Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2006. godinu

O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2006. GODINU

I. OPŠTI DEO

Član 1.

Primanja i izdaci budžeta Republike Srbije za 2006. godinu (u daljem tekstu: budžet), primanja i izdaci po osnovu prodaje, odnosno nabavke finansijske imovine i datih kredita i zaduživanje i otplata duga, utvrđeni su u sledećim iznosima, i to:

1 2 3 B. Primanja i izdaci po osnovu prodaje, odnosno nabavke finansijske imovine i naplate odobrenih kredita IV. PRIMANjA PO OSNOVU NAPLATE ODOBRENIH KREDITA I PRODAJE FINANSIJSKE IMOVINE 92 30.000.000.000 V. IZDACI ZA DATE POZAJMICE I NABAVKU FINANSIJSKE IMOVINE 62 7.136.840.000 VI. DATE POZAJMICE MINUS PRIMANjA PO OSNOVU OTPLATE (IV. – V.) 92-62 22.863.160.000 V. Zaduživanje i otplata duga VII. ZADUŽIVANjE 91 6.580.150.000 1. Zaduživanje kod domaćih kreditora 911 2. Zaduživanje kod stranih kreditora 912 6.580.150.000 VIII. OTPLATA DUGA 61 47.407.528.000 1. Otplata domaćeg duga 611 40.424.223.000 2. Otplata stranog duga 612 6.433.882.000 3. Otplata po garancijama 613 549.423.000 IX. PROMENA STANjA NA RAČUNU (III. + VI. + VII. – VIII.) 21.595.994.000 X. NETO FINANSIRANjE (VI. + VII. – VIII. – IX. = -III.) -39.560.212.000

Član 2.

Budžet za 2006. godinu sastoji se od:

1) primanja u iznosu od 487.900.000.000 dinara;

2) izdataka u iznosu od 448.339.788.000 dinara;

3) budžetskog suficita u iznosu od 39.560.212.000 dinara.

Primanja po osnovu naplate odobrenih kredita i prodaje finansijske imovine (privatizacioni prihodi) u iznosu od 30.000.000.000 dinara koristiće se za pokriće izdataka po osnovu datih pozajmica i nabavke finansijske imovine u iznosu od 7.136.840.000 dinara.

Otplata duga u iznosu od 47.407.528.000 dinara vršiće se na sledeći način:

– sredstvima ostvarenim po osnovu zaduživanja u iznosu od 6.580.150.000 dinara;

– sredstvima budžetskog suficita iz stava 1. ovog člana u iznosu od 39.560.212.000 dinara;

– sredstvima po osnovu naplate odobrenih kredita i prodaje finansijske imovine u iznosu od 1.267.166.000 dinara.

Preostali deo sredstava ostvarenih po osnovu naplate odobrenih kredita i prodaje finansijske imovine u iznosu od 21.595.994.000 dinara čine stanje na računu budžeta na kraju godine.

Član 3.

Deo prihoda iz člana 1. ovog zakona namenjen je transferima Srbiji i Crnoj Gori u iznosu od 55.375.000.000 dinara, za obavljanje poverenih nadležnosti i dodatnih poslova, na način utvrđen ovim zakonom.

Član 4.

Sredstva za pokriće izdataka budžeta Autonomne pokrajine Vojvodina za 2006. godinu obezbeđuju se iz:

– dela prihoda od poreza na dohodak građana – poreza na zarade, u visini od 18,0% od iznosa ostvarenog na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodina;

– dela prihoda od poreza na dobit preduzeća, u visini od 42,7% od iznosa ostvarenog na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodina;

– transfernih sredstava prenetih iz budžeta u iznosu od 15.505.910.000 dinara;

– ostalih prihoda ostvarenih na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodina.

Iznos sredstava iz stava 1. alineja 3. ovog člana obezbeđuje se za finansiranje plata i otpremnina zaposlenih u obrazovanju na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodina u ukupnom iznosu od 14.707.851.000 dinara, od čega se sredstva u iznosu od 14.153.851.000 dinara odnose na plate, a sredstva u iznosu od 554.000.000 dinara za isplatu otpremnina, kao i za obezbeđenje dela sredstava za finansiranje programa u oblasti kulture u iznosu od 798.059.000 dinara.

Sredstva za plate iz stava 2. ovog člana isplaćuju se u visini i po dinamici koju utvrđuje Vlada.

Budžet Autonomne pokrajine Vojvodina isplaćuje plate iz stava 2. ovog člana narednog dana od dana prijema sredstava za ove namene na račun.

Član 5.

U 2006. godini izdaće se garancije i kontragarancije Republike Srbije do iznosa od 43.150.719.510,00 dinara, i to:

1. Evropskoj banci za obnovu i razvoj po osnovu četiri kredita u ukupnom iznosu od 14.009.352.000,00 dinara:

a) Javnom preduzeću „Železnice Srbije“ za Projekat obnove železnice II u iznosu od 5.603.740.800,00 dinara;

b) Direkciji za puteve za izgradnju koridora X Dobanovci-Bubanj potok u iznosu od 5.136.762.400,00 dinara;

v) Javnom preduzeću PTT „Saobraćaj Srbije“ za izgradnju glavnog poštanskog centra i kablovsko-distributivnog centra u iznosu od 933.956.800,00 dinara;

g) malim opštinama pojedinačno do iznosa dozvoljenog zaduživanja u skladu sa Zakonom o javnom dugu za rekonstrukciju komunalne infrastrukture, a ukupno u iznosu od 2.334.892.000,00 dinara.

2. Evropskoj investicionoj banci po osnovu pet kredita u ukupnom iznosu od 18.398.948.960,00 dinata, i to:

a) Direkciji za puteve za izgradnju koridora X Dobanovci-Bubanj potok u iznosu od 5.136.762.400,00 dinara;

b) Direkciji za puteve za sanaciju mostova u iznosu od 2.054.704.960,00 dinara;

v) Direkciji za puteve za sanaciju mosta „Gazela“ u iznosu od 1.400.935.200,00 dinara;

g) Javnom preduzeću „Železnice Srbije“ za Projekat obnove železnice II u iznosu od 7.471.654.400,00 dinara;

d) malim opštinama pojedinačno do iznosa dozvoljenog zaduživanja u skladu sa Zakonom o javnom dugu za rekonstrukciju komunalne infrastrukture, a ukupno u iznosu od 2.334.892.000,00 dinara.

3. Stranim vladama u ukupnom iznosu od 10.742.418.550,00 dinara, i to:

a) Vladi Francuske za kredite gradovima, pojedinačno do iznosa dozvoljenog zaduživanja u skladu sa Zakonom o javnom dugu za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, a ukupno u iznosu od 3.735.827.200,00 dinara,

b) Vladi Španije za kredit Javnom preduzeću „Železnice Srbije“ za nabavku teretnih i putničkih vagona u iznosu od 3.035.359.600,00 dinara i

v) Vladi Poljske za kredit Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije“ za nabavku BTO sistema u iznosu od 3.971.231.750,00 dinara.

Stanje duga Republike Srbije na dan 31. avgusta 2005. godine iznosi 822.932.332.473,41 dinara, od čega:

1. Stanje duga u stranoj valuti u iznosu od 796.008.826.944,35 dinara, i to:

a) Po osnovu direktnog zaduženja Republike Srbije u ukupnom iznosu od 760.469.568.808,17 dinara, od čega:

– prema Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD A,B,C) u iznosu od 152.690.936.206,88 dinara;

– prema Međunarodnoj asocijaciji za razvoj (IDA) u iznosu od 28.929.875.267,58 dinara;

– prema Pariskom klubu poverilaca u iznosu od 180.338.922.574,43 dinara;

– prema Londonskom klubu u iznosu od 74.631.240.000,00 dinara;

– prema Evropskoj uniji u iznosu od 23.074.432.866,73 dinara;

– prema Vladi Švajcarske u iznosu od 1.370.525.847,84 dinara;

– prema Vladi Italije u iznosu od 432.703.750,00 dinara;

– po osnovu stare devizne štednje u iznosu od 295.292.236.400,00 dinara;

– po osnovu zajma za privredni preporod Republike Srbije u iznosu od 3.708.695.894,70 dinara.

b) Po osnovu potencijalnih obaveza Republike Srbije (obaveze za koje je Republika Srbija garant) u ukupnom iznosu od 35.539.258.136,19 dinara, od čega:

– prema Međunarodnoj asocijaciji za razvoj (IDA) u iznosu od 325.357.915,79 dinara;

– prema Evropskoj investicionoj banci u iznosu od 19.063.239.529,25 dinara;

– prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj u iznosu od 9.085.785.886,97 dinara;

– prema KfW – u iznosu od 3.837.188.731,37 dinara;

– prema Vladi Republike Poljske u iznosu od 3.227.686.072,81 dinara.

2. Stanje duga u domaćoj valuti u iznosu od 26.923.505.529,05 dinara, i to po osnovu:

a) direktnog zaduženja Republike Srbije po osnovu dugoročnih obveznica izdatih Narodnoj banci Srbije u iznosu od 19.701.120.000,00 dinara;

b) emitovanih državnih zapisa u iznosu od 6.669.760.000,00 dinara;

v) konverzije kredita odobrenih od banaka nosilaca primarne poljoprivrede u javni dug Federacije u iznosu od 552.625.529,05 dinara.

II. POSEBAN DEO

Član 6.

Sredstva budžeta u iznosu od 502.884.156.000 dinara i sredstva prihoda iz izvornih aktivnosti direktnih i indirektnih korisnika sredstava budžeta, u ukupnom iznosu od 44.188.570.000 dinara, iskazanih u koloni 7 Izdaci iz dodatnih prihoda organa, raspoređuju se po korisnicima, i to:

Član 7.

Transferna sredstva u ukupnom iznosu od 55.375.000.000 dinara i sredstva prihoda iz dodatnih aktivnosti organa u ukupnom iznosu od 2.144.261.000 dinara, iskazanih u koloni 7 Izdaci iz dodatnih prihoda organa, raspoređuju se po korisnicima, i to:

Razdeo Glava Funkcija Ekonomska klasifi-kacija OPIS Sredstva iz budžeta Izdaci iz dodatnih prihoda organa Ukupna sredstva 1 2 3 4 5 6 7 8 61 SKUPŠTINA SRBIJE I CRNE GORE 110 Izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spoljni poslovi 411 Plate i dodaci zaposlenih 253.937.281 253.937.281 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 45.454.766 45.454.766 414 Socijalna davanja zaposlenima 2.320.000 2.320.000 415 Naknade za zaposlene 4.060.000 4.060.000 417 Sudijski i poslanički dodatak 64.654.700 64.654.700 421 Stalni troškovi 10.904.000 10.904.000 422 Troškovi putovanja 91.060.000 91.060.000 423 Usluge po ugovoru 13.920.000 13.920.000 425 Tekuće popravke i održavanje (usluge i materijali) 5.800.000 5.800.000 426 Materijal 5.800.000 5.800.000 482 Porezi, obavezne takse i kazne nametnute od jednog nivoa vlasti drugom 580.000 580.000 511 Zgrade i građevinski objekti 25.520.000 25.520.000 512 Mašine i oprema 5.116.760 5.116.760 Izvori finansiranja za funkciju 110: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 529.127.507 529.127.507 Ukupno za funkciju 110: 529.127.507 529.127.507 Izvori finansiranja za razdeo 61: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 529.127.507 529.127.507 Ukupno za razdeo 61: 529.127.507 529.127.507 62 PREDSEDNIK SRBIJE I CRNE GORE KABINET PREDSEDNIKA 110 Izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spoljni poslovi 411 Plate i dodaci zaposlenih 14.158.679 14.158.679 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 2.534.401 2.534.401 414 Socijalna davanja zaposlenima 522.000 522.000 415 Naknade za zaposlene 2.146.000 2.146.000 421 Stalni troškovi 9.862.320 9.862.320 422 Troškovi putovanja 16.601.572 16.601.572 423 Usluge po ugovoru 12.122.000 12.122.000 425 Tekuće popravke i održavanje (usluge i materijali) 1.160.000 1.160.000 426 Materijal 4.640.000 4.640.000

1 2 3 4 5 6 7 8 482 Porezi, obavezne takse i kazne nametnute od jednog nivoa vlasti drugom 464.000 464.000 Izvori finansiranja za funkciju 110: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 64.210.972 64.210.972 Ukupno za funkciju 110: 64.210.972 64.210.972 Izvori finansiranja za razdeo 62: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 64.210.972 64.210.972 Ukupno za razdeo 62: 64.210.972 64.210.972 63 PREDSEDNIK SRBIJE I CRNE GORE Generalni sekretarijat Saveta ministara 110 Izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spoljni poslovi 411 Plate i dodaci zaposlenih 66.458.672 66.458.672 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 11.977.704 11.977.704 414 Socijalna davanja zaposlenima 5.000.000 5.000.000 415 Naknade za zaposlene 11.000.000 11.000.000 421 Stalni troškovi 41.952.000 41.952.000 422 Troškovi putovanja 12.000.000 12.000.000 423 Usluge po ugovoru 14.000.000 14.000.000 425 Tekuće popravke i održavanje (usluge i materijali) 8.000.000 8.000.000 426 Materijal 12.000.000 12.000.000 463 Tekući transferi ostalim nivoima vlasti 436.044.000 436.044.000 Sredstva ove aproprijacije u iznosu od 406.044.000 dinara koristiće Koordinacioni centar Srbije i Crne Gore i Republike Srbije za Kosovo i Metohiju i iznos od 30.000.000. dinara za potrebe Nacionalnog saveta za saradnju Srbije i Crne Gore sa Međunarodnim krivičnim tribunalom 512 Mašine i oprema 5.828.000 5.828.000 513 Ostala osnovna sredstva 1.000.000 1.000.000 Izvori finansiranja za funkciju 110: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 625.260.376 625.260.376 Ukupno za funkciju 110: 625.260.376 625.260.376 Izvori finansiranja za razdeo 63 : 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 625.260.376 625.260.376 Ukupno za razdeo 63: 625.260.376 625.260.376 64 MINISTARSTVO SPOLjNIH POSLOVA 110 Izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spoljni poslovi 411 Plate i dodaci zaposlenih 517.341.436 517.341.436 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 226.078.212 226.078.212 414 Socijalna davanja zaposlenima 6.414.000 6.414.000 415 Naknade za zaposlene 10.000.000 10.000.000 421 Stalni troškovi 75.400.000 75.400.000 422 Troškovi putovanja 167.900.000 167.900.000 423 Usluge po ugovoru 88.719.960 2.706.000 91.425.960 424 Specijalizovane usluge 21.000.000 21.000.000 425 Tekuće popravke i održavanje (usluge i materijali) 11.100.000 11.100.000

1 2 3 4 5 6 7 8 426 Materijal 50.000.000 50.000.000 462 Donacije međunarodnim organizacijama 450.347.800 450.347.800 463 Donacije i transferi ostalim nivoima vlasti 13.108.000 13.108.000 482 Porezi, obavezne takse i kazne nametnute od jednog nivoa vlasti drugom 3.480.000 3.480.000 483 Novčane kazne po rešenju sudova 3.480.000 3.480.000 511 Zgrade i građevinski objekti 61.480.000 61.480.000 512 Mašine i oprema 34.800.000 34.800.000 513 Ostala osnovna sredstva 3.480.000 3.480.000 Izvori finansiranja za funkciju 110: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 1.744.129.408 1.744.129.408 06 Donacije od međunarodnih organizacija 2.706.000 2.706.000 Ukupno za funkciju 110: 1.744.129.408 2.706.000 1.746.835.408 Izvori finansiranja: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 1.744.129.408 1.744.129.408 06 Donacije od međunarodnih organizacija 2.706.000 2.706.000 Svega: 1.744.129.408 2.706.000 1.746.835.408 64.1 DIPLOMATSKO KONZULARNA PREDSTAVNIŠTVA 110 Izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spoljni poslovi 411 Plate i dodaci zaposlenih 1.709.422.591 1.709.422.591 414 Socijalna davanja zaposlenima 29.000.000 29.000.000 421 Stalni troškovi 522.000.000 496.800.000 1.018.800.000 422 Troškovi putovanja 77.140.000 77.140.000 423 Usluge po ugovoru 333.024.400 333.024.400 424 Specijalizovane usluge 3.480.000 3.480.000 425 Tekuće popravke i održavanje (usluge i materijali) 88.104.320 120.750.000 208.854.320 426 Materijal 81.200.000 81.200.000 472 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 429.200.000 429.200.000 511 Zgrade i građevinski objekti 92.800.000 92.800.000 512 Mašine i oprema 59.160.000 59.160.000 Izvori finansiranja za funkciju 110: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 3.424.531.311 3.424.531.311 09 Primanja od prodaje nefinansijske imovine 617.550.000 617.550.000 Ukupno za funkciju 110: 3.424.531.311 617.550.000 4.042.081.311 Izvori finansiranja za glavu 64.1: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 3.424.531.311 3.424.531.311 09 Primanja od prodaje nefinansijske imovine 617.550.000 617.550.000 Svega glava 64.1: 3.424.531.311 617.550.000 4.042.081.311 Izvori finansiranja za razdeo 64: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 5.168.660.719 5.168.660.719 06 Donacije od međunarodnih organizacija 2.706.000 2.706.000 09 Primanja od prodaje nefinansijske imovine 617.550.000 617.550.000 Ukupno za razdeo 64: 5.168.660.719 620.256.000 5.788.916.719

1 2 3 4 5 6 7 8 65 MINISTARSTVO ODBRANE 210 Vojna odbrana 411 Plate i dodaci zaposlenih 14.266.142.000 130.000.000 14.396.142.000 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 2.851.858.000 33.000.000 2.884.858.000 413 Naknade u naturi 159.422.000 159.422.000 414 Socijalna davanja zaposlenima 987.458.000 987.458.000 415 Naknade za zaposlene 1.872.149.000 1.872.149.000 416 Nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi 14.431.000 14.431.000 421 Stalni troškovi 1.974.737.000 1.478.000 1.976.215.000 422 Troškovi putovanja 1.085.688.000 4.102.000 1.089.790.000 423 Usluge po ugovoru 382.970.000 4.839.000 387.809.000 424 Specijalizovane usluge 90.890.000 110.000 91.000.000 425 Tekuće popravke i održavanje (usluge i materijali) 1.291.453.000 65.000.000 1.356.453.000 426 Materijal 3.260.479.000 46.826.000 3.307.305.000 444 Prateći troškovi zaduživanja 245.880.000 245.880.000 464 Donacije i transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja 12.406.951.000 12.406.951.000 472 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 310.465.000 310.465.000 482 Porezi, obavezne takse i kazne nametnute od jednog nivoa vlasti drugom 13.820.000 13.820.000 485 Naknada štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa 2.104.916.000 2.104.916.000 511 Zgrade i građevinski objekti 1.232.279.000 1.111.500.000 2.343.779.000 512 Mašine i oprema 2.438.012.000 2.438.012.000 Izvori finansiranja za funkciju 210: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 46.990.000.000 46.990.000.000 04 Sopstveni prihodi budžetskih korisnika 285.355.000 285.355.000 09 Primanja od prodaje nefinansijske imovine 1.111.500.000 1.111.500.000 Ukupno za funkciju 210: 46.990.000.000 1.396.855.000 48.386.855.000 Izvori finansiranja za razdeo 65: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 46.990.000.000 46.990.000.000 04 Sopstveni prihodi budžetskih korisnika 285.355.000 285.355.000 09 Primanja od prodaje nefinansijske imovine 1.111.500.000 1.111.500.000 Ukupno za razdeo 65: 46.990.000.000 1.396.855.000 48.386.855.000 66 MINISTARSTVO ZA MEĐUNARODNE EKONOMSKE ODNOSE 110 Izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spoljni poslovi 411 Plate i dodaci zaposlenih 34.988.122 34.988.122 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 6.262.976 6.262.976 414 Socijalna davanja zaposlenima 3.956.760 3.956.760 415 Naknade za zaposlene 4.640.000 4.640.000 421 Stalni troškovi 5.800.000 5.800.000 422 Troškovi putovanja 19.000.000 19.000.000 423 Usluge po ugovoru 9.280.000 9.280.000 425 Tekuće popravke i održavanje (usluge i materijali) 580.000 580.000 426 Materijal 3.480.000 3.480.000 462 Donacije i transferi ostalim nivoima vlasti 296.481.220 296.481.220 512 Mašine i oprema 4.640.000 4.640.000

1 2 3 4 5 6 7 8 513 Ostala osnovna sredstva 2.320.000 2.320.000 Izvori finansiranja za funkciju 110: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 391.429.078 391.429.078 Ukupno za funkciju 110: 391.429.078 391.429.078 Izvori finansiranja : 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 391.429.078 391.429.078 Svega : 391.429.078 391.429.078 66.1 KANCELARIJA UPRAVE CARINA SRBIJE I UPRAVE CARINA CRNE GORE 130 Opšte usluge 415 Naknade za zaposlene 2.953.360 2.953.360 421 Stalni troškovi 232.000 232.000 422 Troškovi putovanja 394.400 394.400 423 Usluge po ugovoru 1.566.000 1.566.000 425 Tekuće popravke i održavanje (usluge i materijali) 69.600 69.600 426 Materijal 174.000 174.000 Izvori finansiranja za funkciju 130: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 5.389.360 5.389.360 Ukupno za funkciju 130: 5.389.360 5.389.360 Izvori finansiranja za glavu 66.1: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 5.389.360 5.389.360 Svega glava 66.1: 5.389.360 5.389.360 Izvori finansiranja za razdeo 66: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 396.818.438 396.818.438 Ukupno za razdeo 66: 396.818.438 396.818.438 67 MINISTARSTVO ZA UNUTRAŠNjE EKONOMSKE ODNOSE 110 Izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spoljni poslovi 411 Plate i dodaci zaposlenih 17.306.204 17.306.204 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 3.110.483 3.110.483 414 Socijalna davanja zaposlenima 1.670.000 1.670.000 415 Naknade zaposlenih 3.000.000 3.000.000 416 Nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi 400.000 400.000 421 Stalni troškovi 3.331.833 3.331.833 422 Troškovi putovanja 4.100.000 4.100.000 423 Usluge po ugovoru 4.800.000 4.800.000 425 Tekuće popravke i održavanje (usluge i materijali) 200.000 200.000 426 Materijal 2.002.327 2.002.327 512 Mašine i oprema 1.000.000 1.000.000 Izvori finansiranja za funkciju 110: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 40.920.847 40.920.847 Ukupno za funkciju 110: 40.920.847 40.920.847 Izvori finansiranja: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 40.920.847 40.920.847 Svega : 40.920.847 40.920.847

1 2 3 4 5 6 7 8 67.1 AKREDITACIONO TELO 130 Opšte usluge 411 Plate i dodaci zaposlenih 12.682.367 12.682.367 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 2.366.622 2.366.622 414 Socijalna davanja zaposlenima 1.129.840 1.129.840 415 Naknade zaposlenih 2.030.000 2.030.000 421 Stalni troškovi 580.000 580.000 422 Troškovi putovanja 1.856.000 1.856.000 423 Usluge po ugovoru 4.002.000 4.002.000 424 Specijalizovane usluge 162.400 162.400 425 Tekuće popravke i održavanje (usluge i materijali) 174.000 174.000 426 Materijal 580.000 580.000 482 Porezi, obavezne takse i kazne nametnute od jednog nivoa vlasti drugom 46.400 46.400 512 Mašine i oprema 510.400 510.400 Izvori finansiranja za funkciju 130: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 26.120.029 26.120.029 Ukupno za funkciju 130: 26.120.029 26.120.029 Izvori finansiranja za glavu 67.1: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 26.120.029 26.120.029 Svega glava 67.1: 26.120.029 26.120.029 67.2 ZAVOD ZA INTELEKTUALNU SVOJINU 130 Opšte usluge 411 Plate i dodaci zaposlenih 43.706.722 43.706.722 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 7.843.499 7.843.499 414 Socijalna davanja zaposlenima 500.000 500.000 415 Naknade zaposlenih 4.800.000 4.800.000 421 Stalni troškovi 2.900.000 600.000 3.500.000 422 Troškovi putovanja 1.000.000 500.000 1.500.000 423 Usluge po ugovoru 2.451.970 575.000 3.026.970 424 Specijalizovane usluge 200.000 200.000 425 Tekuće popravke i održavanje (usluge i materijali) 320.630 320.630 426 Materijal 1.600.000 1.000.000 2.600.000 512 Mašine i oprema 1.000.000 1.575.000 2.575.000 Izvori finansiranja za funkciju 130: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 66.322.821 66.322.821 04 Sopstveni prihodi budžetskih korisnika 4.250.000 4.250.000 Ukupno za funkciju 130: 66.322.821 4.250.000 70.572.821 Izvori finansiranja za glavu 67.2: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 66.322.821 66.322.821 04 Sopstveni prihodi budžetskih korisnika 4.250.000 4.250.000 Svega glava 67.2: 66.322.821 4.250.000 70.572.821 67.3 ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU 130 Opšte usluge 411 Plate i dodaci zaposlenih 38.056.155 38.056.155 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 6.828.666 6.828.666 413 Naknade u naturi 60.000 60.000 414 Socijalna davanja zaposlenima 1.500.000 1.500.000 415 Naknade zaposlenih 6.600.000 6.600.000

1 2 3 4 5 6 7 8 421 Stalni troškovi 2.900.000 2.900.000 422 Troškovi putovanja 4.500.000 4.500.000 423 Usluge po ugovoru 3.000.000 3.000.000 425 Tekuće popravke i održavanje (usluge i materijali) 750.000 750.000 426 Materijal 7.424.000 7.424.000 512 Mašine i oprema 5.534.800 5.534.800 Izvori finansiranja za funkciju 130: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 77.153.621 77.153.621 Ukupno za funkciju 130: 77.153.621 77.153.621 Izvori finansiranja za glavu 67.3: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 77.153.621 77.153.621 Svega glava 67.3: 77.153.621 77.153.621 67.4 ZAVOD ZA MERE I DRAGOCENE METALE 130 Opšte usluge 411 Plate i dodaci zaposlenih 66.304.385 66.304.385 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 12.005.356 12.005.356 413 Naknade u naturi 100.000 100.000 414 Socijalna davanja zaposlenima 1.400.000 1.400.000 415 Naknade zaposlenih 8.500.000 8.500.000 421 Stalni troškovi 8.950.000 8.950.000 422 Troškovi putovanja 4.060.000 4.060.000 423 Usluge po ugovoru 2.000.000 2.000.000 424 Specijalizovane usluge 3.480.000 3.480.000 425 Tekuće popravke i održavanje (usluge i materijali) 3.000.000 3.000.000 426 Materijal 6.960.000 6.960.000 482 Porezi, obavezne takse i kazne nametnute od jednog nivoa vlasti drugom 1.000.000 1.000.000 512 Mašine i oprema 9.731.000 9.731.000 Izvori finansiranja za funkciju 130: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 127.490.741 127.490.741 Ukupno za funkciju 130: 127.490.741 127.490.741 Izvori finansiranja za glavu 67.4: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 127.490.741 127.490.741 Svega glava 67.4: 127.490.741 127.490.741 Izvori finansiranja za razdeo 67: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 338.008.059 338.008.059 04 Sopstveni prihodi budžetskih korisnika 4.250.000 4.250.000 Ukupno za razdeo 67: 338.008.059 4.250.000 342.258.059 68 MINISTARSTVO ZA LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA 110 Izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spoljni poslovi 411 Plate i dodaci zaposlenih 15.171.082 15.171.082 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 2.715.611 2.715.611 414 Socijalna davanja zaposlenima 905.440 905.440 415 Naknade zaposlenih 2.800.000 2.800.000 421 Stalni troškovi 2.550.000 2.550.000 422 Troškovi putovanja 7.500.000 7.500.000

1 2 3 4 5 6 7 8 423 Usluge po ugovoru 4.000.000 4.000.000 425 Tekuće popravke i održavanje (usluge i materijali) 150.000 150.000 426 Materijal 1.300.000 1.300.000 463 Donacije i transferi ostalim nivoima vlasti 33.000.000 33.000.000 Deo sredstava ove aproprijacije u iznosu od 27.000.000 dinara koristiće se za potrebe Komisije za nestala lica 481 Dotacije nevladinim organizacijama 13.652.312 13.652.312 512 Mašine i oprema 500.000 500.000 Izvori finansiranja za funkciju 110: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 84.244.445 84.244.445 Ukupno za funkciju 110: 84.244.445 84.244.445 Izvori finansiranja za razdeo 68: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 84.244.445 84.244.445 Ukupno za razdeo 68: 84.244.445 84.244.445 69 SLUŽBA ZA ORGANIZACIJU I POLOŽAJ ORGANA UPRAVE SAVETA MINISTARA 110 Izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spoljni poslovi 411 Plate i dodaci zaposlenih 6.064.826 6.064.826 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 1.085.573 1.085.573 414 Socijalna davanja zaposlenima 280.000 280.000 415 Naknade zaposlenih 1.400.000 1.400.000 416 Nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi 30.000 30.000 421 Stalni troškovi 450.000 450.000 422 Troškovi putovanja 916.000 916.000 423 Usluge po ugovoru 800.000 800.000 425 Tekuće popravke i održavanje (usluge i materijali) 10.000 10.000 426 Materijal 400.000 400.000 512 Mašine i oprema 50.000 50.000 Izvori finansiranja za funkciju 110: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 11.486.399 11.486.399 Ukupno za funkciju 110: 11.486.399 11.486.399 Izvori finansiranja za razdeo 69: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 11.486.399 11.486.399 Ukupno za razdeo 69: 11.486.399 11.486.399 70 SLUŽBA ZA FINANSIRANjE NADLEŽNOSTI DRŽAVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA 110 Izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spoljni poslovi 411 Plate i dodaci zaposlenih 8.739.322 8.739.322 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 1.564.414 1.564.414 414 Socijalna davanja zaposlenima 35.187.000 35.187.000 415 Naknade zaposlenih 3.650.000 3.650.000 416 Nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi 1.200.000 1.200.000 421 Stalni troškovi 1.000.000 1.000.000 422 Troškovi putovanja 1.000.000 1.000.000

1 2 3 4 5 6 7 8 423 Usluge po ugovoru 3.000.000 3.000.000 425 Tekuće popravke i održavanje (usluge i materijali) 500.000 500.000 426 Materijal 1.000.000 1.000.000 472 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 2.500.000 2.500.000 481 Dotacije nevladinim organizacijama 30.000.000 30.000.000 Ova aproprijacija predviđena je za Društvo Crvenog krsta Srbije i Crne Gore 499 Tekuća rezerva 52.643.000 52.643.000 512 Mašine i oprema 500.000 500.000 Izvori finansiranja za funkciju 110: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 142.483.736 142.483.736 Ukupno za funkciju 110: 142.483.736 142.483.736 Izvori finansiranja za razdeo 70: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 142.483.736 142.483.736 Ukupno za razdeo 70: 142.483.736 142.483.736 71 SLUŽBA ZA ZAKONODAVSTVO 110 Izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spoljni poslovi 411 Plate i dodaci zaposlenih 4.016.305 4.016.305 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 718.945 718.945 414 Socijalna davanja zaposlenima 150.000 150.000 415 Naknade zaposlenih 320.000 320.000 416 Nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi 50.000 50.000 421 Stalni troškovi 120.000 120.000 422 Troškovi putovanja 150.000 150.000 423 Usluge po ugovoru 250.000 250.000 425 Tekuće popravke i održavanje (usluge i materijali) 30.000 30.000 426 Materijal 200.000 200.000 512 Mašine i oprema 144.040 144.040 Izvori finansiranja za funkciju 110: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 6.149.290 6.149.290 Ukupno za funkciju 110: 6.149.290 6.149.290 Izvori finansiranja za razdeo 71: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 6.149.290 6.149.290 Ukupno za razdeo 71: 6.149.290 6.149.290 72 DIREKCIJA ZA INFORMISANjE 110 Izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spoljni poslovi 411 Plate i dodaci zaposlenih 11.899.793 11.899.793 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 2.132.509 2.132.509 413 Naknade u naturi 225.000 225.000 414 Socijalna davanja zaposlenima 250.000 250.000 415 Naknade zaposlenih 1.500.000 1.500.000 421 Stalni troškovi 2.300.000 2.300.000 422 Troškovi putovanja 1.500.000 1.500.000 423 Usluge po ugovoru 4.000.000 4.000.000 425 Tekuće popravke i održavanje (usluge i materijali) 600.000 600.000

1 2 3 4 5 6 7 8 426 Materijal 2.000.000 2.000.000 451 Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama 183.492.640 183.492.640 482 Porezi, obavezne takse i kazne nametnute od jednog nivoa vlasti drugom 250.000 250.000 512 Mašine i oprema 1.000.000 1.000.000 Izvori finansiranja za funkciju 110: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 211.149.942 211.149.942 Ukupno za funkciju 110: 211.149.942 211.149.942 Izvori finansiranja za razdeo 72: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 211.149.942 211.149.942 Ukupno za razdeo 72: 211.149.942 211.149.942 73 ZAVOD ZA STATISTIKU 130 Opšte usluge 411 Plate i dodaci zaposlenih 16.952.596 16.952.596 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 3.034.426 3.034.426 414 Socijalna davanja zaposlenima 400.000 400.000 415 Naknade zaposlenih 450.000 450.000 421 Stalni troškovi 1.100.000 1.100.000 422 Troškovi putovanja 2.758.440 2.758.440 423 Usluge po ugovoru 3.500.000 3.500.000 425 Tekuće popravke i održavanje (usluge i materijali) 1.000.000 1.000.000 426 Materijal 1.900.000 1.900.000 482 Porezi, obavezne takse i kazne nametnute od jednog nivoa vlasti drugom 90.000 90.000 512 Mašine i oprema 4.000.000 4.000.000 513 Ostala osnovna sredstva 2.000.000 2.000.000 Izvori finansiranja za funkciju 130: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 37.185.462 37.185.462 Ukupno za funkciju 130: 37.185.462 37.185.462 Izvori finansiranja za razdeo 73: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 37.185.462 37.185.462 Ukupno za razdeo 73: 37.185.462 37.185.462 74 KANCELARIJA SRBIJE I CRNE GORE ZA PRIDRUŽIVANjE EVROPSKOJ UNIJI 110 Izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spoljni poslovi 411 Plate i dodaci zaposlenih 7.112.112 7.112.112 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 1.272.997 1.272.997 414 Socijalna davanja zaposlenima 500.000 500.000 415 Naknade zaposlenih 800.000 800.000 421 Stalni troškovi 950.000 950.000 422 Troškovi putovanja 1.800.000 1.800.000 423 Usluge po ugovoru 1.800.000 1.800.000 425 Tekuće popravke i održavanje (usluge i materijali) 200.000 200.000 426 Materijal 283.600 283.600

1 2 3 4 5 6 7 8 Izvori finansiranja za funkciju 110: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 14.718.709 14.718.709 06 Donacije od međunarodnih organizacija Ukupno za funkciju 110: 14.718.709 14.718.709 Izvori finansiranja za razdeo 74: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 14.718.709 14.718.709 06 Donacije od međunarodnih organizacija Ukupno za razdeo 74: 14.718.709 14.718.709 75 ARHIV SRBIJE I CRNE GORE 130 Opšte usluge 411 Plate i dodaci zaposlenih 24.360.946 24.360.946 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 4.360.660 4.360.660 413 Naknade u naturi 80.000 80.000 414 Socijalna davanja zaposlenima 520.000 520.000 415 Naknade zaposlenih 3.500.000 3.500.000 421 Stalni troškovi 1.120.000 1.120.000 422 Troškovi putovanja 850.000 850.000 423 Usluge po ugovoru 1.300.000 1.300.000 425 Tekuće popravke i održavanje (usluge i materijali) 1.200.000 1.200.000 426 Materijal 1.308.960 1.308.960 512 Mašine i oprema 800.000 800.000 Izvori finansiranja za funkciju 130: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 39.400.566 39.400.566 Ukupno za funkciju 130: 39.400.566 39.400.566 Izvori finansiranja za razdeo 75: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 39.400.566 39.400.566 Ukupno za razdeo 75: 39.400.566 39.400.566 76 SLUŽBA ZA ZAJEDNIČKE POSLOVE 130 Opšte usluge 411 Plate i dodaci zaposlenih 136.944.877 136.944.877 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 24.529.257 24.529.257 414 Socijalna davanja zaposlenima 4.500.000 4.500.000 415 Naknade za zaposlene 14.000.000 14.000.000 421 Stalni troškovi 140.000.000 140.000.000 422 Troškovi putovanja 800.000 800.000 423 Usluge po ugovoru 4.000.000 4.000.000 424 Specijalizovane usluge 2.000.000 2.000.000 425 Tekuće popravke i održavanje (usluge i materijali) 77.443.000 77.443.000 426 Materijal 57.146.000 60.000.000 117.146.000 482 Porezi, obavezne takse i kazne nametnute od jednog nivoa vlasti drugom 2.700.000 2.700.000 512 Mašine i oprema 3.500.000 3.500.000 Izvori finansiranja za funkciju 130: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 467.563.134 467.563.134 04 Sopstveni prihodi budžetskih korisnika 60.000.000 60.000.000 Ukupno za funkciju 130: 467.563.134 60.000.000 527.563.134

1 2 3 4 5 6 7 8 Izvori finansiranja za razdeo 76: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 467.563.134 467.563.134 04 Sopstveni prihodi budžetskih korisnika 60.000.000 60.000.000 Ukupno za razdeo 76: 467.563.134 60.000.000 527.563.134 77 AVIO SLUŽBA 450 Transport 411 Plate i dodaci zaposlenih 47.341.327 47.341.327 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 9.636.151 9.636.151 414 Socijalna davanja zaposlenima 348.000 348.000 415 Naknade za zaposlene 1.044.000 1.044.000 416 Nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi 200.000 200.000 421 Stalni troškovi 9.036.400 20.000.000 29.036.400 422 Troškovi putovanja 8.352.000 3.000.000 11.352.000 423 Usluge po ugovoru 10.829.760 13.620.000 24.449.760 424 Specijalizovane usluge 1.508.000 1.508.000 425 Tekuće popravke i održavanje (usluge i materijali) 88.160.000 5.000.000 93.160.000 426 Materijal 13.340.000 21.080.000 34.420.000 482 Porezi, obavezne takse i kazne nametnute od jednog nivoa vlasti drugom 2.204.000 2.204.000 512 Mašine i oprema 1.856.000 1.856.000 Izvori finansiranja za funkciju 450: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 193.655.638 193.655.638 04 Sopstveni prihodi budžetskih korisnika 62.900.000 62.900.000 Ukupno za funkciju 450: 193.655.638 62.900.000 256.555.638 Izvori finansiranja za razdeo 77: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 193.655.638 193.655.638 04 Sopstveni prihodi budžetskih korisnika 62.900.000 62.900.000 Ukupno za razdeo 77: 193.655.638 62.900.000 256.555.638 78 330 SUD SRBIJE I CRNE GORE Sudovi 411 Plate i dodaci zaposlenih 35.944.202 35.944.202 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 6.434.006 6.434.006 414 Socijalna davanja zaposlenima 500.000 500.000 415 Naknade za zaposlene 1.856.000 1.856.000 421 Stalni troškovi 2.000.000 2.000.000 422 Troškovi putovanja 2.320.000 2.320.000 423 Usluge po ugovoru 1.920.000 1.920.000 425 Tekuće popravke i održavanje (usluge i materijali) 518.400 518.400 426 Materijal 720.000 720.000 482 Porezi, obavezne takse i kazne nametnute od jednog nivoa vlasti drugom 264.000 264.000 512 Mašine i oprema 2.400.000 2.400.000 Izvori finansiranja za funkciju 330: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 54.876.608 54.876.608 Ukupno za funkciju 330: 54.876.608 54.876.608 Izvori finansiranja za razdeo 78: 01 Prihodi iz budžeta Republike Srbije 54.876.608 54.876.608 Ukupno za razdeo 78: 54.876.608 54.876.608

Član 8.

Izdaci organa i organizacija Srbije i Crne Gore izvršavaće se preko trezora Republike Srbije, koji će obavljati kontrolu tih izdataka, koja obuhvata upravljanje procesima odobravanja preuzimanja obaveza i odobravanja plaćanja na teret budžetskih sredstava.

III. IZVRŠAVANjE BUDžETA

Član 9.

Obaveze prema korisnicima budžetskih sredstava izvršavaju se srazmerno ostvarenim primanjima budžeta.

Ako se u toku godine primanja smanje, izdaci budžeta izvršavaće se po prioritetima, i to: obaveze utvrđene zakonskim propisima, na postojećem nivou i minimalni stalni troškovi neophodni za nesmetano funkcionisanje korisnika budžetskih sredstava.

Ako korisnici budžetskih sredstava ne ostvare dodatne prihode, utvrđene u čl. 6. i 7. ovog zakona, aproprijacije utvrđene iz tih prihoda neće se izvršavati na teret sredstava budžeta.

Ako korisnici budžetskih sredstava ostvare dodatne prihode u iznosu većem od iznosa iskazanog u čl. 6. i 7. ovog zakona, mogu koristiti sredstva ostvarena iz dodatnih prihoda do nivoa do kog su ta sredstva i ostvarena, a za namene utvrđene ovim zakonom.

Član 10.

Korisnik budžetskih sredstava Republike ne može, bez prethodne saglasnosti Vlade, zasnovati radni odnos sa novim licima do kraja 2006. godine, ukoliko sredstva potrebna za isplatu plata tih lica nisu obezbeđena u okviru iznosa sredstava koja su, u skladu sa ovim zakonom, predviđena za plate tom budžetskom korisniku.

Član 11.

Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, koji ostvare uštede u trošenju sredstava budžeta planiranih za rashode za zaposlene i korišćenje usluga i roba, mogu ostvareni iznos ušteda koristiti za isplatu nagrada za posebne rezultate rada zaposlenih.

