PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O INVESTICIONIM FONDOVIMA
Član 1.
U Zakonu o investicionim fondovima („Službeni glasnik RS”, broj 46/06), član 6. menja se i glasi:
„Društvo za upravljanje ne može neposredno ili preko povezanih lica imati učešće u kapitalu i upravljanju drugim pravnim licima, osim ukoliko je to propisano ovim zakonom.
Društvo za upravljanje može neposredno ili preko povezanih lica da stiče investicione jedinice, odnosno akcije investicionog fonda kojim upravlja, i to najviše do 20% neto vrednosti imovine fonda.”
Član 2.
U članu 8. stav 1. menja se i glasi:
„Društvo za upravljanje je dužno da angažuje najmanje jednog portfolio menadžera zaposlenog na neodređeno vreme.”
Stav 2. menja se i glasi:
„Uprava društva za upravljanje donosi odluke kojima se definiše investiciona politika i investicioni cilj investicionog fonda, a portfolio menadžer sprovodi navedenu politiku, odnosno cilj, donosi odgovarajuće odluke o pojedinačnim ulaganjima i za svoj rad odgovara upravi društva.”
U stavu 3. posle reči: „organizacione” dodaju se zapeta i reč: „kadrovske”.
Član 3.
U članu 11. posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:
„Lice koje stekne kvalifikovano učešće suprotno odredbama ovog zakona, odnosno bez saglasnosti Komisije, gubi pravo glasa po osnovu tako stečenih akcija.”
Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.
Član 4.
U članu 18. stav 1. broj: „30” zamenjuje se rečju „osam”.
Stav 2. briše se.
Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.
Član 5.
U članu 25. stav 5. reči: „koji ne može biti duži od osam dana” brišu se.
Član 6.
U članu 27. stav 2. tačka 3) posle reči: „banke”, dodaju se zapeta i reči: „kao i dokaz o poštovanju ograničenja sticanja investicionih jedinica iz člana 46. stav 3. ovog zakona”.
Član 7.
U članu 29. stav 1. posle tačke 15) dodaje se tačka 15a), koja glasi:
„15a) investicione jedinice otvorenih investicionih fondova;”
U tački 17) reči: „ortačkih, komanditnih i” brišu se.
Član 8.
U članu 30. stav 1. posle tačke 2) dodaju se tač. 2a) i 2b), koje glase:
„2a) do 20% imovine investicionog fonda može se ulagati u udele jednog društva sa ograničenom odgovornošću, odnosno dva ili više društava sa ograničenom odgovornošću koja su povezana lica;
2b) do 20% imovine investicionog fonda može se ulagati u investicione jedinice otvorenih investicionih fondova kojima ne upravlja isto društvo za upravljanje;”.
Stav 3. menja se i glasi:
„Imovina investicionih fondova se može ulagati u inostranstvu u skladu sa propisima koji uređuju devizno poslovanje.”
Član 9.
Član 32. menja se i glasi:
„Ograničenja ulaganja mogu biti prekoračena u prvih šest meseci od osnivanja investicionog fonda.
Imovina investicionog fonda mora se ulagati u skladu sa ograničenjima ulaganja predviđenih ovim zakonom i prospektom investicionog fonda.
U slučaju odstupanja od ograničenja ulaganja iz ovog zakona i prospekta investicionog fonda, a usled nastupanja okolnosti koje društvo za upravljanje nije moglo predvideti, odnosno na koje nije moglo uticati, društvo za upravljanje je dužno da odmah obavesti Komisiju i da u roku od tri meseca od dana odstupanja, uskladi strukturu imovine investicionog fonda sa ograničenjima ulaganja.
Komisija može produžiti rok iz stava 3. ovog člana u slučajevima poremećaja na tržištu, odnosno u drugim okolnostima, a na osnovu kriterijuma propisanih aktom Komisije.
U slučajevima odstupanja od ograničenja ulaganja van slučaja predviđenog odredbama ovog člana, Komisija, po saznanju takvih činjenica, odmah preduzima mere nadzora u skladu sa ovim zakonom.”
Član 10.
U članu 33. stav 3. reči: „osim ugovora o upravljanju” zamenjuju se rečima: „osim ukoliko je to propisano odredbama ovog zakona ili akta Komisije”.
Član 11.
U članu 37. stav 2. tačka 8) podtačka (1) procenat: „1%” zamenjuje se procentom: „5%”.
U podtački (2) procenat: „1%” zamenjuje se procentom: „5%”.
Član 12.
U članu 41. stav 3. posle reči: „društva” dodaje se zapeta i reči: „kao i ostala lica u skladu sa aktom Komisije”.
Član 13.
U članu 43. stav 1. reči: „tač. 1) do 15)”. zamenjuju se rečima: „tač. 1) do 15a)”.
Član 14.
U članu 46. stav 3. procenat: „10%” zamenjuje se procentom: „20%”.
U stavu 4. zapeta posle reči „upravljanje” briše se, a reči: „odnosno posrednici izdaju” zamenjuju se rečju: „izdaje”.
Član 15.
U članu 47. stav 1. posle reči: „pet” dodaje se reč: „radnih”.
Član 16.
U članu 49. stav 1. menja se i glasi:
„Društvo za upravljanje može, isključivo radi održavanja potrebnog nivoa likvidnosti otvorenog fonda, u svoje ime a za račun otvorenog fonda, vršiti zaduživanje sa rokom otplate do 360 dana, i to zaključivanjem:
1) ugovora o kreditu;
2) repo ugovora sa drugim investicionim fondovima i bankama, čiji predmet mogu biti i akcije.”
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
„Ukupno zaduživanje iz stava 1. ovog člana može iznositi najviše do 20% vrednosti imovine fonda.”
Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.
Član 17.
U članu 58. dodaje se stav 7, koji glasi:
„Zatvoreni fond ne može biti ciljno društvo u smislu zakona kojim se uređuje preuzimanje akcionarskih društava.”
Član 18.
U članu 70. stav 2. reči: „u roku od osam dana” zamenjuju se rečima: „narednog dana”.
Član 19.
U članu 74. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:
„Društvo za upravljanje može neposredno ili preko povezanih lica imati učešće u kapitalu privatnog fonda kojim upravlja.”
Dosadašnji st. 3-8. postaju st. 4-9.
Član 20.
U članu 78. stav 4. reči: „u roku od osam dana” zamenjuju se rečima: „narednog dana”.
Član 21.
Komisija za hartije od vrednosti izvršiće usklađivanje svojih akata sa ovim zakonom u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 22.
Komisija za hartije od vrednosti doneće propise za čije je donošenje ovlašćena ovim zakonom, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 23.
