PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O FINANSIRANJU
LOKALNE SAMOUPRAVE
Član 1.
U Zakonu o finansiranju lokalne samouprave („Službeni glasnik RS”, br. 62/06 i 47/11), član 6. menja se i glasi:
„Član 6.
Jedinici lokalne samouprave pripadaju izvorni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji, i to:
1) porez na imovinu, osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon;
2) lokalne administrativne takse;
3) lokalne komunalne takse;
4) boravišna taksa;
5) naknade za korišćenje javnih dobara, u skladu sa zakonom;
6) koncesiona naknada;
7) druge naknade u skladu sa zakonom;
8) prihodi od novčanih kazni izrečenih u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine jedinice lokalne samouprave, kao i oduzeta imovinska korist u tom postupku;
9) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Srbije, koje koristi jedinica lokalne samouprave, odnosno organi i organizacije jedinice lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta;
10) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini jedinice lokalne samouprave;
11) prihodi nastali prodajom usluga korisnika sredstava budžeta jedinice lokalne samouprave čije je pružanje ugovoreno sa fizičkim i pravnim licima;
12) prihodi od kamata na sredstva budžeta jedinice lokalne samouprave;
13) prihodi po osnovu donacija jedinici lokalne samouprave;
14) prihodi po osnovu samodoprinosa.”
Član 2.
U članu 15. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:
„2) korišćenje reklamnih panoa, uključujući i isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju jedinici lokalne samouprave (kolovozi, trotoari, zelene površine, bandere i sl.)”.
Tač. 4), 5), 6), 7), 8), 11), 12) i 15) brišu se.
St. 2. i 3. brišu se.
Član 3.
Posle člana 15. dodaju se čl. 15a, 15b i 15v, koji glase:
„Član 15a
Preduzetnici i pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u mala pravna lica (osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; trgovine naftom i derivatima nafte; trgovine na veliko duvanskim proizvodima; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka), ne plaćaju lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru (u daljem tekstu: firmarina).
Pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u srednja pravna lica (osim pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; trgovine naftom i derivatima nafte; trgovine na veliko duvanskim proizvodima; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka), firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do dve prosečne zarade po zaposlenom.
Pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u velika pravna lica (osim pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; trgovine naftom i derivatima nafte; trgovine na veliko duvanskim proizvodima; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka), firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do tri prosečne zarade po zaposlenom.
Pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u velika, srednja i mala pravna lica, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i preduzetnici, a obavljaju delatnosti bankarstva, osiguranja imovine i lica, trgovine naftom i derivatima nafte, trgovine na veliko duvanskim proizvodima, poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga, elektroprivrede, kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka, firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do deset prosečnih zarada po zaposlenom.
Pod prosečnom zaradom, u smislu st. 2, 3. i 4. ovog člana, smatra se prosečna zarada po zaposlenom ostvarena na teritoriji jedinice lokalne samouprave u periodu januar-avgust godine koja prethodi godini za koju se utvrđuje firmarina, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Član 15b
Lokalna komunalna taksa za korišćenje reklamnih panoa, uključujući i isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju jedinici lokalne samouprave (kolovozi, trotoari, zelene površine, bandere i sl.) na godišnjem nivou za pravna lica i preduzetnike ne može biti veća od 20% odgovarajućih iznosa utvrđenih u članu 15a st. 2, 3. i 4. ovog zakona, zavisno od toga da li su razvrstani u velika, srednja i mala pravna lica i preduzetnike i zavisno od delatnosti koje obavljaju.
Preduzetnici i mala pravna lica (osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine i lica; trgovine naftom i derivatima nafte; trgovine na veliko duvanskim proizvodima; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka), ne plaćaju lokalnu komunalnu taksu iz stava 1. ovog člana.
Član 15v
Lokalna komunalna taksa za držanje motornih drumskih i priključnih vozila, osim poljoprivrednih vozila i mašina, koja se plaća prilikom registracije vozila, ne može biti veća od 2.000 dinara.
Maksimalni iznos lokalne komunalne takse iz stava 1. ovog člana usklađuje se godišnje, sa godišnjim indeksom potrošačkih cena, koji objavljuje republički organ nadležan za poslove statistike, pri čemu se zaokruživanje vrši tako što se iznos do pet dinara ne uzima u obzir, a iznos preko pet dinara zaokružuje na deset dinara.
Prilikom usklađivanja maksimalnog iznosa lokalne komunalne takse, u skladu sa stavom 2. ovog člana, osnovica za usklađivanje je poslednji objavljeni usklađeni maksimalni iznos lokalne komunalne takse.
Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija, objavljuje usklađeni maksimalni iznos lokalne komunalne takse iz stava 1. ovog člana.
Objavljeni usklađeni maksimalni iznos lokalne komunalne takse iz stava 4. ovog člana primenjuje se od prvog dana narednog meseca od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije.” ”
Član 4.
U članu 17. posle reči: „objekata” dodaje se zapeta i reči: „veličine pravnog lica u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo”.
Član 5.
U članu 33. st. 3, 4. i 5. menjaju se i glase:
„Osnovni elementi ugovora evidentiraju se u ministarstvu nadležnom za poslove finansija.
Ministar nadležan za poslove finansija će sporazumno sa ministrom nadležnim za oblast lokalne samouprave bliže urediti način evidentiranja stranih donacija jedinicama lokalne samouprave.
Jedinica lokalne samouprave će najkasnije u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o donaciji ili drugog ugovora dostaviti primerak ugovora ministarstvu nadležnom za poslove finansija.”
Član 6.
Član 36. menja se i glasi:
„Član 36.
Republika ustupa jedinici lokalne samouprave prihode od naknada ostvarenih na teritoriji jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.”
Član 7.
U članu 37. stav 2. reči: „memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici (u daljem tekstu: memorandum)” zamenjuju se rečima: „fiskalne strategije”.
