P R E D L O G
ZAKONA O JAVNIM SKIJALIŠTIMA
Član
Ovim zakonom propisuju se uslovi za uređenje, održavanje i opremanje javnog skijališta, pružanje usluga na skijalištu, obeležavanje i postavljanje signalizacija na skijalištu, korišćenje sredstava prevoza na skijalištu, bezbednost i red na skijalištu, podučavanje na skijalištu, kao i druga pitanja koja su od značaja za korišćenje skijališta.
Član
Poslovi iz člana 1. ovog zakona obavljaju se u skladu sa ovim zakonom i drugim zakonima kojima se uređuje i oblast koja se odnosi na skijališta.
Član
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu, ako drukčije nije određeno, imaju sledeće značenje:
usluge na skijalištu su organizovanje skijanja i specijalizovanih zimskih sportskih aktivnosti, podučavanje skijanju, iznajmljivanje i servisiranje opreme za skijanje, prihvat i usluživanje skijaša i drugih korisnika skijališta;
skijanje je zimska sportska aktivnost rekreativnog ili takmičarskog karaktera koja se sastoji iz alpskog skijanja, nordijskog skijanja ili snouborda;
specijalizovane zimske sportske aktivnosti su sankanje, ski – bob, skokovi, moto-sankanje, spuštanje gumama, skijanje u dubokom snegu, paraglajding, skeleton i druge slične zimske sportske aktivnosti;
skijaš je fizičko lice koje se u cilju rekreacije bavi skijanjem na skijalištu, ili se nalazi na ski – stazi radi skijanja;
ski – staza je uređena i obeležena površina skijališta, namenjena za skijanje i podučavanje skijanju, koju opslužuje jedna ili više žičara;
ski – poligon je uređena i obeležena površina skijališta namenjena specijalizovanim zimskim sportskim aktivnostima;
ski ruta je obeležena površina za vožnju skijama koju skijaški centar ne obezbeđuje od neuobičajenih i neočekivanih opasnosti skijanja;
ski – put je put napravljen ili otvoren za vožnju skijama koji predstavlja deo ski – staze, međusobno povezuje ski- staze ili povezuje ski – staze sa drugim objektima na skijalištu, ili služi za izvlačenje (evakuaciju) povređenih skijaša;
zaštitna zona ski – staze je prostor širine do 5 metara koji se prostire uz ski – stazu;
takmičar je fizičko lice aktivno uključeno u skijaško takmičenje ili trening za takmičenje na stazi ili delu staze određene od strane skijaškog centra;
uobičajena opasnost i rizik skijanja je opasnost odnosno rizik koji prosečan skijaš, pri potrebnoj pažnji, mora ili može predvideti da će postojati na vrsti staze koju koristi, pod uslovom da je poštovao pravila utvrđena ovim zakonom i propise donete na osnovu ovog zakona;
alpski rizik je situacija koja sa sobom nosi veliki rizik za lica na skijalištu (opasnost lavine, odrona kamenja, pada u provaliju, zatrpavanja snegom koji visi iznad litice, ekstremna zaleđenost staze ili ključnog dela staze i sl.);
neuobičajena i neočekivana opasnost skijanja je opasnost odnosno rizik koju prosečan skijaš, pri potrebnoj pažnji, nije mogao predvideti da će postojati na vrsti staze koju koristi, pri datim vremenskim uslovima, pod uslovom da je poštovao pravila utvrđena ovim zakonom i propise donete na osnovu ovog zakona;
smanjena vidljivost postoji ako zbog nepovoljnih atmosferskih ili drugih prilika skijaš ne može jasno da uoči druga lica koja se nalaze na skijalištu na udaljenosti od najmanje 15 metara;
skijaška nesreća je nezgoda na stazi u kojoj je učestvovao najmanje jedan skijaš u pokretu i u kojoj je jedno ili više lica povređeno ili poginulo ili je izazvana materijalna šteta;
žičara je sredstvo visinskog prevoza sa posebnim saobraćajno – tehničkim osobinama (žičara i uspinjača) namenjeno za prevoz skijaša na stazu ili sa staze;
ski – lift je sredstvo visinskog prevoza za vuču skijaša po snegu uzbrdo sa vučnim užetom iznad glave skijaša;
polazna stanica žičare je mesto sa koga korisnici žičare otpočinju vožnju;
izlazna stanica žičare je prostor koji obuhvata plato za iskrcavanje sa okretnom stanicom ili povratnom užetnjačom;
škola skijanja je pravno lice ili preduzetnik registrovan za obavljanje poslova podučavanja skijanja i specijalizovanih zimskih sportskih aktivnosti;
instruktor skijanja je fizičko lice koje se bavi poslovima podučavanja skijanja i specijalizovanih zimskih sportskih aktivnosti i ima u skladu sa zakonom kojim je uređena oblast sporta, odgovarajuće zvanje instruktora, učitelja ili trenera skijanja i licencu nadležnog sportskog saveza;
učenik skijanja je fizičko lice koje učestvuje kao polaznik škole skijanja za podučavanje skijanja i specijalizovanih zimskih sportskih aktivnosti;
nadležni sportski savez je republičko udruženje ili savez organizacija za obavljanje zimskih sportskih aktivnosti i delatnosti koji je registrovan u skladu sa zakonom kojim se uređuje sport i preko koga se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta.
Član
Javno skijalište (u daljem tekstu: skijalište) je posebno uređena odnosno izgrađena javna površina sa objektima, uređajima i ugrađenom opremom za skijanje i specijalizovane zimske sportske aktivnosti.
Skijaški centar obavezan je da obezbedi korišćenje skijališta pod jednakim uslovima svim korisnicima.
Na ski-stazama su dozvoljene zimske sportske aktivnosti u vidu alpskog ili nordijskog skijanja i snouborda kao i podučavanje skijanju.
Specijalizovane zimske sportske aktivnosti se mogu upražnjavati na ski – poligonima koji moraju biti jasno i vidljivo odvojeni od ski – staza i obeleženi.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na skijanje primenjuju se i na specijalizovane zimske sportske aktivnosti, koje se obavljaju na ski – poligonima, ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na ski – staze shodno se primenjuju i na ski – puteve, ski – rute i ski – poligone, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Član
Skijaški centar se osniva kao privredno društvo, preduzeće, ustanova ili preduzetnik i registruje se u odgovarajući registar u skladu sa zakonom.
Skijaški centar upravlja skijalištem, odnosno prostorima pogodnim za uređenje skijališta, koji su, u skladu sa zakonom, proglašeni za prostore od značaja za turizam.
Član
Na odgovornost za štetu prouzrokovanu na skijalištu primenjuju se opšta pravila o odgovornosti za štetu.
Pravom na naknadu štete prouzrokovane na skijalištu ne obuhvataju se one štete koje su rezultat uobičajene opasnosti i rizika skijanja.
Član
Skijalište se sastoji iz jedne ili više ski – staza, ski – poligona, ski – puteva, ski – ruta, ski – liftova, žičara, infrastrukturne mreže i objekata, servisnih objekata skijališta, snežne i servisne mehanizacije, servisnih puteva, sopstvenih energetskih objekata, pristupnih puteva i parkinga na ulazima u skijalište, objekata za obavljanje delatnosti i dr.
Član
Skijalište i pristupni putevi do skijališta ne mogu se graditi na površinama koje su pod uobičajenim snežnim padavinama izložene lavinama.
Skijalište i ski – staze se uređuje u zavisnosti od toga za koju su rekreativnu ili takmičarsku zimsku sportsku aktivnost namenjene, tako da su skijaši zaštićeni od neuobičajenih i neočekivanih opasnosti skijanja i alpskih rizika.
Skijalište mora biti tako uređeno da zadovolji uslove u pogledu očuvanja i zaštite životne sredine kao i odgovarajuće sanitarno – higijenske uslove.
Član
Ski – staze na skijalištu moraju biti dovoljno široke, pregledne, sa odgovarajućim nagibom i visinskom razlikom i pripremljene tako da na njima nema rupa, vrtača, kamenih kompleksa ili drugih opasnih mesta.
