Predlog zakona o izmenama Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti

/ Predlog zakona
Originalna strana fajla Originalni fajl Lokalni fajl

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA ZAKONA O ZAŠTITI OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I O NUKLEARNOJ SIGURNOSTI

Član 1.

U Zakonu o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti („Službeni glasnik RS”, broj 36/09), u članu 1. posle reči: „nuklearnim materijalima,” reči: „kao i”, zamenjuju se rečima: „obrazuje Zavod za nuklearnu sigurnost i bezbednost, kao i”.

Član 2.

U članu 2. stav 1. reči: „Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije” zamenjuju se rečima: „ministarstvo nadležno za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost, u skladu sa ovim zakonom”.

Član 3.

U članu 4. stav 3. menja se i glasi:

„Ministarstvo nadležno za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost u saradnji sa Zavodom za nuklearnu sigurnost i bezbednost dostavlja godišnji izveštaj o realizaciji programa iz stava 1. ovog člana Vladi i telu nadležnom za nacionalnu bezbednost. ”

Član 4.

Naziv poglavlja III. menja se i glasi:

„III. OVLAŠĆENJA MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST”

Naziv člana i član 5. brišu se.

Član 5.

Naziv člana 6. menja se i glasi: „Poslovi ministarstva nadležnog za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost.”

U članu 6. st. 2, 3. i 4. brišu se.

Član 6.

U članu 11. stav 5. reči: „prihoda Agencije i” brišu se.

Član 7.

U članu 26. st. 4. i 8. brišu se.

U stavu 9. reči: „iz stava 8” zamenjuju se rečima: „iz stava 1.”

Dosadašnji st. 5, 6, 7, 8, 9, 10. i 11. postaju st. 4, 5, 6, 7, 8. i 9.

Član 8.

U članu 30. st. 5. i 9. brišu se.

U stavu 10. reči: „iz stava 9.” zamenjuju se rečima: „iz stava 1.” Dosadašnji st. 6, 7, 8, 9. i 10. postaju st. 5, 6, 7. i 8.

Član 9.

Naziv člana i član 48a menjaju se i glase:

„Zavod za nuklearnu sigurnost i bezbednost

Član 48a

Obrazuje se Zavod za nuklearnu sigurnost i bezbednost (u daljem tekstu: Zavod) za obavljanje poslova upravljanja nuklearnim objektima, kao posebna organizacija.Na rad i organizaciju rada Zavoda primenjuju se propisi o državnoj upravi.

Zavod obavlja poslove upravljanja nuklearnim objektima, i to:

1) obavljanje nuklearnih aktivnosti, u skladu sa ovim zakonom;

2) obavljanje radijacionih delatnosti koje se odnose na sigurno korišćenje izvora jonizujućih zračenja, kao i promet izvora jonizujućih zračenja, radioaktivnih i nuklearnih materijala;

3) preduzimanje mera radijacione i nuklearne sigurnosti na lokaciji nuklearnih objekata u skladu sa zakonom (operativna radijaciona dozimetrija, sistem kvaliteta, dekontaminacija ljudi, radne i životne sredine, sistematsko ispitivanje radioaktivnosti u životnoj sredini na lokaciji nuklearnih objekata, merenje interne radioaktivnosti, medicinski tretman profesionalno izloženih lica);

4) obezbeđivanje propisanih uslova za lociranje, projektovanje, izgradnju, probni rad, puštanje u rad, korišćenje, trajan prestanak rada i dekomisiju nuklearnog objekta;

5) upravljanje radioaktivnim otpadom;

6) sprovođenje mera kojima se sprečava da radioaktivni otpad prouzrokuje kontaminaciju životne sredine;

7) obezbeđivanje fizičke zaštite, protivpožarne zaštite i drugih mera bezbednosti nuklearnog objekta, nuklearnog materijala i radioaktivnog otpada, uključujući i mere bezbednosti u toku transporta nuklearnog materijala;

8) dekontaminaciju radne i životne sredine;

9) sistematsko ispitivanje radioaktivnosti u životnoj sredini u okolini nuklearnog objekta;

10) vođenje evidencije o izvorima jonizujućih zračenja, o profesionalno izloženim licima i o radioaktivnom otpadu;

11) organizovanje studijskoistraživačkih radova u oblasti razvoja nuklearnih tehnologija;

12) ostvarivanje saradnje sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju i drugim međunarodnim telima i nadležnim organima drugih država u saradnji sa nadležnim državnim organima, a u vezi sa poslovima iz svog delokruga.”

Član 10.

U članu 49. st. 8. i 13. brišu se.

U stavu 14. reči: „iz stava 13.” zamenjuju se rečima: „iz stava 11.”

Dosadašnji st. 9, 10, 11, 12, 13. i 14. postaju st. 8, 9, 10, 11. i 12.

Član 11.

Član 76. menja se i glasi:

„Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem mera zaštite od jonizujućih zračenja i nuklearne sigurnosti vrši ministarstvo nadležno za poslove zaštite od jonizujućih zračenja i nuklearne sigurnosti preko inspektora za zaštitu od jonizujućih zračenja, odnosno inspektora za nuklearnu sigurnost.”

Član 12.

Član 77. briše se.

Član 13.

Član 83. menja se i glasi:

„Inspektor za zaštitu od jonizujućih zračenja, odnosno inspektor za nuklearnu sigurnost i upravljanje radioaktivnim otpadom ima službenu legitimaciju.

Ministar nadležan za poslove zaštite od jonizujućih zračenja i nuklearne sigurnosti propisuje obrazac i izgled službene legitimacije inspektora za zaštitu od jonizujućih zračenja, odnosno inspektora za nuklearnu sigurnost i upravljanje radioaktivnim otpadom.”

Član 14.

U članu 3. stav 1. tač. 5), 17), 20), 28), 30), 33) i 46), članu 4. stav 1, članu 6. stav 1, članu 9. stav 2, članu 10. stav 2, članu 11. st. 1, 2, 3. i 4, članu 12. stav 2, članu 13. stav 2, članu 14. st. 1, 2 i 3, članu 15. stav 1, članu 16. stav 2, članu 17. st. 2. i 3, članu 18. stav 2, članu 19. st. 2. i 4, članu 20. st. 1. i 2, članu 21. stav 1, članu 22. stav 2, članu 23. stav 2, članu 24. stav 2, članu 25. stav 2, članu 26. st. 1, 5, 6. i 11, članu 27, članu 28. st. 1. i 2, članu 29. stav 2, članu 30. st. 1. 6. i 7, članu 31. st. 2, 4. i 5, članu 32. st. 1. i 2, članu 33, članu 35. stav 2, članu 36. st. 1, 3. i 4, članu 37. stav 2, članu 38. st. 3, 4. i 5, članu 40. stav 4, članu 42. stav 2, članu 43. stav 3, članu 44. st. 1. i 2, članu 45, članu 47. stav 2, članu 49. st. 1, 2, 3, 5, 10 i 11, članu 52. stav 3, članu 53. st. 1, 2. i 3, članu 54, članu 56. stav 2, članu. 57. stav 2, članu 58, st. 1, 2. i 3, članu 60. stav 3, članu 62. stav 3, članu 63. stav 2, članu 64. stav 3, članu 66. st. 1, 2. i 3, članu 67. st. 1, 2, 3. i 5, članu. 70. st.1. i 3, članu 71. stav 2, članu 84. stav.1. tač. 1), 6), 7), 9) i 11), članu 86. stav 1. tač. 1), 2), 3), 4), 5), 6), 9), 14), 15), 20), 21), 23), reči: „Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije” u određenom padežu, zamenjuju se rečima: „ministarstvo nadležno za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost”, u odgovarajućem padežu.

Član 15.

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine preuzima prava, obaveze, zaposlene, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivsku građu i registraturski materijal kome nije istekao rok čuvanja Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, sa stanjem na dan stupanja na snagu ovog zakona.

Član 16.

Zavod preuzima prava i obaveze Javnog preduzeća za upravljanje nuklearnim objektima u Republici Srbiji, zaposlene, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivsku građu i registraturski materijal kome nije istekao rok čuvanja Javnog preduzeća za upravljanje nuklearnim objektima u Republici Srbiji, sa stanjem na dan stupanja na snagu ovog zakona.

Član 17.

Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije prestaje sa radom danom stupanja na snagu ovog zakona.

Član 18.

Javno preduzeće za upravljanje nuklearnim objektima u Republici Srbiji prestaje sa radom danom stupanja na snagu ovog zakona.

Član 19.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 97. tačka 9. Ustava Republike Srbije prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem zaštite i unapređenja životne sredine, proizvodnju, promet i prevoz radioaktivnih materija.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA I CILJEVI KOJI SE POSTIŽU

Zakonom o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) propisuju se mere zaštite života i zdravlja ljudi i zaštite životne sredine od štetnog dejstva jonizujućih zračenja i mere nuklearne sigurnosti pri svim postupcima u vezi sa nuklearnim aktivnostima i uređuju se uslovi za obavljanje delatnosti sa izvorima jonizujućih zračenja i nuklearnim materijalima, kao i upravljanje radioaktivnim otpadom.

Ovim zakonom su ustanovljene nadležnosti ministarstva nadležnog za zaštititu od jonizujućih zračenja i ministarstva nadležnog za poslove nuklearne sigurnosti.

Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije je osnovana kao javna agencija Odlukom o osnivanju Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 76/09). Ova odluka doneta je na osnovu člana 5. stav 1. Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti („Službeni glasnik RS”, broj 36/09) i člana 9. Zakona o javnim agencijama („Službeni glasnik RS”, br. 18/05 i 81/05-ispravka). Takođe, Zakonom o javnim agencijama propisano je da prava osnivača u ime Republike Srbije vrši Vlada ako posebnim zakonom nije što drugo određeno (član 8).

Agencija ima svojstvo pravnog lica koje stiče upisom u sudski registar.

Agencija u okviru svog delokruga vrši sledeće poslove državne uprave kao poverene poslove (član 6. Zakona i tačka 5. Odluke), i to:

donosi podzakonske propise za sprovođenje zakona kojim se uređuje zaštita od jonizujućih zračenja i nuklearna sigurnost;

donosi Program sistematskog ispitivanja radioaktivnosti u životnoj sredini;

donosi Program za dopunsko obučavanje i osposobljavanje profesionalno izloženih lica i lica odgovornih za zaštitu od jonizujućih zračenja;

donosi Program za pravovremenu najavu akcidenta;

priprema predlog Programa radijacione sigurnosti i bezbednosti, Programa nuklearne sigurnosti i bezbednosti i Programa upravljanja radioaktivnim otpadom;

priprema predlog Plana za delovanje u slučaju akcidenta;

izrađuje uputstva i procedure potrebne za sprovođenje mera radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti;

izdaje, produžava i oduzima licence za obavljanje radijacione delatnosti i nuklearne aktivnosti;

izdaje i oduzima dozvole za promet radioaktivnih i nuklearnih materijala;

izdaje, produžava i oduzima rešenja pravnim licima ili preduzetnicima za obavljanje poslova zaštite od jonizujućih zračenja, radijacione delatnosti ili nuklearne aktivnosti;

izdaje potvrde o evidentiranju izvora jonizujućih zračenja;

izdaje sertifikate odgovornim licima za zaštitu od jonizujućih zračenja;

propisuje visinu naknade za izdavanje licenci, dozvola, rešenja, potvrda o evidentiranju i sertifikata;

vodi registar prijava i izdatih licenci, dozvola, rešenja, potvrda o evidetiranju i sertifikata;

vodi centralne evidencije o nuklearnim objektima, nuklearnim materijalima i radioaktivnom otpadu i kontrola evidencija koje vode korisnici;

formira i održava baze podataka (centralni registar) o izvorima jonizujućih zračenja i korisnicima tih izvora, profesionalno izloženim licima, kao i o drugim podacima od značaja za zaštitu od jonizujućih zračenja, radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost;

prati obim i promenu nivoa radioaktivnosti i ocenjivanje njenog uticaja na stanovništvo i životnu sredinu i, s tim u vezi, nalaganje sprovođenja potrebnih mera i praćenje njihovog izvršavanja;

objavljuje godišnji izveštaj o nivou izlaganja stanovništva jonizujućim zračenjima u Republici Srbiji;

vrši kontrolu ispunjenosti uslova na osnovu kojih su izdate licence, dozvole i rešenja iz tač. 8), 9) i 10) ove tačke;

obezbeđuje javnost u radu na sprovođenju zakona i u postupku donošenja podzakonskih propisa;

dostavlja sredstvima javnog informisanja, nadležnim državnim organima i Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju informacije od značaja za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost;

ostvaruje saradnju sa nadležnim državnim organima iz svog delokruga;

samostalno ili u saradnji sa nadležnim državnim organima ostvaruje saradnju sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju i drugim međunarodnim telima i nadležnim organima drugih država u vezi sa sprovođenjem zakona;

daje mišljenja na zahtev nadležnih državnih organa u vezi sa pristupanjem međunarodnim konvencijama i drugim sporazumima u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti;

obavlja i druge poslove utvrđene zakonom.

Poslove iz tač. 1), 2), 3), 4), 8), 9), 10), 11), 12), 14), 15), 16), 17) i 21) ovog člana Agencija vrši kao poverene poslove.

Agencija je osnivanjem preuzela od ministarstva nadležnog za poslove zaštite od jonizujućih zračenja i ministarstva nadležnog za poslove nuklearne sigurnosti i upravljanje radioaktivnim otpadom potreban broj zaposlenih, prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivsku građu i registraturski materijal kome nije istekao rok čuvanja – koji su Agenciji bili potrebni za obavljanje poslova iz njenog delokruga sa stanjem na dan 1. septembar 2009. godine.

Zakonom o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, broj 72/12) utvrđen je delokrug Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine koji sadrži i poslove koji se odnose na zaštitu od jonizujućih zračenja i sprovođenje konvencija iz te oblasti u skladu sa zakonom.

Članom 48a Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti propisano da se za upravljanje nuklearnim objektima osniva se javno preduzeće, kao i da sredstva za osnivanje i rad javnog preduzeća čini deo sredstava u državnoj svojini, u institutima čiji je osnivač Republika Srbija, i to: objekti, oprema i uređaji Instituta za nuklearne nauke Vinča i Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina, a koji su u funkciji obavljanja delatnosti upravljanja nuklearnim objektima za koje se osniva javno preduzeće.