Ostvarena sredstva ušteda iz stava 1. ovog člana ne mogu se isplatiti u iznosu većem od iznosa potrebnog za isplatu jednog mesečnog platnog fonda direktnog i indirektnog korisnika budžetskih sredstava, i to na kraju budžetske godine.

Sredstva ostvarena od ušteda preusmeravaju se odobravanjem aproprijacija na ime određenih rashoda u iznosu do 5% vrednosti aproprijacije za rashod čiji se iznos umanjuje.

Iznosi sredstava iz stava 3. ovog člana usmeravaju se u korist aproprijacije ekonomske klasifikacije 416 Nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi, o čemu odlučuje ministar nadležan za poslove finansija.

Član 12.

Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, koji koriste poslovni prostor u državnoj svojini korisnika budžeta i u celini ili delimično se finansiraju sredstvima budžeta i poslovni prostor u državnoj svojini korisnika sredstava budžeta autonomnih pokrajina, gradova i opština, ne plaćaju zakup u 2006. godini.

Član 13.

Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, čija se delatnost u celini ili pretežno finansira iz budžeta, umanjiće obračunatu amortizaciju sredstava za rad u 2005. godini, srazmerno delu sredstava obezbeđenih iz budžeta.

Član 14.

Ministar nadležan za poslove pravde naredbodavac je za izvršavanje ukupnih izdataka raspoređenih u Razdelu 4 – Pravosudni organi.

Ministar iz stava 1. ovog člana odgovoran je za preuzimanje obaveza i izdavanje naloga za plaćanje, za izvršavanje izdataka iz stava 1. ovog člana.

O izvršavanju izdataka iz stava 1. ovog člana Ministarstvo pravde, tromesečno, podnosi izveštaj Visokom savetu pravosuđa.

Član 15.

Transfere prema indirektnim korisnicima budžetskih sredstava mogu vršiti sledeći direktni korisnici budžetskih sredstava, i to: Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Funkcioner koji rukovodi radom direktnog korisnika budžetskih sredstava može, uz saglasnost Vlade, preneti direktoru Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije ovlašćenje za raspolaganje odobrenim aproprijacijama utvrđenim ovim zakonom, koje se odnose na kapitalne investicije i održavanje objekata u svojini Republike Srbije.

Član 16.

Za javnu nabavku iznad iznosa sredstava od 450.000.000 dinara naručilac zahteva bankarsku garanciju u postupku javne nabavke u skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 39/02, 43/03 i 55/04).

Nabavkom male vrednosti, u smislu Zakona o javnim nabavkama, smatra se nabavka čija je procenjena vrednost od 200.000 do 2.000.000 dinara.

Član 17.

Obaveze Republike Srbije po Zakonu o izdavanju kratkoročnih obveznica („Službeni glasnik RS“, broj 54/96) izmiriće se do kraja 2010. godine.

Član 18.

Raspored i korišćenje sredstava vršiće se u 2006. godini po posebnom aktu koji donosi Vlada, na predlog nadležnog ministarstva, u okviru sledećih razdela:

– Razdeo 5 – Vlada, Glava 5.3 – Generalni sekretarijat Vlade, funkcija 110 Izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spoljni poslovi, ekonomska klasifikacija 463 Donacije i transferi ostalim nivoima vlasti, za aproprijaciju u iznosu od 2.345.114.000 dinara namenjenu za izvršavanje izdataka za Službu Koordinacionog centra Srbije i Crne Gore i Republike Srbije za Kosovo i Metohiju u iznosu od 2.340.980.000 dinara i za Stalnu kancelariju Vlade za ekonomski razvoj u Kragujevcu u iznosu od 2.200.000 dinara i Stalnu kancelariju Vlade za ekonomski razvoj u Boru u iznosu od 1.934.000 dinara;

– Razdeo 7 – Ministarstvo finansija, funkcija 180 Transakcije opšteg karaktera između različitih nivoa vlasti, za deo aproprijacije ekonomske klasifikacije 463 Donacije i transferi ostalim nivoima vlasti u iznosu od 713.018.000 dinara namenjen za Koordinaciono telo Savezne vlade i Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa;

– Razdeo 10 – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, funkcija 420 Poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov, ekonomska klasifikacija 451 Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama u iznosu od 10.150.000.000 dinara i ekonomska klasifikacija 512 Mašine i oprema u iznosu od 5.434.000.000 dinara; Glava 10.1 – Uprava za veterinu, funkcija 760 Zdravstvo neklasifikovano na drugom mestu, ekonomska klasifikacija 451 Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama u iznosu od 1.501.000.000 dinara i Glava 10.2 – Uprava za zaštitu bilja, funkcija 420 Poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov, ekonomska klasifikacija 451 Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama u iznosu od 65.000.000 dinara;

– Razdeo 11 – Ministarstvo privrede, funkcija 410 Opšti ekonomski i komercijalni poslovi i poslovi po pitanju rada, ekonomska klasifikacija 451 Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama u iznosu od 3.850.000.000 dinara i ekonomska klasifikacija 621 Nabavka domaće finansijske imovine u iznosu od 2.000.000.000 dinara, deo namenjen za mikrokredite za programe zapošljavanja onih koji su ostali bez posla, sa ciljem da im se omogući otpočinjanje samostalne delatnosti u iznosu od 1.000.000.000 dinara i deo za podsticanje regionalnog razvoja (Bor, Vranje, Kragujevac i drugi gradovi i opštine) u iznosu od 1.000.000.000 dinara;

– Razdeo 12 – Ministarstvo rudarstva i energetike, funkcija 440 Rudarstvo, proizvodnja i izgradnja, ekonomska klasifikacija 451 Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama u iznosu od 1.000.000.000 dinara;

– Razdeo 13 – Ministarstvo za kapitalne investicije, funkcija 450 Transport, ekonomska klasifikacija 451 Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama u iznosu od 8.008.500.000 dinara i ekonomska klasifikacija 463 Donacije i transferi ostalim nivoima vlasti u iznosu od 100.000.000 dinara i za deo aproprijacije ekonomske klasifikacije 511 Zgrade i građevinski objekti u iznosu od 1.385.000.000 dinara i funkcija 620 Razvoj zajednice, ekonomska klasifikacija 463 Donacije i transferi ostalim nivoima vlasti u iznosu od 200.866.000 dinara;

– Razdeo 14 – Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, funkcija 410 Opšti ekonomski i komercijalni poslovi i poslovi po pitanju rada, ekonomska klasifikacija 511 Zgrade i građevinski objekti, sredstva u iznosu od 500.000.000 dinara namenjena su za programe razvoja infrastrukture u turizmu;

– Razdeo 16 – Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, funkcija 410 Opšti ekonomski i komercijalni poslovi i poslovi po pitanju rada, ekonomska klasifikacija 451 Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, za deo aproprijacije u iznosu od 351.000.000 dinara namenjen za Fond solidarnosti i za deo u iznosu od 720.000.000 dinara namenjen za Program rehabilitacije i zapošljavanja lica sa invaliditetom; ekonomska klasifikacija 464 Donacije i transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja u iznosu od 1.300.000.000 dinara i ekonomska klasifikacija 472 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta u iznosu od 6.500.000.000 dinara;

– Razdeo 19 – Ministarstvo kulture, funkcija 820 Usluge kulture, ekonomska klasifikacija 424 Specijalizovane usluge, za deo aproprijacije u iznosu od 932.000.000 dinara namenjen za programe i projekte u kulturi; ekonomska klasifikacija 451 Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, za deo aproprijacije u iznosu od 1.500.000.000 dinara namenjen za JP „Radio televizija Srbije“ i ekonomska klasifikacija 472 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta u iznosu od 36.000.000 dinara namenjena za isplatu „nacionalnih penzija“ za 100 istaknutih samostalnih umetnika.

Član 19.

Gradovi i opštine u 2006. godini mogu planirati ukupna sredstva potrebna za isplatu plata zaposlenih koje se finansiraju iz budžeta gradova i opština, tako da masu sredstava za isplatu dvanaest mesečnih plata planiraju polazeći od nivoa plata isplaćenih za septembar 2005. godine uvećanih najviše do 9%.

Ukoliko gradovi i opštine ne planiraju u svojim odlukama o budžetu za 2006. godinu i ne izvršavaju ukupna sredstva za isplatu plata na način utvrđen u stavu 1. ovog člana, ministar nadležan za poslove finansija obustaviće prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike, dok se visina sredstava za plate ne uskladi sa ograničenjem iz stava 1. ovog člana.

Gradovi i opštine podnose izveštaj Ministarstvu finansija o platama isplaćenim u prethodnom mesecu najkasnije do 15. u tekućem mesecu, počev od januara 2006. godine.

Ministar nadležan za poslove finansija bliže će urediti način i sadržaj izveštavanja iz stava 4. ovog člana.

IV. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 20.

Direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava preneće na račun – Izvršenje budžeta Republike, do 31. januara 2006. godine, sva sredstva koja nisu utrošena za finansiranje rashoda u 2005. godini, koja su ovim korisnicima preneta u skladu sa Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu (“Službeni glasnik RS“, br. 127/04 i 66/05) zaključno sa 31. decembrom 2005. godine.

Ministar nadležan za poslove finansija utvrdiće način i postupak za prenos neutrošenih sredstava iz stava 1. ovog člana.

Član 21.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE BUDžETA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tač. 10. i 12. i članu 69. stav 1. Ustava Republike Srbije, kojima je utvrđeno da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike utvrđenih Ustavom i zakonom, kao i druge odnose od interesa za Republiku i ima budžet u kojem se iskazuju svi njeni prihodi i rashodi. Članom 73. tačka 3. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da Narodna skupština Republike Srbije donosi budžet.

PO KORISNICIMA BUDžETA (RASHODI)

I. Budžet Republike Srbije za 2006. godinu zasniva se na efektima mera ekonomske politike u 2005. godini, osnovnim ciljevima i prioritetima ekonomske politike i projekciji makroekonomskih indikatora za 2006. godinu.

Realizacija mera ekonomske politike u 2005. godini

Jedan od osnovnih ciljeva ekonomske politike u 2005. godini bio je zadržavanje visoke stope privrednog rasta, uz značajno smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa na bazi rasta izvoza od najmanje 25%. Ostvarivanju ovog cilja bile su podređene i kreditno-monetarna politika, fiskalna politika i politika zarada u javnom sektoru. Zahvaljujući ovim merama, kao i efektima strukturnih reformi u realnom i finansijskom sektoru i stranim ulaganjima iz prethodnih godina, u prvih osam meseci 2005. godine srpski izvoz je povećan čak za 45%, dok je uvoz porastao samo 3% u odnosu na isti period 2004. godine. Pokrivenost uvoza izvozom povećana je u prvih osam meseci ove godine na oko 45% sa prošlogodišnjih 32%. Procenjuje se da će deficit računa platnog bilansa do kraja ove godine biti drastično smanjen, sa prošlogodišnjih 15,6% bruto domaćeg proizvoda (u daljem tekstu: BDP) na oko 9-10% BDP-a ove godine, što je jedan od najznačajnih pozitivnih rezultata makroekonomske politike u 2005. godini.

Republika Srbija: izvoz u milionima USD

januar 2003 – avgust 2005.

U prvom polugodištu 2005. godine ostvaren je značajan realan rast BDP od 6,1%, zasnovan prvenstveno na rastu uslužnog sektora, čime je nastavljen trend visokog privrednog rasta započet u 2004. godini kada je dostigao rekordnih 8,7%. S druge strane, inflacija u ovoj godini se kretala iznad planiranih okvira, kao posledica visokog rasta cena sirove nafte na svetskom tržištu, povećanja administrativno regulisanih cena proizvoda i usluga (posebno na lokalnom nivou) i neuobičajeno zakasnele poljoprivredne sezone. Očekuje se da će rast cena na malo u 2005. godini iznositi oko 15,0%.

BDP po glavi stanovnika (u USD) i realne stope rasta BDP-a

Procenjeni rast BDP-a za prvu polovinu 2005. godine je 6,1%

Zahvaljujući odgovornoj fiskalnoj politici u 2005. godini, koja se zasnivala na principu tvrdog budžetskog ograničenja, smanjenju javne potrošnje i uvođenju PDV-a, u budžetu Republike Srbije je po prvi put u istoriji modernih javnih finansija ostvaren suficit koji bi do kraja godine trebalo da iznosi oko 1,3% BDP-a. Dakle u ovoj godini je izvršeno ukupno fiskalno prilagođavanje od oko 2,7% BDP-a, dok je u poslednje dve godine ono dostiglo čak 5,2% (Srbija je u 2003. godini imala budžetski deficit od 3,9% BDP-a, da bi za samo dve godine ostvarila suficit od 1,3% BDP-a). Suficit je ostvaren i na konsolidovanom računu budžeta lokalnih samouprava. To je bitno doprinelo smanjivanju deficita tekućeg računa platnog bilansa, smanjivanju državnih dugova i padu kamatnih stopa na tržištu državnih hartija od vrednosti. Ostvareni budžetski suficit je iskorišćen za vraćanje dugova iz prošlosti. Tako je tokom 2005. isplaćeno preko 7,5 mld. starih dugova putnoj privredi, a stvorena je i osnova za vraćanje dugova penzionerima u ukupnom iznosu od 45 mld. dinara u narednim godinama. S obzirom da je jedan deo suficita budžeta iskorišćen za otplatu državnih dugova, to je omogućilo zaduživanje privatnog sektora, bez povećanja ukupne zaduženosti zemlje. Budžetski suficit je takođe omogućio realizaciju potpuno novih programa Vlade, kao što su mikrokrediti za samozapošljavanje, subvencionisani stambeni krediti (koji su oborili kamatnu stopu na stambene kredite sa prošlogodinjih 12% na ovogodšnjih 4,5% godišnje), osnivanje Fonda za mlade talente, podsticanje regionalnog razvoja itd.

Bilans budžeta u % BDP-a

Čvrsta monetarna politika dovela je do povećanja deviznih rezervi Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: NBS) na iznos od oko 5,2 mld. USD. Monetarna politika u prvih devet meseci 2005. godine bila je usmerena na smanjenje inflatornih pritisaka i održavanje stabilnosti dinara. Kreiranje dinarskog primarnog novca u ovom periodu odvijalo se prvenstveno po osnovu deviznih transakcija, usled dvostruko većeg priliva stranih direktnih investicija u odnosu na isti period prethodne

godine. Dinamičniji rast primarnog novca ostvaren je u julu (7,7%) i septembru (4,1%), a u proteklih devet meseci u odnosu na decembar 2004. godine povećan je za 4,2%. Novčana masa M1 za prvih devet meseci je nominalno povećana za 21,6%, a ukupni plasmani su za osam meseci povećani 26,7%. Kao važan instrument monetarnog regulisanja u prvih devet meseci 2005. godine primenjivane su obavezna rezerva i repo operacije, kojima je sterilisano od marta do avgusta ove godine 16,6 mld. dinara.

Devizne rezerve, u milionima USD,

januar 1994 – septembar 2005.

Devizne rezerve u odnosu na novčanu masu (M1)

februar 1994 – septembar 2005.

Devizne rezerve u odnosu na mesečni uvoz

Kao rezultat obnove poverenja u bankarski sistem došlo je do značajnog povećanja devizne štednje građana. Ona je u oktobru premašila iznos od 2 milijarde EUR. Obnova poverenja u domaći bankarski sistem je rezultat radikalne refome koja je započela 2001. godine i koja će se okončati tokom naredne godine, kao i posledica urednog izmirivanja obaveza države po osnovu tzv. stare devizne štednje (u periodu 2001-2005. godine građanima je isplaćeno oko 1 mld. EUR stare štednje).

Nova devizna štednja građana

(u milijardama EUR)

U periodu januar – septembar 2005. godine prosečne neto zarade realno su povećane za oko 5,6% i iznosile su 16.726 dinara. U privredi zarade su realno povećane za 7,1%, a u vanprivredi 1,8%. Prosečno isplaćena penzija u prvih osam meseci 2005. godine iznosila je 10.846 dinara, što je realno povećanje za 2,5%.

Na sektoru zapošljavanja u prvih osam meseci 2005. godine ukupan broj zaposlenih je ostao na nivou iz istog perioda 2004. godine. Međutim, povećan je broj zaposlenih lica koja samostalno obavljaju delatnost (10%). To je posledica stimulativnih mera za razvoj privatnog sektora, kao i značajnog poboljšanja ukupne poslovne klime u poslednjih godinu dana, zbog čega je u ovogodišnjem redovnom izveštaju Svetske banke ocenjeno da je Srbija napravila najveći relativni progres u sprovođenju ekonomskih reformi u svetu. Vlada je uložila oko 1 mld. dinara u program mikrokredita za samozapošljavanje, po osnovu kojih je otvoreno oko 4000 novih radnih mesta, kao i 500 miliona dinara za programe investicija i zapošljavanja u gradu Kragujevcu i opštinama Bor i Vranje. Sprovedene su i druge aktivni programi na tržištu rada za koje je utrošeno oko 1 mld. dinara.

U prvoj polovini ove godine započeta je i reforma državne uprave i javnih službi. Broj zaposlenih u Vladi Srbije je smanjen za preko 10%, a uveden je i novi sistem plata koji u većoj meri razlikuje nivoe odgovornosti i složenosti poslova, uz definisanje većeg raspona između najnižih i najviših plata. Smanjen je i broj civilnih lica zaposlenih u Vojsci za oko 7000, a krajem oktobra su isplaćene i stimulativne otpremnine za 7140 zaposlenih u zdravstvu koji su se odlučili za dobrovoljan odlazak.

Značajno je ubrzano restrukturiranje privrede i privatizacija u realnom i bankarskom sektoru. Privatizovano je 316 preduzeća u prvih devet meseci 2005. godine i ostvaren privatizacioni prihod od oko 279 mil. evra, što je daleko više nego privatizacioni prihod koji je ostvaren po istom osnovu u celoj prethodnoj godini. Uspešno su okončana i tri tendera za privatizaciju banaka sa većinskim državnim vlasništvom, uz cene koje su bile višestruko veće u odnosu na vrednost kapitala banaka. Naše banke su na ovaj način dobile jake strateške partnere, uz ostvareni privatizacioni prihod od 273,8 mil. evra. Procenjuje se da će u 2005. godini ukupna primanja budžeta Republike Srbije po osnovu privatizacije preduzeća i banaka biti oko 40 mlrd. dinara (napominjemo da je to znatno iznad prvobitnog plana od 25 mld. dinara).

Ekonomska politika u 2005. gopdini posebnu pažnju posvetila je poboljšanju poslovne i investicione klime u Republici Srbiji. U tom cilju u prvih devet meseci 2005. godine odvijala se intenzivna zakonodavna aktivnost. U Narodnoj skupštini Republike Srbije usvojeno je preko 80 sistemskih zakona, od toga 40 zakona iz oblasti finansija, što je bila važna pretpostavka da pregovori o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom (u daljerm tekstu: EU) otpočnu u oktobru 2005. godine. Do kraja 2005. godine očekuje se donošenje još oko 40 sistemskih zakona koji Republiku Srbiju približavaju evropskom zakonodavstvu.

Poslovna klima je poboljšana, posebno nakon dobijanja pozitivne studije izvodljivosti za otpočinjanje pregovora o potpisivanju ugovora za pridruživanje EU. Unapređenju opšte investicione klime doprinelo je i dobijanje prvog međunarodnog kreditnog rejtinga Republike Srbije u novembru 2004. godine, a zatim i odluka o njegovom poboljšanju u maju 2005. godine i odluka Saveta ministara EU da 10. oktobra 2005. godine otpočnu pregovori o zaključivanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, kao važan korak na putu ka evropskim integracijama.

2. Osnovni ciljevi i prioriteti ekonomske politike za 2006. godinu

Održavanje visokog privrednog rasta i makroekonomske stabilnosti su dva osnovna cilja ekonomske politike na kojima se zasniva budžet Republike Srbije za 2006. godinu. Predviđen je realan rast BDP od 5,0%. Očekivani rast cena na malo je 9,3% (decembar 2006. na decembar 2005. godine). U skladu sa predviđenim makroekonomskim parametrima projektovani su osnovni fiskalni agregati za 2006. godinu.

Vlada će u 2006. godini nastaviti da sprovodi čvrstu monetarnu i fiskalnu politiku i institucionalne reforme, koje garantuju makroekonomsku stabilnost, dalje smanjivanje javne potrošnje, sigurnost poslovanja, jačanje konkurentnosti privrede i omogućavaju dugoročno održiv privredni rast. U tom cilju, Vlada će obezbediti koordinaciju u sprovođenju ekonomskih reformi i mera ekonomske politike koje će biti podsticajne, vremenski sinhronizovane i funkcionalno konzistentne. Posebna pažnja posvetiće se koordinaciji monetarne i fiskalne politike i politike zarada.

Ekonomska politika u 2006. godini biće usmerena na:

– održavanje makroekonomske stabilnosti;

– dodatno smanjenje javne potrošnje na trajnoj osnovi od oko 1,3% BDP-a;

– ubrzani nastavak reformi privrede i društva, uz njihov završetak u pojedinim segmentima (bankarski sistem);

– stvaranje osnova za dugoročno održiv visoki privredni rast zasnovan na povećanju domaće štednje, investicija i izvoza;

– dalje smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa.

Osnovni ciljevi ekonomske politike postićiće se čvrstom monetarnom i fiskalnom politikom, ubrzanjem privatizacije i restrukturiranjem društvenih i javnih preduzeća i čvrstom politikom zarada u javnom sektoru.

Ključni elementi ekonomske politike u 2006. godini na kojima se zasniva budžet Republike Srbije su:

– restriktivna monetarna politika koja će dovesti do daljeg jačanja deviznih rezervi NBS i doprineti očuvanju stabilnosti dinara;

– odgovorna fiskalna politika koja će se zasnivati na principu tvrdog budžetskog ograničenja, uz dalje poresko rasterećenje privrede i smanjenje javne potrošnje, uz budžetski suficit od 2,3% BDP-a;

– politika plata koja će dozvoliti uvećanje plata samo u skladu sa rastom produktivnosti rada, uz adekvatno ocenjivanje i nagrađivanje onih koji kvalitetnije i više rade;

– ubrzanje restrukturiranja privrede i privatizacije preduzeća i poboljšanje poslovne klime, sa ciljem da se poveća proizvodnja i izvoz i smanjuje spoljnotrgovinski deficit;

– nastavak restrukturiranja javnih preduzaća, koje će omogućiti njihovu profitabilnost na bazi racionalizacije troškova, a ne na osnovu podizanja cena, što će doprineti njihovom efikasnijem radu i pružanju kvalitetnijih usluga građanima.

Republici Srbiji je potreban visoki privredni rast u dužem vremenskom periodu, da bi nadoknadila zaostajanje iz 90-tih godina. Da bi privredni rast bio dugoročno održiv i srpska ekonomija ojačala, potrebno je u 2006. godini istovremeno sprovesti svih pet navedenih elemenata predviđene ekonomske politike.

Monetarna politika mora ostati čvrsta, dok će se sistem javnih finansija dalje reformisati, preusmeravanjem sa oporezivanja zarada na oporezivanje potrošnje, što će omogućiti dodatno poresko rasterećenje privrede i njenu veću konkurentnost. Primarni zadatak monetarne politike biće postizanje i održavanje stabilnosti cena. Takav monetarni program obezbeđuje dalje učvršćivanje poverenja u dinar kao osnovnog preduslova za povećanje domaće štednje, a time i domaćih investicija. Rast primarnog novca biće prevashodno determinisan povećanjem neto devizne aktive, dok će se rast neto domaće aktive kontrolisati. Devizni kurs će se formirati na osnovu ponude i tražnje na deviznom tržištu, uz uvažavanje srednjoročno održive platnobilansne pozicije zemlje. Stabilnost deviznog kursa podržaće se adekvatnom politikom konkurentnosti, stranim investicijama i privatizacijom.

Posebna pažnja biće posvećena sprovođenju čvrste fiskalne politike koja osigurava stabilnost javnih finansija i doprinosi rastu ekonomije Republike Srbije. U okviru ukupne ekonomske politike, fiskalna politika u 2006. godini biće usmerena na obezbeđivanje:

– stabilnih poreskih prihoda, uz smanjenje javne potrošnje i fiskalnog opterećenja, što će doprineti povećanju konkurentnosti privrede;

– obaranja ukupnog javnog duga (domaćeg i spoljnog) na ispod 50% BDP, uz redovno servisiranje obaveza prema domaćim i inostranim poveriocima;

– poboljšanja finansijskog položaja organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, uz smanjenje učešća njihovih rashoda u BDP;

– harmonizacije domaće regulative poreskog sistema sa pravnim standardima EU i osposobljavanja poreske administracije za primenu moderne poreske regulative.

U 2006. godini javna potrošnja biće dodatno smanjena za 1,3% BDP-a na trajnoj osnovi. Najveće uštede biće ostvarene po osnovu racionalizacije troškova u Fondu zdravstvenog osiguranja (0,55% BDP-a). Biće smanjene i subvencije društvenim preduzećima, RTSu i ŽTP-u (po osnovu dobrovoljnog odlaska 3400 zaposlenih tokom 2005. godine) i ukinute izvozne subvencije, s obzirom da su u suprotnosti sa pravilima Svetske trgovinske organizacije s kojojm je Srbija otpočela pregovore za pristupanje u punopravno članstvo. Ukupno smanjenje subvencija iznosiće oko 0,4% BDP-a. Po osnovu trajnog smanjenja broja civilnih lica zaposlenih u Vojsci tokom 2005. godine, biće smanjena javna potrošnja u 2006. godini za 0,2% BDP-a. Po osnovu drugih mera sprovedenih na racionalizaciji javne potrošnje u 2005. godini, javna potrošnja će u 2006. meri biti dodatnih 0,15% BDP-a niža. Smanjenje javne potrošnje otvoriće veći prostor za razvoj privatnog sektora i omogućiti dalje smanjivanje poreza i doprinosa u narednom periodu, čime će doći do rasterećenja privrede i još dinamičnijeg privrednog rasta.

Vodiće se politika čvrste usklađenosti zarada sa kretanjem produktivnosti rada. Dugoročna fiskalna održivost podrazumeva ograničavanje rasta fonda za zarade u javnom sektoru, sa ciljem da se podstakne racionalizacija broja zaposlenih i troškova javnog sektora. Rast realnih zarada zavisiće od rezultata reorganizacije i racionalizacije troškova u pojedinim javnim službama i javnim preduzećima. U javnom sektoru nastaviće se sa unapređivanjem stimulativnih sistema zarada, sa ciljem da se poveća kvalitet administrativnih i drugih javnih usluga.

Zarade u privredi formiraće se slobodno u skladu sa rastom produktivnosti rada. Politika zarada podržaće dugoročno održiv ekonomski rast i povećanje ulaganja u razvoj, nove tehnologije i nova radna mesta. Politika zarada biće ključna za usporavanje inflacije, obuzdavanje domaće tražnje i povećanje konkurentnosti privrede.

U 2006. godini biće ubrzana i završena privatizacija preduzeća u društvenoj svojini i privatizacija banaka sa većinskim državnim vlasništvom. Restrukturiranje i privatizacija preduzeća, kroz postupak tendera, aukcije ili stečaja, doprineće većim stranim direktnim investicijama, poboljšanju strukture domaće privrede i njenoj većoj konkurentnosti, što je jedan od ključnih preduslova za značajno povećanje izvoza i svođenje spoljnotrgovinskog deficita na prihvatljivu i dugoročno održivu meru. Razvoj realnog sektora pratiće dalje unapređenje finansijskog sektora, kroz povećanje konkurencije i jeftinije usluge banaka, jačanje tržišta novca i razvoj primarnog i sekundarnog tržišta kapitala. Ubrzaće se i restrukturiranje javnih preduzeća sa ciljem da se završi do 2008. godine.

Posebna pažnja posvetiće se smanjivanju nezaposlenosti kroz nove investicije u otvaranje novih radnih mesta i aktivnu politiku zapošljavanja. Biće nastavljene reforme i u oblasti socijalnog sektora, posebno u zdravstvu, obrazovanju i socijalnoj zaštiti. Ubrzaće se reforma državne uprave, vojske, policije i pravosuđa.

Nastaviće se modernizacija domaćeg zakonodavstva i jačanje institucija kao faktora privrednog rasta. Doneće se i drugi sistemski zakoni koji domaću zakonodavnu regulativu približavaju regulativi EU.

3. Projekcija osnovnih makroekonomskih indikatora za 2006. godinu

Osnovni cilj ekonomske politike u 2006. godini je postizanje ekonomskog rasta od 5,0%. U tome ključnu ulogu ima porast domaće štednje i veći priliv stranih direktnih investicija na bazi jačanja pravne sigurnosti i stvaranja povoljne investicione klime u zemlji, kao i jačanje konkurentnosti privrede i povećanje izvoza. Pored toga, projektovani privredni rast podrazumeva da se domaći pravni i ekonomski sistem ubrzano prilagođava standardima EU i da se ubrzano odvijaju strukturne reforme koje doprinose smanjivanju neefikasnosti ekonomije i poboljšanju njene konkurentnosti i fleksibilnosti, a time i učvršćivanju ekonomskog rasta i rasta zaposlenosti. Na tim osnovama obezbediće se predviđeni privredni rast i stabilnost ekonomije u naredne tri godine. To podrazumeva smanjivanje javne potrošnje, makroekonomsku stabilnost, stimulisanje domaće štednje i privatnih investicija, značajnije strane direktne investicije, povećanje izvoza i rast produktivnosti kao rezultat privatizacije i restrukturiranja preduzeća.

Kao drugi cilj ekonomske politike za 2006. godinu predviđeno je da se obezbedi makroekonomska stabilnost i da se održi projektovana stopa inflacije u 2006. godini od 9,3%. Projekcija kretanja inflacije u 2006. godini zasniva se na nastavku politike održavanja stabilnosti nominalnog kursa dinara prema evru, stabilizaciji cena sirove nafte i kontroli rasta zarada u javnom sektoru.

Ključni faktor smanjenja inflacije biće koordinirano delovanje makroekonomske politike, pre svega monetarne i fiskalne politike i sprovođenje strukturnih reformi. U strukturi rasta cena povećavaće se značaj osnovne (core) inflacije, a smanjivati inflatorni uticaji kontrolisanih cena. Postepenom deregulacijom tržišta administrativno kontrolisanih cena infrastrukturnih usluga i proizvoda, čije cene reguliše Vlada uspostaviće se tržišni način formiranja tih cena uz superviziju regulatornog tela. Smanjivanju inflacije znatno će doprineti i sporiji rast javne potrošnje i zarada od rasta BDP.

U skladu sa novim načinom obračuna suficita, odnosno deficita razlikujemo: budžetski suficit (budžetski deficit), primarni suficit (primarni deficit) i ukupni fiskalni rezultat.

Budžetski suficit (budžetski deficit) utvrđuje se kao razlika između ukupnog iznosa prihoda budžeta Republike i primanja po osnovu prodaje nefinansijske imovine i ukupnog iznosa rashoda Republike i izdataka po osnovu nabavke nefinansijske imovine.

Kategorije prihoda i primanja po osnovu prodaje nefinansijske imovine, kao i kategorije rashoda i izdataka po osnovu nabavke nefinansijske imovine su kategorije kroz koje država, vršenjem svijih funkcija, generiše budžetski suficit, odnosno budžetski deficit.

Sve ostale kategorije primanja i izdataka predstavljaju, po svojoj suštini, način korišćenja ostvarenog budžetskog suficita, odnosno način finansiranja ostvarenog budžetskog deficita.

Ukupni prihodi budžeta Republike Srbije i primanja po osnovu prodaje nefinansijske imovine za 2006. godinu planirani su u iznosu od 487.900,0 mil. dinara.

Ukupni rashodi budžeta Republike Srbije i izdaci za nabavku nefinansijske imovine za 2005. godinu planirani su u iznosu od 448.339,8 mil. dinara.

Budžetski suficit za 2005. godinu planira se u iznosu od 39.560,2 mil. dinara.

A. Primanja i izdaci budžeta Republike Ekonomska klasifikacija Sredstva iz budžeta 1 2 3 I. PRIMANjA 487.900.000.000 TEKUĆI PRIHODI 7 487.900.000.000 1. Poreski prihodi 71 465.700.000.000 1.1.Porez na dohodak i dobit 711 73.600.000.000 1.2.Porez na finansijske transakcije (naplaćen iz prethodne godine) 713 1 2 3 1.3.PDV i akcize 714 338.700.000.000 1.4.Carine 715 48.000.000.000 1.5.Ostali poreski prihodi 716+719 5.400.000.000 2. Neporeski prihodi, od čega: 74 22.200.000.000 – prihodi od igara na sreću 7141 3.359.600.000 – naplaćene kamate 7411 3. Kapitalni prihodi 8 4. Donacije 731+732 5. Transferi 733 II. IZDACI 448.339.788.000 TEKUĆI RASHODI 4 425.557.758.000 1. Rashodi za zaposlene 41 95.606.528.000 2. Korišćenje roba i usluga 42 22.103.170.000 3. Otplata kamata 44 22.629.500.000 4. Subvencije 45 28.199.300.000 5. Izdaci za socijalnu zaštitu 47 47.983.932.000 6. Ostali rashodi 48+49 7.874.818.000 TEKUĆI TRANSFERI 4631 + 4641 201.160.510.000 KAPITALNI RASHODI 5 22.782.030.000 KAPITALNI TRASNFERI 4632 + 4642 VI. PRIMANjA PO OSNOVU PRODAJE FINANSIJSKE IMOVINE I OTPLATA KREDITA MINUS IZDACI PO OSNOVU DATIH KREDITA I NABAVKE FINANSIJSKE IMOVINE (IV.-V.) 22.863.160.000 III. BUDžETSKI SUFICIT (BUDžETSKI DEFICIT) (I-II) (7+8)-(4+5) 39.560.212.000 PRIMARNI SUFICIT (DEFICIT) (UKUPNI PRIHODI UMANjENI ZA NAPLAĆENE KAMATE MINUS UKUPNI RASHODI UMANjENI ZA PLAĆENE KAMATE) (7-7411+8)-(4-44+5) 62.189.712.000 UKUPNI FISKALNI REZULTAT (III.+VI.) 62.423.372.000 B. Primanja i izdaci po osnovu prodaje, odnosno nabavke finansijske imovine i naplate odobrenih kredita IV. PRIMANjA PO OSNOVU NAPLATE ODOBRENIH KREDITA I PRODAJE FINANSIJSKE IMOVINE 92 30.000.000.000 V. IZDACI ZA DATE POZAJMICE I NABAVKU FINANSIJSKE IMOVINE 62 7.136.840.000 VI. DATE POZAJMICE MINUS PRIMANjA PO OSNOVU OTPLATE (IV. – V.) 92-62 22.863.160.000 V. Zaduživanje i otplata duga VII. ZADUŽIVANjE 91 6.580.150.000 1. Zaduživanje kod domaćih kreditora 911 2. Zaduživanje kod stranih kreditora 912 6.580.150.000 VIII. OTPLATA DUGA 61 47.407.528.000 1. Otplata domaćeg duga 611 40.424.223.000 2. Otplata stranog duga 612 6.433.882.000 3. Otplata po garancijama 613 549.423.000 IX. PROMENA STANjA NA RAČUNU (III. + VI. + VII. – VIII.) 21.595.994.000 X. NETO FINANSIRANjE (VI. + VII. – VIII. – IX. = -III.) -39.560.212.000

Primanja po osnovu naplate odobrenih kredita i prodaje finansijske imovine (privatizacioni prihodi) planiraju se u iznosu od 30.000 mil. dinara, dok se izdaci po osnovu datih pozajmica i nabavke finansijske imovine planiraju u iznosu od 7.136,8 mil. dinara.

Neto iznos, nastao sučeljavanjem ovih kategorija primanja i izdataka, predstavlja primanje i iznosi 22.863,2 mil.dinara.

Primanja po osnovu zaduživanja planiraju se u iznosu od 6.580,1 mil. dinara.

Izdaci po osnovu otplate glavnice duga planiraju se u iznosu od 47.407,5 mil. dinara, od čega je otplata glavnice domaćim kreditorima 40.424,2 mil. dinara, dok otplata glavnice stranim kreditorima iznosi 6.433,9 mil. dinara. Otplata glavnice po garancijama planira se u iznosu od 549,4 mil. dinara.

Izdaci po osnovu otplate glavnice duga planiraju se u iznosu 47.407,5 mil. dinara, pokriva se budžetskim suficitom u iznosu od 42.443,6 mil. dinara i delom sredstava po osnovu naplate odobrenih kredita i prodaje finansijske imovine u iznosu od 4.963,9 mil. dinara.

Neto iznos, nastao sučeljavanjem ovih kategorija primanja i izdataka, predstavlja izdatak i iznosi 40.827,4 mil. dinara. Ovaj izdatak pokriva se budžetskim suficitom u iznosu od 39.560,2 mil. dinara i delom sredstava ostvarenih po osnovu naplate odobrenih kredita i prodaje finansijske imovine u iznosu od 1.267,2 mil. dinara.

Od ukupnog iznosa planiranog po osnovu naplate odobrenih kredita i prodaje finansijske imovine (privatizacioni prihodi) u visini od 30.000 mil. dinara, a nakon pokrića izdataka po osnovu datih pozajmica i nabavke finansijske imovine koja se planiraju u iznosu od 7.136,8 mil. dinara i izdataka po osnovu otplate duga u iznosu od 1.267,2 mil. dinara, ostaju sredstva na računu budžeta Republike na kraju 2006. godine u iznosu od 21.596,0 mil. dinara.

Uporedni pregled izdataka budžeta Republike Srbije za 2005. i 2006. godinu dat je u sledećoj tabeli:

Ekonomskaklasifi-kacija OPIS Budžet 2005. Budžet 2006. Indeks 1 2 3 4 5 41 RASHODI ZA ZAPOSLENE 84.657.599.000 95.606.528.000 112,9 42 KORIŠĆENjE USLUGA I ROBA 19.740.781.000 22.103.170.000 112,0 44 OTPLATA KAMATA 19.982.883.000 22.629.500.000 113,2 45 SUBVENCIJE 30.776.675.000 28.199.300.000 91,6 46 DONACIJE I TRANSFERI 181.687.183.000 201.160.510.000 110,7 1 2 3 4 5 47 PRAVA IZ SOCIJALNOG OSIGURANjA 43.600.320.000 47.983.932.000 110,1 48 OSTALI RASHODI 3.535.906.000 4.450.243.000 125,9 49 REZERVE 445.964.000 3.424.575.000 767,9 51 OSNOVNA SREDSTVA 15.690.467.000 22.132.030.000 141,1 52 ZALIHE 500.000.000 500.000.000 100,0 54 PRIRODNA IMOVINA 150.000.000 150.000.000 100,0 61 OTPLATA GLAVNICE 23.498.448.000 47.407.528.000 201,7 62 NABAVKA FINANSIJSKE IMOVINE 5.498.700.000 7.136.840.000 129,8 UKUPNO: 429.764.926.000 502.884.156.000 117,0 II PRIHODI 432.999.000.000 487.900.000.000 112,7 III RASHODI 400.767.778.000 448.339.788.000 111,9 IV SUFICIT 32.231.222.000 39.560.212.000 122,7

Struktura izdataka budžeta za 2006. godinu je sledeća:

Ekonomskaklasifi-kacija OPIS Budžet 2005. Budžet 2006. Struktura u % 1 2 3 4 5 6 41 RASHODI ZA ZAPOSLENE 84.657.599.000 95.606.528.000 19,70 19,01 411 Plate i dodaci zaposlenih 68.832.282.000 76.682.135.000 16,02 15,25 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 13.824.742.000 15.815.863.000 3,22 3,15 413 Naknade u naturi 272.273.000 276.200.000 0,06 0,05 414 Socijalna davanja zaposlenima 1.175.638.000 2.222.080.000 0,27 0,44 415 Naknade za zaposlene 394.685.000 438.250.000 0,09 0,09 416 Nagrade, bonusi i ostali posebni rashodi 32.608.000 12.400.000 0,01 0,00 417 Sudijski i poslanički dodatak 125.371.000 159.600.000 0,03 0,03 42 KORIŠĆENjE USLUGA I ROBA 19.740.781.000 22.103.170.000 4,59 4,40 421 Stalni troškovi 4.095.752.000 4.530.000.000 0,95 0,90 422 Troškovi putovanja 1.265.927.000 1.424.900.000 0,29 0,28 423 Usluge po ugovoru 2.603.887.000 2.897.900.000 0,61 0,58 424 Specijalizovane usluge 7.089.550.000 8.232.300.000 1,65 1,64 425 Tekuće popravke i održavanje (usluge i materijali) 1.324.025.000 1.418.010.000 0,31 0,28 426 Materijal 3.361.640.000 3.600.060.000 0,78 0,72 44 OTPLATA KAMATA 19.982.883.000 22.629.500.000 4,65 4,50 441 Otplate domaćih kamata 3.770.626.000 2.815.000.000 0,88 0,56 442 Otplata stranih kamata 15.365.712.000 19.071.000.000 3,58 3,79 444 Prateći troškovi zaduživanja 846.545.000 743.500.000 0,20 0,15 45 SUBVENCIJE 30.776.675.000 28.199.300.000 7,16 5,61 451 Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama 30.551.675.000 28.199.300.000 7,11 5,61 453 Subvencije javnim finansijskim institucijama 225.000.000 0,05 46 DONACIJE I TRANSFERI 181.687.183.000 201.160.510.000 42,28 40,00 462 Donacije međunarodnim organizacijama 2.500.000 0,00 463 Donacije i transferi ostalim nivoima vlasti 81.322.183.000 90.731.910.000 18,92 18,04 464 Donacije i transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja 100.365.000.000 110.426.100.000 23,35 21,96

1 2 3 4 5 6 47 PRAVA IZ SOCIJALNOG OSIGURANjA 43.600.320.000 47.983.932.000 10,15 9,54 472 Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta 43.600.320.000 47.983.932.000 10,15 9,54 48 OSTALI RASHODI 3.535.906.000 4.450.243.000 0,82 0,88 481 Dotacije nevladinim organizacijama 1.561.850.000 1.782.000.000 0,36 0,35 482 Porezi, obavezne takse i kazne nametnute od jednog nivoa vlasti drugom 509.871.000 910.000.000 0,12 0,18 483 Novčane kazne i penali po rešenju sudova i sudskih tela 1.134.055.000 1.402.000.000 0,26 0,28 484 Naknada štete za povrede ili štetu nastalu usled elementarnih nepogoda ili drugih prirodnih uzroka 179.000.000 190.000.000 0,04 0,04 485 Naknada štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnih organa 151.130.000 166.243.000 0,04 0,03 49 REZERVE 445.964.000 3.424.575.000 0,10 0,68 499 Sredstva rezerve 445.964.000 3.424.575.000 0,10 0,68 51 OSNOVNA SREDSTVA 15.690.467.000 22.132.030.000 3,65 4,40 511 Zgrade i građevinski objekti 7.667.402.000 10.788.500.000 1,78 2,15 512 Mašine i oprema 7.988.665.000 11.343.530.000 1,86 2,26 513 Ostala osnovna sredstva 34.400.000 0,01 52 ZALIHE 500.000.000 500.000.000 0,12 0,10 521 Robne rezerve 500.000.000 500.000.000 0,12 0,10 54 PRIRODNA IMOVINA 150.000.000 150.000.000 0,03 0,03 541 Zemljište 150.000.000 150.000.000 0,03 0,03 61 OTPLATA GLAVNICE 23.498.448.000 47.407.528.000 5,47 9,43 611 Otplata glavnice domaćim kreditorima 22.031.448.000 40.424.223.000 5,13 8,04 612 Otplata glavnice stranim kreditorima 1.467.000.000 6.433.882.000 0,34 1,28 613 Otplata glavnice po garancijama 549.423.000 0,11 62 NABAVKA FINANSIJSKE IMOVINE 5.498.700.000 7.136.840.000 1,28 1,42 621 Nabavka domaće finansijske imovine 5.498.700.000 7.136.840.000 1,28 1,42 UKUPNO: 429.764.926.000 502.884.156.000 100,00 100,00

I. Donacije i transferi u strukturi ukupnih izdataka budžeta Republike Srbije za 2006. godinu učestvuju sa 40,00%.

1. Donacije i transferiorganizacijama obaveznog socijalnog osiguranja imaju najveće učešće u strukturi ukupnih izdataka budžeta za 2006. godinu u iznosu od 21,96%.

Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja za 2006. godinu planirani su u ukupnom iznosu od 110.426,1 mil. dinara. Smanjeno je učešće izdataka za transfere u BDP sa 6,35% koliko je iznosilo u 2005. godini na 5,98% u 2006. godini. Ovo smanjenje rezultat je sprovedenih reformi u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja, koje su dovele do stabilnijih uslova u finansiranju ovih fondova i potrebe da sredstva iz budžeta smanje učešće u ukupnom nivou potrebnih sredstava za isplatu 12 mesečnih prava.

Najveći deo sredstava za transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja obezbeđuje se u okviru razdela Ministarstva finansija, kao dotacija na ime nedostajućih sredstava za isplatu prava, u iznosu od 91.536,1 mil. dinara. Za isplatu određenih prava po posebnim propisima za koja se sredstva, shodno sistemskim zakonima za određenu oblast, obezbeđuju u budžetu Republike, sredstva su planirana u razdelima nadležnih ministarstava i iznose 18.890,0 mil. dinara.

To je, pre svega Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, za isplatu penzija po posebnim saveznim i republičkim propisima za prava koja su ostvarena pod povoljnijim uslovima (učesnici rata, radnici RMUP-a, SMUP-a), kao i sredstva za pokriće razlike između najnižeg iznosa penzije utvrđene Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju u visini od 25% prosečne zarade i iznosa koji bi ostvario da ne postoji ovo zakonsko rešenje. U razdelu ovog ministarstva obezbeđuju se i sredstva za mere aktivne politike zapošljavanja koje se sprovode u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a najvećim delom koriste se za subvencije nezaposlenima. Planirana sredstva za transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja u razdelu ovog ministarstva iznose 18.890,0 mil. dinara.

Sredstva u iznosu od 110.126,1 mil. dinara, koja su planirana u budžetu Republike za 2006. godinu, raspoređuju se sledećim organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, i to za:

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih u iznosu od 84.017,7 mil. dinara. Ova sredstva u ukupnim primanjima, koji su utvrđeni Finansijskim planom ovog Fonda učestvuju sa 34,17%.

Iz razdela Ministarstva finansija, na ime transfera obezbeđuju se sredstva u iznosu od 77.402,7 mil. dinara. Pored ovih transfera, Fondu pripadaju i transferi iz razdela Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike u iznosu od 6.615,0 mil. dinara, i to radi isplate prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja ostvarenih po posebnim propisima.

Sredstva od transfera namenjena ovom fondu veća su od onih obezbeđenih u 2005. godini za 4.917,7 mil. dinara ili za 6,2% u odnosu na prethodnu godinu. Ova sredstva biće dovoljna, da se sa prihodima od doprinosa i primanjima ostvarenih od privatizacije obezbedi isplata 12 penzija u ovom fondu. Zakonom o preuzimanju obaveza Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih naknada, stvoreni su uslovi za izmirenje obaveza po osnovu 1,5 zaostale penzije, tako da će se od 2006. godine uvesti redovnost u isplati u mesecu za prethodni mesec. U troškovima isplate penzija ostvariće se značajne uštede zbog izmenjenog načina i dinamike usklađivanja penzija koje će se ubuduće usklađivati dva puta godišnje, tako da će ukupni izdaci u ovom fondu smanjiti učešće u BDP sa 14,2% koliko je iznosilo u 2005. godini na 13,8% u 2006. godini.

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika na ime transfera iz budžeta u 2006. godini ostvariće prihode u iznosu od 15.608,4 mil. dinara ili za 6.108,4 mil. dinara više nego u 2005. godini. U ukupnim prihodima Fonda ovi prihodi učestvuju sa 89,2%. Sredstva transfera iz budžeta Republike namenjena za finansiranje penzija poljoprivrednika, u odnosu na sredstva obezbeđena u 2005. godini smanjena su u delu koji se obezbeđuje na ime transfera iz razdela Ministarstva finansija za 1.900 mil. dinara, a povećana za 8.009 mil. dinara za solidaran i borački staž koji obezbeđuje Republika, kao i sredstva za pokriće razlike između najnižeg iznosa penzije utvrđene u visini od 25% prosečne zarade, koja se obezbeđuju preko nadležnog ministarstva.

U finansijskom planu Fonda za 2006. godinu planirana je isplata 12 penzija, a donošenjem Zakona o preuzimanju obaveza Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika nastalih po osnovu neisplaćenih penzija i novčanih naknada, stvoreni su uslovi za redovnost u isplati, tako da će se u tekućem mesecu isplaćivati penzija za prethodni mesec, dok je kašnjenje u 2005. godini iznosilo 20,5 penzija. Uvođenje redovnosti u isplati značajno će dovesti i do povećanja realnih primanja penzionera, jer će se prosečna penzija u 2006. godini povećati za oko 60%. Upravo to je rezultiralo značajno povećanje transfera ovom fondu, koji se sa 0,6% u BDP u 2005. godini, povećavaju na 0,8% u 2006. godini.

Nacionalnu službu za zapošljavanje za koju su planirani transferi iz budžeta Republike u iznosu od 10.800,0 mil. dinara, odnosno više od transfera u 2005. godini za 1.835,0 mil. dinara. U ukupnim prihodima utvrđenim finansijskim planom ove službe, prihodi od transfera iz budžeta i dalje zadržavaju učešće od 50%.

Sredstva koja se prenose na ime transfera iz budžeta Republike namenjena su, pre svega, za dotacije za obezbeđenje sredstava radi isplate redovnih mesečnih novčanih naknada za slučaj nezaposlenosti i privremenih naknada lica sa teritorije AP Kosovo i Metohija. U 2006. godini planira se isplata 12 mesečnih naknada za nezaposlene, odnosno izvršiće se isplata prava za period od jula 2005. godine zaključno sa pravom za jun 2006. godine.

Prosečan broj korisnika novčane naknade u 2006. godini procenjuje se na 70.000, a prosečan broj lica sa teritorije AP Kosovo i Metohija kojima se vrši isplata prava preko ove službe procenjuje se na 28.000. S obzirom na značajna sredstva koja se obezbeđuju u okviru razdela Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike za socijalnu zaštitu iz budžeta, koja bi se koristila za isplatu socijalnih davanja zaposlenih u preduzećima koja se restrukturiraju, ne očekuje se povećanje broja korisnika novčanih naknada u 2006. godini. Takođe, izmene koje se predviđaju u Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti,

treba da značajno doprinesu uštetadama u isplati naknada, s obzirom na postojanje obaveze da se napravi veća razlika između mesečnih naknada za nezaposlene i prosečnih zarada.

Iz transfera se finansiraju i mere aktivne politike zapošljavanja u iznosu od 1.300,0 mil. dinara kojima se obezbeđuju sredstva za isplatu prava nezaposlenim licima i najvećim delom odnose se na sredstva koja se dodeljuju nezaposlenim licima da bi otpočela neku delatnost – samozapošljavanje, ali i za programe obuke i obrazovanja za aktivno traženje posla, promociju direktnog susreta ponude i tražnje, identifikovanje stvarnih radnih mesta, sajmovi zapošljavanja i dr. U okviru prava koja se isplaćuju neposredno pružaocima usluga planiraju se sredstva za subvencionisanje zarada firmama koje stručno osposobljavaju određene kategorije nezaposlenih, za usluge obrazovanja nezaposlenih, podsticanje preduzetništva za novo zapošljavanje, zapošljavanje invalida i dr.

Ukupna sredstva koja su planirana u Finansijskom planu Nacionalne službe za zapošljavanje za 2006. godinu smanjuju učešće u BDP sa 1,2% u 2005. godini na 1,1% u 2006. godini.

2. Donacije i transferi ostalim nivoima vlasti predviđeni su u ukupnom iznosu od 90,7 mlrd. dinara i u strukturi ukupnih rashoda budžeta učestvuju sa 18,04%. Za finansiranje nadležnosti državne zajednice Srbija i Crna Gora predviđena su sredstva u ukupnom iznosu od 55,4 mlrd. dinara; transferi opštinama i gradovima u iznosu od 15,4 mlrd. dinara; transferi za zaposlene u obrazovanju i kulturi na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodina u iznosu od 15,5 mlrd. dinara; sredstva za Službu Koordinacionog centra Srbije i Crne Gore i Republike Srbije za Kosovo i Metohiju i Koordinacionog tela Savezne vlade i Vlade za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa iznose 3,1 mlrd. dinara i ostali transferi u iznosu od 1,4 mlrd. dinara.

II.Rashodi za zaposlene za 2006. godinu iznose 95,6 mlrd. dinara i u strukturi ukupnih rashoda učestvuju sa 19,01%. Najveći deo ovih izdataka u iznosu od 92,5 mlrd. dinara odnosi se na plate zaposlenih koje se finansiraju iz budžeta Republike Srbije.

Plate zaposlenih koje se finansiraju iz budžeta Republike regulisane su Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, broj 34/01) i uredbama Vlade, kojima se utvrđuju koeficijenti za imenovana i postavljena lica i zaposlene u državnim organima; Upravi za izvršenje zavodskih sankcija i za zaposlene u javnim službama.

Na osnovu ovlašćenja iz Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, osnovicu za obračun i isplatu plata utvrđuje Vlada, odnosno Administrativni odbor Narodne skupštine Republike Srbije za narodne poslanike na stalnom radu i za zaposlene u službi Narodne skupštine Republike Srbije i službama Predsednika Republike.

U budžetu za 2006. godinu obezbeđena su sredstva za isplatu plata za 186.547 zaposlenih u direktnim i indirektnim budžetskim korisnicima i za 30.047 zaposlenih čije se plate obezbeđuju putem transfernih sredstava budžetu AP Vojvodina (ukupno za: 216.594 zaposlenih).

Navedeni broj zaposlenih predstavlja smanjenje u odnosu na broj zaposlenih u 2005. godini, i to: u direktnim i indirektnim korisnicima budžeta Republike za 6.384 (smanjenje od 1.068 zaposlenih se odnosi na Republičku direkciju za puteve, koja prema Zakonu o javnim putevima postaje javno preduzeće i za čije plate će se sredstva obezbeđivati iz drugih izvora) i za 1.884 zaposlenih čije se plate obezbeđuju putem transfernih sredstava budžetu AP Vojvodina (ukupno smanjenje za 8.268).

U cilju praćenja broja zaposlenih čije se plate obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, u sledećem pregledu su dati podaci za 2004, 2005. i 2006. godinu:

Broj zaposlenih u direktnim i indirektnim korisnicima budžetskih sredstava, dat je u sledećoj tabeli:

OPIS 2004 2005 2006 1 2 3 4 NARODNA SKUPŠTINA REPUBLIKE SRBIJE 153 231 250 NARODNA SKUPŠTINA REPUBLIKE SRBIJE – STRUČNE SLUŽBE 163 201 201 PREDSEDNIK REPUBLIKE Izvršni i zakonodavni organi, finansijski i fiskalni poslovi i spoljni poslovi 25 62 62 Ostale opšte usluge 29 29 USTAVNI SUD SRBIJE 47 42 42 PRAVOSUDNI ORGANI 249 426 626 VRHOVNI SUD SRBIJE 193 232 232 VIŠI TRGOVINSKI SUD 58 83 83 REPUBLIČKO JAVNO TUŽILAŠTVO 54 65 65 1 2 3 4 TUŽILAŠTVO ZA RATNE ZLOČINE 10 18 18 REPUBLIČKO JAVNO PRAVOBRANILAŠTVO 70 73 73 OKRUŽNI SUDOVI 2.165 2.170 2.170 OPŠTINSKI SUDOVI 8.520 8.600 8.600 TRGOVINSKI SUDOVI 1.000 1.110 1.110 OKRUŽNA JAVNA TUŽILAŠTVA 465 470 470 OPŠTINSKA JAVNA TUŽILAŠTVA 914 991 991 VEĆA ZA PREKRŠAJE 118 130 130 OPŠTINSKI ORGANI ZA PREKRŠAJE 2.565 2.690 2.690 VLADA 80 75 138 CENTAR ZA RAZMINIRANjE 8 7 7 KANCELARIJA ZA PRIDRUŽIVANjE EVROPSKOJ UNIJI 24 29 29 KANCELARIJA ZA SARADNjU S MEDIJIMA 28 35 35 MINISTARSTVO PRAVDE 114 101 101 UPRAVA ZA IZVRŠENjE ZAVODSKIH SANKCIJA 3.493 3.800 3.800 MINISTARSTVO UNUTRAŠNjIH POSLOVA 43.941 45.141 46.541 BEZBEDNOSNO INFORMATIVNA AGENCIJA 2.283 2.286 2.286 MINISTARSTVO ZA DRŽAVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU 113 101 101 AGENCIJA ZA UNAPREĐENjE DRŽAVNE UPRAVE 13 MINISTARSTVO FINANSIJA 406 313 313 PORESKA UPRAVA 8.245 7.033 7.033 UPRAVA ZA TREZOR 1.229 1195 1.195 UPRAVA CARINA 2.477 2.315 2.315 REPUBLIČKI ODBOR ZA REŠAVANjE O SUKOBU INTERESA 12 12 UPRAVA ZA IGRE NA SREĆU 17 17 17 UPRAVA ZA DUVAN 18 17 17 UPRAVA ZA JAVNE NABAVKE 29 31 31 MINISTARSTVO ZA EKONOMSKE ODNOSE SA INOSTRANSTVOM 61 59 59 MINISTARSTVO ZA DIJASPORU 28 28 28 AGENCIJA ZA ODNOSE SA DIJASPOROM 12 AGENCIJA ZA STRANA ULAGANjA I PROMOCIJU IZVOZA 16 25 25 MINISTARSTVO PRIVREDE 74 68 68 MINISTARSTVO TRGOVINE, TURIZMA I USLUGA 898 799 799 REPUBLIČKA DIREKCIJA ZA ROBNE REZERVE 137 119 119 MINISTARSTVO POLjOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE 1.038 968 962 MINISTARSTVO RUDARSTVA I ENERGETIKE 68 68 68 AGENCIJA ZA ENERGETSKU EFIKASNOST 9 9 9 MINISTARSTVO ZA KAPITALNE INVESTICIJE 322 310 310 REPUBLIČKA DIREKCIJA ZA PUTEVE 1.045 1.068 MINISTARSTVO RADA, ZAPOŠLjAVANjA I SOCIJALNE POLITIKE Opšti ekonomski i komercijalni poslovi i poslovi po pitanju rada 604 549 549 Socijalna pomoć ugroženom stanovništvu neklasifikovana na drugom mestu 5.275 5.395 5.395 MINISTARSTVO ZA NAUKU I ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 68 72 72 UPRAVA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE 246 205 205 AGENCIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE 25 23 23 SRPSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI 146 145 145 REPUBLIČKI ZAVOD ZA INFORMATIKU I INTERNET 17 17 17 MINISTARSTVO PROSVETE I SPORTA 527 450 450 OSNOVNO OBRAZOVANjE 51.919 52.111 47.508 SREDNjE OBRAZOVANjE 23.615 23.782 21.674 UČENIČKI STANDARD 1.329 1.303 1.303 1 2 3 4 VIŠE I UNIVERZITETSKO OBRAZOVANjE 14.729 14.819 14.504 STUDENTSKI STANDARD 2.151 2.201 2.201 UPRAVA ZA SPORT 196 108 108 ZAVODI 30 94 94 MINISTARSTVO KULTURE 67 62 62 USTANOVE KULTURE 2.533 2.340 2.340 AGENCIJA ZA RAZVOJ KULTURE 4 MINISTARSTVO ZDRAVLjA 389 374 374 AGENCIJA ZA RECIKLAŽU 15 19 19 MINISTARSTVO VERA 9 8 8 REPUBLIČKI SEKRETARIJAT ZA ZAKONODAVSTVO 28 28 28 REPUBLIČKI ZAVOD ZA RAZVOJ 41 37 37 REPUBLIČKI ZAVOD ZA STATISTIKU 602 541 541 REPUBLIČKI HIDROMETEOROLOŠKI ZAVOD 742 673 673 REPUBLIČKI GEODETSKI ZAVOD 2.888 2.600 2.600 REPUBLIČKA DIREKCIJA ZA IMOVINU REPUBLIKE SRBIJE 60 63 63 REPUBLIČKI SEIZMOLOŠKI ZAVOD 19 15 15 KOMESARIJAT ZA IZBEGLICE 50 44 44 AGENCIJA ZA RAZVOJ INFRASTRUKTURE LOKALNE SAMOUPRAVE 7 7 7 UPRAVA ZA ZAJEDNIČKE POSLOVE REPUBLIČKIH ORGANA 1.285 1.156 813 UPRAVNI OKRUZI 343 POVERENIK ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA 6 6 REPUBLIČKA DIREKCIJA ZA ŽELEZNICU 24 58 REP. AGENCIJA ZA MIRNO REŠAVANjE RADNIH SPOROVA 8 8 U K U P N O : 192.611 192.931 186.547

Pregled broj zaposlenih čije se plate obezbeđuju u okviru transfernih sredstava budžetu AP Vojvodina je sledeći:

OPIS 2004 2005 2006 1 2 3 4 OSNOVNO OBRAZOVANjE Predškolsko i osnovno obrazovanje 18.796 19.016 17.700 SREDNjE OBRAZOVANjE Srednje obrazovanje 8.100 8.160 7.592 UČENIČKI STANDARD Pomoćne usluge obrazovanju 344 395 395 VIŠE I UNIVERZITETSKO OBRAZOVANjE Visoko obrazovanje 3.650 3.936 3.936 STUDENTSKI STANDARD Pomoćne usluge obrazovanju 420 424 424 U K U P N O: 31.310 31.931 30.047

U realizaciji Programa Vlade za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju („Službeni glasnik RS“, broj: 64/05), izvršiće se racionalizacija ukupnog broja zaposlenih u obrazovanju (u 2005. godini izvršena je racionalizacija broja zaposlenih u državnoj upravi). Očekuje se smanjenje broja zaposlenih po tom osnovu za oko 8.595 u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja (za oko 6.711 zaposlenih i ustanovama na teritoriji AP Vojvodina za oko 1.884 zaposlenih) i u višem i visokom obrazovanju za oko 315 zaposlenih (nenastavno osoblje), odnosno ukupno za oko 8.910 zaposlenih.

Otpremnine za ove zaposlene će se obezbediti na jedan od sledećih načina (koji je najpovoljniji za zaposlenog):

a) novčana naknada u iznosu od 10 prosečnih zarada u privredi Republike, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike – za zaposlene koji imaju više od 10 godina staža osiguranja,

b) novčana naknada u visini dinarske protivvrednosti 100 evra po godini staža osiguranja, po srednjem kursu, na dan dostavljanja spiskova viškova zaposlenih od strane poslodavca, uz mogućnost mesečnog usklađivanja dinarske protivvrednosti iznosa novčane naknade,

v) otpremnina u skladu sa Zakonom o radu (1/3 plate za prvih 10 godina radnog staža i 1/4 plate za naredne godine radnog staža) i uvećanu za 20% i ostvarivanje prava na novčanu naknadu u skladu sa propisima o zapošljavanju.

Prema zaključku Vlade, a na zahtev reprezentativnih sindikata u obrazovanju, zaposleni za čijim radom prestaje potreba i kome je isplaćena otpremnina, ne mogu u narednih 10 godina, zasnovati radni odnos kod direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava na svim nivoima vlasti.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova planirano je povećanje broja zaposlenih za oko 1.400. Naime, u skladu sa osnovama iz Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crne Gora i Zakona za njeno sprovođenje, definisano je preuzimanje nadležnosti u obezbeđenju državne granice. U 2005. godini otpočelo se sa preuzimanjem jednog dela granica prema Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj. U 2006. godini planira se potpuno opremanje i preuzimanje ovog dela granice.

Na osnovu zaključka Vlade broj 28-82/7 od 23.12.2004. godine, Akcionog plana Štaba broj 7205 od 14.01.2005. godine, Zaključka Ohridske konferencije od 23.05.2005. godine, Zajedničkog dinamičkog plana obezbeđenja državne granice između graničnih jedinica Vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, kao i standardima EU u toku 2006. godine planiran je završetak preuzimanja poslova obezbeđivanja državne granice, koju će umesto Vojske Srbije i Crne Gore obezbeđivati Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Za poslove obezbeđivanja državne granice planirano je preuzimanje od Vojske Srbije i Crne Gore 500 vojnih lica i oko 900 civilnih lica. Popunjavanje ovih radnih mesta vršiće se sukcesivno tokom 2006. godine.

U cilju usklađivanja ukupnih sredstava za plate sa realnim mogućnostima, ovim zakonom se predviđa da gradovi i opštine u 2006. godini mogu planirati ukupna sredstva potrebna za isplatu plata zaposlenih koje se finansiraju iz budžeta gradova i opština, tako što masu sredstava za isplatu dvanaest mesečnih plata planiraju na nivou plata isplaćenih za septembar 2005. godine uvećanu najviše do 9%.

Ovo posebno ograničenje uvodi se za porast sredstava za plate zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta gradova i opština. Naime, izvršenje rashoda za plate tokom 2005. godine ukazuje na znatno brži rast ovih sredstava u opštinama i gradovima od rasta sredstava za plate korisnika budžeta Republike.

Ukoliko gradovi i opštine ne planiraju u svojim odlukama o budžetu za 2006. godinu i ne izvršavaju ukupna sredstva za isplatu plata na navedeni način, obustaviće se prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike, dok se visina sredstava za plate ne uskladi sa datim ograničenjem.

Gradovi i opštine su dužni da podnose izveštaj Ministarstvu finansija o isplaćenim platama u prethodnom mesecu najkasnije do 15-og u tekućem mesecu, počev od januara 2006. godine.

III. Prava iz socijalnog osiguranja, koja se odnose na naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta učestvuju u strukturi ukupnih izdataka sa 9,54% i planirana su u ukupnom iznosu od 47.983,9 mil. dinara.

Ovim sredstvima omogućuje se isplata dvanaest mesečnih prava u oblasti boračko-invalidske zaštite (10.610,0 mil. dinara); dečje zaštite (19.000,0 mil. dinara); socijalne zaštite (6.017,9 mil. dinara).

Broj korisnika ovih prava u 2006. godini je sledeći:

Red. br. Funkcija Vrsta prava 2006. godina 1 2 3 4 I 010 Boračko-invalidska zaštita 65.000 II 040 Dečja zaštita: Naknada zarada porodiljama 26.000 Roditeljski dodatak 3.200 Dečiji dodatak 500.000

1 2 3 4 Smeštaj dece ometene u razvoju i dece bez roditeljskog staranja 300 Pomoć majkama izbeglicama 50 III 070 Socijalna zaštita: Materijalno obezbeđenje porodice 60.000 Dodatak za tuđu negu i pomoć 25.500 Smeštaj u ustanove socijalne zaštite 15.000 UKUPNO: 695.050

Sprovođenje socijalnog programa („tranzicioni fond“) planiran je u iznosu od 6.500,0 mil. dinara. Ova sredstva namenjena su za realizaciju socijalnog programa i isplatu novčanih naknada zaposlenih u preduzećima koja su u procesu restruktuiranja i pripreme za privatizaciju.

Prava iz socijalnog osiguranja obuhvataju i stipendije za mlade naučnike (250,0 mil. dinara); finansiranje predškolskog obrazovanja (1.084,0 mil. dinara); učeničke stipendije (1.000,0 mil. dinara); studentske stipendije (1.585,5 mil. dinara); stipendije za sportiste (121,0 mil. dinara); akademijske nagrade (48,5 mil. dinara); izbeglice (711,0 mil. dinara) i za stipendije studenata na posle diplomskim studijama (120,0 mil. dinara).

Takođe, planirana su sredstva u okviru razdela Ministarstva kulture za isplatu „nacionalnih penzija“ za 100 istaknutih samostalnih umetnika u iznosu od 36,0 mil. dinara.

U okviru ovih sredstava planirana su i sredstva namenjena za Fond za mlade talente u iznosu od 900,0 mil. dinara. Sredstvima ovog fonda stvoriće se mogućnosti za podršku finansiranja školovanja i usavršavanja mladih talenata, putem stipendiranja najboljih studenata, učestvovanja u finansiranju poslediplomskih studija u inostranstvu, finansiranju stručne prakse u zemljama EU, kao i za nagrađivanje učenika i studenata za postignute uspehe na takmičenjima.

IV. Za 2006. godinu planirana su sredstva za otplatu javnog duga (otplata kamata i glavnice) u ukupnom iznosu od 70.037,0 mil. dinara i u strukturi ukupnih izdataka učestvuju sa 13,93%, od kojih se na otplatu kamata odnose sredstva u iznosu od 22.629,5 mil. dinara (učešće u strukturi ukupnih izdataka je 4,50%), a za otplatu glavnice sredstva u iznosu od 47.407,5 mil. dinara – 9,43% u strukturi ukupnih izdataka. Sredstva za otplatu javnog duga u navedenom iznosu planirana su na osnovu sledećih podataka:

Javni dug Republike Srbije na dan 31. avgusta 2005. godine, iznosio je 9.746.918.541,67 evra, odnosno 11.908.778.619,18 dolara.

Unutrašnji dug 3.860.291.813,62 39,61% Spoljašnji dug 5.465.695.090,77 56,08% Garancije 420.931.637,29 4,32% Ukupno (u evrima) 9.746.918.541,67 100,00%

Međutim, najveći deo unutrašnjeg duga je u stranoj valuti, tako da je struktura javnog duga po valutama i dalje nepovoljna.

U odnosu na BDP, javni dug je značajno smanjen u proteklih pet godina. Na kraju 2004. godine, ukupan javni dug je iznosio 55,3% BDP-a, što je niže od kriterijuma utvrđenih Mastritskim sporazumom od 60%. Očekuje se da će javni dug na kraju 2005. godine iznositi oko 50% BDP-a čime će se Republika Srbija, prema metodologiji Svetske banke, svrstati u red umereno zaduženih zemalja.

Strategija za upravljanje javnim dugom u proteklih pet godina je velikim delom bila usmerena na rešavanje nasleđenih dugova iz prethodnog perioda. Bilo je neophodno reprogramirati dugove i uspostaviti poverenje kod inostranih poverilaca. Nakon pet godina uspešnog sprovođenja reformi ekonomske politike, Republika Srbija je povratila ugled u svetskim finansijskim tokovima i ostvarila zavidne rezultate. To potvrđuje i dobijanje međunarodnog kreditnog rejtinga (B+) u novembru 2004. godine od strane rejting agencije Standard and Poor’s. Tokom 2005. godine, Republika Srbija je prvo dobila kreditni rejting i od strane rejting agencije Fitch Ratings (BB-), a zatim i povećanje rejtinga (takođe BB-) od strane rejting agencije Standard and Poor’s. Restriktivnom politikom novog zaduživanja i delimičnim otpisom starih dugova, javni dug Republike Srbije je doveden do održivog nivoa. To omogućava Republici Srbiji da u narednom periodu pažljivo razmotri svoje opcije i po prvi put se zaduži na međunarodnom tržištu kapitala.

Stara devizna štednja

Isplata obveznica stare devizne štednje nastavljena je u skladu sa Zakonom o regulisanju javnog duga Republike Srbije po osnovu devizne štednje građana („Službeni glasnik RS“, broj 36/02). U 2005. godini, počelo se sa isplatom obveznica serije A2005, koje su dospele 31. maja 2005. godine. Takođe, nastavljena je isplata obveznica serija A2002, A2003 i A2004 za poverioce koji nisu svoja potraživanja naplatili u roku dospeća.

Od 1. januara do 1. oktobra 2005. godine, isplaćeno je ukupno 216 mil. evra po osnovu obaveza za dospele obveznice stare devizne štednje, 3 mil. evra za isplatu obveznica pre roka dospeća i 4 mil. evra za obaveze prema bankama. Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu, predviđena su sredstva u ukupnom iznosu od 255 mil. evra za isplatu stare devizne štednje, a očekuje se da će u poslednjem kvartalu 2005. godine biti isplaćeno još 25 mil. evra po ovom osnovu.

Isplata stare devizne štednje po godinama je sledeća:

– u mil. evra –

2000 2001 2002 2003 2004 2005 Ukupno Stara devizna štednja 37 102 138 138 180 200 795 Dafiment banka – – 6 44 21 11 82 Jugoskandik banka – – – 32 13 5 50 Ukupno: 37 102 144 214 214 216 927

Napomena: Podaci za 2005. godinu su zaključno sa 1. oktobrom 2005.

Do oktobra 2005. godine, isplaćeno je ukupno 1.382.012 partija otvorenih po osnovu obveznica stare devizne štednje, odnosno potpuno su izvršene obaveze prema 77% građana kojima je devizna štednja bila zamrznuta.

Zajam za privredni razvoj

Na osnovu Zakona o regulisanju obaveza po osnovu zajma za privredni razvoj („Službeni glasnik RS“, broj 43/04), Republika Srbija je emitovala obveznice u ukupnom iznosu od 56 mil. evra. Na dan 30. septembra 2005. godine, ukupno je konvertovano 43.208.455 evra potraživanja u obveznice, a isplaćeno je 7.675.791 evra. Procena je da će ukupna obaveza Republike po ovom osnovu iznositi oko 49 mil. evra. Isplata obaveza se vrši u četiri rate, do 31. avgusta 2007. godine.

Pregled konverzije i isplate obveznica po osnovu zajma za privredni razvoj na dan 30. septembra 2005. godine je sledeća:

– u evrima –

Rok dospeća Ukupna potraživanja u evrima Ukupna izvršena konverzija u obveznice % konvertovanih potraživanja Ukupna isplata o roku dospeća Ukupna isplata pre roka 31.08.2004. 5.308.202,13 4.779.573 90,04% 4.775.542 31.08.2005. 4.638.208,47 4.137.842 89,21% 2.899.567 682 31.08.2006 9.211.587,99 8.047.775 87,37% 31.08.2007. 29.826.167,43 26.243.265 87,99% UKUPNO: 48.984.166,02 43.208.455 88,21% 7.675.109 682

Državni zapisi

Stanje duga po osnovu državnih zapisa na dan 15. oktobra 2005. godine iznosi 5.881.840.000 dinara, što predstavlja neto smanjenje duga po ovom osnovu za 397.370.000 dinara u odnosu na početak godine. Diskontne stope na državne zapise su zabeležile znatan pad. Diskontne stope su pale sa oko 21% na početku 2005. godine na ispod 15% od avgusta 2005. godine, dok su diskontne stope na šestomesečne zapise pale sa 21,5% na 15,7%. U periodu od aprila do avgusta 2005. godine primetna je bila povećana tražnja za državnim zapisima tako da je tražnja na nekim aukcijama bila i tri puta veća od ponude. U strukturi investitora, nebankarski sektor sve više ulaže slobodna sredstva u državne zapise. U oktobru 2005. godine, banke su držale u vlasništvu 74%, a ostala pravna i fizička lica 26% nedospelih državnih zapisa.

Ponuda, tražnja i diskontna stopa na aukcijama tromesečnih državnih zapisa u 2005. godini:

Ponuda, tražnja i diskontna stopa na aukcijama šestomesečnih državnih zapisa u 2005. godini:

U 2006. godini se planira da se počne sa emitovanjem zapisa sa rokom dospeća od 12 i 18 meseci, uz smanjenje duga po osnovu tromesečnih državnih zapisa. Takođe, planira se i otvaranje domaćeg tržišta državnih hartija od vrednosti, denominovanih u dinarima, za strane investitore.

Još jedan projekat planiran za 2006. godinu je uvođenje programa emitovanja državnih hartija od vrednosti denominovanih u dinarima, namenjenih isključivo fizičkim licima. Cilj ovog programa je da se podstakne štednja građana u dinarima i promoviše poverenje u domaću valutu.

Dug prema Narodnoj banci Srbije

Radi regulisanja duga prema Narodnoj banci Srbije, Republika Srbija je u decembru 2004. godine emitovala obveznice u ukupnom iznosu od 19.701.120.000 dinara. Obveznice dospevaju u tri serije, 31. decembra 2006, 2007. i 2010. godine. Na obveznice se isplaćuje kamatni kupon u iznosu od 8,5% na godišnjem nivou. Emitovanjem ovih obveznica Republika Srbija je rešila još jedan od starih dugova.

Pored toga, reprogramiranje ovog duga i emitovanje dinarskih obveznica doprinelo je razvoju finansijskog tržišta u Republici Srbiji. Narodna banka Srbije, koja u svom portfoliu ima ove obveznice, započela je sa praksom obavljanja repo transakcija na međubankarskom tržištu u cilju upravljanja likvidnošću bankarskog sektora. Takođe, obveznicama koje je Narodna banka Srbije trajno prodala, u iznosu od 750 mil. dinara, trguje se na sekundarnom tržištu hartija od vrednosti, što će doprineti razvoju ovog tržišta i utvrđivanju referentne kamatne stope na dugoročne hartije od vrednosti denominovane u domaćoj valuti.

Pregled obaveza po osnovu izdatih obveznica za reprogramiranje duga prema NBS je sledeći:

– u dinarima –

Serija Datum C 2006 C 2007 C 2010 UKUPNO(kamata) UKUPNO (kamata+glavnica) 30.06.2005. 127,500,000 255,000,000 454,797,600 837,297,600 837,297,600 31.12.2005. 127,500,000 255,000,000 454,797,600 837,297,600 837,297,600 30.06.2006. 127,500,000 255,000,000 454,797,600 837,297,600 837,297,600 31.12.2006. 127,500,000 255,000,000 454,797,600 837,297,600 3,837,297,600 30.06.2007. 255,000,000 454,797,600 709,797,600 709,797,600 31.12.2007. 255,000,000 454,797,600 709,797,600 6,709,797,600 30.06.2008. 454,797,600 454,797,600 454,797,600 31.12.2008. 454,797,600 454,797,600 454,797,600 30.06.2009. 454,797,600 454,797,600 454,797,600 31.12.2009. 454,797,600 454,797,600 454,797,600 30.06.2010. 454,797,600 454,797,600 454,797,600 31.12.2010. 454,797,600 454,797,600 11,155,917,600 UKUPNO ZA ISPLATU 27,198,691,200.00

Javni dug po osnovu preuzimanja obaveza

Donošenjem dva zakona o javnom dugu Republike Srbije po osnovu preuizmanja obaveza od dva PIO fonda u septembru 2005. godine („Službeni glasnik RS“, broj 85/05), Republika Srbija je preuzela obavezu da neisplaćene penzije i novčane naknade penzionerima pretvori u javni dug i isplati putem obveznica.

Ukupan dug za neisplaćene penzije i novčane naknade PIO fonda zaposlenih iznosi 23,5 mlrd. dinara. Dug će se izmiriti emitovanjem obveznica, koje dospevaju u tri serije 20. januara 2006, 2007. i 2008. godine. Na iznos duga obračunava se kamata u iznosu od 8,5% na godišnjem nivou, za period od 20. januara 2006. godine do 20. januara 2008. godine. Emisijom obveznica će se nadoknaditi dug u iznosu od 1,5 penzije tako da će korisnici penzija PIO fonda zaposlenih od ove godine dobijati penzije u tekućem mesecu za prethodni mesec.

Kašnjenje u isplati korisnicima penzija PIO fonda poljoprivrednika je 20,5 meseci, ali je ukupan iznos duga nešto manji i iznosi 20 milijardi dinara. Ovaj dug će biti regulisan emitovanjem obveznica, koje dospevaju u pet serija od 20. februara 2006. godine do 20. februara 2010. godine. Na iznos duga obračunava se kamata u iznosu od 8,5% godišnje, za period od 20. februara 2006. godine do 20. februara 2010. godine. Kao i u slučaju PIO fonda zaposlenih, korisnici poljoprivrednih penzija će od ove godine dobijati penzije u tekućem mesecu za prethodni mesec.

Dug prema Londonskom klubu

U julu 2004. godine, ratifikovan je Memorandum o razumevanju između Republike Srbije i Međunarodnog koordinacionog komiteta („Službeni glasnik RS“, broj 84/04), kojim se reguliše dug Republike Srbije prema Londonskom klubu poverilaca. Prema Memorandumu o razumevanju, Republici Srbiji je odobren otpis duga od oko 62% procenta, čime je ukupan dug smanjen sa 2,7 mlrd. USD na 1,08 mlrd. USD. Radi regulisanja preostalog iznosa duga, Republika Srbija je emitovala obveznice sa rokom dospeća do 2024. godine. Kamatna stopa tokom perioda počeka (do 2010. godine) iznosi 3,75% na godišnjem nivou, a od 2010. godine do konačne isplate obveznica 6,75% na godišnjem nivou. Obveznice su emitovane 11. aprila 2005. godine i listirane na Luksemburškoj berzi u iznosu od 1,02 mlrd. dolara. Emisija dodatnih obveznica je izvršena u septembru 2005. godine, u iznosu od 57 mil. USD. Time je preko 99% kreditora prihvatilo ponudu za zamenu duga u obveznice.

Dug prema Pariskom klubu

Prema sporazumu sa Pariskim klubom poverilaca iz decembra 2001. godine, Republici je odobren otpis duga u iznosu od 51%, plus dodatnih 15% otpisa uslovljenih uspešnim okončanjem trogodišnjeg aranžmana sa MMF-om. Očekuje se da će poslednja, šesta revizija aranžmana biti uspešno okončana do kraja ove godine, nakon čega će biti izvršen dodatni otpis duga prema Pariskom klubu poverilaca u iznosu od oko 570 mil. dolara. Time bi ukupan dug prema Pariskom klubu poverilaca bio smanjen na približno 2 mlrd. dolara.

Nova direktna zaduženja Republike u 2005. godini

Republika Srbija je i u 2005. godini nastavila sa restriktivnom politikom zaduživanja. Do oktobra 2005. godine, potpisana su tri kredita sa Svetskom bankom po veoma povoljnim IDA uslovima, u ukupnom iznosu od 71 mil. dolara. Do kraja godine se očekuje i potpisivanje još dva kredita: kredita Svetske banke za razvoj programske politike u iznosu od 55 mil. dolara i kredita Evropske unije za makroekonomsku pomoć u iznosu od 25 mil. evra.

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu predviđeno je zaduživanje u ukupnom iznosu od 558,5 mil. evra. Od toga iznosa, jedino kredit Evropske investicione banke za školstvo, u iznosu od 25 mil. evra, predstavlja direktno zaduženje Republike. Za ostale kredite, Republika Srbija će izdati kontragarancije jer krajnji korisnici kredita nisu direktni budžetski korisnici, pa ta zaduženja ne predstavljaju direktnu obavezu Republike Srbije.

Garancije i kontragarancije

Tokom 2005. godine, doneto je devet zakona o izdavanju kontragarancija. Od tog broja, sedam kontragarancija se odnosi na zaduženja ugovorena pre 2005. godine, a samo dve kontragarancije na nova zaduženja ugovorena u 2005 godini. Ukupan iznos izdatih kontragarancija u 2005. godini iznosi 656,4 mil. evra.

Do oktobra 2005. godine, potpisano je pet novih kredita u ukupnom iznosu od 189,1 mil. evra. Za kredit EBRD-a za agenciju za kontrolu leta, u iznosu od 30,8 mil. evra, već je izdata kontragarancija. Trenutno se u skuštinskoj proceduri nalazi zakon o izdavanju kontragancije u iznosu od 72 mil. evra za kredit EBRD-a za autoput Beograd-Novi Sad. Za preostala tri kredita očekuje se ratifikacija ugovora o kreditu u Skupštini državne zajednice, nakon čega će biti izdate kontragarancije. Za ugovaranje ostalih planiranih kredita se vode pregovori.