Odredbe člana 1, člana 2. stav 1, člana 7. stav 1, člana 8. stav 1, člana 9, u delu koji se odnosi na ovlašćenje Komisije za hartije od vrednosti da propiše rok za usklađivanje strukture imovine investicionog fonda sa ograničenjima ulaganja, člana 13, člana 14. stav 1. i čl. 15. i 16. ovog zakona, primenjuju se od 28. marta 2009. godine.
Član 24.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E Nj E
USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je sadržan u odredbama člana 97. tač. 6) i 7) Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, pored ostalog, jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata, sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti, bankarski i devizni sistem, svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Zakon o investicionim fondovima („Službeni glasnik RS”, broj 46/06) stupio je na snagu 02. juna 2006. godine, a počeo je sa primenom 10. juna 2006. godine – (u daljem tekstu: Zakon).
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima – (u daljem tekstu: Predlog zakona), nastao je kao rezultat višemesečnih analiza realnog stanja na finansijskom tržištu, sagledavanja problema sa kojima se suočavaju investicioni fondovi u svom poslovanju, kao i iskazanih potreba industrije fondova i njihovih postojećih i potencijalnih članova za određenim izmenama, koje treba da obezbede da se ova oblast uredi na adekvatniji način.
Cilj donošenja ovog Predloga zakona je da se u uslovima globalne finansijske krize koja je zahvatila i naše finansijsko tržište, usled čega je značajno pogoršan finansijski položaj i poslovanje društava za upravljanje investicionim fondovima, kao i imovina samih fondova, izvrše neophodne izmene u Zakonu, kako bi se u pomenutim uslovima obezbedilo stabilnije i sigurnije poslovanje investicionih fondova.
Uzimajući u obzir drastičan pad obima trgovanja na berzi, pad vrednosti imovine industrije fondova, nedostatak finansijskih instrumenata, kao i povećani rizik ulaganja u druge oblike imovine, ukazuje se potreba da se izmene uslovi poslovanja ovih institucija, kako bi se olakšalo njihovo poslovanje i usporio dalji pad vrednosti imovine fonda.
SADRŽINA ZAKONA – OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENjA
Pored sagledavanja postojećih problema i iznalaženja mogućnosti za njihovo otklanjanje, Predlog zakona sledi i osnovne principe i rešenja iz UCITS direktiva, koje regulišu ovu oblast, a koje su donete u periodu od 1985-2005. godine, sa nastojanjem da izvrši potrebna dalja usaglašavanja u meri u kojoj je to moguće u postojećim okolnostima.
Predlog zakona treba da omogući da društvo za upravljanje i sa njim povezana lica mogu investirati svoja sredstva u investicione jedinice i akcije fonda kojim upravlja najviše do 20% neto vrednosti imovine fonda. Naime, ovakva mogućnost daje dodatni podsticaj osnivačima investicionih fondova da sopstveni kapital plasiraju na način koji pospešuje poslovanje fonda. Osim toga, na taj način se daje jasan signal kako postojećim, tako i budućim članovima fonda, da su osnivači društva za upravljanje spremni da svojim kapitalom snose rizik poslovanja fonda i na taj način povećaju kredibilitet ove finansijske institucije.
Napominjemo da zakonska rešenja u većem broju zemalja propisuju obavezu društava za upravljanje da ulažu svoja sredstva u fondove kojim upravljaju.
Pored toga, odredbama Predloga zakona izmenjene su odredbe koje se odnose na organizacionu i tehničku sposobnost, tako što se propisuje da je društvo za upravljanje dužno da angažuje najmanje jednog portfolio menadžera zaposlenog na neodređeno vreme za upravljanje investicionim fondovima. Na taj način je društvima za upravljanje ostavljena mogućnost da u skladu sa postojećim uslovima poslovanja i svojim potrebama angažuje odgovarajući broj portfolio menadžera. Takođe je u okviru ovih odredbi adekvatnije uređena podela poslova i nadležnosti između uprave društva za upravljanje i portfolio menadžera. Na ovaj način se vrši usaglašavanje sa regulativom u zemljama gde je industrija fondova vrlo razvijena i gde je propisano da uprava društva za upravljanje ima potpuna ovlašćenja i potpunu odgovornost za celokupno finansijsko poslovanje društva za upravljanje i investicionih fondova, dok su portfolio menadžeri izvršioci utvrđene investicione politike u granicama ovlašćenja prenetih od strane uprave društva.
Predlogom zakona je takođe bilo potrebno propisati odredbu kojom će se radi zaštite postojećih akcionara podrobnije regulisati sticanje kvalifikovanog učešća u društvu za upravljanje, tako da lice koje stekne kvalifikovano učešće suprotno odredbama ovog zakona, odnosno bez saglasnosti Komisije, gubi pravo glasa po osnovu tako stečenih akcija.
Uzimajući u obzir otežane uslove poslovanja fondova, kao i uporednu regulativu, zakonodavac je ovim Predlogom zakona proširio mogućnosti ulaganja imovine fonda tako da se, pored već propisanih mogućnosti, propisuje da se imovina fonda može ulagati i u investicione jedinice otvorenih investicionih fondova, i to do 20% vrednosti imovine fonda.
Takođe, odredbama Predloga zakona propisana je mogućnost da ograničenja ulaganja mogu biti prekoračena u prvih šest meseci od osnivanja fonda kako bi se fondu omogućio adekvatan početni period poslovanja. Pored toga, a u slučajevima poremećaja na tržištu, odnosno drugim nepredviđenim okolnostima koje otežavaju rad investicionih fondova u daljem toku poslovanja, Komisija za hartije od vrednosti svojim aktom može produžiti propisani rok od tri meseca za usklađivanje strukture imovine fonda sa ograničenjima ulaganja.
Osim toga, u odredbama Zakona koje propisuju obaveznu sadržinu prospekta, pored ostalog Predlogom zakona je predviđeno da se u okviru trenutne strukture imovine fonda prikažu i podaci koji se odnose na hartije od vrednosti, odnosno depozite u banci, kada oni čine više od 5% ukupne vrednosti imovine fonda. Ova izmena predstavlja relaksaciju u odnosu na postojeće odredbe Zakona, a u toku njene izrade zakonodavac je uzeo u obzir i činjenicu da postojeća Evropska regulativa iz ove oblasti ne zahteva tako detaljno prikazivanje strukture imovine fonda.
Odredbama Predloga zakona je radi povećanja konkurentnosti i efikasnosti poslovanja investicionih fondova proširena lista lica koja mogu biti posrednici, tako da je predviđeno da, pored zakonom navedenih banaka i brokersko-dilerskih društava, posrednici mogu biti i ostala lica u skladu sa aktom Komisije. Ovim aktom će se, između ostalog, propisati kriterijumi i procedure za izbor i rad posrednika.
Uzimajući u obzir činjenicu da u uslovima finansijske krize i pada poverenja investitora u tržište kapitala dolazi i do velikog odliva članova u smislu njihovog izlaska iz fonda, ukazuje se potreba da se omogući članu otvorenog fonda da kupovinom investicionih jedinica može steći i do 20% neto vrednosti imovine otvorenog fonda.