Član 8.
U članu 39. stav 3. reč: „memoranduma” zamenjuje se rečima: „fiskalne strategije”.
Član 9.
U članu 43. posle stava 3. dodaju se novi st. 4, 5, 6, 7. i 8, koji glase:
„Ukoliko je broj jedinica lokalne samouprave svrstanih u okviru II grupe razvijenosti jednak ili veći u odnosu na broj jedinica lokalne samouprave svrstanih u okviru I grupe razvijenosti, vrši se korekcija obračunatog iznosa transfera solidarnosti iz stava 3. ovog člana, tako što se jedna polovina sredstava transfera solidarnosti koja pripada jedinicama lokalne samouprave iz I grupe razvijenosti raspoređuje i deli jedinicama lokalne samouprave iz II grupe razvijenosti.
Transfer solidarnosti iz st. 3. i 4. ovog člana unutar iste grupe razvijenosti, raspoređuje se prema odnosu stepena razvijenosti grada Beograda i određene jedinice lokalne samouprave, i to tako što jedinica lokalne samouprave sa najmanjim stepenom razvijenosti ostvaruje najveća sredstva transfera solidarnosti unutar iste grupe razvijenosti.
Raspodela transfera solidarnosti iz stava 5. ovog člana vrši se po sledećoj formuli:
[pic] , pri čemu je [pic]
dok je:
TSo – transfer solidarnosti za određenu jedinicu lokalne samouprave;
UTS – ukupan transfer solidarnosti;
Kz – procenat transfera za određeni stepen razvijenosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje regionalni razvoj, odnosno jedinstvenom listom razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave;
Ko – koeficijent za određenu jedinicu lokalne samouprave;
SRbg – stepen razvijenosti grada Beograda;
SRo – stepen razvijenosti određene jedinice lokalne samouprave;
[pic] – suma koeficijenata iz istog stepena razvijenosti.
Transfer solidarnosti za određenu jedinicu lokalne samouprave dobija se kada se ukupan transfer solidarnosti pomnoži sa procentom iz stava 3. ovog člana korigovan u skladu sa stavom 4. ovog člana, tako dobijen iznos podeli sa zbirom koeficijenata jedinica lokalne samouprave iz istog stepena razvijenosti i dobijen količnik pomnoži sa koeficijentom za tu jedinicu lokalne samouprave.
Koeficijent za određenu jedinicu lokalne samouprave predstavlja odnos stepena razvijenosti grada Beograda i stepena razvijenosti te jedinice lokalne samouprave, pri čemu se stepen razvijenosti određuje prema jedinstvenoj listi razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave, u skladu sa zakonom koji uređuje regionalni razvoj.”
Dosadašnji stav 4. briše se.
Član 10.
U članu 46. stav 1. reč: „memoranduma” zamenjuje se rečima: „fiskalne strategije”.
Član 11.
U članu 47. stav 2. reči: „revidiranog memoranduma” zamenjuju se rečima: „revidirane fiskalne strategije”.
Član 12.
Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona platila veći iznos lokalne komunalne takse za 2012. godinu od iznosa koji duguju po ovom zakonu zbog ukidanja takse, oslobađanja od taksene obaveze ili smanjenja iznosa takse, imaju pravo da se na njihov zahtev izvrši preknjižavanje više uplaćenog iznosa na iste ili druge obaveze prema jedinici lokalne samouprave po osnovu javnih prihoda.
Član 13.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjuje se od 1. oktobra 2012. godine.
PREGLED ODREDABA ZAKONA KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU
Član 6.
Jedinici lokalne samouprave pripadaju izvorni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji, i to:
1) porez na imovinu, osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon;
2) lokalne administrativne takse;
3) lokalne komunalne takse;
4) boravišna taksa;
5) naknada za korišćenje građevinskog zemljišta;
6) naknada za uređivanje građevinskog zemljišta;
7) naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine;
8) prihodi od koncesione naknade za obavljanje komunalnih delatnosti i prihodi od drugih koncesionih poslova, koje jedinica lokalne samouprave zaključi u skladu sa zakonom;
9) novčane kazne izrečene u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine jedinice lokalne samouprave, kao i oduzeta imovinska korist u tom postupku;
10) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti u državnoj svojini koje koristi jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta;
11) prihodi od prodaje pokretnih stvari koje koristi jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta;
12) prihodi koje svojom delatnošću ostvare organi i organizacije jedinice lokalne samouprave;
13) prihodi od kamata na sredstva budžeta jedinice lokalne samouprave;
14) prihodi po osnovu donacija jedinici lokalne samouprave;
15) prihodi po osnovu samodoprinosa;
16) drugi prihodi utvrđeni zakonom.
JEDINICI LOKALNE SAMOUPRAVE PRIPADAJU IZVORNI PRIHODI OSTVARENI NA NJENOJ TERITORIJI, I TO:
1) POREZ NA IMOVINU, OSIM POREZA NA PRENOS APSOLUTNIH PRAVA I POREZA NA NASLEĐE I POKLON;
2) LOKALNE ADMINISTRATIVNE TAKSE;
3) LOKALNE KOMUNALNE TAKSE;
4) BORAVIŠNA TAKSA;
5) NAKNADE ZA KORIŠĆENJE JAVNIH DOBARA U SKLADU SA ZAKONOM;
6) KONCESIONA NAKNADA;
7) DRUGE NAKNADE U SKLADU SA ZAKONOM;
8) PRIHODI OD NOVČANIH KAZNI IZREČENIH U PREKRŠAJNOM POSTUPKU ZA PREKRŠAJE PROPISANE AKTOM SKUPŠTINE JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, KAO I ODUZETA IMOVINSKA KORIST U TOM POSTUPKU;
9) PRIHODI OD DAVANJA U ZAKUP, ODNOSNO NA KORIŠĆENJE NEPOKRETNOSTI I POKRETNIH STVARI U SVOJINI REPUBLIKE SRBIJE, KOJE KORISTI JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE, ODNOSNO ORGANI I ORGANIZACIJE JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE I INDIREKTNI KORISNICI NJENOG BUDŽETA;
10) PRIHODI OD DAVANJA U ZAKUP, ODNOSNO NA KORIŠĆENJE NEPOKRETNOSTI I POKRETNIH STVARI U SVOJINI JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE;
11) PRIHODI NASTALI PRODAJOM USLUGA KORISNIKA SREDSTAVA BUDŽETA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE ČIJE JE PRUŽANJE UGOVORENO SA FIZIČKIM I PRAVNIM LICIMA;
12) PRIHODI OD KAMATA NA SREDSTVA BUDŽETA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE;
13) PRIHODI PO OSNOVU DONACIJA JEDINICI LOKALNE SAMOUPRAVE;
14) PRIHODI PO OSNOVU SAMODOPRINOSA.