Na osnovu Odluke o osnivanju Javnog preduzeća za upravljanje nuklearnim objektima u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, broj 50/09) poslove upravljanja nuklearnim objektima vrši Javno preduzeće za upravljanje nuklearnim objketima u Republici Srbiji.

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem mera zaštite od jonizujućih zračenja vrši ministarstvo nadležno za poslove zaštite od jonizujućih zračenja preko inspektora za zaštitu od jonizujućih zračenja. Iako je zakonom propisano da inspekcijski nadzor nad sprovođenjem mera nuklearne sigurnosti vrši ministarstvo nadležno za poslove nuklearne sigurnosti i upravljanja radioaktivnim otpadom preko inspektora za nuklearnu sigurnost i upravljanje radioaktivnim otpadom (član 76), ovo ministarstvo nije uspostavilo inspekciju za kontrolu sprovođenja mera nuklearne sigurnosti.

Imajući to u vidu, ovim zakonom predlaže se da poslove Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije vrši ministarstvo nadležno za zaštitu od jonizujućih zračenja, a da poslove upravljanja nuklearnim objekltima obavlja Zavod za nuklearnu sigurnost i bezbednost kao posebna organizacija, u skladu sa ovlašćenjima utvrđenim Zakonom o državnoj upravi.

Pri predlaganju ovog rešenja posebno treba imati u vidu standarde sigurnosti Međunarodne agencije za atomsku energiju, direktive EU kao i postojeću praksu u drugim zemljama kako u okruženju tako i u EU, od kojih neke imaju nezavisna regulatorna tela, a neke organe u okviru ministarstava.

Imajući u vidu da je Agencija osnovana propisima koji su gore navedeni izmena njenog statusa, odnosno statusa javnog preduzeća za upravljanje nuklearnim objektima u Republici Srbiji zahteva:

– stavljanje van snage Odluke o osnivanju Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije („Službeni glasnik RS”, broj 76/09).

– stavljanje van snage Odluke o osnivanju Javnog preduzeća za upravljanje nuklearnim objektima u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, broj 50/09)

– izmenu Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti („Službeni glasnik RS”, broj 36/09)

– izmenu Zakona o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, broj 72/12).

Cilj donošenja ovog zakona jeste uvođenje novih standarda u sprovođenju mera zaštite od jonizujućih zračenja, nuklearne i radijacione sigurnosti, uspostavljanje kompleksnije regulative ali i omogućavanje efikasnije primene zakona, uspostavljanje striktnog i celovitog nadzora nad izvorima jonizujućih zračenja i nuklearnim objektima, radijacionim delatnostima i nuklearnim aktivnostima, kao i nad upravljanjem radioaktivnim otpadom. Navedeni ciljevi biće najefikasnije ostvarivani preko Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, u okviru unutrašnje organizacione jedinice koja je u njegovom sastavu (a koja će se baviti zaštitom od jonizujućih zračenja i nuklearnom sigurnosti) i Zavoda za nuklearnu sigurnost i bezbednost, kao posebne organizacije.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

U članu 1. proširen je i preciziran predmet uređivanja u pogledu obrazovanja Zavoda za nuklearnu sigurnost i bezbednost.

U članu 2. izvršeno je terminološko ukslađivanje nadležnosti ministarstva za poslove zaštite od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti umesto Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije.

U članu 3. propisano je da ministarstvo nadležno za zaštitu od jonuzujućih zračenja i nuklearnu sigurnost, u saradnji sa Zavodom za nuklearnu sigurnost i bezbednost dostavljaju godišnji izveštaj o realizaciji programa iz stava 1. ovog člana Vladi i telu nadležnom za nacionalnu bezbednost.

U članu 4. izmenjen je Naziv POGLAVLJA III – Ovlašćenja ministarstva nadležnog za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost. Naziv člana i član 5. brisani su.

U članu 5. uređuje se nadležnost ministarstva za poslove zaštite od jonizujućih zračenja i nuklearne sigurnosti .

Članom 6. brisani su prihodi Agencije za pokriće troškova monitoringa radioaktivnosti i procene nivoa izlaganja stanovništva jonizujućim zračenjima, kao i za procenu nivoa medicinskog izlaganja

U čl. 7. i 8. brisane su naknade za izdavanje rešenja za vršenje poslova zaštite od jonizujućih zračenja i radijacione delatnosti.

U članu 9. propisane su nadležnosti Zavoda za nuklearnu sigurnost i bezbednost.

U članu 10. brisane su naknade za izdavanje licence za obavljanje nuklearne aktivnosti.

U članu 11. precizirane su nadležnosti koje se odnose na inspekcijski nadzor.

U članu 12. brisano je vršenje nadzora nad poverenim poslovima.

U članu 13. precizirano ovlašćenje za donošenje propisa o obrascu legitimacije za inspektora zaštite od jonizujućih zračenja i nuklearne sigurnosti

U članu 14. izvršeno je terminološko ukslađivanje nadležnosti ministarstva za poslove zaštite od jonizućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti umesto Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije.

U članu 15. propisano je da Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine preuzima prava, obaveze, zaposlene, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivsku građu i registraturski materijal kome nije istekao rok čuvanja Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, sa stanjem na dan stupanja na snagu ovog zakona.

U članu 16. propisano je da Zavod preuzima prava i obaveze Javnog preduzeća za upravljanje nuklearnim objektima u Republici Srbiji, zaposlene, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivsku građu i registraturski materijal kome nije istekao rok čuvanja Javnog preduzeća za upravljanje nuklearnim objektima u Republici Srbiji, sa stanjem na dan stupanja na snagu ovog zakona.

U članu 17. propisano je da Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije prestaje sa radom danom stupanja na snagu ovog zakona.

U članu 18. propisano je da Javno preduzeće za upravljanje nuklearnim objektima u Republici Srbiji prestaje sa radom danom stupanja na snagu ovog zakona.

U članu 19. propisano je da ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

IV.ANALIZA EFEKATA

Određivanje problema koje zakon treba da reši

Uzroci problema u ovoj oblasti su:

nedovoljna efikasnost funkcionisanja Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, kao regulatornog tela uspostavljenog u oblasti zaštite od jonizujućih zračenja;

potreba za uspostavljanjem organizacionog oblika koji može delotvornije, racionalnije i ekonomičnije da zadovolji svrhu javne agencije u ovoj oblasti;

neadekvatno funkcionisanje inspekcijskog nadzora u oblasti nuklearne sigurnosti i bezbednosti.

Cilj koji se postiže

Predložena rešenja su izraz potrebe koja proizilazi iz ratifikovanih međunarodnih ugovora i zahteva EU zakonodavstva za efikasnim funkionisanjem u obavljanju zaštite od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti. Cilj donošenja ovog zakona jeste uvođenje novih standarda u sprovođenju mera zaštite od jonizujućih zračenja, nuklearne i radijacione sigurnosti, uspostavljanje kompleksnije regulative ali i omogućavanje efikasnije primene ovog zakona, uspostavljanje striktnog i celovitog nadzora nad izvorima jonizujućih zračenja i nuklearnim objektima, radijacionim delatnostima i nuklearnim aktivnostima, kao i nad upravljanjem radioaktivnim otpadom.

Navedeni ciljevi biće najefikasnije ostvarivani preko Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine samostalno u okviru nezavisne organizacione jedinice koja je u njegovom sastavu i Zavoda za nuklearnu sigurnost i bezbednost, ako posebne organizacije.

Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema?

Zbog sistemske prirode predloženih izmena i dopuna Zakona njihovo rešavanje je moguće jedino zakonom kojim se ova pitanja uređuju.

Zašto je donošenje zakona najbolje rešenje ?

Materija koja je predmet ovog zakona zahteva uređivanje donošenjem zakona, s obzirom da se ista može samo zakonom urediti, čije će donošenje predstavljati važan doprinos implementaciji međunarodnih obaveza kroz nacionalno zakonodavstvo i omogućiti njihovo adekvatno izvršavanje.

Na koga će i kako uticati rešenja predložena u zakonu?

Predloženim rešenjima obezbeđuju se:

1) uslovi za efikasnije sprovođenje prihvaćenih međunarodnih sporazuma i konvecija;

2) zaštita života i zdravlja stanovništva, njihove imovine i životne sredine od štetnog dejstava jonizujućih zračenja pri obavljanju radijacione delatnosti i nuklearne aktivnosti, kao i pri upravljanju radioaktivnim otpadom;

3) zaštita života i zdravlja profesionalno izloženih lica, pacijenata, stanovništva i životne sredine od štetnog dejstva jonizujućih zračenja, u skladu sa sigurnosnim standardima MAAE;

Zakon će imati pozitivan uticaj na:

1) samostalnost obavljanja poslova zaštite od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti preko organizacionih oblika državne uprave na koje se primenjuje zakon o državnoj upravi, bez poveravanja poslova državne uprave drugim pravnim licima (javna agencija, javno preduzeće).

2) pravna lica i preduzetnike koji se bave proizvodnjom, prometom i korišćenjem izvora jonizujućih zračenja, transportom nuklearnog i radioaktivnog materijala, pravna lica kao korisnike nuklearnih objekata i nuklearnih aktivnosti;

4) pravna lica koja će moći da se ovlaste za obavljanje stručnih poslova u oblasti radijacione delatnosti i nuklearne aktivnosti, kao i monitoringa radioaktivnosti;

Da li pozitivni efekti donošenja zakona opravdavaju troškove njegove primene?

Efekti donošenja ovog zakona opravdavaju troškove njegove primene jer se njegovim donošenjem obezbeđuje delotvornije, racionalnije i ekonomičnije zadovoljavanje svrhe obavljanja poslova državne uprave, odnosno vršenja javnih ovlašćenja koje je do sada imala Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije i Javno preduzeće za upravljanje nuklearnim objektima u Republici Srbiji.

Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju ?

Donošenje ovog zakona uticaće na ukidanje naknada za izdavanje rešenja, odobrenja i licenci za obavljanje poslove zaštite od jonizujućeg zračenja, radijavione delatnosti i nuklearne aktivnostim. Umesto naknada za izdavanje upravnih akata podnosioci zahteva plaćaćee administrativne takse, čiji će iznosi biti propisani posebnim zakonom o administrativnim taksama.

Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima?

Primena ovog zakona ne izaziva nove troškove građanima, privredi, posebno malim i srednjim preduzećima.

Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu ?

Javna rasprava o Nacrtu zakona nije sprovedena po posebnom programu javne rasprave Vlade.

Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se ostvarili razlozi donošenja zakona ?

1) ukidanje Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije kao regulatornog tela i preuzimanje poslova Agencije, zaposlenih, prava, obaveza, predmeta, opreme, sredstva za rad i arhivsku građu i registraturskog materijala kome nije istekao rok čuvanja;

2) ukidanje Javnog preduzeća za upravljanje nuklearnim objektima u Republici Srbiji i preuzimanje poslova javnog preduzeća, zaposlenih, prava, obaveza, predmeta, opreme, sredstva za rad i arhivsku građu i registraturskog materijala kome nije istekao rok čuvanja ;

3) organizaciju poslova zaštite od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine kroz uređivanje unutrašnje organizacije jedinice za obavljanje tih poslova.

V. SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona obezbeđena su sredstva u budžetu Republike Srbije za obavljanje poslova zaštite od jonizujućih zračenja. Funkcionisanje vršenja poslova obezbediće se preuzimanjem poslova i sredstava Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti Srbije prelaskom zaposlenih na poslovima zaštite od jonizujućih zračenja i nuklearne sigurnosti i upravljanja radioaktivnim otpadom, odnosno drugim poslovima iz Agencije, radi obavljanja predmetnih poslova. Sprovođenje mera nuklearne sigurnosti i bezbednosti obezbediće se preuzimanjem poslova i sredstava Javnog preduzeća za upravljanje nuklearnim objektima u Republici Srbiji, kao i zaposlenih lica koji rade na poslovima nuklearne sigurnosti.

VI. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Saglasno članu 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst) predlaže se donošenje zakona po hitnom postupku, s obzirom da bi nedonošenje zakona po navedenom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice u pogledu ekonomičnog i efikasnog vršenja poslova zaštite od jonizujućeg zračenja i nuklearne sigurnosti, u odnosu na sprovođenje međunarodnih obaveza koje je Republika Srbija preuzela u ovoj oblasti.

S obzirom na kompleksnost i povezanost materije donošenjem zakona po hitnom postupku obezbeđuju se zakonodavni, organizaciono-institucionalni i drugi uslovi za funkcionisanje sistema zaštite od jonizujućeg zračenja i nuklearne sigurnosti u Republici Srbiji.

VII. RAZLOZI ZA RANIJE STUPANJE NA SNAGU ZAKONA

Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”. Naročito opravdani razlog za ranije stupanje na snagu ovog zakona, u smislu člana 196. Ustava Republike Srbije, sastoji se u potrebi da se obezbede uslovi za funkcionisanje sistema zaštite od jonizujućeg zračenja i nuklearne sigurnosti u Republici Srbiji.

PREGLED ODREDABA ZAKONA KOJE SE MENJAJU

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređivanja

Član 1.

Ovim zakonom propisuju se mere zaštite života i zdravlja ljudi i zaštite životne sredine od štetnog dejstva jonizujućih zračenja i mere nuklearne sigurnosti pri svim postupcima u vezi sa nuklearnim aktivnostima i uređuju se uslovi za obavljanje delatnosti sa izvorima jonizujućih zračenja i nuklearnim materijalima, kao i OBRAZUJE ZAVOD ZA NUKLEARNU SIGURNOST I BEZBEDNOST, KAO I upravljanje radioaktivnim otpadom.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na jonizujuća zračenja prirodnog porekla iz svemira na nivou tla, zemljine kore i ljudskog organizma, ako takva zračenja nisu promenjena čovekovim delovanjem.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na nuklearne objekte čija je izgradnja zabranjena posebnim zakonom.

Zabrane

Član 2.

Zabranjeno je obavljanje delatnosti sa izvorima jonizujućih zračenja i nuklearnim materijalima bez prethodno pribavljenog odobrenja koje izdaje Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

Zabranjeno je svako istraživanje i delatnost u cilju razvoja, proizvodnje i upotrebe nuklearnog oružja, kao i korišćenje nuklearnog materijala za proizvodnju nuklearnog oružja i drugih eksplozivnih naprava.

