Član 1.
U Zakonu o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom („Službeni glasnik RS”, broj 72/09), u članu 2. stav 5. menja se i glasi:
„„Optužni akt” je naredba za sprovođenje istrage i optužnica.”.
U stavu 7. reči: „istražnog sudije” zamenjuju se rečima: „sudije za prethodni postupak”.
Stav 8. menja se i glasi:
„Krivični postupak, u smislu ovog zakona, smatra se započetim kada je doneta naredba o sprovođenju istrage ili kada je potvrđena optužnica, ukoliko nije vođena istraga.”.
Član 2.
U članu 12. stav 2. reči: „službenom tajnom” zamenjuju se rečima: „tajnim podacima određenim u skladu sa zakonom koji uređuje tajnost podataka”.
Član 3.
U članu 14. stav 2. reči: „službenom tajnom” zamenjuju se rečima: „tajnim podatkom određenim u skladu sa zakonom koji uređuje tajnost podataka”.
Član 4.
U članu 19. stav 1. reči: „pred nadležnim sudom” brišu se.
Član 5.
U članu 23. st. 2, 4. i 5, naslovu iznad člana 24. i članu 24. st. 1, 2, 4, 5. i 6. i članu 25. reči: „istražni sudija” u određenom padežu zamenjuju se rečima: „sudija za prethodni postupak” u odgovarajućem padežu.
Član 6.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama Zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom sadržan je u članu 97. tač. 1, 2. i 16. Ustava Republike Srbije, kojima je, između ostalog, propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje odnose sa drugim državama i međunarodnim organizacijama, postupke pred sudovima, kao i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/11 i 101/11) uvedene su značajne novine u krivični postupak. Između ostalog, taj zakonik ne poznaje raniji institut „istražnog sudije”, već institut sudije za prethodni postupak. Takođe, novim Zakonikom o krivičnom postupku na drugačiji način se uređuje pitanje pokretanja krivičnog postupka. Istovremeno, vrši se i neophodno usklađivanje sa Zakonom o tajnosti podataka („Službeni glasnik RS”, broj 104/09), koji je donet posle Zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA
Članom 1. Zakona menja se član 2. Zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom, tako što se precizira pojam optužnog akta, u smislu novog Zakonika o krivičnom postupku, koji poznaje naredbu za sprovođenje istrage javnog tužioca. Takođe se, radi usklađivanja sa novim Zakonikom o krivičnom postupku, menja pojam istražnog sudije u sudiju za prethodni postupak i precizira započinjanje krivičnog postupka.
U čl. 2. i 3. vrše se izmene u čl. 12. i 14. Zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom, radi usklađivanja sa Zakonom o tajnosti podataka, koji na drugačiji način uređuje pojam tajnog podatka i oznake tajnosti podataka, u odnosu na ranije važeće propise.
Članom 4. Zakona vrši se usklađivanje člana 19. Zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom, a zbog izmena člana 2. stav 8. tog zakona, kojim se uređuje pokretanje krivičnog postupka (član 1. Zakona).
Članom 5. Zakona se interveniše u čl. 23. do 25. Zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom, tako što se pojam istražnog sudije zamenjuje pojmom sudije za prethodni postupak, zbog usaglašavanja sa novim Zakonikom o krivičnom postupku.
Članom 6. Zakona određuje se stupanje zakona na snagu.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA PRIMENU ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Predlaže se da se Zakon donese po hitnom postupku, budući da bi njegovo nedonošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad pravosudnih organa.
PREGLED ODREDABA ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O SARADNJI SA MEĐUNARODNIM KRIVIČNIM SUDOM KOJE SE MENJAJU
Član 2.
„Međunarodni krivični sud” je sud osnovan Rimskim statutom Međunarodnog krivičnog suda, koji je usvojen u Rimu, 17. jula 1998. godine.
„Statut” je Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda, koji je ratifikovan Zakonom o potvrđivanju Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda („Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori”, broj 5/2001).
„Tužilac” je ovlašćeni tužilac predviđen članom 42. Statuta, radi krivičnog gonjenja u postupku pred Međunarodnim krivičnim sudom.
„Okrivljeni” je lice protiv koga se u Republici Srbiji vodi postupak za krivično delo iz člana 1. ovog zakona ili je takav postupak protiv njega u Republici Srbiji završen, odnosno u pogledu koga se zahteva predaja Međunarodnom krivičnom sudu.
„Optužni akt” je zahtev za sprovođenje istrage, predlog da se istraga ne sprovede i optužnica.
„OPTUŽNI AKT” JE NAREDBA ZA SPROVOĐENJE ISTRAGE I OPTUŽNICA.
„Pravila o postupku i dokazima” su pravila donesena na osnovu člana 51. Statuta.
„Nadležno veće” je veće nadležnog suda sastavljeno od trojice sudija, koje u sednici odlučuje o žalbama protiv rešenja istražnog sudije SUDIJE ZA PRETHODNI POSTUPAK i donosi rešenje o zahtevu Međunarodnog krivičnog suda za predaju okrivljenog.