Opasna mesta na ski – stazi (krivine, ukrštanja staza, veće strmine, objekti, mesta gde se izvode radovi) moraju biti posebno obeležena i osigurana ogradama za usmerenja, zaštitnim ogradama ili mrežama, oblogama protiv udaraca i sličnim sredstvima zaštite, odgovarajuće visine.
Član
Na ski – stazi i zaštitnoj zoni ski – staze nije dozvoljeno postavljanje reklama i natpisa koji nisu vezani za korišćenje staze.
Član
Izgradnja žičare na prostorima koji su pogodni za skijanje predstavlja radnju uređenja skijališta, u skladu sa ovim zakonom.
Član 12.
Ski – staza može da se koristi za skijanje samo ako na njoj postoji odgovarajuća količina snega.
Član 13.
Skijaški centar obavezan je da utvrdi naziv za svaku ski – stazu.
Član 14.
Delta – plan i druga sredstva sportskog vazduhoplovstva ne smeju poletati i sletati na ski – stazu.
Ukoliko je u okviru skijališta uređen prostor za poletanje i sletanje, on mora biti jasno razdvojen od ski – staze, odgovarajuće signaliziran i obezbeđen od lavina.
Član 15.
Skijalište, odnosno njegove staze namenjene skijaškim aktivnostima noću moraju imati odgovarajuće osvetljenje, uključujući i neposredne prilaze, tako da je osigurana bezbednost svih lica koja se nalaze na stazi i njenim prilazima.
Skijaški centar obavezan je da obezbedi neprekidno osvetljenje i za slučaj iznenadnog nestanka električne energije.
Član 16.
U okviru skijališta ili njegovoj neposrednoj blizini obavezno je uređenje odgovarajućeg mesta za sletanje helikoptera u cilju obezbeđenja pružanja hitne pomoći.
Član 17.
Ski – staze pripremljene od veštačkog snega uređuju se uz preduzimanje dodatnih mere osiguranja bezbednosti skijaša, koje odgovaraju osobinama staza sa veštačkim snegom.
Član 18.
Ski – staza koja je pored rekreativnog namenjena i takmičarskom skijanju ili samo takmičarskom skijanju uređuje se tako da ispunjava posebne uslove (visinska razlika, dužina i širina staze, debljina snega, zaštitne mere, prepariranja staze, markiranje i dr.) utvrđene odgovarajućim međunarodnim (FIS) i nacionalnim sportskim pravilima.
Takmičarska ski – staza mora za vreme korišćenja u svrhe rekreativnog skijanja da bude tako uređena da ispunjava opšte uslove utvrđene ovim zakonom u pogledu markiranja, signalizacije i preduzimanja mera koje osiguravaju bezbednost skijaša.
Skijalište koje je u skladu sa zakonom utvrđeno kao sportski objekat od interesa za Republiku ima najmanje jednu ski – stazu uređenu i homologizovanu, u skladu sa sportskim pravilima, za nacionalna i međunarodna skijaška takmičenja.
Član 19.
Ski – staze se klasifikuju i obeležavaju (markiraju) prema stepenu težine, u zavisnosti od svojstava područja, odnosno površina preko koje se pruža staza.
Ski –staze se obeležavaju numerisanim oznakama (štapovima) određenih boja:
laka staza – zelena boja;
srednje teška staza – plava boja;
teške staza – crvena boja;
ekstremno teška pista – crna boja.
Ski – rute i staze za moto sanke se markiraju žutom bojom nezavisno od stepena težine.
Oznake moraju biti tako postavljene da su više od snega.
Ne moraju se obeležavati lako pristupačne i blago nagnute površine koje služe isključivo podučavanju osnovnih oblika vožnje skijama, pod uslovom da nemaju rizičnih mesta i da su jasno vidljive njihove granice, odnosno ivice.
Član 20.
Granice skijališta moraju biti označene na ključnim mestima oznakama koje su vidljive u uslovima normalne vidljivosti.
Označavanje granica skijališta vrši se štapovima narandžaste boje i tablom na kojoj se nalazi odgovarajući tekst.
Član 21.
Na skijalištu moraju da budu postavljene odgovarajuće panoramske table i table za orijentaciju.
Član 22.
Skijaški centar obavezan je da za sve vreme trajanja ski sezone, odnosno za sve vreme upotrebe skijališta, kontroliše opšte stanje skijališta i da ga održava u ispravnom stanju, odnosno u stanju koje omogućava namensko i bezbedno korišćenje staze.
U vreme kada skijalište nije u upotrebi, skijaški centar je dužan da se stara o čuvanju skijališta i redovnom održavanju staza i opreme na skijalištu.
Održavanje ski – staza obuhvata letnje i zimsko održavanje.
Održavanje ski – ruta, takmičarskih staza i specijalizovanih staza vrši se u zavisnosti od prirode staze, vremenskih uslova i zimske sportske aktivnosti koja se na njoj odvija.
Skijaški centar je obavezan da održava žičaru i zaštitno područje oko žičare u stanju koje omogućava bezbedno korišćenje žičare, u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona.
Član 23.
Ministar nadležan za poslove turizma, ministar nadležan za poslove sporta i ministar nadležan za poslove saobraćaja sporazumno bliže propisuju minimalne tehničke uslove za uređenje, obeležavanje i održavanja skijališta.
4)Signalizacija
Član 24.
Na skijalištu mora biti postavljena odgovarajuća signalizacija, tako da se ne može lako ukloniti i da odgovara stvarnim okolnostima na stazi.
Član 25.
Signalizacija se vrši postavljanjem odgovarajućih znakova zabrana, obaveza, upozorenja i obaveštenja, dopunskih tabli i svetlosnih signala.
Znaci na skijalištu postavljaju se i održavaju tako da su vidljivi, da ne ometaju korišćenje ski – staza i da skijaši mogu na vreme da ih lako uoče i da blagovremeno postupe u skladu sa njihovim značenjem.
Postavljeni znakovi moraju da se uklone, dopune ili zamene ako njihovo značenje ne odgovara izmenjenim uslovima na skijalištu ili zahtevima bezbednosti.
Na skijalištu ne smeju da se postavljaju table, svetla, stubovi ili drugi slični predmeti kojima se zaklanja ili umanjuje vidljivost postavljenih znakova ili koji svojim oblikom, bojom, izgledom ili mestom postavljanja podražavaju ili liče na neki znak na skijalištu, ili zaslepljuju skijaše ili odvraćaju njihovu pažnju u meri koja može biti opasna za bezbednost skijanja.
Ministar nadležan za poslove turizma, ministar nadležan za poslove sporta i ministar nadležan za poslove saobraćaja sporazumno bliže uređuju koji se znakovi postavljaju na skijalištima i na kojim stazama, njihovu sadržinu, izgled, mesto postavljanja i druga pitanja od značaja za ostvarivanje funkcija znakova na skijalištima.
5) Neobezbeđene staze
Član 26.
Na divljim ski – stazama, neobezbeđenim stazama i van skijaških staza skijaši se skijaju na sopstveni rizik.
Skijaški centar skijašima na neobezbeđenim stazama pruža uobičajene informacije o vremenu, snežnim padavinama i opasnostima od zavejavanja.
U cilju sprečavanja korišćenja divljih ski – staza, skijaški centar je obavezan da u okviru skijališta postavi odgovarajuća upozorenja i znake.
6)Sredstva prevoza na skijalištu
Član 27.
Na ski – stazi, osim službenih motornih vozila, ne može biti prisutno ni jedno drugo motorno vozilo, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Motorne sanke, osim službenih motornih sanki, mogu da se koriste samo na specijalizovanim stazama i površinama koje su posebno pripremljene i obeležene za korišćenje motornih sanki.
Na korišćenje motornih sanki na skijalištu, obaveze postupanja u slučaju nesreće, mere bezbednosti u pogledu vozača i druga pitanja koja se tiču korišćenja motornih sanki na skijalištu, primenjuju se propisi koji se odnose na motocikle i bezbednost saobraćaja na putevima.
Vozač motornih sanki ne sme vozilom da se kreće na stazi brzinom većom od 40 km na čas, odnosno brzinom većom od brzine dozvoljene postavljenim znakom za celu stazu ili njen deo.