Zabranjen je uvoz na teritoriju Republike Srbije radioaktivnog otpada i isluženog nuklearnog goriva inostranog porekla.

Zabranjena je ugradnja radioaktivnih gromobrana na teritoriji Republike Srbije.

Zabranjena je ugradnja jonizujućih detektora dima koji imaju izvor jonizujućih zračenja u gasovitom stanju ili izvor jonizujućih zračenja čiji su produkti raspada u gasovitom stanju.

Značenje pojmova

Član 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

aktivnost jeste broj raspada radioaktivnog materijala u jedinici vremena;

akcident jeste neočekivani događaj, ljudska greška, otkaz opreme i druga nepravilnost čije posledice ili moguće posledice nisu zanemarljive sa aspekta zaštite od jonizujućih zračenja, nuklearne, odnosno radijacione sigurnosti ili bezbednosti;

dekomisija jeste skup tehničkih i administrativnih aktivnosti koje sprovodi korisnik nuklearnog ili radijacionog objekta (izuzev objekta za odlaganje radioaktivnog otpada), posle trajnog prestanka rada takvog objekta, kojima se postiže oslobađanje tih objekata od dalje regulatorne kontrole;

dekontaminacija jeste postupak uklanjanja ili smanjenja nivoa kontaminacije, koji uključuje i mere uklanjanja neposredne opasnosti nastupanja kontaminacije, mere kontrole daljeg širenja kontaminacije, izolacije i bezbednog uklanjanja izvora kontaminacije, kao i radnje vezane za procenu i analizu rizika nastupanja kontaminacije i procenu i analizu štete u životnoj sredini usled kontaminacije;

dozvola jeste pisani akt koji Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST izdaje za pojedanačni promet jednog ili više izvora jonizujućih zračenja, radioaktivnih i nuklearnih materijala;

životna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji međusobni odnosi čine okruženje odnosno prostor i uslove za život;

zaštita životne sredine jeste skup mera kojima se sprečava štetno dejstvo jonizujućih zračenja u životnoj sredini i otklanjaju posledice tih zračenja;

zaštita od jonizujućih zračenja jeste skup mera kojima se sprečavaju štetni efekti izlaganja jonizujućim zračenjima;

izvori jonizujućih zračenja jesu materije, uređaji i objekti koji emituju ili mogu da emituju jonizujuća zračenja;

izlaganja stanovništva jesu izlaganja usled akcidenta i izlaganja usled odobrenih primena izvora jonizujućih zračenja, osim medicinskog i profesionalnog izlaganja i izlaganja osnovnom nivou zračenja iz prirode (fonu);

izlaganje jonizujućim zračenjima jesu radnja ili uslovi pri kojima dolazi do ozračivanja čovekovog organizma jonizujućim zračenjima;

interventni nivoi jesu nivoi očekivanog ozračivanja koje bi moglo nastati kao posledica akcidenta ili hroničnog izlaganja jonizujućim zračenjima pri kojima se preduzimaju posebne mere zaštite;

intervencije jesu sistematske, unapred planirane mere kojima se smanjuje postojeći nivo izlaganja jonizujućim zračenjima ili mogućnost ozračivanja jonizujućim zračenjima koja su posledica akcidenta;

jonizujuća zračenja jesu elektromagnetska ili čestična zračenja koja mogu da proizvedu jone i prouzrokuju štetne efekte po život i zdravlje ljudi i životnu sredinu;

kontaminacija jeste neplanirano i nepoželjno prisustvo radioaktivnog materijala, kao i proces kojim dolazi do njegovog prisustva na površinama ili unutar čvrstih, tečnih ili gasovitih tela (uključujući i ljudski organizam), iznad propisanih granica;

korišćenje izvora jonizujućih zračenja jeste posedovanje, rad sa izvorima, proizvodnja, instaliranje, servisiranje i skladištenje;

licenca jeste pisani akt koji Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST izdaje pravnom licu ili preduzetniku kao dokaz da su ispunjeni svi propisani uslovi za obavljanje radijacione delatnosti ili nuklearne aktivnosti;

medicinsko izlaganje jeste izlaganje pacijenata i lica koja pomažu pacijentima pri medicinskoj primeni izvora jonizujućih zračenja, a nisu profesionalno izložena lica, kao i lica koja su dobrovoljno uključena u programe medicinskih istraživanja uz primenu izvora jonizujućih zračenja;

monitoring radioaktivnosti jeste skup merenja, obrada i interpretacija rezultata merenja radijacionih i drugih parametara radi procene nivoa i kontrole izlaganja stanovništva;

nedozvoljeni promet nuklearnih i radioaktivnih materijala jeste svako primanje, posedovanje, snabdevanje, korišćenje, prenošenje ili odlaganje nuklearnog ili radioaktivnog materijala na teritoriji Republike Srbije ili pri prelasku državne granice, bez odgovarajućeg odobrenja Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST;

nosilac licence za obavljanje radijacione delatnosti jeste pravno lice ili preduzetnik koji ima licencu za obavljanje radijacione delatnosti;

nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti jeste pravno lice koje ima licencu za obavljanje nuklearne aktivnosti;

nuklearna sigurnost jeste skup mera kojima se obezbeđuju uslovi za rad nuklearnog objekta, sprečavaju nuklearni akcidenti ili ublažavaju njegove posledice, odnosno smanjuje radijacioni rizik na propisan nivo;

nuklearne aktivnosti jesu uvoz, izvoz, korišćenje i transport nuklearnog materijala eksploatacija ruda koje sadrže nuklearni materijal, lociranje, projektovanje, izgradnja, probni rad, puštanje u rad, korišćenje, trajni prestanak rada i dekomisija nuklearnih objekata i sanacija njihovih lokacija, kao i upravljanje radioaktivnim otpadom;

nuklearni materijal jeste plutonijum izuzev onog izotopske koncentracije koja prelazi 80% Pu-238; uranijum U-233; uranijum obogaćen u izotopskom sadržaju U-235 ili U-233; uranijum koji sadrži smešu izotopa koja se javlja u prirodi, a koncentracija mu je veća od one koja se javlja u rudama ili ostacima pri preradi, kao i smeša navedenih materijala;

nuklearni objekat jeste objekat u kojem postoje ili se koriste nuklearni materijali, uključujući objekte za skladištenje, tretman i odlaganje radioaktivnog otpada;

odlaganje radioaktivnog otpada jeste skup radnji i aktivnosti za trajno smeštanje radioaktivnog otpada;

odobrenje ili autorizacija jeste skup radnji i aktivnosti koje Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST preduzima u propisanom postupku i na osnovu odgovarajućeg zahteva pravnog lica ili preduzetnika za izdavanje licence, dozvole, potvrde ili rešenja o ispunjenosti propisanih uslova za obavljanje delatnosti, odnosno poslova utvrđenih ovim zakonom;

osnovni nivo zračenja iz prirode (fon) jeste ukupno jonizujuće zračenje koje potiče iz prirodnih izvora ili izvora u životnoj sredini koji ne podležu kontroli;

potvrda o evidentiranju jeste pisani akt koji Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST izdaje pravnom licu ili preduzetniku koji obavlja delatnost malog radijacionog rizika, odnosno koji koristi izvore zračenja niske aktivnosti;

potencijalno izlaganje jeste izlaganje koje nije izvesno, a može biti posledica akcidenta na radioaktivnom izvoru ili sleda nekontrolisanih događaja, uključujući greške prilikom rukovanja ili kvara opreme;

potomak jeste nuklid nastao radioaktivnim raspadom;

prijavljivanje ili notifikacija jeste pisani akt u formi prijave koji pravno lice ili preduzetnik na propisanom obrascu dostavlja Agenciji za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST radi informacije o vrsti izvora jonizujućih zračenja koje koristi, poseduje ili namerava da koristi;

prirodni radionuklidi jesu radionuklidi koji se javljaju u prirodi, odnosno koji nisu nastali čovekovim delovanjem (uranijum, radijum, torijum i drugi);

promet izvora jonizujućih zračenja, radioaktivnih i nuklearnih materijala jeste nabavka, prodaja, uvoz, izvoz, tranzit i svaki drugi način stavljanja u promet takvih materijala;

profesionalno izložena lica jesu lica koja rade sa izvorima jonizujućih zračenja ili se u procesu rada nalaze u poljima jonizujućih zračenja;

radijaciona delatnost jeste svaka aktivnost (radnja) sa izvorima jonizujućih zračenja koja može dovesti do povećanja nivoa izlaganja jonizujućim zračenjima profesionalno izloženih lica i stanovništva;

radijaciona i nuklearna bezbednost, odnosno bezbednost radioaktivnog i nuklearnog materijala odnosno objekata u kojima su ti materijali smešteni jeste skup mera za sprečavanje neovlašćenog pristupa, oštećenja, gubitka, krađe i neovlašćenog prometa radioaktivnog i nuklearnog materijala, odnosno objekata u kojima su ti materijali smešteni;

radijaciona sigurnost jeste skup propisanih organizacionih i tehničko-tehnoloških mera koje obezbeđuju optimalno planirano izlaganje i optimalni rizik potencijalnog izlaganja jonizujućim zračenjima, koje je posledica korišćenja izvora jonizujućih zračenja, uključujući i mere zaštite od zračenja, mere za sprečavanje akcidenta, kao i mere za saniranje posledica akcidenta, ako do njega dođe;

radijacioni objekti jesu objekti u kojima se nalazi jedan ili više izvora jonizujućih zračenja čiji je rizik ozračivanja takav da može dovesti do izlaganja zaposlenih i stanovništva iznad propisanih granica;

radijacioni rizik jeste ugrožavajući zdravstveni efekat pri izlaganju jonizujućim zračenjima, uzimajući u obzir i verovatnoću takvog izlaganja, bilo koji rizik vezan za sigurnost, uključujući i ekosisteme u životnoj sredini, koji može nastati kao posledica izlaganja jonizujućim zračenjima, prisustvo radioaktivnih materijala, uključujući i radioaktivni otpad, ili njihovo ispuštanje u životnu sredinu, gubitak kontrole nad jezgrom nuklearnog reaktora, nuklearnom lančanom reakcijom, radioaktivnim izvorom ili bilo kojim drugim izvorom jonizujućih zračenja;

radioaktivni materijal jeste materijal koji sadrži jedan ili više radionuklida čija je ukupna i specifična aktivnost veća od propisanih granica;

radioaktivni otpad jeste radioaktivni materijal koji se ne planira za dalju upotrebu;

radioaktivnost jeste fizička pojava kod koje se atomi spontano raspadaju uz emisiju jedne ili više vrsta jonizujućih zračenja, kao što su alfa, beta, neutronsko i gama zračenje;

radionuklid jeste nuklid odnosno atom sa definisanim atomskim brojem, atomskom masom i energetskim stanjem, koji je radioaktivan;

rešenje jeste pisani akt koji Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST izdaje pravnom licu koje ispunjava uslove za obavljanje poslova zaštite od jonizujućih zračenja, radijacione delatnosti ili nuklearne aktivnosti, odnosno preduzetniku koji ispunjava uslove za obavljanje radijacione delatnosti, u skladu sa ovim zakonom;

skladištenje radioaktivnog otpada jeste smeštanje radioaktivnog otpada na mestu koje je pod nadzorom ovlašćenog pravnog lica;

specifična aktivnost radioaktivnog materijala jeste aktivnost jedinice mase tog materijala;

spoljašnje izlaganje jeste izlaganje koje nastaje usled dejstva izvora jonizujućih zračenja izvan organizma čoveka;

unutrašnje izlaganje jeste izlaganje koje nastaje usled dejstva izvora jonizujućih zračenja koji se nalaze u organizmu čoveka;

upravljanje radioaktivnim otpadom jeste skup administrativnih i operativnih aktivnosti u rukovanju, tretmanu, čuvanju, skladištenju, transportu (samo unutar predviđene lokacije) i odlaganju otpada, kao i ispuštanje efluenata.

II. PROGRAMI RADIJACIONE I NUKLEARNE SIGURNOSTI I BEZBEDNOSTI I PROGRAM UPRAVLJANJA RADIOAKTIVNIM OTPADOM

Vrste programa

Član 4.

Radi obezbeđivanja uslova za sprovođenje politike u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti i politike upravljanja radioaktivnim otpadom, Vlada, na predlog Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST, donosi Program radijacione sigurnosti i bezbednosti, Program nuklearne sigurnosti i bezbednosti i Program upravljanja radioaktivnim otpadom, u skladu sa propisom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.

Programima iz stava 1. ovog člana određuju se dugoročni planovi i ciljevi u vezi sa zaštitom od jonizujućih zračenja, nuklearnim aktivnostima i upravljanjem radioaktivnim otpadom, kao i sistem kontrole i fizičke zaštite nuklearnih objekata i nuklearnih materijala u skladu sa standardima i principima međunarodnih organizacija u ovoj oblasti, kao i preuzetim međunarodnim obavezama.

Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije dostavlja godišnji izveštaj o realizaciji programa iz stava 1. ovog člana Vladi i ministarstvu nadležnom za poslove zaštite od jonizujućih zračenja, ministarstvu nadležnom za poslove nuklearne sigurnosti i upravljanje radioaktivnim otpadom i telu nadležnom za nacionalnu bezbednost.

MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST U SARADNJI SA ZAVODOM ZA NUKLEARNU SIGURNOST I BEZBEDNOST DOSTAVLJA GODIŠNJI IZVEŠTAJ O REALIZACIJI PROGRAMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA VLADI I TELU NADLEŽNOM ZA NACIONALNU BEZBEDNOST.

III. AGENCIJA ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST SRBIJE

III. OVLAŠĆENJA MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST

Osnivanje

Član 5.

Radi obezbeđivanja uslova za kvalitetno i efikasno sprovođenje mera zaštite od jonizujućih zračenja i mera nuklearne sigurnosti pri obavljanju radijacionih delatnosti i nuklearnih aktivnosti Vlada će osnovati Agenciju za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije (u daljem tekstu: Agencija), kao samostalnu regulatornu organizaciju koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa zakonom.

