Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici (sa tebelama usklađenosti)

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ŽELEZNICI

Član 1.

U Zakonu o železnici („Službeni glasnik RS”, broj 45/13 – u daljem tekstu: Zakon), u članu 2. stav 2. posle reči : „putnika i” dodaje se reč: „prevoz”.

U stavu 3. posle reči: „delatnosti obavljanja prevoza” dodaju se reči: „putnika i prevoza robe”.

Član 2.

U članu 3. stav 1. tačka 1) reč: „osobinama” zamenjuje se rečju: „karakteristikama”.

U tački 13) reč: „računajući” zamenjuje se rečju: „mereći”.

Tačka 21) briše se.

U tački 27) posle reči: „obaveza javnog prevoza” dodaje se reč: „putnika”.

Tač. 28) i 32) brišu se.

U tački 34) reč: „računajući” zamenjuje se rečju: „mereći”, a posle reči: „stanica,” dodaje se reč: „ukrsnica,”.

Posle tačke 35) dodaje se tačka 35a) koja glasi:

„35a) roba podrazumeva stvari koje se prevoze u železničkom robnom saobraćaju;”.

Tačka 37) menja se i glasi:

„37) turističko-muzejska železnica je železnica sa posebnim saobraćajno-tehničkim karakteristikama, kojom se vrši javni prevoz putnika, uključujući i prevoz železničkim voznim sredstvima muzejske vrednosti;”.

U tački 38) posle reči: „obavezi javnog prevoza” dodaje se reč: „putnika”.

U tački 39) posle reči: „infrastrukture je” dodaju se reči: „javno preduzeće,” a tačka se zamenjuje tačkom i zapetom”.

Posle tačke 39) dodaje se tačka 40), koja glasi:

„40) putni prelaz je mesto ukrštanja železničke pruge koja pripada javnoj železničkoj infrastrukturi, industrijskoj železnici ili industrijskom koloseku i puta u istom nivou, koji obuhvata i ukrštanje tih koloseka sa pešačkom ili biciklističkom stazom.”

Član 3.

U članu 4. stav 1. reč: „računajući” zamenjuje se rečju: „mereći”.

U stavu 2. reči: „izveden u istom nivou” brišu se.

Član 4.

U članu 5. dodaje se stav 2. koji glasi:

„Turističko-muzejska železnica je deo javne železničke infrastrukture”.

Član 5.

Iznad člana 7. dodaje se naziv člana, koji glasi:

„2a Upravljanje železničkom infrastrukturom”.

Član 6.

U članu 7. stav 3. menja se i glasi:

„Delatnost iz stava 2. ovog člana može obavljati javno preduzeće ili društvo kapitala u skladu sa zakonom kojim se uređuje položaj javnih preduzeća.”

U stavu 10. reči: „licencu za upravljanje železničkom infrastrukturom i” brišu se.

Član 7.

U članu 8. reč: „Društvo” zamenjuje se rečima: „Upravljač infrastrukture”.

Član 8.

U članu 9. stav 1. menja se i glasi:

„Poslovi upravljanja na delu železničke infrastrukture za koju upravljač infrastrukture nema ekonomski interes, prenose se upravljaču infrastrukture koga osniva autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.”

U stavu 3. reč: „Društvo” zamenjuje se rečima: „upravljač infrastrukture”.

Član 9.

Naziv člana i član 10. brišu se.

Član 10.

Čl. 11, 12. i 13. brišu se.

Član 11.

U članu 17. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

„Ministar bliže propisuje elemente ugovora o korišćenju železničke infrastrukture.”

Član 12.

U članu 18. stav 1. reč: „osobina” zamenjuje se rečju: „karakteristika”, a reč: „upotrebi” zamenjuje se rečju: „korišćenju”.

Član 13.

U članu 20. stav 5. menja se i glasi:

„Upravljač utvrđuje visinu troškova iz stava 4. ovog člana i objavljuje je na svom veb portalu. ”

Član 14.

Član 21. menja se i glasi:

„Član 21.

U slučaju kada je trasa voza dodeljena podnosiocu zahteva koji nije železnički prevoznik ili železnički prevoznik za sopstvene potrebe, ugovor o korišćenju železničke infrastrukture zaključuju upravljač infrastrukture i železnički prevoznik koga angažuje taj podnosilac zahteva.

U pogledu dejstva i raskida ugovora, naknade štete i drugih pitanja shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Podnosilac zahteva za dodelu trase voza može podneti prigovor Direkciji za železnice na odluku upravljača infrastrukture kojom se odbija njegov zahtev za dodelu trase ili protiv utvrđenih uslova ponude kapaciteta infrastrukture, kao i ukoliko nije zadovoljan postupkom dodele trasa voza i njegovim ishodom, uz plaćanje takse u visini administrativne takse koja se naplaćuje za žalbu organu.”

Član 15.

U članu 24. stav 5. menja se i glasi:

„Ne dovodeći u pitanje eventualne postupke po prigovoru u smislu čl. 21. i 93. Zakona, u slučaju sporova koji se odnose na dodelu kapaciteta infrastrukture obezbeđuje se sistem rešavanja sporova kako bi se takvi sporovi rešili blagovremeno. Ovaj sistem rešavanja sporova mora biti naveden u Izjavi o mreži. Ako se ovaj sistem primeni, odluka se mora doneti u roku od 10 radnih dana.”

