Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA CARINSKOG ZAKONA

Član 1.

U Carinskom zakonu („Službeni glasnik RS”, br. 18/10 i 111/12), u članu 4. stav 3. reči: „Direktor Uprave carina (u daljem tekstu: direktor)” zamenjuju se rečima: „Carinski organ”, a reči: „Upravi carina” zamenjuju se rečima: „tom organu” .

Član 2.

U članu 5. stav 1. tačka 17) reč: „uvozna” zamenjuje se rečju: „ulazna”, a reč: „izvozna” zamenjuje se rečju: „izlazna”.

Član 3.

Posle člana 47. dodaje se naziv člana i član 47a, koji glase:

„ Utvrđivanje carinske vrednosti nosača podataka

Član 47a

Carinska vrednost nosača podataka koji sadrže podatke ili programska uputstva za upotrebu opreme za obradu podataka (u daljem tekstu: programska podrška) ne obuhvata cenu ili vrednost programske podrške, ako je ta vrednost ili cena iskazana odvojeno od vrednosti nosača podataka.

Programskom podrškom iz stava 1. ovog člana ne smatraju se integrisana kola, poluprovodnici i slični uređaji ili proizvodi koji sadrže takva kola ili uređaje.

Podacima i programskim uputstvima iz stava 1. ovog člana ne smatraju se zvučni, kinematografski ili video snimci ili uputstva.”

Član 4.

Naziv člana 59. i član 59. menjaju se i glase:

„Unošenje robe u carinsko područje

Član 59.

Roba koja se unosi u carinsko područje Republike Srbije mora biti obuhvaćena sažetom deklaracijom, osim robe koja se bez zaustavljanja prevozi kroz vazdušni prostor Republike Srbije.

Ministar propisuje obrazac sažete deklaracije, koja mora da sadrži podatke koji su neophodni za obavljanje analize rizika i odgovarajuću primenu carinske kontrole, pre svega za potrebe bezbednosti i zaštite, uz primenu, gde je to moguće, međunarodnih standarda i poslovne prakse.

Sažeta deklaracija se podnosi ulaznom carinskom organu, koji može odobriti da se sažeta deklaracija podnese drugom carinskom organu, pod uslovom da mu taj drugi carinski organ odmah, elektronskim putem, prosledi ili učini dostupnim sve neophodne podatke.

Carinski organ može prihvatiti da se umesto sažete deklaracije podnese obaveštenje privrednog subjekta i omogući pristup podacima neophodnim za sažetu deklaraciju u kompjuterskom sistemu tog subjekta.

Sažeta deklaracija podnosi se ili stavlja na raspolaganje nadležnom carinskom organu, pre nego što se roba unese u carinsko područje Republike Srbije, osim ako ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona nije drugačije propisano.

Vlada, u izuzetnim slučajevima i za pojedine vrste prometa robe i transporta, određene privredne subjekte, a imajući u vidu i međunarodne sporazume koji predviđaju posebne sigurnosne postupke, propisuje:

1) bliže uslove pod kojima se zahteva podnošenje sažete deklaracije i određuje carinski organ koji može prihvatiti sažetu deklaraciju;

2) rok za podnošenje sažete deklaracije;

3) uslove u pogledu izuzeća i izmenu roka iz tačke 2) ovog stava;

4) uslove pod kojima se može odustati od zahteva za podnošenje sažete deklaracije, odnosno uslove pod kojima se taj zahtev može izmeniti.”

Član 5.

U nazivima čl. 60. i 61. i čl. 60. i 61. reč: „prethodna” u određenom padežu zamenjuje se rečju: „sažeta” u odgovarajućem padežu.

Član 6.

Posle člana 61. dodaje se naziv člana i član 61a, koji glase:

„Postupanje u izuzetnim slučajevima

Član 61a

Carinski organ može odustati od zahteva za podnošenjem sažete deklaracije za robu za koju je deklaracija podneta pre isteka roka iz člana 59. st. 3. ili 4. ovog zakona, ako deklaracija sadrži najmanje one podatke koji se zahtevaju za sažetu deklaraciju i, dok se deklaracija ne prihvati u skladu s članom 88. ovog zakona, ona ima status sažete deklaracije.

Carinski organ može dozvoliti da se deklaracija podnese uvoznom carinskom organu, pod uslovom da taj carinski organ odmah, elektronskim putem, ulaznom carinskom organu prosledi ili učini dostupnim sve neophodne podatke.

Ako deklaracija nije podneta elektronskom razmenom podataka, carinski organ mora primeniti isti nivo upravljanja rizikom, kao i za deklaracije koje se podnose elektronskom razmenom podataka.”

Član 7.

U članu 65. stav 2. reči: „ prethodnoj deklaraciji” zamenjuju se rečima: „deklaraciji prethodno” .

Član 8.

U Delu trećem, u nazivu Glave III reči: „Sažeta deklaracija i”, nazivi iznad čl. 68, 69. i 70. i čl. 68, 69. i 70. brišu se.

Član 9.

U članu 86. stav 1. tačka 2) reči: „direktor Uprave carina” zamenjuju se rečima: „carinski organ”.

Član 10.

U članu 210. stav 1. menja se i glasi:

„Za robu koja napušta carinsko područje Republike Srbije, osim robe koja se bez zaustavljanja prevozi kroz vazdušni prostor Republike Srbije, mora biti podneta deklaracija ili, ako se ne zahteva deklaracija – sažeta deklaracija.”

U stavu 2. posle reči: „Vlada” dodaju se zapeta i reči: „u izuzetnim slučajevima i za pojedine vrste prometa robe i transporta, određene privredne subjekte, a imajući u vidu i međunarodne sporazume koji predviđaju posebne sigurnosne postupke,”.

U tački 1) reč: „izlaznom” zamenjuje se rečju: „izvoznom”, a u tački 4) posle reči: „sažeta deklaracija” zapeta se zamenjuje tačkom, a reči: „u skladu sa posebnim uslovima ili za određene vrste prometa robe, oblike transporta, za određene ekonomske operatore ili ako međunarodni ugovori zahtevaju posebne oblike obezbeđenja” brišu se.

Član 11.

U članu 211. stav 1. reč: „izlaznom” zamenjuje se rečju: „izvoznom”.

Stav 4. menja se i glasi:

„Ako deklaracija nije podneta elektronskom razmenom podataka, carinski organ mora primeniti isti nivo upravljanja rizikom, kao i za deklaraciju koja se podnosi elektronskom razmenom podataka.”

Član 12.

U članu 212. stav 2. reč: „pojedinosti” zamenjuje se rečju: „podatke”.

Stav 3. menja se glasi:

„Carinski organ može prihvatiti da se umesto sažete deklaracije podnese obaveštenje privrednog subjekta i omogući pristup podacima neophodnim za sažetu deklaraciju u kompjuterskom sistemu tog subjekta.”

Član 13.

U članu 213. stav 2. menja se i glasi:

„Sažeta deklaracija podnosi se elektronskim putem, a komercijalni, lučki i transportni dokumenti mogu da se koriste ako sadrže neophodne podatke. Carinski organ može, u izuzetnim slučajevima, da prihvati sažetu deklaraciju u pismenoj formi, ako je moguće primeniti isti nivo upravljanja rizikom koji se primenjuje na sažete deklaracije koje se podnose elektronskom razmenom podataka i ako se takvi podaci mogu razmenjivati sa drugim carinarnicama.”

U stavu 3. tačka 1) reč: „prenosi” zamenjuje se rečju: „iznosi”.

Tačka 2) menja se i glasi:

„ 2) lice koje nadležnom carinskom organu prijavi ili može da prijavi robu koja se iznosi, ili”.

U tački 3) reč: „predstavnik” zamenjuje se rečju: „zastupnik”.

U stavu 4. posle reči: „odobri” dodaju se reči: „izmenu ili”, a posle reči: „Dopuna” dodaju se zapeta i reči: „odnosno izmena”.

U tački 1) posle zapete dodaje se reč: „ili”.

Tačka 2) menja se i glasi:

„ 2) utvrdio da su podaci čija se izmena traži netačni, ili”.

Član 14.

U članu 229. stav 1. reč: „bankarskom” briše se.

Član 15.

U nazivu člana 231. reči: „Bankarska garancija” zamenjuju se rečju: „Garancija”.

U članu 231. stav 1. reč: „Banka garant” zamenjuju se rečju: „Garant”.

Stav 2. menja se i glasi:

„Garant mora biti lice sa prebivalištem, odnosno sedištem u Republici Srbiji, a predložena garancija prihvatljiva po oceni carinskog organa.”

U stavu 3. reč: „banku” briše se.

Član 16.

U nazivu člana 235. reč: „Prestanak” zamenjuje se rečju: „Razduživanje”.

U članu 235. stav 1. menja se i glasi:

„Obezbeđenje za naplatu carinskog duga se ne razdužuje sve dok se carinski dug ne ugasi ili dok ne nastupe okolnosti zbog kojih carinski dug više ne može nastati. Posle gašenja carinskog duga, odnosno pošto nastupe okolnosti zbog kojih carinski dug više ne može da nastane, obezbeđenje za naplatu carinskog duga se razdužuje bez odlaganja.”

U stavu 2. reč: „naplaćen” zamenjuje se rečju: „ugašen”, reč: „vraća” zamenjuje se rečju: „razdužuje”, a reč: „vraćanje” zamenjuje se rečju: „razduživanje”.

Član 17.

U članu 240. stav 1. posle reči: „uvozu” dodaju se zapeta i reči: „u slučajevima koji nisu navedeni u članu 239. ovog zakona,”.

U tački 1) reč: „drugog” briše se.

U stavu 2. reči: „tačke 1. ovog stava” zamenjuju se rečima: „stava 1. ovog člana”.

Član 18.

U članu 292. stav 1. reč: „lice” zamenjuje se rečima: „pravno lice, preduzetnik i fizičko lice”.

U stavu 2. broj: „5.000” zamenjuje se brojem: „15.000”, a broj: „25.000” – brojem: „150.000”.

Član 19.

U članu 293. stav 1 reč: „lice” zamenjuje se rečima: „pravno lice, preduzetnik i fizičko lice”.

U stavu 2. broj: „5.000” zamenjuje se brojem: „15.000”, a broj: „25.000” – brojem: „150.000”.

Član 20.

U članu 294. stav 1. broj: „10.000” zamenjuje se brojem: „50.000”, reč: „lice”, zamenjuje se rečima: „pravno lice”, a tačka 12) briše se.

Stav 2. menja se i glasi:

„Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 dinara do 300.000 dinara kazniće se preduzetnik za prekršaj iz stava 1. ovog člana.”

Posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:

„Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 dinara do 100.000 dinara kazniće se fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu, za prekršaj iz stava 1. ovog člana.”

Član 21.

U članu 295. stav 1. reči: „5.000 dinara do 500.000 dinara kazniće se lice” zamenjuju se rečima: „100.000 dinara kazniće se pravno lice”.

U tački 3) broj: „68” zamenjuje se brojem: „59”.

Posle tačke 7) dodaje se tačka 7a), koja glasi:

„7a) ne završi tranzitni postupak i ne preda robu carinskom organu odredišta u neizmenjenom obliku ili ne preda robu u za to propisanom roku, ili ne poštuje ostale mere koje preduzme carinski organ da bi obezbedio identitet robe (čl. 119. i 121);”.