Na osnivanje i pravni položaj Agencije primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju javne agencije.

Saglasnost na akt kojim se utvrđuju visina plata i broj zaposlenih u Agenciji daje Vlada.

Poslovi Agencije

Poslovi ministarstva nadležnog za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost

Član 6.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST je nadležnO da:

donosi podzakonske propise za sprovođenje ovog zakona;

donosi Program sistematskog ispitivanja radioaktivnosti u životnoj sredini;

donosi Program za dopunsko obučavanje i osposobljavanje profesionalno izloženih lica i lica odgovornih za zaštitu od jonizujućih zračenja;

donosi Program za pravovremenu najavu akcidenta;

priprema predloge programa iz člana 4. ovog zakona;

priprema predlog Plana za delovanje u slučaju akcidenta;

izrađuje uputstva i procedure potrebne za sprovođenje mera radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti;

izdaje, produžava i oduzima licence za obavljanje radijacione delatnosti i nuklearne aktivnosti;

izdaje i oduzima dozvole za promet radioaktivnih i nuklearnih materijala;

izdaje, produžava i oduzima rešenja pravnim licima ili preduzetnicima za obavljanje poslova zaštite od jonizujućih zračenja, radijacione delatnosti ili nuklearne aktivnosti;

izdaje potvrde o evidentiranju izvora jonizujućih zračenja;

izdaje sertifikate odgovornim licima za zaštitu od jonizujućih zračenja;

propisuje visinu naknade za izdavanje licenci, dozvola, rešenja, potvrda o evidentiranju i sertifikata;

vodi registar prijava i izdatih licenci, dozvola, rešenja, potvrda o evidetiranju i sertifikata;

formira i održava bazu podataka (centralni registar) o izvorima jonizujućih zračenja i korisnicima tih izvora, profesionalno izloženim licima, kao i o drugim podacima od značaja za zaštitu od jonizujućih zračenja, radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost;

vodi centralnu evidenciju o nuklearnim objektima, nuklearnim materijalima i radioaktivnom otpadu i vrši kontrolu evidencija koje vode korisnici;

prati obim i promenu nivoa radioaktivnosti i ocenjuje njen uticaj na stanovništvo i životnu sredinu i s tim u vezi nalaže sprovođenje potrebnih mera i prati njihovo izvršavanje;

objavljuje godišnji izveštaj o nivou izlaganja stanovništva jonizujućim zračenjima u Republici Srbiji;

vrši kontrolu ispunjenosti uslova na osnovu kojih su izdate licence, dozvole i rešenja iz tač. 8), 9) i 10) ovog stava;

obezbeđuje javnost u radu na sprovođenju ovog zakona i u postupku donošenja podzakonskih propisa;

dostavlja sredstvima javnog informisanja, nadležnim državnim organima i Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju informacije od značaja za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost;

ostvaruje saradnju sa nadležnim državnim organima iz svog delokruga;

samostalno ili u saradnji sa nadležnim državnim organima ostvaruje saradnju sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju i drugim međunarodnim telima i nadležnim organima drugih država u vezi sa sprovođenjem ovog zakona;

daje mišljenje na zahtev nadležnih državnih organa u vezi sa pristupanjem međunarodnim konvencijama i drugim sporazumima u oblasti radijacione i nuklearne sigurnosti i bezbednosti;

obavlja i druge poslove utvrđene zakonom.

Visinu naknade iz stava 1. tačka 13) ovog člana Agencija propisuje uz saglasnost Vlade.

Akt iz stava 2. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Poslove iz stava 1. tač. 1), 2), 3), 4), 8), 9), 10), 11), 12), 14), 15), 16), 17) i 21) ovog člana Agencija vrši kao poverene poslove.

Sistematsko ispitivanje radioaktivnosti u životnoj sredini

Član 9.

Sistematsko ispitivanje radioaktivnosti u životnoj sredini (u daljem tekstu: monitoring radioaktivnosti) vrši se radi utvrđivanja prisustva radionuklida u životnoj sredini i procene nivoa izlaganja stanovništva jonizujućim zračenjima i to u redovnim uslovima, u slučaju sumnje na akcident i u toku akcidenta.

Monitoring radioaktivnosti iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa Programom sistematskog ispitivanja radioaktivnosti u životnoj sredini koji donosi Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST.

Programom iz stava 2. ovog člana utvrđuju se mesta, vremenski intervali, vrste i načini sistematskog ispitivanja radioaktivnosti u životnoj sredini.

Na program iz stava 2. ovog člana saglasnost daje Vlada.

Uslovi za vršenje monitoringa radioaktivnosti

Član 10.

Monitoring radioaktivnosti ili pojedina ispitivanja u okviru njega može da vrši pravno lice koje:

ima zaposleno lice sa visokim obrazovanjem stečenim na akademskim studijama, u prirodno-matematičkim ili tehničko-tehnološkim naukama, sa tri godine radnog iskustva na poslovima merenja radioaktivnosti u uzorcima iz životne sredine;

ima odgovarajući laboratorijski prostor za obradu, merenja i čuvanje uzoraka;

ima standardnu laboratorijsku opremu za pripremu uzoraka;

ima specifičnu mernu opremu koja ispunjava propisane metrološke uslove;

ima odgovarajuću računarsku i softversku opremu;

je akreditovano kod nacionalnog ili međunarodnog akreditacionog tela.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava pravno lice koje vrši poslove iz stava 1. ovog člana.

Izveštaj o monitoringu radioaktivnosti

Član 11.

Pravno lice koje vrši monitoring radioaktivnosti dužno je da dostavi Agenciji MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST izveštaj o monitoringu radioaktivnosti u životnoj sredini najkasnije do 31. maja tekuće godine za prethodnu godinu, a u slučaju akcidenta ili na zahtev Agencije, odmah.

Procena nivoa izloženosti jonizujućim zračenjima stanovništva vrši se na osnovu monitoringa radioaktivnosti iz člana 9. ovog zakona i drugih ispitivanja na zahtev Agencije MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST.

Na osnovu rezultata monitoringa radioaktivnosti Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST prati izlaganje stanovništva jonizujućim zračenjima, nalaže preduzimanje hitnih mera u slučaju povećanja radioaktivnosti i vrši procenu primljenih doza kod stanovništva.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST objavljuje u posebnoj stručnoj publikaciji godišnji izveštaj o nivou izlaganja stanovništva jonizujućim zračenjima.

Sredstva za pokriće troškova monitoringa radioaktivnosti i procene nivoa izlaganja stanovništva jonizujućim zračenjima, kao i za procenu nivoa medicinskog izlaganja, obezbeđuju se iz prihoda Agencije i budžeta Republike Srbije.

Granice sadržaja radionuklida

Član 12.

Voda za piće, životne namirnice, stočna hrana, lekovi, predmeti opšte upotrebe, građevinski materijal i druge robe ne mogu se stavljati u promet ako sadrže radionuklide iznad propisanih granica.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST propisuje granice sadržaja radionuklida za proizvode iz stava 1. ovog člana.

Uslovi za vršenje merenja sadržaja radionuklida

Član 13.

Merenja sadržaja radionuklida u proizvodima iz člana 12. stav 1. ovog zakona može da vrši pravno lice koje:

ima zaposleno lice sa visokim obrazovanjem stečenim na akademskim studijama, u prirodno-matematičkim ili tehničko-tehnološkim naukama, sa tri godine radnog iskustva na poslovima merenja radioaktivnosti u uzorcima iz životne sredine;

ima odgovarajući laboratorijski prostor za obradu, merenja i čuvanje uzoraka;

ima standardnu laboratorijsku opremu za pripremu uzoraka;

ima specifičnu mernu opremu koja ispunjava propisane metrološke uslove;

ima odgovarajuću računarsku i softversku opremu;

je akreditovano kod nacionalnog ili međunarodnog akreditacionog tela.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava pravno lice koje vrši poslove iz stava 1. ovog člana.

Povećanja koncentracije prirodnih radionuklida u tehničko – tehnološkom postupku

Član 14.

Pravno lice ili preduzetnik kome u tehničko-tehnološkom postupku proizvodnje dolazi do povećanja koncentracije prirodnih radionuklida iznad granica propisanih za kontaminaciju životne sredine, dužno je da o tome vodi evidenciju i da je dostavi Agenciji MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST propisuje sadržaj i rokove dostavljanja evidencije iz stava 1. ovog člana i utvrđuje spisak pravnih lica i preduzetnika kojima u tehničko-tehnološkom postupku proizvodnje dolazi do povećanja koncentracije prirodnih radionuklida iznad granica propisanih za kontaminaciju životne sredine.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST je dužnO da na osnovu dostavljene evidencije proceni stepen ugroženosti zdravlja ljudi i životne sredine i naloži sprovođenje mera zaštite od jonizujućih zračenja.

Troškove sprovođenja mera zaštite od jonizujućih zračenja snosi pravno lice ili preduzetnik iz stava 1. ovog člana.

Program za pravovremenu najavu akcidenta

Član 15.

Radi pravovremenog otkrivanja akcidenta koji ugrožava ili može ugroziti teritoriju Republike Srbije uspostavlja se sistem pravovremene najave akcidenta koji obezbeđuje neprekidno merenje jačine ambijentalne ekvivelentne doze, na osnovu Programa za pravovremenu najavu akcidenta koji donosi Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST.

Na program iz stava 1. ovog člana saglasnost daje Vlada.

Uslovi za vršenje merenja radi pravovremene najave akcidenta

Član 16.

Merenja radi pravovremene najave akcidenta može da vrši pravno lice koje:

ima zaposleno lice sa visokim obrazovanjem stečenim na akademskim studijama, u prirodno-matematičkim ili tehničko-tehnološkim naukama, sa tri godine radnog iskustva na poslovima merenja radioaktivnosti u uzorcima iz životne sredine;

ima odgovarajući laboratorijski prostor za obradu, merenja i čuvanje uzoraka;

ima standardnu laboratorijsku opremu za pripremu uzoraka;

ima specifičnu mernu opremu koja ispunjava propisane metrološke uslove;

ima odgovarajuću računarsku i softversku opremu;

je akreditovano kod nacionalnog ili međunarodnog akreditacionog tela.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava pravno lice koje vrši merenja iz stava 1. ovog člana.

Sredstva za sprovođenje programa iz člana 15. ovog zakona i troškovi merenja radi pravovremene najave akcidenta obezbeđuju se iz prihoda Agencije i budžeta Republike Srbije.

Projekat mera radijacione sigurnosti i bezbednosti

Član 17.

Projekat mera radijacione sigurnosti i bezbednosti je sastavni deo tehničke dokumentacije za objekte u kojima se koriste ili će se koristiti izvori jonizujućih zračenja, a čijom se realizacijom obezbeđuje da takvi objekti ispunjavaju propisani nivo zaštite profesionalno izloženih lica, stanovništva i životne sredine od jonizujućih zračenja.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST propisuje sadržaj projekta iz stava 1. ovog člana za svaku radijacionu delatnost.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST daje saglasnost na projekat mera radijacione sigurnosti i bezbednosti.

Uslovi za izradu projekta mera radijacione sigurnosti i bezbednosti

Član 18.

Izradu projekta mera radijacione sigurnosti i bezbednosti može da vrši pravno lice koje:

ima zaposleno lice sa visokim obrazovanjem stečenim na diplomskim akademskim studijama, u prirodno-matematičkim ili tehničko-tehnološkim naukama, sa tri godine radnog iskustva na poslovima projektovanja mera zaštite od jonizujućih zračenja;

ima odgovarajući prostor za računarsku opremu i projektnu dokumentaciju;

ima računarsku i softversku opremu za evaluaciju i obradu podataka i odgovarjuće standardizovane programe za projektovanje i proračun mera zaštite od jonizujućih zračenja.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava pravno lice koje vrši projektovanje mera radijacione sigurnosti i bezbednosti.

Merenja radi procene nivoa izlaganja jonizujućim zračenjima

Član 19.

Radi procene nivoa izlaganja jonizujućim zračenjima profesionalno izloženih lica, pacijenata i stanovništva vrše se propisana merenja, u skladu sa ovim zakonom.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST propisuje vrste, način i vremenske intervale merenja radi procene nivoa izlaganja jonizujućim zračenjima profesionalno izloženih lica, pacijenata i stanovništva.

Merenja radi procene nivoa izlaganja jonizujućim zračenjima profesionalno izloženih lica, pacijenata i stanovništva može da vrši pravno lice koje:

ima zaposleno lice sa visokim obrazovanjem stečenim na diplomskim akademskim studijama, u prirodno-matematičkim ili tehničko-tehnološkim naukama, sa tri godine radnog iskustva na poslovima merenja radi procene nivoa izlaganja jonizujućim zračenjima;

ima odgovarajući laboratorijski prostor za obradu, merenja i čuvanje uzoraka;

ima standardnu laboratorijsku opremu za pripremu uzoraka;

ima specifičnu mernu opremu koja ispunjava propisane metrološke uslove;

ima odgovarajuću računarsku i softversku opremu;

je akreditovano kod nacionalnog ili međunarodnog akreditacionog tela.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava pravno lice koje vrši merenja iz stava 1. ovog člana.

Procena nivoa izlaganja profesionalno izloženih lica, pacijenata i stanovništva

Član 20.

Pravno lice iz člana 19. stav 3. ovog zakona dužno je da sprovodi propisana merenja iz člana 19. ovog zakona i da vodi evidenciju o izvršenim merenjima radi procene nivoa izlaganja jonizujućim zračenjima profesionalno izloženih lica, pacijenata i stanovništva i da izveštaj o tim merenjima dostavi Agenciji MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST propisuje sadržaj izveštaja o merenjima iz stava 1. ovog člana, način vođenja evidencije, rokove čuvanja evidencije, kao i postupak obaveštavanja nadležnih organa.

Program za dopunsko obučavanje i osposobljavanje

Član 21.

Radi sprovođenja dopunskog obučavanja i osposobljavanja u oblasti zaštite od jonizujućih zračenja, Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST donosi Program za dopunsko obučavanje i osposobljavanje profesionalno izloženih lica i lica odgovornih za sprovođenje mera zaštite od jonizujućih zračenja i objavljuje ga u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Na program iz stava 1. ovog člana saglasnost daje Vlada.