Član 28.
Mehanizacija za uređenje ski – staze može da se koristi u vreme kada žičare i ski – liftovi ne rade.
Ukoliko je upotreba mehanizacije za uređenje ski – staze nužna za vreme rada žičara i ski – liftova, skijaški centar je dužan da preduzme posebne mere za obezbeđenje sigurnosti skijaša.
Svako vozilo mehanizacije za uređenje ski – staze koje radi na pripremanju ski – staze ili se kreće na skijalištu mora da bude obojeno uočljivom bojom i opremljeno odgovarajućim svetlima.
Svako vozilo mehanizacije za uređenje ski – staze koje se nalazi zaustavljeno na stazi mora biti označeno odgovarajućim svetlima.
Član 29.
Skijaški centar obavezan je da žičare, ski – liftove i staze za visinski prevoz, održava i koristi u tehnički ispravnom stanju sa dovoljnim brojem obučenog osoblja.
Kada je žičara, ski – lift i mehanizacija za uređenje skijaških staza u upotrebi mora se obezbediti:
1) stalna kontrola rada i tehničke ispravnosti;
2) stalno održavanje i pravilno vršenje eksploatacije;
3) neposredno pružanje pomoći korisnicima, posebno deci u slučaju očigledne opasnosti ili na zahtev korisnika;
4) dovoljan broj preglednih informacija i uputstava o ponašanju korisnika na sredstvima visinskog prevoza;
5) stalna koordinacija između stanja na stazama i upotrebe žičare.
Član 30.
Pravila koja se primenjuju na žičare i ski – liftove iz člana 29. ovog zakona primenjuju se i na ski – liftove sa vučnim užetom ispod glave skijaša kao i ski – liftove za vuču po travi.
Član 31.
Prevoz žičarom je oblik javnog prevoza i obavlja se prema utvrđenom redu vožnje, koji mora biti uočljivo istaknut na polaznoj i završnoj stanici.
Skijaški centar obavezan je da skijaše upozori na odgovarajući način o mogućnosti oduzimanja ski – pasa zbog ponašanja suprotnog ovom zakonu i pravilima o redu na skijalištu.
Član 32.
Skijaški centar može da prekine rad žičare ili ski – lifta tek kada odgovorno lice ili redar potvrdi da nijedno lice više ne koristi žičaru ili ski – lift.
7) Korišćenje i rad skijališta
Član 33.
Skijaški centar može da obavlja delatnosti, odnosno poslove vezane za korišćenje skijališta pod uslovima:
da uredi i opremi skijalište u skladu sa ovim zakonom, tako da je ono bezbedno za korisnike;
da obezbedi službu održavanja reda na skijalištu i da uredi red na skijalištu (pravila o redu na skijalištu);
da obezbedi službu spasavanja;
da obezbedi pružanje hitne medicinske pomoći na skijalištu;
da obezbedi sistem veza na skijalištu i vezu sa najbližom zdravstvenom ustanovom i organom unutrašnjih poslova;
da obezbedi (dnevno i dugoročno) praćenje vremenske situacije u području gde se nalazi skijalište (meteorološko bdenje);
da zaključi ugovor o osiguranju skijaša i drugih neposrednih korisnika skijališta od posledica nezgoda na skijalištu;
da donese plan rada za ski sezonu;
da utvrdi pravila o korišćenju ski – liftova i žičara, motornih sanki i mehanizacije za uređenje ski – staza.
.
Član 34.
Skijaški centar mora da obezbedi da skijalište bude opremljeno:
odgovarajućim brojem mašina i uređaja za pripremu i održavanje staza, srazmerno broju i veličini staza;
razglasnim uređajem takve jačine da se može efikasno koristiti na skijalištu;
sportskom i drugom opremom potrebnom za korišćenje skijališta u skladu sa zakonom i propisima donetim na osnovu zakona.
Član 35.
Skijaški centar obavezan je da upiše skijalište u matičnu evidenciju u skladu sa zakonom kojim je uređena oblast sporta i da vodi evidencije u skladu sa tim zakonom.
Član 36.
Skijalište može da se koristi za stručno osposobljavanje i usavršavanje u zimskim sportovima samo od strane organizacija koje ispunjavaju zakonom propisane uslove.
Član 37.
Skijaški centar obavezan je da obavesti javnost preko sredstava javnog informisanja o početku korišćenja i završetku korišćenja skijališta za skijanje u tekućoj skijaškoj sezoni, kao i o svakom prekidu rada skijališta dužem od tri dana tokom skijaške sezone.
Član 38.
Takmičarsko i rekreativno skijanje, skijaška obuka i drugi oblici skijaških aktivnosti mogu se vršiti kada vremenski uslovi omogućavaju bezbedno korišćenje usluga na skijalištu.
Skijalište može da radi noću ukoliko postoje tehnički i vremenski uslovi i ako je obezbeđena sigurnost skijaša.
Član 39.
Takmičarsko i rekreativno skijanje, skijaška obuka i drugi oblici skijaških aktivnosti ne mogu se vršiti na skijalištu:
1) ako postoji opasnost od lavina;
2) za vreme snežne vejavice, kiše, magle zbog koje je smanjena vidljivost i vetra koji ugrožava bezbednost vožnje, prema tipu žičare;
3) kod visokog snega – svežeg koji nije utaban i na snegu koji je usled naglog topljenja postao suviše mekan, ili ako je staza jako zaleđena;
4) ako na stazama nema dovoljno snega;
5) ako su bezbednosni uređaji i oznake toliko oštećeni da ne obezbeđuju sigurnost skijaša ili za njega predstavljaju opasnost, kao i za vreme rada mašina za utabavanje snega;
6) ako ne funkcioniše sistem veza na skijalištu;
7) ako nije osigurana redarska služba, služba spasavanja i služba pružanja prve pomoći.
Član 40.
Kada na skijalištu nastupe okolnosti iz člana 39. ovog zakona skijaški centar je dužan da prekine rad na skijalištu ili delu skijališta.
Prekid rada traje sve dok traju okolnosti zbog kojih je uveden.
Ukoliko se zatvaranje ski – staze vrši u toku dana, korisnik je obavezan da preduzme kontrolnu vožnju kako bi osigurao da se skijaši koji se nalaze na stazi udalje iz ugroženog područja.
Skijaški centar obavezan je da objavi na pogodan način na ulazu u skijalište razloge privremenog prekida, odnosno zabrane korišćenja skijališta.
8) Spasilačka služba i služba prve pomoći
Član 41.
Skijaški centar obezbeđuje spasilačku službu samostalno ili u saradnji sa odgovarajućom organizacijom koja je obučena za pružanje prve pomoći povređenom odnosno ugroženom skijašu na ski – stazama i sredstvima i objektima skijališta.
Na skijalištu mora biti jasno i vidljivo označeno sedište službe spasavanja.
Član 42.
Služba spasavanja mora da ima odgovarajući broj angažovanih spasilaca i biti tako organizovana da je uvek spremna za brzo dejstvo spasavanja (pružanje prve pomoći i brzog transporta) skijaša koji su pretrpeli nesreću na stazi ili njenoj zaštićenoj zoni.
Član 43.
Mere spasavanja preduzimaju se isključivo preko lica stručno osposobljenih za spasavanje u skladu sa zakonom (spasioci), odgovarajuće opremljenih i jasno označenih.
Služba spasavanja u svom sastavu obavezno ima obučene ekipe za spasavanje skijaša sa žičare.
Spasioci moraju imati prednost korišćenja žičara.
Član 44.
Skijaški centar ima pravo na naknadu troškova akcije spasavanja, osim ako je potreba spasavanja nastala usled propusta u radu skijaškog centra.
Član 45.
Skijaški centar obrazuje jedinstvenu službu spasavanja za celo skijalište.
Služba spasavanja deluje u okviru skijališta.
Ukoliko u ski – području u kome se nalazi skijalište ne funkcioniše gorska služba spasavanja skijaški centar je obavezan da u granicama ski – područja organizuje spasavanje skijaša kojima je potrebna pomoć iako se nalaze izvan granica skijališta.