Član 15.
Lokalne komunalne takse mogu se uvoditi za:
1) isticanje firme na poslovnom prostoru;
2) isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju jedinici lokalne samouprave (kolovozi, trotoari, zelene površine, bandere i sl.);
2) KORIŠĆENJE REKLAMNIH PANOA, UKLJUČUJUĆI I ISTICANJE I ISPISIVANJE FIRME VAN POSLOVNOG PROSTORA NA OBJEKTIMA I PROSTORIMA KOJI PRIPADAJU JEDINICI LOKALNE SAMOUPRAVE (KOLOVOZI, TROTOARI, ZELENE POVRŠINE, BANDERE I SL.);
3) držanje motornih drumskih i priključnih vozila, osim poljoprivrednih vozila i mašina;
4) korišćenje vitrina radi izlaganja robe van poslovnih prostorija;
5) držanje i korišćenje plovnih postrojenja i plovnih naprava i drugih objekata na vodi, osim pristana koji se koriste u pograničnom rečnom saobraćaju;
6) držanje i korišćenje čamaca i splavova na vodi, osim čamaca koje koriste organizacije koje održavaju i obeležavaju plovne puteve;
7) držanje restorana i drugih ugostiteljskih i zabavnih objekata na vodi;
8) držanje kućnih i egzotičnih životinja;
9) korišćenje prostora na javnim površinama ili ispred poslovnih prostorija u poslovne svrhe, osim radi prodaje štampe, knjiga i drugih publikacija, proizvoda starih i umetničkih zanata i domaće radinosti;
10) držanje sredstava za igru („zabavne igre“);
11) držanje muzičkih uređaja i priređivanje muzičkog programa u ugostiteljskim objektima;
12) korišćenje reklamnih panoa;
13) korišćenje prostora za parkiranje drumskih motornih i priključnih vozila na uređenim i obeleženim mestima;
14) korišćenje slobodnih površina za kampove, postavljanje šatora ili druge objekte privremenog korišćenja;
15) korišćenje obale u poslovne i bilo koje druge svrhe;
16) zauzeće javne površine građevinskim materijalom i za izvođenje građevinskih radova.
Vlada će utvrditi najviši iznos za lokalne komunalne takse iz stava 1. tač. 1), 2) i 3) ovog člana, na predlog Ministarstva finansija, koje će prethodno o tome pribaviti mišljenje Komisije za finansiranje lokalne samouprave.
Izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana, lokalna komunalna taksa se ne uvodi za isticanje firme na poslovnom prostoru privrednog subjekta (preduzetnika) koji kao pretežnu delatnost obavlja stare i umetničke zanate i poslove domaće radinosti, za koje je izdat odgovarajući sertifikat ministarstva nadležnog za poslove privrede.
ČLAN 15A
PREDUZETNICI I PRAVNA LICA KOJA SU PREMA ZAKONU KOJIM SE UREĐUJE RAČUNOVODSTVO RAZVRSTANA U MALA PRAVNA LICA (OSIM PREDUZETNIKA I PRAVNIH LICA KOJA OBAVLJAJU DELATNOSTI: BANKARSTVA; OSIGURANJA IMOVINE I LICA; TRGOVINE NAFTOM I DERIVATIMA NAFTE; TRGOVINE NA VELIKO DUVANSKIM PROIZVODIMA; POŠTANSKIH, MOBILNIH I TELEFONSKIH USLUGA; ELEKTROPRIVREDE; KAZINA, KOCKARNICA, KLADIONICA, BINGO SALA I PRUŽANJA KOCKARSKIH USLUGA I NOĆNIH BAROVA I DISKOTEKA), NE PLAĆAJU LOKALNU KOMUNALNU TAKSU ZA ISTICANJE FIRME NA POSLOVNOM PROSTORU (U DALJEM TEKSTU: FIRMARINA).
PRAVNA LICA KOJA SU PREMA ZAKONU KOJIM SE UREĐUJE RAČUNOVODSTVO RAZVRSTANA U SREDNJA PRAVNA LICA (OSIM PRAVNIH LICA KOJA OBAVLJAJU DELATNOSTI: BANKARSTVA; OSIGURANJA IMOVINE I LICA; TRGOVINE NAFTOM I DERIVATIMA NAFTE; TRGOVINE NA VELIKO DUVANSKIM PROIZVODIMA; POŠTANSKIH, MOBILNIH I TELEFONSKIH USLUGA; ELEKTROPRIVREDE; KAZINA, KOCKARNICA, KLADIONICA, BINGO SALA I PRUŽANJA KOCKARSKIH USLUGA I NOĆNIH BAROVA I DISKOTEKA), FIRMARINU PLAĆAJU NA GODIŠNJEM NIVOU NAJVIŠE DO DVE PROSEČNE ZARADE PO ZAPOSLENOM.