Uslovi za vršenje dopunskog obučavanja i osposobljavanja

Član 22.

Dopunsko obučavanje i osposobljavanje profesionalno izloženih lica i lica odgovornih za sprovođenje mera zaštite od jonizujućih zračenja u skladu sa programom iz člana 21. ovog zakona može da vrši pravno lice koje:

ima zaposleno lice sa visokim obrazovanjem stečenim na diplomskim akademskim studijama, u prirodno-matematičkim ili tehničko-tehnološkim naukama, sa tri godine radnog iskustva u sprovođenju mera zaštite od jonizujućih zračenja;

ima odgovarajući prostor, nastavna sredstva i opremu za praktičan rad i sprovođenje obuke i obrazovanja u skladu sa programom iz člana 21. 20. ovog zakona.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava pravno lice koje vrši dopunsko obučavanje i osposobljavanje profesionalno izloženih lica i lica odgovornih za sprovođenje mera zaštite od jonizujućih zračenja.

Merenja radi kontrole sistema upravljanja kvalitetom

Član 23.

Merenja radi kontrole sistema upravljanja kvalitetom mera zaštite od jonizujućih zračenja može da vrši pravno lice koje:

ima zaposleno lice sa visokim obrazovanjem stečenim na diplomskim akademskim studijama, u prirodno-matematičkim ili tehničko-tehnološkim naukama, sa tri godine radnog iskustva na poslovima merenja radi kontrole kvaliteta sprovođenja mera zaštite od jonizujućih zračenja;

ima odgovarajući prostor za obradu, merenja i čuvanje uzoraka;

ima standardnu laboratorijsku opremu za pripremu uzoraka;

ima specifičnu mernu opremu koja ispunjava propisane metrološke uslove;

ima odgovarajuću računarsku i softversku opremu;

primenjuje akreditovane metode ispitivanja i sistem upravljanja kvalitetom.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava pravno lice koje vrši poslove iz stava 1. ovog člana.

Dekontaminacija radne i životne sredine

Član 24.

Dekontaminaciju radne i životne sredine može da vrši pravno lice koje:

ima zaposleno lice sa visokim obrazovanjem stečenim na diplomskim akademskim studijama, u prirodno-matematičkim ili tehničko-tehnološkim naukama, sa tri godine radnog iskustva na poslovima sprovođenja mera zaštite od jonizujućih zračenja;

ima odgovarajući laboratorijski prostor za dekontaminaciju i prostor za privremeno čuvanje radioaktivnog otpadnog materijala;

ima lična zaštitna sredstva;

ima specifičnu prenosivu mernu opremu koja ispunjava propisane metrološke uslove, kao i odgovarajuća dekontaminaciona sredstva i opremu;

ima specijalno vozilo za prevoz radioaktivnog materijala.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava pravno lice koje vrši dekontaminaciju radne i životne sredine.

Dekontaminacija lica

Član 25. .

Dekontaminaciju lica (u daljem tekstu: humana dekontaminacija) može da vrši pravno lice koje:

ima zaposleno lice sa visokim obrazovanjem stečenim na diplomskim akademskim studijama, u prirodno-matematičkim ili tehničko-tehnološkim naukama, sa tri godine radnog iskustva na poslovima sprovođenja mera zaštite od jonizujućih zračenja;

ima odgovarajući laboratorijski prostor za humanu dekontaminaciju i prostor za privremeno čuvanje radioaktivnog otpadnog materijala;

ima specifičnu mernu opremu koja ispunjava propisane metrološke uslove;

ima odgovarajuća standardizovana sredstva za humanu dekontaminaciju.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava pravno lice koje vrši humanu dekontaminaciju.

Ovlašćenje za vršenje poslova zaštite od jonizujućih zračenja

Član 26.

Na osnovu ispunjenosti propisanih uslova Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST rešenjem ovlašćuje pravno lice za vršenje poslova iz čl. 10, 13, 16, 18, 19, 22, 23, 24, 25. i 70. ovog zakona.

Rešenje za vršenje poslova iz stava 1. ovog člana izdaje se u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva i dokumentacije kojom se dokazuje ispunjenost propisanih uslova.

Rešenje se izdaje sa rokom važnosti od pet godina i neprenosivo je.

Za izdavanje rešenja iz stava 1. ovog člana plaća se naknada, u skladu sa zakonom.

Pravno lice iz stava 1. ovog člana dužno je da prijavi Agenciji MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST svaku promenu podataka o ispunjenosti uslova na osnovu kojih je izdato rešenje.

Ovlašćeno pravno lice iz stava 1. ovog člana dužno je da 60 dana pre isteka važenja rešenja podnese zahtev Agenciji MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST za produženje važenja rešenja.

Produženje važenja rešenja vrši se na isti vremenski period i pod istim uslovima na osnovu kojih je izdato prethodno rešenje.

Na rešenje koje Agencija izda pravnom licu u oblasti zaštite od jonizujućih zračenja može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove zaštite od jonizujućih zračenja.

Rešenje ministra iz stava 8. IZ STAVA 1. ovog člana je konačno.

Spisak ovlašćenih pravnih lica za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O izdatim rešenjima Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST vodi evidenciju.

Oduzimanje ovlašćenja pre isteka roka važnosti

Član 27.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST će ovlašćenom pravnom licu oduzeti ovlašćenje i pre isteka roka važnosti rešenja, ako:

prestane da ispunjava neke od propisanih uslova na osnovu kojih je izdato rešenje;

ne obavesti Agenciju MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST o akcidentu koji je uočio u vršenju poslova u oblasti zaštite od jonizujućih zračenja;

utvrdi da ne vrši poslove u oblasti zaštite od jonizujućih zračenja u skladu sa ovim zakonom, odnosno ako u određenom roku ne otkloni nedostatke i nepravilnosti u radu;

ne vrši propisana merenja ili prikrije podatke ili dostavi netačne podatke koji su bitni za preduzimanje mera zaštite od jonizujućih zračenja.

Evidencija o obavljenim poslovima

Član 28.

Ovlašćeno pravno lice iz člana 26. stav 1. ovog zakona dužno je da vodi evidenciju o izvršenim poslovima iz oblasti zaštite od jonizujućih zračenja i da podatke iz te evidencije dostavlja Agenciji MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu.

Obrazac i sadržaj evidencije iz stava 1. ovog člana propisuje Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST.

Uslovi za obavljanje radijacione delatnosti

Član 29.

Pravno lice, odnosno preduzetnik može da obavlja radijacionu delatnost ako ispunjava sledeće uslove:

da objekti i prostorije u kojima se proizvode i skladište izvori jonizujućih zračenja ili sa njima rade, odgovaraju tehničkim, sigurnosnim i drugim propisanim uslovima koji obezbeđuju zaštitu ljudi i životne sredine od jonizujućih zračenja;

da licima koja rade sa izvorima jonizujućih zračenja obezbedi odgovarajuća sredstva za zaštitu od jonizujućih zračenja, kao i opremu za merenje jonizujućih zračenja;

da ima, u zavisnosti od vrste radijacione delatnosti koju obavlja, zaposlena lica koja imaju propisanu stručnu spremu i ispunjavaju propisane zdravstvene uslove za rad sa izvorima jonizujućih zračenja;

da sprovodi mere kojima se sprečava da radioaktivni otpad prouzrokuje kontaminaciju životne sredine;

da obezbedi radioaktivni materijal, rendgen aparate i druge uređaje koji proizvode jonizujuća zračenja i da ih koristi i stavlja u promet, u skladu sa propisanim uslovima;

da sprovodi i druge mere zaštite od jonizujućih zračenja za obavljanje radijacione delatnosti utvrđene ovim zakonom.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST propisuje bliže uslove iz stava 1. ovog člana koje mora da ispunjava pravno lice, odnosno preduzetnik za obavljanje radijacione delatnosti.

Licenca za obavljanje radijacione delatnosti

Član 30.

Na osnovu ispunjenosti propisanih uslova iz člana 29. ovog zakona Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST pravnom licu, odnosno preduzetniku izdaje licencu za obavljanje radijacione delatnosti.

Pravno lice, odnosno preduzetnik ne može otpočeti obavljanje radijacione delatnosti ako za takvu delatnost prethodno ne pribavi licencu za obavljanje radijacione delatnosti.

Licenca za obavljanje radijacione delatnosti izdaje se rešenjem u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva sa dokumentacijom kojom se dokazuje ispunjenost propisanih uslova za obavljanje radijacione delatnosti.

Licenca za obavljanje radijacione delatnosti se izdaje na pet godina.

Za izdavanje rešenja iz stava 3. ovog člana plaća se naknada, u skladu sa zakonom.

Pravno lice, odnosno preduzetnik obavezan je da prijavi Agenciji MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST svaku promenu podataka o ispunjenosti uslova na osnovu kojih je dobio licencu za obavljanje radijacione delatnosti.

Pravno lice, odnosno preduzetnik dužan je da najkasnije 60 dana pre isteka važenja licence za obavljanje radijacione delatnosti podnese zahtev Agenciji MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST za produženje roka važnosti licence.

Produženje važenja licence za obavljanje radijacione delatnosti se vrši na isti vremenski period i pod istim uslovima na osnovu kojih je izdata licenca.

Na rešenje Agencije o izdavanju, odnosno produženju važenja licence za obavljanje radijacione delatnosti može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove zaštite od jonizujućih zračenja.

Rešenje ministra iz stava 9. IZ STAVA 1. ovog člana je konačno.

Lice odgovorno za zaštitu od jonizujućih zračenja

Član 31.

Pravno lice, odnosno preduzetnik koji je dobio licencu za obavljanje radijacione delatnosti dužno je da odredi lice odgovorno za zaštitu od jonizujućih zračenja.

Lice odgovorno za zaštitu od jonizujućih zračenja dužno je da: sprovodi unutrašnji nadzor nad primenom mera zaštite od jonizujućih zračenja; brine o sprovođenju lične dozimetrijske kontrole i nabavci zaštitnih sredstava; brine o sprovođenju zdravstvene kontrole nad profesionalno izloženim licima; brine o stručnoj osposobljenosti zaposlenih za sprovođenje mera zaštite od jonizujućih zračenja; brine o redovnoj kontroli nad izvorima jonizujućih zračenja u propisanim rokovima; organizuje preduzimanje zaštitnih mera u slučaju akcidenta; obezbeđuje vođenje evidencija; prisustvuje inspekcijskom nadzoru i obavlja druge poslove u vezi sa izvorima jonizujućih zračenja koje odredi Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST ili na koje je obavezno prema odredbama ovog zakona.

Lice odgovorno za zaštitu od jonizujućih zračenja mora da ima završenu najmanje srednju školu odgovarajuće struke, radno iskustvo u oblasti zaštite od jonizujućih zračenja i dopunsku osposobljenost i obučenost, u skladu sa programom iz člana 21. stav 1. ovog zakona.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST propisuje vrstu i stepen stručne spreme lica odgovornog za zaštitu od jonizujućih zračenja, radno iskustvo u oblasti zaštite od jonizujućih zračenja i dopunsku osposobljenost i obučenost, u zavisnosti od radijacione delatnosti.

Na osnovu ispunjenosti propisanih uslova Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST licu odgovornom za zaštitu od jonizujućih zračenja izdaje sertifikat.

Potvrda o evidentiranju

Član 32.

Pravno lice, odnosno preduzetnik koji obavlja delatnost malog radijacionog rizika, odnosno koristi izvore jonizujućih zračenja niske aktivnosti nije dužan da pribavi licencu za takvu vrstu delatnosti, ali je obavezan da pribavi od Agencije MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST potvrdu o evidentiranju takvih izvora.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST utvrđuje izvore jonizujućih zračenja za čije je korišćenje pravno lice, odnosno preduzetnik dužan da pribavi potvrdu o evidentiranju, kao i izvore jonizujućih zračenja za čije korišćenje nije dužan da pribavi potvrdu o evidentiranju.

Obaveze nosioca licence za obavljanje radijacione delatnosti

Član 33.

Nosilac licence za obavljanje radijacione delatnosti dužan je da:

redovno održava i servisira izvore jonizujućih zračenja;

vodi propisanu evidenciju o izvorima jonizujućih zračenja;

prijavi Agenciji MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST sve promene vezane za rad izvora jonizujućih zračenja od značaja za radijacionu sigurnost i bezbednost;

prijavi Agenciji MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST prestanak korišćenja izvora jonizujućih zračenja, kao i način njegovog čuvanja, skladištenja i mogućnost trajnog odlaganja;

prijavi Agenciji MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST svaku promenu u odnosu na propisane uslove na osnovu kojih mu je izdata licenca za obavljanje radijacione delatnosti;

sprovodi i druge mere zaštite od jonizujućih zračenja utvrđene ovim zakonom.

Obaveza čuvanja radioaktivnog otpada

Član 35.

Nosilac licence za obavljanje radijacione delatnosti, odnosno nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti, dužan je da zavisno od vrste radijacione delatnosti, odnosno nuklearne aktivnosti, radioaktivni otpad koji je nastao pri radu privremeno čuva na propisan način u svom spremištu najduže godinu dana i da ga najkasnije do isteka tog roka preda nosiocu licence za upravljanje skladištem radioaktivnog otpada.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST propisuje način privremenog čuvanja radioaktivnog otpada iz stava 1. ovog člana.

Obaveza vođenja evidencije

Član 36.

Nosilac licence za obavljanje radijacione delatnosti, odnosno nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti, dužan je da vodi evidenciju i da Agenciji MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST dostavi propisane podatke o izvorima jonizujućih zračenja, o profesionalno izloženim licima i o radioaktivnom otpadu.

Nosilac licence za obavljanje radijacione delatnosti, odnosno nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti u medicinske svrhe, dužan je da, pored evidencije iz stava 1. ovog člana, vodi i evidenciju o izloženosti pacijenata jonizujućim zračenjima.

Obrazac i sadržaj evidencije iz st. 1. i 2. ovog člana propisuje Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST vodi centralni registar o izvorima jonizujućih zračenja, nosiocima licenci, profesionalno izloženim licima i o radioaktivnom otpadu.

Obaveza upravljanja kvalitetom

Član 37.