Skijaški centar, u slučaju iz stava 3. ovog člana, ima pravo na naknadu prouzrokovanih troškova od lica kome je pružena pomoć, osim ako je potreba za spasavanjem izazvana propustima u radu skijaškog centra.
Član 46.
Služba spasavanja, odnosno spasioci u slučaju nesreće obavezni su da utvrde identitet lica koja su učestvovala u nesreći i da obezbede dokaze vezane za prouzrokovanje nesreće, a u slučaju nastanka smrti ili teške telesne povrede da neodložno obaveste najbliži organ ministarstva unutrašnjih poslova.
Član 47.
Oprema i sredstva za spasavanje moraju biti na skijalištu tako raspoređeni da su dostupni u najkraćem mogućem vremenu i smešteni u vidno označenom prostoru.
Skijaški centar mora na skijalištu obezbediti odgovarajuću opremu i prostor za službu spasavanja i privremeno zadržavanje povređenog ili iznenada obolelog skijaša.
Skijaški centar obavezan je da na skijalištu stalno održava propisan obim opreme i sredstava za spasavanje u ispravnom stanju.
Skijaški centar obavezan je da postavi na skijalištu tablu sa opisom tzv. alpskog signala stanja nužde, koji daje skijaš kome je potrebna pomoć jer se nalazi u opasnosti.
Član 48.
Skijaški centar obezbeđuje pružanje hitne medicinske pomoći samostalno ili u saradnji sa odgovarajućom zdravstvenom ustanovom, u skladu sa zakonom.
Skijaški centar osigurava pružanje hitne medicinske pomoći angažovanjem odgovarajućeg broja osposobljenih lica, obezbeđenjem odgovarajućeg prostora za prihvat povređenih i obezbeđenjem odgovarajuće opreme i sredstava za pružanje hitne medicinske pomoći.
Lica koja su angažovana za pružanje hitne medicinske pomoći moraju za vreme dežurstva imati na rukavu belu traku sa crvenim krstom i moraju biti opremljeni komunikacionim uređajima.
Osoblju hitne medicinske pomoći mora biti obezbeđena prednost u korišćenju žičara, kao i druge prednosti vezane za obavljanje njihove delatnosti.
Član 49.
Skijaški centar obavezan je da vodi evidenciju o nezgodama na skijalištu (identitet unesrećenih, vreme, mesto i okolnosti nesreće) i da o nastalim slučajevima nezgoda obavesti turističku inspekciju.
Član 50.
Bliže uslove u pogledu prostora, opreme i obeležavanja službe spasavanja sporazumno propisuju ministar nadležan za poslove turizma i ministar nadležan za poslove sporta.
9) Bezbednost i red na skijalištu
Član 51.
Skijaški centar obavezan je da vidno istakne pravila o redu na skijalištu, cene za korišćenje uređaja, opreme, prostora i usluga na skijalištu, kao i radno vreme skijališta i žičara i da ih se pridržava u svom poslovanju.
Pravilima o redu iz stava 1. ovog člana bliže se uređuju, u skladu sa zakonom, prava i obaveze skijaša i drugih lica koja upotrebljavaju skijalište, način održavanja reda na skijalištu, vreme korišćenja skijališta, radno vreme žičara, pravila o organizovanju sportskih priredbi na skijalištu, upozorenja na eventualne opasnosti usled vremenskih i snežnih prilika i druga pitanja utvrđena ovim zakonom koja se odnose na obezbeđenje reda na skijalištu.
Član 52.
Skijaški centar obavezan je da ima zaposleno lice sa odgovarajućim sportskim stručnim zvanjem za staranje o bezbednosti i redu na skijalištu (šef staza).
Šef staza mora da ima položen ispit za redara.
Ski – staze ne mogu početi da se koriste u toku dana ukoliko šef staza nije to odobrio, na osnovu procene da su ispunjeni svi uslovi za bezbedno korišćenje staza.
Član 53.
Skijaški centar obavezan je da za vreme rada skijališta obezbedi redarsku službu koja mora imati odgovarajući broj redara kako bi efikasno osigurala bezbedno korišćenje skijališta (patrole, dežurna mesta i dr.), u skladu sa odredbama ovog zakona i pravila o redu na skijalištu.
Redarsku službu može obavljati lice koje ima završenu srednju školu i koje pokaže uspeh na posebnoj proveri znanja.
Broj angažovanih redara određuje se prema konkretnim okolnostima skijališta, a naročito prema očekivanoj učestalosti korišćenja staza i broja, težine, veličine i preglednosti staza.
Redar je obavezan da za vreme obavljanja redarske službe nosi odeću i oznake koje ga jasno identifikuju kao redara.
Ministar nadležan za poslove turizma i ministar nadležan za poslove sporta sporazumno propisuju način i program polaganja ispita za redara, sticanje ovlašćenja za obavljanje poslova redara, izgled i način izdavanja legitimacije redara.
Član 54.
Redar u vršenju svojih dužnosti ovlašćen je da:
1) privremeno obustavi, do konačne odluke šefa staza, upotrebu skijali{ta ili nekog njegovog dela na kome održava red, ako postoje okolnosti u kojima upotreba staze nije dozvoljena;
2) upozori, odnosno udalji sa skijališta ili njegovog dela lica koja se ne pridržavaju pravila utvrđenih ovim zakonom i pravila o redu na skijali{tu, koja ne raspolažu ispravnom skijaškom opremom, koja prave nered na polaznim stanicama žičara ili su pod uticajem alkohola ili droge;
3) prekine rad žičara ski – liftova dok se ne uspostavi red na ulaznim ili izlaznim stanicama žičara;
4) obavesti turističkog inspektora ukoliko se skijaš ili drugi neposredni korisnik skijališta u korišćenju skijališta ne pridržava utvrđenog reda na skijalištu;
5) oduzme, trajno ili privremeno, kartu za vožnju žičarom skijašu ili drugom licu koje se i pored opomene redara ponaša suprotno odredbama ovog zakona, vozi na nizbrdici ugroženoj lavinom, ne poštuje znake zabrana i uputstava, postupa suprotno nalozima službe spasavanja ili ponovljeno čini povrede utvrđenih pravila ponašanja na skijalištu;
6) uskrati jednu ili više vožnji žičarom licu koje svojim ponašanjem ugrožava ili može ugroziti bezbednost upotrebe skijališta, odnosno žičare (pijana lica i lica pod uticajem droge, lica koja se ne pridržavaju utvrđenih pravila o ponašanju na skijalištu, lica koja sa sobom nose nedozvoljene predmete i sl.).
Kada skijaš ili drugo lice na skijalištu postupi suprotno nalozima redara ili pruži fizički otpor, o tome se bez odlaganja obaveštava ovlašćeno lice organa unutrašnjih poslova.
Član 55.
Skijaši su obavezni da se pridržavaju pravila o redu na skijalištu i uputstava i upozorenja koje im daju redari.
Skijaš je obavezan da:
se na stazi ponaša tako da druge ne ugrožava ili povređuje;
vozi pažljivo i da brzinu i način vožnje prilagodi svojim znanjima i uslovima staze (okoline) i dela staze, vremenskim i snežnim prilikama, kao i broju skijaša na stazi;
izabere liniju (pravac, smer) vožnje tako da skijaše koji voze ispred njega ne ugrožava i da je u mogućnosti da blagovremeno izbegne sudar sa bilo kojom osobom ili objektom ispred sebe;
druge skijaše pretiče, bilo levo ili desno, uvek na takvom rastojanju koje im daje dovoljno prostora za sve njihove pokrete (kretanja);
kada želi da se uključi u vožnju na neku stazu ili kada nakon zaustavljanja na stazi nastavlja vožnju obavezno se uveri, gledanjem iznad i ispod, da može to da učini bez opasnosti po sebe ili druge;
se bez nužde ne zaustavi (obustavi vožnju) na uskim i nepreglednim delovima staze i da u slučaju pada što je moguće brže oslobodi prostor;
u slučaju kada se penje, odnosno vraća uz stazu ili kada peške silazi za kretanje koristi isključivo ivicu staze;
se uz stazu ne penje peške nego da koristi žičaru;
poštuje postavljene oznake i signalizaciju;
u slučaju nesreće na stazi pruži drugome pomoć;
u slučaju nesreće, nezavisno da li je svedok ili učesnik, nadležnoj službi skijaškog centra (redarskoj ili spasilačkoj) pruži svoje identifikacione podatke;
poštuje uputstva redara;
skija sa ispravnom i odgovarajućom opremom, a posebno da koristi skije koje su opremljene sredstvom (vezovi i dr.) koje je u stanju da zaustavi skiju u slučaju da se odvoji od skijaša;
ne ostavlja na stazi ili baca na stazu predmete i materijale koji mogu da ometaju ili ugroze bezbednost drugih skijaša;
za skijanje na skijalištu koristi isključivo markiranu stazu, osim u slučaju opasnosti;
ako se skijalište nalazi u zakonom zaštićenom području poštuje pravila koja je za korišćenje zaštićenog područja utvrdilo, u skladu sa zakonom, pravno lice koje upravlja zaštićenim područjem;
skijanje prilagodi uslovima staze kada su nepovoljne vremenske prilike povećale stepen težine staze.