U cilju povećanja sigurnosti i stabilnosti poslovanja fonda, odredbama Predloga zakona je propisano da društvo za upravljanje može, isključivo radi održavanja potrebnog nivoa likvidnosti fonda, u svoje ime a za račun otvorenog fonda uzeti kredit sa rokom otplate do 360 dana, kao i sklapati repo ugovore sa drugim investicionim fondovima i bankama, čija podloga mogu biti i akcije, s tim što ukupno zaduživanje po navedenim osnovama može iznositi najviše do 20% vrednosti imovine fonda.
Odredbama Predloga zakona takođe je propisano da zatvoreni fond ne može biti ciljno društvo u smislu zakona kojim se reguliše preuzimanje akcionarskih društva, a u cilju zaštite društva za upravljanje i imovine članova fonda.
Izvršene su i tehničke i terminološke, odnosno druge izmene u cilju bržeg i efikasnijeg poslovanja društava za upravljanje, kao i rada Komisije za hartije od vrednosti.
Članom 1. Predloga zakona menjaju se odredbe člana 6. Zakona tako što se propisuje da, društvo za upravljanje može neposredno ili preko povezanih lica da stiče investicione jedinice, odnosno akcije investicionog fonda kojim upravlja najviše do 20% neto vrednosti imovine fonda.
Članom 2. Predloga zakona menjaju se odredbe člana 8. st. 1. i 2. Zakona koje se odnose na organizacionu i tehničku osposobljenost na način da je društvo za upravljanje dužno da angažuje najmanje jednog portfolio menadžera zaposlenog na neodređeno vreme za upravljanje investicionim fondovima. Takođe je u okviru ovih odredbi adekvatnije uređena podela poslova i nadležnosti između uprave društva za upravljanje i portfolio menadžera. To podrazumeva da uprava društva donosi odluke kojima se definiše investiciona politika i investicioni cilj fonda, a portfolio menadžer sprovodi navedenu politiku, odnosno cilj, donosi odgovarajuće odluke o pojedinačnim ulaganjima i za svoj rad odgovara upravi društva.
U članu 3. Predloga zakona vrši se dopuna odredbi člana 11. Zakona koje se odnose na izdavanje dozvole za rad, na način koji propisuje da lice koje stekne kvalifikovano učešće suprotno odredbama ovog zakona, odnosno bez saglasnosti Komisije, gubi pravo glasa po osnovu tako stečenih akcija.
Članom 4. Predloga zakona vrši se izmena člana 18. Zakona, tako što se skraćuje rok u kome je društvo za upravljanje dužno da obaveštava sve članove, odnosno akcionare investicionog fonda o izmenama pravila poslovanja i drugih opštih akata, i to sa 30 dana na osam dana pre početka njihove primene.
U članu 5. Predloga zakona vrši se izmena odredbi člana 25. stav 5. Zakona, tako što se briše propisani rok od osam dana koji je do sada Komisija ostavljala za dopunu ili otklanjanje nepravilnosti, kada utvrdi da je zahtev nepotpun ili nepravilan. Time se ostavlja mogućnost da u određenim okolnostima kada je to neophodno i svrsishodno Komisija može da odredi i duži rok.
U članu 6. Predloga zakona vrši se dopuna člana 27. stav 2. Zakona, tako da u okviru uslova propisanih za organizovanje, odnosno osnivanje fonda, društvo za upravljanje mora priložiti Komisiji i dokaz o poštovanju ograničenja sticanja investicionih jedinica koje propisuje odredba člana 46. stav 3. ovog zakona.
U članu 7. Predloga zakona vrši se dopuna člana 29. stav 1. Zakona, koji se odnosi na ulaganje imovine investicionog fonda na način da se proširuju mogućnosti ulaganja imovine fonda i u investicione jedinice otvorenih investicionih fondova.
U članu 8. Predloga zakona menjaju se odredbe člana 30. Zakona, u delu koji se odnosi na ograničenja ulaganja imovine fonda, tako što se omogućava da se imovina fonda može uložiti u visini do 20% u udele društava sa ograničenom odgovornošću, kao i do 20% u investicione jedinice otvorenih fondova.
Članom 9. Predloga zakona menjaju se odredbe člana 32. Zakona, tako što se daje mogućnost investicionim fondovima da ograničenja ulaganja mogu biti prekoračena u prvih šest meseci od osnivanja fonda. Takođe, Komisija za hartije od vrednosti svojim aktom može produžiti propisani rok od tri meseca za usklađivanje strukture imovine fonda sa ograničenjima ulaganja.
U članu 10. Predloga zakona menjaju se odredbe člana 33. Zakona, tako što se precizira da društvo za upravljanje i sa njim povezana lica ne mogu zaključivati ugovore sa investicionim fondom kojim upravlja to društvo, osim ukoliko je to propisano odredbama ovog zakona ili podzakonskog akta Komisije.
U članu 11. Predloga zakona, menjaju se odredbe u članu 37. stav 2. tačka 8) podtač. (1) i (2) Zakona, koje se odnose na sadržinu prospekta, tako što je predviđeno da se u okviru trenutne strukture imovine fonda prikažu i podaci koji se odnose na hartije od vrednosti, odnosno depozite u banci, kada oni čine više od 5% ukupne vrednosti imovine fonda.
U članu 12. Predloga zakona vrši se dopuna člana 41. stav 3. koji se odnosi na posrednike koji pružaju prodajne usluge, u smislu da se proširuje lista lica koja mogu biti posrednici, tako da je predviđeno da se pored zakonom navedenih banaka i brokersko-dilerskih društava, daje mogućnost da posrednici mogu biti i ostala lica u skladu sa aktom Komisije.
U članu 13. Predloga zakona vrši se izmena u članu 43. stav 1. Zakona, u cilju pravno-tehničkog usaglašavanja sa članom 6. Predloga zakona.
U članu 14. Predloga zakona vrši se izmena u članu 46. stav 3. Zakona, koji se odnosi na sticanje investicionih jedinica, tako što se propisuje da prilikom sticanja investicionih jedinica član otvorenog fonda ne može steći više od 20% neto vrednosti imovine otvorenog fonda, umesto dosadašnjih 10%.
Članom 15. Predloga zakona vrši se preciziranje odredbi člana 47. stav 1. Zakona koje se odnose na rok u kome je otvoreni fond dužan da otkupi investicione jedinice, a na osnovu zahteva člana fonda.
Članom 16. Predloga zakona menjaju se odredbe člana 49. tako da se propisuje da društvo za upravljanje može, isključivo radi održavanja potrebnog nivoa likvidnosti fonda, u svoje ime a za račun otvorenog fonda, uzeti kredit sa rokom otplate do 360 dana, kao i sklapati repo ugovore sa drugim investicionim fondovima i bankama, ukupno do 20% vrednosti imovine fonda.
