije i dr.), koji su upisani u javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima, čiji prenos svojine nije ograničen i na kojima nije zasnovano pravo zaloge, pravo plodouživanja, pravo upotrebe, pravo stanovanja ili pravo stvarnog tereta.
U jednu nepokretnost može se uložiti najviše do 20% imovine zatvorenog fonda.
Imovina zatvorenog fonda koja se sastoji od nepokretnosti upisuje se u knjige iz stava 1. ovog člana kao svojina fonda, uz navođenje naziva društva za upravljanje i evidentira se u kastodi banci.
Vrednost nepokretnosti u koje se ulaže imovina zatvorenog fonda obavezno procenjuje ovlašćeni procenjivač. Nepokretnosti moraju biti osigurane od svih rizika.
Akcionari zatvorenog fonda nemaju pravo preče kupovine pri prodaji nepokretnosti.
Zatvoreni fond se može zaduživati bez ograničenja, s tim što se zaduživanje u inostaranstvu vrši u skladu sa zakonom kojim se uređuju kreditni poslovi sa inostranstvom.
Komisija bliže uređuje način i učestalost procene imovine iz člana 29. stav 1. tač. 16), 17) i 18) ovog zakona.
Osnovni kapital zatvorenog investicionog fonda
Član 61.
Osnovni kapital zatvorenog fonda može biti samo u novcu.
Osnovni kapital zatvorenog fonda ne može biti manji od 200.000 (dvestahiljada) evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.
Osnovni kapital zatvorenog fonda uplaćuje se u celosti na račun kod kastodi banke, pre upisa tog fonda u Registar investicionih fondova.
Organi zatvorenog investicionog fonda
Član 62.
Organi zatvorenog fonda su skupština i nadzorni odbor.
Upravljanje zatvorenim fondom vrši društvo za upravljanje.
Član 63.
Na sazivanje, održavanje i donošenje odluka skupštine akcionara zatvorenog fonda shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva.
Ovlašćenja upravnog odbora u vezi sa sazivanjem i održavanjem skupštine akcionara obavlja društvo za upravljanje.
Skupština zatvorenog fonda donosi odluku o zaključenju i raskidu ugovora o upravljanju u skladu sa ovim zakonom, odobrava raspodelu dobiti, novu emisiju akcija i bira članove nadzornog odbora fonda.
Nadzorni odbor zatvorenog investicionog fonda
Član 64.
Nadzorni odbor zatvorenog fonda nadgleda sprovođenje obaveza društva za upravljanje u pogledu ostvarenja investicionih ciljeva, investicione politike, kao i poštovanje ograničenja ulaganja. U vršenju svoje funkcije, članovi nadzornog odbora mogu vršiti pregled poslovnih knjiga i dokumentacije i zahtevati pojašnjenja od društva za upravljanje.
U slučaju da se otkriju propusti u sprovođenju investicione politike, kao i u poštovanju ograničenja ulaganja, nadzorni odbor zatvorenog fonda zahteva od društva za upravljanje da odmah otkloni propuste i o tome obaveštava Komisiju i akcionare fonda.
Nadzorni odbor zatvorenog fonda donosi odluku o izboru i zaključuje ugovor sa preduzećem za reviziju.
Nadzorni odbor zatvorenog fonda može sazvati skupštinu akcionara zatvorenog fonda odlukom donetom dvotrećinskom većinom svih članova.
Član nadzornog odbora zatvorenog fonda ne može biti zaposleno lice ili lice koje je član uprave društva za upravljanje, kastodi banke, kao ni lica koja su članovi dva ili više organa drugih pravnih lica ili sa njima povezanim licima.
Nadzorni odbor zatvorenog fonda donosi poslovnik o radu kojim se uređuje način rada, kao i druga pitanja od značaja za rad nadzornog odbora fonda.
Akcije zatvorenog investicionog fonda
Član 65.
Akcije zatvorenog fonda glase na ime, nedeljive su i neograničeno prenosive.
Društvo za upravljanje je dužno da uvrsti akcije zatvorenog fonda na organizovano tržište, u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti, u roku od 30 dana od dana upisa u Registar investicionih fondova.
Zatvoreni fond je dužan da svaku narednu emisiju akcija javno nudi.
Zatvoreni fond može sticati sopstvene akcije samo uz prethodnu saglasnost Komisije i ako o tome dostavi obaveštenje javnosti u pisanoj formi objavljeno najmanje 15 dana unapred u jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i na internet stranici društva za upravljanje ili zatvorenog fonda.
Komisija propisuje postupak i uslove pod kojima zatvoreni fond može sticati sopstvene akcije i daje saglasnost iz stava 4. ovog člana u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Upis akcija zatvorenog investicionog fonda
Član 66.
Javni poziv za upis akcija zatvorenog fonda ne može se uputiti pre izdavanja dozvole za osnivanje tog fonda.
Javni poziv za upis akcija zatvorenog fonda vrši se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
Uz dokumentaciju koja se podnosi Komisiji za odobrenje distribucije akcija podnosi se i prospekt zatvorenog fonda.
Upis i uplata akcija vrši se kod kastodi banke.
U slučaju neuspešne emisije akcija primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva.
Ugovor o upravljanju
Član 67.
Društvo za upravljanje upravlja zatvorenim fondom na osnovu ugovora o upravljanju.
Ugovor o upravljanju u ime zatvorenog fonda zaključuje nadzorni odbor fonda.
Ugovor o upravljanju obavezno sadrži:
1) obaveze društva za upravljanje;
2) vrste, iznos i način obračuna naknada za obavljene usluge;
3) vrste troškova koji će se naplaćivati iz imovine fonda, uključujući i administrativne troškove za poslovanje organa zatvorenog fonda;
4) odredbe da li i pod kojim uslovima društvo za upravljanje poverava obavljanje administrativnih i marketinških poslova i aktivnosti drugim licima;
5) osnove za raskid ugovora, kao i prava i obaveze društva za upravljanje i zatvorenog fonda u slučaju raskida ugovora;
6) dužinu otkaznog roka u slučaju raskida ugovora.
Sporazumni raskid ugovora o upravljanju
Član 68.
Zatvoreni fond i društvo za upravljanje mogu sporazumno raskinuti ugovor o upravljanju zatvorenim fondom.
Sporazumni raskid ugovora iz stava 1. ovog člana proizvodi pravno dejstvo od dana kada Komisija odobri ugovor o upravljanju sa novim društvom za upravljanje.
Poseban slučaj raskida ugovora o upravljanju
Član 69.
Zatvoreni fond može da raskine ugovor o upravljanju van osnova predviđenih ugovorom o upravljanju. Odluku o raskidu i zaključenju novog ugovora o upravljanju zatvorenim investicionim fondom donosi skupština tog fonda dvotrećinskom većinom glasova prisutnih akcionara.
Raskid ugovora iz stava 1. ovog člana proizvodi pravno dejstvo od dana kada Komisija odobri ugovor o upravljanju sa novim društvom za upravljanje.
Oduzimanje dozvole za rad društvu za upravljanje
Član 70.
Ugovor o upravljanju se raskida, po sili zakona, od dana oduzmanja dozvole za rad društvu za upravljanje.
Društvo za upravljanje je dužno da u roku od osam dana od raskida ugovora o upravljanju prenese sve aktivnosti u vezi sa upravljanjem imovinom zatvorenog fonda na kastodi banku.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, kastodi banka, privremeno, a najduže tri meseca, obavlja samo neodložne poslove u vezi sa upravljanjem zatvorenim fondom prethodno konsultujući nadzorni odbor zatvorenog fonda.
Pod neodložnim poslovima iz stava 3. ovog člana podrazumevaju se poslovi koji treba da se obave da ne bi nastupila šteta za fond.
Prilikom raskida ugovora o upravljanju nadzorni odbor u najkraćem roku obaveštava o tome akcionare fonda i raspisuje javni poziv za prikupljanje ponuda društava za upravljanje radi upravljanja zatvorenim fondom i predlaže skupštini fonda najpovoljniju ponudu.
Skupština zatvorenog fonda, na predlog nadzornog odbora, donosi odluku o zaključenju ugovora o upravljanju sa novim društvom za upravljanje u roku od tri meseca od dana raskida ugovora. Novo društvo za upravljanje odmah podnosi zahtev Komisiji za odobrenje ugovora o upravljanju.
Ukoliko Komisija ne primi zahtev za odobrenje ugovora o upravljanju u roku iz stava 6. ovog člana nalaže kastodi banci da pokrene postupak raspuštanja tog fonda.
Razlozi za prestanak
Član 71.
Na prestanak zatvorenih investicionih fondova shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva koje se odnse na prestanak akcionarskih društava.
Izveštavanje
Član 72.
Društvo za upravljanje najmanje jedanput mesečno podnosi izveštaje nadzornom odboru zatvorenog fonda o kupljenim i prodatim hartijama od vrednosti i imovini, kao i o rezultatima poslovanja fonda.
Na zahtev nadzornog odbora zatvorenog fonda društvo za upravljanje podnosi i posebne dodatne izveštaje.
Društvo za upravljanje dostavlja polugodišnje i godišnje finansijske izveštaje svim akcionarima zatvorenog fonda sa izveštajem eksterne revizije.