Koncesije

Ministarstvo za kapitalne investicije je 13. oktobra 2005. godine objavilo javni tender za davanje koncesija za izgradnju, korišćenje i održavanje autoputnog pravca od Horgoša do Požege, u domaćim i svetskim sredstvima javnog informisanja. Koncesija se daje na period od 25 godina, a procenjeni iznos investicije 800 mil. evra. Uslovi za dodeljivanje koncesije su strogi i obuhvataju, između ostalog, iskustvo u obavljanju sličnih poslova i godišnji obrt od 4 mlrd. evra u poslednje tri godine. Javni tender je podeljen u dve faze i sprovešće ga Tenderska komisija osnovana od strane Vlade, u skladu sa Zakonom o koncesijama („Službeni glasnik RS“, broj 55/03).

JAVNI DUG REPUBLIKE SRBIJE UPOREDNA ANALIZA STANjA DUGA REPUBLIKE SRBIJE NA DAN 31.12.2000. I 31.08.2005 GODINE A. DIREKTNE OBAVEZE 1. UNUTRAŠNjI DUG r.br. naziv duga valuta ugovoren iznos u EUR 31.12.2000. u EUR 31.08.2005. u USD 31.12.2000 u USD 31.08.2005 1 Dugoročne hartije od vrednosti( Obaveze prema NBS ) dinari 19.701.120.000,00 86.590,59 233.342.650,72 92.989,81 285.097.897,34 2 Pretvaranje kredita odobrenih od banaka nosilaca primarne poljoprivredne u javni dug Federacije dinari 1.092.075.823,21 34.130.823,15 6.545.369,29 31.704.227,26 7.997.127,90 3 Kratkoročne hartije od vrednosti dinari 0,00 0,00 78.997.512,73 0,00 96.519.109,16 4 Stara devizna štednja EUR 4.165.270.000,00 4.073.815.531,57 3.497.480.000,00 3.784.179.855,19 4.273.218.766,19 5 Zajam za privredni preporod EUR 56.000.000,00 43.926.280,88 0,00 53.669.101,12 UKUPNO: 4.108.032.945,31 3.860.291.813,62 3.815.977.072,25 4.716.502.001,70 2. SPOLjNI DUG (u originalnim valutama) r.br. naziv duga valuta ugovoren iznos u EUR 31.12.2000. u EUR 31.08.2005. u USD 31.12.2000 u USD 31.08.2005 IBRD A EUR 477.430.009,81 477.430.009,81 475.615.775,77 443.486.213,69 581.107.042,36 IBRD B EUR 907.264.030,56 907.264.030,56 903.816.427,24 842.760.365,85 1.104.282.317,00 IBRD C EUR 430.695.928,04 430.695.928,04 429.059.283,51 400.074.780,50 524.224.350,70 1 UKUPNO IBRD EUR 1.815.389.968,41 1.815.389.968,41 1.808.491.486,52 1.686.321.360,04 2.209.613.710,07 SAC – Kredit za strukturno prilagođavanje 3599 SDR 55.500.000,00 0,00 66.588.233,45 0,00 81.357.450,00 SAC II Kredit za strukturalno prilagođavanje 4017 SDR 30.100.000,00 36.113.618,50 44.123.590,00 PFSAC I -Razvojni kredit za privatni i finansijski sektor 3643 SDR 68.100.000,00 0,00 81.705.562,12 0,00 99.827.790,00 PFSAC II -Razvojni kredit za privatni i finansijski sektor 3780 SDR 58.700.000,00 0,00 70.427.555,02 0,00 86.048.330,00 SOSAC Unapređenje socijalnog sektora- 3750 SDR 60.400.000,00 0,00 72.467.194,60 0,00 88.540.360,00 MOES – Obrazovanje3636 SDR 8.000.000,00 0,00 5.313.656,90 0,00 6.492.221,72 r.br. naziv duga valuta ugovoren iznos u EUR 31.12.2000. u EUR 31.08.2005. u USD 31.12.2000 u USD 31.08.2005 TTFSE – Trgovina i transport 3651 SDR 4.650.000,00 0,00 891.213,56 0,00 1.088.884,01 SMEECA – Fond za osiguranje izvoza 36930 SDR 8.190.000,00 0,00 3.228.735,76 0,00 3.944.866,75 Kredit za privatizaciju i rekonstrukciju banaka i projekat tehničke pomoći preduzećima – 3723 SDR 8.400.000,00 0,00 3.144.905,65 0,00 3.842.443,19 LABOR LIL -Unapređenje nezaposlenosti 3753 SDR 2.000.000,00 0,00 942.665,76 0,00 1.151.748,26 HEALTH HIP – Zdravstvo SDR 14.700.000,00 0,00 810.371,35 0,00 990.111,06 RPRCP Katastri 2) SDR 20.100.000,00 0,00 565.598,85 0,00 691.048,22 HAP – energy – Energetska efikasnost 1) SDR 14.100.000,00 0,00 449.927,72 0,00 549.721,32 2 UKUPNO IDA SDR 352.940.000,00 0,00 342.649.239,22 0,00 418.648.564,53 3 EU 225 EUR 223.796.611,00 276.670.409,88 223.796.611,00 257.000.000,00 273.434.552,29 4 EU 55 EUR 49.500.000,00 0,00 49.500.000,00 0,00 60.479.067,48 5 Pariski klub USD 2.622.116.051,00 4.939.660.444,57 2.135.957.865,38 4.588.465.874,55 2.609.711.916,62 6 Londonski klub – u USD USD 1.080.000.000,00 3.011.078.351,94 883.942.200,64 2.797.000.000,00 1.080.000.000,00 7 Vlada Republike Italije EUR 33.250.000,00 0,00 5.125.000,00 0,00 6.261.721,63 8 Vlada Švajcarske EUR 16.232.688,00 16.232.688,00 16.232.688,00 15.078.594,12 19.833.087,53 … … UKUPNO OSTALI KREDITORI 8.243.641.894,40 3.314.554.365,02 7.657.544.468,67 4.049.720.345,55 UKUPNO IBRD+IDA+OSTALI 10.059.031.862,81 5.465.695.090,76 9.343.865.828,72 6.677.982.620,15 UKUPNO 1+2 14.167.064.808,11 9.325.986.904,38 13.159.842.900,97 11.394.484.621,86

B. INDIREKTNE OBAVEZE r.br. naziv duga valuta ugovoren iznos u EUR 31.12.2000. u EUR 31.08.2005. u USD 31.12.2000 u USD 31.08.2005 Kredit EPS-u EUR 100.000.000,00 0,00 12.014.935,60 0,00 14.679.840,42 Kredit ŽTP-u EUR 57.000.000,00 0,00 42.416.110,65 0,00 51.823.976,13 Republička direkcija za puteve EUR 76.000.000,00 0,00 42.977.268,77 0,00 52.509.598,75 Drugi kredit energetskom sistemu EUR 60.000.000,00 0,00 761.622,00 0,00 930.549,26 Niš EUR 5.000.000,00 0,00 4.692.887,67 0,00 5.733.767,07 Novi Sad EUR 6.000.000,00 0,00 1.455.531,52 0,00 1.778.367,45 Kragujevac EUR 5.000.000,00 0,00 3.294.884,19 0,00 4.025.687,34 Kontrola letenja EUR 30.150.000,00 0,00 0,00 Subotica EUR 9.000.000,00 0,00 0,00 Autoput Bg-NS i most kod Beške EUR 72.000.000,00 0,00 0,00 0,00 0,00 1 UKUPNO EBRD EUR 420.150.000,00 0,00 107.613.240,40 0,00 131.481.786,42 Obnova železničke infrastrukture EUR 70.000.000,00 0,00 65.000.000,00 0,00 79.416.957,30 Sanacija puteva – direkcija za puteve EUR 95.000.000,00 0,00 56.350.000,00 0,00 68.848.392,98 Obnova energetskog sektora – EPS EUR 59.000.000,00 0,00 0,00 0,00 0,00 Obnova beogradskog jezgra EUR 90.000.000,00 0,00 0,00 0,00 0,00 Hitna sanacija saobraćaja – direkcija za puteve EUR 37.000.000,00 0,00 37.000.000,00 0,00 45.206.575,69 Hitna sanacija saobraćaja – aerodrom EUR 13.000.000,00 0,00 6.000.000,00 0,00 7.330.796,06 Konsolidacioni zajam starih dugova – Direkciju za puteve EUR 49.103.579,00 0,00 34.578.740,53 0,00 42.248.282,46 Konsolidacioni zajam starih dugova – ŽTP EUR 7.255.987,00 0,00 5.109.666,18 0,00 6.242.986,78

r.br. naziv duga valuta ugovoren iznos u EUR 31.12.2000. u EUR 31.08.2005. u USD 31.12.2000 u USD 31.08.2005 EPS – uređaji za energetski sistem EUR 22.000.000,00 0,00 2.000.000,00 0,00 2.443.598,69 Bolnice EUR 50.000.000,00 0,00 14.949.104,00 0,00 18.264.805,45 Evropski putevi EUR 120.000.000,00 0,00 4.800.000,00 0,00 5.864.636,85 Grad Niš EUR 10.000.000,00 0,00 0,00 0,00 0,00 Grad Novi Sad EUR 15.000.000,00 0,00 0,00 0,00 0,00 2 UKUPNO EIB 637.359.566,00 0,00 225.787.510,71 0,00 275.867.032,25 KfW 1 EUR 51.129.188,00 0,00 45.448.166,90 0,00 55.528.540,46 KfW 2 EUR 16.000.000,00 0,00 0,00 0,00 0,00 3 UKUPNO KfW 67.129.188,00 0,00 45.448.166,90 0,00 55.528.540,46 4 Vlada Republike Poljske USD 50.000.000,00 0,00 38.229.137,43 0,00 46.708.334,99 0,00 5 TID – Transport 2) – IDA SDR 37.500.000,00 0,00 3.853.581,85 0,00 4.708.303,20 UKUPNO POTENCIONALNE OBAVEZE 1+2+3+4+5 0,00 420.931.637,29 0,00 514.293.997,32 UKUPNO A+B 14.167.064.808,11 9.746.918.541,67 13.159.842.900,97 11.908.778.619,18

Napomene:Za podatke od 31.12.2000.godine primenjena kursna lista br. 250 od 29.12.2000. godineZa podatke od 31.08.2005.godine primenjena kursna lista br. 165 od 31.08.2005. godineTokom 2004. godine od marta meseca, potpisani su krediti ugovoreni predhodnih godina:EIB – Republička direkcija za puteve u iznosu od 120 mln evraEIB-Grad Novi Sad i Grad Niš-projekat gradskog vodovodaIDA-ugovor o prenosu sredstava za projekat energetske efikasnosti u iznosu od 14,1 SDRIDA-ugovor o prenosu sredstava za projekat izgradnje katastra u iznosu od 20,1mln SDRIDA-ugovor o prenosu sredstava za projekat transporta u iznosu od 37,5mln SDR

Transakcije vezane za javni dug iz budžeta Republike Srbije za 2006. godinu planirane su za sledeće namene:

A) Otplata kamate domaćim kreditorima – Za otplatu kamata na domaće HoV, Republika Srbija će u toku 2006. godine isplatiti ukupno 2.814.946.685 dinara, od čega:

1. Za otplatu kamata na domaće hartije od vrednosti, ukupan iznos od 2.774.595.551 dinara;

2. 10.000.000 dinara po osnovu kredita Narodne banke Srbije g.br.49 dat Republici Srbiji, po kamtnoj stopi od 12% godišnje;

3. Za otplatu kamata komercijalnim bankama u ukupnom iznosu od 30.351.134 dinara po osnovu kredita od komercijalnih banaka namenjenih Saveznoj Republici Jugoslaviji radi finansiranja poljoprivrede po kamatnoj stopi od 8% godišnje.

B) Otplata kamate inostranim kreditorima – Za otplatu kamata inostranim kreditorima, Republika Srbija će u toku 2006. godine isplatiti ukupno 19.252.690.835 dinara, od čega:

1. Za otplatu kamata stranim vladama, ukupan iznos od 6.309.581.470 dinara i to u celosti prema Pariskom klubu poverilaca;

2. Za otplatu kamata multilateralnim institucijama, ukupan iznos od 9.016.480.904 dinara;

3. Za otplatu kamata Londonskom klubu poverilaca iznos od 3.224.640.181 dinara;

4. Otplata kamata ostalim inokreditorima, ukupan iznos od 701.988.280 dinara.

V) Prateći troškovi zaduživanja – Za obezbeđenje sredstava za prateće troškove zaduživanje, planirano je ukupno 743.500.000 dinara i to:

1. Zbog potencijalnih nepovoljnih kursnih razlika koje bi bile prouzrokovane padom dinara prema evru u trenutku plaćanja inostranim poveriocima, negativne kursne razlike su planirane na iznos od 556.708.640 dinara;

2. Za potrebe servisiranja pratećih troškova zaduživanja projektovano je da će Republika Srbija u toku 2006. godine isplatiti ukupno 186.791.360 dinara i to po osnovu troškova vezanih za pregovore sa Londonskim klubom poverilaca.

G) Otplata glavnice domaćim kreditorima – Za otplatu glavnice domaćim kreditorima, Republika Srbija će u toku 2006. godine isplatiti ukupno 40.338.232.670 dinara, od čega:

1. Za otplatu glavnice na domaće hartije od vrednosti, ukupan iznos od 39.990.212.458 dinara;

2. Za otplatu glavnice javnim finansijskim institucijama,ukupan iznos od 126.970.000 dinara;

3. Za otplatu glavnice komercijalnim bankama, ukupan iznos od 221.050.212 dinara, po osnovu kredita komercijalnih banaka prema Saveznoj Republici Jugoslaviji za potrebe poljoprivrede.

D) Otplata glavnice inostranim kreditorima – Za otplatu glavnice inostranim kreditorima, Republika Srbija će u toku 2006. godine isplatiti ukupno 4.815.910.361 dinar, i to:

1. Za otplatu glavnice stranim vladama iznos od 984.089.840 dinara;

2. Za otplatu glavnice multilateralnim institucijama iznos od 3.831.820.521 dinara i to za konsolidacione zajmove Međunarodne banke za obnovu i razvoj.

Đ) Otplata glavnice po osnovu garancija – Za otplatu glavnice po osnovu garancija predviđen je iznos od 549.423.156 dinara, za kredite koje je Javno preduzeće “Železnice Srbije» uzelo od Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj.

E) Direktno zaduženje Republike Srbije u 2006. godini – Republika Srbija će se u 2006. godini direktno zadužiti kod inokreditora u iznosu od 6.703.246.925 dinara i to:

1. kod Svetske banke u ukupnom iznosu od 4.368.354.925 dinara;

2. kod Evropske unije u ukupnom iznosu od 2.334.892.000 dinara.

Pored toga, Republika Srbija će u 2006. godini potpisati projektne zajmove u ukupnom iznosu od 21.272.589.935 dinara i to sa:

1. Međunarodnim udruženjem za razvoj u iznosu od 3.574.108.575 dinara;

2. Evropskom investicionom bankom ukupno 9.806.546.400 dinara i to:

– za socijalni program stanovanja u iznosu od 2.334.892.000 dinara i

– za kliničke centre u iznosu od 7.471.654.400 dinara;

3. Bankom saveta Evrope u iznosu od 4.669.784.000 dinara i to:

– za sanaciju poplavljenih područja u iznosu od 933.956.800 dinara,

– za izbeglice u iznosu od 1.867.913.600 dinara,

– za projekat rekonstrukcije sistema za veliki Bački kanal u iznosu od 1.867.913.600 dinara.

4. Nemačkom razvojnom bankom (KfW) po osnovu dva kredita u ukupnom iznosu od 2.054.704.960 dinara, i to:

– za kredite gradovima, pojedinačno do iznosa dozvoljenog zaduživanja u skladu sa Zakonom o javnom dugu za izgradnju i rekonstrukciju toplana, a ukupno u iznosu od 1.120.748.160 dinara i

– malim i srednjim opštinama pojedinačno do iznosa do iznosa dozvoljenog zaduživanja u skladu sa Zakonom o javnom dugu za izgradnju i rekonstrukciju vodovoda i kanalizacije, a ukupno u iznosu od 933.956.800 dinara.

5. Vladom Španije u iznosu od 1.167.446.000 dinara.

Pregled sredstava za ostale subvencije je sledeći:

Rednibroj Ekon.klasif. OPIS Budžet 2005. Budžet 2006. Plan Učešće u BDP Predlog Učešće u BDP 1 2 3 4 5 6 7 BDP 1.579.600.000.000 1.845.700.000.000 451 Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama – ostale subvencije, ukupno od čega: 6.509.300.000 0,41 6.190.800.000 0,34 1 Ministarstvo finansija: – subvencije za fiskalne kase 300.000.000 0,02 0,00 2 Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede: – Uprava za veterinu 968.000.000 0,06 1.501.000.000 0,08 – Uprava za zaštitu bilja 118.500.000 0,01 65.000.000 0,00 – Uprava za šume 187.220.000 0,01 197.500.000 0,01 3 Ministarstvo rudarstva i energetike: ova aproprijacija namenjena je za JP Resavica 1.150.000.000 0,07 1.000.000.000 0,05 4 Ministarstvo za kapitalne investicije: ova aproprijacija namenjena je za Republičku agenciju za prostorno planiranje 81.000.000 0,01 92.100.000 0,00 5 Ministarstvo trgovine, turizma i usluga: sredstva ove aproprijacije u iznosu od 282.200.000 dinara namenjena su za subvencije u turizmu; a sredstva u iznosu od 140.000.000 dinara namenjena su za subvencije Turističkoj organizaciji Srbije, od čega je 30.000.000 dinara namenjeno radu Kongresnog biroa 376.400.000 0,02 422.200.000 0,02

1 2 3 4 5 6 7 6 Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike deo sredstava ove aproprijacije u iznosu od 720.000.000 dinara namenjen je za Program rehabilitacije i zapošljavanje lica sa invaliditetom, deo sredstava u iznosu od 351.000.000 dinara namenjen je za Fond solidarnosti 1.042.400.000 0,07 1.071.000.000 0,06 7 Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine: – Uprava za zaštitu životne sredine: ova aproprijacija namenjena je za Zavod za zaštitu prirode 112.000.000 0,01 128.000.000 0,01 8 Ministarstvo prosvete i sporta: – Uprava za sport 27.000.000 0,00 0,00 9 Ministarstvo kulture:ove aproprijacije u iznosu od 30.000.000 dinara namenjena su Novinsko-izdavačkoj ustanovi „Bratstvo“ Niš u skladu sa Zakonom o osnivanju Novinsko-izdavačke ustanove „Bratstvo“ („Službeni glasnik RS“, broj 53/95); iznos od 100.000.000 namenjen je Republičkoj radiodifuznoj agenciji; iznos od 84.000.000 dinara namenjen je za NIP „Panorama“ i iznos od 1.500.000.000 dinara namenjen je za JP „Radio televizija Srbije“ koji će se koristiti po posebnom programu Vlade 2.146.780.000 0,14 1.714.000.000 0,10

VI. Osnovna sredstva planirana su za zgrade i građevinske objekte i mašine i opremu u ukupnom iznosu od 22.132,0 mil. dinara i u struktukturi ukupnih rashoda učestvuju sa 4,40%. U odnosu na 2005. godinu ova sredstva povećana su za 39,7%, odnosno za 6.441,5 mil. dinara.

Deo ovih sredstava u iznosu od 10.788,5 mil. dinara namenjen je za zgrade i građevinske objekte. Sredstava u iznosu od 500,0 mil. dinara planirana su za finansiranje programa razvoja infrastrukture u turizmu. Predviđa se ulaganje ovih sredstava u sledeće projekte:

– Stara planina, kao jedna od najvažnijih prirodnih atrakcija u Srbiji, jer je podobna za razvoj zimskog-sportskog turizma; letnjeg rekreacionog i „relax“ turizma i ruralnog turizma;

– Palić, čime će se podstići kongresi i manifestacije, zdravlje/welness, odmorišni i relax turizami lokalna rekreacija;

– Divčibare;

– Sokobanja (razvojni „case study“ banjskog turizma), ulaganje u bazičnu infrastrukturu;

– Golija, podobna za razvoj zimsko-sportskog turizma, letnje rekreacije i relax turizma, ruralnog turizma i kulturnog turizma;

– Vlasina i

– Kučevske planine.

Za izgradnju graničnih prelaza predviđena su sredstva u iznosu od 477,0 mil. dinara.

Za rekonstrukciju i adaptaciju zgrada Uprave za izvršenje zavodskih sankcija (zatvora i KP domova) planiraju se sredstva u iznosu od 311,0 mil. dinara. Za finansiranje programa rekonstrukcije i održavanja vodoprivrednih objekata planirana su sredstva u iznosu od 1.300,0 mil. dinara.

U okviru Ministarstva za kapitalne investicije planirana su sredstva u iznosu od 2.085,0 mil. dinara, i to za: javno preduzeće koje upravlja državnim putevima sredstva u iznosu od 700,0 mil. dinara; sredstva u iznosu od 599,0 mil. dinara namenjena su za izgradnju šest kolektora sistema kanalisanja otpadnih voda u Nišu i sredstva u iznosu od 786,0 mil. dinara namenjena su za projekte.

Za rešavanje stambenih potreba mladih naučnika planiraju se sredstva u iznosu od 360,0 mil. dinara. Za zgrade i građevinske objekte u zdravstvu planiraju se sredstva u iznosu od 1.200,0 mil. dinara, a za adaptaciju i rekonstrukciju zgrada koje koriste državni organi sredstva u iznosu od 580,0 mil. dinara.

Investicije u oblasti sporta planirane su u iznosu od 612,5 mil. dinara. Ulaganje će se vršiti u objekte od interesa za Republiku na lokalnom nivou u iznosu od 330,0 mil. dinara; učešće u pripremama za organizaciju 25. letnje Univerzijade 2009. godine u Beogradu u iznosu od 220,0 mil. dinara i sredstva u iznosu od 62,5 mil. dinara namenjena su za rekonstrukciju Sportskog centra „Banjica“ za potrebe organizacije Evropskog šampionata u vaterpolu u Beogradu 2006. godine.

Sredstva planirana u razdelu Ministarstva kulture u iznosu od 215,0 mil. dinara namenjena su za: rekonstrukciju Narodnog muzeja u Beogradu (40,0 mil. dinara); rekonstrukciju pozorišta u Subotici (30,0 mil. dinara); rekonstrukciju pozorišta u Užicu (15,0 mil. dinara); rekonstrukciju verskih objekata koji su proglašeni za spomenike kulture (40,0 mil. dinara) i za revitalizaciju bioskopske mreže u Republici planiran je iznos od 90,0 mil. dinara, od čega se za rekonstrukciju bioskopa u Sremskim Karlovcima odnose sredstva u iznosu od 20,0 mil. dinara i za rekonstrukciju bioskopa „Vilin grad“ u Nišu iznos od 20,0 mil. dinara. Sredstva u iznosu od 40,0 mil. dinara namenjena su za rekonstrukciju Narodne biblioteke u Beogradu.

Za rekonstrukciju i adaptaciju verskih objekata na teritoriji Republike Srbije i AP Kosovo i Metohija u okviru razdela Ministarstva vera planirana su sredstva u iznosu od 150,0 mil. dinara.

Sredstva za mašine i opremu planirana su u ukupnom iznosu od 11.343,5 mil. dinara i u strukturi ukupnih rashoda učestvuju sa 2,26%. Najveći deo ovih sredstava planiran je u okviru razdela Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u iznosu od 5.434,0 mil. dinara, zatim za Ministarstvo unutrašnjih poslova u iznosu od 1.700,0 mil. dinara; nabavku opreme u zdravstvu u iznosu od 1.200,0 mil. dinara; sredstva namenjena za lizing u iznosu od 900,0 mil. dinara, kao i sredstva za nabavku protivgradnih raketa u iznosu od 360,0 mil. dinara.

VII. Korišćenje usluga i roba u strukturi ukupnih rashoda učestvuju sa 4,40%, dok su u budžetu za 2005. godinu ova sredstva učestvovala sa 4,65%. Time je zadržano dalje smanjenje ovih sredstava u odnosu na prethodne godine, a najveće smanjenje izvršeno je za: poreze, obavezne takse, nagrade, bonuse i ostale potrebne rashode, nabavku materijala, tekuće popravke i održavanje i socijalna davanja zaposlenima.

Rashodi za nabavku službene odeće i obuće zaposlenih u državnim organima i organizacijama mogu se finansirati samo u slučaju kada su za nabavku službene odeće i obuće ispunjeni uslovi iz člana 6. st. 1 i 2. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“, broj 23/98), kojim su utvrđena radna mesta sa posebnim uslovima rada, kao i uslovi koji moraju biti ispunjeni u pogledu lične zaštite i opreme.

VIII. Ostali rashodi u strukturi ukupnih rashoda učestvuju sa 1,69%, i odnose se na dotacije nevladinim organizacijama, novčane kazne i penale po rešenju sudova i sudskih tela, poreza i obavezne takse i kazne nametnute od jednog nivoa vlasti drugom, sredstva za elementarne nepogode i naknadu štete za povrede ili štetu nanetu od strane državnog organa.

Sredstva za dotacije nevladinim organizacijama u strukturi ukupnih rashoda budžeta učestvuju sa 0,35%, i odnose se na:

– u okviru razdela Ministarstva finansija za finansiranje redovnog rada političkih stranaka čiji su kandidati izabrani za narodne poslanike u Narodnu skupštinu Republike Srbije; za Savez rezervnih vojnih starešina; za finansiranje Nacionalnih saveta nacionalnih manjina;

– u okviru razdela Ministarstva za dijasporu za Maticu Srba i iseljenika Srbije; za unapređivanje veza i saradnje sa dijasporom u susednim zemljama regiona i unapređivanje veza i saradnje sa dijasporom u svetu;

– u okviru razdela Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike za SUBNOR Srbije; Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918, njihovih potomaka i poštovalaca; Društvo za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine; Udruženje boraca rata od 1990. godine Srbije; Udruženje ratnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije; Udruženje ratnih vojnih invalida Srbije; Savez udruženja ratnika oslobodilačkih ratova Srbije od 1912-1920 i potomaka; Udruženje boraca otadžbinskih ratova Srbije; Savez udruženja ratnih vojnih invalida Jugoslavije; Radio “Veteran“; Udruženje porodica palih boraca ratova od 1990; Savez slepih Srbije; Savez gluvih i nagluvih Srbije; Savez društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim licima u Republici Srbiji; Savez distrofičara Srbije; Savez za cerebralnu i dečju paralizu; Savez paraplegičara i kvadriplegičara Srbije; Savez civilnih invalida rata Srbije; Savez invalida rada Srbije; Gerontološko društvo; Republičko udruženje Srbije za pomoć osobama sa autizmom; Društvo za pomoć osobama sa L. Down sindromom; Centar za samostalan život invalida Republike Srbije; Savez slepih i slabovidih Vojvodine; Savez gluvih i nagluvih Vojvodine; Savez distrofičara Vojvodine i dr;

– u okviru razdela Ministarstva prosvete i sporta za podršku omladinskim organizacijama; Stonoteniski savez Srbije; Kajakaški savez Srbije; Svestilski karate savez Srbije; Veteran – atletski klub; Hokej na ledu savez Srbije i Crne Gore; Auto-moto savez Srbije i Crne Gore; Teniski savez Srbije i Crne Gore; Sportski savez Srbije; Karate savez Srbije; Sportski savez invalida Srbije; Auto-moto savez Srbije; Vaterpolo savez Srbije; Univerzitetski savez za fizičku kulturu; Odbojkaški savez Srbije; Atletski savez Srbije; Veslački savez Srbije; Plivački savez Srbije; Rukometni savez Srbije; Fudbalski savez Srbije; Džudo savez Srbije, Sankaški savez SCG; Košarkaški savez Srbije; Gimnastički savez Srbije; Savez za ritmičku gimnastiku Srbije; Smučarski savez Srbije; Bob savez Srbije; Softball savez Srbije; Sportsko penjačka federacija Srbije; Savez za sinhronoi umetničko plivanje Srbije; Kyokushinkai savez Srbije; Savez paintball klubova Srbije; Jet ski savez Srbije; Ju jutsu savez Srbije; Skyball savez Srbije; Odbojkaški savez SCG; Vaterpolo savez SCG; Veslački savez SCG; Kajakaški savez SCG; Atletska zajednica SCG; Savez stonoteniskih saveza SCG; Karate savez SCG; Gimnastički savez SCG; Smučarski savez SCG; Judo savez SCG; Bob savez SCG; Softball savez SCG; Alpinističko – sportsko-penjačka federacija SCG; Savez za sinhronoi umetničko plivanje SCG; Savez za skokove u vodu SCG; Jet ski savez SCG; Ju jutsu savez SCG; Sankaški savez SCG;

– u okviru razdela Ministarstva zdravlja za Crveni krst Srbije; Društvo za borbu protiv raka; Udruženje za borbu protiv SIDE; Društvo za borbu protiv pušenja;

– u okviru razdela Ministarstva vera za unapređenje odnosa i saradnje sa Srpskom pravoslavnom crkvom, drugim crkvama i verskim zajednicama; program verske nastave; podršku i pomoć u zaštiti crkvenog kulturnog nasleđa izvan granica – posebno manastira Hilandar; ostali manastiri i riznice.

U okviru ostalih rashoda deo sredstava u iznosu od 3.674,6 mil. dinara planirana su za tekuću i stalnu rezervu (u strukturi ukupnih rashoda učestvuju sa 0,73%).

IX. Sredstva za nabavku finansijske imovine u strukturi ukupnih rashoda učestvuju sa 1,42%. Za ove namene planirana su sredstva u ukupnom iznosu 7.136,8 mil. dinara, i to za: stambene kredite u iznosu od 2.800,0 mil. dinara; Agenciju za osiguranje izvoza u iznosu od 1.500,0 mil. dinara; mikrokredite za nezaposlene u iznosu od 1.000,0 mil. dinara; podsticanje razvoja (Bor, Vranje, Kragujevac i drugi gradovi i opštine) u iznosu od 1.000,0 mil. dinara; studentske stipendije u iznosu od 822,1 mil. dinara i učeničke stipendije u iznosu od 14,7 mil. dinara.

III. OBRAZLOŽENjE STRUKTURE PRIHODA REPUBLIČKOG BUDžETA

Prihodi budžeta Republike Srbije za 2006. godinu planirani su u iznosu od 487,9 milijardi dinara. Plan prihoda sačinjen je na bazi sledećih pretpostavki:

– zaokruženja fiskalnog sistema, odnosno daljeg usaglašavanja i harmonizacije poreske regulative sa pravom Evropske unije;

– projekcije i planiranja prihoda u skladu sa srednjoročnim fiskalnim okvirom, koji se vezuju za strategiju u oblasti javnih rashoda u skladu sa osnovnim ciljevima ekonomske politike;

– ostvarenja prihoda do kraja septembra 2005. godine i projekcije prihoda do kraja 2005. godine, i

– ostvarenih privrednih kretanja u devet meseci 2005. godine i projekcija osnovnih makroekonomskih pokazatelja za 2006. godinu.

Fiskalne reforme, u delu poreskog sistema koje su vođene tokom 2004. i 2005. godine u osnovi zaokružuju reformski proces u delu poreske politike. Sa primenom poreza na dodatu vrednost od 1. januara 2005. godine na srednji rok ostvareni su značajni efekti na prihodnoj strani budžeta Republike u smislu porasta javnih prihoda. Ovo prvenstveno zahvaljujući izdašnosti ovog poreskog oblika u odnosu na prethodni porez na promet, odnosno efektima koji su ostvareni po osnovu uključivanja sive ekonomije u legalne tokove. Sa svojim sveukupnim karakteristikama (obuhvata svaku fazu proizvodnje i prometa, utiče na svođenje sive ekonomije u legalne tokove, suzbija poresku evaziju i pojačava fiskalnu disciplinu poreskih obveznika) ovaj porez je doprineo ostvarivanju povećanog obima prihoda u odnosu na ukinuti porez na promet. Eventualne izmene PDV u 2006. godini odnosile bi se na dalje poresko usaglašavanja sa propisima EU, bez značajnijeg uticaja na ostvarivanje prihoda po ovom osnovu.

Na taj način je skoro u celini završena reforma fiskalnog sistema. Naime, poreskom politikom izvršeno je rasterećenja privrede i građana, ukidanjem pojedinih poreza (porez na finansijske transakcije) i smanjenjem poreskih stopa (porez na dobit, porez na prihode od samostalne delatnosti) što je pratilo povećanje poreskog kapaciteta, bez dodatnog poreskog opterećenja rada i reforme indirektnih poreza.

Najvažniji zadatak u pogledu javnih prihoda u 2006. godini je uvođenje sintetičkog poreza. U Republici sada postoji mešoviti sistem poreza na dohodak fizičkih lica. Svi primaoci dohotka podležu plaćanju cedularnih poreza koji imaju različite poreske stope, pri čemu su normirani troškovi postavljeni na različitim nivoima što znatno komplikuje sistem obračuna, dok jedan broj poreskih obveznika plaća i komplementarni godišnji porez na dohodak građana. Globalni – sintetički porez primenjuje se u većina zemalja EU. Međutim, donošenje ovog zakona bi se tek efektuiralo u 2007. godini, imajući u vidu da se isti plaća u godišnjem iznosu po isteku godine, na koju se odnosi.

U pogledu fiskalnog potencijala, odnosno očekivanih i procenjenih prihoda budžeta za 2006. godinu, značajno je istaći da je tokom 2005. godine postignut zavidan rezultat na podizanju naplate javnih prihoda, uključujući i naplatu ranije dugovanih poreza. Zahvaljujući smanjenju poreske evazije, a time i visokom ostvarenju poreskih prihoda, bilo je moguće, uz značajno prilagođavanje na rashodnoj strani, ostvariti suficit u budžetu Republike za 2005. godinu, umesto prvobitno projektovanog budžetskog deficita.

U tom smislu tokom 2006. godine se ne očekuje značajniji porast javnih prihoda u odnosu na 2005. godinu, sa stanovišta mogućeg rasta fiskalnog potencijala, imajući u vidu da je tokom 2005. godine ostvaren rast prihoda na bazi realnog ekonomskog potencijala zemlje i održivosti fiskalnog opterećenja.

Naime, u procesu planiranja prihoda budžeta za 2006. godinu pošlo se od projekcije osnovnih indikatora makroekonomske politike (bruto domaći proizvod, rast ekonomije, izvoz, uvoz, deficit spoljno trgovinske razmene, inflacija) s jedne strane i projekcije prihoda do kraja 2005. godine, kao relevantnih parametara koji opredeljuju mogući porast prihoda u narednoj godini.

U odnosu na prethodnu godinu nema bitnijih promena u pogledu visine stopa poreza po pojedinim instrumentima poreza. Kod pojedinih poreskih oblika moguće su izmene u pogledu poreskih olakšica i oslobađanja, kao korektivnih faktora u utvrđivanju fiskalne održivosti planirane prihodne strane budžeta Republike.

Dosadašnja reforma fiskalog sistema obezeđuje stabilne poreske prihode za finansiranje prioritetnih državnih funkcija, smanjujući mogućnosti za izbegavanje plaćanja poreza. Politika javnih prihoda polazi od trajnog opredeljenja restruktuiranja izvora prihoda u pravcu redukovanja direktnih poreza i povećanja indirektnih poreza, što će uz pojačanu efikasnost poreske administracije značajno doprineti povećanju ekonomskog rasta i zaposlenosti.

Opšta stopa poreza na dodatu vrednost ostaje nepromenjena (18%), kao i posebna stopa (8%) i uz navedene faktore uslovljava plan prihoda od poreza na dodatu vrednost od 251,7 milijardi dinara. Ovaj poreski prihod je najznačajnija stavka u ukupnim prihodima Budžeta Republike za 2006. godinu koji su projektovani u visini od 487,9 milijardi dinara, učestvujući u njima sa 51,6%. Polazeći od procene ostvarenja prihoda po osnovu poreza na dodatu vrednost za 2005. godinu, sačinjena je projekcija prihoda od ovog poreza sa rastom od 16,7%. U projekciji ovog poreza (niže u odnosu na realni rast društvenog proizvoda i uz projektovani rast cena), imalo se u vidu da je efekat sive ekonomije u najvećem delu obuhvaćen tokom 2005. godine, kao i da će biti znatno niži efekti zaostalog duga po osnovu poreza na promet.

Zahvaljujući tome što je stopa poreza na dobit preduzeća (10%) među najnižim stopama u odnosu na zemlje u okruženju obezbeđuje se, sa jedne strane rasterećenje preduzeća srazmerno ekonomskoj snazi i sprečavanje odliva poreske osnove u inostranstvo, a sa druge strane privlačenje stranih investicija. Pored toga, privreda Republike je postala konkurentna za ulaganja stranih investicija, kao i za realnije prikazivanje ostvarenih rezultata poslovanja. Smanjenje poreske stope doprinelo je pozitivnom efektu ostvarivanja prihoda po osnovu ovog poreza u 2005. godini, što se može očekivati i u 2006. godini.

Porez na dohodak građana planiran je polazeći od postojeće raspodele ovog prihoda između budžeta Republike Srbije i budžeta lokalne samouprave (60:40). Prihodi po osnovu poreza na dohodak građana u strukturi prihoda republičkog budžeta učestvuju sa 9,8% u 2006. godini. U skladu sa očekivanim rastom zarada u 2006. godini, sačinjena je projekcija prihoda od ovog poreza, i to za ceo javni sektor u visini projektovanog rasta cena na malo i uz pretpostavku nešto bržeg rasta zarada u privredi, kao i uz pretpostavku smanjenja rada na “crno“.

Prihodi od carina planirani su po stopi koja je viša od stope rasta ukupnih prihoda budžeta (18,9%). Projekcija prihoda od carina u direktnoj je korelaciji sa ostvarenjem prihoda po osnovu poreza na dodatu vrednost pri uvozu. Oba ova prihoda su u direktnoj zavisnosti od spoljnotrgovinskog robnog prometa, odnosno uvoza roba, i od kretanja kursa dinara. Opterećenje uvoza carinama i uvoznim dažbinama ostaće nepromenjeno i u idućoj godini.

Prihodi od akciza za 2006. godinu planirani su u skladu sa projektovanom inflacijom u narednoj godini i imajući u vidu povećanje prometa akciznih roba. Nastaviće se sa šestomesečnom indeksacijom akciza sa rastom cena na malo, a radi povećanja fiskalnog značaja ove vrste prihoda koji pogađa potrošnju tačno određenih vrsta dobara.

Pri planiranju prihoda Budžeta za 2006. godinu imali su se u vidu ostvareni prihodi za period januar – septembar 2005. godine, odnosno projekcija prihoda do kraja 2005. godine od 424,0 milijarde dinara, što je 98% od ukupno planiranih prihoda budžeta u 2005. godini.

Prihodi u 2006. godini planirani su u skladu sa predviđenim rastom osnovnih makroekonomskih indikatora:

– realni rast bruto domaćeg proizvoda od 5,0%;

– inflacija od 9,3%, kraj godine;

– inflacija od 10,4%, prosek godine, i

– realni rast zarada zavisno od rasta produktivnosti rada.

U skladu sa napred datim pretpostavkama i predloženima izmenama u poreskoj politici u idućoj godini se očekuju sledeći prihodi, i to:

– u mil. dinara –

OPIS 2005 2006 Indeks nominalnog rasta (Predlog 2006/Projekcija ostvarenja 2005) Plan Struk-tura Projekcija ostvarenja Struk-tura Predlog Struk-tura 1 2 3 4 5 6 7 8 1. Poreski prihodi 393,800.0 90.9 399,274.1 94.7 465,700.0 95.4 116.6 1.1. Porez na dohodak građana 52,449.0 12.1 53,025.2 12.6 62,600.0 12.8 118.1 1.2. Porez na dobit preduzeća 8,104.0 1.9 9,280.7 2.2 11,000.0 2.3 118.5 1.3. Porez na dodatu vrednost/porez na promet 207,948.5 48.0 215,731.4 51.2 251,700.0 51.6 116.7 1.4. Akcize 80,798.5 18.7 76,282.0 18.1 87,000.0 17.8 114.1 1.5. Porez na međunar. trgovinu i transakcije – carine 39,200.0 9.1 40,360.2 9.6 48,000.0 9.8 118.9 1.6. Ostali poreski prihodi 5,300.0 1.2 4,594.6 1.1 5,400.0 1.1 117.5 2. Neporeski prihodi 39,199.0 9.1 22,186.3 5.3 22,200.0 4.6 100.1 UKUPNO: 432,999.0 100.0 421,460.4 100.0 487,900.0 100.0 115.8

Imajući u vidu da se za 2006. godinu ne predviđaju bitnije novine u poreskom sistemu, odnosno u pogledu izmene poreskih stopa, u strukturi prihoda u 2006. godini u odnosu na 2005. godinu ne dolazi do značajnijih izmena. Tako je projektovano manje povećanje učešća kod prihoda od poreza na dodatu vrednost, carina i poreza na dohodak građana. Smanjenje učešća projektovano je kod prihoda po osnovu akciza, kod ostalih poreskih prihoda i kod neporeskih prihoda.

Na ostvarenja planiranih javnih prihoda u narednoj godini uticaće već preduzete mere na uvođenju fiskalnih kasa, njihovo povezivanje sa Poreskom upravom (što doprinosi suzbijanju sive ekonomije u oblasti prometa roba i usluga, naročito akciznih proizvoda), pojačani rad Poreske uprave na kontroli i naplati obaveza po osnovu javnih prihoda, usvajanje novih rešenja za efikasnu i kontinuiranu naplatu javnih prihoda (skraćivanje rokova u postupku redovne i prinudne naplate, posebno poreza na dodatu vrednost, smanjenjem troškova prinudne naplate, definisanjem novih poreskih krivičnih dela radi daljeg suzbijanja sive ekonomije i poreske evazije), razvoj informacionog sistema u Poreskoj upravi, u Upravi carina i Upravi za trezor i druge mere.