PRAVNA LICA KOJA SU PREMA ZAKONU KOJIM SE UREĐUJE RAČUNOVODSTVO RAZVRSTANA U VELIKA PRAVNA LICA (OSIM PRAVNIH LICA KOJA OBAVLJAJU DELATNOSTI: BANKARSTVA; OSIGURANJA IMOVINE I LICA; TRGOVINE NAFTOM I DERIVATIMA NAFTE; TRGOVINE NA VELIKO DUVANSKIM PROIZVODIMA; POŠTANSKIH, MOBILNIH I TELEFONSKIH USLUGA; ELEKTROPRIVREDE; KAZINA, KOCKARNICA, KLADIONICA, BINGO SALA I PRUŽANJA KOCKARSKIH USLUGA I NOĆNIH BAROVA I DISKOTEKA), FIRMARINU PLAĆAJU NA GODIŠNJEM NIVOU NAJVIŠE DO TRI PROSEČNE ZARADE PO ZAPOSLENOM.
PRAVNA LICA KOJA SU PREMA ZAKONU KOJIM SE UREĐUJE RAČUNOVODSTVO RAZVRSTANA U VELIKA, SREDNJA I MALA PRAVNA LICA, U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE RAČUNOVODSTVO I PREDUZETNICI, A OBAVLJAJU DELATNOSTI BANKARSTVA, OSIGURANJA IMOVINE I LICA, TRGOVINE NAFTOM I DERIVATIMA NAFTE, TRGOVINE NA VELIKO DUVANSKIM PROIZVODIMA, POŠTANSKIH, MOBILNIH I TELEFONSKIH USLUGA, ELEKTROPRIVREDE, KAZINA, KOCKARNICA, KLADIONICA, BINGO SALA I PRUŽANJA KOCKARSKIH USLUGA I NOĆNIH BAROVA I DISKOTEKA, FIRMARINU PLAĆAJU NA GODIŠNJEM NIVOU NAJVIŠE DO DESET PROSEČNIH ZARADA PO ZAPOSLENOM.
POD PROSEČNOM ZARADOM, U SMISLU ST. 2, 3. I 4. OVOG ČLANA, SMATRA SE PROSEČNA ZARADA PO ZAPOSLENOM OSTVARENA NA TERITORIJI JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE U PERIODU JANUAR-AVGUST GODINE KOJA PRETHODI GODINI ZA KOJU SE UTVRĐUJE FIRMARINA, PREMA PODACIMA REPUBLIČKOG ORGANA NADLEŽNOG ZA POSLOVE STATISTIKE.
ČLAN 15B
LOKALNA KOMUNALNA TAKSA ZA KORIŠĆENJE REKLAMNIH PANOA, UKLJUČUJUĆI I ISTICANJE I ISPISIVANJE FIRME VAN POSLOVNOG PROSTORA NA OBJEKTIMA I PROSTORIMA KOJI PRIPADAJU JEDINICI LOKALNE SAMOUPRAVE (KOLOVOZI, TROTOARI, ZELENE POVRŠINE, BANDERE I SL.) NA GODIŠNJEM NIVOU ZA PRAVNA LICA I PREDUZETNIKE NE MOŽE BITI VEĆA OD 20% ODGOVARAJUĆIH IZNOSA UTVRĐENIH U ČLANU 15A ST. 2, 3. I 4. OVOG ZAKONA, ZAVISNO OD TOGA DA LI SU RAZVRSTANI U VELIKA, SREDNJA I MALA PRAVNA LICA I PREDUZETNIKE I ZAVISNO OD DELATNOSTI KOJE OBAVLJAJU.
PREDUZETNICI I MALA PRAVNA LICA (OSIM PREDUZETNIKA I PRAVNIH LICA KOJA OBAVLJAJU DELATNOSTI: BANKARSTVA; OSIGURANJA IMOVINE I LICA; TRGOVINE NAFTOM I DERIVATIMA NAFTE; TRGOVINE NA VELIKO DUVANSKIM PROIZVODIMA; POŠTANSKIH, MOBILNIH I TELEFONSKIH USLUGA; ELEKTROPRIVREDE; KAZINA, KOCKARNICA, KLADIONICA, BINGO SALA I PRUŽANJA KOCKARSKIH USLUGA I NOĆNIH BAROVA I DISKOTEKA), NE PLAĆAJU LOKALNU KOMUNALNU TAKSU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
ČLAN 15V
LOKALNA KOMUNALNA TAKSA ZA DRŽANJE MOTORNIH DRUMSKIH I PRIKLJUČNIH VOZILA, OSIM POLJOPRIVREDNIH VOZILA I MAŠINA, KOJA SE PLAĆA PRILIKOM REGISTRACIJE VOZILA, NE MOŽE BITI VEĆA OD 2.000 DINARA.
MAKSIMALNI IZNOS LOKALNE KOMUNALNE TAKSE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA USKLAĐUJE SE GODIŠNJE, SA GODIŠNJIM INDEKSOM POTROŠAČKIH CENA, KOJI OBJAVLJUJE REPUBLIČKI ORGAN NADLEŽAN ZA POSLOVE STATISTIKE, PRI ČEMU SE ZAOKRUŽIVANJE VRŠI TAKO ŠTO SE IZNOS DO PET DINARA NE UZIMA U OBZIR, A IZNOS PREKO PET DINARA ZAOKRUŽUJE NA DESET DINARA.
PRILIKOM USKLAĐIVANJA MAKSIMALNOG IZNOSA LOKALNE KOMUNALNE TAKSE, U SKLADU SA STAVOM 2. OVOG ČLANA, OSNOVICA ZA USKLAĐIVANJE JE POSLEDNJI OBJAVLJENI USKLAĐENI MAKSIMALNI IZNOS LOKALNE KOMUNALNE TAKSE.
