Predlog zakona o dopunama Zakona o Javnom tužilaštvu

PREDLOG ZAKONA

O DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU

Član 1.

U Zakonu o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – dr. zakon, 101/11, 38/12 – US, 121/12, 101/13, 111/14 – US i 117/14), posle člana 77. dodaju se naziv člana i član 77a koji glase:

„Utvrđivanje stručnosti i osposobljenosti kandidata za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira

Član 77a

U postupku izbora zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira na funkciju u osnovnom javnom tužilaštvu proverava se stručnost i osposobljenost kandidata.

Stručnost i osposobljenost kandidata proverava se na ispitu koji organizuje Državno veće tužilaca.

Uspeh na ispitu izražava se ocenama od 1 do 5.

Kandidat za zamenika javnog tužioca koji je završio početnu obuku na Pravosudnoj akademiji nije dužan da polaže ispit koji organizuje Državno veće tužilaca, već se njemu kao merilo stručnosti i osposobljenosti uzima ocena sa završnog ispita na početnoj obuci na Pravosudnoj akademiji.

Državno veće tužilaca propisuje program i način polaganja ispita na kome se proverava stručnost i osposobljenost kandidata.”.

Član 2.

U članu 122. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

„Broj tužilačkih pripravnika određuje se posebno za svako javno tužilaštvo aktom ministra nadležnog za pravosuđe.”.

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Član 3.

Državno veće tužilaca dužno je da propiše program i način polaganja ispita na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Ministar nadležan za pravosuđe doneće akt iz člana 2. ovog zakona u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 4.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje Zakona o dopunama Zakona o javnom tužilaštvu sadržan je u odredbi člana 157. stav 1. Ustava, prema kojoj se osnivanje, organizacija i nadležnost javnog tužalaštva uređuju zakonom.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Odlukom Ustavnog suda IUZ broj 428/2013 od 12. juna 2014. godine, objavljenom objavljenom u „Službenom glasniku Republike Srbije”, broj 111/14 od 15. oktobra 2014. godine, druga rečenica člana 75. stav 2. Zakona o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS”, br. 116/08, 104/09, 101/10, 78/11 – dr. zakon, 101/11, 38/12 – US, 121/12 i 101/13), koja glasi: „Državno veće tužilaca dužno je da prilikom predlaganja kandidata za izbor zamenika osnovnog javnog tužioca, predloži kandidata koji je završio početnu obuku u Pravosudnoj akademiji, u skladu sa posebnim zakonom.”, prestala je da važi.

Ovakva odluka Ustavnog suda je u stvari posledica Odluke Ustavnog suda IUz broj 497/2011 od 6. februara 2014. godine, objavljene u „Službenom glasniku Republike Srbije”, broj 32/14 od 20. marta 2014. godine, kojom su odredbe člana 40. st. 8, 9. i 11. Zakona o Pravosudnoj akademiji („Službeni glasnik RS”, broj 104/09), prestale da važe. U obrazloženju navedene odluke Ustavnog suda, između ostalog, navedeno je da se zakonom ne može obavezivati Državno veće tužilaca da obavezno predlaže Narodnoj skupštini za prvi izbor za funkciju zamenika javnog tužioca kandidate koji su završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji, ali da se zakonom mogu propisati pravila na osnovu kojih bi Državno veće tužilaca posebno vrednovao završenu početnu obuku na Pravosudnoj akademiji, u postupku predlaganja zamenika javnih tužilaca koji se prvi put biraju.

Iz navedenog razloga, predložene su dopune Zakona o javnom tužilaštvu tako što se propisuju posebna pravila za utvrđivanje stručnosti i osposobljenosti kandidata za zamenika javnog tužioca koji se prvi put bira za obavljanje funkcije zamenika javnog tužioca osnovnom javnom tužilaštvu, pri čemu su kandidati koji su završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji oslobođeni polaganja posebnog ispita koji organizuje Državno veće tužilaca, a ocena sa završnog ispita na početnoj obuci na Pravosudnoj akademiji izjednačena je sa ocenom na tom posebnom ispitu.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

U članu 1. Predloga zakona dodaje se novi član 77a, kojim se predviđa da se pre izbora na funkciju zamenika javnog tužioca osnovnog javnog tužilaštva proverava stručnost i osposobljenosti kandidata na posebnom ispitu, koji organizuje Državno veće tužilaca. Polaganja ovog ispita oslobođeni su kandidati koji su završili početnu obuku na Pravosudnoj akademiji. Podrazumeva se da je završna ocena na početnoj obuci izjednačena sa ocenom na posebnom ispitu. Na taj način, svi kandidati koji su se prijavili za prvi izbor za zamenika javnog tužioca osnovnog javnog tužilaštva su izjednačeni, pri čemu se posebno vrednuje ocena sa završnog ispita na početnoj obuci na Pravosudnoj akademiji, a što je u skladu i sa obrazloženjem koje je dao Ustavni sud u svojoj odluci kojim je utvrdio da odredbe člana 40. st. 8, 9. i 11. Zakona o Pravosudnoj akademiji nisu u skladu sa Ustavom.