Član 16.

U članu 29. stav 1. tačka 1) podtač. (1) i (4) menjaju se i glase:

„(1) obradu zahteva za kapacitetom infrastrukture;

(4) regulisanje i upravljanje saobraćajem vozova, uključujući signalizaciju, propise, sistem za operativno praćenje i komunikaciju i pružanje informacija o kretanju voza,”.

Član 17.

U članu 45. stav 2. reči: „na novoj trasi” brišu se.

Član 18.

U članu 49. stav 1. posle reči: „železničkim saobraćajem upravlja upravljač” dodaje se reč: „železničke”.

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„U toku izvođenja radova na sanaciji putnih prelaza, izmenom železničkog saobraćaja upravlja upravljač infrastrukture, a izmenom drumskog saobraćaja upravlja upravljač putne infrastrukture”.

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Dosadašnji stav 3. briše se.

U stavu 4. reč: „javnog” briše se, a posle reči: „2000m” tačka se zamenjuje zapetom i dodaju reči: „osim u izuzetnim slučajevima koje propisuje Ministar”.

Član 19.

Posle člana 49. dodaju se čl. 49a – 49g, koji glase:

„Član 49a

Ako do ukrštanja železničke infrastrukture i puta dođe po zahtevu lokalne samouprave, privrednog društva ili drugog pravnog lica ili preduzetnika, troškove izgradnje nadvožnjaka, podvožnjaka, odnosno putnog prelaza, troškove postavljanja uređaja i naprava i druge troškove osiguranja bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu, snosi upravljač putne infrastrukture, odnosno podnosilac zahteva.

Član 49b

Ministarstvo, na zahtev upravljača putne infrastrukture uz prethodno pribavljenu saglasnost upravljača infrastrukture, donosi akt kojim se otvaraju novi, ukidaju ili rekonstruišu postojeći putni prelazi.

Ukoliko je razmak između dva ukrštanja železničke infrastrukture i puta manji od 2000m, postupak ukidanja putnog prelaza sprovodi se u skraćenom postupku.

Član 49v

Ako se putni prelaz zamenjuje nadvožnjakom, odnosno podvožnjakom ili se ukida zbog usmeravanja puta, troškove izmena izvršenih zbog toga na železničkoj infrastrukturi i putu, ako se drugačije ne sporazumeju, snose:

1) upravljač infrastrukture – ako je ta promena uslovljena pretežno potrebama železničkog saobraćaja;

2) upravljač putne infrastrukture – ako je ta promena uslovljena pretežno potrebama drumskog saobraćaja, a na putu koji koristi pretežno određeno preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik troškove izmena na železničkoj infrastrukturi i putu snosi u celosti to preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik.

U slučaju svih drugih promena u vezi sa ukrštanjem, uključujući prilagođavanje i poboljšanje sigurnosnih i drugih uređaja, troškove izmena na železničkoj infrastrukturi i putu iz stava 1. ovog člana snose zajednički upravljač infrastrukture, upravljač putne infrastrukture i preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik srazmerno potrebama železničkog i drumskog saobraćaja koje su uslovile te promene, ako se drugačije ne sporazumeju.

Član 49g

Ako izgradnjom putne infrastrukture dođe do njenog ukrštanja sa železničkom infrastrukturom u nivou, upravljač putne infrastrukture je dužan da izgradi put u zoni putnog prelaza.

Ako izgradnjom železničke infrastrukture dođe do njenog ukrštanja sa putnom infrastrukturom u nivou, troškove izgradnje dela puta u zoni putnog prelaza snosi upravljač infrastrukture.”

Član 20.

Član 50. menja se i glasi:

„Član 50.

Rekonstrukcijom železničke infrastrukture, u smislu ovog zakona, smatraju se i radovi koji mogu biti od uticaja na stabilnost železničke pruge, objekata na železničkoj pruzi, izvođenje radova na izgrađenom objektu koji odstupaju od uslova pod kojima je odobrena izgradnja i promena osnovne karakteristike trase pri menjanju položaja trase železničke pruge u pojasu njenog osnovnog pravca, kao i poboljšavanje parametara elemenata železničke infrastrukture.

Rekonstrukcija železničke infrastrukture vrši se na osnovu odobrenja za rekonstrukciju koje izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva.

Ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže uređuje sadržinu tehničke dokumentacije, proceduru izdavanja odobrenja za izvođenje radova na rekonstrukciji železničke infrastrukture i odobrenja za njenu upotrebu.

Rekonstrukcija železničke infrastrukture vrši se u skladu sa zakonom, tehničkim propisima i standardima.”

Član 21.

Član 51. briše se.

Član 22.

Posle člana 52. dodaje se član 52a, koji glasi:

„Član 52a

Upravljač infrastrukture i upravljač putne infrastrukture dužni su da zaključe ugovor kojim bliže uređuju međusobne odnose u pogledu putnih prelaza i u tim okvirima utvrđuju vrstu i obim radova na održavanju kolovoza i vreme izvođenja tih radova, visinu troškova za osiguranje bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu, način plaćanja troškova i regulišu druga pitanja iz tih odnosa.

Ugovor iz stava 1. ovog člana mora biti potpisan najkasnije do 15. februara za tekuću godinu.

Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se na neodređeno vreme, uz obavezu upravljača infrastrukture da o promeni tehničkih podataka godišnje obaveštava upravljača putne infrastrukture.”

Član 23.

Član 53. menja se i glasi:

„Član 53.

Održavanje železničke infrastrukture obuhvata tekuće (redovno) održavanje i vanredno održavanje (sanaciju i adaptaciju).”

Član 24.

Član 55. menja se i glasi:

„Član 55.

Radovi na sanaciji i adaptaciji se izvode radi glavne opravke postojeće građevinske i elektrotehničke infrastrukture sa ciljem ponovnog postizanja projektovanih parametara.”

Član 25.

Posle člana 55. dodaju se čl. 55a – 55v, koji glase:

„Član 55a

Upravljač infrastrukture, kao i privredni subjekti koji obavljaju delatnost održavanja puteva dužni su da na putnom prelazu sprovedu propisane mere za bezbedan saobraćaj i da putne prelaze održavaju u stanju kojim se obezbeđuje bezbedno odvijanje saobraćaja.

Troškove održavanja putnog prelaza i troškove osiguranja bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu snose:

1) troškove održavanja koloseka i ostalih delova železničke infrastrukture na putnom prelazu, signalnih uređaja i znakova koji upozoravaju železničke radnike u vozu na putni prelaz, železničkih telefonskih veza sa putnim prelazima – upravljač infrastrukture;

2) troškove održavanja kolovoza na putnom prelazu i saobraćajnih znakova na putevima koji upozoravaju učesnike u drumskom saobraćaju na putni prelaz – upravljač putne infrastrukture;

3) troškove održavanja uređaja za davanje znakova kojima se učesnicima u drumskom saobraćaju najavljuje približavanje voza putnom prelazu i uređaja za zatvaranje saobraćaja na putnom prelazu, troškove rukovanja uređajima za zatvaranje saobraćaja na putnom prelazu i druge neposredne troškove za osiguranje bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu snose zajedno, na ravne delove upravljač infrastrukture i upravljač putne infrastrukture.

Upravljač infrastrukture snosi u celini troškove za upravljanje uređajima na putnom prelazu u staničnom području, odnosno od ulaznog signala sa jedne strane do ulaznog signala sa druge strane službenog mesta.

Ako nekategorisani put koristi pretežno određeno preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik, troškove održavanja kolovoza i osiguranja bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu iz stava 2. tač. 2) i 3) ovog člana snosi u celini to preduzeće, drugo pravno lice ili preduzetnik.

Kod kategorisanih puteva upravljač infrastrukture i upravljač putne infrastrukture postupaju u skladu sa odredbama stava 2. tač. 2) i 3) ovog člana.

Član 55b

O održavanju dela putnog prelaza, kao i o osiguranju bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu, stara se upravljač infrastrukture s tim da se kolovoz na putnom prelazu mora održavati tako da se preko njega može vršiti bezbedan i nesmetan drumski saobraćaj.

Ostale delove puta sa obe strane putnog pravca održava upravljač putne infrastrukture na način koji omogućava bezbedan i nesmetan železnički saobraćaj.

Član 55v

Ako železničku infrastrukturu treba sanirati ili adaptirati zbog izgradnje drugog objekta (javni put, rudnik, kamenolom, akumulaciono jezero, aerodrom i sl.), deo železničke infrastrukture koji se sanira ili adaptira mora biti izgrađen sa elementima koji odgovaraju kategoriji te železničke infrastrukture, bez obzira na stvarno stanje u kome se nalazila u momentu sanacije ili adaptacije.

Troškove saniranja ili adaptiranja železničke infrastrukture iz stava 1. ovog člana snosi investitor objekta zbog čije izgradnje se vrši saniranje ili adaptiranje železničke infrastrukture, ako se drugačije ne sporazumeju investitor i upravljač infrastrukture.”

Član 26.

Član 56. menja se i glasi:

„Član 56.

Održavanje zajedničkih stubova i zajedničkih konstrukcija na mostu izgrađenom za železničku infrastrukturu i javni put vrši upravljač infrastrukture u skladu sa saobraćajno-tehničkim propisima i standardima. O kolovoznoj konstrukciji puta stara se upravljač putne infrastrukture, dok se o koloseku brine upravljač infrastrukture.

Troškove održavanja zajedničkih stubova i konstrukcije na mostu iz stava 1. ovog člana, snose u jednakim iznosima upravljač infrastrukture i upravljač putne infrastrukture.

O održavanju dela putnog prelaza iz člana 4. stav 2. ovog zakona, kao i o osiguranju bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu, u skladu sa članom 49. stav 1. ovog zakona stara se upravljač železničke infrastrukture, s tim da se kolovoz na putnom prelazu mora održavati tako da se preko njega može vršiti bezbedan i nesmetan drumski saobraćaj.

Upravljač infrastrukture i upravljač putne infrastrukture dužni su da zaključe ugovor kojim će precizno biti definisana međusobna prava i obaveze o održavanju:

1) zajedničkih stubova, zajedničkih konstrukcija i održavanju i rukovanju uređajima za upravljanje saobraćajem – snose u jednakim iznosima upravljač železničke infrastrukture i upravljač putne infrastrukture;

2) kolovozne konstrukcije puta na mostu, kao i rastojanja između glavne šine i konstrukcije kolovoza – snosi upravljač putne infrastrukture.