VLADA, NA PREDLOG MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE FINANSIJA, OBJAVLJUJE USKLAĐENI MAKSIMALNI IZNOS LOKALNE KOMUNALNE TAKSE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
OBJAVLJENI USKLAĐENI MAKSIMALNI IZNOS LOKALNE KOMUNALNE TAKSE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA PRIMENJUJE SE OD PRVOG DANA NAREDNOG MESECA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE.”
Član 17.
Jedinica lokalne samouprave može utvrditi lokalne komunalne takse u različitoj visini zavisno od vrste delatnosti, površine i tehničko-upotrebnih karakteristika objekata, VELIČINE PRAVNOG LICA U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE RAČUNOVODSTVO i po delovima teritorije, odnosno u zonama u kojima se nalaze objekti, predmeti ili vrše usluge za koje se plaćaju takse.
Član 33.
Jedinica lokalne samouprave može da primi donaciju od fizičkog ili pravnog lica na osnovu ugovora.
Jedinica lokalne samouprave ostvaruje prihode od stranih donacija, na osnovu zaključenog ugovora o donaciji ili drugog sličnog ugovora.
Osnovni elementi ugovora evidentiraju se u ministarstvu nadležnom za ekonomske odnose sa inostranstvom.
Ministar nadležan za ekonomske odnose sa inostranstvom će sporazumno sa ministrom nadležnim za oblast lokalne samouprave bliže urediti način evidentiranja stranih donacija jedinicama lokalne samouprave.
Jedinica lokalne samouprave će najkasnije u roku od 15 dana od dana zaključenja ugovora o donaciji ili drugog ugovora dostaviti primerak ugovora ministarstvu nadležnom za ekonomske odnose sa inostranstvom.
OSNOVNI ELEMENTI UGOVORA EVIDENTIRAJU SE U MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA POSLOVE FINANSIJA.
MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE FINANSIJA ĆE SPORAZUMNO SA MINISTROM NADLEŽNIM ZA OBLAST LOKALNE SAMOUPRAVE BLIŽE UREDITI NAČIN EVIDENTIRANJA STRANIH DONACIJA JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE.
JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE ĆE NAJKASNIJE U ROKU OD 15 DANA OD DANA ZAKLJUČENJA UGOVORA O DONACIJI ILI DRUGOG UGOVORA DOSTAVITI PRIMERAK UGOVORA MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA POSLOVE FINANSIJA.
Član 36.
Republika ustupa jedinici lokalne samouprave prihode od naknada ostvarenih na teritoriji jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom, i to:
godišnja naknada za motorna vozila, traktore i prikljična vozila;
naknada za zagađivanje životne sredine;
naknada za korišćenje mineralnih sirovina;
naknada za izvađeni materijal iz vodotoka;
naknada za korišćenje šuma;
naknada za korišćenje voda;
naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta;
naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora;
turistička naknada;
druge naknade u skladu sa zakonom.
REPUBLIKA USTUPA JEDINICI LOKALNE SAMOUPRAVE PRIHODE OD NAKNADA OSTVARENIH NA TERITORIJI JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, U SKLADU SA ZAKONOM.
Član 37.
Godišnji iznos ukupnog nenamenskog transfera, koji predstavlja obračunsku kategoriju za raspodelu sredstava jedinicama lokalne samouprave, iznosi 1,7% ostvarenog bruto domaćeg proizvoda prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Za utvrđivanje visine pojedinih vrsta nenamenskih transfera, propisanih ovim zakonom, procena visine prihoda, ukupno i po strukturi, po pojedinim jedinicama lokalne samouprave, vrši se na bazi ostvarenja ovih prihoda u poslednjoj godini za koju postoje raspoloživi podaci, kao i na osnovu parametara iz memoranduma o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici (u daljem tekstu: memorandum) FISKALNE STRATEGIJE.
Član 39.
Kompenzacioni transfer je deo ukupnog nenamenskog transfera, kojim se nadomešta deo izgubljenih prihoda nastao po osnovu promene republičkih poreskih propisa, koji nije nadomešten drugim prihodima.
U slučaju gubitka prihoda od ustupljenog republičkog poreza koji se deli između budžeta Republike i budžeta jedinice lokalne samouprave, jedinici lokalne samouprave Repulika nadomešta deo izgubljenih prihoda koji obezbeđuje najmanje srazmeran odnos gubitka prihoda u budžetu Republike i u ukupnim budžetima svih jedinica lokalne samouprave u Republici.
Utvrđeni iznos kompenzacionog transfera iz prethodne godine uvećava se sa planiranim indeksom rasta cena za narednu godinu iz memoranduma FISKALNE STRATEGIJE.
Član 43.
Iznos sredstava koji je utvrđen u skladu sa čl. 38, 39, 41, 42. i 42a ovog zakona za grad Beograd, ne isplaćuje se gradu Beogradu i predstavlja sredstva za transfer solidarnosti.
Transfer solidarnosti raspoređuje se jedinicama lokalne samouprave, izuzev gradu Beogradu.
Utvrđivanje visine transfera solidarnosti po pojedinim jedinicama lokalne samouprave, izuzev grada Beograda vrši se na osnovu stepena razvijenosti prema jedinstvenoj listi razvijenosti jedinica lokalne samouprave, u skladu sa zakonom kojim se uređuje regionalni razvoj, i to:
– 50% sredstava transfera solidarnosti deli se jedinicama lokalne samouprave iz IV grupe razvijenosti;
– 30% sredstava transfera solidarnosti deli se jedinicama lokalne samouprave iz III grupe razvijenosti;
– 10% sredstava transfera solidarnosti deli se jedinicama lokalne samouprave iz II grupe razvijenosti;
– 10% sredstava transfera solidarnosti deli se jedinicama lokalne samouprave iz I grupe razvijenosti.
– 30% sredstava transfera solidarnosti deli se
Vlada će svojom uredbom razraditi dodatne kriterijume, kojim će omogućiti da veći deo sredstava ostvare jedinice lokalne samouprave koje su unutar iste grupe razvijenosti manje razvijene.