Članom 17. Predloga zakona vrši se dopuna u članu 58. Zakona, kojim se propisuje da zatvoreni fond ne može biti ciljno društvo u smislu zakona kojim se reguliše preuzimanje akcionarskih društva, a u cilju zaštite društva za upravljanje i imovine članova fonda.
U članu 18. Predloga zakona vrši se izmena u članu 70. stav 2. Zakona, na način da se skraćuje rok od osam dana u kome je društvo za upravljanje dužno da prenese sve aktivnosti u vezi sa upravljanjem imovinom zatvorenog fonda na kastodi banku. Time se obezbeđuje efikasnije i brži nastavak rada fonda.
Članom 19. Predloga zakona vrši se dopuna u članu 74. Zakona, tako što se propisuje da društvo za upravljanje može neposredno ili preko povezanih lica imati učešće u kapitalu privatnog fonda kojim upravlja.
Članom 20. Predloga zakona vrši se izmena u članu 78. stav 4. Zakona, tako što se propisuje da je kastodi banka dužna da, posle raskida ugovora, umesto u roku od osam dana, narednog dana od dana raskida ugovora, svu dokumentaciju i arhivu preda novoj kastodi banci.
Članom 21. Predloga zakona predviđeno je da će Komisija izvršiti usklađivanje svojih podzakonskih akata sa ovim zakonom u roku od 30 dana od dana njegovog stupanja na snagu.
Članom 22. Predloga zakona predviđeno je da će Komisija doneti nove propise radi primene ovog zakona.
Članom 23. Predloga zakona navode se odredbe čija je primena određena pre stupanje na snagu ovog zakona.
Članom 24. Predloga zakona određeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.
RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE POVRATNO DEJSTVO ODREĐENIH ODREDBI ZAKONA
Odredbom člana 197. stav 2. Ustava Republike Srbije propisano je da samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaže opšti interes utvrđen pri donošenju zakona.
Odredbom člana 23. Predloga zakona predviđeno je da se pojedine odredbe ovog zakona primenjuju pre njegovog stupanja na snagu.
Opšti interes kojim se predlagač rukovodio prilikom predlaganja ovih odredaba ogleda se u tome što je poslovanje investicionih fondova, kao i njihov dalji opstanak na našem tržištu kapitala doveden u pitanje produbljivanjem postojećom finansijskom krizom.
Naime, kao što je poznato svetska finansijska kriza na tržištu kapitala se prenela i na domaće tržište. Njene karakteristike se ogledaju u najvećem do sada zabeleženom padu prometa trgovanja na berzi, značajnom urušavanju vrednosti akcija, padu vrednosti imovine fondova, narušavanju poverenja učesnika na tržištu i njihovom povlačenju sa njega, nedostatku finansijskih instrumenata i povećanom riziku ulaganja u sve oblike imovine.
Navedena kriza je naročito uticala na poslovanje investicionih fondova, kao oblika najvećih institucionalnih investitora na finansijskom tržištu. Vrednost imovine svih fondova je u konstantnom padu, vrednost investicione jedinice u posedu člana fonda je značajno smanjena, a došlo je i do gašenja pojedinih fondova, što je direktna posledica pomenutih okolnosti.
Iz tih razloga bilo je neophodno propisati hitne mere za dalje zaustavljanje negativnih efekata krize na poslovanje fondova, odnosno predložiti odredbe čijom se primenom omogućava njihovo konsolidovanje, prevazilaženje krize i stvaraju uslovi za stabilan budući razvoj.
Uzimajući u obzir činjenicu da efikasan i stabilan razvoj fondova značajno utiče i na funkcionalnost i održivost privrednog razvoja u celini, pomenuti opšti interes je od nespornog značaja.
VI. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razlozi za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima po hitnom postupku, saglasno članu 164. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, proizlaze iz sagledavanja aktuelnih problema na finansijskom tržištu i neophodnosti adekvatnijeg uređenja uslova i načina poslovanja investicionih fondova. Ovaj zakon će na indirektan način doprineti uspešnijoj realizaciji paketa mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize koje je sačinila Vlada Republike Srbije. Naime, u skladu sa problemima koji su sve prisutniji na domaćem finansijskom tržištu, a koji se reflektuju i na poslovanje investicionih fondova, bilo je neophodno predložiti hitne izmene kako bi se ova oblast postavila u stabilnije, preciznije i konzistentnije regulatorne okvire.
U prethodnom periodu posledice pomenute krize bile su sve izraženije u ovoj oblasti i ogledale su se, pre svega, u drastičnom padu obima trgovanja na berzi, padu vrednosti imovine fondova, nedostatku finansijskih instrumenata u koje fondovi mogu ulagati svoju imovinu, narušavanju poverenja u ove institucije, koje se ogledalo u sve učestalijem povlačenju sredstava članova fonda, kao i povećanom riziku ulaganja u druge oblike imovine.
Donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima po hitnom postupku, doprinosi zaustavljanju pomenutih negativnih efekata krize, kao i stvaranju uslova za sigurnije i stabilnije poslovanje investicionih fondova.
Nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku proizvelo bi značajne negativne efekte, koji bi se ogledali, pre svega, u daljem padu vrednosti imovine postojećih fondova, rastu nepoverenja u ove finansijske institucije, sve učestalijem gašenju ovih fondova, povlačenju stranih investitora iz industrije fondova, što bi se sve odrazilo i na produbljivanje krize na finansijskom tržištu, kao i privredu u celini.
PREGLED ODREDABA KOJE SE MENJAJU I DOPUNJUJU U
Z A K O N U
O INVESTICIONIM FONDOVIMA
Ograničenje poslovanja
Član 6.
Društvo za upravljanje ne može, neposredno ili preko povezanih lica, imati učešće u kapitalu i upravljanju drugim pravnim licima i ne može sticati investicione jedinice, odnosno akcije investicionog fonda kojim upravlja.
DRUŠTVO ZA UPRAVLjANjE NE MOŽE NEPOSREDNO ILI PREKO POVEZANIH LICA IMATI UČEŠĆE U KAPITALU I UPRAVLjANjU DRUGIM PRAVNIM LICIMA, OSIM UKOLIKO JE TO PROPISANO OVIM ZAKONOM.
DRUŠTVO ZA UPRAVLjANjE MOŽE NEPOSREDNO ILI PREKO POVEZANIH LICA DA STIČE INVESTICIONE JEDINICE, ODNOSNO AKCIJE INVESTICIONOG FONDA KOJIM UPRAVLjA, I TO NAJVIŠE DO 20% NETO VREDNOSTI IMOVINE FONDA.
Organizaciona i tehnička osposobljenost
Član 8.