Ugovor iz stava 4. ovog člana zaključuje se na neodređeno vreme, uz obavezu upravljača infrastrukture da o promeni tehničkih podataka godišnje obavesti upravljača putne infrastrukture.

Ostale delove puta sa obe strane putnog pravca na putnom prelazu održava upravljač putne infrastrukture, na način koji omogućava bezbedan i nesmetan železnički saobraćaj.”

Član 27.

U članu 58. posle stava 2. dodaju se novi st. 3-5, koji glase:

„Upravljač infrastrukture zaključuje ugovor o pravu službenosti prolaza na neodređeno vreme, a visinu naknade utvrđuje posebnim aktom.

Ugovor o pravu službenosti prolaza zaključuje se između upravljača infrastrukture i upravljača komunalne infrastrukture u slučajevima izgradnje, rekonstrukcije, adaptacije i sanacije komunalne infrastrukture.

Ugovor o pravu službenosti prolaza zaključuje se između upravljača infrastrukture i upravljača industrijske železnice i industrijskog koloseka u slučajevima izgradnje i rekonstrukcije infrastrukture industrijske železnice i industrijskog koloseka.”

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 6. reč: „građevinske” briše se, a posle reči: „3 m,” dodaju se reči: „mereno od ivice konstrukcije,”.

Član 28.

Naziv člana i član 63. menjaju se i glase:

„9. Metro, žičara i turističko-muzejska železnica

Član 63.

Metro, uslovi za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje, kao i uslovi za organizovanje prevoza metroom, uređuju se posebnim zakonom.

Žičara, uslovi za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje, kao i uslovi za organizovanje prevoza na žičarama, uređuje se posebnim zakonom.

Ministar uređuje uslove za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje turističko-muzejske železnice, kao i uslove organizovanja i regulisanja javnog prevoza na toj železnici.”

Član 29.

U članu 64. stav 4. menja se i glasi:

„Priključenje industrijskih železnica iz stava 2. ovog člana i industrijskih koloseka iz stava 3. ovog člana i održavanja odvojnih skretnica uređuju ugovorom upravljač infrastrukture i privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik čija je industrijska železnica, odnosno industrijski kolosek priključen.”

Posle stava 4. dodaju se novi st. 5, 6. i 7, koji glase:

„Održavanje odvojnih skretnica vrši upravljač infrastrukture, a troškove održavanja snosi vlasnik industrijske železnice, odnosno industrijskog koloseka.

Upravljač infrastrukture svojim aktom utvrđuje visinu naknade troškova za održavanje odvojnih skretnica.

Kod izgradnje novog, rekonstrukcije i dogradnje postojećeg industrijskog koloseka, vlasnik industrijskog koloseka i upravljač infrastrukture ugovorom o konstituisanju prava službenosti prolaza definišu uslove za izvođenje radova.”

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 8. reči: „izgrađenih po posebnim tehničkim normativima i standardima i” brišu se.

Dosadašnji st. 6. i 7. postaju st. 9. i 10.

Dosadašnji stav 8. koji postaje stav 11. menja se i glasi:

„Direkcija za železnice propisuje sadržinu akta iz st. 8. i 10. ovog člana”.

Član 30.

Posle člana 64. dodaju se naziv člana i član 64a, koji glase:

„11. Koncesija i javno-privatno partnerstvo

Član 64a

Koncesija i javno-privatno partnerstvo mogu se davati za izgradnju, rekonstrukciju i upravljanje železničkom infrastrukturom, u skladu sa propisima kojima se uređuju javno-privatno partnerstvo i koncesija.”

Član 31.

U članu 66. stav 1. menja se i glasi:

„Licenca za prevoz izdaje se privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku koji je registrovan za obavljanje delatnosti javnog prevoza, kao i prevoza za sopstvene potrebe, osnovanom u Republici Srbiji, koji pruži dokaze o ispunjavanju uslova koji se odnose na dobar ugled, finansijsku sposobnost, stručnost i pokriće za građansku odgovornost, u skladu sa ovim zakonom.”

Član 32.

U članu 70. posle reči: „saobraćaju” tačka se zamenjuje zapetom i dodaju reči: „osim u slučaju iz člana 68. stav 4. ovog zakona.”

Član 33.

Član 80. menja se i glasi :

„Član 80.

Tovarne jedinice ili drumska vozila natovareni na železnička vozna sredstva, koja prekoračuju propisane dimenzije mogu se prevoziti pod uslovima koje utvrđuje upravljač infrastrukture.”

Član 34.

U članu 81. stav 2. reči: „i drumska vozila” brišu se, a reč: „koja” zamenjuje se rečju: „koje” .

U stavu 3. reči: „ili drumska vozila” brišu se.

U stavu 5. reči: „drumska vozila,” brišu se.

Član 35.

U članu 86. stav 4. posle reči: „Vlada” briše se tačka i dodaju reči: „podzakonskim aktom”.

Član 36.

U članu 88. stav 5. reči: „na predlog Direkcije za železnice” brišu se.

Član 37.

U članu 91. posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

„Direktor Direkcije najmanje godinu dana po razrešenju sa dužnosti ne može biti angažovan po bilo kom osnovu na stručnim ili upravljačkim poslovima u preduzećima ili telima koja su predmet regulisanja tržišta železničkih usluga.”