Nosilac licence za obavljanje radijacione delatnosti, odnosno nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti i ovlašćena pravna lica dužni su da uspostave i sprovode sistem upravljanja kvalitetom mera zaštite od jonizujućih zračenja.

U zavisnosti od radijacione delatnosti, odnosno nuklearne aktivnosti koju obavlja nosilac licence, odnosno od poslova koje u oblasti zaštite od jonizujućih zračenja obavlja ovlašćeno pravno lice, Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST propisuje način, vrste i vremenske intervale u kojima se vrše merenja radi kontrole sistema upravljanja kvalitetom mera zaštite od jonizujućih zračenja.

Obaveza sprovođenja dekontaminacije

Član 38. .

Nosilac licence za obavljanje radijacione delatnosti, odnosno nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti, dužan je da odmah sprovede i snosi troškove dekontaminacije lica, radne i životne sredine do čije kontaminacije je došlo usled radijacione delatnosti, odnosno nuklearne aktivnosti, kao i da snosi administrativne troškove utvrđivanja neposredne opasnosti nastupanja kontaminacije i/ili porekla kontaminacije.

Nosilac licence za obavljanje radijacione delatnosti, odnosno nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti, dužan je da nadoknadi troškove sprovođenja radnji iz stava 1. ovog člana, ukoliko ih je preuzeo i sproveo nadležni organ.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST propisuje granice kontaminacije lica, radne i životne sredine i načine sprovođenja dekontaminacije.

Nosilac licence iz stava 1. ovog člana koji je odgovoran za kontaminaciju, kao i ovlašćeno pravno lice koje sprovodi dekontaminaciju dužni su da o tome odmah dostave izveštaj Agenciji MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST obaveštava profesionalno izložena lica i javnost o mogućim štetnim posledicama izlaganja jonizujućim zračenjima usled kontaminacije.

Uslovi za rad profesionalno izloženih lica

Član 40.

Profesionalno izložena lica moraju da imaju propisanu stručnu spremu i moraju biti osposobljena za rad i sprovođenje mera zaštite od jonizujućih zračenja.

Profesionalno izložena lica moraju da ispunjavaju zdravstvene uslove i dužna su da izvrše zdravstveni pregled pre stupanja na rad, u toku rada, u slučaju akcidenta, po potrebi i nakon prestanka rada u nuklearnom objektu ili sa izvorima jonizujućih zračenja.

Zdravstvene preglede lica iz stava 2. ovog člana vrši zdravstvena ustanova koja za to ispunjava uslove utvrđene propisima kojima se uređuje zdravstvena zaštita.

Stepen stručne spreme, osposobljenost za rad i sprovođenje mera zaštite od jonizujućih zračenja i zdravstvene uslove profesionalno izloženih lica propisuje Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST.

Granice izlaganja

Član 42.

Profesionalno izložena lica, lica na školovanju i stanovništvo ne mogu biti izloženi jonizujućim zračenjima iznad propisanih granica.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST propisuje granice izlaganja jonizujućim zračenjima za profesionalno izložena lica, lica na školovanju i stanovništvo.

Radijacione delatnosti i nuklearne aktivnosti u medicini

Član 43.

Radijacione delatnosti i nuklearne aktivnosti u medicini mogu da se obavljaju na propisan način, ako doktor medicine odgovarajuće specijalnosti izvrši procenu medicinske opravdanosti i odobri dijagnostički ili terapijski postupak uz sprovođenje principa i mera zaštite od jonizujućih zračenja.

Granice izlaganja za profesionalno izložena lica i stanovništvo ne odnose se na izlaganje pacijenata u medicinske svrhe.

Uslove za obavljanje radijacione delatnosti, odnosno nuklearne aktivnosti u medicini, kao i način zaštite pacijenata prilikom medicinskog izlaganja radi sprovođenja dijagnostičkog ili terapijskog postupka propisuje Agencija. MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST

Procena nivoa medicinskog izlaganja

Član 44.

Radi procene nivoa medicinskog izlaganja jonizujućim zračenjima vrše se posebna merenja na zahtev Agencije MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST propisuje vrste i način merenja za procenu nivoa medicinskog izlaganja jonizujućim zračenjima.

Zabrana sistematskog rendgenskog snimanja stanovništva

Član 45.

Zabranjeno je sistematsko rendgensko snimanje stanovništva, osim u izuzetnim slučajevima, ako takvu meru propiše ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, uz pribavljenu saglasnost Agencije MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST o ispunjenosti mera zaštite od jonizujućih zračenja za sistematsko rendgensko snimanje stanovništva.

V. NUKLEARNA SIGURNOST I BEZBEDNOST

Uslovi za lociranje, projektovanje, izgradnju, probni rad, puštanje u rad, korišćenje, trajan prestanak rada i dekomisiju nuklearnih objekata

Član 47.

Prilikom lociranja, projektovanja, izgradnje, probnog rada, puštanja u rad, korišćenja, trajnog prestanka rada i dekomisije nuklearnih objekata, preduzimaju se sledeće mere nuklearne sigurnosti i bezbednosti:

utvrđivanje propisanih uslova za lociranje, projektovanje, izgradnju, probni rad, puštanje u rad, korišćenje, trajan prestanak rada i dekomisiju nuklearnog objekta;

utvrđivanje propisanih kriterijuma za ocenu sigurnosti nuklearnog objekta;

utvrđivanje propisanih uslova za promet i korišćenje nuklearnih materijala;

utvrđivanje propisanih uslova koje moraju ispunjavati lica koja rade u nuklearnom objektu;

obezbeđivanje i sprovođenje mera zaštite od jonizujućih zračenja u nuklearnom objektu i njegovoj okolini;

utvrđivanje propisanih uslova i kriterijuma za sakupljanje, evidentiranje, skladištenje, tretman i odlaganje radioaktivnog otpada;

fizička zaštita i druge mere bezbednosti nuklearnog objekta i nuklearnih materijala;

sprovođenje i primena propisanih mera u slučaju nuklearnog akcidenta.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST propisuje uslove, kriterijume i mere iz stava 1. ovog člana.

Upravljanje nuklearnim objektima

ZAVOD ZA NUKLEARNU SIGURNOST I BEZBEDNOST

Član 48a

Upravljanje nuklearnim objektima u Republici Srbiji je delatnost od opšteg interesa.

Za obavljanje delatnosti iz stava 1. ovog člana osniva se javno preduzeće.

Sredstva za osnivanje i rad javnog preduzeća iz stava 2. ovog člana čini deo sredstava u državnoj svojini, u institutima čiji je osnivač Republika Srbija, i to: objekti, oprema i uređaji Instituta za nuklearne nauke Vinča i Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina, a koji su u funkciji obavljanja delatnosti upravljanja nuklearnim objektima za koje se osniva javno preduzeće.

„OBRAZUJE SE ZAVOD ZA NUKLEARNU SIGURNOST I BEZBEDNOST (U DALJEM TEKSTU: ZAVOD) ZA OBAVLJANJE POSLOVA UPRAVLJANJA NUKLEARNIM OBJEKTIMA, KAO POSEBNA ORGANIZACIJA. NA RAD I ORGANIZACIJU RADA ZAVODA PRIMENJUJU SE PROPISI O DRŽAVNOJ UPRAVI.

ZAVOD OBAVLJA POSLOVE UPRAVLJANJA NUKLEARNIM OBJEKTIMA, I TO:

1) OBAVLJANJE NUKLEARNIH AKTIVNOSTI, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM;

2) OBAVLJANJE RADIJACIONIH DELATNOSTI KOJE SE ODNOSE NA SIGURNO KORIŠĆENJE IZVORA JONIZUJUĆIH ZRAČENJA, KAO I PROMET IZVORA JONIZUJUĆIH ZRAČENJA, RADIOAKTIVNIH I NUKLEARNIH MATERIJALA;

3) PREDUZIMANJE MERA RADIJACIONE I NUKLEARNE SIGURNOSTI NA LOKACIJI NUKLEARNIH OBJEKATA U SKLADU SA ZAKONOM (OPERATIVNA RADIJACIONA DOZIMETRIJA, SISTEM KVALITETA, DEKONTAMINACIJA LJUDI, RADNE I ŽIVOTNE SREDINE, SISTEMATSKO ISPITIVANJE RADIOAKTIVNOSTI U ŽIVOTNOJ SREDINI NA LOKACIJI NUKLEARNIH OBJEKATA, MERENJE INTERNE RADIOAKTIVNOSTI, MEDICINSKI TRETMAN PROFESIONALNO IZLOŽENIH LICA);

4) OBEZBEĐIVANJE PROPISANIH USLOVA ZA LOCIRANJE, PROJEKTOVANJE, IZGRADNJU, PROBNI RAD, PUŠTANJE U RAD, KORIŠĆENJE, TRAJAN PRESTANAK RADA I DEKOMISIJU NUKLEARNOG OBJEKTA;

5) UPRAVLJANJE RADIOAKTIVNIM OTPADOM;

6) SPROVOĐENJE MERA KOJIMA SE SPREČAVA DA RADIOAKTIVNI OTPAD PROUZROKUJE KONTAMINACIJU ŽIVOTNE SREDINE;

7) OBEZBEĐIVANJE FIZIČKE ZAŠTITE, PROTIVPOŽARNE ZAŠTITE I DRUGIH MERA BEZBEDNOSTI NUKLEARNOG OBJEKTA, NUKLEARNOG MATERIJALA I RADIOAKTIVNOG OTPADA, UKLJUČUJUĆI I MERE BEZBEDNOSTI U TOKU TRANSPORTA NUKLEARNOG MATERIJALA;

8) DEKONTAMINACIJU RADNE I ŽIVOTNE SREDINE;

9) SISTEMATSKO ISPITIVANJE RADIOAKTIVNOSTI U ŽIVOTNOJ SREDINI U OKOLINI NUKLEARNOG OBJEKTA;

10) VOĐENJE EVIDENCIJE O IZVORIMA JONIZUJUĆIH ZRAČENJA, O PROFESIONALNO IZLOŽENIM LICIMA I O RADIOAKTIVNOM OTPADU;

11) ORGANIZOVANJE STUDIJSKO-ISTRAŽIVAČKIH RADOVA U OBLASTI RAZVOJA NUKLEARNIH TEHNOLOGIJA;

12) OSTVARIVANJE SARADNJE SA MEĐUNARODNOM AGENCIJOM ZA ATOMSKU ENERGIJU I DRUGIM MEĐUNARODNIM TELIMA I NADLEŽNIM ORGANIMA DRUGIH DRŽAVA U SARADNJI SA NADLEŽNIM DRŽAVNIM ORGANIMA, A U VEZI SA POSLOVIMA IZ SVOG DELOKRUGA.

Licenca za obavljanje nuklearne aktivnosti

Član 49.

Nuklearni objekat se može locirati, projektovati, izgraditi, pustiti u probni rad, pustiti u rad, koristiti, trajno prestati sa radom i započeti njegova dekomisija samo uz prethodno pribavljenu licencu za obavljanje nuklearne aktivnosti koju izdaje Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST.

Nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti dužan je da pribavi licencu Agencije MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST i za svaku izmenu ili modifikaciju u toku lociranja, projektovanja, izgradnje, puštanja u probni rad, puštanja u rad, korišćenja, trajnog prestanka rada i dekomisije nuklearnog objekta.

Zahtev za dobijenje licence iz stava 1. ovog člana i potrebnu dokumentaciju pravno lice podnosi Agenciji MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST.

Uz zahtev za izdavanje licence iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva dužan je da dostavi i mišljenje organa nadležnog za zaštitu životne sredine o analizi uticaja nuklearnog objekta na životnu sredinu.

Licenca iz st. 1. i 2. ovog člana može se izdati kada se utvrdi da su ispunjene sve propisane mere nuklearne sigurnosti, a na osnovu izveštaja o nuklearnoj sigurnosti i druge propisane dokumentacije, koju, za svaku nuklearnu aktivnost pojedinačno, propisuje Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST.

Licenca iz st. 1. i 2. ovog člana se izdaje rešenjem u roku od 90 dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje licence.

Licenca iz stava 1. ovog člana se izdaje na tri godine.

Za izdavanje rešenja iz stava 6. ovog člana plaća se naknada, u skladu sa zakonom.

Rešenje kojim se izdaje licenca objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Pravno lice obavezno je da prijavi Agenciji MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST svaku promenu podataka o ispunjenosti uslova na osnovu kojih je dobio licencu za obavljanje nuklearne aktivnosti.

Pravno lice dužano je da najkasnije 60 dana pre isteka važenja licence za obavljanje nuklearne aktivnosti podnese zahtev Agenciji MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST za produženje roka važnosti licence.

Produženje važenja licence za obavljanje nuklearne aktivnosti se vrši na isti vremenski period i pod istim uslovima na osnovu kojih je prethodno izdata licenca.

Na rešenje Agencije o izdavanju, odnosno produženju važenja licence može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove nuklearne sigurnosti i upravljanja radioaktivnim otpadom.

Rešenje ministra iz stava 13. IZ STAVA 11. ovog člana je konačno.

Probni rad, puštanje u rad i korišćenje nuklearnog objekta

Član 52.

Rad nuklearnog objekta mora se odvijati prema pogonskim i drugim tehničkim uputstvima koja se odnose na sve pogonske režime, na rukovanje nuklearnim materijalima i transport tih materijala, na održavanje i nadzor nad tehničkim sistemima, na unutrašnju kontrolu i na postupke u slučaju akcidenta.

Nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti dužan je, da u skladu sa odredbama ovog zakona, donese i primenjuje uputstva i druge akte koji se odnose na rad nuklearnog objekta, a naročito na:

rad i postupke pri puštanju u rad, pri redovnom pogonu i pri zaustavljanju rada nuklearnog objekta ili njegovih delova;

rad i postupke pri održavanju, popravkama, pregledima i tehničkim kontrolama opreme;

rad i postupke rukovanja sa radioaktivnim otpadnim materijalima;

postupke praćenja radioaktivnosti u nuklearnom objektu i njegovoj okolini;

organizaciju, rad i mere zaštite od jonizujućih zračenja u nuklearnom objektu i službi prve pomoći;

program obezbeđivanja kvaliteta radova i opreme za siguran rad nuklearnog objekta;

plan i program mera u slučaju nuklearnog akcidenta i drugih akcidenata u nuklearnom objektu;

program mera i postupke u slučaju trajnog prestanka rada nuklearnog objekta;

program obuke osoblja.