Društvo za upravljanje je dužno da angažuje najmanje po jednog portfolio menadžera za svaki investicioni fond kojim upravlja i jednog ovlašćenog internog revizora zaposlene na neodređeno vreme.
DRUŠTVO ZA UPRAVLjANjE JE DUŽNO DA ANGAŽUJE NAJMANjE JEDNOG PORTFOLIO MENADžERA ZAPOSLENOG NA NEODREĐENO VREME.
Portfolio menadžer može upravljati samo jednim investicionim fondom.
UPRAVA DRUŠTVA ZA UPRAVLjANjE DONOSI ODLUKE KOJIMA SE DEFINIŠE INVESTICIONA POLITIKA I INVESTICIONI CILj INVESTICIONOG FONDA, A PORTFOLIO MENADžER SPROVODI NAVEDENU POLITIKU, ODNOSNO CILj, DONOSI ODGOVARAJUĆE ODLUKE O POJEDINAČNIM ULAGANjIMA I ZA SVOJ RAD ODGOVARA UPRAVI DRUŠTVA.
Društvo za upravljanje je dužno da ispuni minimalne uslove organizacione, KADROVSKE i tehničke osposobljenosti, koje propisuje Komisija.
Na izdavanje i oduzimanje dozvole za obavljanje poslova portfolio menadžera shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti.
Izdavanje dozvole za rad
Član 11.
Komisija izdaje dozvolu za rad kada utvrdi valjanost zahteva iz člana 10. ovog zakona i kada proceni da:
1) je poreklo osnovnog kapitala jasno i nesumnjivo na osnovu priloženih dokaza;
2) su dokazi iz člana 10. stav 7. ovog zakona uverljivi;
3) struktura povezanih lica nije takva da onemogućava efikasno vršenje nadzora nad poslovanjem;
4) se na osnovu dobijenih informacija može zaključiti da su lica koja poseduju kvalifikovano učešće podobna i pouzdana.
Komisija donosi rešenje o izdavanju dozvole za rad u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, pošto utvrdi da su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom i da će biti obezbeđena adekvatna zaštita interesa članova, odnosno akcionara investicionog fonda.
Kada u društvu za upravljanje novo lice namerava da stekne kvalifikovano učešće dužno je da prethodno obavesti Komisiju koja vrši procenu iz stava 1. ovog člana i daje saglasnost.
LICE KOJE STEKNE KVALIFIKOVANO UČEŠĆE SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA, ODNOSNO BEZ SAGLASNOSTI KOMISIJE, GUBI PRAVO GLASA PO OSNOVU TAKO STEČENIH AKCIJA.
Bliže uslove za određivanje kriterijuma podobnosti i pouzdanosti lica koja stiču kvalifikovano učešće, odnosno članova uprave i direktora društva za upravljanje, utvrđuje Komisija.
Izmena opštih akata
Član 18.
Društvo za upravljanje je dužno da obaveštava sve članove, odnosno akcionare investicionog fonda o izmenama pravila poslovanja i drugih opštih akata, najkasnije 30 OSAM dana pre početka njihove primene.
Društvo za upravljanje je dužno da, u roku od osam dana, Komisiji dostavi izmenjena pravila poslovanja i druge opšte akte.
Komisija donosi rešenje o davanju saglasnosti na izmene pravila poslovanja i drugih opštih akata kada utvrdi da nisu u suprotnosti sa zakonom ili interesima članova, odnosno akcionara investicionog fonda, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.
Dozvola za investicioni fond
Član 25.
Društvo za upravljanje koje namerava da organizuje otvoreni, odnosno osnuje zatvoreni fond, dužno je da podnese Komisiji zahtev za izdavanje dozvole za organizovanje otvorenog, odnosno osnivanje zatvorenog fonda.
Komisija donosi rešenje po zahtevu iz stava 1. ovog člana u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.
Uz zahtev za izdavanje dozvole iz stava 1. ovog člana podnosi se:
1) nacrt prospekta i skraćenog prospekta investicionog fonda;
2) nacrt osnivačkog akta zatvorenog fonda;
3) nacrt ugovora sa kastodi bankom;
4) spisak lica koja će obavljati poslove portfolio menadžera investicionog fonda koji se organizuje, odnosno osniva;
5) nacrt ugovora o upravljanju zatvorenim fondom.
Komisija može zahtevati drugu dokumentaciju i obaveštenja od značaja za rad investicionog fonda.
Ako Komisija utvrdi da je zahtev iz stava 1. ovog člana nepotpun ili nepravilan, ostavlja naknadni rok za dopunu ili otklanjanje nepravilnosti. koji ne može biti duži od osam dana.
Kada Komisija odlučuje o zahtevu za izdavanje dozvole za rad društva za upravljanje, istovremeno odlučuje i o zahtevu iz stava 1. ovog člana, ukoliko su podneti istovremeno.
Dozvola za investicioni fond ne može se izdati bez pozitivno rešenog zahteva za izdavanje dozvole za rad društva za upravljanje.
Prilikom izdavanja dozvole za organizovanje otvorenog fonda i dozvole za osnivanje zatvorenog fonda Komisija daje saglasnost na sadržaj prospekta i skraćenog prospekta.
Investicioni fond se može osnovati na određeno ili neodređeno vreme.
Organizovanje (osnivanje) investicionog fonda
Član 27.
Investicioni fond smatra se organizovanim, odnosno osnovanim danom upisa u Registar investicionih fondova.
Komisija izdaje izvod o upisu u Registar investicionih fondova kada se ispune sledeći uslovi:
1) Komisija izda dozvolu za organizovanje otvorenog, odnosno dozvolu za osnivanje zatvorenog fonda;
2) društvo za upravljanje zaključi ugovor sa kastodi bankom;
3) društvo za upravljanje podnese dokaz o sakupljenim sredstvima u minimalnom iznosu iz člana 42. stav 3, odnosno člana 61. stav 2. ovog zakona na računu kod kastodi banke, KAO I DOKAZ O POŠTOVANjU OGRANIČENjA STICANjA INVESTICIONIH JEDINICA IZ ČLANA 46. STAV 3. OVOG ZAKONA;
4) organ, odnosno organizacija nadležna za vođenje privrednih registara izda izvod iz registra za zatvoreni fond.
Ulaganje imovine investicionog fonda
Član 29.