Razdeo 1 – Narodna skupština Republike Srbije

Narodna skupština kao organ zakonodavne vlasti, donosi zakone i ostale propise i opšta akta, odlučuje o promeni Ustava, usvaja budžet i završni račun, odučuje o ratu i miru, ratifikuje međunarodne ugovore, raspisuje republički referendum, odlučuje o zaduživanju Republike Srbije, bira i razrešava predsednika i podpredsednika Narodne skupštine, predsednika, podpredsednika i ministre u Vladi, predsednika i sudije Ustavnog suda, Vrhovnog suda Srbije, Republičkog javnog tužioca, guvernera Narodne banke i druge funkcionere određene zakonom, vrši kontrolu nad radom Vlade i drugih organa i funkcionera odgovornih Narodnoj skupštini i obavlja druge poslove u skladu sa Ustavom.

Sredstva za Narodnu skupštinu Republike Srbije planiraju se za 132 dana zasedanja, kao i za godišnje izdatke za sastanke poslaničkih grupa.

Za rad Narodne skupštine u 2006. godini planiraju se sredstva za plate i dodatke i socijalne doprinose na teret poslodavca za narodne poslanike na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, naknade u naturi, koje se, pre svega odnose na besplatno korišćenje mesta za parkiranje putničkih automobila narodnih poslanika.

Značajan iznos planiranih sredstava se odnosi na poslanički dodatak – paušal. Svih 250 poslanika prima paušal koji iznosi 40% od iznosa neto plate narodnog poslanika i predstavlja nadoknadu za vršenje poslaničke dužnosti.

Glava 1.1 – Narodna skupština Republike Srbije – Stručne službe

Služba Narodne skupštine vrši stručne i druge poslove za potrebe Narodne skupštine, njenih odbora, narodnih poslanika i poslaničkih grupa, kao i određene poslove vezane za rad Republičke izborne komisije.

Za rad stručnih službi Narodne skupštine planirana su sredstva za plate i dodatke i socijalne doprinose na teret poslodavca, naknade u naturi i socijalna davanja zaposlenima.

U okviru ovog razdela planirana su sredstva za stalne troškove (energetske usluge, komunalne usluge, usluge komunikacija, troškove osiguranja i zakup imovine i opreme), troškove putovanja (u zemlji i inostranstvu) .

Sredstva za usluge po ugovoru odnose se na usluge prevođenja, kompjutetrske usluge, usluge informisanja, stručne usluge za angažovanje eksperata za rad u odborima.

Planirana su i sredstva potrebna za redovno održavanje i popravke instalacija, liftova i trafo stanica kao i postojećih klima sistema i dizel električnog agregata uz pribavljanje svih zakonom predviđenih atesta, kao i tekuće popravke i održavanje opreme .

Razdeo2-Predsednik Republike

Predsednik Republike Srbije, na osnovu odredbe člana 83. stav 1. tačka 11. Ustava Republike Srbije, doneo je Odluku o uspostavljanju Generalnog sekretarijata predsednika Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 2/98), za obavljanje stručnih i drugih poslova iz svoje ustavne nadležnosti, kao i Odluku o obrazovanju Narodne kancelarije predsednika Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 100/04), za obavljanje operativnih, stručnih, analitičkih i savetodavnih poslova.

U okviru ovog razdela planirana su sredstva za obavljanje funkcije predsednika, odnosno Generalnog sekretarijata predsednika Republike Srbije, kao i za rad Narodne kancelarije.

Narodna kancelarija obavlja poslove u cilju uspostavljanja neposredne dvosmerne komunikacije predsednika Republike sa građanima. Takođe, obavlja saradnju sa državnim organima, institucijama, udruženjima i organizacijama kao i druge poslove po nalogu predsednika Republike Srbije.

U strukturi rashoda najveće učešće imaju sredstva planirana za plate i dodatke i socijalne doprinose na teret poslodavca. Takođe, planirana su sredstva za finansiranje troškova putovanja u zemlji i inostranstvu. Troškovi putovanja se odnose na izdatke službenih putovanja predsednika Republike, članova delegacije, postavljenih lica i ostalih zaposlenih u Generalnom sekretarijatu i Narodnoj kancelariji (dnevnice, hotelski smeštaj i putni troškovi) koji se isplaćuju na osnovu rešenja kojim se odobrava službeno putovanje u inostranstvo i na osnovu naloga za službeno putovanje u zemlji.

U okviru sredstava za tekuće popravke i održavanje izvršavaju se rashodi popravki i održavanja objekta na Andrićevom venacu br. 1, u kojem se nalazi sedište Generalnog sekretarijata (održavanje i čišćenje mermera, parketa, tepiha, zavesa, mebla i drugo), kao i izdaci na ime tekućih popravki i održavanja prostorija Narodne kancelarije.

Planirana su sredstava za finansiranje nabavke administrativne opreme za potrebe obavljanja poslova stručnih službi. Pored toga, planirana su i sredstva koja će organ ostvariti po osnovu dodatnih prihoda, odnosno donacija od inostranih zemalja i međunarodnih organizacija, a koja će koristiti za nabavku mašina i opreme.

Razdeo3-Ustavni sud Srbije

U 2006. godini aktivnost Ustavnog suda biće usmerena na odlučianje o zahtevima za ocenu saglasnosti zakona, statuta autonomnih pokrajina, drugih propisa i opštih akata s Ustavom i o saglasnosti propisa i opštih akata, kolektivnih ugovora i drugih opštih akata sa zakonom i drugim zahtevima u okviru nadležnosti Ustavnog suda.

U 2006. godini planira se održavanje sednica Suda (50 redovnih, 50 radnih, 25 pripremnih, 15 konsultativnih sastanaka i 5 javnih rasprava), a stalna radna tela Ustavnog suda održaće: Redakciona komisija 50, Komisija za praćenje propisa i pojava od interesa za ostvarivanje ustavnosti i zakonitosti 10 i Komisija za organizaciona i finansijska pitanja 5 sednica. U toku 2006. godine nastaviće se saradnja sa Sudom Srbije i Crne Gore, Ustavnim sudom Republike Crne Gore i Ustavnim sudom Republike Srpske o pitanjima od zajedničkog interesa za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, sa Kasacionim sudom Francuske, Saveznim ustavnim sudom SR Nemačke, Ustavnim sudom Pokrajine Baden-Vintenberg i Institutom za uporedno, javno i međunarodno pravo „Maks-Plank“ u Hajdelbergu, kao i sa IRZ Fondacijom za međunarodnu pravnu saradnju.

Ustavni sud o pitanjima od interesa za ostvarivanje ustavnosti i zakonitosti sarađivaće sa državnim i drugim organima i organizacijama, naučnim i drugim ustanovama, privrednim društvima i drugim pravnim licima. Stručne i druge poslove za potrebe Ustavnog suda i njegovih radnih tela vrši Služba Ustavnog suda.

Razdeo 4 – Pravosudni organi

U okviru izdataka za finansiranje pravosudnih organa obezbeđuju se sredstva za rad 508 pravosudnih organa (sudova, javnih tužilaštava i organa za prekršaje) i 5 republičkih pravosudnih organa.

Zakonom o uruđenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 63/01 i 62/02) osnovani su Apelacioni sudovi u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Članom 6. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava određena su područja apelacionih sudova. Istim zakonom predviđeno je da će apelacioni sudovi i Upravni sud početi sa radom 1. januara 2007. godine. Treba imati u vidu da se u toku 2006. godine moraju izvršiti pripreme za početak rada apelacionih sudova i Upravnog suda. Za ove sudove potrebno je obezbediti opremu i zgrade a što obuhvata rekonstrukciju i adaptaciju postojećih objekata za smeštaj sudova, opremu za nameštaj sudnica, kancelarija i ostalih pratećih prostorija, nabavku vozila, kompjuterske opreme, kao i ostalu administrativnu opremu i opremu za pravosudnu stražu. Izmenama Zakona o uruđenju sudova sprovešće se promena u nadležnosti sudova uvođenjem apelacionih sudova i Upravnog suda i izvršiće se reorganizacija sudske mreže u 2006. i 2007. godini.

U 2006. godini izvršiće se transformacija organa za prekršaje u sudove za prekršaje koji će početi sa radom u 2007. godini. Takođe će se izvršiti detaljna analiza rada organa za prekršaje – broj predmeta u radu, broj sudija, dinamika rešavanja predmeta radi izmena i dopuna Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava u cilju regulisanja nove organizacije sudova za prekršaje. Do kraja 2006. godine biće sproveden postupak izbora svih sudija za prekršaje prema novoj organizaciji i novim zakonskim propisima.

Pored navedenih aktivnosti i ciljeva u Sektoru pravosuđa i prekršaja neophodno je obezbediti uslove za sprovođenje usvojenih zakona: Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala („Službeni glasnik RS“, broj 61/05) i Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik RS“, br. 67/03, 135/04 i 61/05).

Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala uređeno je obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja posebnih organizacionih jedinica državnih organa radi otkrivanja krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela određena ovim zakonom.

Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 3. ovog zakona nadležan je Okružni sud u Beogradu za teritoriju Republike Srbije i Okružno javno tužilaštvo u Beogradu. Odredbama ovog zakona predviđeno je da se u Okružnom sudu u Beogradu obrazuje Veće za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, a da sudije u Veće raspoređuje predsednik Okružnog suda u Beogradu iz reda sudija tog suda ili drugih sudova koji poseduju posebna znanja iz oblasti informatičkih tehnologija.

Članom 13. navedenog zakona utvrđeno je da se sredstva za rad Posebnog tužilaštva, Službe i Veća obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, a da Ministarstvo pravde obezbeđuje odgovarajuće prostorije i sve druge tehničke uslove potrebne za efikasan rad Posebnog tužilaštva i Veća.

Za organizovanje i nesmetano funkcionisanje Posebnog odeljenja potrebno je odrediti poseban prostor kancelarijski nameštaj i opremu za sudnice.

U Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu obrazuje se Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala (Posebno tužilaštvo). Za početak rada Posebnog odeljenja Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu, a čija se nadležnost prostire na teritoriji cele Republike, potrebno je obezbediti pored ostalog i sredstva za plate, tekuće rashode i opremu.

Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine, članom 11. obrazuje se Posebno odeljenje za obavljanje administrativno-tehničkih poslova, poslova za zaštitu svedoka i oštećenih i obezbeđenje uslova za primenu procesnih odredaba ovog zakona. Postojanje ove službe je neophodno imajući u vidu da se radi o svedocima i oštećenima u najtežim krivičnim delima, da se ta lica nalaze na teritoriji druge države što uslovljava bojazan njihovog pristupa u sud i svedočenja.

Rad ove službe obuhvata kako zaštitu svedoka i oštećenih u postupcima za ratne zločine i organizovani kriminal, tako i svedoke i oštećene u najtežim krivičnim delima u postupcima koji se vode pred Okružnim sudom u Beogradu.

Finansiranje Tužilaštva za ratne zločine ima posebno mesto, s obzirom da naša strateška orijentacija ka evropskim integracijama i priključenje Evropskoj uniji ne mogu se ostvariti bez suočavanja sa problemom ratnih zločina što se reflektuje kroz rad ove institucije, a uspeh u krivičnom progonu predstavlja preduslov ostvarenja te orijentacije i približavanja domaćeg pravnog sistema evropskim i međunarodnim standardima.

Za postupanje u predmetima krivičnih dela visokotehnološkog kriminala nadležan je Okružni sud u Beogradu, za teritoriju Republike Srbije.

Za odlučivanje u drugom stepenu nadležan je neposredno viši sud.

U Okružnom sudu u Beogradu za postupanje u predmetima krivičnih dela visokotehnološkog kriminala obrazuje se Veće za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

Ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa obezbeđuje odgovarajuće prostorije i sve druge tehničke uslove potrebne za efikasan rad Posebnog tužilaštva i Veća.

U skladu sa Zakonom o organizaciji i nadležnostima državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala („Službeni glasnik RS“, broj 61/05) u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu obrazuje se posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala (u daljem tekstu: Posebno tužilaštvo).

Razdeo 5 – Vlada

Vlada kao organ izvršne vlasti, vodi politiku Republike Srbije u okviru Ustava i zakona Narodne skupštine. Vlada izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine, tako što donosi opšte i pojedinačne pravne akte i preduzima druge mere. Predlaže Narodnoj skupštini zakone, budžet i druge opšte i pojedinačne akte.

Rad Vlade je javan. Vlada je dužna da javnosti omogući uvid u svoj rad, prema zakonu kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i poslovniku Vlade.

Glava 5.1 – Kabinet predsednika Vlade

U članu 27. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS“, br.55/05 i 71/05), predviđeno je da predsednik Vlade ima kabinet, koji po njegovom nalogu vrši stručne i druge poslove za njegove potrebe.

Kabinet obavlja stručne i druge poslove za potrebe predsednika Vlade i po njegovom nalogu, a naročitao: priprema mere kojima presednik Vlade vodi i usmerava Vladu i usklađuje rad članova Vlade; priprema obavezna upustva i posebna zaduženja koja predsednik Vlade daje članovima Vlade, Generalnom sekretaru Vlade i direktorima službi Vlade koji su mu odgovorni i stara se o njihovom izvršenju; priprema akte koje presednik Vlade donosi ili predlaže Vladi; priprema i obrađuje materijale za rad predsednika Vlade u Vladi i radnim telima Vlade i materijale za njegovo učestvovanje u radu Narodne skupštine; stara se o saradnji presednika Vlade s Narodnom skupštinom, presednikom Republike, drugim državnim organima, predstavnicima stranih država i međunarodnih organizacija; organizuje sastanke kojima predsedava ili na kojima učestvuje predsednik Vlade.

Glava 5.2 – Kabinet potpredsednika Vlade

U članu 27. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS“, br.55/05 i 71/05), predviđeno je da potpredsednik Vlade ima kabinet, koji po njegovom nalogu vrši stručne i druge poslove za njegove potrebe.

Uredbom o Kabinetu potpresednika Vlade („Službeni glasnik RS“, broj 75/05), detaljno je određen delokrug rada Kabineta, a naročitao na: pripremi mera kojima potpredsednik Vlade usmerava i usklađuje rad ministarstava i posebnih organizacija u oblastima koje odredi predsednik Vlade i stara se o njihovom izvršavanju; stara se o ostvarivanju projekata iz delokruga više ministarstava i posebnih organizacija kojima po ovlašćenju predsednika Vlade rukovodi potpredsednik Vlade; priprema akte koje potpredsednik Vlade predlaže Vladi; sarađuje sa Kabinetom predsednika Vlade kada potpredsednik Vlade zamenjuje predsednika Vlade; priprema i obrađuje materijale za rad potpredsednika Vlade u Vladi i radnim telima Vlade i materijale za njegovo učestvovanje u radu Narodne skupštine; stara se o saradnji potpresednika Vlade s državnim organima, predstavnicima međunarodnih organizacija i stranih država; organizuje sastanke kojima predsedava ili na kojima učestvuje potpresednik Vlade.

Glava 5.3 – Generalni sekretarijat

Generalni sekretarijat je opšta služba Vlade zadužena za stručne i druge poslove za potrebe Vlade i radnih tela Vlade.

Generalni sekretarijat obavlja i poslove određene Uredbom („Službeni glasnik RS“, broj 75/05) za potrebe Kabineta predsednika Vlade i Kabineta potpresednika Vlade.

U okviru planiranih budžetskih sredstava, izdvajaju se troškovi putovanja, gde Generalni sekretarijat snosi troškove putovanja kako u zemlji tako i u inostranstvu, isplatu dnevnica, nadoknada troškova prevoza i smeštaja i drugih troškova, za sve ministre i članove Vlade.

U okviru stalnih troškova planirana sredstva se odnose na nesmetano funkcionisanje Vlade i njenih stručnih službi. Tu su sadržani troškovi fiksnih telefona, mobilnih telefona, usluge pošte, zakup prostora (sala, hala) i prateće opreme radi održavanja sastanaka i drugih prezentacija.

Materijal obuhvata najveće izdatke za godišnje preplate na stručnu literaturu i publikaciju, kupovinu dnevne i mesečne štampe, kao i nabavka materijala za posebne namene, kao što su zastave Republike Srbije za ekskterijer i enterijer zgrade u Nemanjinoj 11 i na ostale troškove.

Na ekonomskoj klasifikaciji 463 – Donacije i transferi ostalim nivoima vlasti, planirana su sredstva za rad Stalnih kancelarija Vlade za ekonomski razvoj u Kragujevcu i Boru („Službeni glasnik RS“, broj 81/05), radi sprovođenja mera Vlade, vezane za obnavljanje privrede Šumadijskog i Borskog okruga, koje se odnose na: restrukturiranje preduzeća i prekvalifikaciju radne snage, stvaranje povoljnih uslova za strane investicije i usmeravanje direktnih donacija, stvaranje uslova za podsticaj razvoja malih i srednjih preduzeća i obavljanja drugih poslova koje im poveri Vlada.

Uredbom o osnivanju Službe Koordinacionog centra Srbije i Crne i Gore i Republike Srbije za Kosovo i Metohiju („Službeni glasnik RS“, broj 77/05) Vlada Republike Srbije je stvorila uslove za izvršavanje poslova i zadataka Republike Srbije bliže utvrđenih Deklaracijom o Kosovu i Metohiji („Službeni glasnik RS“, broj 85/03), koju je donela Narodna skupština Republike Srbije.

Glava 5.4 – Kancelarija za saradnju s medijima

Kancelarija za saradnju s medijima, osnovana je Uredbom Vlade Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 75/05), a na osnovu člana 31. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS“, br. 55/05 i 71/05), kao služba Vlade.

Kancelarija za saradnju s medijima obaveštava javnost o radu Vlade, ministarstava, posebnih organizacija i službi Vlade; stara se o internom informisanju; izdaje javne i interne publikacije; bavi se drugim oblicima komunikacije i obavlja druge poslove iz oblasti saradnje smedijima koje joj poveri Vlada.

U strukturi ukupnih rashoda za tekuće izdatke, najveće učešće imaju sredstva za usluge po ugovoru, a odnose se na usluge informisanja javnosti (Beta, Tanjug, Fonet…); stručne usluge (troškovi prevođenja i dodatno angažovanje prevodilaca, usluge za izradu softvera koji je potreban Internet odeljenju); usluge obrazovanja i usavršavanja zaposlenih (kotizacije za seminare, za stručne ispite); troškove putovanja kako u inostranstvo tako i u zemlji a sastavni su deo novinarske delatnosti kojom se bavi Kancelarija za saradnju s medijima i nepredviditi su, ali veoma prioritetan zahtev i ostale opšte usluge; stalni troškovi obuhvataju troškove usluga komunikacija, telefona, interneta i mobilnih telefona. Sredstva predviđena na materijal, planirana su za administrativni materijal, štampu, pretplatu na listove, časopise, literaturu.

Glava 5.5 – Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji

Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji, kao stručna služba Vlade, osnovana je Uredbom Vlade („Službeni glasnik RS“, broj 75/05). Kancelarija obavlja poslove koji se odnose na: strategiju pridruživanja i pristupanja Evropskoj uniji; saradnju sa organima državne zajednice Srbija i Crna Gora i Republike Crne Gore u pripremama i pregovorima radi zaključivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridružavanju Evropskoj uniji, kao i u samom pristupanju Evropskoj uniji; strategiju, podsticanje i praćenje usklađivanja propisa Republike Srbije s propisima i standardima Evropske unije i obaveštavanje Evropske unije i javnosti o tome i druge poslove iz oblasti pridruživanja i pristupanja Evropskoj uniji koje joj Vlada poveri.

Za rad Kancelarije za pridruživanje Evropskoj uniji planirana su sredstva za tekuće izdatke, i to za: usluge po ugovoru; za troškove putovanja, gde veći udeo imaju putovanja u inostranstvo; stalne troškove (za pokriće troškova fiksnih telefona, na ime troškova osiguranja, troškova platnog prometa i bankarskih usluga, kao i troškovi zakupa imovine i opreme, obzirom na planirane seminare u organizaciji Kancelarije, koji uglavnom zahtevaju zakup sale i opreme za prevođenje); materijal (za kancelarijski materijal; materijal za saobraćaj – bonovi i benzin; preplata na časopise i biltene).

Glava 5.6 – Savet za borbu protiv korupcije

Savet za borbu protiv korupcije, kao stručno-savetodavno telo Vlade Republike Srbije, obrazovano je Odlukom Vlade („Službeni glasnik RS“, br. 59/01…64/03). Zadatak Saveta je da sagleda aktivnosti u borbi protiv korupcije, da predlaže Vladi Republike Srbije mere koje treba preduzeti u cilju efikasne borbe protiv korupcije i prati njihovo sprovođenje i daje inicijative za donošenje propisa, programa i drugih akata i mera u ovoj oblasti.

Savet od svojih predloga dolazi kako kroz rad na zakonima, tako i analizom pojedinačnih slučajeva korupcije. Posebna pažnja je poklanjana nacrtu Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije.

Pored navedenih, završeni su izveštaji o Upravi carina Srbije, Agenciji za privatizaciju i o privatizaciji preduzeća Venčac iz Aranđevlovca i Keramika iz Kanjiže.

Na tekućim izdacima najveće učešće imaju specijalizovane usluge i usluge po ugovoru a odnose se na pokriće stručnih usluga koje pružaju članovi i saradnici Saveta za borbu protiv korupcije.

Glava 5.7 – Služba za upravljanje kadrovima

Služba za upravljanje kadrovima obrazovana je Zakonom o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“, broj 79/05) i zadužena je za stručne poslove vezane za upravljanje kadrovima u državnoj upravi.

Služba za upravljanje kadrovima oglašava slobodna radna mesta u organima državne uprave i službama Vlade, brine za usklađeno preuređenje državne uprave, savetuje organe državne uprave i službe Vlade kako da upravljaju kadrovima, organizuje stručno usavršavanje državnih službenika, pruža stručno-tehničku pomoć Visokom službeničkom savetu, vodi poslove značajne za politiku Vlade u upravljanju kadrovima i vrši druge poslove određene zakonom ili propisom Vlade.

Služba za upravljanje kadrovima vodi Centralnu kadrovsku evidenciju o državnim službenicima i nameštenicima u organima državne uprave i službama Vlade i Evidenciju internog tržišta rada za organe državne uprave i službe Vlade.

U okviru ove službe planirana su i sredstva za Visoki službenički savet, koji je obrazovan Zakonom o državnim službenicima.

Propisima koji važe za organe državne uprave i službe Vlade, Visoki službenički savet određuje kakve se stručne osposobljenosti, znanja i veštine ocenjuju u izbornom postupku i način njihove provere, propisuje merila za izbor na radna mesta, donosi kodeks ponašanja državnih službenika i vrši druge poslove određene ovim zakonom.

Visoki službenički savet ima devet članova, koje imenuje Vlada na šest godina. Četiri člana imenuju se među stručnjacima iz oblasti značajnih za rad državne uprave, na predlog predsednika Vlade. Ostalih pet članova imenuju se među državnim službenicima koje na položaj postavlja Vlada, na predlog rukovodioca Službe za upravljanje kadrovima. Članovi Visokog službeničkog saveta biraju između sebe predsednika Visokog službeničkog saveta, tajnim glasanjem.

Funkcioneri u državnim organima ne mogu da budu imenovani u Visoki službenički savet. Isto lice može da bude imenovano u Visoki službenički savet najviše dva puta.

Glava 5.8 – Fond za Kosovo i Metohiju

Odlukom o obrazovanju budžetskog fonda za Kosovo i Metohiju («Službeni glasnik RS», broj 139/04), obrazovan je na neodređeno vreme budžetski fond za Kosovo i Metohiju, kao evidencioni konto u okviru glavne knjige trezora, i to kao indirektni korisnik budžetskih sredstava u okviru razdela Vlade.

U skladu sa ovom Odlukom, sredstva za rad Fonda obezbeđuju se prvenstveno iz donacija, legata, poklona i drugih izvora, kao i iz budžeta Republike. Ostvareni prilivi koriste se za namene za koje Vlada Republike Srbije donosi odluku, i to za: troškove putovanja, transfere drugim nivoima vlasti, dotacije nevladinim organizacijama i zgrade i građevinske objekte.

Razdeo 6 – Ministarstvo unutrašnjih poslova

Delokrug rada ovog ministarstva, pored Zakona o ministarastvima, utvrđen je i Zakonom o unutrašnjim poslovima. Ministarstvo obavlja poslove koji se odnose na: zaštitu bezbednosti Republike Srbije, otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje ustavom utvrđenog poretka, zaštitu života, lične i imovinske sigurnosti građana, sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela, bezbednost saobraćaja na putevima, držanje i nošenje oružja, državljanstvo, jedinstveni matični broj građana i dr.

Osnovna funkcija očuvanja javnog reda i mira, kao i bezbednost države, obezbeđuje se preko organizacionih jedinica MUP-a. Pored uprava u Ministarstvu unutrašnjih poslova, formirane su i Specijalna antiteroristička jedinica i Žandarmerija. U Ministarstvu unutrašnjih poslova van sastava resora formirana je Helikopterska jedinica i Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala.

Za rad Ministarstva unutrašnjih poslova za 2006. godinu planiraju se sredstva iz budžeta i iz prihoda koje ostvari ministarstvo (takse za izdavanje ličnih karata građana i pasoša, registraciju vozila i dr.).

Najveći deo sredstava, ako se izuzmu sredstva za finansiranje plata, odnosi se na troškove materijala (nabavka odeće i opreme za pripadnike MUP-a, gorivo, ishrana radnika na terenu, nabavka sredstava za higijenu i dr.). Sredstva su opredeljena za pokrivanje stalnih troškova; troškove putovanja (službena putovanja u zemlji i inostranstvu i troškovi za isplatu posebnih naknada angažovanim radnicima u Kopnenoj zoni bezbednosti); usluge po ugovoru (veliki deo sredstava se odnosi na stipendije studentima Policijske akademije i Više škole unutrašnjih poslova); specijalizovane usluge; tekuće popravke i održavanje (zgrada i objekata, opreme i voznog parka i dr.).

Radi obavljanja poslova organa unutrašnjih poslova u vezi sa krivičnim delima visokotehnološkog kriminala, obrazuje se u okviru ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

Razdeo 7 – Ministarstvo finansija

U okviru ovog razdela planirana su sredstva za transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, a radi obezbeđivanja uslova za redovnu isplatu prava preko ovih organizacija. Najveći deo transfera odnosi se na Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih i na Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika, kao dotacije za nedostajuća sredstva po osnovu doprinosa, a radi isplate 12 mesečnih penzija. Takođe, značajan deo sredstava opredeljen je Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a radi isplate 12 novčanih naknada za nezaposlene.

Takođe, planirana su sredstva za plate i dodatke zaposlenih, socijalne doprinose na teret poslodavca, kao i za stalne troškove Ministarstva finansija (energetske usluge, komunalne usluge, usluge telekomunikacija i dr.), troškove službenih putovanja u zemlji i inostranstvu, usluge po ugovoru za administrativne, stručne, kompjuterske i druge usluge, specijalizovane usluge i materijal.

U okviru dotacije nevladinim organizacijama planirana su sredstva za finansiranje redovnog rada političkih stranaka čiji su kandidati izabrani za poslanike u Narodnu skupštinu, sredstva za rad Saveza rezervnih vojnih starešina i za finansiranje Nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Sredstva rezerve obuhvataju sredstva tekuće i stalne rezerve. Sredstva tekuće budžetske rezerve koriste se za neplanirane svrhe za koje nisu izvršene aproprijacije, ili za svrhe za koje se u toku godine pokaže da aproprijacije nisu bile dovoljne. Vlada Republike Srbije donosi odluku o upotrebi sredstava tekuće budžetske rezerve.

Donacije i transferi ostalim nivoima vlasti namenjeni su za finansiranje poverenih nadležnosti i dodatnih poslova državne zajednice Srbije i Crne Gore, za transfere opštinama i gradovima i za Koordinaciono telo Savezne vlade i Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa.

Glava 7.1-Uprava carina

Najvažniji projekat Uprave carina koji počinje sa sprovođenjem u 2006. godini je projekat Integrisanog upravljanja granicom. Implementacija projekta Integrisanog upravljanja granicom, čiji je osnovni cilj formiranje otvorenih, ali istovremeno sigurnih i bezbednih granica, zahteva modernizaciju carinske službe, formiranje novih organizacionih jedinica i sistematizovanje poslova u cilju prilagođavanja nacionalnih carinskih postupaka pojednostavljenim postupcima Evropske Unije.

U okviru ovog projekta planirana su sredstva za sledeće rashode: povećanje broja carinskih službenika, nabavku računarske i specifične tehničke opreme, usluge izrade softvera, kao i nabavku carinskih uniformi. Pored toga, planirana su sredstva za poseban projekat izgradnje 20 graničnih prelaza, imajući u vidu neadekvatnu infrastrukturu i objekte na većini graničnih prelaza. Takođe se planira izgradnja novih objekata u carinskim ispostavama Preševo, Vranje, Apatin, Mladenovac, Kruševac i železnička stanica Ristovac, kao i nadogradnja sprata na zgradi elektronskog računskog centra i na zgradama carinarnica Subotica i Novi Sad.

Sredstva za nabavku materijala planirana su za nabavku administrativnog materijala, materijala za plombiranje tovara i nabavku odeće i obuće u skladu sa važećim pravilnikom, kojim je predviđena obaveza nošenja službene odeće i obuće.

U okviru sredstva za troškove ishrane, smeštaja i prevoza zaposlenih na službenom putu u zemlji i inostranstvu, planirana su sredstva za troškove ispomoći onim carinarnicama kojima se, zbog nedovoljnog broja radnika i otežanih uslova rada na punktovima, moraju upućivati dodatni radnici, punktovi prema Kosovu i Metohiji, kao i da izmiri obaveze za putne troškove radnika angažovanih na suzbijanju ilegalne trgovine carinskom robom i sprečavanju carinskih prekršaja.

Glava 7.2 – Poreska uprava

U 2006. godini planirana su sredstva za projekat kupovina zgrada u Novom Sadu, u Novom Pazaru, u Ćićevcu i Aranđelovcu, za potrebe Poreske uprave, s obzirom da su službe trenutno smeštene u neadekvatnom prostoru. Deo neophodnih sredstava obezbediće se iz sopstvenih prihoda.

Pored toga, planirana su sredstva za izgradnju štamparije u Beogradu – Leštanima za potrebe Poreske uprave. Naime, Memorandumom o razumevanju koji je Poreske uprava potpisala sa Evropskom agencijom za rekonsturkciju predviđeno je između ostalog da se za potrebe masovne štampe dokumenata poreskoj upravi obezbedi oprema za štampariju. Radi adekvatnog smešatja opreme koje je od strane Evropske agencije za razvoj tehnički opredeljena Poreska uprava je ušla u postupak izgradnje poslovnog prostora na lokaciji Leštane. Sredstva za navedenu administrativnu opremu obezbeđena su putem donacije od međunarodnih organizacija, odnosno Evropske agencije za razvoj.

Planirana su sredstva iz sopstvenih prihoda Poreske uprave koji se ostvaruju u skladu sa zakonom, i to: 1% od naplaćenih sporednih poreskih davanja, osim troškova postupka prinudne naplate poreza i troškova poreskog prekršajnog postupka, i 10% od naplaćenih oporezivih neprijavljenih prihoda.

Glava 7.3 – Uprava za trezor

Uprava za trezor osnovana je Zakonom o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br.9/02,87/02 i 66/05), kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija.

Nadležnost i delokrug Uprave za trezor definisani su odredbama ovog zakona, kojim je propisano da Uprava obavlja sledeće poslove: finansijsko planiranje; upravljanje gotovinskim sredstvima Republike; kontrola rashoda; upravljanje javnim dugom; budžetsko računovodstvo i izveštavanje; uspostavljanje finansijskog informacionog sistema i upravljanje tim sistemom; poslove u vezi javnih plaćanja koji obuhvataju vođenje evidencija i obavljanje poslova u okviru sistema konsolidovanog računa trezora; obrada ličnih primanja zaposlenih; praćenje i kontrola aktivnosti javnih preduzeća; evidentiranje i praćenje državne pomoći.

Pored navedenih poslova Uprava za trezor obavlja i određene poslove za potrebe državne zajednice Srbija i Crna Gora, kao i poslove – za potrebe državnih organa, koji se odnose na: uspostavljanje, vođenje i administriranje Registra poljoprivrednih gazdinstava, praćenje izvršenja rashoda i izdataka budžeta teritorijalne autonomije i lokalne samouprave po principu glavne knjige trezora i sačinjavanje izveštaja o izvršenju tih rashoda i izdataka na gotovinskoj osnovi, raspored javnih prihoda, refakciju plaćene akcize na dizel gorivo, praćenje ostvarivanja programa mera za podsticanje poljoprivredne proizvodnje i odobravanje kratkoročnih kredita i vršenje rasporeda sredstava ostvarenih prodajom kapitala u postupku privatizacije, povraćaj više ili pogrešno uplaćenih javnih prihoda od strane nosilaca platnog prometa i izrada kompletnog projekta za primenu Zakona o igrama na sreću.

Uprava pruža druge finansijske usluge i obavlja druge poslove u skladu sa ugovorima, za koje naplaćuje naknadu za usluge izvršenih javnih plaćanja, pružanje drugih finansijskih usluga i obavljanje drugih poslova po osnovu kojih stiče sopstvene prihode.

Glava 7.4 – Uprava za igre na sreću

Ova uprava osnovana je Zakonom o igrama na sreću („Službeni glasnik RS“, broj 84/04), kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija, a za obavljanje poslova državne uprave u oblasti igara na sreću. Uprava utvrđuje predlog kataloga o vrstama igara na sreću, daje saglasnost na odluke Državne lutrije Srbije o priređivanju klasične igre na sreću, sprovodi postupak davanja i oduzimanja dozvola za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama i vrši procenu vrednosti nagradnog fonda u robi i uslugama.

Planirana sredstava za rad ove uprave obezbeđuju se iz budžeta Republike.

Glava 7.5 – Fond za mlade talente

Odlukom Vlade formiran je Fond za mlade talente, sa ciljem stvaranja mogućnosti za podršku finansiranju školovanja i usavršavanju mladih talenata. Ovo bi se ostvarilo putem stipendiranja najboljih studenata univerziteta čiji je osnivač Republika, učestvovanjem u finansiranju poslediplomskih studija u inostranstvu, finansiranju stručne prakse u zemljama Evropske unije, kao i obezbeđenjem sredstava za nagrade učenicima i studentima za postignute uspehe na takmičenjima.

Glava 7.6 – Uprava za duvan

Zakonom o duvanu obrazovana je Uprava za duvan, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija.

Uprava je obrazovana sa zadatkom da utvrđuje ispunjenost uslova i izdaje dozvole za proizvodnju, obradu, uvoz i izvoz duvana; izdaje dozvole za promet duvanskih proizvoda; utvrđuje ispunjenost uslova za proizvode drugih proizvođača; prati stanje na tržištu u proizvodnji, obradi i prometu duvana i duvanskih proizvoda; kao i za obavljanje drugih poslova vezanih za registre, evidencione liste i evidencije proizvođača i obrađivača duvana, proizvođača duvanskih proizvoda; trgovaca na veliko duvanskih proizvoda, uvoznika i izvoznika duvana, kao i registar duvanskih prizvoda. Za ove namene sredstva su obezbeđena u budžetu Republike.

Razdeo 8 – Ministarstvo pravde

Ministarstvo pravde obavlja poslove državne uprave koji se odnose na krivično zakonodavstvo i zakonodavstvo koje se odnosi na krivične prestupe i prekršaje; obligacione odnose; nasleđivanje; postupak pred sudovima, izuzev upravnog spora; organizacija i rad pravosudnih organa i organa za prekršaje; izbor i statusna pitanja nosilaca pravosudnih funkcija; stručno usavršavanje zaposlenih u pravosudnim organima i organima za prekršaje; međunarodnu pravnu pomoć; primenu propisa o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu odluka Upravnog suda i druge poslove određene zakonom.

Pored sredstava namenjenih za obavljanje redovnih poslova iz delokruga rada Ministarstva pravde u okviru ovog razdela planiraju se sredstva za izmirivanje obaveza po pravosnažnim presudama i sredstva za naknadu štete neopravdano osuđenim licima. Takođe se obezbeđuju sredstva za rad Komisije za reformu pravosuđa, Komisije za pravosudne ispite. Ministarstvo pravde predviđa i održavanje unapređenje poslovnog softvera koji se koristi u Ministarstvu pravde i softvera koji se koristi u pravosudnim organima, pristupa opremanju opštinskih organa za prekršaje i veća za prekršaje, realizuje komunikacionu infrastrukturu, pristupa podizanju nivoa znanja zaposlenih u pravosudnim organima i organima za prekršaje i realizuje intenzivne i ubrzane informatičke obuke.

Sagledavajući postojeće stanje u okviru Ministarstva pravde, budžetom za 2006, godinu pored ostalog, obezbeđuju se sredstva za: permanentno održavanje i unapređenje poslovnog softvera koji se koristi u Ministarstvu pravde i softvera koji se primenjuje u pravosudnim organima, a održavanje je centralizovano u Ministarstvu pravde; opremanje opštinskih organa za prekršaje i veća za prekršaje realizacijom tri aktivnosti: komunkacione infrastrukture, opremanju pravosudnih organa i podizanju nivoa znanja zaposlenih u pravosudnim organima i organima za prekršaje realizacijom intenzivne i ubrzane informatičke obuke.

Glava 8.1 – Uprava za izvršenje zavodskih sankcija

Uprava za izvršenje zavodskih sankcija osnovana je Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija („Službeni glasnik RS“, br. 16/97 i 34/01). U skladu sa Zakonom sprovodi i nadzire izvršenje kazne zatvora, maloletničkog zatvora, mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenim ustanovama i obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana kao i vaspitne mere upućivanja u vaspitno-popravni dom i vodi jedinstvene evidencije o licima prema kojima se izvršavaju zavodske sankcije.

Za rad Uprave za izvršenje zavodskih sankcija obezbeđuju se sredstva za izgradnju i adaptaciju zgrada i objekata u kazneno popravnim zavodima i kazneno popravnim domovima, kapitalno održavanje zgrada i objekata, nabavku opreme za saobraćaj, administrativnu opremu, poljoprivrednu opremu, medicinsku i laboratorijsku opremu i opremu za javnu bezbednost. Obezbeđena su takođe sredstva za ishranu, odeću, lekove lica na izdržavanju kazni.

Razdeo 9 – Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu obavlja poslove državne uprave koji se odnose na organizaciju i rad ministarstava i posebnih organizacija, ombudsmana, upravnu inspekciju, upravni postupak i upravni spor, izuzev pripreme propisa, političko i drugo organizovanje osim sindikalnog organizaovanja, neposredno izjašnjavanje građana, sistem lokalne samouprave i teriotrijalne autonomije i izbore za organe lokalne samouprave, teritorijalnu organizaciju Republike Srbije.

Tekući troškovi, najvećim delom odnose se na sredstva za socijalna davanja zaposlenih kao i za pokriće troškova isplate otpremnina zbog odlaska u penziju zaposlenih u državnim organima, a nešto veći deo planiran je za sredstva za materijal, a njima se finansira nabavka benzina za troškove putovanja inspektora u okruzima i nabavku sredstava za administrativnu opremu.

Glava 9. 1 – Budžetski fond za program lokalne samouprave

U okviru Ministartstva osnovan je Budžetski fond za program lokalne samouprave, u skladu sa odredbama Zakona o igrama na sreću („Službeni glasnik RS“, broj 84/04). Ovaj fond je osnovan na neodređeno vreme, sa ciljem da se deo sredstva koja se ostvaruju od priređivanja igara na sreću, koristi za potrebe lokalne samouprave.

Razdeo 10 –Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Poljoprivreda je jedna od ključnih komponenta ekonomskog razvoja Srbije. Njen položaj u ekonomiji zemlje je specifičan, jer osim ekonomskog ima i izuzetan socijalni i ekološki značaj. U kratkom periodu tranzicije i dekadi koja joj je prethodila, poljoprivreda Srbije pretrpela je mnogo negativnih uticaja. Socioekonomski uslovi u kojima se u ovom periodu razvijala produbile su problem njene niske akumulativnosti, a period izolacije stopirao je tehnički i tehnološki razvoj, što je u krajnjoj instanci dovelo do pada njene konkurentnosti i gubljenju tržišta. Zato su Predlogom strategije razvoja poljoprivrede Srbije definisani dugoročni ciljevi razvoja poljoprivrede Srbije, i to:

Izgraditi održiv i efikasan poljoprivredni sektor koji može da se takmiči na svetskom tržištu, doprinoseći porastu nacionalnog dohotka.

Obezbediti hranu koja zadovoljava potrebe potrošača u pogledu kvaliteta i bezbednosti.

Osigurati podršku životnom standardu za ljude koji zavise od poljoprivrede a nisu u stanju da svojim razvojem prate ekonomske reforme.

Osigurati podršku održivom razvoju sela.

Sačuvati životnu sredinu od uticaja efekata poljoprivredne proizvodnje.

Pripremiti poljoprivredu Srbije za integraciju u EU.

Pripremiti politiku domaće podrške i trgovine u poljoprivredi za pravila STO.