Raspodela dobiti
Član 73.
Društvo za upravljanje predlaže skupštini zatvorenog fonda način raspodele dobiti fonda.
Nakon sastavljanja finansijskih izveštaja, dobijenog izveštaja eksterne revizije i odluke skupštine zatvorenog fonda, društvo za upravljanje izdaje kastodi banci nalog za raspodelu dobiti akcionarima fonda.
6. Privatni investicioni fond
Član 74.
Privatni investicioni fond je pravno lice organizovano kao društvo sa ograničenom odgovornošću, u skladu zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Minimalni novčani ulog člana privatnog fonda ne može biti manji od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.
Privatni fondovi ne podležu opštim odredbama o investicionim fondovima koje se tiču izdavanja dozvole za investicioni fond, ulaganja imovine fonda, ograničenja ulaganja imovine fonda, ograničenja raspolaganja imovinom fonda, utvrđivanja prinosa investicionog fonda, izdavanja prospekta, marketinga, posrednika.
Na privatne fondove ne primenjuju se odredbe ovog zakona kojima je regulisano obavljanje kastodi usluga i vođenje računa kod kastodi banke, kao i redovno izveštavanje Komisije i investitora, osim dostavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja.
Privatni fond se može zaduživati bez ograničenja, u skladu sa svojim pravilima poslovanja.
Upravljanje privatnim investicionim fondom isključivo obavlja društvo za upravljanje, u skladu sa ugovorom o upravljanju zaključenim sa privatnim fondom.
Društvo za upravljanje dostavlja Komisiji ugovor o upravljanju iz stava 6. ovog člana i pravila poslovanja. Komisija upisuje privatni investicioni fond u Registar investicionih fondova.
Na privatne fondove shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva.
Pravila poslovanja
Član 75.
Obavezni opšti akt privatnog fonda su pravila poslovanja.
Pravila poslovanja privatnog fonda sadrže:
1) opis investicionih ciljeva, investicionu politiku i glavne rizike u vezi sa njom;
2) vrednost udela;
3) pravila o prenosu udela;
4) iznos minimalnog novčanog uloga po članu;
5) način utvrđivanja neto vrednosti imovine fonda;
6) odredbe o izveštavanju članova fonda;
7) rok na koji se fond osniva, ukoliko se osniva na određeno vreme;
8) postupak raspuštanja fonda;
9) druga pitanja od značaja za poslovanje fonda.
Pravila poslovanja moraju biti dostupna zainteresovanim investitorima.
Izmene i dopune pravila poslovanja dozvoljene su samo nakon pismenog pristanka svih članova privatnog fonda.
Izmene i dopune pravila poslovanja privatnog fonda dostavljaju se Komisiji.
Član 76.
Društvo za upravljanje je dužno da, u roku od osam dana od dana dobijanja dozvole za organizovanje otvorenog, odnosno osnivanja zatvorenog fonda, zaključi sa kastodi bankom ugovor o obavljanju kastodi usluga za svaki investicioni fond posebno.
Ugovorom iz stava 1. ovog člana kastodi banka se obavezuje da će obavljati poslove u skladu sa članom 77. ovog zakona, a društvo za upravljanje se obavezuje da plaća naknadu kastodi banci.
Kastodi usluge za jedan investicioni fond obavlja isključivo jedna kastodi banka.
Društvo za upravljanje dostavlja Komisiji kopiju zaključenog ugovora iz stava 1. ovog člana, kao i naknadne izmene ugovora.
Član 77.
Kastodi banka obavlja sledeće kastodi usluge:
1) otvara i vodi račune hartija od vrednosti koje čine imovinu otvorenog fonda kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar), u svoje ime, a za račun članova otvorenog fonda (zbirni kastodi račun);
2) otvara i vodi račune hartija od vrednosti koje čine imovinu zatvorenog fonda kod Centralnog registra, u ime i za račun zatvorenog fonda;
3) otvara novčani račun investicionog fonda, vrši prikupljanje uplata investicionih jedinica, vrši prenos novčanih sredstava prilikom ulaganja imovine i vrši otkup investicionih jedinica;
4) obaveštava društvo za upravljanje o neophodnim korporativnim aktivnostima u vezi sa imovinom investicionog fonda;
5) izvršava naloge društva za upravljanje za kupovinu i prodaju imovine investicionog fonda, ukoliko nisu u suprotnosti sa zakonom i prospektom fonda;
6) kontroliše i potvrđuje obračunatu neto vrednost imovine otvorenog i zatvorenog fonda, vrednost investicione jedinice, odnosno neto vrednost imovine po akciji;
7) kontroliše obračun prinosa otvorenog fonda;
8) obaveštava Komisiju o uočenim nepravilnostima u poslovanju društva za upravljanje odmah nakon što uoči takve nepravilnosti;
9) obaveštava društvo za upravljanje o izvršenim nalozima i drugim preduzetim aktivnostima u vezi sa imovinom investicionog fonda;
10) podnosi, u ime investicionog fonda, Komisiji i drugim nadležnim organima prigovor protiv društva za upravljanje za štetu nastalu nečinjenjem ili neadekvatnim upravljanjem fondom.
Kastodi banka može obavljati poslove za više investicionih fondova.
Kastodi banka ne može biti povezano lice sa društvom za upravljanje.
Kastodi banka se stara da se prodaja, izdavanje i otkup investicionih jedinica vrši u skladu sa zakonom, pravilima poslovanja i investicionom politikom investicionog fonda.
Komisija bliže uređuje učestalost, način i standardizovanu formu obaveštavanja Komisije od strane kastodi banke, kao i način usaglašavanja u slučaju razlika između obračunate neto vrednosti imovine fonda iz stava 1. tačka 6) ovog člana od strane društva za upravljanje i kastodi banke, odnosno obračunatog prinosa fonda iz stava 1. tačka 7) ovog člana od strane društva za upravljanje i kastodi banke.
Raskid ugovora sa kastodi bankom
Član 78.
Strana koja namerava da raskine ugovor iz člana 76. stav 1. ovog zakona, dužna je da, tri meseca pre raskida ugovora, o tome obavesti drugu ugovornu stranu.
Ugovor koji se raskida smatra se raskinutim od momenta zaključenja ugovora sa novom kastodi bankom, a nakon isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Kastodi banka obaveštava Komisiju o raskidu ugovora i razlozima za raskid.
Posle raskida ugovora, kastodi banka je dužna da, u roku od osam dana od dana raskida ugovora, svu dokumentaciju i arhivu preda novoj kastodi banci.
Član 79.
U slučaju oduzimanja dozvole za rad ili dozvole za obavljanje delatnosti kastodi banke ili pokretanja stečajnog postupka nad kastodi bankom, društvo za upravljanje je dužno da odmah raskine ugovor o obavljanju kastodi usluga, zaključi ugovor sa novom kastodi bankom i o tome obavesti Komisiju.
Kastodi banka kojoj je oduzeta dozvola za obavljanje delatnosti kastodi banke, dozvole za rad ili nad kojom je pokrenut stečajni postupak je dužna da odmah prenese sredstva investicionog fonda na kastodi banku sa kojom je društvo za upravljanje zaključilo ugovor.
Ako društvo za upravljanje ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana, Komisija donosi rešenje kojim određuje novu kastodi banku.
Komisija može predložiti društvu za upravljanje promenu kastodi banke ako su usled njenog poslovanja interesi članova, odnosno akcionara investicionog fonda značajnije ugroženi.
V. NADZOR
Nadležnost Komisije
Član 80.
Komisija sa vrši nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, donosi podzakonske akte za izvršavanje ovog zakona za koje je ovlašćena i vodi Registar društava za upravljanje i Registar investicionih fondova.
U vršenja svoje nadležnosti Komisija donosi rešenja koja su konačna.
Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana nezadovoljna strana može voditi upravni spor.
Nadzor poslovanja
Član 81.
Komisija vrši nadzor poslovanja društava za upravljanje i investicionih fondova, kao i nadzor nad obavljanjem kastodi usluga kastodi banke u smislu ovog zakona.
Ako u okviru svoje nadležnosti Komisija utvrdi da postoje pravna lica koja obavljaju delatnost društava za upravljanje ili posluju kao investicioni fondovi, a nemaju dozvolu niti su registrovani na osnovu ovog zakona, zabraniće obavljanje poslova koje po ovom zakonu obavljaju društva za upravljanje i investicioni fondovi i preduzeti druge mere u skladu sa zakonom.
Neposredan nadzor poslovanja društava za upravljanje i investicionih fondova, kao i nadzor nad obavljanjem kastodi usluga kastodi banke Komisija vrši u poslovnim prostorijama društava, fondova i kastodi banaka najmanje jedanput godišnje, a po potrebi i češće.
Ovlašćeno lice Komisije može u postupku neposrednog nadzora:
1) pregledati opšte akte, poslovne knjige, izvode sa računa i druge dokumente društva za upravljanje, investicionog fonda i kastodi banke i sačiniti kopije dokumenata;
2) zahtevati informacije o pojedinim pitanjima značajnim za poslovanje društva za upravljanje, investicionog fonda i kastodi banke.
O izvršenom neposrednom nadzoru nad poslovanjem sastavlja se zapisnik.
Mere nadzora
Član 82.