UKOLIKO JE BROJ JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE SVRSTANIH U OKVIRU II GRUPE RAZVIJENOSTI JEDNAK ILI VEĆI U ODNOSU NA BROJ JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE SVRSTANIH U OKVIRU I GRUPE RAZVIJENOSTI, VRŠI SE KOREKCIJA OBRAČUNATOG IZNOSA TRANSFERA SOLIDARNOSTI IZ STAVA 3. OVOG ČLANA, TAKO ŠTO SE JEDNA POLOVINA SREDSTAVA TRANSFERA SOLIDARNOSTI KOJA PRIPADA JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE IZ I GRUPE RAZVIJENOSTI RASPOREĐUJE I DELI JEDINICAMA LOKALNE SAMOUPRAVE IZ II GRUPE RAZVIJENOSTI.
TRANSFER SOLIDARNOSTI IZ ST. 3. I 4. OVOG ČLANA UNUTAR ISTE GRUPE RAZVIJENOSTI, RASPOREĐUJE SE PREMA ODNOSU STEPENA RAZVIJENOSTI GRADA BEOGRADA I ODREĐENE JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE I TO TAKO ŠTO JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE SA NAJMANJIM STEPENOM RAZVIJENOSTI OSTVARUJE NAJVEĆA SREDSTVA TRANSFERA SOLIDARNOSTI UNUTAR ISTE GRUPE RAZVIJENOSTI.
RASPODELA TRANSFERA SOLIDARNOSTI IZ STAVA 5. OVOG ČLANA VRŠI SE PO SLEDEĆOJ FORMULI:
[pic], PRI ČEMU JE [pic]
DOK JE:
TSo – TRANSFER SOLIDARNOSTI ZA ODREĐENU JEDINICU LOKALNE SAMOUPRAVE;
UTS – UKUPAN TRANSFER SOLIDARNOSTI;
Kz – PROCENAT TRANSFERA ZA ODREĐENI STEPEN RAZVIJENOSTI U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE REGIONALNI RAZVOJ, ODNOSNO JEDINSTVENOM LISTOM RAZVIJENOSTI REGIONA I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE;
Ko – KOEFICIJENT ZA ODREĐENU JEDINICU LOKALNE SAMOUPRAVE;
SRbg – STEPEN RAZVIJENOSTI GRADA BEOGRADA;
SRo – STEPEN RAZVIJENOSTI ODREĐENE JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE;
[pic] – SUMA KOEFICIJENATA IZ ISTOG STEPENA RAZVIJENOSTI.
TRANSFER SOLIDARNOSTI ZA ODREĐENU JEDINICU LOKALNE SAMOUPRAVE DOBIJA SE KADA SE UKUPAN TRANSFER SOLIDARNOSTI POMNOŽI SA PROCENTOM IZ STAVA 3. OVOG ČLANA KORIGOVAN U SKLADU SA STAVOM 4. OVOG ČLANA, TAKO DOBIJEN IZNOS PODELI SA ZBIROM KOEFICIJENATA JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE IZ ISTOG STEPENA RAZVIJENOSTI I DOBIJEN KOLIČNIK POMNOŽI SA KOEFICIJENTOM ZA TU JEDINICU LOKALNE SAMOUPRAVE.
KOEFICIJENT ZA ODREĐENU JEDINICU LOKALNE SAMOUPRAVE PREDSTAVLJA ODNOS STEPENA RAZVIJENOSTI GRADA BEOGRADA I STEPENA RAZVIJENOSTI TE JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, PRI ČEMU SE STEPEN RAZVIJENOSTI ODREĐUJE PREMA JEDINSTVENOJ LISTI RAZVIJENOSTI REGIONA I JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE, U SKLADU SA ZAKONOM KOJI UREĐUJE REGIONALNI RAZVOJ.
Član 46.
U postupku izrade memoranduma FISKALNE STRATEGIJE nadležna ministarstva su obavezna da, u rokovima utvrđenim budžetskim kalendarom, ministarstvu nadležnom za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo) dostave kriterijume i merila za raspodeljivanje transfera iz čl. 44. i 45. ovog zakona, iznose po pojedinim jedinicama lokalne samouprave, kao i statističke podatke na osnovu kojih su izračunati iznosi funkcionalnog transfera.
U slučaju nenamenskog trošenja transfera iz čl. 44. i 45. ovog zakona, ministar nadležan za poslove finansija može predložiti Vladi da se jedinici lokalne samouprave uskrati deo ukupnog nenamenskog transfera u iznosu nenamenski utrošenih sredstava.
Vlada će bliže urediti postupak uskraćivanja dela ukupnog nenamenskog transfera iz stava 2. ovog člana.
Član 47.
Pregled nenamenskih transfera po svakoj jedinici lokalne samouprave priprema Ministarstvo u saradnji sa Komisijom za finansiranje lokalne samouprave.
Pregled iz stava 1. ovog člana sastavni je deo revidiranog memoranduma REVIDIRANE FISKALNE STRATEGIJE.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 3. Ustava Republike Srbije, u kome je predviđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje „sistem lokalne samouprave” i članu 188. stav 4. Ustava Republike Srbije, kojim je predviđeno da se poslovi jedinice lokalne samouprave finansiraju iz izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave, budžeta Republike Srbije, u skladu sa zakonom i budžeta autonomne pokrajine, kada je autonomna pokrajina poverila jedinicama lokalne samouprave obavljanje poslova iz svoje nadležnosti, u skladu sa odlukom skupštine autonomne pokrajine.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ovim zakonom se propisuju najviši iznosi za lokalne komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru, za korišćenje reklamnih panoa, uključujući i isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju jedinici lokalne samouprave (kolovozi, trotoari, zelene površine, bandere i sl.), kao i za držanje motornih drumskih i priključnih vozila, osim poljoprivrednih vozila i mašina.