Stav 2. menja se i glasi:

„Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 dinara kazniće se preduzetnik za prekršaj iz stava 1. ovog člana.”

Posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:

„Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 dinara kazniće se fizičko lice i odgovorno lice u pravnom lica, za prekršaj iz stava 1. ovog člana.”

Član 22.

Naziv člana 296. briše se, a član 296. menja se i glasi:

„ Član 296.

Novčanom kaznom u iznosu od 40.000 dinara kazniće se pravno lice, koje izvrši prekršaj iz čl. 294. i 295. ovog zakona, pod uslovom da carinska vrednost robe koja je predmet prekršaja ne prelazi iznos od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, preračunato u skladu sa članom 54. ovog zakona.

Novčanom kaznom u iznosu od 20.000 dinara kazniće se preduzetnik za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 dinara kazniće se fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu, koje izvrši prekršaj iz člana 294. ovog zakona, pod uslovom da carinska vrednost robe koja je predmet prekršaja ne prelazi iznos od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, preračunato u skladu sa članom 54. ovog zakona.”

Član 23.

Naziv člana 297. i član 297. menjaju se i glase:

„Odgovornost drugog lica

Član 297.

Pravno lice, preduzetnik, fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu koje kupuje, prodaje, rasprodaje, prima kao poklon, sakriva, preuzima radi smeštaja u odgovarajući smeštajni prostor ili prevozi, čuva, koristi ili po bilo kom osnovu stiče robu, za koju zna ili za koju je imajući u vidu date okolnosti morao znati da je predmet prekršaja prema čl. 292. do 295. ovog zakona, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za taj prekršaj.”

Član 24.

Naziv člana 300. i član 300. brišu se.

Član 25.

U Delu desetom, naziv: „IV Organi za vođenje prekršajnog postupka” briše se.

Član 26.

Naziv člana 302. i član 302. menjaju se i glase:

„Nadležnost organa

Član 302.

Carinski organ izdaje prekršajni nalog za prekršaje za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu u skladu sa odredbama zakona koji uređuje prekršaje.

Za prekršaje za koje se ne izdaje prekršajni nalog, carinski organ podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.”

Član 27.

Naziv člana 303. i član 303. menjaju se i glase:

„Hitnost

Član 303.

Ako je učinilac prekršaja lice čije je boravište van carinskog područja Republike Srbije, a ispunjeni su svi uslovi za izdavanje prekršajnog naloga, prekršajni nalog se mora izdati u roku od 48 sati.”

Član 28.

Naziv člana 304. i član 304. brišu se.

Član 29.

Član 305. menja se i glasi:

„Član 305.

Prekršajni postupak ne može se pokrenuti ako protekne tri godine od dana kada je prekršaj učinjen.

Postupak za izdavanje prekršajnog naloga ne može se pokrenuti niti voditi ako protekne tri godine od dana kada je prekršaj učinjen.

Zastarevanje se prekida svakom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi izdavanja prekršajnog naloga.

Zastarevanje počinje ponovo da teče posle svakog prekida, ali apsolutna zastarelost nastaje u svakom slučaju po isteku roka od šest godina od dana kada je prekršaj učinjen.”

Završna odredba

Član 30.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 97. tač. 2, 6. i 16. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, ostvarivanje i zaštitu sloboda i prava građana; ustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim državnim organima; odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava građana utvrđenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opštih akata; amnestije i pomilovanja za krivična dela; jedinstveno tržište; pravni položaj privrednih subjekata; sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti; robne rezerve; monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom; poreski sistem, kao i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA I CILJEVI KOJI SE NJIME ŽELE OSTVARITI

Carinski zakon donet je 2010. godine i objavljen je u Službenom glasniku Republike Srbije, broj 18/10, a izmene i dopune u Službenom glasniku Republike Srbije, broj 111/12.

Savremenost ovog zakona ogleda se u činjenici pojednostavljenja carinske procedure, njenog bržeg i efikasnijeg obavljanja (mogućnost podnošenja carinskih isprava elektronskim putem), što sve zajedno doprinosi ubrzanju carinskog postupka i smanjenju troškova u spoljno-trgovinskom prometu.

S obzirom na osnovno opredeljenje Republike Srbije da postane punopravan član STO i EU, to je obaveza usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva, uključujući i carinske propise, sa zakonodavnom regulativom Evropske unije i pravilima STO, jedna od najznačajnijih obaveza državnih organa.

Polazeći od ove činjenice, a imajući u vidu i da je usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva kojim je regulisan tranzitni postupak, preduslov za dobijanje odobrenja Zajedničkog komiteta EU/EFTA za pristupanje Konvenciji o zajedničkom tranzitu, to je bilo potrebno uneti pojedine izmene i dopune u Carinski zakon. Ove izmene i dopune su neophodne kako bi se omugućio razvoj, ali i primena NCTS (Novokompjuterizovanog tranzitnog sistema), kompatibilne aplikacije za nacionalni tranzit, usklađen sa sistemom i procedurama Konvencije o zajedničkom tranzitu i pravilima za NCTS. Takođe, napominjemo da su ove izmene urađene u skladu sa rešenjima sadržanim u Carinskom zakonu EU.

Što se pak tiče izmena i dopuna u delu kojima je regulisana materija carinskih prekršaja, tu bismo najpre ukazali na osnovni cilj Carinskog zakona, a to je zaštita ekonomskih, fiskalnih i finansijskih interesa Republike Srbije, zaštita Republike Srbije od nezakonite i ilegalne trgovine, bezbednost i zaštita ljudi i životne sredine, kao i olakšavanje međunarodne trgovine. U cilju postizanja ravnoteže između različitih zahteva koji se postavljaju pred carinske organe, metode rada carinskih organa, a naročito način vršenja kontrolnih radnji i aktivnosti koje smatra neophodnim radi obezbeđivanja pravilne primene ovog zakona i ostalih propisa, moraju biti modernizovane, a saradnja između različitih sektora (sfera ili segmenata društva) mora biti uspostavljena ili osnažena.

Carinskim zakonom uređuju se carinske radnje i postupci, kao i prava i obaveze lica i carinskog organa, koji iz tih radnji i postupaka proističu. Svi učesnici u carinskom postupku dužni su da se ponašaju u skladu sa propisima, jer svako nepoštovanje propisa povlači za sobom sankciju. Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS”, br. 101/05, 116/08 i 111/09), prekršaj je definisan kao protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija. Takođe, u članu 4. Zakona o prekršajima stoji da se prekršaji mogu propisivati zakonom ili uredbom, odnosno odlukom skupštine autonomne pokrajine, skupštine opštine, skupštine grada i skupštine grada Beograda. Organi ovlašćeni za donošenje ovih propisa mogu propisivati prekršajne sankcije samo za povrede propisa koje oni donose u okviru svoje nadležnosti utvrđene ustavom i zakonom, pod uslovima određenim ovim zakonom.

Polazeći od člana 4. Zakona o prekršajima, to je u carinskoj oblasti bilo potrebno predvideti kazne za povredu carinskih propisa, tj. regulisati materiju carinskih prekršaja. Deo deseti Carinskog zakona nosi naziv „Povreda carinskih propisa”. U okviru ovog dela zakona (čl. 291 – 306) definisan je pojam carinskog prekršaja, propisane su novčane kazne u rasponu za učinjene prekršaje u carinskom postupku, kao i zaštitne mere, utvrđena je nadležnost organa za vođenje prekršajnog postupka i, na kraju, u članu 306. Carinskog zakona predviđeno je da se na postupak u carinskim prekršajima primenjuju odredbe Zakona o prekršajima.

Što se tiče postupanja organa uprave, samim tim i carinskih organa, novi Zakon o prekršajima („Službeni glasnik RS”, broj 65/13) uvodi nove institute, a postojeće modifikuje. Naime, uveden je institut prekršajnog naloga, koji će izdavati organi uprave, za prekršaje za koje je predviđena novčana kazna u fiksnom iznosu. Njime se pojednostavljuje procesuiranje blažih prekršaja uz značajno smanjenje troškova za državne organe. Prekršajnim nalogom organi uprave će dobiti efikasno sredstvo za sankcionisanje blažih prekršaja za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu. Izdavanjem naloga ovlašćeni organi direktno će primenjivati zakone iz svoje nadležnosti s obzirom da nalogom izriču novčanu kaznu čija je visina unapred zakonom utvrđena.

Imajući u vidu svrhu izdavanja prekršajnog naloga, kojim se pojednostavljuje procesuiranje blažih prekršaja, a nakon analize prekršajnih radnji iz odredaba čl. 292 – 295. Carinskog zakona i izrečenih prekršajnih kazni u prethodnom periodu, ocenjeno je da bi za određene prekršaje trebalo predvideti primenu ovog instituta.

Naime, imajući u vidu radnju prekršaja, ali i posledice koje oni mogu prouzrokovati, prekršaji iz člana 295. Carinskog zakona, prema mišljenju predlagača ovog zakona, mogu se tretirati kao blaži prekršaji, za koje carinski organi mogu izdavati prekršajne naloge.

Takođe, bilo je potrebno uneti izmene i u delu kojim je regulisana nadležnost organa za vođenje prekršajnog postupka, budući da prema novom Zakonu o prekršajima organi uprave više ne mogu za određene prekršaje da pokreću i vode prekršajni postupak.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH INSTITUTA

Članom 1. Predloga zakona menja se član 4. stav 3. Carinskog zakona i to tako što se propisuje da carinski organ određuje uslove pod kojima privredni subjekti mogu da se obraćaju elektronskim putem tom organu.

Članom 2. Predloga zakona unose se izmene kojima se vrši usklađivanje sa carinskom terminologijom.

Članom 3. Predloga zakona dodaje se novi član 47a radi jednoobraznog tretmana uvoznika softvera sadržanih na nosačima podataka i onih koji softvere uvoze elektronskim putem. Zakonom o carinskoj tarifi, za uvoz nosača podataka propisana je stopa carine koja je viša od nule, pa je carinski organ pri podnošenju carinske deklaracije za carinjenje ove vrste robe, primenjivao transakcijski metod utvrđivanja carinske vrednosti, odnosno obračunavao ovu stopu na nosače medija i programsku podršku (softver), ukoliko vrednost softvera nije odvojeno prikazana. S druge strane, u skladu sa važećim propisima, ukoliko se softver i programaska podrška šalje elektronskim putem na njega nije naplaćivana carina odnosno uvozne dažbine (jer nije bilo robe već samo usluge, pa shodno tome nije bilo ni podnošenja carinske deklaracije). Dakle. imajući u vidu da carinske stope koje važe za ovu robu u našoj zemlji nisu 0%, uvoznici softvera koji se nalazi na nekom od nosača podataka nisu u istom položaju kao oni koji softver uvoze putem interneta, uvođenjem ovog člana uvela bi se jednobraznost u ovim slučajevima. Shodno napred navedenom, ovim članom uvodimo pravila STO odnosno stav 2. Odluke 4.1 Opšteg sporazuma o carinama i trgovini. od 12. maja 1995. godine o vrednovanju nosača podataka.