Ako u postupku nadzora društva za upravljanje, investicionog fonda i kastodi banke utvrdi nezakonitosti, odnosno nepravilnosti u poslovanju Komisija donosi rešenje kojim nalaže društvu za upravljanje, odnosno kastodi banci da utvrđene nepravilnosti otkloni u roku koji ne može biti duži od 60 dana od dana prijema tog rešenja.
Ukoliko društvo za upravljanje i kastodi banka ne postupe po rešenju iz stava 1. ovog člana, Komisija preduzima jednu ili više mera:
1) izriče javnu opomenu;
2) pokreće postupak pred nadležnim organom;
3) povlači saglasnost na imenovanje članova uprave, odnosno direktora;
4) daje nalog za zabranu izdavanja investicionih jedinica u trajanju do tri meseca.
Oduzimanje dozvole za rad društvu za upravljanje
Član 83.
Komisija donosi rešenje o oduzimanju dozvole za rad društvu za upravljanje:
1) ako u roku od 30 dana ne podnese registracionu prijavu u skladu sa zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata;
2) ako ne obavlja delatnost duže od dve godine;
3) ako je dozvola izdata na osnovu neistinitih podataka;
4) ako pored upravljanja investicionim fondovima obavlja i neku drugu delatnost;
5) ako prestane da ispunjava uslove propisane za dobijanje dozvole za rad;
6) ako izvrši težu povredu odredaba ovog zakona i odredaba zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti;
7) ukoliko ni posle preduzetih mera iz člana 81. stav 2. ovog zakona društvo za upravljanje ne postupi po izdatom nalogu;
8) kada društvo za upravljanje dostavi obaveštenje Komisiji o nameri prestanka obavljanja delatnosti i podnese zahtev za brisanje iz Registra;
9) zbog pokretanja postupka stečaja ili likvidacije.
VI. STRANA DRUŠTVA ZA UPRAVLjANjE I INVESTICIONI FONDOVI
Član 84.
Strana društva za upravljanje i investicioni fondovi koji nameravaju da, u Republici, prikupljaju sredstva dužni su da se registruju i posluju u skladu sa ovim zakonom.
VII. KAZNENE ODREDBE
1. Krivična dela
Saopštavanje privilegovanih informacija
Član 85.
Ko, u nameri da sebi ili drugom licu pribavi protivpravnu imovinsku korist, drugom licu saopšti privilegovane informacije ili na osnovu tih informacija preporuči drugome da stekne, kupi, proda ili na drugi način raspolaže hartijama od vrednosti ili drugom imovinom investicionog fonda, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Oglašavanje prospekta sa neistinitim podacima
Član 86.
Ko, u nameri obmanjivanja investitora, u prospektu investicionog fonda, skraćenom prospektu, godišnjem ili polugodišnjem izveštaju, objavljuje neistinite podatke o pravnom i finansijskom položaju investicionog fonda ili njegovim poslovnim mogućnostima ili druge neistinite činjenice koje su relevantne za donošenje investicione odluke, ili objavljuje nepotpune podatke o tim činjenicama – kazniće se zatvorom do tri godine.
Ko, u nameri obmanjivanja investitora, ne objavi dopunu prospekta ili izveštaj o bitnim događajima koji mogu bitnije uticati na odluku investitora – kazniće se zatvorom do tri godine.
2. Privredni prestupi
Član 87.
Novčanom kaznom od 500.000 do 3.000.000 dinara, kazniće se za privredni prestup pravno lice koje:
1) postupi suprotno članu 6. ovog zakona;
2) obavlja delatnost za koju nije dobilo dozvolu iz člana 10. stav 6. i člana 25. ovog zakona;
3) ne poštuje ograničenja ulaganja iz čl. 29, 30. i 31. ovog zakona;
4) Komisiji dostavi neistinite i netačne podatke, ovlašćenom licu onemogući vršenje nadzora ili ne postupi u određenom roku po rešenju Komisije kojim su naložene odgovarajuće mere iz čl. 81. i 82. ovog zakona;
Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.
Član 88.
Novčanom kaznom od 300.000 do 2.000.000 dinara, kazniće se društvo za upravljanje ako:
za direktora ili člana uprave predloži lica koja ne ispunjavaju uslove iz
člana 12. ovog zakona;
postupi suprotno članu 18. st. 1. i 2. ovog zakona;
3) ne vodi odvojeno poslovne knjige i ne sastavlja finansijske izveštaje u skladu sa članom 21. ovog zakona;
4) ne poštuje pravila u vezi sa investicionim ciljem i investicionom politikom investicionog fonda u skladu sa članom 28. ovog zakona;
5) raspolaže imovinom investicionog fonda suprotno članu 33. ovog zakona;
6) članovima investicionog fonda prilikom kupovine investicionih jedinica ne ponudi na potpis izjavu iz člana 36. stav 4. ovog zakona;
7) prilikom otkupa cenu investicionih jedinica otvorenog fonda ne obračuna na način naveden u prospektu, saglasno članu 37. stav 2. tačka 11) ovog zakona;
8) ne dostavi Komisiji, usled nastanka značajnijih promena, izmenjeni prospekt radi davanja odobrenja u skladu sa članom 39. stav 1. ovog zakona;
9) obračunava naknade suprotno članu 44. ovog zakona;
10) privremeno obustavi otkup investicionih jedinica otvorenog fonda suprotno članu 48. ovog zakona;
11) ne obavesti članove investicionog fonda o prenosu prava upravljanja otvorenim fondom u predviđenom roku iz člana 50. stav 3. ovog zakona;
12) ne angažuje ovlašćenog procenjivača u skladu sa članom 60. stav 4. ovog zakona;
13) ne dostavi Komisiji kopiju zaključenog ugovora, kao i naknadne izmene i dopune u smislu člana 76. stav 4. ovog zakona;
14) ne postupi po rešenju Komisije iz člana 82. stav 1. ovog zakona.
Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u društvu za upravljanje novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.
Član 89.
Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 kazniće se za privredni prestup kastodi banka ako:
1) u sličaju oduzimanja dozvole za rad društva za upravljanje i raspuštanja investicionog fonda ne preduzme radnje propisane odredbama čl. 55, 56. i 70. ovog zakona;
2) ne postupa u skladu sa članom 77. stav 1. tač. 5) do 9) ovog zakona.
Za radnje iz stava 1. ovog člana, kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u kastodi banci novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.
3. Prekršaj
Član 90.
Novčanom kaznom od 200.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje koristi pojmove utvrđene članom 3. ovog zakona suprotno zakonu.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara.
Član 91.
Pravna lica koja obavljaju delatnost društva za upravljanje ili delatnost investicionog fonda u smislu ovog zakona, ili istupaju u pravnom prometu koristeći naziv «investicioni fond» do dana stupanja na snagu ovog zakona, dužna su da u roku od šest meseci od dana početka primene ovog zakona usklade svoje poslovanje i opšte akte sa odredbama ovog zakona, odnosno da od Komisije pribave dozvolu za rad društva za upravljanje, odnosno dozvolu za organizovanje otvorenog fonda ili osnivanje zatvorenog fonda, odnosno da se registruju kao privatni fond.
Član 92.
Propisi za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od stupanja na snagu ovog zakona.
Član 93.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije», a primenjivaće se po isteku šest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 4. Ustava Republike Srbije, prema kojem Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje pravni položaj preduzeća i drugih organizacija, finansijski sistem, sistem u oblasti radnih odnosa, socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti, kao i druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Program ukupnih ekonomskih reformi u Republici Srbiji sprovodi se sa ciljem kreiranja efikasnijeg ekonomskog sistema, otvaranja privrede i uključivanja u šire ekonomske integracione procese. Reforma finansijskog tržišta i obezbeđivanje njegovog nesmetanog razvoja predstavlja jedan od ključnih elemenata ukupnog programa ekonomskih reformi.
Cilj donošenja ovog zakona je da se na jednostavan i efikasan način omogući građanima učešće na tržištu kapitala i ostvarivanje prinosa. Investicioni fondovi, s druge strane, objedinjuju kapital koji će ulaganjem u domaću privredu omogućiti dalji privredni razvoj. Takođe, svojim postojanjem i poslovanjem produbljuju i razvijaju domaće tržište kapitala.
Razvoj institucija kolektivnog investiranja u svetu je jedan od najznačajnijih faktora razvoja finansijskih tržišta tokom zadnjih decenija. Donošenje Zakona o investicionim fondovima predstavlja ispunjenje dela naših obaveza u finansijskoj sferi u procesu približavanja Evropskoj uniji. Ističemo činjenicu da je Predlog zakona rađen u direktnoj saradnji sa stručnjacima Svetske banke. Evropska unija je svojim direktivama regulisala osnove funkcionisanja ovih institucija. Predlog zakona sledi osnovne principe i rešenja tzv. UCITS 1 i UCITS 2 direktiva EU koje su donete od 1985. do 2001. godine, zatim regulativu većeg broja zemalja u tranziciji u kojima posluju investicioni fondovi, kao i međunarodno usvojenu praksu, principe i standarde.