Skijaš ne sme:
skijati na skijalištu, odnosno stazi koja je označena kao zatvorena;
uništavati, uklanjati, oštećivati ili na drugi način ugrožavati postavljene oznake i signalizaciju na skijalištu;
na bilo koji način ugrožavati stubove žičara, mašine za pripremu staze i drugu opremu na stazi;
skijati na stazi ukoliko je pod dejstvom alkohola, droge ili nekog psihoaktivnog leka, odnosno sredstva koje negativno utiče na njegove sposobnosti;
napustiti mesto sudara sa drugim skijašem pre nego što redarskoj službi korisnika da identifikacione podatke, osim u slučaju kada je to nužno radi pružanja hitne medicinske pomoći povređenom, u kom slučaju će se nakon predaje povređenog na medicinsko staranje javiti najbližoj redarskoj službi skijaškog centra;
skijati unazad (natraške);
postavljati bilo kakve oznake ili ostavljati bilo kakve stvari (bez nadzora) na skijalištu bez dozvole skijaškog centra;
da se zaustavlja na usponu ili na vučnoj stazi ski – lifta ako bi zaustavljanje moglo da ugrozi skijaše koji se prevoze;
da koristi žičaru ako ne poseduje za to potrebno znanje ili sposobnosti.
Snouborderi, trkači i hodači na skijama obavezni su da, pored mera iz stava 2. ovog člana, preduzmu i druge mere koje odgovaraju prirodi konkretne zimske sportske aktivnosti, u skladu sa odgovarajućim međunarodnim sportskim pravilima (FIS pravila).
Član 56.
Skijaš je, u cilju osiguranja bezbednosti, dužan da se prilikom vožnje žičarom i ski – liftom pridržava sledećih pravila:
ne sme da deluje u toku vožnje žičarom na bilo koji način koji može da utiče na siguran rad i funkcionisanje instalacija žičare;
ne sme da menja, premešta, kvari uređaje i materijal bilo koje vrste koji služi žičari ili ski – liftu;
ne sme da se penje na pogonske stanice i linijske stubove ili da zauzima mesto koje nije namenjeno korisnicima žičare ili ski – lifta ili da ometa pristup tim mestima;
ne sme bez opravdanih razloga da aktivira sigurnosne uređaje koji su mu pristupačni ili da namerno aktivira sigurnosnu rampu;
ne sme da se zakači na praznu vučnu napravu na trasi ski – lifta, da upotrebi jednu vučnu napravu za dve ili više osoba ili da namerno otpusti vučnu napravu pre mesta određenog za to ili pre izlazne stanice;
ne sme da krivuda duž trase vučenja ski – lifta, da izlazi iz trase vučenja, da ostaje na trasi vučenja u slučaju pada, da namerno otpusti i baci vučnu napravu na linijski stub, da seda na vučnu napravu ili da zaljulja vučnu napravu na izlaznoj stanici;
ne sme da se njiše u sedištu žičare, da se vozi bez spuštenog sigurnosnog rama, da ne upotrebljava naslon za noge, da iskače iz sedišta duž trase žičare i da ljulja sedište na izlaznoj stanici;
ne sme da trake štapova drži na zglobovima ruku;
ne sme da se zadržava na izlaznoj stanici;
ne sme da se zaustavlja na usponu, na vučnoj stazi ski – lifta ili bilo kojoj površini;
ne sme u toku prevoza žičarom ili ski – liftom da baca ili odstranjuje bilo kakve predmete, osim po nalogu službenog lica skijaškog centra;
ne sme da se ukrca na žičaru koja ima oznaku da je zatvorena;
ne sme da se ponaša suprotno znakovima i uputstvima postavljenim u skladu sa ovim zakonom ili bilo kojoj usmenoj instrukciji (uputstvo ili obaveštenje) od strane službenih lica skijaškog centra koje se odnosi na bezbedno korišćenje žičare;
ne sme da se ukrca ili iskrca sa žičare na mestima koja nisu za to određena i koja nisu pod kontrolom skijaškog centra (izvan stanica), osim u slučaju prekida vožnje;
ne sme da se iskrca sa žičare koja je stala u toku vožnje bez nadzora službenih lica skijaškog centra;
ne sme da koristi žičaru za prevoz ako nema dovoljno fizičkih sposobnosti ili znanja i veštine za bezbedno korišćenje instalacija žičare, odnosno usluge prevoza;
da se pridržava pravila o ukrcavanju, vožnji i silasku utvrđenih pravilima o redu na skijalištu.
Član 57.
Pre početka ski – sezone skijaški centar obavezan je da obavesti nadležni organ unutrašnjih poslova o datumu početka ski – sezone i da zatraži pomoć za održavanje reda na skijalištu u toku sezone.
Pripadnici organa unutrašnjih poslova, koji održavaju red na skijalištu, moraju biti obučeni za upotrebu skija i motornih sanki.
Kada skijaški centar u toku skijaške sezone očekuje veliki broj skija{a na skijali{tu mora pravovremeno obavestiti nadležni organ unutra{njih poslova i zatražiti dodatnu pomoć za održavanje reda na skijali{tu i uređenje saobraćajnog prometa za dolazak i odlazak sa skijali{ta.
Član 58.
Vo|a grupe koji na skijali{te dovodi organizovanu grupu dece ili skija{a po~etnika dužan je da se stara o njihovom bezbednom skijanju. Pre početka skijanja vođa grupe mora upozoriti redare na grupu ili početnike kojima redari moraju posvetiti posebnu pažnju.
Vođa grupe mora ispunjavati naloge redara i prekinuti skijanje grupe ili početnika ako njihovo skijanje nije bezbedno.
10) Organizovanje sportskih priredbi
Član 59.
Na skijalištu se mogu organizovati sportske priredbe (takmičenja, uključujući treninge i manifestacije) uz saglasnost skijaškog centra, pod uslovima i na način utvrđenim ovim zakonom, zakonom kojim se uređuje oblast sporta, propisima donetim na osnovu ovih zakona i pravila nadležnog sportskog saveza i međunarodne skijaške federacije (FIS).
Ski – staza može da se koristi za takmičenja i treninge za takmičenja samo ako je uređena i homologizovana u skladu sa zakonom i odgovarajućim sportskim pravilima.
Organizator sportske priredbe za vreme sportske priredbe ima, pored prava i obaveza utvrđenih za sportske priredbe propisima kojima je uređena oblast sporta i sportskim pravilima nadležnog sportskog saveza i prava i obaveze koji su ovim zakonom utvrđeni za skijaški centar, ako sporazumom između skijaškog centra i organizatora nije drugačije utvrđeno.
Član 60.
Na skijalištu odnosno njegovom delu na kome se održava takmičenje odnosno trening za takmičenje, pristup u toku održavanja takmičenja i treninga, mogu imati samo takmičari i službena lica organizatora.
Pristupne staze za gledalište moraju biti uređene, vidno obeležene i ograđene.
Organizator priredbe obavezan je da po završetku priredbe, pre otvaranja skijališta za redovnu upotrebu, ukloni oznake, uređaje, rekvizite i druge predmete postavljene radi održavanja priredbe.