Član 38.

U članu 92. stav 2. reči: „licencu za upravljanje železničkom infrastrukturom i” brišu se.

Član 39.

U članu 94. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:

„3) izdavanje dozvola za korišćenje strukturnih podsistema, u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost i interoperabilnost u železničkom saobraćaju;”

Tačka 8) briše se.

Stav 2. menja se i glasi:

„Godišnji izveštaj o stanju bezbednosti železničkog saobraćaja u prethodnoj godini dostavlja se na način propisan zakonom kojim se uređuje bezbednost i interoperabilnost u železničkom saobraćaju.”

Član 40.

U članu 95. dodaju se st. 7. i 8, koji glase:

„Administrativno izvršenje rešenja iz st. 5. i 6. ovog člana sprovodi Direkcija u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Direkcija je ovlašćena da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog nepostupanja po zahtevu Direkcije iz stava 2. ovog člana i zbog nepostupanja u skladu sa rešenjima Direkcije iz st. 5. i 6. ovog člana.”

Član 41.

Član 97. menja se i glasi:

„Član 97.

Sredstva za rad Direkcije obezbeđuju se iz:

budžeta Republike Srbije;

drugih izvora u skladu sa zakonom.”

Član 42.

U članu 107. stav 1. posle tačke 4) dodaje se tačka 4a), koja glasi:

„4a) ako upravlja železničkom infrastrukturom, a nema sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, izdat od Direkcije (član 7. stav 10);”

Posle tačke 42) dodaju se tač. 42a) – 42v), koje glase:

„42a) ako sa upravljačem infrastrukture ne zaključi ugovor iz člana 56. stav 4.;

42b) ako sa upravljačem infrastrukture ne zaključi ugovor za konstituisanje prava službenosti prolaza (član 58. st. 4. i 5);

42v) ako sa upravljačem infrastrukture ne zaključi ugovor za održavanje odvojnih skretnica (član 64. stav 4).”

Stav 3. briše se.

Dosadašnji stav 4. koji postaje stav 3. menja se i glasi:

„Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice privrednog društva ili drugog pravnog lica novčanom kaznom od 30.000 do 100.000 dinara.”

Dosadašnji st. 5. i 6. postaju st. 4. i 5.

Član 43.

U članu 110. reči: „tri meseca” zamenjuju se rečima: „dve godine”.

Član 44.

U članu 111. reči: „tehnički propisi, normativi” brišu se.

Član 45.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E NJ E

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tač. 6. i 13. Ustava Republike Srbije kojim je, pored ostalog, propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti.

U članu 6. Zakona o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, broj 44/14), između ostalog, propisano je da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture obavlja poslove državne uprave u oblasti železničkog saobraćaja, koji se odnose na: uređenje i obezbeđenje saobraćajnog sistema; uređenje i bezbednost tehničko-tehnološkog sistema saobraćaja; obligacione i svojinsko-pravne odnose; strategiju razvoja saobraćaja, planove razvoja i planove vezane za organizaciju saobraćajnog sistema i organizaciju prevoza.

Važeći Zakon o železnici donela je Narodna skupština22. maja 2013. godine („Službeni glasnik RS”, broj 45/13). Prilikom izrade tog zakona osnovni ciljevi koji su se želeli postići bili su poboljšanje efikasnosti železničkog sistema Republike Srbije, njegovo integrisanje u tržište transportnih usluga, kao i integracija srpskih železnica u železnički sistem Evropske unije.

Koncept železničkog sistema na kojem su se zasnivala rešenja u Zakonu o železnici, sastojao se od sledećih elemenata:

nezavisno poslovanje železničkih preduzeća;

stvaranje uslova za pojavu više železničkih prevoznika i upravljača železničke infrastrukture, što je trebalo da dovode do pojave konkurencije i povećanja kvaliteta prevoza;

razdvajanje železničkog sistema na deo koji je odgovoran za upravljanje železničkom infrastrukturom, organizovanje i regulisanje saobraćaja (upravljač infrastrukture) i na deo koji je odgovoran za prevoz u putničkom i teretnom saobraćaju (železnički prevoznik) i na njihovom posebnom finansiranju i subvencionisanju;

stimulisanje razvoja intermodalnog saobraćaja;

osnivanje Direkcije za železnice kojoj su dati brojni i značajni poslovi u oblasti železničkog sistema.

U postojećem Zakonu o železnici izvršeno je delimično usklađivanje sa Direktivom 2012/34/EZ kojom se uspostavlja jedinstveno evropsko železničko područje. Rok za implementaciju ove Direktive u zemljama članicama Evropske unije je sredina 2015. godine. Jedan od najvažnijih razloga za donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o železnici zasnovan je na neophodnosti usklađivanja propisa u oblasti železničkog saobraćaja sa relevantnim propisima Evropske unije.

Direktivom 2012/34/EZ su u značajnoj meri izmenjene i dopunjene Direktiva Saveta 91/440/EEZ od 29.7.1991. godine o razvoju železnica Zajednice, Direktiva Saveta 95/18/EZ od 19. juna 1995. godine o licenciranju železničkih prevoznika i Direktiva 2001/14/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta od 26.2.2001. godine o dodeli kapaciteta železničke infrastrukture i naplati naknada za korišćenje železničke infrastrukture i sertifikatima za bezbednost, u cilju preciznijeg tumačenja i lakše primene. Takođe, prilikom izrade navedenog zakona uzete su u obzir i Uredba Saveta Evrope broj 1370/2007 i Direktive 2001/12, 2001/13 i 2001/14.