Investiconi fondovi predstavljaju najefikasniji način prikupljanja slobodnih novčanih sredstava sa ciljem njihovog investiranja i na taj način omogućavaju malim investitorima da učestvuju u razvoju tržišta kapitala na fleksibilan i jednostavan način. Uzimajući u obzir činjenicu da građani Republike Srbije raspolažu sa slobodnim neplasiranim sredstvima u procenjenom iznosu od tri do četiri milijarde evra, investicioni fondovi bi, aktiviranjem dela iznosa navedene sume, mogli dati značajan impuls za oživljavanje i razvoj tržišta kapitala, a time i privrede u celini.
Tako prikupljen kapital se investira na finansijsko tržište koje omogućava najefikasniji način kanalisanja ka subjektima kojima je potreban i koji znaju najefikasnije da ga iskoriste i «oplode». Putem investiranja u investicione fondove, mali investitori koriste prednosti diversifikovanog investiranja, različitih investicionih strategija i profesionalnog upravljanja po pristupačnim cenama. Investicioni fondovi nude potencijalno veće prinose uz zadovoljavajući nivo likvidnosti i sigurnosti, što ih za male investitore čini atraktivnim.
Usvajanje Zakona o investicionim fondovima ima za cilj da obezbedi zakonski okvir za osnivanje i poslovanje investicionih fondova kao novih finansijskih institucija.
III. SADRŽINA ZAKONA – OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
S obzirom na sve prethodno navedeno, ovim zakonom se uređuje:
osnivanje i poslovanje društava za upravljanje investicionim fondovima;
organizovanje, odnosno osnivanje i poslovanje investicionih fondova (otvorenih, zatvorenih i privatnih);
dužnosti i ulogu kastodi banaka u poslovanju investicionih fondova;
nadležnost Komisije za hartije od vrednosti u vršenju nadzora nad poslovanjem društava za upravljanje i investicionih fondova.
Imajući u vidu potrebu za daljim učvršćivanjem poverenja građana Republike Srbije u stabilnost domaćih finansijskih institucija, kao i zaštitu malih investitora Predlog zakona sadrži niz kontrolnih mera koje su u skladu sa direktivama Evropske unije i najboljom međunarodnom praksom u vršenju nadzora, a čiji je cilj visok stepen zaštite investitora.
U skladu sa tim, regulativom investicionih fondova detaljno se precizira način zaštite malih investitora od moguće manipulacije i zloupotrebe od strane društva za upravljanje, odnosno menadžera fonda, zatim način ulaganja sredstava fonda u skladu sa propisanim ograničenjima, a naročito sprečavanje postojanja konflikta interesa i delovanja povezanih lica.
Investicioni fond je specifična institucija kojom upravlja posebno pravno lice – društvo za upravljanje.
Društvo za upravljanje je privredno društvo koje obezbeđuje profesionalno upravljanje investicionim fondovima i kao isključivu delatnost ima organizovanje, osnivanje i upravljanje investicionim fondovima. Predlog zakona predviđa stroge uslove za osnivanje društva za upravljanje uz ispunjenje uslova u pogledu minimuma kapitala, organizacione osposobljenosti i tehničke opremljenosti. Pored toga, Komisija vrši procenu sposobnosti društva za upravljanje da upravlja konkretnim fondom prilikom izdavanja dozvole za organizovanje, odnosno osnivanje fonda. Ovakav pristup predstavlja snažan kontrolni mehanizam koji ima za cilj vraćanje narušenog poverenja u finansijski sistem. Predloženim rešenjem da društvo za upravljanje bude organizovano u obliku zatvorenog akcionarskog društva zadovoljena je težnja za kontrolom boniteta akcionara i sticalaca kvalifikovanog učešća društva za upravljanje. Jedno društvo za upravljanje može osnovati i upravljati sa više investicionih fondova. Društvo za upravljanje je dužno da imovinu fondova drži odvojeno od svoje imovine. Kastodi banka vodi račune investicinog fonda i izvršava naloge društva za upravljanje koji se tiču upravljanja imovinom fonda, pošto ustanovi da nisu protivni zakonu, pravilima poslovanja društva i prospektu fonda, čime se još jednom ukazuje na činjenicu da je zaštita investitora i uspostavljanje efikasnog kontrolnog mehanizma jedan od osnovnih ciljeva ovog zakona.
Za usluge upravljanja investicionim fondovima, društvo za upravljanje naplaćuje naknadu na teret imovine fonda, u skladu sa zakonom i u zavisnosti od vrste fonda i njegove poslovne politike.
Kako bi se obezbedilo sigurno poslovanje, Komisija odobrava opšte akte društava za upravljanje kao i izbor direktora i članova uprave na osnovu kriterijuma profesionalne i etičke podobnosti i pouzdanosti.
Imovina investicionog fonda se može ulagati u udele i hartije od vrednosti domaćih subjekata, kao i strane hartije od vrednosti u skladu sa odlukom Narodne banke Srbije i nekretnine koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, poštujući princip diversifikacije i ograničenja ulaganja.
Osnovna informacija koja investitorima mora biti stalno dostupna da bi bili obavešteni o vrednosti svog uloga u investicionom fondu je neto vrednost imovine investicionog fonda po jedinici koja predstavlja tržišnu vrednost portfolija fonda umanjenu za iznos obaveza. Da bi se obezbedila nepristrasnost i objektivnost, Predlog zakona predviđa da društvo za upravljanje utvrđuje ovu vrednost, a kastodi banka je potvrđuje i u slučaju nepravilnosti izveštava Komisiju za hartije od vrednosti. Obaveza u pogledu učestalosti utvrđivanja neto vrednosti imovine fonda se razlikuje u zavisnosti od vrste fondova. Naime, otvoreni investicini fond je u zakonskoj obavezi da svakodnevno vrši obračun neto vrednosti imovine, i da tako utvrđenu vrednost javno objavljuje. Zatvoreni investicioni fondovi obračun neto vrednosti imovine fonda su obavezni da vrše najmanje jednom mesečno. Privatni investicioni fondovi, s obzirom na prirodu njihovog poslovanja, nemaju propisanu obavezu obračunavanja i javnog objavljivanja neto vrednosti imovine, već to pitanje uređuju svojim pravilima poslovanja.
Osnovni dokument koji se koristi za potrebe prodaje investicionih jedinica otvorenog, odnosno akcija zatvorenog investicionog fonda je prospekt u kome se navode podaci koji su neophodni potencijalnim investitorima da bi odlučili da li da investiraju svoj novac. Predlog zakona predviđa i skraćeni prospekt koji se koristi za potrebe javnog oglašavanja investicionih fondova. Zbog zaštite investitora, njihovog pravilnog informisanja i upozoravanja na potencijalne rizike, prospekt i skraćeni prospekt imaju standardizovani sadržaj i izgled, a oba prospekta kao i sve naknadne izmene odobrava Komisija za hartije od vrednosti.
S obzirom na pravnu formu, način prikupljanja sredstava i ograničenja ulaganja prikupljenih sredstava Predlog zakona predviđa tri vrste investicionih fondova, i to:
otvoreni,
zatvoreni,
privatni.
Prilikom regulisanja oblika investicionih fondova uzete su u obzir različite potrebe i interesi dve kategorije investitora: malih i velikih, odnosno profesionalnih investitora.
Mali investitori uglavnom ne poseduju iskustvo i znanje neophodno za investiranje i raspolažu ograničenim novčanim sredstvima koja investiraju u investicione fondove otvorenog i zatvorenog tipa, koje je upravo sa ciljem zaštite njihovih interesa neophodno strogo regulisati i kontrolisati.
S druge strane, veliki profesionalni investitori koji raspolažu velikim iznosima novčanih sredstava, ova sredstva mogu investirati na duži rok u specijalizovane privatne fondove koji nude veći potencijalni prinos, fleksibilnost investiranja ali uz veće rizike, pa sledstveno tome i smanjenu likvidnost i manju sigurnost investiranja. Ovakvi investitori mogu sami proceniti izloženost većem riziku i ne zahtevaju zaštitu kakva je potrebna malim investitorima.
Otvoreni investicioni fond predstavlja skup novčanih sredstava prikupljenih kroz prodaju investicionih jedinica, nema status pravnog lica, pa ga stoga organizuje i njime upravlja društvo za upravljanje. Obavezan je da neprekidno izdaje i otkupljuje investicione jedinice na zahtev investitora, te je samim tim njihov ulazak i izlazak iz otvorenih fondova vrlo jednostavan. Investiranje u otvoreni investicioni fond predstavlja kupovinu investicionih jedinica srazmerno visini uloženih sredstava. Vrednost investicionih jedinica u otvorenim fondovima se svakodnevno utvrđuje i predstavlja neto vrednost imovine po jednoj investicionoj jedinici. U zavisnosti od naknada koje društvo za upravljanje može naplaćivati, kupovna vrednost investicionih jedinica predstavlja njihovu dnevnu vrednost uvećanu za vrednost naknade za kupovinu, a prodajna vrednost dnevnu vrednost umanjenu za naknadu za otkup.