Krivični postupak se, u smislu ovog zakona, smatra započetim onda kada je doneto rešenje o sprovođenju istrage, bez obzira na to da li je to rešenje postalo pravnosnažno, odnosno onda kada je optužnica stupila na pravnu snagu, ukoliko nije vođena istraga.
KRIVIČNI POSTUPAK, U SMISLU OVOG ZAKONA, SMATRA SE ZAPOČETIM KADA JE DONETA NAREDBA O SPROVOĐENJU ISTRAGE ILI KADA JE POTVRĐENA OPTUŽNICA, UKOLIKO NIJE VOĐENA ISTRAGA.
Član 12.
Kada Tužilac obavesti Republiku Srbiju da postoje razlozi da se pokrene krivični postupak za krivično delo iz člana 1. ovog zakona i da bi državni organi Republike Srbije mogli biti nadležni za krivično gonjenje, Ministarstvo o tome bez odlaganja obaveštava nadležnog javnog tužioca.
Ukoliko je obaveštenje Tužioca iz stava 1. ovog člana označeno kao poverljivo ili ako iz sadržine tog obaveštenja, odnosno drugih važnih okolnosti proizlazi da se radi o poverljivom sadržaju, obaveštenje i svi podaci u vezi sa njim smatraju se službenom tajnom TAJNIM PODACIMA ODREĐENIM U SKLADU SA ZAKONOM KOJI UREĐUJE TAJNOST PODATAKA.
Član 14.
U skladu sa članom 93. Statuta, svi državni organi preko Ministarstva sarađuju u potpunosti i u dobroj veri sa Međunarodnim krivičnim sudom, radi pružanja pravne pomoći tom Sudu, u cilju krivičnog gonjenja okrivljenih za krivična dela iz člana 1. ovog zakona.
Sadržaj zahteva za pružanje pravne pomoći koji upućuje Međunarodni krivični sud smatra se službenom tajnom TAJNIM PODATKOM ODREĐENIM U SKLADU SA ZAKONOM KOJI UREĐUJE TAJNOST PODATAKA i može biti objavljen, u potpunosti ili delimično, jedino kada je to potrebno radi izvršenja zahteva ili iz drugih naročito važnih okolnosti i uz prethodnu dozvolu Međunarodnog krivičnog suda.
Nadležni državni organ će u postupku pružanja pravne pomoći Međunarodnom krivičnom sudu preduzeti i radnje čije izvršenje Međunarodni krivični sud nije posebno zahtevao, ako je sprovođenje tih radnji neposredno povezano sa ciljem pružanja pravne pomoći, ili kada je to neophodno radi otkrivanja učinioca krivičnog dela i prikupljanja dokaza potrebnih za postupak pred Međunarodnim krivičnim sudom i ako bi, u suprotnom, pribavljanje tih dokaza bilo onemogućeno ili znatno otežano.
Član 19.
Kada Međunarodni krivični sud, u skladu sa Statutom i Pravilima o postupku i dokazima, ustupi Republici Srbiji krivično gonjenje za krivično delo iz člana 1. ovog zakona, nadležni javni tužilac će pred nadležnim sudom pokrenuti krivični postupak.
Optužni akt u slučaju iz stava 1. ovog člana zasniva se na dokazima sadržanim u prethodnoj optužbi Tužioca, odnosno na dokazima izvedenim u postupku pred Međunarodnim krivičnim sudom, ali se može zasnivati i na drugim dokazima kojima raspolaže nadležni javni tužilac.
Krivični postupak u Republici Srbiji vodiće se prema pravilima domaćeg prava.
Dokazi koji su pribavljeni ili izvedeni od strane Međunarodnog krivičnog suda mogu se koristiti u krivičnom postupku u Republici Srbiji samo ukoliko su pribavljeni, odnosno izvedeni u skladu sa Statutom i Pravilima o postupku i dokazima i ako bi oni i inače mogli da se koriste u postupku pred Međunarodnim krivičnim sudom.
Dokaze iz stava 4. ovog člana nadležni sud ocenjuje u skladu sa načelom slobodne ocene dokaza i prema svom slobodnom uverenju.
Predstavnici Međunarodnog krivičnog suda imaju pravo prisustvovanja svim stadijumima krivičnog postupka koji se vodi u Republici Srbiji, a nadležni sud im blagovremeno upućuje pozive za prisustvovanje pojedinim radnjama i glavnom pretresu.
Pravo prisustvovanja predstavnika Međunarodnog krivičnog suda ne može se ograničiti ni kada sud, u skladu sa pravilima Zakonika o krivičnom postupku, donese rešenje o isključenju javnosti sa glavnog pretresa. U tom slučaju, predstavnici Međunarodnog krivičnog suda se posebno upozoravaju na dužnost da kao tajnu čuvaju sve što su na takvom pretresu saznali.