Imajući u vidu da su železnice vitalni deo transportnog sektora država članica, da efikasnost železničkog sistema treba da se poboljša da bi se taj sistem integrisao u konkurentno tržište prevoznih usluga, kao i da železnički saobraćaj treba da se učini efikasnijim i konkurentnijim u odnosu na druge vidove saobraćaja, neophodno je da države članice železničkim prevoznicima omoguće status samostalnih operatora koji će poslovati na komercijalan način – u skladu sa zahtevima tržišta. Operaterima će biti dostupna svaka deonica na kojoj se odvija saobraćaj. Strani špediteri već su zainteresovani da svojim vozovima prevoze robu preko teritorije Republike Srbije. Način na koji je predviđeno buduće funkcionisanje železničkog sektora u našoj zemlji omogućiće efikasnu primenu sva četiri železnička paketa EU. Evropska unija je otpočela proceduru za ujedinjenje železnica zemalja EU u jedinstveni sistem, pri čemu ovde nije reč o stvaranju jedinstvene evropske železnice, nego o jedinstvenim i efikasnim uslovima za saobraćaj bez prepreka i diskriminacije bilo kog učesnika. Cilj je upravo da se podstaknu privatni operateri na bavljenje ovim poslom. A, povećana konkurencija treba da dovede i do povećanog kvaliteta usluge, kako u smislu bezbednosti, tako i u smislu konkurentnije cene prevoza.

Primenom ove direktive unapređuje se železnički saobraćaj i taj sistem se integriše u konkurentno tržište prevoznih usluga.

U toku jednogodišnjeg perioda praćenja i kontrole primene važećeg Zakona o železnici u ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja, kao i primene i analize efekata u primeni tog zakona od strane Direkcije za železnice, ustanovljeno je da je neophodno pristupiti donošenju novog zakona, a sve sa ciljem da se efikasnije obavljaju poslovi u oblasti železničkog saobraćaja.

Naime, u toku perioda u kome se primenjuje Zakon o železnici uočeni su nedostaci tog zakona koji su, pre svega, zahtevali usklađivanje sa novim „paketima” direktiva Evropske unije, kao i proširenje delokruga Direkcije za železnice u cilju pune i efikasne primene tog zakona.

Pored navedenog, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici ima za cilj usklađivanje sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice, kao i usklađivanje tog zakona sa odredbama zakona koji su stupili na snagu posle njegovog donošenja, kao i osavremenjavanje i preciziranje pojedinih odredaba tog zakona.

Posebna pažnja je posvećena uređivanju kombinovanog transporta, kod koga se veći deo prevoznog puta obavlja železnicom, a koji je, uprkos svom značaju i potencijalima u velikoj meri zanemaren u važećem Zakonu o železnici.

Posebno se ističe u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici značajno osavremenjavanje i preciziranje dela zakona, u kome se uređuje pristup i korišćenje železničke infrastrukture.

U cilju povećanja efikasnosti i konkurentnosti železničkog saobraćaja u odnosu na druge vidove saobraćaja, a samim tim i unapređenja železničkog saobraćaja, pristupilo se izmenama i dopunama postojećeg Zakona o železnici. Naposletku, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici ispravljaju se greške i nedorečenosti važećeg Zakona o železnici, uočene tokom perioda njegove primene.

Nakon stupanja na snagu važećeg Zakona o železnici pojavili su se raznorodni problemi koji su rezultovali nezadovoljavajućim efektima tog zakona na situaciju na železnici, a u najdrastičnijim slučajevima i nemogućnošću praktične primene nekih njegovih odredaba.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici predviđeno je izmeštanje odredaba koje se odnose na bezbednost železničkog saobraćaja u Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici se preciziraju, ispravljaju i osavremenjuju mnoge odredbe čime se postiže olakšana i efikasnija praktična primena tog zakona.

U tom smislu, donošenjem Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici štite se interesi svih učesnika u železničkom saobraćaju, odnosno svih upravljača infrastrukture, železničkih prevoznika, odnosno korisnika mreže magistralnih, regionalnih i lokalnih pruga.

Mnogi problemi koji se, između ostalog, odnose na preciznije definisanje pristupa železničkoj infrastrukturi uočeni tokom primene važećeg Zakona o železnici mogli su biti rešeni samo izmenama i dopunama postojećeg Zakona.

Izmene i dopune Zakona o železnici su jedina mogućnost za prevazilaženje svih navedenih problema i jedini način da se primena zakona učini praktičnom i efikasnom.

III. OBRAZLOŽENJE POJEDINIH ODREDABA ZAKONA

Odredbom člana 1. Predloga zakona bliže je definisana delatnost obavljanja prevoza putnika i prevoza robe.

Odredbama člana 2. Predloga zakona uvedeni su i definisani pojedini izrazi sa njihovim značenjima, upotrebljeni u smislu ovog zakona.

Odredbama čl. 3-11. Predloga zakona bliže se definiše pojam železničke infrastrukture u saobraćajno-tehničkom smislu.