S obzirom na izabrani investicioni cilj i investicionu politiku Predlog zakona razlikuje sledeće kategorije investicionih fondova, i to:
fond rasta vrednosti imovine, koji pretežno ulaže u akcije sa ciljem dugoročnog uvećanja vrednosti imovine kroz rast vrednosti akcija;
fond prihoda, koji pretežno ulaže u obveznice, sa ciljem da se obezbede stabilni i sigurni novčani prilivi investitorima;
fond očuvanja vrednosti imovine, koji prvenstveno ulaže u instrumente tržišta novca, čime obezbeđuju nizak nivo rizika;
balansirani fond, koji predstavlja kombinaciju prethodne tri kategorije.
Istovremeno se predviđa da će bliže uslove za njihovu kategorizaciju urediti Komisija za hartije od vrednosti.
Zbog obaveze otkupa investicionih jedinica ovakvi fondovi moraju održavati potreban nivo likvidnosti. Jednostavnost ulaganja i povlačenja sredstava iz fonda čine otvorene investicione fondove veoma popularnim investicionim mehanizmom.
Zatvoreni investicioni fond ima pravnu formu otvorenog akcionarskog društva, a sredstva prikuplja javnom ponudom za upis akcija, kojima se zatim trguje na organizovanom tržištu. Ovakvi fondovi se nazivaju zatvoreni jer je unovčavanje akcija fonda moguće isključivo na sekundarnom tržištu, te stoga fond nema obavezu otkupa svojih akcija i dodatna sredstva prikuplja isključivo putem novih emisija akcija. Dakle zatvoreni investicioni fond, poseduje status pravnog lica.
Pravna forma i način funkcionisanja zatvorenih fondova su takvi da omogućavaju da se sakupljeni kapital može investirati dugoročno, u manje likvidan tržišni materijal, jer ne postoji obaveza otkupa akcija na zahtev akcionara. Neto vrednost imovine zatvorenog fonda po akciji utvrđuje se najmanje jednom mesečno.
S obzirom da su zatvoreni fondovi pravna lica koja upravljanje poveravaju društvima za upravljanje, oni nemaju organ upravljanja. Međutim, ovakvi fondovi imaju skupštinu i nadzorni odbor koji vrši nadzor nad radom društva za upravljanje u pogledu ispunjenja obaveza prema fondu. Usled specifičnosti ove pravne konstrukcije, u određenim slučajevima ovi organi imaju i funkciju upravljanja. Skupština može kvalifikovanom većinom raskinuti ugovor sa jednim društvom za upravljanje i odlučiti se da upravljanje poveri drugom društvu.
Privatni investicioni fond je namenjen velikim i profesionalnim investitorima čiji se kapital prikuplja od unapred određenih investitora bez javnog poziva. Privatni fondovi moraju poveriti upravljanje društvu za upravljanje.
Uobičajeno je da privatne fondove osniva grupa investitora koja ulaže značajan, unapred dogovoren, iznos sredstava, koja se zatim investiraju u skladu sa prethodno definisanom strategijom. Privatni fondovi se često koriste kao izvor finansiranja tek osnovanih kompanija koje imaju, po proceni fonda, odličnu poslovnu ideju i potencijal za rast. Privatni fond može uložiti svoja sredstva u privredna društva sa ciljem restruktuiranja i podizanja profitabilnosti i vrednosti. Ovo su samo neke od mogućih investicionih opcija privatnih fondova. U skladu sa prirodom privatnih fondova koji okupljaju profesionalne investitore za koje se podrazumeva da poseduju više znanja, zakonska regulativa je mnogo fleksibilnija nego kod otvorenih i zatvorenih fondova gde se strožim propisima štite mali investitori.
Iz navedenih razloga, predviđena pravna forma privatnog fonda je fleksibilnija – društvo sa organičenom odgovornošću, sa minimalnim udelom od 50 000 evra po članu.
Uporedni pregled otvorenih, zatvorenih i privatnih investicionih fondova:
Otvoreni investicioni fond Zatvoreni investicioni fond Privatni investicioni fond Način funkcionisanja Stalno prikupljanje uloga emitovanjem investicionih jedinica i isplaćivanje uloga na zahtev investitora otkupom jedinica Prikupljanje sredstava javnom ponudom za upis akcija kojima se zatim trguje na organizovanom tržištu Privatni fondovi sredstva prikupljaju od unapred određenih investitora Ciljni investitori Mali investitori Mali investitori Veliki profesionalni investitori Prikupljanje sredstava Javni poziv za kupovinu investicionih jedinica Javni poziv za upis akcija Uplata uloga od strane unapred poznatih investitora Početni kapital EUR 200.000 u roku od 3 meseca EUR 200.000 – Minimalni ulog Vrednost investicione jedinice Vrednost akcije EUR 50.000 po članu Pravna forma Nema status pravnog lica Otvoreno akcionarsko društvo Društvo sa ograničenom odgovornošću Upravljanje Društvo za upravljanje Društvo za upravljanje na osnovu ugovora o upravljanju Društvo za upravljanje na osnovu ugovora o upravljanju Organi fonda – Nadzorni odbor i skupština U skladu sa zakonom o privrednim društvima Struktura imovine Dužničke HOV koje izdaje država, NBS, lokalna samouprava i države članice EU i OECD-aHOV koje izdaju privredna društva kojima se trguje na organizovanom tržištu u zemlji i državama EU i OECD-aHOV koje izdaju međunarodne finansijske institucijeHipotekarne obvezniceNovčani depoziti i depozitne potvrde koje izdaju banke u zemlji i državama EU i OECD-a- Derivati Isto kao otvoreniuz mogućnost ulaganja u nelistirane akcije i udele ortačkih, komanditinih i d.o.o. i nekretnine Nema ograničenja Isplata uloga Uvek na zahtev investitora otkupom investicionih jedinica Prodajom akcija na berzanskom tržištu Raspuštanjem fonda ili ustupanjem uloga drugom investitoru
Uloga kastodi banke je od velike važnosti za osiguranje zakonitosti rada društva za upravljanje i zaštitu interesa članova otvorenih i akcionara zatvorenih investicionih fondova. Obaveznim deponovanjem sredstava fonda u kastodi banku obezbeđuje se potpuna odvojenost sredstava društva za upravljanje i investicionog fonda, tako da društvo za upravljanje imovini fonda može pristupiti samo preko kastodi banke koja vrši odgovarajuće kontrole zakonitosti poslovanja. Kastodi banka, koja ima posebno ovlašćenje Narodne banke Srbije za obavljanje kastodi usluga, kao posebnih bankarskih poslova, izvršava investicione naloge samo ako su u skladu sa zakonom, važećim propisima i investicionom politikom fonda. Odgovorna je za kontrolu ispravnosti obračunate neto vrednosti imovine investicionog fonda od strane društva za upravljanje. O uočenim nepravilnostima u poslovanju društva za upravljanje dužna je da odmah obavesti Komisiju.
Predlogom zakona predviđeno je da nadzor nad poslovanjem investicionih fondova i društava za upravljanje vrši Komisija na taj način što se njoj u nadležnost stavlja izdavanje i oduzimanje dozvole za rad društvima za upravljanje, kao i dozvola za organizovanje, odnosno osnivanje otvorenih i zatvorenih fondova.
Predlog zakona sadrži princip nadzora koji je zasnovan na proceni rizika i u skladu je sa planiranim izmenama drugih zakona kojima se uređuje nadzor ostalih finansijskih institucija, kao i savremenim svetskim praksama.
Usvajanjem ovog zakona, odnosno institucionalizacijom kolektivnog investiranja Republika Srbija će dobiti zaokruženu infrastrukturu finansijskog tržišta koje će kao takvo dinamizirati ukupan razvoj naše privrede.
Predlog zakona sadrži odredbe, sistematizovane u određena poglavlja, prema prirodi materije koja se njima reguliše.
Članom 1. Predloga zakona definiše se predmet uređivanja – osnivanje i poslovanje društva za upravljanje, organizovanje i upravljanje otvorenim, odnosno osnivanje i upravljanje zatvorenim i upravlja privatnim investicionim fondovima, delatnost kastodi banke, kao i nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti u vršenju nadzora.
Članom 2. Predloga zakona definiše se značenje pojedinih pojmova, u smislu ovog zakona: društvo za upravljanje investicionim fondovima, investicioni fond, kastodi banka, član (akcionar) investicionog fonda, investiciona jedinica, kvalifikovano učešće, povezana lica.
Definisanje određenih pojmova ima za cilj da se u praktičnoj primeni otklone nedoumice u vezi njihovog delokruga i značenja.
Članom 3. Predloga zakona regulisana je zabrana upotrebe pojma investicioni fond.
Članom 4. Predloga zakona propisano je da je društvo za upravljanje pravno lice, organizovano kao zatvoreno akcionarsko društvo.
Članom 5. Predloga zakona propisana je delatnost društva za upravljanje, koje će se baviti poslovima organizovanja i upravljanja otvorenim investicionim fondovima, poslovima osnivanja i upravljanja zatvorenim i upravljanja privatnim investicionim fondovima.Takođe je utvrđena i zabrana obavljanja drugih delatnosti, osim propisanih.
Ovim članom se bliže određuje način na koji društvo za upravljanje obavlja delatnost upravljanja investicionim fondovima i to donošenjem investicionih odluka i vršenjem administrativnih i marketinških poslova i aktivnosti. Takođe se utvrđuje da društvo za upravljanje može da poveri obavljanje administrativnih poslova i drugim licima, kao i da upravlja sa više investicionih fondova.