Član 61.
Skijaški centar obavezan je da omogući korišćenje skijališta za organizovanje skijaškog takmičenja od interesa za Republiku, koje je ministarstvo nadležno za poslove sporta, uvrstilo u program međunarodnih skijaških sportskih takmičenja i da za vreme održavanja takmičenja režim rada skijališta prilagodi potrebama takmičarskih uslova.
Korišćenje skijališta iz stava 1. ovog člana reguliše se ugovorom između organizatora priredbe i skijaškog centra.
11) Podučavanje skijanju
Član 62.
Usluge podučavanja skijanju na skijalištu može da pruža pravno lice ili preduzetnik (u daljem tekstu: škola skijanja), uz saglasnost skijaškog centra, koja ispunjava sledeće uslove:
da je registrovana za obavljanje delatnosti sportskog podučavanja;
da ima odgovarajuću poslovnu prostoriju na skijalištu i odgovarajuće mesto za okupljanje polaznika;
da ima zaključen ugovor o osiguranju korisnika usluga podučavanja od posledica nezgoda;
da ima angažovana odgovarajuća lica za neposredno podučavanje.
Preduzetnik koji sam ispunjava uslove propisane za instruktora skijanja, može da se bavi neposrednim podučavanjem skijanja i bez angažovanja drugih lica.
Neposrednim podučavanjem može da se bavi samo instruktor skijanja sa važećom licencom.
Instruktor skijanja mora da za vreme podučavanja nosi oznake i odeću koja ga jasno identifikuje kao lice koje podučava skijanju.
Škola skijanja može da se bavi samo onom vrstom podučavanja i one grupe polaznika koja odgovara sadržini licence koju ima instruktor skijanja koji je angažovan u školi.
Član 63.
Škola skijanja može da koristi skijalište za podučavanje skijanju na sledeći način:
da upozori redare na ski – stazi na lica koja se podučavaju na stazi;
da svojim učenicima prenese potrebna znanja vezana za tehniku skijanja i pravila ponašanja na skijalištu;
da pre početka kursa testira učenike i razvrsta ih u homogene grupe prema uzrastu, znanju skijanja i fizičkim sposobnostima;
da pruži hitnu medicinsku pomoć učeniku u slučaju potrebe;
da za vreme podučavanja ima obezbeđen priručni komplet prve pomoći;
da njeni učenici poštuju obaveze vezane za ponašanje na stazi utvrđene ovim zakonom i pravilima o redu na skijalištu.
Član 64.
Početni kurs (obuka) škole skijanja može da se obavlja samo na posebno uređenim, izdvojenim i označenim stazama ili padinama pogodnim za skijanje.
Škola skijanja može za obuku skijaša privremeno da postavi ski – lift sa vučnim užetom ispod glave skijaša ili ski – lift za vuču po travi.
Član 65.
Skijaški centar je obavezan da obezbedi ravnopravne uslove u pogledu korišćenja skijališta svim školama skijanja koje imaju svoje sedište u jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi skijalište.
Pravilo iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na ograničenje korišćenja ski – staza od strane škola skijanja, koje skijaški centar uvede u toku dana radi obezbeđenja sigurnosti skijaša zbog prevelikog broja skijaša na stazi (popunjen kapacitet staze).
U slučajevima iz stava 2. ovog člana, prednost imaju škole skijanja koje svoje sedište imaju u jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi skijalište.
Član 66.
Sportske organizacije, obrazovne ustanove, kao i državni organi i organizacije mogu da koriste skijalište za podučavanje skijanju isključivo za svoje članove i korisnike, bez svrhe sticanja dobiti.
Organi i organizacije iz stava 1. ovog člana ne mogu javno oglašavati i reklamirati podučavanje skijanju.
Član 67.
Instruktor skijanja može da se bavi podučavanjem skijanja pod uslovom da poseduje odgovarajuće sportsko zvanje i odgovarajuću licencu nadležnog sportskog saveza, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje oblast sporta.
Uslove i postupak izdavanja licence instruktorima skijanja i trajanje izdate licence uređuje nadležni sportski savez.
Nadležni sportski savez može da izda licencu instruktoru skijanja ukoliko ispunjava uslove utvrđene zakonom i pravilima saveza.
Instruktor skijanja je obavezan da se stručno usavršava u skladu sa zakonom i sportskim pravilima nadležnog sportskog saveza.
Ministarstvo nadležno za poslove sporta daje saglasnost na pravila nadležnog sportskog saveza kojima se uređuju uslovi i postupak izdavanja licence i stručno usavršavanje instruktora skijanja.
Nadležni sportski savez poslove iz st. 2. i 3. ovog člana obavlja kao poverene.
Član 68.
Stranac instruktor skijanja može da se na skijalištu bavi neposrednim podučavanjem skijanju pod uslovom da poseduje važeću licencu ISIA (Međunarodna asocijacija instruktora skijanja).
III. NADZOR
Član 69.
Upravni nadzor nad izvršavanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega, kao i drugih propisa kojima se uređuje delatnost na skijalištu, vrše ministarstvo nadležno za poslove turizma i ministarstvo nadležno za poslove sporta.
Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši ministarstvo nadležno za poslove turizma preko turističkih inspektora.
Inspekcijski nadzor nad organizovanjem sportskih priredbi na skijalištima i izdavanje licenci instruktorima skijanja vrši ministarstvo nadležno za poslove sporta preko sportskih inspektora.
Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega vrši i ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja u delu koji se odnosi na sredstva vertikalnog transporta (žičare i ski – liftovi).
Ministarstvo nadležno za poslove bezbednosti saobraćaja na putevima vrši kontrolu tehničke ispravnosti i upotrebe motornih sanki i mehanizacije za uređenje ski – staze.
Član 70.
U vršenju inspekcijskog nadzora turistički inspektor ovlašćen je da:
1) kontroliše ispunjenost uslova za obavljanje delatnosti iz člana 33. ovog zakona;
2) pregleda prostore i prostorije u kojima se obavlja delatnost i pružaju usluge na skijalištu, ugovore, evidencije, isprave i drugu dokumentaciju potrebnu za utvrđivanje zakonitosti poslovanja skijaškog centra, kao i drugih pravnih lica i preduzetnika koji obavljaju delatnost na skijalištu;
3) kontroliše da li skijaši i druga lica koriste skijalište na propisan način i sa odgovarajućom opremom.
Turistički inspektor ovlašćen je da:
1) privremeno zabrani korišćenje skijališta ako skijaški centar ne ispunjava uslove utvrđene ovim zakonom;
2) privremeno zabrani rad skijališta ili dela skijališta ukoliko nastupe okolnosti iz člana 39. ovog zakona, a skijaški centar nije prekinuo rad skijališta;
3) privremeno zabrani rad licu koje nije registrovano za obavljanje delatnosti i pružanje usluga na skijalištu ili obavlja delatnost ili pruža usluge suprotno odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega;
4) privremeno oduzme evidencije, dokumenta i druga dokazna sredstva od značaja za utvrđivanje činjeničnog stanja i privremeno oduzme predmete i sredstva čija upotreba nije dozvoljena u okviru sporta, kao i predmete i sredstva kojima se vrše nedozvoljene radnje;
5) podnese prijavu nadležnom organu za učinjeno krivično delo i podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka;
6) preduzme druge mere i radnje za koje je ovlašćen zakonom.
Inspektor će rešenjem utvrditi vreme trajanja privremene zabrane obavljanja delatnosti, kao i rok u kome su lica koja obavljaju delatnosti i pružaju usluge utvrđene ovim zakonom, dužna da otklone nedostatke zbog kojih je mera izrečena.
Protiv rešenja inspektora može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove turizma, u roku od osam dana od dana prijema rešenja.
Žalba izjavljena na rešenje iz stava 4. ovog člana ne odlaže njegovo izvršenje.
Član 71.