Radi ostvarivanja zacrtanih ciljeva projektovan je obim potrebnih podsticajnih sredstava u oblasti poljoprivrede za 2006. godinu koji su usmereni na politiku prilagođavanja EU, na obezbeđenje onih usluga koje tržište po pravilu sporo ili uopšte ne pruža i na intervencije koje pomažu da se poboljša funkcionisanje tržišta. To su pre svega uspostavljanje informacionog sistema o tržištu, savetodavne službe, sistema klasifikacije i gradiranja proizvoda, uspostavljanje sitema laboratorija, unapređenju izvoza, daljem razvoju registra poljoprivrednih gazdinastava. Takođe, poljoprivredi Srbije je potrebno da u što je moguće kraćem roku poveća svoju konkurentnost jer izazovi međunarodnih integracija će podrazumevati otvoreniju utakmicu i veću izloženost konkurenciji. Konkurentnost se može povećati usvajanjem novih znanja i tehnologija koji podrazumevaju invensticije u povećanje kapaciteta pojedinaca i opreme. Zato je budžtom 2006. godine predviđeno da se što više sa direkne podrške cenama pređe na invensticionu podršku koja u većoj meri obezbeđuje povećanje konkurentnosti. Isto tako, sredstva treba usmeravati ka programima unapređenja proizvodne strukture poljoprivrede u pravcu veće zastupljenosti stočarske proizvodnje, industrijskog bilja, voćarstva i vinogradarstva i povrtarstva, stabilizivanju površina od pšenicom i hmeljom, povećanju produktivnosti gazdinstva, programa kredititiranja poljoprivrede, izgradnji tržišta zakupa zemljišta, podršci ruralnom razvoju.

Tokom 2006. godine planirano je da se kroz direktnu podršku cenama ili direktnim plaćanjem po hektaru i grlu stoke subvencioniše proizvodnja mleka, duvana, suncokreta, soje, uljane tikve, uljane repice, hmelja, priplodne stoke. Subvencionisanjem skladištenja pšenice omogućiće se stabilizacija tržišta žitima.

Podrška kroz obezbeđivanje izvoznih subvencija obuhvatiće sledeće grupe proizvoda: svinjsko meso, juneće meso, koncentrovana stočna hrana, mleko i mlečni proizvodi (bez sladoleda), zamrznuto voće i povrće, konzervisano i sušeno voće, džemovi i voćni sokovi, rafinisano ulje, nerafinisano ulje, teksturati i brašna više faze prerade.

Podrška kroz obezbeđivanje regresiranja inputa obuhvatiće regresiranje mineralnog đubriva porodičnim komercijalnim gazdinstvima dok će subvencioniranjem skladištenja pšenice biti obezbeđeno.

Sredstva namenjena strukturalnoj podršci potpadaju pod dozvoljene mere po definiciji Svetske Trgovinske Organizacije (zelena kutija). Tokom 2006. godine predviđeni su sledeći programi koji za cilj imaju unapređenje strukture gazdinstva i preradnih kapaciteta.

Subvencionisanje uspostavljanju standarda: Ovom merom se vrši podsticanje uvođenja savremenih sistema kontrole kvaliteta usaglašenih sa svetskim standardima (EUROGAP, HACCP, ISO…)

Regres za priplodnu stoku: Podsticanjem proizvodnje odnosno regresiranjem priplodnih grla u govedarstvu, ovčarstvu, kozarstvu i pčelarstvu stvaraju se uslovi za povećanje obima i kvaliteta proizvodnje mleka i mesa i meda.

Mere unapređenja stočarstva: Ove mere podrazumevaju ulaganja u tačno utvrđene metodološke postupke selekcije, zasnovane na međunarodnim standardima koji se obavljaju kontinuirano, jedinstveno i sistematski u dužem vremenskom periodu, a posebno kontrolu produktivnosti umatičenih krava, performans test bikova u centrima za veštačko osemenjavanje, test bikova na mleko i meso, kontrolu produktivnosti ovaca i koza, kontrolu produktivnosti krmača, performans test nerastove nazimica i nerastova i druge mere utvrđene zakonom.

Podrška kontroli i iskorenjavanju štetnih korova, bolesti štetočina.

Podrška uspostvaljanju tržišta zakupa zemljišta. Ovom merom se potstiče: 1) izgradnja tržišta zakupa zemljišta koja podrazumeva da zemljište obrađuje onaj koji je u mogućnosti da to radi na uspešniji način; 2) ukrupnjavanje poseda koji se obrađuje; 3) podršku domaćinstvima koji usled starosti nisu više u mogućnosti da obrađuju svoje zemljište.

Subvencionisanje analiza zemljišta i davanje preporuka đubrenja.

Usvojenom Strategijom razvoja poljoprivrede kao treći cilj je postavljeno obezbeđivanje podrške životnom standardu za ljude koji zavise od poljoprivrede a nisu u stanju da svojim razvojem prate ekonomske reforme. Određivanje ovog cilja je rezultat povećanom ruralnom siromaštvu u predhodnih petnaest godina. Shodno tome biće obezbeđena podrška dohodku za najugroženije grupe a to su staračka domaćinstva.

Institucionana podrška treba da obezbedi stvaranje boljih uslova za tržišno poslovanje prilagođavanje poljoprivredne politike zajedničkoj agranoj politici EU. Ove mere su u paketu zelene kutije STO i prioritet u evropskom partnerstvu. Tokom 2006. godine predviđeni su sledeći programi koji za cilj imaju institucionalno unapređenje:

Registar poljoprivrednih gazdinstava ;

Tržišni informacioni sistem u poljoprivredi – STIPS;

Mere i akcije u poljoprivredi;

Troškovi analiza u unutrašnjem prometu;

Stručne poljoprivredne službe;

Plaćanje međunarodnih obaveza ;

Podrška naučnim i stručnim aktivnostima i

Podrška očuvanju biljnih i anlimalnih genetikih resursa

Sprovodeći odredbe Memoranduma o razumevanju, koji je potpisala Vlada, koristeći sredstva Counterpart Funds za unapređenje nacionalno i regionalno referentnih laboratorija za kontrolu lanca ishrane, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, odnosno projektni centar, nisu u mogućnosti da servisiraju obaveze investitora, izgradnje, rekonstrukcije i adaptacije planiranih objekata, koje po zakonskim odredbama pripadaju investitoru gradnje, a za koje Donator nije spreman da shodno odredbama međunarodnog sporazuma, „Memoranduma o razumevanju“, odobri sredstva iz fonda.

Potrebna sredstva se odnose prvenstveno na:

Participacije JKP prilikom pribavljanja odobrenja za izgradnju ili prijave početka izvođenja radova;

Participacije nadležnim organima uprave za pribavljanje određenih saglasnosti;

Participacije za uslove priključka na infrastrukturne objekte;

Tehnički pregled izvedenih radova na objektima i

Izrada, izmena i dopuna tehničke dokumentacije

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je u 2004. godini po prvi put započelo mere koje se odnose na razvoj i unapređenje sela i promovisanje aktivnosti na selu. Osnovni cilj je bio da se stimulišu mladi poljoprivredni proizvođači kako bi se zaustavila migratorni procesi mlade radne snage na relaciji selo – grad. Ruralni razvoj je integralni deo sveukupnog ekonomskog razvoja u zemljama razvijene tržišne ekonomije i postavlja se kao imperativno merilo razvoja i naše zemlje.

Mere namenjene podršci ruralnom razvoju su mere koje su preporučljive od STO (zelena kutija) i EU (srednjeročni prioritet u evropskom partnerstvu). Takođe ove mere obezbeđuju preko potrebne invensticije kojima se povećava konkurentnost i time vrši ostvarivanje prvog cilja zacrtanog Strategijom poljoprivrednog razvoja Republike Srbije. Ove mere obuhvataju:

Invensticije u opremu za poboljšanje proizvodnje i plasmana:

– mašine (traktori, motokultivatori, kombajni, berači, prese, kosačice i ostale priključne mašine) i oprema za ratarsku, hortikulturnu i stočarsku proizvodnju;

– mašine za unapređenje plasmana (pakerice, kalibratori);

– mašine za unapređenje kvaliteta mleka (laktofrizovi, muzilice);

Invensticije u objekte:

– izgradnja ili adaptacija objekata za smeštaj i uzgoj stoke.

– izgradnja ili adaptacija objekata za čuvanje: poljoprivrednih proizvoda (silosi, hladnjače, sušare, skladišta).

Invensticije u infrastrukturu:

– upravljanje vodnim resurima (rešavanje problema seoskog vodosnabdevanja, izgradnja kanalizacione mreže, rezervoara, sanacija vodotokova, izgradnja atarskih puteva).

Invensticije u ruralnu diverzifikaciju:

diverzifikacija aktivnosti radi obezbeđivanja alternativnih prihoda poljoprivrednicima (agroekoturizam, tradicionalna, ruralna zanatska proizvodnja, prerada).

Podizanje novih zasada voća i vinove loze;

Unapređenje kvaliteta zemljišta ;

Kalcizacija zemljišta;

Mere unapređenja zemljišta;

Ministarstvo poljoprivrede u 2004. godini započelo da iz sredstava agrarnog budžeta potpomaže izgradnju tržišta kredita. Ova mera će biti nastavljana i tokom 2006. godine. Kreditiranje će obuhvatiti:

– krakoročne kredite manjeg iznosa i sa kraćim rokom otplate namenjeni za nabavku semena, đubriva, stočne hrane i obavljanje proizvodnje. Ovi krediti su potrebni pred zasnivanje proizvodnje kada je i najveća potreba ali i nestašica para u poljoprivredi. Njima se takođe utiče na eliminsanje nepovoljnih barter aranžmana u koji poljoprivrednici moraju da ulaze a time i izgradnja konkurentnijeg i profitabilnijeg poljoprivrednog sektora.

Dugoročni krediti služe za nabavku mehanizacije i opreme koja se ne može isplatiti kroz jedan proizvodni ciklus. Oni su namenjeni poljoprivrednicima koji nameravaju da započnu proizvodnju ili da unaprede postojeću proizvodnju. Agrarnim budžetom obezbeđivaće će se sredstva koja će biti plasirana kroz banke registrovanim poljoprivrednim proizvđačima na vremenski period od 5 godina i sa periodom mirovanja obaveza od podizanja kredita do početka vraćanja (grejs periodom) od 1 do 3 godine u zavisnosti od proizvodnje za koju se uzima kredit. Najmanji iznos kredita koji se odobrava biće 5.000 EURA a najveći je 200.000 EURA. Podnosilac zahteva za kredit tada obezbeđuje garancije

Glava 10.1 – Uprava za veterinu

Uprava za veterinu kao organ uprave obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na zdravstvenu zaštitu životinja, veterinarsku i sanitarnu kontrolu u proizvodnji i prometu životinja, proizvoda, sirovina i otpadaka životinjskog porekla, semena za veštačko osemenjavanje, promet lekova i bioloških sredstava za upotrebe u veterini i druge poslove utvrđene zakonom.

Sredstva planirana kod Uprave za veterinu odnose se na subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama i namenjena su za sprovođenje određenih programa za: usluge sprovođenja programa mera zdravstvene zaštite životinja, nadzora zaraznih bolesti i bolesti ludih krava, obeležavanje životinja i mera za suzbijanja zaraznih bolesti životinja i projekata iz oblasti veterine koji se odnose na suzbijanje i nadzor zaraznih bolesti i ispitivanje rezidua i štetnih materija kod životinja i namirnica životinjskog porekla, analiza uzoraka proizvoda životinjskog porekla, hrane za životinje i lekova koji se upotrebljavaju u veterini, rešavanje problema klaničnog otpada i dr.

Glava 10.2 – Uprava za zaštitu bilja

Uprava za zaštitu bilja obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na zaštitu bilja od zaraznih bolesti i štetočina, kontrolu sredstava za zaštitu bilja, registraciju sredstava za zaštitu bilja, fitosanitarni nadzor i inspekciju.

Sredstva planirana kod Uprave za zaštitu bilja planiraju se kao subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama i namenjena su za finansiranje projekata iz oblasti zaštite bilja i to: praćenje pojave i kretanje štetnih organizama i preduzimanje mera; izveštajnu i prognoznu službu, posebno regulisanu i zaštićene zone, uništavanje zaraženog bilja, savetodnavnu službu zaštite, evidentiranja, skladištenja i uništavanja pesticida za mere zaštite bilja, ispitivanje i registraciju sredstava za zaštitu bilja, analizu uzoraka, i dr., a prema posebnom programu Vlade Republike Srbije.

Glava 10.3 – Republička direkcija za vode

Republička direkcija za vode obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na politiku vodoprivrede, višenamensko korišćenje voda, vodosnabdevanje, zaštitu od voda, sprovođenje mera zaštite voda, uređenje vodnih režima, praćenje i održavanje režima voda koji čine i presecaju granicu državne zajednice Srbija i Crna Gora i granice između država članica.

Za aktivnosti Republičke direkcije za vode predložena su sredstva za vodoprivredne objekte, za mašine i opremu kao i sredstva za ostale tekuće rashode.

Glava 10.4 – Uprava za šume

Uprava za šume kao organ uprave u sastavu Ministarstva obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na politiku šumarstva, unapređivanje i korišćenje šuma i divljači, sprovođenje mera zaštite šuma i divljači. Pravni osnov za aktivnosti i usluge koje pruža Uprava za šume je Zakon o šumama, Zakon o lovstvu, Zakon o nacionalnim parkovima i dr.

Najveći deo sredstava za rad ove uprave odnosi se na subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, a za stručno-tehničke poslove u privatnim šumama, unapređivanje i sprovođenje mera zaštite šuma, razvoj i unapređenje lovstva, izradu nacionalnog programa šumarstva i odnosa sa javnošću u šumarstvu.

Razdeo 11 – Ministarstvo privrede

Polazeći od osnovnih ciljeva i prioriteta ekonomske politike Vlade u periodu od 2006-2008. godine i zakonom utvrđene nadležnosti, aktivnost ministarstva u 2006. godini biće usmerene ka ubrzanju strukturnih reformi koje obezbeđuju ekonomski rast i povećanje zaposlenosti i standarda stanovništva. Posebna pažnja biće posvećena stvaranju jakog privatnog sektora kroz privatizaciju i strukturne promene u realnom i javnom sektoru.

Ključnu ulogu u tome imaće uspešna privatizacija i restrukturiranje preduzeća kao i primena zakona koji štite svojinu, ugovore, poverioce i investitore (Zakon o privrednim društvima, Zakon o registraciji privrednih subjekata, Zakon o stečajnom postupku i dr.).

Na taj način obezbediće se izgradnja efikasne tržišno orijentisane privrede sa razvijenim i efikasnim tržištima kapitala, roba, radne snage i menadžmenta, izgradnja otvorene strukture privrede, ekonomski rast i jačanje socijalne sigurnosti zaposlenih.

U tom smislu privatizacija društvenog i državnog kapitala je postaljena tako da se obezbedi promena vlasničke strukture kapitala, priliv novog kapitala, novih znanja i savremenih tehnoloških rešenja u zemlju kao i adekvatnija alokacija domaćeg kapitala. Kao rezultat promene vlasničke sturukture doći će do uspostavljanja korporativnog upravljanja u preduzećima što će dovesti do povećanja efikasnosti preduzeća i maksimiranja rezultata poslovanja. Na nivou privrede u celini u kratkom roku doći će do njenog oporavka, promocije i poboljšanja konkurentske pozicije na inostranim tržištima. Takođe, očekuje se kreiranje novih radnih mesta kroz deregulaciju i izmenu zatečene privredne strukture i osnivanje i razvoj malih i srednjih preduzeća što će, konačno, voditi i povećanju životnog standarda stanovništva.

Promena vlasničke sturukture putem privatizacije društvenog i državnog kapitala kao i razvoja finansijskih tržišta, jačanje primarnog i aktivne trgovine na sekundarnom tržištu kapitala predstvalja jedan od najznačajnijih ciljeva rada i aktivnosti ovog ministarstva u 2006. godini. U tom smislu, nastaviće se sa daljom izgradnjom sistemskog okvira u cilju efikasnije pripreme, sprovođenja i kontrole ovog procesa.

Procenjuje se, da je za uspeh tranzicije srpske ekonomije ka tržišno orijentisanoj privredi, pored privatizacije i restrukturiranja velikih preduzeća kao i adekvatne industrijske politike od ključne važnosti brzi rast i razvoj malih i srednjih preduzeća. Imajući u vidu da nekoliko nacionalnih strateških dokumenata ukazuje na neophodnost stvaranja povoljnijih uslova za brži i povoljniji početak rada malih i srednjih preduzeća, aktivnosti Ministarstva biće usmerene u pravcu kreiranja stimulativnog okruženja za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva.

Aktivnosti u 2006. godini usmerene su i ka nastavku realizacije mera započetih reformi, a to su aktivnosti vezane prvenstveno za poslovno-finansijsku konsolidaciju privrednih subjekata i rešavanje ekonomsko-tehnološkog viška zaposlenih u pripremi za privatizaciju, podsticaj razvoja privrednih subjekata čiji proizvodni programi imaju perspektivu na tržištu, kao i preduzimanje mera radi zaštite društvene imovine u preduzećima u kojima nije okončan proces privatizacije.

Projekat subvencija se odnosi na sredstva za kreditnu podršku privredi, namenjena preduzećima koja se pripremaju ili su otpočela proces restrukturiranja i privatizacije.

Ovim projektom nastavlja se kreditna podrška privredi, koja se saglasno Programima Vlade realizuje od 2002. godine.

Odobravanjem povoljnih kredita obezbeđuje se ubrzan i efikasan nastavak započetog procesa restrukturiranja i privatizacije preduzeća u svim granama privrede. Realno se procenjuje da će strateška konsolidacija znatnog dela preduzeća u restrukturiranju, biti okončana do kraja 2006. godine, kada će se osetno smanjiti i potreba za kreditiranjem industrijskih preduzeća iz sredstava subvencija.

Kreditima iz sredstava za subvencije za kreditnu podršku privredi, pod povoljnim uslovima, obezbedio bi se kontinuitet rasta industrijske proizvodnje i izvoza, što bi uz nastavak realizacije socijalnih programa u preduzećima, značajno doprinelo povećanju stepena korišćenja raspoloživih kapaciteta i upošljavanja zaposlenih, uz osetno relativno smanjivanje troškova poslovanja, povećanje produktivnosti u industriji, kao i atraktivnosti preduzeća za okončanje procesa privatizacije.

Podrškom sredstvima iz ovih kredita privreda ubuduće mora obezbediti potpunu redovnost izmirivanja tekućih obaveza prema javnim preduzećima za isporučene energente.

Povećanim nivom privredne aktivnosti i ubrzanjem procesa privatizacije, obezbedio bi se osetno viši nivo prihoda u budžet Republike.

Napominjemo da je, u velikoj meri, zahvaljujući dosadašnjoj realizaciji programa kreditiranja privrede iz sredstava za subvencije omogućen opstanak i nastavak pripreme za restrukturiranje i privatizaciju velikih privrednih sistema, posebno u metalurgiji, metalskom kompleksu, proizvodnji električnih mašina i aparata, hemijskoj industriji i preradi nemetala, kao i u brojnim većim, srednjim i manjim preduzećima u repro-lancu. Paralelno sa okončanjem privatizacije velikih sistema za koje postoje zainteresovani strateški partneri i/ili okončanja stečaja za preduzeća koja nemaju tržišnu perspektivu, stvaraju se pretpostavke za potpuno ukidanje sistema kreditiranja privrede iz sredstava subvencija, što se realno može očekivati do kraja 2008. godine.

Projekat za kreditiranje davanja u lizing mašina, opreme i drugih proizvoda domaćih proizvođača u 2006. godini se odnosi na sredstva namenjena za kreditiranje davanja u lizing mašina, opreme i drugih proizvoda domaćih proizvođača.

Sredstva se odobravaju davaocu lizinga, u vidu kredita po povoljnim uslovima.

Sredstvima iz projekta obezbedili bi se povoljni uslovi pri davanju u lizing poljomehanizacije, autobusa, kamiona, specijalnih vozila, građevinskih mašina, procesne opreme i drugih proizvoda domaćih proizvođača, koji će pospešiti domaću tražnju za navedenim proizvodima.

Istovremeno se podržava domaća proizvodnja putem značajnijeg povećanja konkurentnosti navedenih domaćih roba i obnavlja zastarela poljomehanizacija, vozni i mašinski park.

Pored sredstava iz budžeta, planira se i obaveza davaoca lizinga da dodatno obezbedi sredstva iz drugih izvora i ista plasira u finansiranje poslova lizinga, radi davanja robe u lizing pod uslovima koji budu utvrđeni Programom Vlade.

Ovim projektom obezbeđuje se nastavak realizacije veoma uspešnih programa Vlade Republike Srbije iz 2003., 2004. i 2005. godine.

Realizacijom navedenih programa obezbeđeni su povoljni uslovi pri davanju u lizing poljomehanizacije, autobusa, kamiona, specijalnih vozila, građevinskih mašina, procesne opreme i drugih proizvoda domaćih proizvođača. Istovremeno, realizacija ovih programa omogućila je podršku domaćim proizvođačima putem značajnijeg povećanja konkurentnosti kod plasmana navedenih roba, kao i primaocima lizinga obnavljanje zastarele poljomehanizacije i voznog parka.

Dosadašnja realizacija usvojenih programa pokazuje visoku tražnju za lizingom opreme domaćih proizvođača, a što potvrđuje i izuzetno velika zainteresovanost brojnih potencijalnih primalaca lizinga, posebno malih i srednjih preduzeća.

Obezbeđenjem sredstva za realizaciju ovog projekta omogućava se nastavak ostvarenja već postavljenih ciljeva i to:

Značajno povećanje konkurentnosti i plasmana domaćih proizvođača, kao i obnova poljomehanizacije i voznog parka individualnih proizvođača i domaćih preduzeća;

Brže prilagođavanje domaćih proizvođača sve oštrijim tržišnim uslovima poslovanja;

Povećanje zaposlenosti kapaciteta, smanjivanje zaliha gotove robe i poboljšanje likvidnosti domaćih proizvođača-isporučilaca predmeta lizinga;

Produktivnije i racionalnije poslovanje svih primalaca lizinga.

Takođe, napominjemo, da će paralelno sa okončanjem procesa privatizacije prestati potreba za kreditiranjem davaoca lizinga sredstvima iz budžeta.

Razdeo 12 -Ministarstvo rudarstva i energetike

Sredstvima opredeljenim za rad ovog ministarstva u 2006. godini, obezbeđuju se stalni troškovi (usluge komunikacija, pokriće troškova zakupa imovine i opreme, troškovi osiguranja, komunalne i energetske usluge); usluge po ugovoru (stručne usluge, administrativne usluge, usluge informisanja, usluge obrazovanja i usavršavanja zaposlenih); troškovi putovanja (za službena putovanja u zemlji i inostranstvo); materijal (administrativni materijal, materijal za obrazovanje i usavršavanje zaposlenih, materijal za saobraćaj) i za ostale potrebe.

Planirana sredstva za 2006. godinu obuhvataju i iznos sredstava za subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama namenjenih za Program strateške konsolidacije JP PEU ”Resavica” i koristiće se po posebnom programu Vlade.

Takođe, planirana su sredstva za Komisiju za utvrđivanje i overu rezervnih mineralnih sirovina na teritoriji RS, a Komisija se bavi stručnom kontrolom i izradom elaborata koji se odnose na utvrđivanje iznosa i overi rezervi mineralnih sirovina. Ministarstvo je planiralo sredstva i za projekte koji se odnose na Projekat energetske efikasnosti u Srbiji, sredstva za sprovođenje Prostornih planova za područja arheološkog nalazišta Romulijan-Gamzigrad, za područje posebne namene – Vlasina, zatim posebna sredstva za realizaciju energetske politike RS, sredstva za angažovanje eksperata za izdavanje energetskih dozvola i za izradu Enegetskog bilansa RS. Takođe, planirana su sredstva za osnivanje Centra za Strategiju energetike Srbije, kao i za potrebe pripreme predloga za davanje koncesija, Program priključenja na daljinske sisteme grejanje u AP Vojvodine i sredstva za rad Operativnog tima povodom svih aktivnosti za obeležavanje jubileja 150 godina od rođenja Nikole Tesle.

Razdeo 13 – Ministarstvo za kapitalne investicije

Najveći deo planiranih sredstava u okviru sve tri funkcije odnosi se na sledeće:

U okviru funkcije transport predviđena sredstva se najvećim delom odnose na subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, i to: subvencije JP ŽTP „Beograd“ i „Plovput“, “Geomagnetski institut” – Grocka i Jugoslovenski registar brodova, a raspored i korišćenje ovih sredstava vršiće se po posebnom programu Vlade. Takođe, u okviru ove funkcije planirana su u skladu sa odredbama Zakona o javnim putevima i sredstva za javno preduzeće za upravljanje državnim putevima.

U okviru funkcije Razvoj zajednice, planirana su sredstva u vidu subvencija Republičkoj Agenciji za prostorno planiranje, zatim za Program obnove, izgradnje i razvoja opština Kolubarskog okruga pogođenih zemljotresom.

Razdeo 14 – Ministarstvo trgovine, turizma i usluga

U okviru sredstava planiranih za finansiranje ovog ministarstva, najveći deo sredstava predviđen je na pozicijama stalnih troškova (prevashodno usluge komunikacije), usluga po ugovoru i materijal. Takođe, najveći deo planiranih sredstava odnosi se na subvencije, i to za: ostvarivanja ciljeva postavljenih za usmeravanje i podsticanje razvoja turizma kroz učešće u finansiranju izrade odgovarajućih postojećih planova za turistička područja, promotivne aktivnosti turističkog područja u zemlji i inostranstvu, osnivanje Kongresnog biroa Srbije, kao i za rad Turističke organizacije Srbija. Takođe, deo sredstava planiranih u 2006. godini odnosi se i na sprovođenje Zakona o zaštiti potrošača, sredstva za naknadu štete i troškova skladištenja robe.

Značajan deo planiranih sredstava iz budžeta Republike Srbije odnosi se i na potrebu ovog ministarstva za nabavku novih ili popravku starih personalnih računara, vozila, telefona, štampača, fotokopir aparata, klima uređaja i kancelarijske opreme.

Glava 14.1- Republička direkcija za robne rezerve

Republička direkcija za robne rezerve kao organ uprave u sastavu Minstarstva trgovine, turizma i usluga, obavlja poslove državne uprave i stručne poslove u skladu sa Zakonom o ministarstvima i Zakonom o robnim rezervama („Službeni glasnik RS“, broj 18/92), koji se odnose na organizaciju sistema robnih rezervi, utvrđivanje obima, obrazovanje, čuvanje smeštaj i obnavljanje republičkih robnih rezervi, izgradnju skladišnih kapaciteta za potrebe republičkih robnih rezervi i druge poslove u skladu sa Zakonom o ministartvima i Zakonom o robnim rezervama. Nakon stupanja na snagu Ustavne povelje Republička direkcija za robne rezerve preuzela je poslove Savezne direkcije za robne rezerve, pokretnu i nepokretnu imovinu.

Ukupno planirana sredstva za rad Direkcije obuhvataju sredstva iz budžeta i sopstvene prihode. Od toga, značajan iznos odnosi se na Stalne troškove (troškovi osiguranja i zakup imovine i opreme)

Takođe, planirana su i sredstva za kupovinu robe u skladu sa Predlogom Programa robnih rezervi za 2006. godinu, kao i sredstva za pokriće nedostajućih sredstava na pozicijama stalnih troškova, troškova putovanja, usluga po ugovoru, specijalizovanih usluga i tekućih popravka i održavanja. Sredstva su planirana i za obaveze po kreditima, tj. otplate i kamate. Delom iz sredstava budžeta, a delom iz sopstvenih prihoda, planirano je i ulaganje u nabavku novih informacionih sistema (oprema za AOP) i ulaganje u izgradnju i sanaciju skladišta naftnih derivata u Požegi i Smederevu, kao i skladište generalnog tereta u Leskovcu.

Razdeo 15 – Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom

Deo sredstava predviđen za finansiranje rada Ministarsatva, namenjen je za realizaciju Projekata (podrška za izgradnju informacionog sistema na nivou opština, inforamcioni sistem za potrebe sektora za politiku i režim spoljne trgovine i dr.).

Razdeo 16 – Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike

Ukupan obim sredstava za obavljanje funkcija ovog ministarstva, obuhvata sredstva za finansiranje tekućih izdataka koji je sačinjen u skladu sa potrebama koje proizilaze iz njegove nadležnosti .

Sredstva planirana u okviru funkcije – opšti ekonomski i komercijalni poslovi i poslovi po pitanju rada, namenjena su za subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, u kojima su osnovane invalidske radionice, za finansiranje Fonda solidarnosti, Saveta za prava deteta, Saveta za ravnopravnost polova, Radne grupe za praćenje milenijumskih ciljeva razvoja u Srbiji, Fonda za zapošljavanje lica sa invaliditetom, Nacionalnog centra za profesionalnu rehabilitaciju lica sa invaliditetom, Socijalno-ekonomskog saveta i za program aktivne politike zapošljavanja preko privatnih agencija za zapošljavanje i sredstva za ove namene koristiće se po posebnim programima Vlade.

Programom aktivne politike zapošljavanja koja će se sprovoditi preko Nacionalne službe za zapošljavanje, uz prethodno pribavljeno mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, a po posebnom programu Vlade, obezbediće se novo zapošljavanje i to pre svega, kategorija nezaposlenih koje se teško zapošljavaju (mladih koji prvi put traže posao, viškova zaposlenih, izbeglih i prognanih lica), podsticanje preduzetništva, samozapošljavanja, kao i realizacija Projekta „Podrška politici zapošljavanja“.

U okviru ekonomske klasifikacije – Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta, planirana su sredstva namenjena za sprovođenje socijalnog programa, odnosno rešavanje socijalnog i ekonomskog statusa za zaposlene u preduzećima u kojima se vrši proces restrukturiranja i njihova priprema za privatizaciju (tranzicioni fond). Sredstva za ove namene, povećana su u odnosu na dosadašnji plan iz razloga obezbeđivanja sredstava za sprovođenje postojećih socijalnih programa. U okviru ovih sredstava obezbeđuje se podrška programima restrukturiranja, utvrđen planom Centra za restrukturiranje Agencije za privatizaciju, kojim je obuhvaćeno 8.000 zaposlenih u oko 40 preduzeća, javnih preduzeća, čije restrukturiranje neće biti okončano u 2005. godini već se planira nastavak procesa posebno u javnim preduzećima ŽTP, JP „NiS“, JP „Jat“, JP „PTT“, JP“Telekom“, JP“ Aerodrom“, JP „Srbijašume“, i dr. U okviru ove funkcije, takođe su planirana sredstva za rešavanje viška zaposlenih u preduzećima namenske industrije (oko 1.000 zaposlenih), ustanovama (oko 8.000 zaposlenih), ZZO „Kragujevac“ (oko 5.000 zaposlenih) i u ostalim preduzećima (oko 10.500 zaposlenih).

Sredstva za finansiranje ostalih funkcija u okviru ovog ministarstva (porodica i deca, bolest i invalidnost, socijalna pomoć ugroženom stanovništvu neklasifikovana na drugom mestu) najvećim delom se obezbeđuju za naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta, dok je u okviru funkcije socijalna zaštita neklasifikovana na drugom mestu, najveći deo sredstva planiran za izmirivanje obaveza za staž osiguranja po posebnim propisima – solidarni staž i boračke penzije.

Sredstva za finansiranje fondova, u okviru ovog ministarstva obezbeđuju se iz namenskih prihoda budžeta (sredstva od naknada za priređivanje igara na sreću), u iznosu od 20% ostvarenih prihoda.

Razdeo 17 – Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine

Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine finansira naučno istraživačke institute preko programa, a u skladu sa važećim Zakonom o naučnoistraživačkoj delatnosti, za koje su sredstva obezbeđuju u okviru ekonomske klasifikacije – specijalizovane usluge. Najveći deo sredstava namenjenih za specijalizovane usluge planiran je za uklanjanje nuklearnog otpada iz Instituta u Vinči, kao i za Programe osnovnih istraživanjea, Programe istraživanja u okviru tehnološkog razvoja, Programe transfera znanja i tehnologije, Programe obezbeđivanja i održavanja opreme i prostora i dr..

U okviru sredstava namenjenih za usluge po ugovoru planirano je izmirivanje preuzetih obaveza prema Microsoft-u.

Sredstava za naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta planirana su za isplatu stipendija najboljim diplomiranim studentima u periodu poslediplomskih studija, za koje vreme su angažovani na izradi projekata iz programa Ministartva, kao i za učenike završnih razreda srednjih škola. Stipendijama, po ovom programu u 2006. godini, obuhvaćeno je 157 doktoranata, 625 magistranta i 96 učenika. Sredstva za zgrade i građevinske objekte, planirana su za izgradnju stanova za mlade naučnike.

Glava 17.1 – Uprava za zaštitu životne sredine

Sredstva predviđena za finansiranje tekućih izdataka Uprave, smanjena su u odnosu na prethodnu godinu, s obzirom da je Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, broj 135/04), deo nadležnosti Uprave (upravljanje otpadom), u isključivoj nadležnosti Fonda za zaštitu životne sredine.

Izdaci za specijalizovane usluge obuhvataju sredstva za sufinansiranje izrade Lokalnih ekoloških akcionih planova sa jačanjem kapaciteta opština za rešavanje problema zaštite životne sredine, monitoring i projekte u oblasti nadležnosti Uprave, osnovna geološka istraživanja, doprinos za međunarodne projekte koji su u toku, kao i realizaciju programa na jugu Srbije i AP Kosovo i Metohija, dok se izdaci za subvencije javnim nefinansijskim prduzećima i organizacijama odnose na sufinansiranje programa i razvoja nacionalnih parkova i zaštićenih prirodnih dobara od nacionalnog interesa. Sopstveni prihodi i donacije od međunarodnih organizacija su najvećim delom namenjeni za finansiranje specijalizovanih usluga, stalnih troškova i usluga po ugovoru.

Glava 17.2 – Agencija za zaštitu životne sredine

Sredstva predviđena za rad Agencije obezbeđuju se iz budžeta, sopstvenih prihoda i donacija međunarodnih organizacija. Tekući izdaci se finansiraju iz budžeta Republike, a najveći deo sredstava ostvarenih od donacija međunarodnih organizacija i sopstvenih prihoda namenjen je za finansiranje specijalizovanih usluga u okviru kojih se planira finansiranje razvoja softverske osnove Nacionalnog inforamcionog sistema za životnu sredinu i ažuriranje i integrisanje baze podataka o lokalizovanim i difuznim zagađivačima vazduha, vode i zemljišta i izradu Izveštaja o stanju životne sredine na panevropskom prostoru, koji će biti prezentovan na Međunarodnoj konferenciji o životnoj sredini u Beogradu 2007. godine.

Glava 17.3 – Fond za zaštitu životne sredine

Fond za zaštitu životne sredine osnovan je Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, broj 135/04), sa svojstvom pravnog lica, radi obezbeđivanja finansijskih sredstava za podsticanje zaštite i unapređivanja životne sredine u Republici.

Sredstva predviđena za rad Fonda obezbeđuju se iz budžeta Republike, sopstvenih prihoda, donacija kao i prihoda ostvarenih po osnovu međunarodne bilateralne i multilateralne saradnje na programima, projektima i drugim aktivnostima u oblasti zaštite životne sredine.

Izdaci za specijalizovane usluge obuhvataju sredstva za izradu projektne dokumentacije za sanaciju i rekutivaciju postojećih lokalnih deponija i izradu projektne dokumentacije budućih regionalnih deponija.

Razdeo 18 – Ministarstvo prosvete i sporta

Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2006. godinu najveći iznos sredstava opredeljen je za usluge po ugovoru za potrebe Ministarstva, a posebno Sektora za razvoj obrazovanja i međunarodnu saradnju, Odeljenja za inspekcijski nadzor, Odeljenja za informatiku i obrazovnu statistiku, Programe stručnog usavršavanja, Komisiju za koordinaciju, Komisije za plan i program i Ostale komisije, za Projekte «Mala škola» i «Transformacija postojećih oblika predškolskog obrazovanja i vaspitanja. Stručne usluge planiraju se za troškove Nacionalnog saveta, Projekat “Energetska efikasnost”, kao i za rad eksperata koje će ministar angažovati na izradi Zakona i drugih zakonskih akata od bitnog značaja za obrazovanje, zatim za sprovođenje Projekta “Ida kredit“ – Sporazumom o kreditu za razvoj školstva u Republici Srbiji između SR Jugoslavije i Svetske banke. Za ovaj projekat obezbeđuju se i sredstva iz inostranog zaduživanja. Opredeljena su i sredstva za modernizaciju mreže škola «Kards» program, koji obuhvata 55 škola koje imaju direktnu donatorsku podršku.

Sredstva se opredeljuju za Projekat «Strategija smanjenja siromaštva kod Roma», i dotaciju za Projekat «Međunarodna praksa IASTA», međunarodnu asocijaciju preko koje se vrši razmena studenata po principu reciprociteta (troškovi smeštaja, ishrane i plate).

Troškovi za materijal odnose se na svih pet Sektora, Uprave za sport i Sekretarijata ministarstva. Sredstva za putovanja koriste se radi obilazaka škola na teritoriji Republike Srbije za davanje saglasnosti, odnosno verifikacija rada ustanova od strane Odeljenja za inspekciju i stručno pedagoški nadzor.

Glava 18.1 – Osnovno obrazovanje i Glava 18.2 Srednje obrazovanje

Sredstva opredeljena za socijalna davanja zaposlenima odnose se na otpremnine i pomoći zaposlenima u osnovnom i srednjem obrazovanju.

Za troškove putovanja sredstva su obezbeđena za prevoz učenika i zaposlenih na teritoriji AP Kosovo i Metohija.

Sredstva za specijalizovane usluge opredeljena su za takmičenja na republičkom, državnom i međunarodnom nivou, zatim za upis učenika završnog osmog razreda u srednju školu, Program rada sa talentovanim učenicima, i za sprovođenje Projekta “Ida kredit”.

Za osnovno obrazovanje i vaspitanje dece građana koji privremeno borave u inostranstvu, sredstva su opredeljena u okviru specijalizovanih usluga.

Naknade za socijalnu zaštitu iz budžeta planirana su za ostvarivanje predškolskog programa u godini pred polazak u školu u trajanju od četiri sata dnevno, rad sa decom sa smetnjama u razvoju i decom na bolničkom lečenju.

Glava 18.3 – Učenički standard

U budžetu Republike za 2006. godinu, obezbeđuju se sredstva za regresiranu ishranu i smeštaj učenika u objektima učeničkog standarda u vreme trajanja nastave (10.500 učeniku u 63 doma), za učeničke stipendije, kao i stipendije republičke Fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka.

Učenički krediti, kao i učenički krediti za deficitarna zanimanja isplaćuju se u 10 jednakih mesečnih rata, a sredstva su opredeljena na ekonomskoj klasifikaciji – Nabavka domaće finansijske imovine.

Sredstva za usluge po ugovoru i specijalizovane usluge opredeljena su za obrazovanje i usavršavanje zaposlenih i troškove higijensko-sanitarnih nadzora ustanova.

Osnovna sredstva odnose se na najneophodnija sredstva za funkcionisanje učeničkih domova, koja se pretežno odnose na nabavku opreme, izgradnju i dogradnju domova, kuhinja i trpezarija, kupatila, rekonstrukciju fasada, mokrih čvorova, grejanja i drugih radova u cilju poboljšanja uslova za boravak i rad učenika.

Glava 18.4 – Više i univerzitetsko obrazovanje

Stalni troškovi se odnose na energetske, komunalne, usluge komunikacija i druge usluge.

Sredstva iz budžeta, kao i iz drugih izvora opredeljena za -Usluge po ugovoru i to uglavnom na usluge obrazovanja, kulture i sporta, prevođenja, štampanja i druge usluge.

Sredstva za materijal odnose se na: materijal za obrazovanje, kulturu i sport, za domaćinstvo i ugostiteljstvo, medicinski i laboratorijski kao i drugi materijali.

Na ekonomskoj klasifikaciji – Naknada za socijalnu zaštitu iz budžeta obezbeđuju se sredstva za finansiranje nastave za poslediplomske studije.

S obzirom na veliki broj objekata u višem i visokom obrazovanju, u budžetu Republike obezbeđena su sredstva za najneophodnije kapitalne projekte započete u predhodnim godinama, kao i za opremu koja će zadovoljiti osnovne potrebe da bi se proces nastave mogao nesmetano da odvija.

Glava 18.5 – Studentski standard

Sredstva za socijalnu zaštitu iz budžeta odnose se na ishranu (za 30.000 studenata u 35 studentskih restorana) i smeštaj za 17.000 studenata u 33 studentska doma i studentske stipendije, naknadu za kulturu, sportske nagrade i studentske stipendije.

Obezbeđena su i sredstva za najneophodnija osnovna sredstva koja se odnose na: zamenu postojeće opreme (uglavnom termičke i rashladne), zamenu opreme u kotlarnici u Studentskom centru Beograd, rekonstrukciju više domova i studentskih oporavilišta.

Sredstva su obezbeđena za isplatu studentskih kredita.

Glava 18.6 – Uprava za sport

Uprava za sport kao organ u sastavu Ministarstva, obavlja poslove državne uprave i stručne poslove koji se odnose na sport, fizičku kulturu, ostvarivanje prava stranih sportista i sportskih organizacija i saveza u Republici.

Naknada za socijalnu zaštitu iz budžeta odnosi se na stipendije i podršku programima sporta i aktivnosti u sprovođenju međunarodnih konvencija, stipendiranje vrhunskih sportista, priprema sportista za učešće na velikim međunarodnim takmičenjima, naknade za programe učeničkog i studentskog sporta, istraživačko – razvojni projekti u sportu, podrška ravnopravnosti polova, novčana pomoć vrhunskim sportistima, nacionalna priznanja i nagrade za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta, kao i naknade za naučni rad u ovoj oblasti, za finansijsku pomoć kandidaturi za domaćina 25. letnje Univerzijade 2009. godine, kao i za druge projekte obezbeđuju se sredstva u budžetu Republike.