Članom 6. Predloga zakona predviđena su ograničenja poslovanja i to tako što društvo za upravljanje ne može, neposredno ili preko povezanih lica, imati učešće u kapitalu i upravljanju drugih pravnih lica, i ne može sticati investicione jedinice, odnosno akcije investicionog fonda kojim upravlja.
Članom 7. Predloga zakona utvrđuje se osnovni kapital društva za upravljanje koji iznosi najmanje 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate i uplaćuje se, isključivo u novcu, na privremeni račun kod banke u celosti pre upisa društva za upravljanje u registar privrednih subjekata. Visina osnovnog kapitala je određena uzimajući u obzir rešenja UCITS direktive kao i visinu osnovnog kapitala drugih finansijskih posrednika. Takođe se propisuje obaveza društva za upravljanje da novčani deo osnovnog kapitala mora držati u gotovini ili u hartijama od vrednosti sa rokom dospeća do jedne godine čiji je izdavalac Republika Srbija ili Narodna banka Srbije.
Član 8. Predloga zakona propisano je da se društvo za upravljanje može osnovati ako ima najmanje po jednog portfolio menadžera za svaki fond kojim upravlja i internog revizora zaposlene na neodređeno vreme, kao i minimalnu organizacionu osposobljenost i tehničku opremljenost koju bliže uređuje Komisija.
Članom 9. Predloga zakona utvrđuje obaveznu upotrebu naziva «društvo za upravljanje investicionim fondovima» u slučajevima kada je to obavezno, kao i slučajeve kada je zabranjena upotreba ovog i sličnih naziva.
Članom 10. Predloga zakona regulišu se sadržina zahteva za izdavanje dozvole za rad društva za upravljanje, kao i kriterijumi podobnosti i pouzdanosti lica koja stiču kvalifikovano učešće u društvu za upravljanje.
Članom 11. Predloga zakona predviđa se izdavanje dozvole za rad društvu za upravljanje kada Komisija na osnovu priloženih dokaza utvrdi jasno i nesumnjivo poreklo osnovnog kapitala, da visina osnovnog kapitala omogućava održivo poslovanje u skladu sa pravilima poslovanja, da struktura povezanih lica nije takva da onemogućava efikasno vršenje nadzora nad poslovanjem i da su lica koja poseduju kvalifikovano učešće podobna i pouzdana.
Čl. 12, 13. i 14. Predloga zakona uređuje se uprava društva za upravljanje, članstvo u upravi – uslovi za izbor člana i slučajevi u kojima neko lice ne može biti član uprave.
Takođe se predviđa da Komisija donosi rešenje za davanje saglasnosti na odluku o izboru direktora i člana uprave, kada utvrdi da su predviđeni uslovi ispunjeni i predviđa mogućnost da Komisija povuče saglasnost na izbor direktora i člana uprave u predviđenim slučajevima.
Članom 15. Predloga zakona uređuje se poslovna tajna, odnosno koji krug lica ima obavezu čuvanja poslovne tajne, koje informacije predstavljaju poslovnu tajnu, kao i izuzeci od ovih pravila.
Čl. 16, 17. i 18. Predloga zakona utvrđuju se opšti akti društva za upravljanje, pravila poslovanja društva za upravljanje i izmena opštih akata.
Opšti akti društva za upravljanje su: osnivački akt, pravila poslovanja i drugi opšti akti.
Ovim odredbama se posebno uređuju pravila poslovanja kojima se utvrđuju poslovi koje obavlja društvo za upravljanje, kao i uslovi i način njihovog obavljanja, administrativne i računovodstvene procedure, kontrolne i sigurnosne mere za obradu podataka i njihovo čuvanje, sistem interne kontrole, procedure za sprečavanje konflikta interesa i mere kojima se sprečava da društvo za upravljanje koristi imovinu fonda za sopstveni račun, mere za sprečavanje zloupotrebe insajderskih informacija i drugi podaci koje bliže propisuje Komisija.
Takođe se propisuje obaveza društva za upravljanje da o izmenama pravila poslovanja i opštih akata obaveštava sve članove, odnosno akcionare investicionog fonda najkasnije trideset dana pre njihove primene, kao i da od Komisije pribavi prethodnu saglasnost na izmene pravila poslovanja i drugih opštih akata.
Članom 19. Predloga zakona utvrđuje se obaveza upisa društva za upravljanje u registar privrednih subjekata, rok u kome ta obaveza mora biti izvršena (30 dana od dana prijema rešenja o izdavanju dozvole za rad i rešenja o davanju saglasnosti na odluku o izboru članova organa društva za upravljanje ovlašćenog za zastupanje društva), kao i obaveza dostavaljanja Komisiji izvoda iz upisa u registar.
Članom 20. Predloga zakona uređuje se naknadna promena poslovnog imena, sedišta i adrese društva za upravljanje, o čemu je dužno da obavesti Komisiju.
Članom 21. Predloga zakona predviđa se da društvo za upravljanje vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija i aktima Komisije. Takođe, društvo za upravljanje je dužno da obezbedi eksternu reviziju finansijskih izveštaja. Ovom odredbom predviđeno je da se poslovne knjige i finansijski izveštaji društva za upravljanje i investicionog fonda kojim ono upravlja vode odvojeno.
Članom 22. Predloga zakona utvrđena je obaveza društva za upravljanje da Komisiji dostavlja godišnje i polugodišnje finansijske izveštaje, sa izveštajem eksterne revizije, kao i kvartalne izveštaje za samo društvo i svaki fond kojim ono upravlja posebno, pri čemu Komisija bliže uređuje načine i rokove izveštavanja.
Članom 23. Predloga zakona uređen je naziv otvorenog i poslovno ime zatvorenog i privatnog investicionog fonda.
Članom 24. Predloga zakona predviđeno je da u investicione fondove mogu ulagati domaća i strana pravna i fizička lica, u skladu sa odredbama ovog zakona.
Čl. 25. i 26. Predloga zakona reguliše se izdavanje dozvole za organizovanje i upravljanje otvorenim investicionim fondovima, odnosno osnivanje i upravljanje zatvorenim investicionim fondovima od strane Komisije koja istovremeno vodi Registar investicionih fondova i utvrđuje se sadržina zahteva za izdavanje takve dozvole. Takođe se predviđa mogućnost da se investicioni fondovi mogu osnovati na određeno i neodređeno vreme.
Ovim odredbama se propisuju i uslovi koje mora ispuniti društvo za upravljanje, odnosno investicioni fond da bi mu Komisija izdala dozvolu.
Članom 27. Predloga zakona utvrđeni su uslovi koji se kumulativno moraju ispuniti da bi se fond mogao smatrati osnovanim.
Članom 28. Predloga zakona uređuje se kategorizacija investicinih fondova s obzirom na njihov investicioni cilj, kao i predmet uređenja investicione politike fondova.
Čl. 29, 30, 31. i 32. Predloga zakona regulisana je struktura imovine investicionog fonda, odnosno vrste hartija od vrednosti, finansijskih derivata, novčanih depozita, udela i nepokretnosti u koje se imovina investicionog fonda može ulagati. Nabrojana imovina u koju se može ulagati predstavlja ukupnost raspoloživog tržišnog materijala. Ulaganja u nekretnine u inostranstvu nisu predviđena zbog ograničenja u postojećim zakonskim propisima kao i praktične nemogućnosti, odnosno velikih teškoća u kontinuiranom procenjivanju njene vrednosti.
Takođe, propisana su ograničenja ulaganja imovine fonda, kao i dužnosti fonda u slučajevima odstupanja od propisanih ograničenja.
Članom 33. Predloga zakona predviđeno je ograničenje raspolaganja imovinom investicionog fonda u smislu da imovina fonda ne može biti predmet zaloge, niti deo likvidacione ili stečajne mase društva za upravljanje ili kastodi banke, niti može biti predmet prinudne naplate u cilju namirenja potraživanja prema društvu za upravljanje, investicionom fondu i kastodi banci, kao i obaveza da se imovina investicionog fonda mora držati odvojeno od imovine društva za upravljanje i imovine kastodi banke. Ovim članom takođe se predviđa da društvo za upravljanje i sa njim povezana lica ne mogu zaključivati ugovore sa investicionim fondom kojim upravlja to društvo, osim ugovora o upravljanju.
Članom 34. Predloga zakona regulisana je neto vrednost imovine investicionog fonda, koja predstavlja vrednost imovine fonda umanjenu za iznos obaveza, kao i njeno obračunavanje koje vrši društvo za upravljanje i kontrola i potvrda od strane kastodi banke.
Članom 35. Predloga zakona definisan je prinos investicionog fonda, kao i obaveza Komisije da utvrdi pravila koja se odnose na izračunavanje prinosa investicionog fonda, uključujući načela zaokruživanja tih vrednosti.
Čl. 36, 37, 38. i 39. Predloga zakona reguliše se oglašavanje investicionog fonda putem prospekta i skraćenog prospekta.