Odredbama čl. 14–16. Predloga zakona utvrđeni su postupak i način pristupa železničkoj infrastrukturi, dodela kapaciteta železničke infrastrukture, naknade za korišćenje železničke infrastrukture i usluge koje pruža upravljač železničke infrastrukture, popusti, sistem pokazatelja za poboljšanje kvaliteta prevoza i upravljanje i praćenje dodeljenog kapaciteta infrastrukture.

Odredbama čl. 17-22. Predloga zakona utvrđena je nadležnost za izdavanje odobrenja za izgradnju i rekonstrukciju javne železničke infrastrukture, definisan pojam rekonstrukcije i modernizacije javne železničke infrastrukture u smislu ovog zakona. Takođe je definisan pojam izgradnje nove železničke infrastrukture.

Odredbama čl. 23-29. Predloga zakona definisani su radovi koji se smatraju održavanjem javne železničke infrastrukture u smislu ovog zakona, kao i obaveze i odgovornosti upravljača javne železničke infrastrukture u pogledu održavanja, a u funkciji bezbednog odvijanja saobraćaja. Takođe je definisan pojam metroa, žičare i turističko-muzejske železnice.

Odredbom člana 30. Predloga zakona ustanovljen je pojam koncesije i javno-privatnog partnerstva.

Odredbom člana 31. Predloga zakona korigovana je formulacija subjekata kojima se izdaje licenca za prevoz.

Odredbom člana 32. Predloga zakona regulisana je nemogućnost obavljanja prevoza putnika i robe u železničkom saobraćaju za železničkog prevoznika, odnosno železničkog prevoznika za sopstvene potrebe, kome je suspendovana ili oduzeta licenca za prevoz.

Odredbama člana 33. Predloga zakona definisana su pravila za su tovarne jedinice i drumska vozila natovarena na železnička vozna sredstva.

Odredbom člana 34. Predloga zakona propisani su uslovi pod kojima se mogu prevoziti tovarne jedinice ili drumska vozila natovareni na železnička vozna sredstva, koja prekoračuju propisane dimenzije.

Odredbom člana 35. Predloga zakona definišu se naknade za obavezu javnog prevoza po zaključenim ugovorima o obavezi javnog prevoza ili prema opštim pravilima.

Odredbom člana 36. Predloga zakona regulisana je dodela ugovora o obavezi javnog prevoza.

Odredbom člana 37. Predloga zakona regulisana je mogućnost zasnivanja radnog odnosa direktora Direkcije za železnice kod pravnog lica ili preduzetnika koji je subjekt regulisanja tržišta železničkih usluga, nakon prestanka mandata, u skladu sa relevantnim propisom EU.

Odredbom člana 38. Predloga zakona izbrisana je licenca za upravljanje železničkom infrastrukturom.

Odredbama člana 39. Predloga zakona uređena je oblast izdavanja dozvola za korišćenje strukturnih podsistema i ustanovljena je obaveza podnošenja godišnjeg izveštaja o stanju bezbednosti železničkog saobraćaja u prethodnoj godini.

Odredbama člana 40. Predloga zakona uređeno je pitanje ovlašćenja Direkcije da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka zbog nepostupanja po svom zahtevu.

Odredbom člana 41. Predloga zakona propisan je način finansiranja Direkcije.

Odredbama člana 42. Predloga zakona ustanovljena su bića prekršaja, shodno dispozicijama propisanim u zakonu i određene visine novčanih kazni shodno Zakonu o prekršajima („Službeni glasnik SRS”, broj 44/89 i „Službeni glasnik RS”, br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 65/01 i 55/04).

Odredbom člana 43. Predloga zakona određeno je da će se propisi za izvršenje ovog zakona doneti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Odredbom člana 44. Predloga zakona bliže je regulisana primena propisa i standarda u oblasti železničkog saobraćaja.

Odredbom člana 45. Predloga zakona propisano je da ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.

Donošenjem ovog zakona neće se umanjiti priliv sredstava u budžet Republike Srbije iz razloga što ni ranije nije bilo prihoda po ovom osnovu.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12- prečišćen tekst) iz razloga što bi nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku dovelo do značajnih štetnih posledica za železnički saobraćaj u Republici Srbiji, kao i na rad privrednog društva za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom i obavljanje javnog prevoza u železničkom saobraćaju, čiji je osnivač Republika Srbija, a čije je postojanje i uspešan rad veoma značajno, ne samo za obavljanje prevoza u železničkom saobraćaju, nego i za celokupnu privredu Republike Srbije.

Zaostajanje u usklađivanju propisa Republike Srbije koji se odnose na železnički saobraćaj u odnosu na propise Evropske unije, kao i zaostajanje u restrukturiranju navedenog železničkog preduzeća, odnosno celokupnog sistema železničkog saobraćaja na teritoriji Republike Srbije, već je dovelo do njihove nekompatibilnosti ili neusklađenosti i sa železnicama zemalja u okruženju i sa železnicama zemalja Evropske unije. To je dovelo i do disproporcije u investiranju u železnicu u poređenju sa drumskom infrastrukturom. Razlog tome je što nijedan investitor ne želi da ulaže u nerestrukturisanu, zastarelo organizovanu i neefikasnu železnicu. Neke posledice se već sada osećaju, a to je zaobilaženje Koridora X, kao prirodno najpogodnijeg i najkraćeg puta iz Zapadne Evrope za Tursku i Bliski istok i skretanje tokova roba na alternativne pravce kroz Rumuniju i Bugarsku.