Glava 18.7 – Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja

Na osnovu člana 17. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja za unapređenje obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 62/03, 58/04 i 64/04), osnovan je Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, u cilju praćenja, obezbeđivanja i unapređenja kvaliteta razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja, za obavljanje razvojnih, savetodavnih, istraživačkih i drugih stručnih poslova u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Usluge po ugovoru odnose se na: prevođenje, kompjuterske usluge, softvere, obrazovanje zaposlenih i druge usluge neophodne za rad Zavoda, a sredstva za ove namene obezbeđena su u budžetu Republike i iz drugih izvora finansiranja.

Glava 18.8 – Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja

Na osnovu člana 17. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja za unapređenje obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 62/03, 58/04 i 64/04), osnovan je Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja za obavljanje razvojnih, savetodavnih, istraživačkih i drugih stručnih poslova u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju.

Sredstva su opredeljena za rad Zavoda, finansiranje najneophodnijih projekata kao i za nabavku neophodne opreme.

Glava 18.9 – Budžetski fond za finansiranje sporta

Sredstva od igara na sreću, za finansiranje sporta i to: za dotacije nevladinim organizacijama i za nacionalna priznanja i nagrade za poseban doprinos razvoju i afirmaciji sporta (nagrade za osvojene medalje na svetskim i evropskim prvenstvima).

Razdeo 19 – Ministarstvo kulture

Ministarstvo kulture obavlja poslove državne uprave koji se odnose na razvoj i unapređenje kulture i umetničkog stvralaštva, praćenje i istraživanje u oblasti kulture, obezbeđivanje materijalne osnove za delatnost kulture, razvoj i unapređenje književnog, prevodilačkog, muzičkog i scenskog stvaralaštva, likovnih i primenjenih umetnosti, filmskog stvaralaštva, zaštitu kulturnih dobara, sistem javnog informisanja, dopisništva, osnivanje i razvoj kulturno-informativnih centara u inostranstvu.

Za aktivnosti ovog Ministarstva predviđena su sredstva iz budžeta u okviru kojih se najveći deo odnosi na specijalizovane usluge, i to za: finansiranje programa Narodnog muzeja u Beogradu, manastira Hilandar, obnovu kulturno istorijskog nasleđa Sremskih Karlovaca i za ostale projekte i programe u kulturi po posebnom programu Vlade. Takođe, u okviru specijalizovanih usluga, Ministarstvo je planiralo da obezbedi sredstva za unapređenje romske kulture, zatim za Koordinaciono telo za kuturu i medije za područja Bujanovac, Preševo i Medveđu, kao i sredstva za stimulisanje proizvodnje filmova u 2006. godini i sredstva za finansiranje održavanja Dvorskog kompleksa Dedinje, za program otkupa knjiga i za podršku proizvodnji srpskog filma.

Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama planiraju se i namenjena su za finansiranje NIU „Bratstvo“ Niš, na osnovu Zakona o osnivanju novinsko-izdavačke ustanove „Bratstvo“, NIJP „Panorama“ Priština, na osnovu Zakona o osnivanju javnog preduzeća za novinsko-izdavačku delatnost „Panorama“, kao jedine novinsko informativne kuće na srpskom jeziku na Kosovu i Metohiji i JP RTS.

Glava 19.1-Ustanove kulture

Ukupno planirana sredstva za finansiranje Ustanova kulture obezbeđuju se delom iz budžeta Republike, a delom iz sopstvenih prihoda, donacija od inostranih zemalja, međunarodnih organizacija, nevladinih organizacija, ostalih nivoa vlasti i pojedinaca. Sredstva su namenjena najvećim delom za donacije i transfere ostalim nivoima vlasti i to za isplatu plata zaposlenih u ustanovama kulture na teritoriji AP Vojvodina i AP Kosovo i Metohija, ali su namenjena i za dve novoosnovane ustanove kulture: Muzej na otvorenom “Staro selo”-Sirogojno i Muzej naivne umetnosti iz Jagodine, kao i za delatnost Matice Srpske.

Ministarstvo kulture nadležno je i za finansiranje programa i aktivnosti Ustanova kulture – specijalizovane usluge koji se odnose na zaštitu, korišćenje i prezentaciju kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine (Stari Ras sa Sopoćanima i manastir Studenica) i kulturnih dobara od izuzetnog značaja (arheološka nalazišta, znamenita mesta, prostorno kulturno – istorijske celine, spomenici kulture i dr.) i za Narodno pozorište u Beogradu.

Razdeo 20 – Ministartstvo zdravlja

Za rad ovog ministarstva planiraju se sredstva iz budžeta, kao i sredstva koje ministarstvo ostvaruje iz sopstvenih prihoda. Sopstveni prihodi ostvaruju se po osnovu inspekcijskog nadzora po zahtevu stranke, od naknada za polaganje stručnih ispita i prihoda po osnovu doplatnih markica.

Sredstva za donacije i transfere ostalim nivoima vlasti odnose se na sredstva za zdravstvenu zaštitu od opšteg interesa, a radi praćenja uslova života i rada stanovništva, sprečavanje, suzbijanje i gašenje epidemija zaraznih bolesti, za sprovođenje projekat Strategija siromaštva, za edukaciju zdravstvenih radnika i razvoj i uvođenje informacionog sitema u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

U skladu sa Akcionim planom zdravstva za unapređivanje zdravstvenog stanja Roma, ostvarivanjem prava Roma na zdravstvenu zaštitu i poboljšanje zdravstvene zaštite za celu romsku populaciju, planirana su sredstva za projekat Smanjenje siromaštva kod Roma u oblasti zdravstva.

Planirana su sredstva za projekte „Razvoj zdravstva Srbije“ „Energetska efikasnost“ , „Hitna rekontrukcija zdravstvenih ustanova u Srbiji“ i Subvencije javnim finansijskim institucijama–komore zdravstvenih radnika.

Za specijalizovane usluge predviđena su sredstva za medicinske usluge (troškovi zdravstvene zaštite lica kojima je izrečena mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog čuvanja i lečenja, obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana), kao i zdravstvena zaštita stranaca, inspekcijski nadzor u oblasti lekova i opojnih droga i dr.) Usluge po ugovoru obuhvataju; stručne usluge, usluge informisanja, kompjuterske usluge, usluge obrazovanja i usavršavanja kadrova.

Sredstva za ulaganje u zgrade planirana su za sanaciju postojećih objekata, uglavnom popravke ravnih krovova, poravke elektroinstalacione mreže i mokrih čvorova, adaptaciju kotlarnica i sl. U delu opreme potrebno je da sredstva koja su planirana obuhvate nabavku opreme za zdravstvene ustanove i deo opreme za Ministarstvo.

Sredstva za rad fonda za finansiranje Crvenog krsta Srbije, planirana su u okviru ovog ministarstva, a za koji se sredstva obezbeđuju po osnovu Zakona o igrama na sreću.

Glava 20.1 – Budžetski fond za finansiranje Crvenog krsta Srbije

Budžetski fond za finansiranje Crvenog krsta Srbije, osnovan je Zakonom o igrama na sreću (“Službeni glasnik RS”, broj 84/04). Fond je osnovan na neodređeno vreme, i njime upravlja ministarstvo nadležno za poslove socijalne zaštite.

Sredstva za finansiranje Fonda obezbeđuju se iz namenskih primanja budžeta (sredstva od naknada za priređivanje igara na sreću, koje su prihod budžeta), u iznosu od 20% namenskih primanja. Ovim sredstvima se finansiraju prvenstveno programi i aktivnosti Crvenog krsta Srbije.

Ostali izvori finansiranja Fonda su aproprijacije obezbeđene u budžetu za tekuću godinu, naknade za dozvolu i naknada za dobijeno odobrenje za priređivanje posebnih igara na sreću, odnosno saglasnost za priređivanje nagradne igre u robi i uslugama.

Glava 20.2 – Budžetski fond za programe sprečavanja bolesti

izazvanih konzumiranjem duvana

Odredbama Zakona o duvanu predviđeno je osnivanje ovog fonda u cilju realizacije preventivnih programa za sprečavanje bolesti koje su povezane sa konzumiranjem duvanskih proizvoda. Fond je osnovan na neodređeno vreme i finansira se iz sredstava proizvođača, odnosno uvoznika cigareta upisanih u registar. Oni su dužni da uplaćuju posebnu naknadu u visini od jednog dinara po svakoj paklici cigareta.

Razdeo 21 – Ministarstvo za dijasporu

Ministarstvo za dijasporu obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: položaj i prava državljana Republike Srbije koji žive izvan državne zajednice Srbije i Crne Gore, poboljšanje njihovih veza i veza njihovih organizacija sa Republikom Srbijom, stvaranje uslova za njihovo uključivanje u politički, ekonomski i kulturni život Republike Srbije i njihov povratak u Republiku Srbiju, omogućavanje olakšica kod uvoza i omogućavanje uslova za ostavarivanje njihovog biračkog prava u inostranstvu.

U strukturi ukupnih rashoda za tekuće izdatke, najveće učešće imaju stalni troškovi (rad Ministarstva vezan je za komunikacuju sa inostrnstvom); zakup imovine i opreme; troškovi osiguranja, troškovi hitne pošte i internet usluga; troškovi putovanja; usluge po ugovoru (stručne usluge isplate honorara po ugovorima).

Planirana sredstva za usluge po ugovoru odnose se na sredstva potrebna za Popis dijaspore koji će biti realizovan preko Odbora za popis u koji su pozvani da uzmu učešće predstavnici nadležnih ministarstava Vlade Republike Srbije i skupštinskog odbora za veze sa Srbima van Srbije, za finansiranje Informaciono dokumentacionog centra, Dane dijaspore u Srbiji – Vidovdanski dani, Dane Srbije u Velikoj Britaniji. Po ovom osnovu ministarstvo ima u vidu potrebe izrade, štampanja i dopreme udžbenika na srpskom jeziku, ekavici i ćiriličnom pismu za decu srpske nacionalnosti. Izrade Zbornika i CD-a sa ličnim kartama svih opština u Srbiji namenjena investitorima iz inostranstva. Zbornik će sadržati sve relevantne podatke o površini, stanovništvu, istoriji, infrastrukturi, poljoprivredi, turističkim i kulturno istorijsim znamenitostima opština u Srbiji.

Za dotacije nevladinim organizacijama planirana su sredstva za Maticu iseljenika Srbije, kao i za finansiranje aktivnosti vezane za ostvarivanje saradnje dijaspore i otadžbine (verskih i sportskih manifestacija, humanitarnih akcija, prihvat iseljenika po raznim osnovama, pružanje finansijske pomoći zajednici Srba u Mađarskoj, finansiranje štampanja dela naših autora iz inostranstva) i dr.

Razdeo 22 – Ministarstvo vera

Ministarsvo vera obavlja poslove državne uprave koji se odnose: na ostvarivanje i unapređenje odnosa i saradnje države sa Srpskom pravoslavnom crkvom, drugim tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama i unapređenje njihovog položaja u društvu; afirmaciju, razvoj i praćenje poštovanja verske slobode; nastavni plan i program verske nastave u osnovnoj i srednjoj školi i druge poslove u ostvarivanju i organizovanju verske nastave; praćenje pojava i odnosa od spoljno-političkog značaja u vezi sa crkvama i verskim zajednicama; pružanje podrške i pomoći pri zaštiti crkvenog kulturnog nasleđa izvan granica Državne zajednice Srbija i Crna Gora; praćenje zaštite i unapređenje verskog aspekta nacionalnog identiteta izvan granica Državne zajednice Srbija i Crna Gora, kao i druge poslove određene zakonom.

U okviru ovog razdela najveći deo sredstava se odnosi na tekuće dotacije verskim organizacijama, i to za realizaciju sledećih programa:

1. Versko obrazovanje. Mesečne dotacije srednjim verskim školama svih konfesija, kao i dotacije teološkim fakultetima za stipendiranje studenata, u cilju njihovog prilagođavanja i uključivanja u javni obrazovni sistem;

2. Poboljšanje položaja sveštenika i verskih službenika. Dotacije sveštenicima i verskim službenicima svih konfesija, posebno na Kosovu i Metohiji i u nerazvijenim i pograničnim područjima, u cilju poboljšanja njihovog materijalnog i socijalnog položaja;

3. Zaštita verskog, nacionalnog i kulturnog identiteta. Povremene dotacije eparhijama SPC izvan Srbije, u cilju zaštite kulturnog nasleđa i negovanja nacionalnog, verskog i kulturnog identiteta;

4. Unapređenje verske kulture i tolerancije. Mesečne dotacije ustanovama kulture u sastavu verskih organizacija i povremene dotacije za konkretne programe kulturnih i izdavačkih ustanova u svim verskim zajednicama, u cilju afirmisanja univerzalnih vrednosti religijske kulture, kao sastavnog dela vrednosnog sistema ujedinjene Evrope.

Posebna sredstva izdvojena su za gradnju, održavanje i rekonstrukciju hramova i drugih verskih objekata u svim krajevima Srbije, posebno na Kosovu i Metohiji.

Razdeo 23 – Republički sekretarijat za zakonodavstvo

Republički skretarijat za zakonodavstvo obavlja stručne poslove koji se odnose na: izgrađivanje, praćenje i unapređenje pravnog sistema, obezbeđivanje usaglašenosti propisa i opštih akata u pravnom sistemu u postupku njihovog donošenja i staranje o njihovoj normativno-tehničkoj i jezičkoj valjanosti, nadzor nad objavljivanjem i staranje o objavljivanju propisa Vlade, ministarstava i drugih organa i organizacija, priprema propise koji se odnose na izbore za republičke organe, organizaciju i način rada Vlade, sistem državne uprave i druge propise koji ne spadaju u delokrug ministarstava.

Sredstva za rad Sekretarijata obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije, i to prvenstveno za tekuće izdatke u okviru kojih se najveći deo odnosi na usluge po ugovoru, kompjuterske usluge, usluge obrazovanja i usavršavanja zaposlenih, stalne troškove i materijal.

Razdeo 24 – Republički zavod za razvoj

Republički zavod za razvoj obavlja stručne poslove koji se odnose na: društveno-ekonomski razvoj i razvojnu ekonomsku politiku Republike Srbije; strategiju i politiku regionalnog razvoja; funkcionisanje i dogradnju sistema privrednog, socijalnog, regionalnog i održivog razvoja; razvoj sistema podsticaja za ulaganje u nedovoljno razvijena područja i ravnomerni regionalni razvoj; pripremu i ocenu opravdanosti razvojnih i investicionih programa koji su od interesa za Republliku Srbiju, kao i druge poslove utvrđene zakonom.

Na tekućim izdacima najveće učešće imaju izdaci za: usluge po ugovoru (stručno usavršavanje zaposlenih za kurseve engleskog jezika, za postdiplomatske studije, kotizacije za stručna savetovanja i stručne usluge za koje Zavod povremeno angažuje prevodioce i izvršioce za izradu stručnih poslova za pojedine oblasti, kao sajt i drugo); stalni troškovi na usluge komunikacija; materijal (za kancelarijski materijal, rashodi za radnu uniformu; troškove za stručnu literaturu; za benzin i ostale troškove); troškovi putovanja u zemlji i inostranstvu a odnose se na studijska putovanja; tekuće popravke i održavanje, naknade za zaposlene (za dolazak na posao i odlazak sa posla) i ostali porezi.

Republički zavod za razvoj učestvuje u INDE projekat u okviru CADSES-a, koji predstavlja razmenu poslovnih informacija preko Internet portala. Cilj projekta INDE je formiranje virtuelnih klasera i razvoj poslovne saradnje između zemalja učesnica: Italija, Austrija, Slovenija, Hrvatska, Grčka i Srbija. SBCN je deo internacionalne poslovne mreže – BCN za podršku preduzećima iz Srbije, koja žele da sarađuju sa inostranim partnerima, što im omogućava proširenje poslovnih aktivnosti i ulazak na inostrana tržišta.

Razdeo 25 – Republički zavod za statistiku

U okviru Republičkog zavoda za statistiku, planirana su sredstva za tekuće izdatke, od čega najveće učešće imaju izdaci na specijalizovnim uslugama a odnose se na: ankete o radnoj snazi kojim se sagledavaju karakteristike radne snage i dešavanja na tržištu rada i čiji rezultati omogućavaju poređenja sa drugim zemljama, anketa o potrošnji domaćinstva, statistika biljne proizvodnje – privatni sektor, godišnja i tromesečna statistička istraživanja za privatne radnje, trgovine na malo (preduzeća), trgovine na veliko, privatnog sektora ugostiteljstva. Na zakup softvera su planirana značajna sredstva, jer Zavod ima centralni računar tipa IBM na kome je instaliran sistemski softver za obradu statističkih podataka i aplikacija i periferijske jedinice vezane za njega a troškovi se plaćaju kvartalno u dolarima.

Razdeo 26 – Republički hidrometeorološki zavod

U okviru ovog razdela najveći iznos sredstava planira se za nabavku mašina i opreme i to za nabavku protivgradnih raketa tipa zemlja – vazduh, za stimulaciju padavina u cilju unapređenja primarne poljoprivredne proizvodnje, za laboratorije, za prizemno merenje meteoroloških parametara kao i nabavka opreme za saobraćaj za terenske radove, opreme za zaštitu životne sredine, opreme i reagensa za stimulisanje padavina, nabavku hidrometrijske opreme i druge opreme.

U okviru sredstava za plate planirana su i sredstva za honorarne saradnike – 3.300 strelaca i osmatrača.

Razdeo 27 – Republički geodetski zavod

Republički geodetski zavod u 2006. godini finansiraće se uglavnom iz sopstvenih prihoda koje Zavod ostvaruje od naknada za korišćenje podataka premera i vršenja geodetskih usluga.

Sredstava će se koristiti za nabavku materijala (administrativni materijal, materijal za saobraćaj), usluge po ugovoru, stalne troškove i dr.

Za izgradnju zgrada i građevinskih objekata, kao i kapitalno održavanje postojećih objekata sredstva se planiraju za nastavak izgradnje poslovnih prostorija u Službi za katastar nepokretnosti Ljubovija, Bač, Novi Sad, Valjevo, Alibunar, Subotica kao i poslovne zgrade sedišta Republičkog geodetskog zavoda na Senjaku, završetak započetih adaptacija objekata, renoviranje prijemnih kancelarija u službi za katastar nepokretnosti.

Osnovna sredstava odnose se na nabavku novog softvera čime će biti omogućen pristup podacima Republičkog geodetskog zavoda svim korisnicima informacionog sistema državnih organa Republike Srbije, kao i legalizacija sistemskog softvera koji se koriste u Republičkom geodetskom zavodu.

Razdeo 28 – Republička direkcija za imovinu Republike Srbije

Davanje u zakup imovine Republička direkcija za imovinu Republike Srbije vrši i na osnovu Odluke Saveta ministara o davanju na korišćenje i upravljanje nepokretnosti Republici Srbiji – Vladi – Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije, date na korišćenje, upravljanje i raspolaganje, osim raspolaganja svojinskim pravima, nepokretnosti koje više nisu potrebne za dalje korišćenje bivšim saveznim organima, a koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije. Navedene nepokretnosti, prvenstveno će se raspoređivati na korišćenje za potrebe obavljanja nadležnosti državnih organa i organizacija Republike Srbije, dok će se preostalim objektima (poslovne zgrade, poslovni prostor, lokali i dr.) raspolagati davanjem na korišćenje, odnosno u zakup po tržišnim cenama. Raspolaganje nepokretnostima na napred navedeni način odnosi se i na raspolaganje fondom nepokretnosti koji se koristi za smeštaj ambasada stranih država u Srbiji i Crnoj Gori, trgovinskih predstavništava i drugih organizacija pri diplomatsko-konzularnim predstavništvima.

Razdeo 29 – Republički zavod za informatiku i internet

Republički zavod za informatiku i internet obavlja stručne poslove koji se odnose na: unapređenje, razvoj i funkcionisanje inforamcionog sistema državnih organa, lokalne samouprave i javnih službi, primenu i korišćenje interneta u radu državnih organa, zaštitu podataka, razvoj i primenu standarda u uvođenju informacionih tehnologija u državnim organima, i druge poslove određene zakonom.

Najveći deo sredstava planiranih u okviru razdela Republičkog zavoda za informatiku i internet odnosi se na usluge po ugovoru i specijalizovane usluge. U okviru specijalizovanih usluga planirana je standardizacija razvoja, implementacije i funkcionisanja sistema, zatim razvoj programskih sistema za podršku praćenja gore pomenutih procesa i sredstva za praćenje i koordinaciu podrška razvoja.

Određena sredstva planirana su i za finansiranje razvojnih projekata od značaja za organe državne i lokalne uprave, kao i za javne službe, a u tom kontekstu planirano je i navabka neophodne tehničke opreme koja će podržati ove i gore navedene procese. Planirani projekti su Rad na daljinu, Integralni sistem zaštite IS RZII i izrada idejnog i glavnog rešenja za izvođenje projekta jedinstvenog sistema za pružanje Internet usluga u sistemu e-Uprava RS.

Razdeo 30 – Agencija za razvoj infrastrukture lokakalne samouprave

Najveći iznos sredstava za rad ove agencije planiran je za realizaciju programa razvoja infrastrukture lokalne samouprave. Sredstva će se ostvariti po osnovu donacija koje obezbeđuje Evropska agencije za rekonstrukciju.

Sredstva su opredeljena za izradu Studije o obimu i ciljevima transformacije javnih komunalnih preduzeća. Izrada Predloga strategije o obimu i ciljevima transformacije javnih komunalnih preduzeća i za troškove reprezentacije.

Razdeo 31 – Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza osnovana je Zakonom o ministartvima, sa svojstvom pravnog lica, i obavlja stručne poslove koji se odnose na promociju direktnih stranih ulaganja u Republiku Srbiju i promociju izvoza.

U okviru ovog razdela, od planiranih sredstva za tekuće izdatke, najveće učešće imaju usluge po ugovoru i troškove putovanja to za Projekat «Program promocije investicija u saradnji sa Evropskom Agencijom za rekonstrukciju» i Prezentaciju srpske privrede u inostranstvu.

Razdeo 32 – Centar za razminiranje

Sredstva se obezbeđuju za plate zaposlenih i tekuće finansiranje Centra. U okviru sredstava za tekuće uzdatke, najveći deo sredstava odnosi se na funkciju praćenja ostvarivanja projekata i kontrole kvaliteta, zbog čega je potrebno, pre svega obezbediti sredstva za: stalne troškove (troškovi osiguranja za slučaj povrede ili smrti radnika koji prate ostvarivanje projekata i planova za razminiranje); troškove materijala ( materijal za saobraćaj – benzin i gorivo i putni troškovi) i troškove službvenih putovanja.

Razdeo 33 – Bezbedonosno-informativna agencija

Polazeći od prioritetne uloge Bezbednosno-informativne agencije na planu zaštite bezbednosti Republike Srbije i sprečavanju delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje ustavom utvrđenog poretka, sredsva predložena u budžetu za 2006. godinu upotrebiće se za finansiranje tekućih izdataka, kao i za finansiranje osnovnih sredstava neophodnih za rad i neophodne i nužne opreme za efikasno i stručno obavljanje poslova iz nadležnosti Agencije.

Pored redovnog planiranja investicija za 2006. godinu, deo sredstava odnosi na investicije koje su bile planirane i odobrene budžetom za 2005. godinu i prenose se u 2006. godinu.

S obzirom na postavljene zadatke i ciljeve utvrđene od strane Vlade da se Agencija suprostavi i onemogući podrivanje Ustavom utvrđenog poretka, kao i pojave terorizma i međunarodnog organizovanog kriminala, predložena finansijska sredstva će omogućiti nesmetano i efikasano izvršenje ovih zadataka.

Prilikom opredeljivanja sredstava vodilo se računa da je Bezbednosno-informativna agencija, po stručnoj oceni najznačajnija Služba u regionu, a da ozbiljno zaostaje u materijalnom smislu od svih službi u regionu.

Razdeo 34 – Komisija za ispitivanje odgovornosti za kršenje

ljudskih prava

Komisija za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava osnovana je Zakonom o odgovornosti za kršenje ljudskih prava („Službeni glasnik RS“, broj: 61/03), kao samostalan i nezavisan organ i za kršenje ljudskih prava na način određen zakonom izriče mere određene zakonom.

Za funkcionisanje ove komisije sredstva se obezbeđuju u budžetu.

Razdeo 35 – Srpska akademija nauke i umetnosti

Srpska akademija nauka kao najviša naučna i umetnička ustanova u Republici Srbiji osnovana je Zakonom o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti („Službeni glasnik RS“, broj 49/92), sa osnovim ciljem da razvija i podstiče nauku, organizuje i unapređuje osnovna i primenjena naučna istraživanja, podstiče i unapređuje umetničku delatnost, stara se o podizanju naučnog i umetničkog podmlatka i pomaže usavršavanje naučnika i umetnika, skuplja i sređuje građu iz oblasti nauke i umetnosti, izdaje stalne i povreme publikacije i razmenjuje ih sa organizacijama i ustanovama u zemlji i inostranstvu.

Za rad i funkcionisanje Srpske akademije nauka i umetnosti, pored sredstava za plate zaposlenih, u budžetu Republike Srbije obezbeđena su sredstva za akademske nagrade za 159 članova Akademije.

U okviru opredeljenih sredstava planirana su sredstva za adaptaciju zgrade u Knez Mihailovoj broj 36, za zamenu pokrivača i popravku dotrajale krovne konstrukcije na zgradi SANU, instalaciju nivih klima uređaja u galerijama i salama kao i za ugradnju video nadzora i sigurnostne zaštite u Galeriji SANU.

Razdeo 36 – Uprava za javne nabavke

Uprava za javne nabavke osnovana Zakonom o javnm nabavkama („Službeni glasnik RS“, broj 39/02) obavlja stručne poslove koji se odnose na obezbeđivanje uslova za ekonomičnu, efikasnu i transparentnu upotrebu javnih sredstava za javne nabavke i podsticanje konkurentnosti i ravnopravnosti ponuđača u postupcima javnih nabavki.

U okviru sredstava za tekuće izdatke najveći deo se odnosi na usluge po ugovoru, koje obuhvataju troškove administrativnih usluga (prevođenje i sl.), kompjuterske usluge, usluge obrazovanja i usavršavanja zaposlenih i usluge informisanja.

Pored tekućeg finansiranja Uprave za javne nabavke u 2006. godini, sredstva pokrivaju aktivnosti koje Uprava za javne nabavke ostvaruje u okviru Sektora za poslove javnih nabavki, Odeljenje za zajedničke poslove i poslove koje obavljaju samostalni izvršioci – stručno administrativni poslovi za potrebe Komisije za zaštitu prava.

Razdeo 37 -Agencija za reciklažu

Sredstva predviđena u razdelu Agencije za reciklažu obuhvataju sredstva na specijalizovanim uslugama vezana za sprovođenje projekata procene uticaja aktivnosti privrednih subjekata u Republici Srbiji na životnu sredinu, koji u toku obavljanja proizvodne, uslužne ili druge delatnosti stvaraju otpad, i to u Kolubarskom okrugu u Opštini Valjevo, u Srednjebanatskom okrugu u Opštini Zrenjanin, u Podunavskom okrugu u Opštini Smederevo, u Moravičkom okrugu u Opštini Čačak; za edukaciju nastavnika/vaspitača kroz stručne seminare, pripremu priručnika za škole, pokretanje organizovanog sakupljanja sekundarnih sirovina i direktno povezivanje škola sa već postojećim sistemima selektivnog sakupljanja u Republici; informacioni sistem za praćenje proizvodnje, prometa ambalaže i upravljanja ambalažnim otpadom; instaliranjem softvera baze podataka; medijska kampanja o značaju reciklaže kao i na informisanje stručne javnosti o novim tehnologijama i procesima sakupljanja, deponovanja i tretmana otpadnih materija i na ostale projekte vezane uspostavljanje novih tehnologija i zaštite životne sredine.

Razdeo 38 – Agencija za energetsku efikasnost

Agencija za energetsku efikasnost, prvobitno osnovana Uredbom o Generalnom sekretarijatu i drugim službama Vlade Republike 2002. godine i ukinuta izmenom te uredbe u 2004. godini, ponovo je obrazovana Zakonom o energetici („Službeni glasnik RS“, broj 84/04).

U okviru ovog razdela najveći iznos sredstava planira se za obuku, obrazovanje i izradu podzakonskih akata za primenu programa u oblasti energetske efikasnosti, demonstracione projekte energetske efikasnosti, a planirana su i sredstva za isplatu zarada i pripadajućih naknada za 3 novozaposlena radnika .

Razdeo 39 – Republički seizmološki zavod

U okviru budžetskih sredstava za tekuće rashode najveći deo će se koristiti za stalne troškove (komunalne, energetske, usluge komunikacije – prenos podataka internetom sa još četiri lokacije pored Divčibara i Beograda koji će biti direktno raspoloživi na evropskoj virtualnoj seizmološkoj mreži).

Senzor-seizmometar je jedan od najznačajnijih delova seizmološke stanice. Od kvaliteta senzora zavisi mogućnost registrovanja istovremenog registrovanja jakih i slabih zemljotresa. Evropski standard za uključivanje seizmološke stanice u Evropsku virtuelnu (ostvaruje se preko interneta) seizmološku mrežu je posedvanje širokopojasnog senzora. Srbija je dobila na poklon pre više od 10 godina samo 1 takav senzor dok ih susedna Rumunija ima 8, Mađarska 3, Slovenija 17, Makedonija 3. Širokopojasni senzor čija je nabavka predviđena omogućuje pouzdano registrovanje slabih i jakih lokalnih zemljotresa sa brzom automatskom lokacijom. U evropskoj seizmološkoj razmeni za podatke sa ovog senzora mogu se za uzvrat dobiti podaci koji će omogućiti virtuelno proširenje nacionalne seizmološke mreže i na stanice susednih zemalja čime će lokacije naših zemljotresa postati brže dostupne i preciznije kako za slabe tako i za jake zemljotrese iz čitavog prostora Republike.

Nabavka ovog senzora podržaće naše uključenje u red zemalja iz okruženja, Grčka, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Italija, Austrija koje imaju automatsku lokaciju koja se javno publikuje na internetu.

U 2006. godini očekuju se i sredstva od donacija Slovačke Republike, koja će se upotrebiti za investiranje instaliranja stalnog internet pristupa na bar četiri stanice, kao i rekonstrukcija postojećih šahtova za senzore u cilju pripreme za prijem instrumenata iz planirane donacije.

Razdeo 40 – Komesarijat za izbeglice

Komesarijat za izbeglice u skladu sa Zakonom o izbeglicama („Službeni glasnik RS“, br. 18/92 i 45/02), Uredbom o zbrinjavanju izbelica („Službeni glasnik RS“, br. 20/92, ….. i 34/95) i Uredbom o načinu zbrinjavanja prognanih lica („Službeni glasnik RS“, broj: 47/95) obavlja stručne i druge poslove koji se odnose na zbrinjavanje izbeglica i njihovih osnovnih životnih potreba i obezbeđenje socijalne sigurnosti.

U okviru sredstava za tekuće rashode Komesarijata, najveći deo se odnosi na stalne troškove (troškovi grejanja, komunalni troškovi i troškovi zakupa poslovnog prostora), kao i na usluge po ugovoru (usluge prevođenja, izrade softvera, informisanje javnosti, tendere i oglase).

Sredstva za ishranu i smeštaj izbeglih i prognanih lica namenjena su za 14.278 korisnika smeštenih u 172 kolektivna centra, kao i korisnike smeštene u ustanove socijalne zaštite, 150 učenika u učeničkim domovima i za korisnike smeštene u objekte koje je izgradio Komesarijat (1.750 stambenih jedinica).

Zbrinjavanje izbeglica i stvaranje uslova za povratak u zemlju porekla, za ovu aktivnost pravni osnov sadržan je članu 2. Zakona o izbeglicama („Službeni glasnik RS“, br. 18/92 i 45/2002) i članu 7. i 8. Uredbe o zbrinjavanju izbeglica („Službeni glasnik RS“, br. 20/92, 70/93, 105/93, 22/94 i 34/95.)

Razdeo 41 – Uprava za zajedničke poslove republičkih organa

U strukturi ukupnih rashoda za tekuće izdatke Uprave, za redovno funkcionisanje, izdvajaju se sredstva na stalnim troškovima, tekućim popravkama i održavanju i sredstva na materijalu, i to za: nabavku kancelarijskog materijala za potrebe republičkih organa i organizacija, troškovi eksplotacije motornih vozila – nabavka rezervnih delova i servisnog održavanja, sredstva za utrošenu električnu energiju, premija kolektivnog osiguranja za zaposlene i premija osiguranja građevinskih objekata i opreme, troškovi tekućeg i investicionog održavanja poslovnog prostora, nabavka informatičke i komunikacione opreme za potrebe računskog centra Uprave, potrebe Vlade Republike Srbije, republičkih organa i organizacija, telekomunikacione, birotehničke i druge specifične opreme za potrebe republičkih organa i organizacija, naknada Omladinskom uslužnom centru i drugo.

U okviru zajedničkih poslova Uprava obavlja i poslove upravljanja i održavanja poslovnog prostora (oko 150.000 m2) koji koriste republički organi i organizacije. Objekti koji su povereni Upravi na održavanje mogu se svrstati u dve grupe:

– objekti u vlasništvu Republike Srbije i objekti dati na korišćenje bez svojinskog prava (Nemanjina 9, 11, 22-26; Andrićev venac 1; Kralja Milana 16; Resavska 24, 42; Makedonska 4a; Gračanička 8; Omladinskih brigada 1; Svetogorska 8; Budimska 10; Trg Nikole Pašića 5, 11; Kneza Miloša 20; Dečanska 8; Ruže Jovanovića 27; Dr Ivana Ribara 91; Knez Mihajlova 36; Ustanička 29; Svetozara Markovića 42; Terazije 41; Nušićeva 4; Carice Milice 2; Birčaninova 6; Omladinskih brigada 1 – SIV III; Kneza Miloša 20; Vlajkovićeva 10, Vase Čarapića 20; Nemanjina 34; Kralja Milutina 10; Zahumska 10; Deligradska 16; Draže Pavlovića 15; Zeleni venac 18; Ruzveltova 61; Masarikova 5; Fabrisova 10; Kralja Milana 36; Vojvode Toze 31; KMC Dobanovci)

– rezidencijalni i reprezentativni objekti (Užička 16; Lackovićeva 10; Botićeva 8; Smederevo; Vrnjačka Banja; Vorovo i Oplenac).

U okviru ovog razdela planirana su značajna sredstva za investicije, i to za: adaptaciju i rekonstrukciju postojećeg poslovnog prostora; rekonstrukcija i izrada nove elektroinstalacije jake i slabe struje; rekostrukciju postojeće instalacije vodovoda i kanalizacije i drugo.

Razdeo 42 – Upravni okruzi

Zakonom o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“, broj 79/05) obrazovani su upravni okruzi, radi vršenja poslova državne uprave izvan sedišta organa državne uprave.

U upravnom okrugu organi državne uprave mogu da vrše jedan ili više poslova državne uprave: da rešavaju u upravnim stvarima u prvom stepenu odnosno o žalbi kad su u prvom stepenu rešavali imaoci javnih ovlašćenja, da vrše nadzor nad radom imalaca javnih ovlašćenja i da vrše inspekcijski nadzor. Upravne okruge obrazuje Vlada uredbom, kojom određuje i područja i sedišta upravnih okruga.

Unutrašnje uređenje i sistematizacija radnih mesta u organima državne uprave zasnivaju se na načelima koja određuje Vlada uredbom. Akt o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u stručnoj službi upravnog okruga donosi načelnik upravnog okruga, uz prethodnu saglasnost Vlade.

Za razliku od prethodnih godina kada su okviru sredstava za Upravu za zajedničke poslove republičkih organa planirana i sredstva za finansiranje delatnosti okruga, u budžetskoj 2006. godini u okviru razdela pojedinačnih upravnih okruga planirana su sredstva za plate i dodatke zaposlenih, socijalne doprinose na teret poslodavca i naknade za zaposlene. Zatim, planirana su sredstva za stalne troškove (energetske usluge, usluge platnog prometa, komunikacija i osiguranja), sredstva za nabavku materijala, troškova poslovnih putovanja, zagrada i nabavku mašina i opremu.

Razdeo 43 – Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa

Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa osnovan je Zakonom o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija („Službeni glasnik RS“, broj 43/049), za sprovođenje ovog zakona, kao samostalan i nezavisan organ.

Razdeo 44 – Poverenik za informacije od javnog značaja

Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog zanačaja („Službeni glasnik RS“, broj 120/04), ustanovljen je Poverenik za informacije od javnog značaja, radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaj kojima raspolažu organi javne vlasti.

Poverenik je samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti.

Razdeo 45 – Direkcija za železnicu

Zakonom o železnici („Službeni glasnik RS“, broj 18/05) obrazovana je Direkcija za želenice, kao posebna organizacija, radi obavljanja stručnih poslova u oblasti železničkog saobraćaja, regulatornih poslova i drugih poslova predviđenih Zakonom o železnici.

Razdeo 46 – Zaštitnik građana

Zakonom o zaštitniku građana („Službeni glasnik RS“, broj 79/05) osniva se Zaštitnik građana kao nezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja.

Zaštitnik građana se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih sloboda i prava.

Zaštitnik građana je nezavisan i samostalan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom i niko nema pravo da utiče na njegov rad i postupanje.

U obavljanju poslova iz svoje nadležnosti Zaštitnik građana postupa u okviru Ustava, zakona i drugih propisa i opštih akata, kao i ratifikovanih međunarodnih ugovora i opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava.

Zaštitnika građana bira Narodna skupština Republike Srbije, na predlog Odbora nadležnog za ustavna pitanja. Kandidata za Zaštitnika građana Odboru ima pravo da predloži svaka poslanička grupa u Skupštini. Zaštitnik građana se bira na vreme od pet godina i isto lice može biti najviše dva puta uzastopno birano na ovu funkciju. Zaštitnik građana ima četiri zamenika koji mu pomažu u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom, u okviru ovlašćenja koja im on prenese. Zamenike Zaštitnika građana bira Skupština, na predlog Zaštitnika građana.

Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše poštovanje prava građana, utvrđuje povrede učinjene aktima, radnjama ili nečinjenjem organa uprave, ako se radi o povredi republičkih zakona, drugih propisa i opštih akata.

Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave, ali nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava.

Razdeo 47 – Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova

Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), obrazovana je Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova, kao posebna organizacija, koja obavlja stručne poslove koji se posebno odnose na mirno rešavanje kolektivnih i individualnih sporova, izbor miritelja i arbitara, stručno usavršavanje miritelja i arbitara i dr

Razdeo 48 – Komisija za zaštitu konkurencije

Komisija za zaštitu konkurencije je samostalna i nezavisna organizacija koja vrši javna ovlašćenja, u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije („Službeni glasnik RS“, broj 79/05).

Komisija je nadležna da:

1) rešava o pravima i obavezama učesnika na tržištu u skladu sa zakonom;

2) učestvuje u izradi propisa koji se donose u oblasti zaštite konkurencije;

3) predlaže Vladi donošenje propisa za sprovođenje ovog zakona;

4) prati i analizira uslove konkurencije na pojedinačnim tržištima i u pojedinačnim sektorima;

5) daje mišljenje nadležnim organima na predloge propisa, kao i na važeće propise kojima se vrši povreda konkurencije;

6) daje mišljenja u vezi sa primenom propisa u oblasti zaštite konkurencije;

7) ostvaruje međunarodnu saradnju u oblasti zaštite konkurencije, radi izvršavanja međunarodnih obaveza u ovoj oblasti i prikuplja informacije o zaštiti konkurencije u drugim državama;

8) sarađuje sa državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, radi obezbeđivanja uslova za doslednu primenu ovog zakona i drugih propisa kojima se uređuju pitanja od značaja za zaštitu konkurencije;

9) preduzima aktivnosti na razvijanju svesti o potrebi zaštite konkurencije;

10) vodi evidenciju o prijavljenim sporazumima, o učesnicima koji imaju dominantan položaj na tržištu, kao i o koncentracijama, u skladu sa ovim zakonom;

11) organizuje, preduzima i kontroliše sprovođenje mera kojima se obezbeđuje zaštita konkurencije;

12) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom

Sredstva za osnivanje i prvu godinu rada Komisije obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije.

Sredstva za rad Komisije obezbeđuju se iz prihoda koje Komisija ostvari obavljanjem poslova, a naročito iz:

1) naknada koje se plaćaju u skladu sa ovim zakonom;

2) donacija, osim donacija učesnika na tržištu na koje se primenjuje ovaj zakon;

3) prihoda od prodaje izdanja Komisije;

4) drugih izvora u skladu sa zakonom.

Sredstva za rad Komisije ne mogu da se obezbeđuju iz donacija učesnika na tržištu na koje se primenjuje ovaj zakon.

Danom početka rada Komisija preuzima zaposlene u Ministarstvu trgovine, turizma i usluga koji rade na poslovima sprečavanja monopolskog delovanja, kao i predmete, arhivu, opremu i sredstva za rad, koji se odnose na te poslove.

* *

Finansiranje državne zajednice Srbija i Crna Gora regulisano je članom 18. i 19. Ustavne povelje.