U članu 4. Predloga zakona menja se ceo član 59. Carinskog zakona radi primene NCTS (Novokompjuterizovanog tranzitnog sistema), ove izmene su urađene u skladu sa rešenjem iz Carinskog zakona EU.Naime, ovaj član odnosi se na unošenje robe u carinsko područje i na podnošenje carinskom organu sažete deklaracije za navedenu robu. Ovim članom daje se mogućnost Vladi da u izuzetnim slučajevima, može propisati uslove za podnošenje ove deklaracije i odrediti carinski organ koji može prihvatiti sažetu deklaraciju, kao i rok i moguće izuzetke u pogledu roka za podnošenje sažete deklaracije.

Članom 5. Predloga zakona vrši se terminološko usklađivanje u čl. 60. i 61. Carinskog zakona i to tako što se reč „prethodna” zamenjuje rečju „sažeta” u odgovarajućem padežu,takođe u cilju lakše primene novokompjuterizovanog tranzitnog sistema

Članom 6. Predloga zakona dodaje se novi član 61a, što je u skladu sa rešenjem iz Carinskog zakona EU, takođe radi adekvatnije primene novokompjuterizovanog tranzitnog sistema. Ovim članom propisuje se postupanje carinskog organa u izuzetnim slučajevima odnosno u kojim slučajevima carinski organ može odustati od zahteva za podnošenje sažete deklaracije, zatim kada i pod kojim uslovima carinski organ može dozvoliti da se sažeta deklaracija podnese uvoznom carinskom organu.

Članom 7. Predloga zakona menja se član 65. stav 2. Carinskog zakona. Ova izmena, takođe, predstavlja terminološko usklađivanje, imajući u vidu izmene predviđene čl. 4, 5 i 6. ovog zakona.

Članom 8. Predloga zakona u delu trećem, briše se deo naziva glave III Carinskog zakona, brišu se čl. 68, 69. i 70. i nazivi ovih članova Carinskog zakona, koji regulišu sažetu delaracije, njeno podnošenje, oblik i sadržinu, s obzirom da se predložene izmene čl. 4 i 5. Predloga zakona odnose na sažetu deklaraciju.

Ove izmene su izvršenje radi pravilne primene aplikacije za nacionalni tranzit koji treba da bude usklađen sa sistemom i procedurama Konvencije o zajedničkom tranzitu

U članu 9. Predloga zakona unose se izmene u član 86. stav 1. tačka 2) Carinskog zakona, što je bilo neophodno, s obzirom na izmene predviđene članom 1. ovog zakona i koje se odnose na ovlašćenje carinskog organa da propiše uslove pod kojima privredni subjekti mogu da se obraćaju elektronskim putem carinskom organu.

Čl. 10 – 13. Predloga zakona menjaju se i dopunjuju odredbe čl. 210 – 213. Carinskog zakona, a tiču se robe koja napušta carinsko područje Republike Srbije odnosno sažete deklaracije, pa se ovim članovima propisuju uslovi u pogledu roka , kao i slučajeve kada se ona ne podnosi, kao i način podnošenja ove deklaracije. Sažeta deklaracija podnosi se elektronski a podnošenje sažete deklaracije u pismenoj formi moguće je samo izuzetno. Propisuje se pod kojim uslovima komercijalni, lučki i transportni dokumenti mogu da se koriste kao sažeta deklaracija. Takođe ovim članovima se reguliše ko može podneti sažetu deklaraciju i kada i pod kojim uslovima može odobriti dopuna ove deklaracije Ove izmene je bilo potrebno izvršiti radi usaglašavanja sa rešenjima sadržanim u Carinskom zakonu EU u cilju uvođenja NCTS.

Čl. 14. i 15. Predloga zakona menjaju se čl. 229. i 231. Carinskog zakona. Izmene se tiču obezbeđenja za naplatu carinskog duga. Umesto dosadašnje bankarske garancije, kao oblika obezbeđenja, izmenama je predviđeno da svako lice sa prebivalištem, odnosno sedištem u Republici Srbiji može biti garant, ukoliko je predložena garancija prihvatljiva po oceni carinskog organa.

U članu 16. Predloga zakona vrše se terminološke promene u članu 235. Carinskog zakona, opet u cilju usaglašavanja za Carinskim zakonom EU.

Članom 17. Predloga zakona unose se izmene u član 240. Carinskog zakona, u cilju usklađivanja sa Carinskim zakonom EU.

Odredbama čl. 18. i 19. Predloga zakona unete su izmene u čl. 292. i 293. Carinskog zakona, tj. izmenjen je raspon u kom se može izreći novčana kazna za odgovorno lice u okviru pravnog lica.

Članom 20. Predloga zakona izmenjen je član 294. Carinskog zakona. Minimalni iznos kazne je promenjen. Takođe, izbrisana je tačka 12. u stavu 1, tačnije, ta radnja prekršaja je nova tačka u članu 295. Carinskog zakona. Na kraju, izmenjen je raspon u kom se može izreći novčana kazna za odgovorno lice u pravnom licu.

Članom 21. Predloga zakona izmenjen je član 295. Carinskog zakona. Umesto dosadašnjeg raspona novčane kazne od 5.000 dinara do 500.000 dinara, uvodi se fiksni iznos kazne za prekršaje iz člana 295. i to 100.000 dinara za pravno lice, 10.000 dinara za fizičko lice i odgovorno lice u okviru pravnog lica i 50.000 dinara za preduzetnika. Određivanjem fiksnog iznosa novčane kazne tvorci zakona su se opredelili za izdavanje prekršajnog naloga za ove prekršaje. Naime, prema članu 168. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS”, broj 65/13) prekršajni nalog se izdaje kada je za prekršaj zakonom ili drugim propisom od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu. Ovlašćeni organ, odnosno ovlašćeno lice će izdati prekršajni nalog ukoliko otkrije prekršaj iz njegove nadležnosti. Prekršajnim nalogom se pojednostavljuje procesuiranje blažih prekršaja uz značajno smanjenje troškova za državne organe. Kako se počiniocima prekršaja izdavanjem naloga nudi mogućnost da u slučaju plaćanja polovine izrečene kazne u roku za dobrovoljno plaćanje ostvare značajnu uštedu, za očekivati je značajno povećanje broja dobrovoljno plaćenih kazni, a samim tim i povećanje ukupnog prihoda za budžet Republike Srbije po osnovu naplate ovih kazni. Za sve druge prekršaje za koje je propisana novčana kazna u rasponu, organi uprave će biti u obavezi da nadležnom prekršajnom sudu ponesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Takođe, izvršena je izmena u pozivanju u stavu 1. tačka 3). Dodata je i nova tačka 7a), a to je brisana tačka 12) iz člana 294. Carinskog zakona. Prema podacima Uprave carina za 2013. godinu, za prekršaje iz člana 295. Carinskog zakona ukupno je naplaćeno 6.635.300 dinara. Prosečna kazna izrečena pravnim licima za prekršaje iz člana 295. Carinskog zakona iznosila je 22.531,11 dinara, za odgovorno lice u okviru pravnog lica 7.240,22, a za fizičko lice prosek je iznosio 16.633,33 dinara.

Članom 22. Predloga zakona menja se član 296. Carinskog zakona. Ovom izmenom predviđena je blaža novčana kazna za učinioce prekršaja, pod uslovom da carinska vrednost robe koja je predmet prekršaja ne prelazi iznos od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, preračunato u skladu sa članom 54. ovog zakona.

Članom 23. Predloga zakona menja se član 297. Carinskog zakona. Tačnije, ova izmena nije suštinske prirode, već je njome samo izvršena promena mesta članova. Naime, novi član 297. je stari član 296. koji nosi naziv „Odgovornost drugog lica”.

Članom 24. Predloga zakona briše se član 300. Carinskog zakona kojim je bila predviđena mogućnost plaćanja novčane kazne u ratama, u cilju usklađivanja sa Zakonom o prekršajima.

Članom 25. Predloga zakona u delu delu desetom briše se naziv „ IV Organi za vođenje prekršajnog postupka”, u cilju terminološkog usklađivanja sa Zakonom o prekršajima.

U članu 26. Predloga zakona izmenjen je član 302. Carinskog zakona, tj. propisana je drugačija nadležnost organa. Prema novom zakonskom rešenju, carinski organ izdaje prekršajni nalog za prekršaje za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu, u skladu sa odredbama Zakona o prekršajima. Za prekršaje za koje se ne izdaje prekršajni nalog, carinski organ podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Članom 27. Predloga zakona izmenjen je član 303. Carinskog zakona, a u cilju terminološkog usklađivanja sa Zakonom o prekršajima, budući da carinski organ nije više nadležan za vođenje prekršajnog postupka.

Članom 28. Predloga zakona briše se član 304. Carinskog zakona, s obzirom da je članom 258. Zakona o prekršajima propisano da se žalba može izjaviti protiv presude i rešenja prekršajnog suda, ali ne i protiv prekršajnog naloga. Naime, lice protiv koga je izdat prekršajni nalog, a koje ne prihvata odgovornost za prekršaj ima pravo da u roku od osam dana od prijema prekršajnog naloga podnese zahtev za sudsko odlučivanje. Prekršajni nalog postaje konačan i izvršan po proteku roka od osam dana od dana prijema ako lice protiv koga je izdat prekršajni nalog u tom roku ne plati novčanu kaznu ili ne zahteva sudsko odlučivanje o izdatom prekršajnom nalogu.

Članom 29. Predloga zakona izmenjen je član 305. Carinskog zakona, a u cilju terminološkog usklađivanja sa Zakonom o prekršajima, budući da carinski organ nije više nadležan za vođenje prekršajnog postupka.

Članom 30. Predloga zakona propisano je da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije.

IV. FINANSIJSKA SREDSTAVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna posebna finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije.

V. PREGLED ODREDABA KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU

Informacione tehnologije

Član 4.

Carinski organ uvodi i primenjuje informacione tehnologije kada je to isplativo i efikasno za Upravu carina, kao i za privredu uopšte, pri čemu primenjuje međunarodno prihvaćene standarde.

Informaciona tehnologija podrazumeva i:

1) metode elektronske trgovine kao alternativu metodama zasnovanim na dokumentaciji;

2) elektronske metode za utvrđivanje ispravnosti, kao i metode zasnovane na dokumentaciji;

3) pravo carinskih organa da zadrže informaciju za sopstvenu upotrebu, i da razmene takvu informaciju sa drugim carinskim upravama i svim drugim pravno zainteresovanim stranama.

Direktor Uprave carina (u daljem tekstu: direktor) CARINSKI ORGAN određuje uslove pod kojima privredni subjekti mogu da se obraćaju Upravi carina TOM ORGANU elektronskim putem.

Definicije

Član 5.