Imovina investicionog fonda može se ulagati u:
1) dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Narodna banka Srbije, u skladu sa zakonom kojim se uređuje organizacija i nadležnost Narodne banke Srbije;
2) dužničke hartije od vrednosti koje izdaju Republika, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u Republici i druga pravna lica uz garanciju Republike, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javni dug;
3) hartije od vrednosti koje izdaju međunarodne finansijske institucije;
4) dužničke hartije od vrednosti koje izdaju države članice EU, OECD-a, odnosno susedne države, kojima se trguje na organizovanim tržištima u tim zemljama;
5) hipotekarne obveznice koje se izdaju na teritoriji Republike;
6) hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u Republici, kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici;
7) hartije od vrednosti koje izdaju strana pravna lica, kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici;
8) hartije od vrednosti koje izdaju pravna lica sa sedištem u državama članicama EU, OECD-a, odnosno susednim državama, kojima se trguje na organizovanim tržištima u tim zemljama;
9) depozitne potvrde koje izdaju ovlašćene banke sa sedištem u Republici ili u državama članicama EU, odnosno OECD-a na osnovu deponovanih hartija od vrednosti iz tač. 3), 4) i 8) ovog stava;
10) novčane depozite u bankama sa sedištem u Republici osnovanim u skladu sa zakonom kojim se uređuje poslovanje banaka i drugih finansijskih organizacija;
11) novčane depozite u bankama u državama članicama EU, odnosno OECD-a;
12) finansijske derivate kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republici;
13) finansijske derivate kojima se trguje na organizovanom tržištu u državama članicama EU, odnosno OECD-a;
14) akcije zatvorenih fondova sa sedištem u Republici;
15) akcije investicionih fondova sa sedištem u državama članicama EU, odnosno OECD-a, ukoliko se njihovim akcijama trguje na organizovanom tržištu;
15A) INVESTICIONE JEDINICE OTVORENIH INVESTICIONIH FONDOVA;
16) akcije akcionarskih društava registrovanih u Republici kojima se ne trguje na organizovanom tržištu;
17) udele ortačkih, komanditnih i društava sa ograničenom odgovornošću registrovanih u Republici;
18) nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike.
Komisija može propisati dodatne kreterijume za ulaganje imovine investicionog fonda u hartije od vrednosti u inostranstvu.
Ulaganje u finansijske derivate dozvoljeno je isključivo radi smanjenja investicionog rizika i samo ukoliko investicioni fond ima dovoljno imovine da namiri obaveze koje iz finansijskog derivata mogu proisteći.
Osnov ugovora o finansijskom derivatu mogu biti:
1) hartije od vrednosti iz stava 1. tač. 1) do 8) ovog člana;
2) berzanski indeksi formirani od hartija od vrednosti iz stava 1. tač. 1) do 8) ovog člana na berzi sa sedištem u Republici ili u državama članicama EU, odnosno OECD-a;
3) strane valute i valutni kursevi;
4) kamatne stope.
Ograničenje ulaganja imovine investicionog fonda
Član 30.
Na ulaganja imovine iz člana 29. ovog zakona, primenjuju se sledeća ograničenja:
1) do 10% imovine investicionog fonda može se ulagati u hartije od vrednosti, odnosno finansijske derivate jednog izdavaoca ili ukupno u hartije od vrednosti, odnosno finansijske derivate dva ili više izdavalaca koji su povezana lica;
2) do 20% imovine investicionog fonda može se ulagati u novčane depozite u jednoj banci ili ukupno u novčane depozite u dve ili više banaka koje su povezana lica;
2A) DO 20% IMOVINE INVESTICIONOG FONDA MOŽE SE ULAGATI U UDELE JEDNOG DRUŠTVA SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU, ODNOSNO DVA ILI VIŠE DRUŠTAVA SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU KOJA SU POVEZANA LICA;
2B) DO 20% IMOVINE INVESTICIONOG FONDA MOŽE SE ULAGATI U INVESTICIONE JEDINICE OTVORENIH INVESTICIONIH FONDOVA KOJIMA NE UPRAVLjA ISTO DRUŠTVO ZA UPRAVLjANjE;
3) imovina investicionog fonda ne može se ulagati u pokretne stvari.
U jednu vrstu hartija od vrednosti koje izdaje Republika, Narodna banka Srbije, odnosno drugo pravno lice uz garanciju Republike, može se ulagati do 35% imovine investicionog fonda.
Narodna banka Srbije propisuje uslove pod kojima i način na koji se može ulagati imovina investicionih fondova u inostranstvu.
IMOVINA INVESTICIONIH FONDOVA SE MOŽE ULAGATI U INOSTRANSTVU U SKLADU SA PROPISIMA KOJI UREĐUJU DEVIZNO POSLOVANjE.
Član 32.
Imovina investicionog fonda mora se ulagati u skladu sa ograničenjima ulaganja predviđenih ovim zakonom i prospektom investicionog fonda.
U slučaju odstupanja od ograničenja ulaganja iz ovog zakona i prospekta investicionog fonda, a usled nastupanja okolnosti koje društvo za upravljanje nije moglo predvideti, odnosno na koje nije moglo uticati, društvo za upravljanje je dužno da odmah obavesti Komisiju i da u roku od tri meseca od dana odstupanja, uskladi strukturu imovine investicionog fonda sa ograničenjima ulaganja.
U slučajevima odstupanja od ograničenja ulaganja van slučaja predviđenog stavom 2. ovog člana, Komisija, po saznanju takvih činjenica, odmah preduzima mere nadzora u skladu sa ovim zakonom.
OGRANIČENjA ULAGANjA MOGU BITI PREKORAČENA U PRVIH ŠEST MESECI OD OSNIVANjA INVESTICIONOG FONDA.
IMOVINA INVESTICIONOG FONDA MORA SE ULAGATI U SKLADU SA OGRANIČENjIMA ULAGANjA PREDVIĐENIH OVIM ZAKONOM I PROSPEKTOM INVESTICIONOG FONDA.
U SLUČAJU ODSTUPANjA OD OGRANIČENjA ULAGANjA IZ OVOG ZAKONA I PROSPEKTA INVESTICIONOG FONDA, A USLED NASTUPANjA OKOLNOSTI KOJE DRUŠTVO ZA UPRAVLjANjE NIJE MOGLO PREDVIDETI, ODNOSNO NA KOJE NIJE MOGLO UTICATI, DRUŠTVO ZA UPRAVLjANjE JE DUŽNO DA ODMAH OBAVESTI KOMISIJU I DA U ROKU OD TRI MESECA OD DANA ODSTUPANjA, USKLADI STRUKTURU IMOVINE INVESTICIONOG FONDA SA OGRANIČENjIMA ULAGANjA.
KOMISIJA MOŽE PRODUŽITI ROK IZ STAVA 3. OVOG ČLANA U SLUČAJEVIMA POREMEĆAJA NA TRŽIŠTU, ODNOSNO U DRUGIM OKOLNOSTIMA, A NA OSNOVU KRITERIJUMA PROPISANIH AKTOM KOMISIJE.
U SLUČAJEVIMA ODSTUPANjA OD OGRANIČENjA ULAGANjA VAN SLUČAJA PREDVIĐENOG ODREDBAMA OVOG ČLANA, KOMISIJA, PO SAZNANjU TAKVIH ČINjENICA, ODMAH PREDUZIMA MERE NADZORA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.