Članom 2. Predloga zakona ovlašćuje se ministar nadležan za pravosuđe da donese akt kojim za svako osnovno i više javno tužilaštvo određuje broj tužilačkih pripravnika.

Članom 3. Predloga zakona određeno je da Državno veće tužilaca donosi propis koji je ovim zakonom predviđen (o programu i načinu polaganja ispita na kome se ocenjuje stručnost i osposobljenost kandidata), u roku od 90 dana od dana stupanja ovog zakona na snagu, kao i da ministar nadležan za pravosuđe donese akt o broju tužilačkih pripravnika u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Članom 4. Predloga zakona predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.

PREGLED ODREDABA KOJE DOPUNJUJU ZAKON O JAVNOM TUŽILAŠTVU

„UTVRĐIVANJE STRUČNOSTI I OSPOSOBLJENOSTI KANDIDATA ZA ZAMENIKA JAVNOG TUŽIOCA KOJI SE PRVI PUT BIRA

ČLAN 77A

U POSTUPKU IZBORA ZAMENIKA JAVNOG TUŽIOCA KOJI SE PRVI PUT BIRA NA FUNKCIJU U OSNOVNOM JAVNOM TUŽILAŠTVU PROVERAVA SE STRUČNOST I OSPOSOBLJENOST KANDIDATA.

STRUČNOST I OSPOSOBLJENOST KANDIDATA PROVERAVA SE NA ISPITU KOJI ORGANIZUJE DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA.

USPEH NA ISPITU IZRAŽAVA SE OCENAMA OD 1 DO 5.

KANDIDAT ZA ZAMENIKA JAVNOG TUŽIOCA KOJI JE ZAVRŠIO POČETNU OBUKU NA PRAVOSUDNOJ AKADEMIJI NIJE DUŽAN DA POLAŽE ISPIT KOJI ORGANIZUJE DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA, VEĆ SE NJEMU KAO MERILO STRUČNOSTI I OSPOSOBLJENOSTI UZIMA OCENA SA ZAVRŠNOG ISPITA NA POČETNOJ OBUCI NA PRAVOSUDNOJ AKADEMIJI.

DRŽAVNO VEĆE TUŽILACA PROPISUJE PROGRAM I NAČIN POLAGANJA ISPITA NA KOME SE PROVERAVA STRUČNOST I OSPOSOBLJENOST KANDIDATA.”

Član 122.

Za tužilačkog pripravnika prima se lice koje je završilo pravni fakultet i ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima.

Tužilački pripravnik prima se u osnovno i više javno tužilaštvo.

BROJ TUŽILAČKIH PRIPRAVNIKA ODREĐUJE SE POSEBNO ZA SVAKO JAVNO TUŽILAŠTVO AKTOM MINISTRA NADLEŽNOG ZA PRAVOSUĐE.

Pri prijemu tužilačkih pripravnika naročito se vodi računa o nacionalnom sastavu stanovništva, odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u službenoj upotrebi u sudu.

Postupak prijema tužilačkih pripravnika bliže se uređuje aktom ministra nadležnog za pravosuđe.

IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA

SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Ovlašćeni predlagač propisa: Vlada

Obrađivač: Ministarstvo pravde

2. Naziv propisa

Predlog zakona o dopunama Zakona o javnom tužilaštvu

Draft Law on on supplementing to the Law on Public Prosecution

3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):

a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa,

Naslov VII. – Pravosuđe, slobode i bezbednost, u okviru kojeg je član 80 – Jačanje institucija i vladavina prava.

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma,

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,

Naslov VII. – Pravosuđe, slobode i bezbednost, u okviru kojeg je član 80 – Jačanje institucija i vladavina prava.

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,

d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.

– /

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:

a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,

b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,

Pravne tekovine EU sa kojima je domaće zakonodavstvo potpuno usklađeno

Preporuka Rec 2000/19 čl. 5 c.Osnovni principi UN-a o nezavisnosti pravosuđa član 10.Evropska povelja o Zakonu za sudije čl. 2.1, 2.2, 2.3, 4.1. i 4.4.

Preporuka RecR 1994/12e , stav 2. paragraf C;Preporuka CM/Rec (2010) 12 član 44.Preporuka Rec 2000/19 čl. 5a. i 5b.Magna karta sudija član 5.Mišljenje broj 1 (2001) CCJEOsnovni principi UN-a o nezavisnosti pravosuđa član 13.

Preporuka CM/Rec (2010) 12 Komiteta ministara Saveta Evrope: čl. 45-48. Evropska povelja o Zakonu za sudije: čl. 1.3, 3.1. i 3.2.

Mišljenje broj 1 Konsultativnog veća Evropskih sudija: član 2

v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenost sa njima,

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost,

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.

– /

5. Ako ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe Direktive).

-/

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

– /

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?

– /

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti

U postupku pripreme Predloga zakona o dopunama Zakona o javnom tužilaštvu nije ostvarena saradnja sa Evropskom komisijom s obzirom na to da se u konkretnom slučaju radi o neznatnom obimu dopune.

Ostavite komentar