Pojedini pojmovi u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:

1) lice je fizičko lice ili pravno lice, udruženje lica i preduzetnik kome je u skladu s propisima priznata sposobnost preduzimanja pravnih radnji;

2) lice s prebivalištem ili sedištem u Republici Srbiji je:

– državljanin Republike Srbije s prebivalištem u Republici Srbiji ili strani državljanin kojem je odobren stalni boravak u Republici Srbiji u skladu sa zakonom,

– pravno lice koje ima sedište, registrovan ogranak, predstavništvo ili stalnu poslovnu jedinicu na teritoriji Republike Srbije;

3) carinski organ je Uprava carina, carinarnica i njene organizacione jedinice nadležne za primenu carinskih i ostalih propisa, kao i ovlašćeni carinski službenik;

4) carinski status robe je status robe u carinskom postupku, kao domaće ili strane;

5) domaća roba je:

– roba u celini dobijena ili proizvedena na carinskom području Republike Srbije, koja ne sadrži robu uvezenu iz država ili s teritorija van carinskog područja Republike Srbije,

– roba uvezena iz država ili s teritorija van carinskog područja Republike Srbije koja je stavljena u slobodan promet,

– roba dobijena ili proizvedena na carinskom području Republike Srbije samo od robe iz alineje druge, ili od robe iz alineje prve i druge;

6) strana roba je sva roba koja nema status domaće robe, kao i roba koja je izgubila status domaće robe. Domaća roba gubi taj status kada stvarno istupi iz Republike Srbije, osim u slučajevima iz člana 126. ovog zakona;

7) carinski dug je obaveza lica da plati iznos na ime uvoznih dažbina (carinski dug prilikom uvoza), odnosno izvoznih dažbina (carinski dug prilikom izvoza) koje se utvrđuju za određenu robu prema propisima Republike Srbije;

8) uvozne dažbine su:

– carinske dažbine i druge dažbine koje imaju isto dejstvo, koje se plaćaju pri uvozu robe,

– uvozne dažbine koje se utvrđuju u okviru mera poljoprivredne politike, a plaćaju se pri uvozu robe;

9) izvozne dažbine su:

– carinske dažbine i druge dažbine koje imaju isto dejstvo, koje se plaćaju pri izvozu robe,

– izvozne dažbine koje se utvrđuju u okviru mera poljoprivredne politike, a plaćaju se pri izvozu robe;

10) dužnik je svako lice koje je dužno da plati carinski dug;

11) carinski nadzor je skup mera koje preduzima carinski organ u cilju primene carinskih i drugih propisa na robu koja podleže carinskom nadzoru;

12) carinska kontrola su određene radnje koje sprovodi carinski organ u vezi s robom, kao što su: pregled robe, kontrola postojanja, ispravnosti i verodostojnosti dokumenata; pregled knjigovodstvenih i drugih dokumenata, pregled i pretres prevoznih sredstava, pregled i pretres ličnog prtljaga i druge robe koju lica nose sa sobom ili na sebi i sprovođenje službenih postupaka i ostalih sličnih radnji u cilju obezbeđivanja pravilne primene carinskih i drugih propisa;

13) carinski dozvoljeno postupanje s robom ili upotreba robe je:

– stavljanje robe u carinski postupak,

– unošenje robe u slobodnu zonu ili u slobodno skladište,

– ponovni izvoz robe iz carinskog područja Republike Srbije,

– uništavanje robe,

– ustupanje robe u korist države;

14) carinski postupak je:

– stavljanje robe u slobodan promet,

– tranzit robe,

– carinsko skladištenje robe,

– aktivno oplemenjivanje robe,

– prerada robe pod carinskom kontrolom,

– privremeni uvoz robe,

– pasivno oplemenjivanje robe,

– izvoz robe;

15) carinske formalnosti su aktivnosti koje preduzimaju lica i carinski organ u cilju primene carinskih propisa;

16) carinska deklaracija (u daljem tekstu: deklaracija) je izjava ili radnja kojom lice, u propisanoj formi i na propisan način, zahteva da se roba stavi u određeni carinski postupak;

17) sažeta deklaracija (uvozna ULAZNA sažeta deklaracija i izvozna IZLAZNA sažeta deklaracija) je izjava ili radnja kojom lice, pre ili u vreme unošenja robe ili iznošenja robe iz carinskog područja Republike Srbije, u propisanoj formi i na propisan način, obaveštava carinski organ da će roba biti uneta ili izneta iz carinskog područja Republike Srbije;

18) deklarant je lice koje podnosi deklaraciju u svoje ime ili lice u čije ime se podnosi deklaracija;

19) dopremanje robe carinarnici je na propisan način obaveštavanje carinskog organa o prispeću robe carinskom organu ili u mesto koje je odredio ili odobrio carinski organ;

20) puštanje robe je radnja carinskog organa kojom se roba stavlja na raspolaganje uz uslove i u svrhe određene carinskim postupkom u koji je roba stavljena;

21) nosilac carinskog postupka je lice u čije ime se podnosi deklaracija ili lice na koje su preneta njegova prava i obaveze u vezi s carinskim postupkom;

22) nosilac odobrenja je lice koje je dobilo odobrenje u skladu s carinskim propisima;

23) elementi za obračun dažbina su stopa carine i iznos dažbina u skladu sa Carinskom tarifom i svrstavanjem robe po tarifi, poreklo robe, carinska vrednost robe, kao i količina, vrsta i stanje robe;

24) carinjenje je svaka zvanična radnja stavljanja robe u carinski postupak ili vršenje carinskih formalnosti u vezi s ponovnim izvozom robe u redovnom postupku ili u pojednostavljenom postupku u skladu sa ovim zakonom;

25) podnošenje deklaracije je podnošenje deklaracije nadležnom carinskom organu, u propisanoj formi i na propisan način, u cilju sprovođenja carinskog postupka;

26) prihvatanje deklaracije je prihvatanje deklaracije koja je podneta u skladu sa čl. 87. i 88. ovog zakona što utvrđuje carinski organ i njeno unošenje u propisanu evidenciju;

27) držalac robe je lice koje je vlasnik robe ili lice koje ima pravo da je koristi ili upotrebljava ili lice u čijem se fizičkom posedu nalazi roba;

28) mere trgovinske politike su mere koje propisuju državni organi, a nisu utvrđene Carinskom tarifom, i koje utiču na izvoz i uvoz robe, uključujući zaštitne mere, kvantitativna ograničenja i zabrane;

29) rizik je verovatnoća nastajanja događaja u vezi s unošenjem, iznošenjem, tranzitom, prenosom ili krajnjom upotrebom robe, kao i u vezi s robom koja nema status domaće robe, i može da ima jednu od sledećih posledica:

– sprečavanje pravilne primene carinskih i drugih propisa,

– ugrožavanje finansijskih interesa Republike Srbije,

– da predstavlja pretnju po bezbednost Republike Srbije i njenih građana, po javni moral, zdravlje ljudi, životinja i biljaka, nacionalno blago istorijske, umetničke ili arheološke vrednosti, prava intelektualne svojine, prava potrošača, životnu sredinu i dr.;

30) upravljanje rizikom je sistematsko utvrđivanje rizika i primena svih neophodnih mera za umanjenje rizika i obuhvata radnje kao što su prikupljanje podataka o riziku , analizu i procenu rizika, propisivanje mera, redovan nadzor nad njihovom primenom i razmatranje rezultata mera preduzetih na osnovu izvora i strategija carinske službe i drugih nadležnih službi u Republici Srbiji, kao i na osnovu međunarodnih izvora i strategija;

31) komercijalni dokument su poslovne knjige, registri, fakture, računovodstveni nalozi za isplatu i uplatu, prevozni i prateći dokumenti, računi, finansijski izveštaji, kao i godišnji i periodični izveštaji, revizorski protokoli i izveštaji, evidencija o proizvodnji i kvalitetu i prepiska koja obuhvata elektronsku poštu koja se odnosi na poslovnu delatnost lica, kao i trgovinski podaci u bilo kom obliku, uključujući i podatke sačuvane u elektronskom obliku.

UTVRĐIVANJE CARINSKE VREDNOSTI NOSAČA PODATAKA

ČLAN 47A

CARINSKA VREDNOST NOSAČA PODATAKA KOJI SADRŽE PODATKE ILI PROGRAMSKA UPUTSTVA ZA UPOTREBU OPREME ZA OBRADU PODATAKA (U DALJEM TEKSTU: PROGRAMSKA PODRŠKA) NE OBUHVATA CENU ILI VREDNOST PROGRAMSKE PODRŠKE, AKO JE TA VREDNOST ILI CENA ISKAZANA ODVOJENO OD VREDNOSTI NOSAČA PODATAKA.

PROGRAMSKOM PODRŠKOM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE SMATRAJU SE INTEGRISANA KOLA, POLUPROVODNICI I SLIČNI UREĐAJI ILI PROIZVODI KOJI SADRŽE TAKVA KOLA ILI UREĐAJE.

PODACIMA I PROGRAMSKIM UPUTSTVIMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE SMATRAJU SE ZVUČNI, KINEMATOGRAFSKI ILI VIDEO SNIMCI ILI UPUTSTVA.

Prethodna deklaracija

UNOŠENJE ROBE U CARINSKO PODRUČJE

Član 59.

Carinski organ može odobriti da se za robu koja se unosi u carinsko područje Republike Srbije podnese prethodna deklaracija, osim za robu koja se bez zaustavljanja prevozi kroz vazdušni prostor Republike Srbije.

Ministar propisuje obrazac prethodne deklaracije, koja mora da sadrži podatke koji se neophodni za obavljanje analize rizika i odgovarajuću primenu carinske kontrole, pre svega za potrebe bezbednosti i zaštite, uz primenu, gde je to moguće, međunarodnih standarda i poslovne prakse.

Prethodna deklaracija podnosi se ili stavlja na raspolaganje nadležnom carinskom organu, pre nego što se roba unese u carinsko područje Republike Srbije, osim ako ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona nije drugačije propisano.

Vlada propisuje:

1) nadležnost carinskog organa i bliže uslove pod kojima se može zahtevati podnošenje prethodne deklaracije;

2) rok za podnošenje prethodne deklaracije;

3) uslove pod kojima se može zahtevati skraćenje ili produženje roka iz tačke 2) ovog stava.

ROBA KOJA SE UNOSI U CARINSKO PODRUČJE REPUBLIKE SRBIJE MORA BITI OBUHVAĆENA SAŽETOM DEKLARACIJOM, OSIM ROBE KOJA SE BEZ ZAUSTAVLJANJA PREVOZI KROZ VAZDUŠNI PROSTOR REPUBLIKE SRBIJE.

MINISTAR PROPISUJE OBRAZAC SAŽETE DEKLARACIJE, KOJA MORA DA SADRŽI PODATKE KOJI SU NEOPHODNI ZA OBAVLJANJE ANALIZE RIZIKA I ODGOVARAJUĆU PRIMENU CARINSKE KONTROLE, PRE SVEGA ZA POTREBE BEZBEDNOSTI I ZAŠTITE, UZ PRIMENU, GDE JE TO MOGUĆE, MEĐUNARODNIH STANDARDA I POSLOVNE PRAKSE.

SAŽETA DEKLARACIJA SE PODNOSI ULAZNOM CARINSKOM ORGANU, KOJI MOŽE ODOBRITI DA SE SAŽETA DEKLARACIJA PODNESE DRUGOM CARINSKOM ORGANU, POD USLOVOM DA MU TAJ DRUGI CARINSKI ORGAN ODMAH, ELEKTRONSKIM PUTEM, PROSLEDI ILI UČINI DOSTUPNIM SVE NEOPHODNE PODATKE.