Pravo prisustvovanja predstavnika Međunarodnog krivičnog suda dokaznim radnjama koje se preduzimaju pre početka glavnog pretresa ili van glavnog pretresa može se ograničiti u slučaju da nadležni sud usled objektivnih teškoća ne može blagovremeno da obavesti predstavnike Međunarodnog krivičnog suda o radnji u odnosu na koju postoji opasnost od odlaganja.
Vlada može sa Međunarodnim krivičnim sudom zaključiti poseban sporazum, kojim će se detaljnije urediti sva pitanja koja su u vezi sa ustupanjem krivičnog gonjenja Republici Srbiji od strane Međunarodnog krivičnog suda.
Član 23.
Ministarstvo bez odlaganja dostavlja policiji zahtev Međunarodnog krivičnog suda da se okrivljeni liši slobode.
Policija je dužna da postupi po zahtevu Međunarodnog krivičnog suda i liši slobode okrivljenog, te ga bez odlaganja sprovede nadležnom istražnom sudiji SUDIJI ZA PRETHODNI POSTUPAK.
Okrivljeni lišen slobode u smislu stava 1. ovog člana ima sva prava koja u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku ima lice lišeno slobode.
Ako se okrivljeni krije ili se nalazi u bekstvu, policija preduzima sve potrebne mere da ga pronađe i liši slobode, te sprovede nadležnom istražnom sudiji SUDIJI ZA PRETHODNI POSTUPAK.
O skrivanju ili bekstvu okrivljenog policija bez odlaganja obaveštava nadležnog javnog tužioca, koji može predložiti istražnom sudiji SUDIJI ZA PRETHODNI POSTUPAK donošenje naredbe o izdavanju poternice.
Postupak pred istražnim sudijom SUDIJOM ZA PRETHODNI POSTUPAK
Član 24.
Nadležni istražni sudija SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK kome je doveden okrivljeni lišen slobode (član 23. stav 2), okrivljenog će obavestiti o njegovim pravima, a potom će ga, u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, saslušati o okolnostima iz zahteva Međunarodnog krivičnog suda.
Ako istražni sudija SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK ustanovi da je okrivljeni lice na koje se odnosi zahtev Međunarodnog krivičnog suda, odrediće mu pritvor rešenjem.
Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana, okrivljeni i njegov branilac mogu u roku od 24 časa od prijema rešenja izjaviti žalbu o kojoj rešava nadležno veće.
Pritvor određen rešenjem istražnog sudije SUDIJE ZA PRETHODNI POSTUPAK može trajati najduže mesec dana, a odlukom nadležnog veća može se produžiti najviše za dva meseca, na obrazloženi predlog javnog tužioca.
Istražni sudija SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK prilikom saslušanja posebno utvrđuje da li okrivljeni pristaje da dobrovoljno pristupi Međunarodnom krivičnom sudu. Ako okrivljeni to potvrdi u posebnoj ispravi, te se istovremeno odrekne svih pravnih lekova u postupku predaje, istražni sudija SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK će rešenje o pritvoru doneti samo ako za to postoji neki od razloga utvrđenih Zakonikom o krivičnom postupku. U suprotnom, okrivljeni se pušta na slobodu uz određivanje jemstva, zabrane napuštanja boravišta, odnosno drugih mera za obezbeđenje prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka propisanih Zakonikom o krivičnom postupku
O pristanku okrivljenog istražni sudija SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK odmah obaveštava Ministarstvo, koje preduzima potrebne mere da okrivljeni bez odlaganja pristupi Međunarodnom krivičnom sudu.
Član 25.
Kada donese rešenje o pritvoru na osnovu zahteva Međunarodnog krivičnog suda za privremeno lišenje slobode okrivljenog, u skladu sa članom 92. Statuta, istražni sudija SUDIJA ZA PRETHODNI POSTUPAK o tome odmah obaveštava Ministarstvo.
Ako Međunarodni krivični sud u roku određenom Pravilima o postupku i dokazima ne dostavi zahtev za predaju okrivljenog iz stava 1. ovog člana ili ne dostavi potrebne dokaze i dokumentaciju, rešenje o određivanju pritvora prestaje da važi. Ministarstvo o tome odmah obaveštava istražnog sudiju SUDIJU ZA PRETHODNI POSTUPAK, koji bez odlaganja donosi odluku o puštanju na slobodu okrivljenog.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISASA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovašćeni predlagač – Vlada
Obrađivač – Ministarstvo pravde
2. Naziv propisa
Predlog zakona o izmenama Zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom
Draft Law on Amendments to the Law on Cooperation with International Criminal Court
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
Ne postoji odgovarajući propis Evropske unije sa kojim je potrebno obezbediti usklađenost.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
Ne.
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
Ne.
ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Analiza efekata Zakona o izmenama Zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom nije potrebna, s obzirom da njegova primena neće izazvati dodatne troškove građanima i privredi, da se ne odnosi na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu, kao i da nije potrebno preduzeti dodatne mere za njegovu primenu.