Ograničenje raspolaganja imovinom investicionog fonda
Član 33.
Imovina investicionog fonda se drži odvojeno od imovine društva za upravljanje i imovine kastodi banke.
Imovina investicionog fonda ne može biti predmet zaloge, ne može se uključiti u likvidacionu ili stečajnu masu društva za upravljanje niti kastodi banke niti može biti predmet prinudne naplate u cilju namirivanja potraživanja prema društvu za upravljanje, investicionom fondu i kastodi banci.
Društvo za upravljanje i sa njim povezana lica ne mogu zaključivati ugovore sa investicionim fondom kojim upravlja to društvo, osim ugovora o upravljanju. OSIM UKOLIKO JE TO PROPISANO ODREDBAMA OVOG ZAKONA ILI AKTA KOMISIJE.
Sadržina prospekta
Član 37.
Prospekt investicionog fonda sadrži:
1) podatke o investicionom fondu;
2) podatke o društvu za upravljanje;
3) poslovno ime i sedište kastodi banke;
4) podatke o naknadama i troškovima koji padaju na teret investicionog fonda;
5) datum izdavanja prospekta.
Podaci o investicionom fondu su:
1) naziv investicionog fonda;
2) vrsta investicionog fonda;
3) datum organizovanja, odnosno osnivanja investicionog fonda i rok na koji se organizuje, odnosno osniva, ukoliko se organizuje, odnosno osniva na određeno vreme;
4) vreme i mesto gde se može izvršiti uvid u finansijske izveštaje investicionog fonda;
5) poreski tretman investicionog fonda, odnosno članova i akcionara investicionog fonda – poreske stope i osnovice i način njihovog obračunavanja;
6) opis odabranog investicionog cilja, investiciona politika i glavni rizici u vezi sa njom, odnosno kategorija zatvorenog fonda;
7) kriterijumi za obrazovanje i diversifikaciju portfolija hartija od vrednosti;
8) trenutna struktura imovine investicionog fonda, i to:
(1) procentualno učešće hartija od vrednosti prema vrsti hartija od vrednosti, nazivu i sedištu izdavaoca i nazivu i sedištu organizovanog tržišta na kome se trguje tim hartijama, kada takve hartije od vrednosti čine više od 1% 5% ukupne vrednosti imovine investicionog fonda,
(2) procentualno učešće novčanih depozita prema nazivu i sedištu banke kod koje su deponovana novčana sredstva, kada depoziti u toj banci čine više od 1% 5% ukupne vrednosti imovine investicionog fonda,
(3) procentualno učešće nepokretnosti prema vrsti i mestu gde se nepokretnost nalazi;
9) neto prinos investicionog fonda u skladu sa članom 35. ovog zakona;
10) podaci o visini naknada i troškova:
(1) naknade za upravljanje društvu za upravljanje za prethodnu godinu, izraženu kao procenat vrednosti imovine investicionog fonda,
(2) iznos troškova kupovine i prodaje hartija od vrednosti, troškova kastodi banke i eksterne revizije na teret imovine investicionog fonda za prethodnu godinu, izraženu kao procenat vrednosti imovine investicionog fonda,
(3) pokazatelj ukupnih troškova koji se izračunava tako što se ukupan iznos naknade za upravljanje i troškova na teret imovine investicionog fonda podeli sa vrednošću imovine investicionog fonda;
11) vreme i mesto gde se investicione jedinice mogu kupovati i otkupljivati i način obračuna cene prilikom otkupa, odnosno broj i način upisa akcija zatvorenog fonda;
12) vreme i način raspodele prihoda, odnosno dobiti, ukoliko se raspodeljuju;
13) vreme i mesto gde se objavljuju podaci o vrednosti investicionih jedinica i način obračuna, odnosno neto vrednost imovine po akciji zatvorenog fonda i njena tržišna cena;
14) način obaveštavanja članova, odnosno akcionara investicionog fonda o promenama investicione politike;
15) način obaveštavanja članova investicionog fonda o promenama pravilnika o tarifi;
16) osnovi za raspuštanje investicionog fonda i pojedinosti o raspuštanju, naročito u vezi sa pravima članova, odnosno akcionara investicionog fonda.
Podaci o društvu za upravljanje su:
1) poslovno ime, sedište i registracioni broj društva za upravljanje;
2) ime i ovlašćenja direktora i članova uprave društva za upravljanje;
3) imena i adrese akcionara koji poseduju kvalifikovano učešće;
4) visina osnovnog kapitala društva za upravljanje;
5) spisak i vrsta svih investicionih fondova, ukoliko društvo za upravljanje upravlja sa više investicionih fondova;
6) poslovno ime i sedište preduzeća za reviziju koje vrši eksternu reviziju finansijskih izveštaja društva za upravljanje i investicionog fonda;
7) vreme i mesto gde se može izvršiti uvid u opšte akte i finansijske izveštaje društva za upravljanje.
Bližu sadržinu i standardizovani format prospekta i skraćenog prospekta, kao i teksta kojim se investitori upozoravaju o glavnim rizicima ulaganja propisuje Komisija.
Posrednici
Član 41.
Društvo za upravljanje može neposredno ili preko posrednika pružati prodajne usluge.
Prodajnim uslugama smatra se pružanje informacija o modalitetima i načinu ulaganja u investicioni fond, podela prospekta i posredovanje pri kupovini, odnosno prodaji investicionih jedinica.
Posrednici mogu biti banke i brokersko-dilerska društva, KAO I OSTALA LICA U SKLADU SA AKTOM KOMISIJE.
Za postupke i štetu koju prilikom pružanja prodajnih usluga pričine posrednici, pored njih odgovara i društvo za upravljanje.
Ograničenje ulaganja imovine otvorenog fonda
Član 43.
Imovina otvorenog fonda može se ulagati isključivo u imovinu iz člana 29. stav 1. tač. 1) do 15) tač. 1) DO 15A) ovog zakona.
Otvoreni fond ne može sticati više od 20% vlasničkog učešća, odnosno akcija sa pravom glasa jednog izdavaoca.
Imovinom otvorenog fonda ne mogu se zauzimati kratke pozicije.
Sticanje investicionih jedinica
Član 46.
Sticanje investicionih jedinica može se vršiti isključivo kupovinom u novcu.
Cena investicione jedinice sastoji se od neto vrednosti imovine otvorenog fonda po investicionoj jedinici na dan uplate, uvećane za naknadu za kupovinu ukoliko je društvo za upravljanje naplaćuje u skladu sa pravilnikom o tarifi.
Prilikom sticanja investicionih jedinica član otvorenog fonda ne može steći više od 10% 20% neto vrednosti imovine otvorenog fonda.
Prilikom sticanja investicionih jedinica društvo za upravljanje, odnosno posrednici izdaju IZDAJE potvrdu članu otvorenog fonda.