CARINSKI ORGAN MOŽE PRIHVATITI DA SE UMESTO SAŽETE DEKLARACIJE PODNESE OBAVEŠTENJE PRIVREDNOG SUBJEKTA I OMOGUĆI PRISTUP PODACIMA NEOPHODNIM ZA SAŽETU DEKLARACIJU U KOMPJUTERSKOM SISTEMU TOG SUBJEKTA.

SAŽETA DEKLARACIJA PODNOSI SE ILI STAVLJA NA RASPOLAGANJE NADLEŽNOM CARINSKOM ORGANU, PRE NEGO ŠTO SE ROBA UNESE U CARINSKO PODRUČJE REPUBLIKE SRBIJE, OSIM AKO OVIM ZAKONOM I PROPISIMA DONETIM NA OSNOVU OVOG ZAKONA NIJE DRUGAČIJE PROPISANO.

VLADA, U IZUZETNIM SLUČAJEVIMA I ZA POJEDINE VRSTE PROMETA ROBE I TRANSPORTA, ODREĐENE PRIVREDNE SUBJEKTE, A IMAJUĆI U VIDU I MEĐUNARODNE SPORAZUME KOJI PREDVIĐAJU POSEBNE SIGURNOSNE POSTUPKE, PROPISUJE:

1) BLIŽE USLOVE POD KOJIMA SE ZAHTEVA PODNOŠENJE SAŽETE DEKLARACIJE I ODREĐUJE CARINSKI ORGAN KOJI MOŽE PRIHVATITI SAŽETU DEKLARACIJU;

2) ROK ZA PODNOŠENJE SAŽETE DEKLARACIJE;

3) USLOVE U POGLEDU IZUZEĆA I IZMENU ROKA IZ TAČKE 2) OVOG STAVA;

4) USLOVE POD KOJIMA SE MOŽE ODUSTATI OD ZAHTEVA ZA PODNOŠENJE SAŽETE DEKLARACIJE, ODNOSNO USLOVE POD KOJIMA SE TAJ ZAHTEV MOŽE IZMENITI.”

Podnošenje prethodne SAŽETE deklaracije

Član 60.

Prethodna SAŽETA deklaracija podnosi se elektronskim putem. Komercijalni, lučki i transportni dokumenti mogu se koristiti ako sadrže neophodne podatke. Carinski organ može, u izuzetnim slučajevima, da prihvati prethodnu SAŽETU deklaraciju u pismenoj formi, ako je moguće da se primeni isti nivo upravljanja rizikom koji se primenjuje na prethodne SAŽETE deklaracije koje se podnose elektronskim putem i ako se takvi podaci mogu razmenjivati sa drugim carinarnicama.

Prethodnu SAŽETU deklaraciju podnosi lice koje unosi robu ili koje preuzme odgovornost za unos robe u carinsko područje Republike Srbije.

Pored lica iz stava 2. ovog člana, prethodnu SAŽETUdeklaraciju može podneti i jedno od sledećih lica:

1) lice u čije ime lice iz stava 2. ovog člana istupa;

2) lice koje nadležnom carinskom organu prijavi ili može da prijavi robu koja se unosi;

3) zastupnik lica iz stava 2. ovog člana ili lica iz tač. 1) i 2) ovog stava.

Izmena i dopuna prethodne SAŽETE deklaracije

Član 61.

Licu koje podnese prethodnu SAŽETU deklaraciju biće, na njegov zahtev, dozvoljeno da izmeni ili dopuni jedan ili više podataka iz deklaracije nakon njenog podnošenja.

Carinski organ neće odobriti izmene, odnosno dopune iz stava 1. ovog člana ako je zahtev za izmenu, odnosno dopunu podnet nakon što je carinski organ:

1) obavestio lice koje je podnelo prethodnu SAŽETU deklaraciju da namerava da izvrši pregled robe;

2) ustanovio da su podaci čija se izmena traži netačni;

3) dozvolio premeštanje robe.

POSTUPANJE U IZUZETNIM SLUČAJEVIMA

61A

CARINSKI ORGAN MOŽE ODUSTATI OD ZAHTEVA ZA PODNOŠENJEM SAŽETE DEKLARACIJE ZA ROBU ZA KOJU JE DEKLARACIJA PODNETA PRE ISTEKA ROKA IZ ČLANA 59. ST. 3. ILI 4. OVOG ZAKONA, AKO DEKLARACIJA SADRŽI NAJMANJE ONE PODATKE KOJI SE ZAHTEVAJU ZA SAŽETU DEKLARACIJU I, DOK SE DEKLARACIJA NE PRIHVATI U SKLADU S ČLANOM 88. OVOG ZAKONA, ONA IMA STATUS SAŽETE DEKLARACIJE.

CARINSKI ORGAN MOŽE DOZVOLITI DA SE DEKLARACIJA PODNESE UVOZNOM CARINSKOM ORGANU, POD USLOVOM DA TAJ CARINSKI ORGAN ODMAH, ELEKTRONSKIM PUTEM, ULAZNOM CARINSKOM ORGANU PROSLEDI ILI UČINI DOSTUPNIM SVE NEOPHODNE PODATKE.

AKO DEKLARACIJA NIJE PODNETA ELEKTRONSKOM RAZMENOM PODATAKA, CARINSKI ORGAN MORA PRIMENITI ISTI NIVO UPRAVLJANJA RIZIKOM, KAO I ZA DEKLARACIJE KOJE SE PODNOSE ELEKTRONSKOM RAZMENOM PODATAKA.”

Dopremanje robe

Član 65.

Robu koja se unosi u carinsko područje Republike Srbije, carinarnici doprema lice koje je unelo robu u carinsko područje ili lice koje je preuzelo odgovornost za prevoz robe pošto je ona uneta u carinsko područje Republike Srbije.

Lice koje doprema robu carinarnici navodi podatke o sažetoj deklaraciji ili prethodnoj deklaraciji DEKLARACIJI PRETHODNO podnetoj za tu robu.

Glava III

SAŽETA DEKLARACIJA I ISTOVAR ROBE KOJA JE DOPREMLJENA CARINARNICI

Podnošenje sažete deklaracije

Član 68.

Roba koja se doprema carinarnici osim robe iz člana 70. ovog zakona, mora biti obuhvaćena sažetom deklaracijom.

Sažeta deklaracija podnosi se čim se roba dopremi carinskom organu.

Carinski organ može produžiti rok za podnošenje sažete deklaracije a najduže do isteka prvog radnog dana posle dopremanja robe.

Oblik i sadržina sažete deklaracije, podnosilac

Član 69.

Sažeta deklaracija sadrži podatke neophodne za identifikaciju robe i podnosi se na propisanom obrascu.

Carinski organ može odobriti da se kao sažeta deklaracija, upotrebi trgovinska ili službena isprava koja sadrži podatke neophodne za identifikaciju robe.

Sažetu deklaraciju podnosi:

1) lice koje je robu unelo u carinsko područje ili lice koje je preuzelo odgovornost za prevoz te robe;

2) lice u čije ime postupa lice iz tačke 1) ovog stava.

Poštanski saobraćaj i putnički promet

Član 70.

Sažeta deklaracija se ne podnosi u pismenoj formi za robu koju unose putnici i za robu u poštanskom saobraćaju, ako se time ne sprečava sprovođenje mera carinskog nadzora i sprovođenje zahtevanog i dozvoljenog carinskog postupka.

Oblici deklaracije

Član 86.

Deklaracija se podnosi:

u pismenoj formi;

2) elektronskom razmenom podataka, ako to dopuštaju tehničke mogućnosti i ako upotrebu elektronskih sredstava odobri direktor Uprave carina CARINSKI ORGAN;

3) usmeno ili drugim radnjama kojima držalac robe zahteva stavljanje robe u carinski postupak, ako je takva mogućnost predviđena propisima.

Roba koja napušta carinsko područje Republike Srbije, rokovi i uslovi

Član 210.

Roba koja napušta carinsko područje Republike Srbije, osim robe koja se prevozi prevoznim sredstvima koja samo prolaze kroz teritorijalne vode ili vazdušni prostor carinskog područja Republike Srbije, bez zaustavljanja na tom području, mora imati deklaraciju ili, ako se ne zahteva deklaracija, sažetu deklaraciju.

ZA ROBU KOJA NAPUŠTA CARINSKO PODRUČJE REPUBLIKE SRBIJE, OSIM ROBE KOJA SE BEZ ZAUSTAVLJANJA PREVOZI KROZ VAZDUŠNI PROSTOR REPUBLIKE SRBIJE, MORA BITI PODNETA DEKLARACIJA ILI, AKO SE NE ZAHTEVA DEKLARACIJA – SAŽETA DEKLARACIJA.

Vlada, U IZUZETNIM SLUČAJEVIMA I ZA POJEDINE VRSTE PROMETA ROBE I TRANSPORTA, ODREĐENE PRIVREDNE SUBJEKTE, A IMAJUĆI U VIDU I MEĐUNARODNE SPORAZUME KOJI PREDVIĐAJU POSEBNE SIGURNOSNE POSTUPKE, propisuje:

1) rok do kojeg deklaracija ili sažeta deklaracija mora biti podneta izlaznom IZVOZNOM carinskom organu pre nego što se roba iznese sa carinskog područja Republike Srbije,

2) pravila za izuzeće od napred propisanog roka i promene roka,

3) uslove pod kojima se može odustati od zahteva za podnošenje sažete deklaracije ili se zahtev može izmeniti, i

4) slučajeve u kojima i uslove pod kojima se za robu koja napušta carinsko područje Republike Srbije ne podnosi deklaracija, kao ni sažeta deklaracija, u skladu sa posebnim uslovima ili za određene vrste prometa robe, oblike transporta, za određene ekonomske operatore ili ako međunarodni ugovori zahtevaju posebne oblike obezbeđenja.

Deklaracija

Član 211.

Ako je roba koja napušta carinsko područje Republike Srbije stavljena u neki od carinski dozvoljenih postupaka ili upotrebe za koje se na osnovu carinskih propisa zahteva deklaracija, ova deklaracija mora biti podneta izlaznom IZVOZNOM carinskom organu pre nego što se roba iznese iz carinskog područja Republike Srbije.

Kada se izvozni i izlazni carinski organ razlikuju, izvozni carinski organ će odmah elektronskim putem proslediti ili učiniti dostupnim, sve neophodne pojedinosti izlaznom carinskom organu.

Deklaracija mora da sadrži najmanje one podatke koji su neophodni za sažetu deklaraciju propisanu članom 213. stav 1. ovog zakona.

Ako se deklaracija podnosi na neki drugi način osim elektronskim putem, carinski organ mora primeniti isti stepen kontrole rizika kao kada se podnosi elektronskim putem.

AKO DEKLARACIJA NIJE PODNETA ELEKTRONSKOM RAZMENOM PODATAKA, CARINSKI ORGAN MORA PRIMENITI ISTI NIVO UPRAVLJANJA RIZIKOM, KAO I ZA DEKLARACIJU KOJA SE PODNOSI ELEKTRONSKOM RAZMENOM PODATAKA.

Sažeta deklaracija

Član 212.

Ako roba koja napušta carinsko područje Republike Srbije nije stavljena u neki od carinski dozvoljenih postupaka ili upotrebe za koje se mora podneti deklaracija, sažeta deklaracija mora biti podneta izlaznom carinskom organu pre nego što roba napusti carinsko područje Republike Srbije.