Prospekt i skraćeni prospekt se koriste radi oglašavanja investicionog fonda. Prospekt mora imati zakonom utvrđenu sadržinu (podaci o investicionom fondu, društvu za upravljanje i kastodi banci) i formu, koje bliže propisuje Komisija. S tim u vezi, predviđena je zabrana objavljivanja netačnih podataka u prospektu i skraćenom prospektu u pogledu vrednosti imovine investicionog fonda, vrednosti investicionih jedinica i drugih činjenica vezanih za poslovanje fonda, a takođe je predviđeno da u takvim slučajevima odgovornost za štetu snosi društvo koje upravlja fondom.
Ovim odredbama se utvrđuje obaveza prethodnog davanja saglasnosti Komisije na sadržaj prospekta i skraćenog prospekta, kao i odobrenje Komisije na izmenjeni prospekt ukoliko nastupe značajne okolnosti koje zahtevaju promenu podataka navedenih u prospektu.
Članom 40. Predloga zakona regulisani su drugi načini oglašavanja investicionog fonda i javnog pozivanja na pristupanje fondu i to objavljivanjem oglasa, javnog poziva i reklamnog materijala ili na drugi način, pri čemu Komisija bliže uređuje oglašavanje investicionih fondova i standardizovan tekst prilikom oglašavanja. Takođe, utvrđena je zabrana objavljivanja netačnih informacija, odnosno informacija koje mogu stvoriti pogrešnu predstavu kod članova investicionog fonda u pogledu neto vrednosti imovine investicionog fonda i vrednosti investicionih jedinica i utvrđeno je pod kojim uslovima je dozvoljeno oglašavanje fonda upoređivanjem sa drugim fondovima.
Članom 41. Predloga zakona se predviđa da društvo za upravljanje može neposredno ili preko posrednika obavljati prodajne usluge, definiše se pojam prodajnih usluga u smislu ovog zakona, kao i to da posrednici mogu biti banke i brokersko-dilerska društva.
Članom 42. Predloga zakona predviđa se da otvoreni investicioni fond nema svojstvo pravnog lica, da je imovina otvorenog investicionog fonda u svojini članova fonda, da investicioni fond prikuplja novčana sredstava putem izdavanja investicionih jedinica i otkupljuje ih na zahtev člana fonda. Ovim članom je, takođe, predviđeno da se za otpočinjanje poslovanja otvorenog fonda moraju u roku od tri meseca od dana upućivanja javnog poziva prikupiti novčana sredstva u iznosu ne manjem od 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Ukoliko se ovaj iznos sredstava ne prikupi, kastodi banka je dužna da u roku od osam dana izvrši povraćaj sredstava. Iznos za otpočinjanje poslovanja otvorenog fonda je određen sa namerom podsticanja njihovog razvoja, a uzimajući u obzir ekonomske prilike naših građana i privrede u celini. Istovremeno, ovaj iznos je dovoljan za efikasno i rentabilno poslovanje.
Članom 43. Predloga zakona predviđaju se ograničenja ulaganja imovine otvorenih investicionih fondova.
Članom 44. Predloga zakona regulišu se naplaćivanje naknada od strane društva za upravljanje u skladu sa pravilnikom o tarifi za svaki fond zasebno, vrsta naknada koje naplaćuje društvo za upravljanje, naknade koje se naplaćuju iz sredstava otvorenog investicionog fonda, kao i učestalost njihovog obračuna i naplate. Takođe se Komisiji dozvoljava mogućnost da preciznije reguliše pitanje naknada.
Čl. 45, 46, 47. i 48. Predloga zakona regulisan je pojam investicione jedinice i prava koja iz nje proističu, cena investicione jedinice, njihovo sticanje, otkup i privremeno obustavljanje otkupa. Sticanje investicionih jedinica može se vršiti kupovinom u novcu, svakog radnog dana i to u iznosu do 10% neto vrednosti imovine fonda. Otvoreni investicioni fond je dužan da otkupi investicione jedinice, na zahtev člana fonda, po neto vrednosti jedinice umanjenoj za naknadu za otkup, u kom slučaju fond odmah isplaćuje navedeni iznos na način predviđen prospektom fonda. Društvo za upravljanje može privremeno obustaviti otkup investicionih jedinica otvorenog fonda radi zaštite interesa članova fonda i u drugim slučajevima previđenim ovim zakonom, a Komisija ima pravo da donese odluku kojom nalaže prestanak obustave kupovine i otkupa i obavezu da bliže uredi uslove i postupak za obustavu kupovine i otkupa investicionih jedinica.
Članom 49. Predloga zakona predviđa se mogućnost privremenog uzimanja kredita od strane društva za upravljanje, a u ime i za račun otvorenog fonda, čiji je iznos do 10% vrednosti imovine fonda sa rokom otplate do devedeset dana, isključivo radi održavanja potrebnog nivoa likvidnosti fonda.
Članom 50. Predloga zakona reguliše se mogućnost prenosa prava upravljanja otvorenim investicionim fondom na drugo društvo za upravljanje, ali uz prethodnu saglasnost Komisije. O navedenom prenosu društvo za upravljanje mora obavestiti članove fonda dva meseca pre prenosa prava.
Članom 51. Predloga zakona reguliše se spajanje otvorenih fondova i to spajanjem uz pripajanje i spajanjem uz organizovanje, pri čemu Komisija izdaje dozvolu za spajanje otvorenih fondova i svojim aktom bliže uređuje sam postupak spajanja.
Članom 52. Predloga zakona predviđa se obaveza društva za upravljanje da vodi evidenciju i obaveštava svakog člana otvorenog investicionog fonda o broju investicionih jedinica u njegovom vlasništvu.
Članom 53. Predloga zakona se utvrđuje način ostvarenja prihoda otvorenog fonda, propisuje obaveza raspodele prihoda isključivo u gotovom novcu i definiše obaveza društva za upravljanje da mora naznačiti u prospektu otvorenog fonda način raspodele prihoda fonda.
Čl. 54, 55, 56. i 57. Predloga zakona regulišu se uslovi za raspuštanje otvornih fondova i to u slučaju oduzimanja dozvole za rad društvu za upravljanje ukoliko se u roku od tri meseca ne izabere novo društvo za upravljanje ili protekom roka kada je fond organizovan na određeno vreme. U slučaju kada društvo za upravljanje prestaje da upravlja otvorenim investicionim fondom, ako mu Komisija svojim rešenjem oduzme dozvolu za rad, kastodi banka sa kojom društvo za upravljanje ima zaključen ugovor, najduže tri meseca, a do izbora novog društva za upravljanje, obavlja neodložne poslove u vezi sa upravljanjem otvorenim fondom. Komisija odmah raspisuje javni poziv za prikupljanje ponuda društava za upravljanje radi upravljanja otvorenim fondom i donosi odluku o izboru u roku od dva meseca. U slučaju raspuštanja fonda, kada je osnovan na određeno vreme, društvo za upravljanje sprovodi raspuštanje u skladu sa prospektom fonda. Prilikom raspuštanja fonda kastodi banka unovčava imovinu fonda u najboljem interesu članova fonda. Komisija bliže uređuje postupak raspuštanja otvorenog fonda.
Članom 58. Predloga zakona regulisan je pravni status, obavljanje delatnosti i upravljanje zatvorenim investicionim fondovima, kao i utvrđivanje neto vrednosti imovine zatvorenog fonda po akciji. Naime, zatvoreni investicioni fond je pravno lice, organizovano kao otvoreno akcionarsko društvo koje obavlja delatnost investiranja novčanih sredstava prikupljenih putem javne ponude svojih akcija, a koje osniva i istim upravlja društvo za upravljanje.
Članom 59. Predloga zakona utvrđena su ograničenja ulaganja imovine zatvorenog fonda.
Članom 60. Predloga zakona uređuje se način i ograničenja ulaganja zatvorenih fondova u nepokretnosti. Takođe se utvrđuje da nepokretnosti u koje se ulaže imovina zatvorenog fonda obavezno procenjuje ovlašćeni procenjivač i da iste moraju biti osigurane od svih rizika. Ovim članom je predviđena neograničena mogućnost zaduživanja zatvorenog fonda.
Članom 61. Predloga zakona utvrđuje se visina osnovnog kapitala zatvorenog investiconog fonda, koja ne može biti manja od 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate. Takođe se utvrđuje da se osnovni kapital uplaćuje isključivo u novcu, u celosti, na račun kod kastodi banke, pre upisa tog fonda u Registar investicionih fondova. Visina osnovnog kapitala zatvorenog fonda je određena sa namerom podsticanja njihovog razvoja, a uzimajući u obzir ekonomske prilike naših građana i privrede u celini. Istovremeno, ovaj iznos je dovoljan za efikasno i rentabilno poslovanje.
Članom 62. Predloga zakona definišu se organi zatvorenog investicionog fonda i to skupština i nadzorni odbor.
Članom 63. Predloga zakona definiše se uloga skupštine zatvorenog investicionog fonda.
Članom 64. Predloga zakona utvrđuju se funkcije i ovlašćenja nadzornog odbora zatvorenog investicionog fonda. Takođe predviđeno je ko ne može biti član nadzornog odbora, te da se način rada i druga pitanja od značaja za rad nadzornog odbora mogu urediti poslovnikom o radu.
Članom 65. Predloga zakona regulišu se akcije zatvorenog investicionog fonda, obaveza zatvorenog investicionog fonda da svaku narednu emisiju akcija javno nudi, kao i obaveza društva za upravljanje da uvrsti akcije zatvorenog fonda na organizovano tržište. Ovim članom se takođe propisuje da je za sticanje sopstvenih akcija zatvorenog investicionog fonda neophodna prethodna saglasnost Komisije, kao i obaveštavanje javnosti o tome.