U vršenju inspekcijskog nadzora nad organizovanjem skijaških sportskih priredbi i izdavanjem licenci instruktorima skijanja, sportski inspektor je ovlašćen da naloži otklanjanje utvrđenih nepravilnosti i nedostataka u određenom roku i da zabrani održavanje sportske priredbe na skijalištu ako nije obezbeđeno njeno nesmetano i bezbedno održavanje.
Protiv rešenja sportskog inspektora iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove sporta, u roku od tri dana od dana prijema rešenja.
Žalba izjavljena na rešenje iz stava 2. ovog člana ne odlaže njegovo izvršenje.
IV. KAZNENE ODREDBE
Član 72.
Novčanom kaznom od 50.000 do 350.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
ne učini skijalište dostupno svim korisnicima pod istim uslovima (član 4. stav 2);
ne kontroliše opšte stanje skijališta i ne održava ga u ispravnom stanju, odnosno u stanju koje omogućava namensko i bezbedno korišćenje staza (član 22. stav 1);
ne održava žičaru i zaštitno područje oko žičare u stanju koje omogućava bezbedno korišćenje žičare (član 22. stav 5);
ne uredi i opremi skijalište tako da je bezbedno za korisnike (član 33. stav 1. tačka 1);
na skijalištu ne obezbedi redarsku službu, službu spasavanja i službu hitne medicinske pomoći (član 33. tač. 2) do 4);
koristi skijalište suprotno članu 39. ovog zakona;
ne prekine rad skijališta ili njegovog dela, kada nastupe okolnosti iz člana 40. ovog zakona;
ne omogući korišćenje skijališta za organizovanje skijaškog takmičenja (član 61);
koristi skijalište iako je privremeno zabranjeno korišćenje (član 70. stav 2. tač. 1) i 2);
održava sportsku priredbu i pored zabrane (član 71).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara.
Član 73.
Novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
dozvoli upražnjavanje specijalizovanih zimskih sportskih aktivnosti izvan ski – poligona (član 4. stav 4);
odstupi od propisanih uslova za uređenje ski – staza (član 8);
posebno ne obeleži i ne osigura opasna mesta na ski – stazi (član 9. stav 2);
ne klasifikuje i ne obeleži staze prema stepenu težine (član 19);
dozvoli upotrebu motornih sanki na ski – stazi (član 27. stav 2);
nema obezbeđen sistem veza na skijalištu i vezu sa najbližom zdravstvenom ustanovom i organom unutrašnjih poslova (član 33. tačka 5);
na ulazu u skijalište ne objavi na pogodan način razloge privremenog prekida odnosno zabrane korišćenja skijališta (član 40. stav 4).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara.
Član 74.
Novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
upotrebljava mehanizaciju za uređenje ski – staze za vreme rada žičara i ski- liftova, a ne preduzme posebne mere za obezbeđenje sigurnosti skijaša (član 28. st. 1. i 2);
ne propiše pravila o redu na skijalištu (član 33. tačka 2);
ne pridržava se utvrđenog plana rada za ski – sezonu (član 33. tačka 8);
ne rasporedi opremu i sredstva za spasavanje tako da su dostupna u najkraćem mogućem vremenu i ne smesti ih u vidno označenom prostoru (član 47. stav 1);
ne obezbedi na skijalištu odgovarajuću opremu i prostor za službu spasavanja i zadržavanje povređenog ili iznenada obolelog skijaša (član 47. stav 2).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 3.000 do 15.000 dinara.
Član 75.
Novčanom kaznom od 10.000 do 70.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
ne označi granice skijališta na ključnim mestima oznakama koje su vidljive u uslovima normalne vidljivosti (član 20. stav 1);
vozila mehanizacije za uređenje ski – staza ne oboji uočljivom bojom i ne opremi odgovarajućim svetlima (član 28. stav 3 );
ne pruži neposrednu pomoć korisnicima, posebno deci, u slučaju očigledne opasnosti ili na zahtev korisnika (član 29. stav 2. tačka 3);
prekine rad žičara i ski – liftova u trenutku kada jedno ili više lica koristi žičaru ili ski – lift (član 32);
ne obezbedi praćenje vremenske situacije u području gde se nalaze skijališta (član 33. tačka 6);
o dužim prekidima rada skijališta ne obavesti javnost putem sredstava javnog informisanja (član 37);
dozvoli rad skijališta noću, a za to ne postoje tehnički i vremenski uslovi i nije obezbeđena sigurnost skijaša (član 38. stav 2);
vidno i jasno ne označi sedište službe spasavanja (član 41. stav 2);
ne istakne pravila o redu, radno vreme skijališta i žičara, cene za korišćenje uređaja, opreme, prostora i usluga na skijalištu i ne pridržava ih se u poslovanju (član 51. stav 1);
odredi za šefa staza lice koje ne ispunjava uslove iz člana 52. st. 1. i 2. ovog zakona;
redarsku službu obavlja lice koje ne ispunjava uslove iz člana 53. stav 2. ovog zakona;
ne obavesti nadležne organe o tačnom početku ski – sezone (član 57. stav 1);
organizuje sportsku priredbu na skijalištu suprotno odredbama člana 59. ovog zakona;
dozvoli pristup delu skijališta na kome se održava takmičenje licu koje nije takmičar ili službeno lice organizatora (član 60. stav 1);
organizator priredbe ne ukloni oznake, uređaje, rekvizite i druge predmete postavljene radi održavanja priredbe (član 60. stav 3);
pruža usluge podučavanja skijanju suprotno članu 62. ovog zakona;
početni kurs škole skijanja obavlja suprotno članu 64. stav 1. ovog zakona;
izda licencu instruktoru skijanja iako nisu ispunjeni propisani uslovi (član 67. stav 3).
Za prekršaj iz stava 1. tačka 17) ovog člana kazniće se i preduzetnik novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčano kaznom od 1.000 do 10.000 dinara.
Član 76.
Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice:
1) ako koristi motorne sanke suprotno članu 27. stav 4. ovog zakona;
2) šef staza koji suprotno članu 52. stav 3. ovog zakona odobri korišćenje staze iako nisu ispunjeni svi uslovi za njeno bezbedno korišćenje;
3) ako ne postupi po nalozima redara (član 54. stav 1);
4) skijaš ako vožnjom teže ugrozi bezbednost na ski – stazi (član 55. stav 2. tačka 2);
5) skijaš ako uništi, ukloni ili ošteti oznake ili signalizaciju na skijalištu (član 55. stav 3. tačka 2).
Član 77.
Novčanom kaznom na licu mesta u iznosu od 3.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:
koristi motorne sanke suprotno članu 27. st. 2. i 4. ovog zakona;
kao vođa grupe dece ili skijaša početnika ne upozori redara na grupu ili ne ispuni naloge redara iz člana 58. ovog zakona;
radi kao instruktor skijanja, a nema licencu nadležnog sportskog saveza (član 62. stav 2);
ne poseduje važeću licencu ISIA (član 68).
Član 78.
Novčanom kaznom na licu mesta u iznosu od 2.000 dinara kazni}e se za prekršaj fizičko lice ako:
za vreme obavljanja redarske službe ne nosi odeću i oznake koje ga jasno identifikuju kao redara (član 53. stav 4);
ponaša se suprotno odredbama čl. 55. i 56. ovog zakona;
kao instruktor skijanja za vreme podučavanja ne nosi oznake i odeću koja ga jasno identifikuje kao lice koje podučava skijanju (član 62. stav 3).
V. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 79.
Propisi koje se donose na osnovu ovlašćenja iz člana 23, člana 25. stav 5, člana 50. i člana 53. stav 5. ovog zakona biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 80.
Preduzeća i druga pravna lica uskladiće svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od dvanaest meseci od dana njegovog stupanja na snagu.
Član 81.
Skijaški centar je dužan da obezbedi da zaposlena, odnosno angažovana lica na poslovima šefa staza i redara ispune uslove utvrđene ovim zakonom, najkasnije do 31. 12. 2005. godine.
Član 82.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
I USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona, sadržan je u odredbama člana 72. stav 1. tačka. 4. i 6. Ustava Republike Srbije kojim je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti tržišta i fizičke kulture.
II RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ubrzani razvoj zimskog turizma i sportskih aktivnosti na skijalištima u Srbiji nametnuo je potrebu zakonskog regulisanja pitanja koja su od značaja za bezbednost skijaša i drugih korisnika skijališta. Normiranje ove oblasti je važno i za integraciju turističke ponude planinskih područja na međunarodnom tržištu.
III OBRAZLOŽENjE PREDLOŽENIH REŠENjA
Osnovne odredbe (član 1. – 6.)
Ovim odredbama definišu se pojmovi upotrebljeni u zakonu i utvrđuje da je skijaški centar dužan da obezbedi korišćenje skijališta pod jednakim uslovima svim korisnicima. Precizno se određuju koje se zimske sportske aktivnosti mogu upražnjavati na skijalištima. U skladu sa uporedno-pravnim rešenjima propisuje se da se pravom na naknadu štete prouzrokovane na skijalištu ne obuhvataju one štete koje su rezultat uobičajene opasnosti i rizika skijanja.
Uređenje (član 7. – 18.).
Članovima od 7. do 18. utvrđeni su osnovni elementi uređenja skijališta koje se kao kompleksan objekat može sastojati iz: jedne ili više ski – staza, ski – poligona, ski – puteva, ski – ruta, ski – liftova, žičara, infrastrukturne mreže i objekata, servisnih objekata skijališta, snežne i servisne mehanizacije, servisnih puteva, sopstvenih energetskih objekata, pristupnih puteva i parkinga na ulazima u skijališta, objekata za obavljanje delatnosti, i dr.
Obeležavanje (čl. 19. do 21)
Članovima od 19. do 21. uređeno je obeležavanje skijališta, ski – staza, ski – ruta i staza za moto sanke. Predviđa se klasifikovanje i obeležavanje ski staza u zavisnosti od stepena težine i svojstva područja preko koga se pruža staza.
Održavanje (čl. 22. i 23)
Članovima 22. i 23. uređena je obaveza skijaškog centra vezana za održavanje skijališta, kako za vreme trajanja ski sezone tako i u periodu kada skijalište ne radi.
Signalizacija (čl. 24. do 26)
Članovima 24. do 26. uređena je obaveza postavljanja odgovarajuće signalizacije na skijalištima.
Neobezbeđene staze (član 26.)
Pojava neobezbeđinih staza na kojima se skijaši skijaju na sopstveni rizik nametnula je potrebu da se utvrdi i obaveza skijaškog centra koji je dužan da pruži uobičajene informacije o vremenu, snežnim padavinama i opasnostima od zavejavanja kao i to da postavi odgovarajuća upozorenja i znake.
Sredstva prevoza na skijalištu (član 27. – 32.)
Upotreba sredstava prevoza na skijalištu kao i snežne servisne mehanizacije predstavlja rizik kako za skijaše tako i za ostale korisnike skijališta. Ovim poglavljem regulisana su pitanja uptrebe sredstava prevoza na skijalištu kao i obaveza skijaškog centra da mehanizaciju za uređenje ski – staza označi na odgovaraju način a žičare, ski – liftove i staze za visinski prevoz, održava i koristi u tehnički ispravnom stanju sa dovoljnim brojem obučenog osoblja.
Korišćenje i rad skijališta (član 33. – 40.)
Ovim poglavljem utvrđeno je pod kojim uslovima skijaški centar može da obavlja delatnosti vezane za korišćenje skijališta, način obaveštavanja o početku korišćenja i završetku korišćenja skijališta za skijanje, prekidima u radu kao i to kada se skijanje, skijaška obuka i drugi oblici skijaških aktivnosti ne mogu vršiti na skijalištu.
Spasilačka služba i služba prve pomoći (član 41. – 50.)
Spasilačka služba i služba prve pomoći su važni elementi bezbednosti na skijalištu i njihovo obezbeđivanje je ovim zakonom je utvrđeno kao obaveza skijaškog centra.
Bezbednost i red na skijalištu (član 51. – 58.)
Ovim poglavljem utvrđena je obaveza skijaškog centra da obezbedi redarsku službu kao i drugi elemente koji su važni za bezbednost i red na skijalištu. Takođe utvrđena su ovlašćenja redara kao i obaveze skijaša. Posebna pažnja u ovom poglavlju posvećena je bezbednosti dece i skijaša početnika.
Organizovanje skijaških sportskih priredbi (član 59. – 61.)
Organizovanje skijaških priredbi (takmičenja, treninzi i manifestacije) vrše se na skijalištu uz saglasnost skijaškog centra u skaladu sa ovim zakonom, zakonom kojim se uređuje oblast sporta i pravila nadležnog sportskog saveza i međunarodne skijaške federacije. Zakonom su takođe predviđene obaveze organizatora priredbi.
Podučavanje skijanju (član 62.- 68.)
Ovim poglavljem su utvrđeni uslovi za obavljanje poslova podučavanja skijanju kao i obaveze skijaškog centra, škola skijanja i instruktora skijanja. Uslov za obavljanje poslova neposrednog podučavanja skijanju je posedovanje licence koju izdaje nadležni sportski savez. Zakonom je predviđena mogućnost da se neposrednim podučavanjem skijanju mogu baviti i strani instruktori skijanja, pod uslovom da poseduju važeću licencu Međunarodne asocijacije instruktora skijanja.
Nadzor i upravne mere (član 69. – 71.)
Poslovi inspekcijskog nadzora vrši Ministarstvo preko turističkih inspektorima sa utvrđenim pravima, dužnostima i ovlašćenjima. Inspekcijski nadzor nad organizovanjem sportskih priredbi i izdavanjem licenci vrši ministarstvo nadležno za poslove sporta preko sportskih inspektora.
Kaznene odredbe (član 72. – 78.)
Predloženi iznosi novčanih kazni za prekršaj usklađeni su sa Zakonom o prekršajima.
Prelazne i završne odredbe (član 79. – 82.)
Odredbama ovog dela zakona propisani su rokovi za donošenje podzakonskih akata kao i rokovi u kojima preduzeća i druga pravna lica moraju da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona.
IV SREDSTA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona, nije potrebno obezbediti dodatna sredstva.
V ANALIZA EFEKATA
Rešenja Predloga zakona o javnim skijalištima imaju uticaj kako na organizacije koje trenutno upravljaju ili će u budućnosti upravljati skijalištima tako i na skijaše i druge korisnike skijališta. Njima se regulišu sva pitanja od značaja za rad skijaških centara i ponašanje korisnika skijališta. Rešenjima Predloga se dobija jasan pravni okvir za poslovanje skijaških centara, osigurava bezbednost na skijalištima i podstiče razvoj zimskih turističkih usluga u Republici.
Primena rešenja Predloga zakona neće izazvati dodatne troškove za građane, korisnike usluga javnih skijališta, čak se može reći da će pozitivno uticati na povećanje kvaliteta usluga. Primena zakona će izazvati određene troškove za skijaške centre (privredna društva i preduzetnike) koji upravljaju skijalištima vezane za uređenje i opremanje skijališta u skladu sa zakonom, ali ti troškovi su nužni radi osiguranja bezbednosti na skijalištima i obezbeđenja korisnicima nivoa usluga koje su standard u svetu kada su u pitanju skijališta. Bez odgovarajućeg uređenja, održavanja i opremanja javnih skijališta nije moguć razvoj zimskog turizma i zimskog sporta u Republici, niti su bez odgovarajućeg zakonskog ambijenta moguća strana ulaganja u ovoj oblasti.
Zakon o javnim skijalištima bi pozitivno uticao na pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju. Brojna interesovanja stranih kompanija za ulaganja u skijaške centre Srbije su najčešće i propadale zbog nepostojanja jasnog pravnog okvira za izgradnju, uređenje i korišćenje skijališta.
Predlog zakona o javnim skijalištima je pripreman jako dugo (nekoliko godina) i pri tom su sve zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove i mišljenja.
Nakon donošenja zakona nadležna ministarstva će u kratkom vremenskom periodu donete sva odgovarajuća podzakonska akta, ostvariti neposredan nadzor preko turističkih inspektora nad primenom zakona i pružiti stručnu pomoć skijaškim centrima u usklađivanju njihovog poslovanja sa zakonom.