U prethodnom periodu, počev od 2007. godine, kada je Zakon o finansiranju lokalne samouprave počeo sa primenom, obveznici plaćanja su ukazivali da jedinice lokalne samouprave nemaju uspostavljene kriterijume i merila za utvrđivanje visine navedenih lokalnih komunalnih taksi, posebno firmarine, čime se stvara pravna nesigurnost za obveznike i mogućnost da iznosi taksi, posebno firmarine, svake godine budu uvećani bez argumenata i realnih kriterijuma. Najveći iznosi firmarine propisivani su za delatnost šumarstva i vodoprivrede, proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije, proizvodnje cementa i šećera, zatim za finansijske usluge, osiguranje imovine i lica, za oblast trgovine naftom i derivatima nafte, poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga i dr.
Propisivanjem najviših iznosa do kojih skupštine jedinica lokalne samouprave mogu da propišu navedene lokalne komunalne takse, obezbediće da se uspostave realniji iznosi ovih taksi, a ujedno će se sprečiti njihovo enormno povećavanje iz godine u godinu.
Osim toga, ovim zakonom se, u cilju rasterećenja privrede i građana u uslovima ekonomske krize, ukida određeni broj lokalnih komunalnih taksi, a preduzetnici i mala pravna lica (osim za određene delatnosti), oslobađaju se plaćanja firmarine i lokalne komunalne takse za korišćenje reklamnih panoa, uključujući i isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora.
Takođe, u ovaj zakon se ugrađuju kriterijumi za raspodelu transfera solidarnosti jedinicama lokalne samouprave kojim se omogućava da veći deo transfera solidarnosti ostvare jedinice lokalne samouprave koje su unutar iste grupe razvijenosti manje razvijene.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
1. Članom 1. ovog zakona menja se član 6. Zakona o finansiranju lokalne samouprave iz razloga njegovog usklađivanja sa Zakonom o budžetskom sistemu.
2. Članom 2. ovog zakona se predlaže ukidanje lokalne komunalne takse za držanje i korišćenje plovnih postrojenja i plovnih naprava i drugih objekata na vodi, osim pristana koji se koriste u pograničnom rečnom saobraćaju (član 15. stav 1. tačka 5) Zakona), lokalne komunalne takse za držanje i korišćenje čamaca i splavova na vodi, osim čamaca koje koriste organizacije koje održavaju i obeležavaju plovne puteve (član 15. stav 1. tačka 6) Zakona), lokalne komunalne takse za držanje restorana i drugih ugostiteljskih i zabavnih objekata na vodi (član 15. stav 1. tačka 7) Zakona) i lokalne komunalne takse za korišćenje obale u poslovne i bilo koje druge svrhe (član 15. stav 1. tačka 15) Zakona), imajući u vidu da obveznici, u skladu sa Zakonom o vodama i Uredbom o visini naknada za vode, koja se donosi svake godine, plaćaju naknadu za korišćenje vodnog tela površinske vode za boravak i vodnog zemljišta za privez plovnog objekta (brod, čamac, brod–restoran, splav i drugi plovni objekat). Takođe, ovim članom se predlaže i ukidanje lokalne komunalne takse za držanje muzičkih uređaja i priređivanje muzičkog programa u ugostiteljskim objektima (član 15. stav 1. tačka 11) Zakona), obzirom da ugostiteljski objekti, donošenjem zakona kojim se uređuju autorska i srodna prava, imaju obavezu plaćanja posebne naknade nosiocima autorskih i srodnih prava. Članom 2. ovog zakona predlaže se objedinjavanje lokalne komunalne takse za isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju jedinici lokalne samouprave (kolovozi, trotoari, zelene površine, bandere i sl.) i lokalne komunalne takse za korišćenje reklamnih panoa. Osim toga, ovim članom se predlaže ukidanje lokalne komunalne takse za korišćenje vitrina radi izlaganja robe van poslovnih prostorija (član 15. stav 1. tačka 4) Zakona) i ukidanje lokalne komunalne takse za držanje kućnih i egzotičnih životinja (član 15. stav 1. tačka 8) Zakona).
3. Članom 3. ovog zakona dodaju se tri nova člana (čl. 15a, 15b i 15v), kojim se utvrđuju najviši iznosi za lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru i za lokalnu komunalnu taksu za korišćenje reklamnih panoa, uključujući i isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora na objektima i prostorima koji pripadaju jedinici lokalne samouprave (kolovozi, trotoari, zelene površine, bandere i sl.), u zavisnosti od vrste delatnosti i veličine pravnog lica, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo. Preduzetnici, odnosno mala pravna lica (osim za delatnosti bankarstva; osiguranja imovine i lica; trgovine naftom i derivatima nafte; trgovinom na veliko duvanskim proizvodima; poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka), oslobađaju se plaćanja firmarine i lokalne komunalne takse za korišćenje reklamnih panoa, uključujući i isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora.
Ovim članom zakona predlaže se da lokalna komunalna taksa za držanje motornih drumskih i priključnih vozila, osim poljoprivrednih vozila i mašina, ne može biti veća od 2.000 dinara i predlaže se njeno godišnje usklađivanje.
4. Članom 4. ovog zakona vrši se dopuna člana 17. Zakona, u smislu da se uvodi još jedan kriterijum za utvrđivanje visine lokalne komunalne takse po obveznicima, a to je veličina pravnog lica, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo.
5. Članom 5. ovog zakona vrše se izmene člana 33. st. 3, 4. i 5. Zakona u skladu sa nadležnostima ministarstava utvrđenih Zakonom o ministarstvima.
6. Članom 6. ovog zakona menja se član 36. Zakona zbog usklađivanja sa Zakonom o budžetskom sistemu i obzirom da se ustupanje naknada jedinicama lokalne samouprave uređuje posebnim zakonima.