Članom 66. Predloga zakona utvrđen je način upisa akcija zatvorenog investicionog fonda koji se vrši javnim pozivom u skladu sa odredbama zakona kojim se reguliše tržište hartija od vrednosti.
Čl. 67, 68, 69. i 70. Predloga zakona reguliše se ugovor o upravljanju na osnovu koga društvo za upravljanje upravlja zatvorenim investicionim fondom, obavezna sadržina samog ugovora, odobrenje ugovora o upravljanju, kao i njegovih izmena. Takođe, ovim odredbama predviđena je mogućnost sporazumnog raskida ugovora, posebni slučajevi raskida ugovora o upravljanju, kao i raskid ugovora o upravljanju po sili zakona, u kom slučaju je nadzorni odbor dužan da odmah raspiše javni poziv za prikupljanje ponuda drugih društava za upravljanje radi upravljanja zatvorenim investicionim fondom. Društvo za upravljanje kome je oduzeta dozvola za rad prenosi sve aktivnosti u vezi sa upravljanjem imovinom zatvorenog fonda na kastodi banku koja privremeno, a najduže tri meseca, obavlja neodložne poslove u vezi sa upravljanjem zatvorenim fondom prethodno konsultujući nadzorni odbor zatvorenog fonda. Skupština zatvorenog fonda, na predlog nadzornog odbora, donosi odluku o zaključenju ugovora o upravljanju sa novim društvom za upravljanje.
Članom 71. Predloga zakona precizira se da se na prestanak zatvorenih fondova primenjuju odredbe o prestanku akcionarskih društava zakona kojim se uređuju privredna društva.
Članom 72. Predloga zakona predviđena je obaveza društva za upravljanje da najmanje jedanput mesečno podnosi izveštaje nadzornom odboru o trgovini hartijama od vrednosti i imovini, kao i o rezultatima poslovanja fonda, dok je akcionarima fonda dužno da dostavlja polugodišnje i godišnje izveštaje, sa izveštajem eksterne revizije.
Član 73. Predloga zakona reguliše način raspodele dobiti zatvorenog investicionog fonda.
Članom 74. Predloga zakona regulišu se pravni status i osnivanje privatnog investicionog fonda, visina minimalnog uloga po članu fonda od 50.000 evra, odstupanje od opštih odredbi o investicionim fondovima, zaduživanje privatnog fonda. Takođe, ovim članom se precizira da delatnost upravljanja privatim fondom isključivo obavlja društvo za upravljanje u skladu sa ugovorom o upravljanju zaključenim sa privatnim fondom, kao i da Komisija vrši upis privatnih fondova u Registar investicionih fondova. Iznos minimalnog uloga po investitoru je određen sa namerom da u njih, zbog liberalnijih pravila ulaganja, ulažu samo profesionalni i bogatiji investitori.
Članom 75. Predloga zakona predviđa se predmet uređenja pravila poslovanja privatnog investicionog fonda, kao jedinog po zakonu obaveznog opšteg akta za privatni fond.
Čl. 76, 77, 78. i 79. Predloga zakona utvrđena je obaveza društva za upravljanje da zaključi ugovor sa kastodi bankom o obavljanju kastodi usluga za svaki fond posebno. Takođe, regulisane su obaveze koje nastaju za ugovorne strane u slučaju raskida ugovora, dok u slučaju pokretanja stečajnog postupka nad kastodi bankom društvo za upravljanje je dužno da odmah raskine ugovor. Ovim odrebama predviđeni su poslovi koje može obavljati kastodi banka, i to za više investicionih fondova istovremeno. Pri tome kastodi banka ima obavezu da obaveštava društvo za upravljanje o izvršenim nalozima i drugim preduzetim aktivnostima u vezi sa imovinom fonda i kontroliše i potvrđuje obračunatu neto vrednost imovine otvorenog i zatvorenog fonda i kontroliše obračun prinosa otvorenog fonda.
Članom 80. Predloga zakona utvrđena je nadležnost Komisije.
Čl. 81, 82. i 83. Predloga zakona regulisan je nadzor nad zakonitošću poslovanja društava za upravljanje, investicionih fondova i kastodi banke, u čijem vršenju, koje spada u nadležnost Komisije, mogu biti preduzete mere nadzora i to: izricanje javne opomene, pokretanje postupka pred nadležnim organom, povlačenje saglasnosti na izbor direktora i članova uprave, davanje naloga za zabranu izdavanja investicionih jedinica. Ovim odredbama se predviđa i ovlašćenje Komisije da oduzima dozvolu za rad društvu za upravljanje ukoliko su ispunjeni zakonom predviđeni uslovi.
Članom 84. Predloga zakona predviđeno je da su strana društva za upravljanje i investicioni fondovi koji nameravaju da u Republici Srbiji prikupljaju sredstva, dužna da se registruju i posluju u skladu sa ovim zakonom.
Čl. 85, 86, 87, 88, 89. i 90. Predloga zakona predviđena su krivična dela, privredni prestupi i prekršaji koje učine određena fizička i pravna lica koja obavljaju delatnost društva za upravljanje i kastodi banke, kao i odgovorna lica u pravnom licu.
Čl. 91, 92. i 93. Predloga zakona predviđene su prelazne i završne odredbe koje se odnose na usklađivanje poslovanja drugih pravnih lica sa odredbama ovog zakona ukoliko obavljaju delatnosti društava za upravljanje ili delatnost investicionog fonda u smislu ovog zakona, ili istupaju u pravnom prometu koristeći naziv „investicioni fond“. Ovim odredbama se takođe utvrđuje obaveza Komisije da donese propise koji se tiču sprovođenja ovog zakona, kao i dan stupanja na snagu i početak primene ovog zakona.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno izdvojiti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
V. ANALIZA EFEKTA ZAKONA
Donošenjem ovog zakona građanima će biti omogućeno ostvarenje dodatnih prihoda. Građani i privreda neće snositi nikakve dodatne troškove za sprovođenje ovog zakona, jer će osnivači društava za upravljanje i članovi fondova biti upravo subjekti koji poseduju višak slobodnih sredstava.
Pri izradi Predloga zakona traženi su i uzeti u obzir saveti svih relevantnih subjekata.
Sa ciljem efikasnog sprovođenja zakona biće sprovedena javna kampanja edukacije i popularizacije investicionih fondova i razvoj kapaciteta Komisije za hartije od vrednosti u vršenju nadzorne funkcije.
Efekti uticaja ovog Zakona na privredu su izuzetno značajni. Kao najznačajnije efekte ističemo sledeće:
1. Razvoj tržišta kapitala – razvoj institucionalnih investitora, u koje ubrajamo i investicione fondove, doprineće razvoju finansijskog tržišta kroz njegovo produbljivanje i dinamiziranje, zato što će povećati tražnju za kvalitetnim instrumentima u koje će se investirati prikupljena sredstva.
2. Mobilizacija štednje građana – formiranje investicionih fondova će podstaći “prelazak” slobodnih sredstava građana, kao i štednje, iz klasičnog bankarstva u investicione fondove, pre svega zbog sledećih prednosti:
– obezbeđenje viših prinosa na uložena sredstva;
– obezbeđenje diversifikacije rizika kroz kreiranje portfolija različitih hartija od vrednosti;
– profesionalno upravljanje sredstvima.
3. Povećanje izvora finansiranja privrede – povećanje tražnje za hartijama od vrednosti omogućiće privrednim subjektima da sve više koriste emisije akcija i dužničkih hartija od vrednosti kao izvore finansiranja svojih poslovnih aktivnosti. Razvoj privatnih fondova omogućiće malim i srednjim preduzećima da lakše dolaze do kapitala koji im je neophodan, pod povoljnijim uslovima.
4. Razvoj malih i srednjih preduzeća – inostrano iskustvo pokazuje da razvoj privatnih fondova pozitivno utiče na razvoj ekonomije. Preduzeća u koja ulažu ovakvi fondovi postižu izuzetne stope rasta prouzrokovane rastom prodaje, zapošljavanja i izvoza, čime doprinose konkurentnosti nacionalne ekonomije.
Prema tome, država treba da u cilju promocije ekonomskog rasta i povećanja zaposlenosti pruži zakonsku osnovu za privatne investicione fondove koji će prevashodno investirati u preduzeća sa potencijalom za visoki i brz rast.
5. Unapređenje dobrih poslovnih praksi – sticanjem udela u privrednim subjektima investicioni fondovi će biti direktno zainteresovani za poboljšanje prakse dobrog upravljanja i unapređenje poslovanja, što će rezultirati dugoročnim finansijskim uštedama koje će podstaći i ekonomski rast.
6. Razvoj finansijske infrastrukture – veliki doprinos koji će investicioni fondovi imati na dalji razvoj finansijske infrastrukture i liberalizaciju finansijskog tržišta u Republici Srbiji uticaće na stvaranje povoljnije klime za ulaganje stranih investitora i imaće direktne implikacije na privlačenje stranog kapitala i investicija, što predstavlja jedan od glavnih prioriteta naše zemlje.