Otkup investicionih jedinica
Član 47.
Otvoreni fond je dužan da otkupi investicione jedinice na način predviđen prospektom, a najkasnije u roku od pet RADNIH dana od dana podnošenja zahteva člana fonda za otkup investicionih jedinica.
Otkupna cena investicione jedinice sastoji se od neto vrednosti imovine otvorenog fonda po investicionoj jedinici na dan podnošenja zahteva iz stava 1. ovog člana, umanjene za naknadu za otkup ukoliko je društvo za upravljanje naplaćuje u skladu sa pravilnikom o tarifi.
Zaduživanje
Član 49.
Društvo za upravljanje može, u svoje ime a za račun otvorenog fonda, uzeti kredit čiji je iznos do 10% vrednosti imovine fonda sa rokom otplate do 90 dana, isključivo radi održavanja potrebnog nivoa likvidnosti fonda.
DRUŠTVO ZA UPRAVLjANjE MOŽE, ISKLjUČIVO RADI ODRŽAVANjA POTREBNOG NIVOA LIKVIDNOSTI OTVORENOG FONDA, U SVOJE IME A ZA RAČUN OTVORENOG FONDA, VRŠITI ZADUŽIVANjE SA ROKOM OTPLATE DO 360 DANA, I TO ZAKLjUČIVANjEM:
1) UGOVORA O KREDITU;
2) REPO UGOVORA SA DRUGIM INVESTICIONIM FONDOVIMA I BANKAMA, ČIJI PREDMET MOGU BITI I AKCIJE.
UKUPNO ZADUŽIVANjE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOŽE IZNOSITI NAJVIŠE DO 20% VREDNOSTI IMOVINE FONDA.
Uzimanje kredita iz inostranstva za račun investicionog fonda vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuju kreditni poslovi sa inostranstvom.
5. Zatvoreni investicioni fond
Član 58.
Zatvoreni fond je pravno lice organizovano kao otvoreno akcionarsko društvo.
Zatvoreni fond prikuplja novčana sredstva prodajom akcija putem javne ponude.
Društvo za upravljanje osniva i upravlja zatvorenim fondom.
Društvo za upravljanje ima pravo na podmirenje troškova osnivanja iz imovine zatvorenog fonda do iznosa 2% vrednosti osnovnog kapitala pri osnivanju zatvorenog fonda.
Na zatvorene fondove primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje tržište hartija od vrednosti i odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Utvrđivanje neto vrednosti imovine zatvorenog fonda po akciji vrši se najmanje jedanput mesečno i objavljuje u najmanje jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike sa tiražom od najmanje 100.000 primeraka, kao i na internet stranici društva za upravljanje ili zatvorenog fonda.
ZATVORENI FOND NE MOŽE BITI CILjNO DRUŠTVO U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE PREUZIMANjE AKCIONARSKIH DRUŠTAVA.
Oduzimanje dozvole za rad društvu za upravljanje
Član 70.
Ugovor o upravljanju se raskida, po sili zakona, od dana oduzmanja dozvole za rad društvu za upravljanje.
Društvo za upravljanje je dužno da u roku od osam dana NAREDNOG DANA od raskida ugovora o upravljanju prenese sve aktivnosti u vezi sa upravljanjem imovinom zatvorenog fonda na kastodi banku.
U slučaju iz stava 1. ovog člana, kastodi banka, privremeno, a najduže tri meseca, obavlja samo neodložne poslove u vezi sa upravljanjem zatvorenim fondom prethodno konsultujući nadzorni odbor zatvorenog fonda.
Pod neodložnim poslovima iz stava 3. ovog člana podrazumevaju se poslovi koji treba da se obave da ne bi nastupila šteta za fond.
Prilikom raskida ugovora o upravljanju nadzorni odbor u najkraćem roku obaveštava o tome akcionare fonda i raspisuje javni poziv za prikupljanje ponuda društava za upravljanje radi upravljanja zatvorenim fondom i predlaže skupštini fonda najpovoljniju ponudu.
Skupština zatvorenog fonda, na predlog nadzornog odbora, donosi odluku o zaključenju ugovora o upravljanju sa novim društvom za upravljanje u roku od tri meseca od dana raskida ugovora. Novo društvo za upravljanje odmah podnosi zahtev Komisiji za odobrenje ugovora o upravljanju.
Ukoliko Komisija ne primi zahtev za odobrenje ugovora o upravljanju u roku iz stava 6. ovog člana nalaže kastodi banci da pokrene postupak raspuštanja tog fonda.
6. Privatni investicioni fond
Član 74.
Privatni investicioni fond je pravno lice organizovano kao društvo sa ograničenom odgovornošću, u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.
Minimalni novčani ulog člana privatnog fonda ne može biti manji od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate.
DRUŠTVO ZA UPRAVLjANjE MOŽE NEPOSREDNO ILI PREKO POVEZANIH LICA IMATI UČEŠĆE U KAPITALU PRIVATNOG FONDA KOJIM UPRAVLjA.
Privatni fondovi ne podležu opštim odredbama o investicionim fondovima koje se tiču izdavanja dozvole za investicioni fond, ulaganja imovine fonda, ograničenja ulaganja imovine fonda, ograničenja raspolaganja imovinom fonda, utvrđivanja prinosa investicionog fonda, izdavanja prospekta, marketinga, posrednika.
Na privatne fondove ne primenjuju se odredbe ovog zakona kojima je regulisano obavljanje kastodi usluga i vođenje računa kod kastodi banke, kao i redovno izveštavanje Komisije i investitora, osim dostavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja.
Privatni fond se može zaduživati bez ograničenja, u skladu sa svojim pravilima poslovanja.
Upravljanje privatnim investicionim fondom isključivo obavlja društvo za upravljanje, u skladu sa ugovorom o upravljanju zaključenim sa privatnim fondom.
Društvo za upravljanje dostavlja Komisiji ugovor o upravljanju iz stava 6. ovog člana i pravila poslovanja. Komisija upisuje privatni investicioni fond u Registar investicionih fondova.
Na privatne fondove shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju privredna društva.
Raskid ugovora sa kastodi bankom
Član 78.
Strana koja namerava da raskine ugovor iz člana 76. stav 1. ovog zakona, dužna je da, tri meseca pre raskida ugovora, o tome obavesti drugu ugovornu stranu.
Ugovor koji se raskida smatra se raskinutim od momenta zaključenja ugovora sa novom kastodi bankom, a nakon isteka roka iz stava 1. ovog člana.
Kastodi banka obaveštava Komisiju o raskidu ugovora i razlozima za raskid.
Posle raskida ugovora, kastodi banka je dužna da, u roku od osam dana NAREDNOG DANA od dana raskida ugovora, svu dokumentaciju i arhivu preda novoj kastodi banci.