Finansiranje nadležnosti državne zajednice Srbije i Crne Gore iz sredstava Republike Srbije, u skladu sa Ustavnom poveljom obezeđuje se prema sledećim principima:

– osnovni kriterijum za utvrđivanje visine sredstava iz kojih se finansiraju zajedničke nadležnosti su ekonomske mogućnosti država članica izražene procentualnim učešćem njihovih bruto domaćih proizvoda (BDP) u zbiru BDP za nivo državne zajednice, što je praktično povezano sa principom teritorijalnog finansiranja prema funkcijama koje se izvršavaju na teritorijama država članica (u Crnoj Gori Vojska i Sud Srbije i Crne Gore, a u Srbiji ostale funkcije);

– svaka država članica u svom godišnjem budžetu utvrđuje deo i strukturu sredstava za finansiranje nadležnosti državne zajednice u institucijama na teritoriji države članice, pojedinačno po svakom budžetskom razdelu;

– udeo ukupnih sredstava iz budžeta država članica za finansiranje zajedničkih nadležnosti određuje se kao transfer za državnu zajednicu.

U skladu sa tim principima, iz sredstava budžeta Republike Srbije za transferna sredstva državnoj zajednici Srbija i Crna Gora predviđeno je 55.375 mil. dinara. Ta sredstva su planirana prema nadležnostima koje su utvrđene Zakonom o Savetu ministara (″Službeni list SCG″, br. 21/2003). U tim sredstvima nije sadržano finansiranje Vojske i isplata vojnih penzija u Crnoj Gori. Struktura transfernih sredstava opredeljenih iz budžeta Republike Srbije za finansiranje funkcija državne zajednice Srbija i Crna Gora (glave, razdeli i funkcije) sačinjena je u skladu sa Uredbom o obrazovanju ministarstava, organizacija i službi Saveta ministara (″Službeni list SCG″, br. 25/03, 50/03 i 6/04).

U okviru ukupnog transfera iz budžeta Republike Srbije za 2005. godinu, 84,85% sredstava čine sredstva za Ministarstvo odbrane odnosno Vojsku, vojne penzije i druge funkcije odbrane koje se izvršavaju na teritoriji Republike, dok se na sve druge funkcije (spoljni poslovi, međunarodni i unutrašnji ekonomski odnosi, ljudska i manjinska prava i dr.) na teritoriji Republike Srbije odnosi 15,15%.

Pored toga, planirano je da se deo izdataka za finansiranje nadležnosti državne zajednice u Republici Srbiji obezbeđuje iz dodatnih prihoda odgovarajućih institucija, odnosno organa. Ti prihodi su, na predlog budžetskih korisnika, planirani u ukupnom iznosu od 2.144,2 mil. dinara, od čega će najveći deo ovih prihoda ( oko 1396,8 mil. dinara) posredstvom Fonda za reformu sistema odbrane (“Službeni list SCG“, br. 28/2004) ostvariti Vojska.

U strukturi planiranih budžetskih sredstava najveće učešće imaju sredstva za rashode zaposlenih (plate i dodaci sa doprinosima i porezima, naknade za zaposlene, socijalna davanja zaposlenima i dr.) i to u visini od 23.877,1 mil. dinara odnosno 43,11% od ukupno planiranih izdataka za državnu zajednicu. U okviru ove grupe rashoda planirana su i sredstva za isplatu otpremnina zaposlenima koji će biti iskazani kao tehnološki višak. Sredstva za plate i dodatke planirana su na nivou koji obezbeđuje usklađivanje visine ličnih primanja zaposlenih u organima državne zajednice Srbija i Crna Gora sa tekućom inflacijom.

U budžetu za 2006. godinu obezbeđena su sredstva za isplatu plata za 2.883 izvršioca osim zaposlenih u Ministarstvu odbrane.

U cilju praćenja broja zaposlenih čije se plate obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, u sledećem pregledu su dati podaci za 2004, 2005 i 2006. godinu:

Broj zaposlenih u organima državne zajednice Srbija i Crna Gora (osim Ministarstva odbrane), dat je u sledećoj tabeli:

OPIS 2004 2005 2006 1 2 3 4 SKUPŠTINA SRBIJE I CRNE GORE 236 250 250 PREDSEDNIK SRBIJE I CRNE GORE-KABINET 25 25 25 SAVET MINISTARA GENERALNI SEKRETARIJAT SAVETA MINISTARA 136 130 130

1 2 3 4 MINISTARSTVO SPOLjNIH POSLOVA 565 623 623 DIPLOMATSKO-KONZULARNA PREDSTAVNIŠTVA 574 652 652 MINISTARSTVO ZA MEĐUNARODNE EKONOMSKE ODNOSE 92 84 84 MINISTARSTVO ZA UNUTRAŠNjE EKONOMSKE ODNOSE 39 35 35 VETERINARSKO SANITARNA KANCELARIJA 2 2 0 FITOSANITARNA KANCELARIJA 2 2 0 JUGOSLOVENSKO AKREDITACIONO TELO (JUAT) 22 21 21 ZAVOD ZA INTELEKTUALNU SVOJINU 114 114 114 ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU 94 89 89 ZAVOD ZA MERE I DRAGOCENE METALE 144 144 144 MINISTARSTVO ZA LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA 35 35 35 SLUŽBA ZA ORGANIZACIJU I POLOŽAJ ORGANA UPRAVE SAVETA MINISTARA 10 10 10 SLUŽBA ZA FINANSIRANjE NADLEŽNOSTI DRŽAVNE ZAJEDNICE SRBIJA I CRNA GORA 18 17 17 SLUŽBA ZA ZAKONODAVSTVO 9 8 8 DIREKCIJA ZA INFORMISANjE 30 28 28 ZAVOD ZA STATISTIKU 39 38 38 KANCELARIJA SRBIJE I CRNE GORE ZA PRIDRUŽIVANjE EVROPSKOJ UNIJI 15 15 15 ARHIV SRBIJE I CRNE GORE 61 63 63 SLUŽBA ZA ZAJEDNIČKE POSLOVE 493 449 449 AVIO SLUŽBA 28 27 27 SUD SRBIJE I CRNE GORE 30 26 26 KANCELARIJA CARINE SRBIJE I CRNE GORE 0 0 0 UKUPNO: 2.813 2.887 2.883

Za korišćenje roba i usluga planirana su sredstva od18,89%, u odnosu na ukupno planirana sredstva za 2005. godinu. Ova sredstva planirana su u skladu sa utvrđenim nadležnostima i očekivanim obimom poslova koje će obavljati institucije državne zajednice SCG u 2005. godini na teritoriji Republike Srbije. Pri planiranju ovih troškova imala se u vidu i činjenica da su ovi rashodi velikim delom relativno varijabilnog karaktera, što daje mogućnost za njihovo smanjenje primenom efikasnije organizacije poslovanja i većom finansijskom disciplinom.

Sredstva za donacije i transfere odnose se na sredstva za vojne penzije, na sredstva za Koordinacioni centar za Kosovo i Metohiju, Nacionalni savet za saradnju sa međunarodnim krivičnim tribunalom i Direkciju za informisanje kao i na članarine i kotizacije međunarodnim organizacijama koje se administriraju preko Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva za međunarodne ekonomske odnose. Sredstva za ove namene planirana su u visini od 24,62% od ukupnih sredstava.

Najveći deo ovih sredstava je predviđen za vojne penzije (12.406,9 mil. dinara). Sredstva za donacije međunarodnim organizacijama su planirana u visini od 746,8 mil. dinara i u odnosu na 2005. godinu predstavljaju znatan porast, imajući u vidu dugovanja po osnovu članarina koje naša zemlja ima prema međunarodnim i evropskim organizacijama (Savet Evrope, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, UN, Evropska banka za obnovu i razvoj, Razvojna banka Saveta Evrope itd.).

Sredstva za socijalnu pomoć iz budžeta planirana su najvećim delom na naknade za stanovanje i život zaposlenih u Vojsci i zaposlenih u diplomatsko-konzularnim predstavništvima u inostranstvu.

Ostali rashodi odnose se na isplatu naknada šteta za povrede ili štete u Vojsci. U okviru ostalih rashoda planirani su troškovi za isplatu poreza, obaveznih taksi i kazni nametnutih od jednog nivoa vlasti drugom, kao i dotacija nevladinim organizacijama.

Sredstva za tekuću budžetsku rezervu planirana su kod Službe za finansiranje nadležnosti državne zajednice SCG na nivou koji je približan nivou iz 2005. godine. Ova sredstva su namenjena za isplatu neplaniranih ili nedovoljno planiranih rashoda, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu Republike Srbije.

Sredstva za kapitalne izdatke (zgrade i građevinski objekti, nabavka mašina i opreme, ostala osnovna sredstva i strateške rezerve) čine 7,22% ukupno planiranih rashoda za državnu zajednicu Srbija i Crna Gora iz budžeta Republike Srbije. Najveći deo ovih sredstava odnosi se na Ministarstvo odbrane i Ministarstvo spoljnih poslova.

Odlukom Saveta ministara o prestanku važenja Odluka o obrazovanju Fitosanitarne i Veterinarsko-sanitarne kancelarije (“ Službeni list SCG“, br. 33/05) ove Kancelarije su prestale sa radom sa 30.09.2005. godine.

Osnovna struktura planiranih sredstava iz budžeta Republike Srbije za institucije državne zajednice Srbija i Crna Gora (ukupno 55.125,0 mil. dinara) je sledeća:

Ministarstvo odbrane 46.990,0 mil. dinara (84,86%);

Ministarstavo spoljnih poslova 4.918,6 mil.dinara ili

(9,33%);

ostali korisnici 3.216,4 mil. dinara ili 5,81%.

Obrazloženje predloga potrebnih sredstava po pojedinim korisnicima daje se u nastavku po razdelima.

Razdeo 61 – Skupština Srbije i Crne Gore

Nadležnosti Skupštine Srbije i Crne Gore utvrđene su na osnovu člana 19. Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Za rad Skupštine Srbije i Crne Gore planirana su sredstva za plate i poslanički dodatak za poslanike, funkcionere i izabrana lica i za zaposlene u stručnim službama.

Troškovi putovanja odnose se na troškove za službena putovanja u zemlji kao i za službena putovanja u inostranstvo vezano za međunarodnu aktivnost Skupštine Srbije i Crne Gore u predstavljanju državne zajednice Srbija i Crna Gora u Savetu Evrope EU, OEBS-u, Interparlamentarnoj uniji, Skupštini NATO i ZEU kao i u regionalnoj saradnji.

Sredstva za održavanje objekta Skupštine i opreme koristiće se za troškove vezane za sanaciju zgrade Skupštine i za nabavku i održavanje opreme i mašina.

Razdeo 62 – Predsednik Srbije i Crne Gore

Kabinet predsednika Srbije i Crne Gore

Predsednik Srbije i Crne Gore – Kabinet predsednika Srbije i Crne formiran je na osnovu Odluke o obrazovanju Kabineta predsednika Srbije i Crne („Službeni list SCG“ br. 19/2003) koja je doneta na osnovu člana 26. Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna, kao služba za obavljanje poslova u ostvarivanju nadležnosti predsednika Srbije i Crne Gore.

U okviru ovog razdela planirana su sredstva za finansiranje funkcije predsednika Državne zajednice i to za: plate, naknade i dodatke za Predsednika Srbije i Crne Gore i za zaposlene u Kabinetu Predsednika.

Sredstva za putovanja u zemlji i inostranstvu obuhvataju: dnevnice, avio prevoz, smeštaj i protokolarne troškove. Iznos sredstava predložen je u skladu sa planiranim aktivnostima Predsednika Srbije i Crne Gore.

U okviru usluga po ugovoru, planirana sredstva odnose se na troškove prevođenja, održavanja konferencija za štampu, sredstva za dodeljivanje odlikovanja kao i sredstva za reprezentaciju.

Razdeo 63 – Predsednik Srbije i Crne Gore

Generalni sekretarijat Saveta Ministara

Najveći deo planiranih sredstava za rad Generalnog sekretarijata predstavljaju transferna sredstva ostalim nivoima vlasti, a odnose se na Koordinacioni centar Srbije i Crne Gore za Kosovo i Metohiju i za Nacionalni savet za saradnju sa međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine.

Za Nacionalni savet predviđena su sredstva shodno tački 10. Odluke o uslovima za dodelu materijalne pomoći određenim kategorijama optuženih pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine i članovima njihovih porodica („Službeni list SCG“, broj 23/2003).

Pored toga, za ostvarivanje funkcija Generalnog sekretarijata planirana su sredstva za zarade i naknade zaposlenih u Sekretarijatu, za stalne troškove, troškove putovanja, za usluge po ugovoru, tekuće popravke i održavanje, materijal, za mašine i opremu i drugo.

Razdeo 64 – Ministarstvo spoljnih poslova

Ministarstvo spoljnih poslova (MSP) je nadležno za sprovođenje spoljne politike Srbije i Crne Gore.

Ministarstvo svoje nadležnosti obavlja preko službe u zemlji i preko diplomatsko konzularnih pretstavništava u inostranstvu (DKP).

Za finansiranje svih nadležnosti ovog ministarstva planirana su sredstva za finansiranje nadležnosti MSP u zemlji i za finansiranje DKP. Pored toga, planira se i ostvarenje primanja od prodaje nefinansijske imovine, a po osnovu prodaje objekata DKP koja su postala predmet Sporazuma o sukcesiji.

Na osnovu naplate konzularnih taksa, ostvariće se prema procenama DKP, prihodi od oko 1.686,4 mil.dinara, odnosno oko 23,4 mil. USD.

I. Za funkcije ministarstva u zemlji planirana su sredstva u visini od 33,75% ukupnih sredstava za rad ovog ministarstva.

Stalni troškovi, odnose se na energetske i komunalne usluge, usluge komunikacija, troškove osiguranja i usluge platnog prometa.

Planirana sredstva za troškove putovanja obezbeđuju se za pojedinačna putovanja i putovanja delegacija ovog ministarstva, kao i za troškove selidbi službenika upućenih na rad u DKP.

Sredstva za usluge po ugovoru odnose se na: plaćanje advokatskih usluga za vođenje sporova pred Međunarodnim sudom u Hagu, usluge obrazovanja kadrova, kompjuterske usluge, usluge informisanja, reprezentaciju i ostale usluge.

Sredstva za materijal najvećim delom odnose se na sredstva za nabavku obrazaca pasoša, viza i putnih listova, nabavku materijala za obrazovanje kadrova, gorivo, rezervne delove, gume, materijal za izradu graničnih oznaka i obnavljanje graničnih piramida i za druge potrebe.

Donacije i transferi ostalim nivoima vlasti odnose se na donacije odnosno članarine međunarodnim organizacijama koje proizilaze iz članstva SCG u međunarodnim globalnim i regionalnim organizacijama, i za obezbeđenje sredstava za finansiranje Instituta za međunarodnu politiku i privredu, koji obavlja istraživačke i druge poslove za potrebe MSP. Sredstva za članarine međunarodnim organizacijama su u odnosu na 2005.godinu uvećana za 310,3 mil dinara, ili za 121,4%, radi smanjenja visine dugovanja naše zemlje po osnovu članstva u međunarodnim organizacijama. Sredstva za putovanja uvećana su za 65,4 mil. dinara ili za 63%.

Planirana sredstva za zgrade i građevinske objekte treba da omoguće završetak radova na sanaciji kancelarijskog i drugog prostora u centrali Ministarstva.

II. Za rad diplomatsko konzularnih pretstavništava državne zajednice Srbije i Crne Gore u inostranstvu planirana su sredstva od 66,25% od ukupno planiranih sredstava za rad Ministarstva..

Plate, dodaci i naknade zaposlenih u DKP predviđene su za postojeći broj izvršilaca, kao i za planirano povećanje broja zaposlenih u DKP, što zahteva obezbeđenje dodatnih sredstava za plate, naknade i socijalna davanja, selidbe ali i za ostale funkcionalne troškove vezane za radno angažovanje novih službenika.

Usluge po ugovoru odnose se na troškove za potrebe angažovanja po ugovoru lokalne radne snage, advokatske usluge, na kompjuterske usluge, usluge informisanja, stručne usluge i reprezentaciju.

Socijalna davanja zaposlenima odnose se na naknade za pokriće troškova školarine dece zaposlenih u DKP u skladu sa internim aktima MSP, s tim da zaposleni u ovim troškovima participiraju sa 15%.

Stalnim troškovima biće obezbeđeno pokriće troškova zakupa poslovnog i stambenog prostora, osnovnih sredstava i pokretne imovine, usluga platnog prometa i bankarskih usluga, provizije za transfer sredstava za finansiranje rada DKP, energetskih i komunalnih usluga, usluga komunikacija, troškovi osiguranja i dr.

Troškovi putovanja planiraju se za putovanja iz DKP u druge strane zemlje po odobrenju ministarstva i na selidbe i premeštaje (vraćanje zaposlenih u zemlju).

Sredstva za tekuće popravke i održavanje objekata i za popravku i održavanje opreme i inventara u našim DKP planirana su u skladu sa planom prioritetnih intervencija na tim objektima.

Troškovi materijala odnose se na administrativni materijal, nabavku štampe, publikacija, časopisa, izdavanje biltena, nabavku materijala za održavanje automobila, auto guma i delova, materijala za održavanje čistoće i dr.

Sredstva planirana za naknade za socijalnu zaštitu koriste se za finansiranje zakupa stanova zaposlenih u DKP i u vezi s tim za troškove komunalnih usluga i električne energije.

Planirana sredstva za zgrade i građevinske objekte upotrebiće se za najneophodniju rekonstrukciju i privođenje nameni određenih zgrada, uglavnom za potrebe otvaranja novih DKP (GK SCG u Banjaluci, Segedinu, Los Anđelosu, Njujorku i San Peterburgu).

Razdeo 65 – Ministarstvo odbrane

Za finansiranje odbrane u 2006. godini, sredstva su planirana u skladu sa do sada izvršenom i predviđenom daljom reformom Vojske i sistema odbrane u celini. Posebno se imala u vidu neophodnost opremanja i modernizacije Vojske, vezano za pretnje, izazove i rizike definisane Strategijom odbrane državne zajednice Srbija i Crna Gora, prvenstveno za terorizam koji je definisan kao najveća bezbednosna pretnja.

Do sada izvršene reformske promene omogućile su da se obim budžetskih rashoda za odbranu značajno smanji i približi realnim ekonomskim mogućnostima. U odnosu na 2005. godinu, učešće budžetskih rashoda za odbranu u planiranom BDP Republike Srbije za 2006. godinu je, i pored nominalnog povećanja od 8,7%, relativno manje – za 0,19%.

Manjem učešću rashoda za odbranu u planiranom BDP za 2006. godinu, najviše je doprinelo smanjenje broja zaposlenih, posebno civilnih lica. Zaključno sa septembrom 2005. godine, ukupan broj zaposlenih u Vojsci na teritoriji Republike Srbije i Ministarstvu odbrane smanjen je za 7.053 lica, pri čemu je broj profesionalnih vojnika smanjen za 1.949, dok je broj civilnih lica smanjen za 5.104. Uz to je poboljšana i struktura zaposlenih u korist profesionalnih vojnika. U odnosu na kraj 2004. godine, kada je struktura zaposlenih bila 59% profesionalnih vojnika, a 41% civilnih lica, sada je taj odnos 65%:35% u korist profesionalnih vojnika. Te reformske promene omogućile su da se plate u Vojsci od 1. oktobra 2005. godine u proseku povećaju za 14,5%, a da se relativno učešće planiranih budžetskih sredstava za plate u BDP za 2006. godinu smanji za 0,14%. Iz istih razloga je i relativno učešće planiranih sredstava za naknade i socijalna davanja zaposlenima u BDP za 2006. godinu, u odnosu na 2005. godinu, manje za 0,08%. Sa racionalizacijom kadra u Vojsci nastaviće se i u 2006. godini, za šta su planirana sredstva za otpremninu za oko 2.000 zaposlenih.

Pri planiranju sredstava za usluge, materijale i ostale tekuće rashode u 2006. godini, pored prethodnog, imalo se u vidu i da je, u procesu nastavka reformi, Ministarstvo odbrane predvidelo i smanjenje ročnog sastava Vojske (broja vojnika na služenju vojnog roka), kao i broja studenata vojne akademije i učenika srednjih vojnih škola – u odnosu na 2005. godinu za oko 20%. Međutim, s obzirom da se u ovoj grupaciji rashoda pretežno radi o troškovima čiji je rast po pravilu iznad prosečne inflacije, kao i o neophodnom daljem poboljšanju opšteg standarda vojnika na služenju vojnog roka (ishrana, odevanje, smeštaj, zdravstveno obezbeđenje i dr.), planirani rashodi iz budžeta za usluge, materijale i ostale tekuće rashode zadržani su na nominalnom nivou iz 2005. godine, dok je njihovo relativno učešće u BDP za 2006. godinu manje za 0,06%. Ovim se omogućava i smanjenje docnji, koje se pre svega moraju eliminisati pojačanom planskom i finansijskom disciplinom, kao i pojačanom internom i eksternom kontrolom utroška budžetskih sredstava na sektoru odbrane.

Učinjene i predviđene dalje reformske promene u delu koji se odnosi na tekuće (lične i materijalne) rashode Vojske i Ministarstva odbrane omogućuju uvećanje sredstava za opremanje i modernizaciju. U odnosu na 2005. godinu, planirana budžetska sredstva za opremanje i modernizaciju Vojske u 2006. godini u apsolutnom iznosu su utrostručena, dok je njihovo učešće u BDP-u sa 0,06% u 2005. godini povećano na 0,13% u 2006. godini. Takođe su značajno povećana i sredstva za zgrade i građevinske objekte (obezbeđenje stanova). Pored sredstava iz budžeta, za finansiranje kapitalnih izdataka namenjeni su i prihodi koje je Ministarstvo odbrane planiralo od prodaje nefinansijske imovine.

Razdeo 66 – Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose

Ministarstvo za međunarodne ekonomske odnose obavlja poslove koji su u skladu sa Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora, i članom 8. Uredbe, a koji se odnose na predlaganje, utvrđivanje i sprovođenje politike Srbije i Crne Gore u oblasti međunarodnih ekonomskih i finansijskih odnosa, saglasno zajedničkoj politici i interesima država članica.

Najveći deo sredstava planiran u okviru ovog razdela odnosi na uplate u kapitale međunarodnih finansijskih organizacija (Evropska banka za obnovu i razvoj, Razvojna banka Saveta Evrope i Interamerička banka za razvoj).

Pored toga, za ostvarivanje funkcija ovog Ministarstva planirana su sredstva za zarade i naknade zaposlenih, za stalne troškove, troškove putovanja, za usluge po ugovoru, tekuće popravke i održavanje, materijal, za mašine i opremu i drugo.

Glava 66.1 – Kancelarija Uprave carine Srbije i

Uprave carine Crne Gore

Kancelarija Uprave carine Srbije i Uprave carine Crne Gore je na osnovu člana 8. Uredbe u sastavu Ministarstva za međunarodne ekonomske odnose i obavlja poslove iz Akcionog plana harmonizacije ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore. Odlukom o obrazovanju Kancelarije Uprave carine Srbije i Uprave carine Crne Gore („Službeni list SCG“ br. 25/2003) utvrđeno je da članove kancelarije čine po tri predstavnika država članica Srbije i Crne Gore, koji se imenuju iz sastava stalno zaposlenih u carinskim službama Republike Srbije i Republike Crne Gore.

Kancelarija nema sistematizovana radna mesta. Najveći deo sredstava planiran je za isplatu naknada za zaposlene i za usluge po ugovoru.

Razdeo 67 – Ministarstvo za unutrašnje ekonomskeodnose

Ministarstvo za unutrašnje ekonomske odnose obavlja poslove koordinacije i harmonizacije ekonomskih sistema država članica radi uspostavljanja neometanog funkcionisanja zajedničkog tržišta na teritoriji Srbije i Crne Gore. Na osnovu člana 9. ove Uredbe, utvrđeno je da ovo ministarstvo obavlja poslove koordinacije i harmonizacije sistema, uključujući i slobodno kretanje roba, usluga i kapitala, stvaranje uslova za tržišnu ekonomiju koja se zasniva na slobodi preduzetništva i konkurencije, harmonizaciju carinskog postupka, utvrđivanje harmonizovanih standarda u carinskoj proceduri, predlaganje mera za uklanjanje prepreka u unutrašnjem prometu roba i usluga, kao i druge poslove predviđene navedenom Uredbom.

U strukturi rashoda ovog ministarstva najveće učešće imaju rashodi za plate, socijalna davanja, usluge po ugovoru, za službena putovanja, i za naknade zaposlenim.

Odlukom Saveta ministara Fitosanitarna i Veterinarsko-sanitarna kancelarija, koje su bile u sastavu ovog ministarstva prestale su sa radom sa 30.09.2005.godine.

Glava 67.1 – Akreditacino telo

Akreditacino telo je u sastavu Ministarstva za unutrašnje ekonomske odnose shodno članu 9. stav 3. Uredbe. Ovo telo obavlja poslove koji se odnose se na utvrđivanje osposobljenosti i kompetentosti preduzeća i drugih pravnih lica za obavljenje poslova ispitivanja, etaloniranje, kontrolisanje i sertifikacije proizvoda, procesa i usluga, sertifikaciju sistema menadžmenta i sertifikaciju lica koja obavljaju poslove ocenjivanja usaglašenosti, kao i vršenje drugih poslova koji se odnose na pitanja akreditacije utvrđenih zakonom.

U strukturi rashoda najveći deo tekućih rashoda odnosi se na plate za zaposlene. Sredstva na ime usluga po ugovoru planirana su za poslove akreditacije koje obavljaju isključivo specijalisti koji se angažuju za poslove akreditacije, a koji ne mogu biti stalno zaposleni, već se angažuju po potrebi. To su lica koja su prošla obuku u svojim organizacijama, a koje Akredataciono telo angažuje za obavljanje određenih poslova ocenjivanja prema vrsti akreditacije, za koje se plaćaju naknade za rad i naknade putnih troškova.

Glava 67.2 – Zavod za intelektualnu svojinu

Zavod za intelektualnu svojinu je u sastavu Ministarstva za unutrašnje ekonomske odnose. Na osnovu ovlašćenja utvrđenih članom 9. stav 4. Uredbe, Zavod obavlja poslove koji se odnose na prava industrijske svojine, autorsko pravo i prava srodna autorskom pravu i na znak kvaliteta, kao i druge poslove utvrđene zakonom.

Zavod će u narednom periodu obavljati u okviru CARDS projekta poslove koji se tiču jačanja intelektualne svojine za zemlje zapadnog Balkana. Evropska Komisija je odlučila da Zavod, kao institucija sa najdužom tradicijom, najboljim referencama zaposlenih i najvećim brojem prijava prava industrijske svojine u regionu, postane regionalni centar i glavni partner EU u CARDS projektu.

Za finansiranje funkcija Zavoda, pored sredstava za plate, predviđena su i sredstva za materijal, troškove putovanja, stalne troškove i usluge po ugovoru.

Procenjuje se da će Zavod za intelektualnu svojinu ostvariti prihode po osnovu taksa u iznosu od 60,0 mil. dinara, što je nešto ispod nivoa rashoda predviđenih za 2006. godinu. Ovi prihodi obuhvataju prihode od taksa i usluga a naplaćuju se na osnovu Odluke o visini naknada posebnih troškova postupka koji vodi Zavod za intelektualnu svojinu i naknada troškova za pružanje informacionih usluga Zavoda.

Glava 67.3 – Zavod za standardizaciju

Zavod za standardizaciju je u sastavu Ministarstva za unutrašnje ekonomske odnose. Shodno članu 9. stav. 5. Uredbe Zavod obavlja poslove koji se odnose na izradu, utvrđivanje i donošenje standarda, tehničkih preporuka, uputstava i srodnih dokumenata za proizvode, procesa i usluge; sertifikaciju proizvoda, procesa i usluga; sertifikaciju sistema menadžmenta kvalitetom i sistemom upravljanja zaštitom životne sredine homologaciju vozila, opreme i delova; nadzor nad radom ovlašćenih i akreditovanih pravnih lica; saradnju sa međunarodnim, regionalnim i nacionalnim organizacijama kao i druge poslove utvrđene zakonom.

Zavod za standardizaciju svojom delatnošću ostvaruje prihode prodajom nacionalnih standarda, usluga u sistemu kvaliteta (preko naknada utvrđenih u visini stvarnih troškova pružanja usluga), usluga sprovođenja međunarodnih ugovora, kao i naplatom saveznih administrativnh taksi. Procenjuje se da će u 2006. godini Zavod ostvariti prihode u iznosu od 27,4 mil. dinara.

Najveći deo sredstava planiranih za rad Zavoda odnosi se na plate, naknade i socijalna davanja zaposlenim, za stalne troškove , troškove putovanja i za nabavku opreme kojom se uspostavlja tehničko informatička kompatibilnost Zavoda sa opremom drugih međunarodnih organizacija ovog tipa.

Glava 67.4 – Zavod za mere i dragocene metale

Zavod za mere i dragocene metale obavlja poslove u sastavu Ministarstva za unutrašnje ekonomske odnose, na osnovu ovlašćenja utvrđenih članom 9. stav 6. Uredbe, koji se odnose na sistem mernih jedinica i kontrolu mera i dragocenih metala, kao i druge poslove utvrđene zakonom.

Ovaj Zavod u okviru svojih nadležnosti izvršava Zakon o mernim jedinicama i merilima i Zakon o kontroli predmeta od dragocenih metala.

Prihode koje ostvari po osnovu ispitivanje i žigosanje predmeta od dragocenih metala, Zavod uplaćuje na konsolidovani račun trezora, zbog čega je potrebno obezbediti veća sredstva za finansiranje troškova službenih putovanja za zaposlene u Zavodu koji neposredno vrše kontrolu merila ili nadzor merila.

Procenjuje se da će Zavod vršenjem svojih usluga ostvariti značajne prihode (113,5mil. dinara) u 2006. godini. Visina naknada utvrđena je Odlukom o visini i načinu plaćanja naknade za pokriće troškova u vezi sa ispitivanjem i žigosanjem predmeta od dragocenih metala («Sl. list SRJ» br. 72/00) i Odlukom o visini i načinu plaćanja naknada za pokriće troškova za ispitivanje tipa merila i pregleda etalona, merila i uzoraka referentnih materijala («Sl. list SRJ» br. 80/94 i 28/96).

Pored sredstava planiranih za zarade i naknade i socijalna davanja zaposlenim, za stalne troškove i za usluge planirana su i sredstva za nabavku mašina i opreme u cilju modernizacije rada Zavoda i zanavljanja mernih uređaja i etalona i opreme za labaratoriju, bez kojih nije moguće obavljati kontrolu mernih jedinica.

Razdeo68 – Ministarstvo za ljudska i manjinska prava

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava obavlja poslove koji su utvrđeni Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora, Poveljom o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama (″Službeni list SCG″, br. 6/2003) i međunarodnim ugovorima i zakonima kojima su zajamčena prava i slobode čoveka i građanina i prava nacionalnih manjina.

Za rad Ministarstva za ljudska i manjinska prava u 2006. godini predviđena su sredstva za plate zaposlenih, sredstva za rad Komisije Saveta ministara za nestala lica, sredstva za dotacije nevladinim organizacijama a u funkciji ostvarenja prava i sloboda nacionalnih manjina prema Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina („Službeni list SRJ“, br.11/02 i 57/02) kao i sredstva za finansiranje ostalih zakonom utvrđenih funkcija ovog Ministarstva.

U okviru ovog budžeta planirana su i sredstva za finansiranje funkcija Kancelarije zastupnika pred Evropskim sudom za ljudska prava, koja se nalazi u sastavu ovog ministarstva.

Razdeo 69 – Služba za organizaciju i položaj organa uprave

Saveta ministara

Služba za organizaciju i položaj organa uprave Saveta ministara, obavlja poslove shodno članu 12. Uredbe koji se odnose na: organizaciju, položaj i funkcije organa uprave Saveta ministara i položaj zaposlenih u njima; zastavu, himnu i grb Srbije i Crne Gore; praznike Srbije i Crne Gore; odlikovanja Srbije i Crne Gore; vršenje nadzora nad zakonitošću akata i zakonitošću rada organa uprave Saveta ministara; inspekcijski nadzor nad primenom zakona i drugih propisa iz oblasti državne uprave i radnih odnosa; postupaka u ostvarivanju prava građana pred organima uprave Saveta ministara i propisa o kancelarijskom poslovanju i vođenju evidencija.

Sredstva za rad Službe za organizaciju i položaj organa uprave Saveta ministara u 2006. godini odnose se najvećim delom na plate, naknade za zaposlene i za troškove službenih putovanja.

Razdeo 70 – Služba za finansiranje nadležnosti državne

zajednice Srbije i Crne Gore

Sredstva za rad Službe za finansiranje nadležnosti Srbije i Crne Gore planirana su polazeći od nadležnosti ove Službe a saglasno članu 13. Uredbe. Najveći deo od ovih sredstava, planira se na ime tekuće rezerve, koja će se koristiti za isplatu neplaniranih ili nedovoljnih sredstava po pojedinim namenama za finansiranje državne zajednice Srbija i Crna Gora, za socijalna davanja zaposlenima, za potrebe isplate otpremnina prilikom odlaska u penziju, otpremnina za slučaj otpuštanja sa posla kao i za isplatu zarada za radnike na raspolaganju za zaposlene u svim organima i organizacijama Saveta ministara, izuzev Ministarstva Odbrane.

Sredstva za Dotacije nevladinim organizacijama odnose se na dotaciju Društvu Crvenog krsta Srbije i Crne Gore.

Razdeo 71 – Služba za zakonodavstvo

Služba za zakonodavstvo obavlja poslove na osnovu člana 14. Uredbe, koji se odnose na izgradnju i utvrđivanje pravnog sistema Srbije i Crne Gore, obezbeđivanje metodološkog jedinstva i usklađenosti zakona i drugih opštih akata sa Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora i zakonima u postupku njihovog donošenja, davanje mišljenja o zakonima i drugim propisima i opštim aktima u postupku njihove primene, nadzor nad objavljivanjem zakona, drugih propisa i drugih opštih akata Saveta ministara i organa i organizacija u službenom glasilu.

Služba se angažuje na izgradnji i unapređenju pravnog sistema i zakonodavstva Srbije i Crne Gore, u okviru nadležnosti svih organa uprave.

Razdeo 72 – Direkcija za informisanje

Direkcija za informisanje obavlja poslove utvrđene članom 15. Uredbe, koji se odnose na obaveštavanje domaće i strane javnosti preko sredstava javnog informisanja i putem Interneta o radu Saveta ministara, njegovih ministarstava i organa uprave Srbije i Crne Gore; komparativno praćenje i analiziranje izveštavanja domaćih i stranih sredstava javnog informisanja o radu Saveta ministara, njegovih ministarstava i organa uprave Saveta ministara, registraciju stranih informativnih ustanova, stranih dopisništava i stranih dopisnika u Srbiji i Crnoj Gori u skladu sa Ustavnom poveljom, zakonima državne zajednice i zakonima država članica, statusno organizaciona pitanja delatnosti preduzeća i ustanova u oblasti informisanja u kojima Srbija i Crna Gora ima osnivačka prava u skladu sa Ustavnom poveljom, kao i druga pitanja u oblasti informisanja u skladu sa zakonima državne zajednice i zakonima država članica.

Sredstva za rad Direkcije za informisanje odnose se najvećim delom na obezbeđenje transfernih sredstva, za finansiranje sledećih institucija: JP Tanjug, SJU Radio Jugoslavija, SJU Filmske novosti i SJU Jugoslovenski pregled. Ova preduzeća odnosno ustanove vrše informativnu delatnost od opšteg interesa za SCG i saglasno članu 17. Zakona za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora nastavljaju rad dok se njihov status ne uredi sporazumom između Srbije i Crne Gore.

Razdeo 73 – Zavod za statistiku

Zavod za statistiku je organizicija van sastava ministarstava, saglasno članu 16. Uredbe, koja obavlja poslove u skladu sa potrebama državne zajednice Srbije i Crne Gore i relevantnih međunarodnih institucija, koji se odnose na izradu programa statističkih istraživanja od interesa za Srbiju i Crnu Goru i odgovarajuće međunarodne institucije; koordinaciju u izradi jedinstvenih metodologija i standarda statističkih istraživanja; obezbeđivanje i kompilaciju statističkih podataka; redovno dostavljanje statističkih podataka značajnih za rad ministarstava i drugih organa uprave; koordinaciju međunarodne saradnje zvanične statistike i druge poslove u skladu sa zakonom.

Za finansiranje izdataka Zavoda za statistiku najveći deo sredstava planiran je za plate, službena putovanja, nabavku računarske i konunikacione opreme i izradu softvera za potrebe Zavoda.

Razdeo 74 – Kancelarija Srbije i Crne Gore za

pridruživanje Evropskoj uniji

Kancelarija Srbije i Crne Gore za pridruživanje Evropskoj uniji na osnovu člana 17. Uredbe, obavlja poslove pod nadzorom i u saglasnosti sa Ministarstvom za međunarodne ekonomske odnose, a koji se odnose na: koordiniranje stručno-administrativnih poslova između budućeg pregovaračkog tima Srbije i Crne Gore, na čelu sa ministrom za međunarodne ekonomske odnose i ministarstava na nivou Srbije i Crne Gore, kao i između njih i odgovarajućih organa Republike Srbije i Republike Crne Gore, kao resora zaduženih za pridruživanje Evropskoj uniji kao i druge poslove koji se odnose na proces pridruživanja EU.

Najveći deo sredstava planiran je za zarade i naknade zaposlenih, za stalne troškove, za materijal i usluge po ugovoru.

Razdeo 75 – Arhiv Srbije i Crne Gore

Arhiv Srbije i Crne Gore je samostalna organizacija na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora, koja se bavi arhivskom građom od velike istorijske i kulturološke vrednosti za našu zemlju.

Prema članu 18. Uredbe Arhiv Srbije i Crne Gore obavlja poslove koji se odnose na: evidentiranje, prikupljanje, preuzimanje, sređivanje, obradu, objavljivanje, izučavanje, zaštitu i korišćenje arhivske građe i registraturskog materijala koji nastaju radom stvaralaca arhivske građe Srbije i Crne Gore, a to su Skupština Srbije i Crne Gore, predsednik Srbije i Crne Gore, Savet ministara, Sud Srbije i Crne Gore, ministarstva i drugi organi uprave Saveta ministara, kao i nadzor nad njihovim radom u pogledu arhivske građe i registraturskog materijala sa kojima raspolažu.

Za finansiranje izdataka Arhiva Srbije i Crne Gore planirana su sredstva za plate, naknade zaposlenim, za naknade za odvojen život od porodice i za smeštaj izabranih,postavljenih i imenovanih lica, troškove za prevoz radnika na posao i sa posla.

Za potrebe opremanja depoa planirana su sredstva za arhivsku opremu, umrežavanje kompjutera sa ciljem da se obezbedi centralizovano vođenje baza podataka i omogući kvalitetniji pristup bazama podataka kako zaposlenim, tako i istraživačima arhivske građe.

Razdeo 76 – Služba za zajedničke poslove Saveta ministara

Služba za zajedničke poslove Saveta ministara obavlja sledeće poslove za potrebe državne zajednice Srbije i Crne Gore: informatičke poslove vezane za obezbeđenje finkcionisanja i razvoj informacionog sistema, finansijske i materijalne poslove, administrativno-tehničke poslove, poslove investicionog i tekućeg održavanja i korišćenja reprezentativnih objekata, pružanja usluga reprezentacije, ugostiteljskih usluga i usluga društvene ishrane zaposlenih u organima uprave Saveta ministara i drugih korisnika poslovnih, rezidencijalnih i reprezentativnih zgrada; poslove prevoza, održavanja i popravke vozila.

Za finansiranje rada Službe za zajedničke poslove planirana su sredstva za plate zaposlenih, za stalne troškove, za energetske usluge, komunalne usluge, usluge komunikacija i osiguranja vozila za najveći broj ministarstava, organizacija i službi državne zajednice Srbija i Crna Gora.

Sredstva za materijal se koriste za pokriće troškova nabavke administrativnog materijala, materijala za obrazovanje kadra, materijala za saobraćaj, repromaterijala za ugostiteljstvo, materijala za posebne namene i drugo. Sredstva za mašine i opremu planirana su za kancelarijsku, računarsku, komunikacionu, elektronsku i drugu opremu.

Razdeo 77 – Avio služba

Avio služba obavlja poslove koji se odnose na pružanje usluga prevoza vazduhoplovima za službene potrebe predsednika Srbije i Crne Gore, Saveta ministara i organa uprave, odnosno za potrebe predstavnika najviših državnih organa država članica, kao i za potrebe trećih lica uz naknadu po komercijalnim uslovima.

Dodatne prihode Avio služba ostvaruje u skladu sa propisima koji uređuju obrazovanje Avio službe i način korišćenja vazduhoplova Avio službe, tako što svoje usluge prevoza za određene korisnike vrši uz naknadu stvarnih troškova, odnosno punih troškova, ako je reč o trećim licima.

Najveći deo sredstava planiranih za rad Avio službe odnosi se na tekuće popravke i održavanje aviona, za materijal i usluge po ugovoru kao i za isplatu plata i dodataka zaposlenih – pretežno visoko stručnih radnika avio struke. Deo ovih rashoda finansira se iz dodatnih prihoda koje ostvari Avio služba.

Razdeo 78 – Sud Srbije i Crne Gore

Sud Srbije i Crne Gore je na osnovu člana 12. stav 1. Zakona za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora („Službeni list SCG“, br. 1/2003) preuzeo nerešene predmete Saveznog ustavnog suda i Saveznog suda-ukupno oko 3.000 predmeta.

Sudije i zaposleni u Sudu Srbije i Crne Gore obavljaće poslove u Beogradu, kao što je to bilo i u 2005. godini. Sudu Srbije i Crne Gore je dodeljen prostor u Beogradu na osnovu Zaključka Saveta ministara od 30. septembra 2004. godine i isti je registrovan u Beogradu.

Predlog sredstava za potrebe Suda odnosi se na sredstva za plate i dodatke sudija i zaposlenih, za stalne troškove, troškove putovanja, za usluge po ugovoru, za materijal i za mašine i opremu.

Ostavite komentar Odustani od odgovora