7. Čl. 7, 8, 10. i 11. ovog zakona vrši se usklađivanje sa terminologijom iz Zakona o budžetskom sistemu.
8. Članom 9. ovog zakona propisuju se kriterijumi za raspodelu transfera solidarnosti jedinicama lokalne samouprave, kojim se omogućava da veći deo transfera solidarnosti ostvare jedinice lokalne samouprave koje su unutar iste grupe razvijenosti manje razvijene. Na osnovu Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Vlada je ove kriterijume uređivala Uredbom o kriterijumima za raspodelu transfera solidarnosti jedinicama lokalne samouprave. Donošenjem ovog zakona, Uredba prestaje da važi.
9. Članom 12. ovog zakona predlaže se da lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona platila veći iznos lokalne komunalne takse za 2012. godinu od iznosa koji duguju po ovom zakonu zbog ukidanja takse, oslobađanja od taksene obaveze ili smanjenja iznosa takse, imaju pravo da se na njihov zahtev izvrši preknjižavanje više uplaćenog iznosa na iste ili druge obaveze prema jedinici lokalne samouprave po osnovu javnih prihoda.
10. U članu 13. predviđeno je da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a da se primenjuje od 1. oktobra 2012. godine.
IV. ANALIZA EFEKATA
Glavni efekat koji se očekuje od donošenja i primene ovog zakona je stvaranje uslova za objektivno i ekonomski opravdano utvrđivanje lokalnih komunalnih taksi, kod kojih je u ranijem periodu dolazilo do velikih raspona u visini i koje su obveznike plaćanja dovodile u neravnopravan položaj. Vezivanje najvišeg iznosa firmarine za prosečnu zaradu po zaposlenom u jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji obveznik obavlja delatnost, ekonomski je opravdano i obezbeđuje ujednačenu i ravnomernu opterećenost obveznika, čime se stvara određena pravna sigurnost za obveznike i stvara povoljnija klima za privređivanje i nova ulaganja. Ovim se eliminiše dosadašnja praksa utvrđivanja visine taksi u iznosima koji su bili paušalni i nerealno visoki.
U skladu sa propisanim najvišim iznosima za lokalne komunalne takse, kao i zbog ukidanja određenih komunalnih taksi, jedinice lokalne samouprave izmeniće svoje odluke u proceduri donošenja budžeta za 2013. godinu. Za određeni broj opština i gradova to će značiti i ostvarenje manjih prihoda po tom osnovu u 2013. godini u odnosu na prethodnu, 2012. godinu. Međutim, s obzirom da je jedinicama lokalne samouprave, počev od 1. oktobra 2011. godine, povećano učešće u prihodima od poreza na zarade, sa 40% na 80%, a gradu Beogradu sa 40% na 70%, što će dovesti do povećanja njihovih prihoda od poreza na zarade u 2012. godini za preko 40,0 milijardi dinara, za očekivati je da mere predložene u ovom zakonu neće imati negativne posledice po budžete opština i gradova.
Naime, prema podacima Uprave za trezor, u periodu januar-jun 2012. godine, jedinice lokalne samouprave ostvarile su ukupne tekuće prihode (klasa 7) u iznosu od 112,6 milijardi dinara, u čemu porez na zarade učestvuje sa 39,96% (45,0 milijardi dinara), dok lokalne komunalne takse učestvuju sa 4,26% (4,8 milijardi dinara). Sredstva po osnovu komunalne takse za isticanje firme na poslovnom i van poslovnog prostora ostvarena su u iznosu od 2,1 milijarde dinara ili 1,86% ukupnih tekućih prihoda budžeta jedinica lokalne samouprave.
U istom periodu 2011. godine, ukupni tekući prihodi (klasa 7) ostvareni su u iznosu od 84,2 milijarde dinara, porez na zarade u iznosu od 21,6 milijardi dinara (25,6%), a prihodi od lokalnih komunalnih taksi 4,9 milijardi dinara ili 5,8%, u čemu komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom i van poslovnog prostora 2,5 milijardi dinara (2,96% ukupnih tekućih prihoda budžeta jedinica lokalne samouprave).
Zbog povećanja stope učešća jedinica lokalne samouprave u prihodima od poreza na zarade, ukupno ostvarenje po ovom osnovu u periodu januar-jun 2012. godine u odnosu na isti period 2011. godine beleži stopu rasta od 108,3% (indeks 208,3).
V. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH
ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu.
VI. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razmatranje i donošenje ovog zakona po hitnom postupku, predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS“, broj 20/12 – prečišćen tekst), zbog potrebe da se mere, predložene ovim zakonom, primenjuju počev od 1. oktobra 2012. godine, u cilju rasterećenja privrede i građana u uslovima ekonomske krize i hitne i neophodne konsolidacije javnih finansija.
VII. RAZLOZI ZA RANIJE STUPANJE NA SNAGU ZAKONA
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Naročito opravdani razlog za ranije stupanje na snagu ovog zakona, u smislu člana 196. Ustava Republike Srbije, sastoji se u potrebi da se obezbedi primena ovog zakona od 1. oktobra ove godine.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa-Vlada
Obrađivač- Ministarstvo finansija i privrede
2. Naziv propisa
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O FINANSIRANJU LOKALNE SAMOUPRAVE
DRAFT LAW ON AMENDMENTS AND SUPPLEMENTS THE LAW ON LOCAL GOVERNMENT FINANCE
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa
NE POSTOJE RELEVANTNE ODREDBE SPORAZUMA I PRELAZNOG SPORAZUMA
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
NEMA
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
/
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
/
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
/
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
/
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
/
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
NE POSTOJE PROPISI SA KOJIMA JE POTREBNO OBEZBEDITI USKLAĐENOST
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
/
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
NIJE PREVEDEN
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
/