Carinski organ može dozvoliti da sažeta deklaracija bude podneta i nekom drugom carinskom organu pod uslovom da taj carinski organ, odmah, elektronskim putem izlaznom carinskom organu prosledi ili učini dostupnim sve neophodne pojedinosti PODATKE.

Carinski organ može prihvatiti da umesto sažete deklaracije bude podneta prijava i omogućen pristup podacima neophodnim za sažetu deklaraciju u kompjuterskom sistemu ekonomskog operatora.

Podnošenje sažete deklaracije

Član 213.

Ministar propisuje obrazac sažete deklaracije i podatke koji se u nju unose. Sažeta deklaracija mora sadržati podatke koji su neophodni za obavljanje analize rizika i odgovarajuću primenu carinske kontrole, pre svega za potrebe bezbednosti i zaštite, uz primenu, gde je to moguće, međunarodnih standarda i poslovne prakse.

Sažeta deklaracija podnosi se elektronskim putem. Podaci iz trgovačkih, lučkih ili transportnih dokumenata mogu se koristiti ako sadrže neophodne pojedinosti. U izuzetnim slučajevima, carinski organi mogu prihvatiti štampanu sažetu deklaraciju, pod uslovom da se na nju primene iste mere kontrole rizika kao što se primenjuju na deklaracije podnete elektronskim putem.

SAŽETA DEKLARACIJA PODNOSI SE ELEKTRONSKIM PUTEM A KOMERCIJALNI, LUČKI I TRANSPORTNI DOKUMENTI MOGU DA SE KORISTITE AKO SADRŽE NEOPHODNE PODATKE. CARINSKI ORGAN MOŽE, U IZUZETNIM SLUČAJEVIMA, DA PRIHVATI SAŽETU DEKLARACIJU U PISMENOJ FORMI, AKO JE MOGUĆE PRIMENITI ISTI NIVO UPRAVLJANJA RIZIKOM KOJI SE PRIMENJUJE NA SAŽETE DEKLARACIJE KOJE SE PODNOSE ELEKTRONSKOM RAZMENOM PODATAKA I AKO SE TAKVI PODACI MOGU RAZMENJIVATI SA DRUGIM CARINARNICAMA

Sažetu deklaraciju podnosi:

1) lice koje prenosi IZNOSI robu ili koje preuzima odgovornost za iznošenje robe iz carinskog područja Republike Srbije; ili

2) lice koje može da prijavi ili da obezbedi da konkretna roba bude prijavljena nadležnom carinskom organu LICE KOJE NADLEŽNOM CARINSKOM ORGANU PRIJAVI ILI MOŽE DA PRIJAVI ROBU KOJA SE IZNOSI, ILI

3) predstavnik ZASTUPNIK jednog od lica iz tač. 1) ili 2) ovog stava.

Carinski organ, na zahtev lica iz stava 3. ovog člana, može da odobri IZMENU ILI dopunu podnete sažete deklaracije. Dopuna, ODNOSNO IZMENA se ne može odobriti nakon što je carinski organ:

1) obavestio lice koje je podnelo sažetu deklaraciju da namerava da pregleda robu, ILI

2) utvrdio da su pojedinosti iz deklaracije netačne UTVRDIO DA SU PODACI ČIJA SE IZMENA TRAŽI NETAČNI, ILI

3) dozvolio premeštanje robe.

Oblici obezbeđenja

Član 229.

Obezbeđenje za plaćanje carinskog duga polaže se deponovanjem gotovine ili bankarskom garancijom.

Vlada može da propiše i druge oblike obezbeđenja osim onih iz stava 1. ovog člana, ako pružaju isti nivo obezbeđenja naplate carinskog duga.

Bankarska Garancija

Član 231.

Banka Garant se u pismenoj formi obavezuje da će u roku dospelosti, solidarno sa dužnikom, platiti iznos carinskog duga obuhvaćenog garancijom, uključujući kamate i troškove nastale u postupku naplate neplaćenog carinskog duga.

GARANT MORA BITI LICE SA PREBIVALIŠTEM, ODNOSNO SEDIŠTEM U REPUBLICI SRBIJI, A PREDLOŽENA GARANCIJA PRIHVATLJIVA PO OCENI CARINSKOG ORGANA.

Carinski organ može da odbije banku garanta ili predloženi oblik garancije, ako oceni da se time ne obezbeđuje blagovremena naplata carinskog duga.

Prestanak RAZDUŽIVANJE obezbeđenja

Član 235.

Obezbeđenje za naplatu carinskog duga ne može da prestane da važi dok carinski dug ne bude naplaćen ili dok ne nastupe okolnosti zbog kojih carinski dug više ne može nastati. Posle naplate carinskog duga, odnosno pošto nastupe okolnosti zbog kojih carinski dug ne može više da nastane, obezbeđenje za naplatu tog carinskog duga se vraća bez odlaganja.

OBEZBEĐENJE ZA NAPLATU CARINSKOG DUGA SE NE RAZDUŽUJE SVE DOK SE CARINSKI DUG NE UGASI ILI DOK NE NASTUPE OKOLNOSTI ZBOG KOJIH CARINSKI DUG VIŠE NE MOŽE NASTATI. POSLE GAŠENJA CARINSKOG DUGA, ODNOSNO POŠTO NASTUPE OKOLNOSTI ZBOG KOJIH CARINSKI DUG VIŠE NE MOŽE DA NASTANE, OBEZBEĐENJE ZA NAPLATU CARINSKOG DUGA SE RAZDUŽUJE BEZ ODLAGANJA.

Ako je carinski dug delimično naplaćen UGAŠEN ili ako može nastati samo u odnosu na deo iznosa za koji je položeno obezbeđenje, deo obezbeđenja se vraća RAZDUŽUJE na zahtev podnosioca obezbeđenja, osim ako se radi o manjem iznosu, zbog čega vraćanje RAZDUŽIVANJE dela obezbeđenja nije opravdano.

Carinski dug zbog neispunjavanja obaveza ili uslova

Član 240.

Carinski dug pri uvozu, U SLUČAJEVIMA KOJI NISU NAVEDENI U ČLANU 239. OVOG ZAKONA, nastaje i:

1) zbog neispunjavanja obaveza koje proizilaze iz privremenog smeštaja ili drugog carinskog postupka u koji je roba bila stavljena, ili

2) zbog neispunjenja nekih od uslova za stavljanje robe u odgovarajući carinski postupak ili za odobravanje niže ili stope carine nula, radi upotrebe robe u posebne svrhe.

Izuzetno od tačke 1. ovog stava STAVA 1. OVOG ČLANA, carinski dug ne nastaje ako se utvrdi da učinjeni propusti nisu bitno uticali na pravilno sprovođenje privremenog smeštaja ili određenog carinskog postupka.

Carinski dug nastaje u trenutku kada prestane ispunjenje obaveze zbog čijeg neispunjenja nastaje carinski dug ili u trenutku kad je roba bila stavljena u određeni carinski postupak ako se naknadno utvrdi da nije bio ispunjen jedan od propisanih uslova za njeno stavljanje u taj postupak ili za odobravanje niže ili stope carine nula radi upotrebe robe u posebne svrhe.

Dužnik je lice koje je dužno ili da ispuni propisane obaveze koje proizlaze iz privremenog smeštaja robe ili njenog stavljanja u odgovarajući carinski postupak ili koje je bilo dužno da ispuni uslove za stavljanje robe u takav postupak.

II Prekršaji i kazne

Član 292.

Novčanom kaznom od jednostrukog do četvorostrukog iznosa vrednosti robe koja je predmet prekršaja, kazniće se lice PRAVNO LICE, PREDUZETNIK I FIZIČKO LICE, ako:

1) unosi ili iznosi robu van graničnog prelaza ili u vreme kada granični prelaz nije otvoren za promet; unosi ili iznosi sakrivenu robu preko graničnog prelaza (član 58);

2) izuzme robu ispod carinskog nadzora, čime se izbegava carinska kontrola (čl. 62, 72, 108, 123, 131);

3) ne prijavi robu koju unosi preko graničnog prelaza u carinsko područje Republike Srbije ili ne dopremi robu carinskom organu (čl. 63. i 65);

4) u deklaraciji, ne prikaže svu robu koja podleže carinskom postupku (član 84);

5) ne prijavi robu koju iz slobodne zone ili slobodnog skladišta unosi u ostali deo carinskog područja Republike Srbije (član 203).

Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 15.000 dinara do 25.000 150.000 dinara, kazniće se odgovorno lice u okviru pravnog lica za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

Član 293.

Novčanom kaznom od jednostrukog do četvorostrukog iznosa carinskih dažbina za robu koja je predmet prekršaja kazniće se lice PRAVNO LICE, PREDUZETNIK I FIZIČKO LICE, ako:

1) iznošenjem netačnih ili neistinitih podataka ili na bilo koji drugi način navođenjem carinskog organa na pogrešan zaključak, stekne ili pokuša da stekne plaćanje dažbina u manjem iznosu, preferencijalni tarifni tretman, oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina, olakšicu u plaćanju uvoznih i drugih naknada, plaćanje smanjenog iznosa, povraćaj ili otpust od plaćanja uvoznih dažbina ili bilo koju drugu olakšicu (čl. 23, 30, 31, 84, 87, 104, 112, 113, 150, 152, 169, 172, 177. do 180, 249. do 252);

2) suprotno zakonskim odredbama, izvrši prenos robe trećem licu, robu preda trećem licu na korišćenje, iznajmi je ili je na neki drugi način koristi za druge svrhe osim onih za koje je ta roba dobila olakšicu za plaćanje uvoznih i drugih dažbina, tj. robu za koju je odobrena olakšica dâ kao zalog, u najam ili kao obezbeđenje od plaćanja dažbina pre izmirenja uvoznih dažbina u punom iznosu (član 220).

Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 15.000 dinara do 25.000 150.000 dinara, kazniće se odgovorno lice u okviru pravnog lica za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

Član 294.

Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 50.000 dinara do 1.500.000 dinara kazniće se lice PRAVNO LICE, ako:

1) prilikom podnošenja zahteva za odobrenje carinskog postupka, bilo direktno ili indirektno, podnese carinskom organu dokumentaciju koja sadrži netačne podatke i pod uslovom da takvo činjenje podrazumeva ili može podrazumevati oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina, plaćanje smanjenog iznosa ili odobrenje neke carinske povlastice, ili prava koja mu po zakonu ne pripadaju (čl. 11, 111, 112. i 113);

2) ne dostavi dokumentaciju, ili ne prenese informaciju koja je neophodna carinskom organu, tj. ne pruži drugu neophodnu pomoć u sprovođenju carinskog postupka (član 23, član 53. stav 1, čl. 94. i 201);

3) pripremi ili naloži pripremu lažne evidencije o poreklu robe; pripremi ili naloži pripremu dokumenta koji sadrži netačne podatke kako bi dovelo do nepropisnog odobrenja za postupak sa ekonomskim dejstvom i utvrđivanja preferencijalnog porekla robe koja je obuhvaćena tim dokumentom (čl. 32. i 37);

4) istovari ili pretovari bez odobrenja carinskog organa, ili sprovede odobreni istovar ili pretovar robe na mestima koja nisu namenjena niti odobrena za tu svrhu, ili propusti da na vreme obavesti carinski organ u slučaju neposredne opasnosti koja iziskuje hitno istovarivanje ili pretovar robe, ili bez ovlašćenja carinskog organa iznese robu iz prostora gde je roba prvobitno bila smeštena (čl. 71. i 72);

5) ne unese u deklaraciju sve podatke o robi, koji su odlučujući za utvrđivanje tarifnog svrstavanja prema nomenklaturi ili u deklaraciju unese tarifnu oznaku koja je drugačija u odnosu na podatke o prirodi te robe, a pri čemu takvo činjenje prouzrokuje, ili može da prouzrokuje plaćanje uvoznih dažbina ili drugih naknada u umanjenom iznosu ili podnese carinskom organu, u okviru izvoznog postupka, izvoznu deklaraciju u koju su uneti podaci o većoj količini, većoj vrednosti, ili drugačijem poreklu robe od onoga što je utvrdio carinski organ (član 87. stav 1);

6) podnese carinskom organu, bilo direktno ili indirektno, u okviru izvoznog postupka, dokumenta koja sadrže netačne podatke, pri čemu takvim činjenjem dobije, ili može dobiti odobrenje povlašćenog postupka ili prava koja mu po zakonu ne pripadaju (član 87. stav 2);

7) propusti da propisno zaštiti carinsko obeležje robe od uništenja ili oštećenja ili ga ukloni sa prevoznog sredstva bez ovlašćenja carinskog organa, osim ako je usled nepredviđenih okolnosti ili uslova više sile takvo uklanjanje ili uništenje obeležja neophodno da bi se zaštitila roba ili prevozno sredstvo (član 97. stav 2);

8) deluje u suprotnosti sa članom 89. ili ne poštuje obaveze koje mora ispuniti u slučaju primene odobrenja za pojednostavljeni postupak (član 101);

9) postupa kao da je roba stavljena u slobodan promet pre obavljanja formalnosti za stavljanje u slobodan promet i za plaćanje svih dažbina propisanih ovim zakonom, ili ne poštuje druge zakone ili mere trgovinske politike ili druge propise koji se odnose na uvoz robe (član 104);

10) ne poštuje obaveze koje proističu iz odobrenja carinskog postupka sa ekonomskim dejstvom (član 113. stav 1, član 144. stav 1. i član 159);

11) ne obavesti carinski organ o postupcima preduzetim nakon odobrenja carinskog postupka sa ekonomskim dejstvom i koji su od značaja za sadržaj i validnost takvog odobrenja (član 113. stav 2);

12) ne završi tranzitni postupak i ne preda robu carinskom organu odredišta u neizmenjenom obliku ili ne preda robu u za to propisanom roku, ili ne poštuje ostale mere koje preduzme carinski organ da bi obezbedio identitet robe (čl. 119. i 121);

13) u postupku pasivnog oplemenjivanja postupa sa robom u suprotnosti sa ovim zakonom (član 172. stav 1);

14) unese ili iznese robu iz slobodne zone ili slobodnog skladišta van mesta ulaska i izlaska, ne dopremi carinskom organu robu po ulasku u slobodnu zonu ili slobodno skladište, ne preda kopiju transportnog dokumenta koji prati robu, ili ne preda robu na zahtev carinskog organa (član 192. stav 1, član 193. stav 4, član 195. stav 2);

15) ne obavesti carinski organ o izgradnji objekta u slobodnoj zoni i slobodnom skladištu, o sprovođenju industrijske, komercijalne ili uslužne delatnosti u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu ili sprovodi takvu delatnost bez obzira na zabranu ili ograničenje koje je odredio carinski organ (član 197. stav 1);

16) ne vodi propisanu evidenciju o robi koja uđe u slobodnu zonu ili slobodno skladište, kao i evidenciju o kretanju i pretovaru robe (član 201);

17) postupa sa robom iz slobodne carinske prodavnice u suprotnosti sa ovim zakonom (član 208);

18) ne obavesti carinski organ o ponovnom izvozu ili uništenju robe (član 209. stav 4) i

19) obavesti carinski organ da određena roba napušta carinsko područje Republike Srbije, a da pri tom nema takvu robu, ili takve robe nema u prevoznom sredstvu (član 210).

Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara do 25.000 dinara kazniće se odgovorno lice u okviru pravnog lica, za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

NOVČANOM KAZNOM U IZNOSU OD 10.000 DINARA DO 300.000 DINARA KAZNIĆE SE PREDUZETNIK ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

NOVČANOM KAZNOM U IZNOSU OD 10.000 DINARA DO 100.000 DINARA KAZNIĆE SE FIZIČKO LICE I ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU, ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

Član 295.

Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara do 500.000 dinara kazniće se lice 100.000 DINARA KAZNIĆE SE PRAVNO LICE, ako:

1) ne čuva dokumentaciju u propisanom periodu (član 26);

2) propusti da u roku preveze robu putem i na način kako je to odredio carinski organ (član 63);

3) ne podnese sažetu deklaraciju u skladu sa članom 68 59. ovog zakona, ili podnese sažetu deklaraciju nakon propisanog perioda (član 68 59);

4) za potrebe obavljanja pregleda robe i prevoznih sredstava kojima se ona prenosi, ne istovari ili ne raspakuje robu nakon što je to od njega zatražio carinski organ (član 71. stav 3);

5) ne podnese zahtev za dodelu nekog od carinski dozvoljenih postupanja ili korišćenja robe ili propusti da obavi takve formalnosti u propisanom roku (čl. 73. i 74);

6) čuva robu u privremenom smeštaju na mestima i pod uslovima koji su u suprotnosti sa onima koje je odobrio carinski organ, ili sprovodi postupke nad robom kojima se menja njen izgled ili tehničke karakteristike (čl. 76. i 77);

7) ne dostavi dopunsku deklaraciju ili je ne dostavi u propisno vreme (član 101);

7A) NE ZAVRŠI TRANZITNI POSTUPAK I NE PREDA ROBU CARINSKOM ORGANU ODREDIŠTA U NEIZMENJENOM OBLIKU ILI NE PREDA ROBU U ZA TO PROPISANOM ROKU, ILI NE POŠTUJE OSTALE MERE KOJE PREDUZME CARINSKI ORGAN DA BI OBEZBEDIO IDENTITET ROBE (ČL. 119. I 121);

8) nastavi sa radom u carinskom skladištu iz člana 128. stav 1. i člana 138. ovog zakona, u suprotnosti sa odobrenjem carinskog organa ili bez odobrenja carinskog organa (član 128. stav 1. i član 138);

9) ne poštuje obaveze i uslove koje je preuzeo kao držalac carinskog skladišta (čl. 131, 139. i 140);

10) ne poštuje obaveze i uslove koje je preuzeo kao korisnik carinskog skladišta (član 132);

11) propusti da vodi propisanu evidenciju za robu koja je stavljena u carinski postupak na način koji je odredio carinski organ ili je vodi neredovno (član 135);

12) ne izveze, tj. propusti da ponovo izveze robu, u utvrđenom roku, u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja, ili propusti da u datom periodu zahteva drugačije carinski odobreno postupanje ili korišćenje robe (član 146. stav 1);

13) ne izveze privremeno uvezenu ili unetu robu u za to propisanom roku ili propusti da u propisanom roku podnese zahtev za dobijanje odobrenja za sprovođenje drugog carinski odobrenog postupanja ili korišćenja robe (čl. 167. i 181);

Novčanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara do 25.000 dinara kazniće se odgovorno lice u okviru pravnog lica, za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

NOVČANOM KAZNOM U IZNOSU OD 50.000 DINARA KAZNIĆE SE PREDUZETNIK ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

NOVČANOM KAZNOM U IZNOSU OD 10.000 DINARA KAZNIĆE SE FIZIČKO LICE I ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU, ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

Odgovornost drugog lica

Član 296.

Lice koje kupuje, prodaje, rasprodaje, prima kao poklon, sakriva, preuzima radi smeštaja u odgovarajući smeštajni prostor ili prevozi, čuva, koristi ili po bilo kom osnovu stiče, robu za koju zna ili za koju je imajući u vidu date okolnosti morao znati da su predmet prekršaja prema čl. 292. do 295. ovog zakona, kazniće se istom kaznom koja je predviđena za počinioca prekršaja.

NOVČANOM KAZNOM U IZNOSU OD 40.000 DINARA KAZNIĆE SE PRAVNO LICE KOJE IZVRŠI PREKRŠAJ IZ ČL. 294. I 295. OVOG ZAKONA, POD USLOVOM DA CARINSKA VREDNOST ROBE KOJA JE PREDMET PREKRŠAJA NE PRELAZI IZNOS OD 1.000 EVRA, U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI, PRERAČUNATO U SKLADU SA ČLANOM 54. OVOG ZAKONA.

NOVČANOM KAZNOM U IZNOSU OD 20.000 DINARA KAZNIĆE SE PREDUZETNIK ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

NOVČANOM KAZNOM U IZNOSU OD 10.000 DINARA KAZNIĆE SE FIZIČKO LICE I ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU, KOJE IZVRŠI PREKRŠAJ IZ ČLANA 294. OVOG ZAKONA, POD USLOVOM DA CARINSKA VREDNOST ROBE KOJA JE PREDMET PREKRŠAJA NE PRELAZI IZNOS OD 1.000 EVRA, U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI, PRERAČUNATO U SKLADU SA ČLANOM 54. OVOG ZAKONA.

Mandatna kazna

ODGOVORNOST DRUGOG LICA

Član 297.

Novčanom kaznom u iznosu od 20.000 dinara kazniće se na licu mesta, pravno lice, koje izvrši prekršaj iz čl. 294. i 295. ovog zakona, pod uslovom da carinska vrednost te robe ne prelazi iznos od 1.000 € preračunata u dinare u skladu sa članom 54. ovog zakona.

Novčanom kaznom od 5.000 dinara kazniće se na licu mesta, odgovorno lice u okviru pravnog lica iz stava 1. ovog člana.

Novčanom kaznom od 5.000 dinara kazniće se na licu mesta, fizičko lice za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

PRAVNO LICE, PREDUZETNIK, FIZIČKO LICE I ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU KOJE KUPUJE, PRODAJE, RASPRODAJE, PRIMA KAO POKLON, SAKRIVA, PREUZIMA RADI SMEŠTAJA U ODGOVARAJUĆI SMEŠTAJNI PROSTOR ILI PREVOZI, ČUVA, KORISTI ILI PO BILO KOM OSNOVU STIČE ROBU, ZA KOJU ZNA ILI ZA KOJU JE IMAJUĆI U VIDU DATE OKOLNOSTI MORAO ZNATI DA SU PREDMET PREKRŠAJA PREMA ČL. 292. DO 295. OVOG ZAKONA, SVAKO OD NJIH KAZNIĆE SE KAZNOM PROPISANOM ZA TAJ PREKRŠAJ.

Plaćanje novčane kazne u ratama

Član 300

Carinarnica koja je vodila prekršajni postupak u prvom stepenu može odobriti da se novčana kazna plati u ratama sa rokom otplate koji ne može biti duži od 12 meseci.