Na uputstva i druge akte iz stava 2. ovog člana nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti dužan je da prethodno pribavi saglasnost Agencije MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST.

Obaveza dostavljanja izveštaja Agenciji

Član 53.

Nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti dužan je da Agenciji MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST dostavlja izveštaje o:

svakoj nameravanoj i izvršenoj promeni postupka iz člana 52. stav 2. tačka 1) ovog zakona, opreme ili načina rada, za koje su određeni uslovi ili pogonska ograničenja;

kvarovima opreme i akcidentima na nuklearnom objektu i preduzetim merama za otklanjanje posledica akcidenta;

greškama osoblja u upravljanju nuklearnim objektom;

prekoračenju propisanih količina i aktivnosti ispuštanja gasovitih ili tečnih radioaktivnih otpadnih materijala ili o odstupanju od propisanih uslova pod kojima se oni mogu ispuštati;

drugim okolnostima značajnim za sigurnost i bezbednost nuklearnog objekta.

Nosilac licence iz stava 1. ovog člana dužan je da dostavlja Agenciji redovne izveštaje o radu nuklearnog objekta u rokovima i na način koji propiše Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST.

Nosilac licence iz stava 1. ovog člana dužan je da na zahtev Agencije MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST dostavi svaku informaciju o preduzetim merama nuklearne sigurnosti i svim drugim aktivnostima u vezi sa sprovođenjem ovog zakona.

Trajan prestanak rada i dekomisija nuklearnog objekta

Član 54.

U slučaju trajnog prestanka rada i dekomisije nuklearnog objekta nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti dužan je da, u roku koji odredi Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST, sprovede odgovarajuće mere sanacije na lokaciji i objektu i u njegovoj okolini.

Sistematsko ispitivanje radioaktivnosti u životnoj sredini u okolini nuklearnog objekta

Član 56.

Nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti dužan je da na propisan način i po propisanim uslovima vrši sistematsko ispitivanje radioaktivnosti u životnoj sredini u okolini nuklearnog objekta.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST propisuje način i uslove za sistematsko ispitivanje radioaktivnosti u životnoj sredini u okolini nuklearnog objekta.

Sistematsko ispitivanje radioaktivnosti u životnoj sredini u okolini nuklearnog objekta finansira vlasnik nuklearnog objekta.

Uslovi za lica koja rukuju nuklearnim materijalima

Član 57.

Nuklearnim materijalima mogu da rukuju samo lica koja su stručno osposobljena za rukovanje tim materijalima.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST propisuje uslove koje moraju ispunjavati lica iz stava 1. ovog člana.

Lica koja nisu stručno osposobljena da rukuju nuklearnim materijalima, odnosno radioaktivnim otpadom, mogu pod nadzorom lica koja su za to stručno osposobljena, samo prenositi, utovarati, istovarati i skladištiti te materijale, i to ako su prethodno upoznati sa načinom takvog rada, opasnostima i merama zaštite.

Evidencija i kontrola nuklearnih materijala

Član 58.

Nosilac licence koji proizvodi, prerađuje, koristi ili skladišti nuklearne materijale dužan je da vodi propisanu evidenciju o tim materijalima u skladu sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima i da podatke iz te evidencije dostavlja Agenciji MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST propisuje način vođenja evidencije o nuklearnim materijalima iz stava 1. ovog člana.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST vodi centralnu evidenciju o nuklearnim materijalima i vrši kontrolu evidencija koju vodi nosilac licence iz stava 1. ovog člana.

Integralni sistem upravljanja kvalitetom

Član 60.

Nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti mora da uspostavi i sprovodi integralni sistem upravljanja kvalitetom.

Nosilac licence iz stava 1. ovog člana dužan je da planski i sistematično primenjuje mere integralnog sistema upravljanja kvalitetom koje treba da obezbede da se svi tehnički, konstrukcioni, organizacioni i ljudski faktori drže pod kontrolom, od identifikacije zahteva sigurnosti do procene ispunjenja tih zahteva.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST propisuje način, vrste i vremenske intervale u kojima se vrši kontrola mera iz stava 2. ovog člana.

VI. POSTUPANJE U SLUČAJU AKCIDENTA

Plan za delovanje u slučaju akcidenta

Član 62.

Radi zaštite života i zdravlja ljudi i životne sredine u slučaju akcidenta Vlada donosi Plan za delovanje u slučaju akcidenta.

Planom iz stava 1. ovog člana utvrđuju se interventni i izvedeni interventni nivoi izlaganja jonizujućim zračenjima i mere za zaštitu stanovništva i životne sredine od štetnog dejstva jonizujućih zračenja, način obaveštavanja javnosti, kao i operativni program za sprovođenje delova ili celine plana.

Akcident koji ugrožava teritoriju Republike Srbije proglašava Vlada, na predlog Agencije MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST.

Zaštita života i zdravlja ljudi i životne sredine od jonizujućih zračenja u akcidentu sprovodi se na osnovu propisanih mera za sprečavanje i otklanjanje posledica koje prouzrokuje taj događaj.

Ako se utvrdi da postoji opasnost od širenja kontaminacije sa teritorije Republike Srbije na susedne države, Vlada će obavestiti o toj opasnosti Međunarodnu agenciju za atomsku energiju i nadležne organe susednih država.

Plan za delovanje u slučaju akcidenta i aktivnosti koje se u vezi sa tim preduzimaju, sprovode se u skladu sa Konvencijom o ranom obaveštavanju o nuklearnim nesrećama i Konvencijom o pomoći u slučaju nuklearnih nesreća ili radiološke opasnosti.

Vlada odlučuje o primanju pomoći od drugih država i od Međunarodne agencije za atomsku energiju i o pružanju pomoći drugim državama u slučaju akcidenta.

VII. UPRAVLJANJE RADIOAKTIVNIM OTPADOM

Postupanje sa radioaktivnim otpadom

Član 63.

Nosilac licence za obavljanje radijacione delatnosti, odnosno nosilac licence za obavljanje nuklearne aktivnosti, dužan je da radioaktivni otpad sakuplja, čuva, evidentira i skladišti na propisan način i po propisanim uslovima. Nosilac licence dužan je da:

obezbedi da objekti i prostorije u kojima se radioaktivni otpad sakuplja, čuva, evidentira i skladišti odgovaraju tehničkim, sigurnosnim i drugim propisanim uslovima koji obezbeđuju zaštitu ljudi i životne sredine od jonizujućih zračenja;

sprovede mere kojima se sprečava da radioaktivni otpad prouzrokuje kontaminaciju životne sredine;

obezbedi uskladišteni radioaktivni ili nuklearni materijal.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST bliže propisuje način i uslove pod kojima se radioaktivni otpad čuva, sakuplja, evidentira, skladišti, obrađuje i odlaže.

Skladištenje radioaktivnog otpada

Član 64.

Republika Srbija se stara o privremenom skladištenju i trajnom odlaganju radioaktivnog otpada.

Radioaktivni otpad, do uspostavljanja uslova za njegovo trajno odlaganje, privremeno će se skladištiti kod pravnog lica koje ima licencu za upravljanje privremenim skladištem radioaktivnog otpada.

Nosilac licence za upravljanje privremenim skladištem radioaktivnog otpada je dužan da vodi evidenciju o radioaktivnom otpadu i podatke iz te evidencije dostavlja Agenciji MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST u rokovima i na način koji odredi Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST.

Nosilac licence iz stava 2. ovog člana učestvuje u troškovima trajnog odlaganja radioaktivnog otpada.

Visinu troškova iz stava 4. ovog člana utvrđuje Vlada.

VIII. PROMET IZVORA JONIZUJUĆIH ZRAČENJA, RADIOAKTIVNIH I NUKLEARNIH MATERIJALA

Dozvola za promet izvora jonizujućih zračenja, radioaktivnih i nuklearnih materijala

Član 66.

Promet jednog ili više izvora jonizujućih zračenja, radioaktivnih i nuklearnih materijala može se vršiti samo uz prethodno pribavljenu dozvolu Agencije MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST će izdati dozvolu za promet jednog ili više izvora jonizujućih zračenja, radioaktivnih i nuklearnih materijala samo ako se promet vrši za korisnika koji ima licencu za obavljanje radijacione delatnosti, odnosno nuklearne aktivnosti, u skladu sa međunarodnim standardima i u skladu sa Zakonom o ratifikaciji Bečke konvencije o građanskoj odgovornosti za nuklearne štete.

Uz zahtev za dobijanje dozvole za promet iz stava 2. ovog člana pravno lice, odnosno preduzetnik dužan je da priloži dokumentaciju koju propiše Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST.

Na promet izvora jonizujućih zračenja, radioaktivnih i nuklearnih materijala koji se uvoze u slobodne zone u Republici Srbiji primenjuju se odredbe st. 1. do 3. ovog člana.

Uvoz, izvoz i tranzit izvora jonizujućih zračenja, radioaktivnih i nuklearnih materijala

Član 67.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST će izdati dozvolu pravnom licu ili preduzetniku koji vrši uvoz, izvoz ili tranzit jednog ili više izvora jonizujućih zračenja, radioaktivnih i nuklearnih materijala ako su preduzete mere propisane ovim zakonom i ako se takav promet vrši u skladu sa prihvaćenim međunarodnim konvencijama.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST će izdati dozvolu pravnom licu ili preduzetniku koji vrši izvoz jednog ili više izvora jonizujućih zračenja, radioaktivnih i nuklearnih materijala samo ako je uvoznik od nadležnog organa države u koju se vrši izvoz pribavio saglasnost za takav uvoz.

Ako izvoznik iz stava 2. ovog člana mora da izvrši povraćaj jednog ili više izvora jonizujućih zračenja, radioaktivnih i nuklearnih materijala na zahtev nadležnog organa zemlje uvoznika, Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST će mu izdati dozvolu za takvu vrstu prometa.

Uvoz, izvoz i tranzit jednog ili više izvora jonizujućih zračenja, radioaktivnih i nuklearnih materijala može da se vrši samo preko carinskih prelaza na kojima je organizovan inspekcijski nadzor.

Uvoznik jednog ili više izvora jonizujućih zračenja, radioaktivnih i nuklearnih materijala, dužan je da o prispeću pošiljke obavesti Agenciju MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST najmanje 60 dana pre prispeća pošiljke na carinski prelaz.

Carinski organi mogu izvršiti carinjenje jednog ili više izvora jonizujućih zračenja, radioaktivnih i nuklearnih materijala samo uz saglasnost inspektora za zaštitu od jonizujućih zračenja, odnosno inspektora za nuklearnu sigurnost i upravljanje radioaktivnim otpadom.

Kontrola radioaktivnosti roba

Član 70.

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST propisuje metode i način kontrole radioaktivnosti roba iz člana 69. stav 1. ovog zakona.

Određivanje sadržaja radionuklida u robama iz člana 69. ovog zakona može da vrši pravno lice koje ispunjava uslove iz člana 10. ovog zakona.

Bliže uslove za obavljanje poslova iz stava 2. ovog člana propisuje Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST.

Carinjenje robe iz člana 69. može se vršiti samo ako nadležni inspektor utvrdi da ta roba ispunjava propisane uslove.

Izuzetno carinjenje određene robe iz člana 69. ovog zakona (građevinski materijal, rude, metalni proizvodi primarnog oblika, mineralne sirovine, sekundarne sirovine i druge robe) može se izvršiti uz dostavljeni izveštaj ovlašćenog pravnog lica o kontroli radioaktivnosti takve robe ako je izmereni sadržaj radionuklida manji od propisanih granica.

Na robu koja se uvozi u slobodne zone ili se smešta u skladišta u Republici Srbiji primenjuju se odredbe st. 4. i 5. ovog člana.

Mere za otkrivanje i sprečavanje nedozvoljenog prometa radioaktivnih i nuklearnih materijala

Član 71.

Radi otkrivanja i sprečavanja nedozvoljenog prometa radioaktivnih i nuklearnih materijala preko granice Republike Srbije, na graničnim prelazima postavljaju se monitori za merenje jonizujućih zračenja (u daljem tekstu: monitori).

Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST će propisati proceduru korišćenja monitora i postupak za intervenciju u slučaju nedozvoljenog prometa radioaktivnih i nuklearnih materijala preko granice Republike Srbije.

Nabavka, postavljanje, korišćenje i održavanje monitora finansira se iz budžeta Republike Srbije.

X. NADZOR

Nadležnost za vršenje nadzora

Član 76.

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem mera zaštite od jonizujućih zračenja vrši ministarstvo nadležno za poslove zaštite od jonizujućih zračenja preko inspektora za zaštitu od jonizujućih zračenja.

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem mera nuklearne sigurnosti vrši ministarstvo nadležno za poslove nuklearne sigurnosti i upravljanja radioaktivnim otpadom preko inspektora za nuklearnu sigurnost i upravljanje radioaktivnim otpadom.

INSPEKCIJSKI NADZOR NAD SPROVOĐENJEM MERA ZAŠTITE OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNE SIGURNOSTI VRŠI MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE ZAŠTITE OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNE SIGURNOSTI PREKO INSPEKTORA ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA, ODNOSNO INSPEKTORA ZA NUKLEARNU SIGURNOST.

Nadzor nad vršenjem poverenih poslova

Član 77.

Nadzor nad radom Agencije u vršenju poverenih poslova iz člana 6. stav 2. ovog zakona vrši, u okviru svog delokruga, ministarstvo nadležno za poslove zaštite od jonizujućih zračenja i ministarstvo nadležno za poslove nuklearne sigurnosti i upravljanja radioaktivnim otpadom, u skladu sa propisima kojima se uređuje državna uprava.

Legitimacija inspektora

Član 83.

Inspektor za zaštitu od jonizujućih zračenja, odnosno inspektor za nuklearnu sigurnost i upravljanje radioaktivnim otpadom ima službenu legitimaciju.

Ministar nadležan za poslove zaštite od jonizujućih zračenja propisuje obrazac i izgled službene legitimacije inspektora za zaštitu od jonizujućih zračenja.

Ministar nadležan za poslove nuklearne sigurnosti i upravljanja radioaktivnim otpadom propisuje obrazac i izgled službene legitimacije inspektora za nuklearnu sigurnost i upravljanje radioaktivnim otpadom.