IV Organi za vođenje prekršajnog postupka

Nadležnost za vođenje prekršajnog postupka

NADLEŽNOST ORGANA

Član 302.

Prekršajni postupak u prvom stepenu vodi i odluku o prekršaju donosi Komisija za prekršaje Carinarnice (u daljem tekstu: Komisija). Komisije se obrazuju u svakoj carinarnici i čine je predsednik i dva člana. Predsednik i članovi Komisije mogu imati zamenike.

Komisija može ovlastiti pojedinog svog člana da preduzima pojedine radnje u prekršajnom postupku.

Direktor imenuje predsednika i članove Komisije kao i njihove zamenike iz sastava službenika carinarnice.

CARINSKI ORGAN IZDAJE PREKRŠAJNI NALOG ZA PREKRŠAJE ZA KOJE JE PROPISANA NOVČANA KAZNA U FIKSNOM IZNOSU U SKLADU SA ODREDBAMA ZAKONA KOJI UREĐUJE PREKRŠAJE.

ZA PREKRŠAJE ZA KOJE SE NE IZDAJE PREKRŠAJNI NALOG, CARINSKI ORGAN PODNOSI ZAHTEV ZA POKRETANJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA.

Hitan prekršajni postupak

HITNOST

Član 303.

Ako je prekršajni postupak pokrenut protiv lica čije je boravište van carinskog područja, a ispunjeni su svi uslovi za vođenje postupka i donošenje odluke prekršajni postupak se smatra hitnim i odluka se mora doneti u roku od 48 sati od trenutka pokretanja prekršajnog postupka.

AKO JE UČINILAC PREKRŠAJA LICE ČIJE JE BORAVIŠTE VAN CARINSKOG PODRUČJA REPUBLIKE SRBIJE, A ISPUNJENI SU SVI USLOVI ZA IZDAVANJE PREKRŠAJNOG NALOGA, PREKRŠAJNI NALOG SE MORA IZDATI U ROKU OD 48 SATI.

Žalba

Član 304.

Protiv prvostepenog rešenja o prekršaju može se izjaviti žalba nadležnom prekršajnom sudu.

Žalba se podnosi u roku od osam dana od dana saopštenja odluke odnosno dana prijema pismenog otpravka rešenja.

Zastarevanje

Član 305.

Prekršajni postupak ne može se pokrenuti ako protekne tri godine od dana kada je prekršaj učinjen.

Zastarevanje se prekida svakom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi gonjenja učinioca prekršaja.

Zastarevanje počinje ponovo da teče svakim prekidom, ali zastarelost gonjenja nastaje u svakom slučaju po isteku roka od šest godina od dana kada je prekršaj učinjen.

PREKRŠAJNI POSTUPAK NE MOŽE SE POKRENUTI AKO PROTEKNE TRI GODINE OD DANA KADA JE PREKRŠAJ UČINJEN.

POSTUPAK ZA IZDAVANJE PREKRŠAJNOG NALOGA NE MOŽE SE POKRENUTI NITI VODITI AKO PROTEKNE TRI GODINE OD DANA KADA JE PREKRŠAJ UČINJEN.

ZASTAREVANJE SE PREKIDA SVAKOM RADNJOM NADLEŽNOG ORGANA KOJA SE PREDUZIMA RADI IZDAVANJA PREKRŠAJNOG NALOGA.

ZASTAREVANJE POČINJE PONOVO DA TEČE POSLE SVAKOG PREKIDA, ALI APSOLUTNA ZASTARELOST NASTAJE U SVAKOM SLUČAJU PO ISTEKU ROKA OD ŠEST GODINA OD DANA KADA JE PREKRŠAJ UČINJEN.

VI. ANALIZA EFEKATA PROPISA

1. Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u zakonu?

1)pravni sistem Republike Srbije – predloženi zakon imaće pozitivan uticaj na pravni sistem Republike Srbije.

Carinski zakon Republike Srbije donet je 2010. godine („Službeni glasnik RS”, broj 18/10 od 26. marta 2010. godine), a izmene i dopune 2012. godine („Službeni glasnik RS”, broj 111/12).

Polazeći od ove činjenice, to je bilo potrebno izmeniti Carinski zakon, a u cilju daljeg usaglašavanja sa regulativom gore pomenutih međunarodnih organizacija. Ovim izmenama i dopunama Carinskog zakona izvršeno je usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva kojim je regulisan tranzitni postupak, što je preduslov za dobijanje odobrenja Zajedničkog komiteta EU/EFTA za pristupanje Konvenciji o zajedničkom tranzitu. Ove izmene i dopune su neophodne kako bi se omugućio razvoj, ali i primena NCTS (Novokompjuterizovanog tranzitnog sistema), kompatibilne aplikacije za nacionalni tranzit, usklađen sa sistemom i procedurama Konvencije o zajedničkom tranzitu i pravilima za NCTS. Takođe, napominjemo da su ove izmene urađene u skladu sa rešenjima sadržanim u Carinskom zakonu EU. Osim toga, propisivanjem načina utvrđivanja carinske osnovice za uvoz nosača podataka uvešće se jednobrazno postupanje prema privrednim subjektima (bilo da se programska podrška i softver carini na nosaču podataka koji se uvozi ili šalje elektonskim putem).

Što se pak tiče izmena i dopuna u delu kojima je regulisana materija carinskih prekršaja, tu bismo najpre ukazali na činjenicu da je promena nacionalnog zakonodavstva iziskivala potrebu za izmenama Carinskog zakona. Naime, usvojen je novi Zakon o prekršajima koji je objavljen u „Službenom glasniku RS”, broj 65/13. Ovaj zakon donosi niz novina koje su u funkciji rešavanja prekršajnih predmeta na ekonomičan i efikasan način. Uvodi se savremeniji, efikasniji i ekonomičniji postupak koji mnogo uspešnije uspostavlja ravnotežu između opštih, odnosno društvenih i individualnih interesa.

2) privredne subjekte

Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona sadrži, najpre, izmene i dopune unete iz čisto tehničkih razloga i te izmene neće biti od uticaja na privredne subjekte.

S druge strane, izmene u delu obezbeđenja za plaćanje carinskog duga imaće pozitivan uticaj na privredne subjekte. Naime, predloženim izmenama omogućeno je da se kao garant za plaćanje carinskog duga može pojaviti bilo koje lice sa prebivalištem, odnosno sedištem u Republici Srbiji. Prema dosadašnjem zakonskom rešenju, carinski organ je mogao da prihvati samo bankarsku garanciju kao oblik obezbeđenja. Novopredloženim rešenjem, privredni subjekti su slobodni u izboru garancije, a isto tako, oslobođeni su troškova pribavljanja bankarske garancije, koji nisu zanemarljivi.

Što se, pak, tiče carinskih prekršaja, izmenama su propisane drugačiji rasponi novčanih kazni za pojedine prekršaje. Međutim, ovde treba imati u vidu novi institut prekršajnog naloga, gde se počiniocima prekršaja izdavanjem naloga nudi mogućnost da, u slučaju plaćanja polovine izrečene kazne u roku za dobrovoljno plaćanje, ostvare značajnu uštedu.

2. Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)?

Predlogom zakona propisani su drugačiji rasponi novčanih kazni za pojedine carinske prekršaje.

Najpre, za odgovorno lice u okviru pravnog lica povećan je raspon za izricanje novčane kazne. Razlog za ovakvo zakonsko rešenje leži u tome što se radi o težim oblicima prekršaja, gde se pokazalo da trenutno propisan iznos ne deluje preventivno, tj. izricanje kazni (pa, i u maksimalnom iznosu) ne utiče na smanjenje broja učinjenih prekršaja.

Predlogom zakona predviđene su izmene i za novčanu kaznu iz člana 295. Carinskog zakona. Umesto dosadašnjeg raspona za izricanje novčane kazne od 5.000 dinara do 500.000 dinara, uvodi se fiksni iznos kazne za prekršaje iz ovog člana i to 100.000 dinara za pravno lice, 10.000 dinara za fizičko lice i odgovorno lice u okviru pravnog lica i 50.000 dinara za preduzetnika. Određivanjem fiksnog iznosa novčane kazne tvorci zakona su se opredelili za izdavanje prekršajnog naloga za ove prekršaje. Naime, prema članu 168. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS”, broj 65/13) prekršajni nalog se izdaje kada je za prekršaj zakonom ili drugim propisom od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu. Ovlašćeni organ, odnosno ovlašćeno lice će izdati prekršajni nalog ukoliko otkrije prekršaj iz njegove nadležnosti. Kako se počiniocima prekršaja izdavanjem naloga nudi mogućnost da u slučaju plaćanja polovine izrečene kazne u roku za dobrovoljno plaćanje ostvare značajnu uštedu, za očekivati je značajno povećanje broja dobrovoljno plaćenih kazni.

3. Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti?

Pozitivne posledice donošenja ovog zakona su višestruke. Što se tiče postupanja organa uprave, samim tim i carinskih organa, ovaj zakon uvodi nove institute, a postojeće modifikuje. Naime, uvodi se institut prekršajnog naloga, koji će izdavati organi uprave, za prekršaje za koje je predviđena novčana kazna u fiksnom iznosu. Njime se pojednostavljuje procesuiranje blažih prekršaja uz značajno smanjenje troškova za državne organe. Prekršajnim nalogom carinski organi će dobiti efikasno sredstvo za sankcionisanje blažih prekršaja za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu.

Takođe, predložene zakonske izmene imaće pozitivne posledice i na privredu, jer će upotreba NCTS (Novokompjuterizovanog tranzitnog sistema), omogućiti brži protok roba i usluga, što će dovesti do smanjenja troškova privrednih subjekata.

4. Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?

Predlogom zakona propisane su izmene radi usklađaivanja sa Zakonom o prekršajima, i propisima EU, koje su uglavnom tehničke odnosno terminološke prirode, pa su ove izmene bez uticaja na pojavu tržišnih subjekata i tržišnu konurenciju.

Navedena izmena iz čl. 14 i 15. Predloga zakona, koja se odnosi na garanciju, kao instrument obezbeđenja, a kojom se predviđa da se kao garant za plaćanje carinskog duga može pojaviti bilo koje lice sa prebivalištem, odnosno sedištem u Republici Srbiji. Prema dosadašnjem zakonskom rešenju, carinski organ je mogao da prihvati samo bankarsku garanciju kao oblik obezbeđenja. Propisivanje novih oblika obezbeđenja, moglo bi povoljno uticati na tržišnu kokurenciju.

5. Da li su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o ovom zakonu?

S obzirom, da su ovim predlogom zakona predviđene izmene koje su uglavnom tehničke ili terminološke prirode, kao i one koje su predložene radi usklađivanja sa Zakonom o prekršajima i propisima EU, nije ni postojala potreba da se zainteresovane strane izjašanjavaju.

6. Koje mere će se tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem ovog zakona namerava?

Ministarstvo finansija nadležno je za davanje mišljenja u primeni zakona. Posebno ističemo i činjenicu da ovo ministarstvo, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, njihovim objavljivanjem na zvaničnoj internet stranici, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i dostupnost informacija, kako bi se i na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih prilikom donošenja ovog zakona.

Ostavite komentar Odustani od odgovora