INSPEKTOR ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA, ODNOSNO INSPEKTOR ZA NUKLEARNU SIGURNOST I UPRAVLJANJE RADIOAKTIVNIM OTPADOM IMA SLUŽBENU LEGITIMACIJU.

MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE ZAŠTITE OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNE SIGURNOSTI PROPISUJE OBRAZAC I IZGLED SLUŽBENE LEGITIMACIJE INSPEKTORA ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA, ODNOSNO INSPEKTORA ZA NUKLEARNU SIGURNOST I UPRAVLJANJE RADIOAKTIVNIM OTPADOM

XI. KAZNENE ODREDBE

Privredni prestupi

Član 84.

Novčanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice ako:

obavlja delatnost sa izvorima jonizujućih zračenja i nuklearnim materijalima bez prethodno pribavljenog odobrenja koje izdaje Agencija MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST (član 2. stav 1);

vrši istraživanja za razvoj, proizvodnju i upotrebu nuklearnog oružja ili ako koristi nuklearni materijal za proizvodnju nuklearnog oružja i drugih eksplozivnih naprava (član 2. stav 2);

uvozi na teritoriju Republike Srbije radioaktivni otpad ili isluženo nuklearno gorivo inostranog porekla (član 2. stav 3);

ugradi radioaktivni gromobran ili jonizujuće detektore dima koji imaju izvor jonizujućih zračenja u gasovitom stanju ili izvor jonizujućih zračenja čiji su produkti raspada u gasovitom stanju (član 2. st. 4. i 5);

stavi u promet vodu za piće, životne namirnice, stočnu hranu, lekove, predmete opšte upotrebe, građevinski materijal i druge robe koje sadrže radionuklide iznad propisanih granica (član 12. stav 1);

otpočne da obavlja radijacionu delatnost, a nije prethodno pribavilo licencu Agencije MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST (član 30. stav 2);

prouzrokuje kontaminaciju lica, radne ili životne sredine, a odmah ne sprovede dekontaminaciju i ako o tome odmah ne dostavi izveštaj Agenciji MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST (član 38. st. 1. i 4);

profesionalno izložena lica, lica na školovanju ili stanovništvo izloži jonizujućem zračenju iznad propisanih granica (član 42.. stav 1);

locira, projektuje, izgradi, pusti u probni rad, pusti u rad, koristi, trajno prestane sa radom nuklearnog objekta ili započne njegovu dekomisiju bez prethodno pribavljene licence Agencije MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST (član 49. stav 1);

u utvrđenom roku u slučaju prestanka rada i dekomisije nuklearnog objekta ne sprovodi odgovarajuće mere sanacije na lokaciji i objektu i u njegovoj okolini (član 54);

ne vodi propisanu evidenciju o nuklearnim materijalima koje proizvodi, prerađuje, koristi ili skladišti ili ako ne dostavlja podatke iz te evidencije Agenciji MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST (član 58. stav 1);

ne omogući kontrolu i nadzor nad nuklearnim materijalima predstavnicima Međunarodne agencije za atomsku energiju, u skladu sa međunarodnim sporazumima (član 59. stav 1);

radi sprovođenja kontrole nadzora nad nuklearnim materijalima ne obezbedi mesto i instalacije za postavljanje i nesmetano funkcionisanje propisane opreme za kontrolu nuklearnih materijala i stavljanje plombe i druge propisane opreme za kontrolu i nadzor nad nuklearnim materijalima i ako ne obezbedi uslove za nepovredivost plombe i nesmetano funkcionisanje opreme (član 59. st. 2. i 3);

ne obezbedi fizičku zaštitu i druge mere bezbednosti nuklearnog objekta, nuklearnog materijala ili radioaktivnog otpada, ili ako ne donese opšti akt o merama bezbednosti nuklearnog objekta, nuklearnog materijala i radioaktivnog otpada (član 61. st.1. i 2);

sakuplja, obrađuje, skladišti ili odlaže radioaktivni otpad protivno propisanom načinu i propisanim uslovima (član 63. stav 1);

vrši delatnost prometa izvora jonizujućih zračenja, radioaktivnih i nuklearnih materijala bez licence za obavljanje prometa izvora jonizujućih zračenja, radioaktivnih i nuklearnih materijala (član 65. stav 1);

za promet jednog ili više izvora jonizujućih zračenja, radioaktivnih i nuklearnih materijala nije pribavio dozvolu za obavljanje prometa jednog ili više izvora jonizujućih zračenja, radioaktivnih i nuklearnih materijala (član 66. stav 1).

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana može se izreći novčana kazna u srazmeri sa visinom učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa, a najviše do dvadesetostrukog iznosa učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

Prekršaji

Član 86.

Novčanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

Agenciji ne dostavi izveštaj o monitoringu radioaktivnosti u životnoj sredini u propisanom roku, a u slučaju akcidenta ili na zahtev Agencije MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST odmah (član 11. stav 1);

ne vodi evidenciju o prirodnim radionuklidima čija se koncentracija povećava u toku tehničko-tehnološkog postupka proizvodnje iznad propisanih granica i ako tu evidenciju ne dostavi Agenciji MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST (član 14. stav 1);

ne sprovodi propisana merenja radi procene nivoa izlaganja jonizujućim zračenjima profesionalno izloženih lica, pacijenata i stanovništva i ne vodi evidenciju o izvršenim merenjima radi procene nivoa izlaganja profesionalno izloženih lica, pacijenata i stanovništva i ako izveštaj o tim merenjima ne dostavi Agenciji MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST (član 20. stav 1);

ne vodi evidenciju o izvršenim poslovima iz oblasti zaštite od jonizujućih zračenja i ako podatke iz te evidencije ne dostavi Agenciji MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST u propisanom roku (član 28. stav 1);

Agenciji MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST ne prijavi svaku promenu podataka o ispunjenosti uslova na osnovu kojih je dobilo licencu za obavljanje radijacione delatnosti (član 30. stav 6);

od Agencije MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST ne pribavi potvrdu o evidentiranju izvora niske aktivnosti i malog radijacionog rizika (član 32. stav 1);

profesionalno izloženim licima ne obezbedi ličnu dozimetrijsku kontrolu ili im ne obezbedi lična zaštitna sredstva i proveravanje ispravnosti tih sredstava i njihovo pravilno korišćenje ili ih ne upućuje na redovne zdravstvene preglede, obuku i periodičnu obnovu znanja (član 34);

radioaktivni otpad koji je nastao pri obavljanju radijacione delatnosti, odnosno nuklearne aktivnosti privremeno ne čuva u svom spremištu na propisan način i ako ga do isteka propisanog roka ne preda nosiocu licence za upravljanje privremenim skladištem radioaktivnog otpada (član 35. stav 1);

ne vodi propisanu evidenciju o izvorima jonizujućih zračenja, o profesionalno izloženim licima, o izloženosti pacijenata, i o radioaktivnom otpadu i ako Agenciji MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST ne dostavi propisane podatke o izvorima jonizujućih zračenja, profesionalno izloženim licima i o radioaktivnom otpadu (član 36. st.1. i 2);

ne uspostavi i ne sprovodi sistem upravljanja kvalitetom mera zaštite od jonizujućih zračenja (član 37. stav 1);

zaposli profesionalno izloženo lice koje nema propisanu stručnu spremu ili koje nije osposobljeno za rad i za sprovođenje mera zaštite od jonizujućih zračenja ili ako to lice ne ispunjava zdravstvene uslove ili ako na poslovima i zadacima upravljanja proizvodnim procesom u nuklearnom objektu i na poslovima i zadacima nadzora nad tim procesom zaposli lice koje nema propisanu stručnu spremu i radno iskustvo (član 40. st. 1, 2. i 3);

ne zabrani izlaganje lica iz člana 41. ovog zakona jonizujućem zračenju ili ne spreči izlaganje jonizujućim zračenjima iznad propisanih granica za stanovništvo (član 41 );

izvrši sistematsko rendgensko snimanje stanovništva bez odobrenja ministarstva nadležnog za poslove zdravlja (član 45);

ne donosi i ako ne primenjuje uputstva i druge akte koje se odnose na rad nuklearnog objekta i ako na ta uputstva i akte ne pribavi saglasnost Agencije MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST (član 52. st. 2. i 3);

Agenciji MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST ne dostavlja blagovremeno izveštaje iz člana 53. ovog zakona ili ako na zahtev Agencije MINISTARSTVA dostavi svaku informaciju o preduzetim merama nuklearne sigurnosti i svim drugim aktivnotima u vezi sa sprovođenjem ovog zakona (član 53);

ne organizuje službu zaštite od jonizujućih zračenja (član 55);

na propisani način i po propisanim uslovima ne vrši sistematsko ispitivanje prisustva radionuklida u životnoj sredini u okolini nuklearnog objekta (član 56. stav 1);

rasporedi na zadatke i poslove rukovanja nuklearnim materijalima lica koja za to nisu stručno osposobljena (član 57. stav 1);

ne uspostavi i ne sprovodi integralni sistem upravljanja kvalitetom ili ako ne primenjuje mere integralnog sistema upravljanja kvalitetom (član 60. st.1. i 2);

ne vodi evidenciju o radioaktivnom otpadu i ako podatke iz te evidencije blagovremeno ne dostavi Agenciji MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST (član 64. stav 3);

o prispeću pošiljke jednog ili više izvora jonizujućih zračenja, radioaktivnih i nuklearnih materijala blagovremeno ne obavesti Agenciju MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST (član 67. stav 5);

ne omogući inspektoru za zaštitu od jonizujućih zračenja, odnosno inspektoru za nuklearnu sigurnost i upravljanje radioaktivnim otpadom vršenje inspekcijskog nadzora, nesmetan rad i uvid u dokumentaciju i ako mu ne obezbedi podatke i materijal potreban za vršenje inspekcijskog nadzora (član 82. stav 1);

ne prijavi na propisanom obrascu i u propisanom roku Agenciji MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA ZAŠTITU OD JONIZUJUĆIH ZRAČENJA I NUKLEARNU SIGURNOST sve izvore jonizujućih zračenja koje poseduje, odnosno koristi (član 91).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana može se izreći novčana kazna u srazmeri sa visinom pričinjene štete ili neizvršene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekršaja, a najviše do dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u pravnom licu.

I Z J A V A

O USKLAĐENOSTI NACRTA PROPISA SA ACQUIS COMMUNAUTAIRE

1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada

Obrađivač – Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine

2. Naziv nacrta zakona, drugog propisa i opšteg akta

Predlog zakona o izmenama Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti

Draft Law on Amendment of the Law on Protection Against Ionizing Radiation and Nuclear Safety

3. Usklađenost nacrta zakona, drugog propisa i opšteg akta sa aquis communitaire-om

a) odredbe primarnih izvora prava EU

Ugovor o osnivanju Evropske agencije za atomsku energiju, čl. 31 i 32.

Treaty establishing European Atomic Energy Community, Articles 31 and 32

potpuno usklađen

b) odredbe sekundarnih izvora prava EU

1. Direktiva 96/29/EURATOM od 13. maja 1996 o osnovnim zdravstvenim standardima za zaštitu zdravlja radnika i javnosti od opasnosti koja potiče od jonizujućih zračenja (OJ, L 159. 29.6.1996)

Council Directive 96/29/ EURATOM of 13 May 1996 laying down basic safety standards for the protection of the health of workers and the general public against the dangers arising from ionizing radiation (OJ, L 159 29.6.1996)

potpuno usklađen

2. Direktiva 97/43/EEZ od 30. juna 1997 o zaštiti pojedinaca od opasnosti izlaganja medicinskim jonizujućim zračenjima i ukidanju Direktive 84/466/EURATOM (OJ, L 180, 09/07/1997)

Council Directive 97/43/Euratom of 30 June 1997 on health protection of individuals against the dangers of ionizing radiation in relation to medical exposure, and repealing Directive 84/466/Euratom (OJ, L 180 , 09/07/1997)

31997L0043

potpuno usklađen

Direktiva 2009/71/EURATOM od 25 juna 2009 o okviru Zajednice za uspostavljanje nuklearne bezbednosti nuklearnih objekata

Council Directive 2009/71/EURATOM of 25 June 2009 establishing a Community framework for the nuclear safety of nuclear installations

32009L0071

Potpuno usklađen

Cilj donošenja ovog zakona jeste uvođenje novih standarda u sprovođenju mera zaštite od jonizujućih zračenja, nuklearne i radijacione sigurnosti, uspostavljanje kompleksnije regulative ali i omogućavanje efikasnije primene zakona, uspostavljanje striktnog i celovitog nadzora nad izvorima jonizujućih zračenja i nuklearnim objektima, radijacionim delatnostima i nuklearnim aktivnostima, kao i nad upravljanjem radioaktivnim otpadom.

Predviđeno je da će dosadašnje nadležnosti Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti Srbije vršiti Ministarsttvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine u okviru unutrašnje organizacione jedinice koja će se baviti poslovima zaštite od jonizujućih zračenja i nuklearne sigurnosti. Uspostavljanjem ovakvog organizacionog oblika obezbediće se delotvornije, racionalnije i ekonomičnije obavljanje tih poslova. Poslove Javnog preduzeća za upravljanje nuklearnim objektima obavljaće Zavod za nuklearnu sigurnost i bezbednost, kao posebna organizacija na čiji rad se primenjuju propisi o državnoj upravi.

v) ostali izvori prava EU

–

g) razlozi za delimičnu usklađenost odnosno neusklađenost

–

d) rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti nacrta zakona, drugog propisa i opšteg akta sa aquis communitaire-om

–

4. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost konstatovati tu činjenicu

–

5. Da li su gore navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

Ne.

6. Da li je nacrt zakona, drugog propisa i opšteg akta preveden na neki službeni jezik EU?

Ne.

7. Učešće konsultanata u izradi nacrta zakona, drugog propisa i opšteg akta i njihovo mišljenje o usklađenosti

Predlog zakona izradila je radna grupa obrazovana od strane domaćih stručnjaka iz oblasti zaštite od jonizujućih zračenja i uz korišćenje iskustava drugih zemalja u ovoj oblasti (Institut Vinča u Beogradu).

Ostavite komentar