Iz svih navedenih razloga predlaže se donošenje ovog zakona po hitnom postupku, kako bi se izbegle značajne štetne posledice po železnički saobraćaj i celokupnu privredu Republike Srbije.

VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

Određivanje problema koje zakon treba da reši

Pre izrade novog zakona kojim će se urediti oblast železnice analizirani su efekti važećeg Zakona o železnici, koji su se pojavljivali u praksi od početka primene navedenog zakona.

Osnovni problemi koje treba rešiti donošenjem novog zakona o železnici i koji su opredelili zakonodavca da pristupi donošenju novog zakona, je ispravljanje nedostataka uočenih prilikom primene važećeg zakona, kao i da se u što većoj meri ugrade rešenja iz propisa Evropske unije koje uređuju ovu oblast (Direktiva 91/440/EEZ, Direktiva 95/18/EZ, Direktiva 2001/14/EZ, Direktiva 2012/34/EU i Uredba 1370/2007/EZ).

Takođe, jedan od značajnih problema koje ovaj zakon treba da reši je zatvoreno i nedovoljno regulisano tržište železničkih usluga, sa nepostojanjem konkurencije, neefikasnim sistemom, sa sve manjim brojem prevezenih putnika i robe, povećani vremenom putovanja i prevoza, sa visokom zavisnošću od budžetskih subvencija.

U svrhu ove analize navodimo sledeće činjenice:

Tradicionalna organizaciona struktura za većinu železnica u svetu posle drugog svetskog rata je predstavljala integrisan, javni monopol. S obzirom na visoke fiksne troškove u pogledu obezbeđivanja infrastrukture i značaj obezbeđivanja saobraćaja koji sebi mogu da priušte grupe sa niskim prihodima, zasnivanje nacionalnog železničkog prevoza na javnom monopolu činilo se očiglednim rešenjem. Međutim, u proteklim godinama, sve ove pretpostavke su u značajnoj meri dovedene u pitanje.

U mnogim državama je do potrebe za reformama dovela nemogućnost nadmetanja sa razvojem koji se odvijao u drugim vidovima saobraćaja (automobilski, kamionski i avio saobraćaj) što je brojnim železničkim kompanijama stvorilo finansijske poteškoće. Ovi problemi su mnoge države naveli da izvrše reformu svog železničkog sektora. Osim toga, u proteklom periodu Evropska unija (u daljem tekstu: EU) je donošenjem velikog broja novih propisa kojima se uređuje železnica u značajnoj meri reformisala taj vid saobraćaja.

U zemljama Zapadne Evrope je tržišni udeo kod većine železnica počeo da opada 50-ih godina XX veka. Ovo opadanje je odrazilo prelaz privrede sa tradicionalne teške industrije – kojoj je železnica odgovarala – na industriju usluga i maloprodaje, što je proces koji se dešavao u kombinaciji sa porastom u broju vlasnika automobila i izgradnji puteva. Nasuprot tome, u istočnoj Evropi je obim železničkog saobraćaja imao iznenadniji i oštriji pad, skoncentrisan oko perioda intenzivnih ekonomskih reformi početkom 90-ih godina, premda je u toku poslednjih nekoliko godina u određenog meri došlo do stabilizacije – i do danas je zabeležen veći udeo železnice na tržištu robnog saobraćaja nego u zemljama Zapadne Evrope.

Sadašnja struktura „Železnice Srbije” ad nije održiva u dugoročnom periodu, reakcije su spore, finansiranje je neizvesno, efikasnost je niska i dr. što dovodi do loših strateških odluka. Procenjeno je da je nabolja opcija ona koja forsira interne efikasnosti, naročito u prevozu robe, koji će uskoro morati da se suoči sa jakom konkurencijom od železnica koje primaju državnu pomoć, i to u takvom obimu sa kojim se Republika Srbija ne može meriti. Ovo će učiniti da, iako će železnici u Republici Srbiji sigurno biti potrebna dugoročna finansijska pomoć od države, ova pomoć bude minimizirana, a potrebno je da naša nacionalna železnica obezbedi efikasno pružanje razumnog nivoa usluga.

U okviru rešenja koja donose novi propisi EU, a sa kojima Republika Srbija ima obavezu da se usklađuje, što je i izvršeno kroz ovaj zakon, rezultati restrukturiranja železnice da daju Republici Srbiji veliku šansu da obrazuje efikasan i efektivan železnički sektor. Imajući u vidu da su železnice vitalni deo transportnog sektora države, da efikasnost železničkog sistema treba da se poboljša da bi se taj sistem integrisao u konkurentno tržište prevoznih usluga, kao i da železnički saobraćaj treba da se učini efikasnijim i konkurentnijim u odnosu na druge vidove saobraćaja, neophodno je da država železničkim prevoznicima omogući status samostalnih operatora koji će poslovati na komercijalan način – u skladu sa zahtevima tržišta. Budući razvoj i efikasno poslovanje železničkog sistema može se unaprediti ako se pravi razlika između pružanja transportnih usluga i upravljanja infrastrukturom i, s obzirom na ovu koncepciju, neophodno je da se odvojeno upravlja ovim dvema delatnostima i da one imaju odvojene račune, što je i predviđeno ovim zakonom.

Na ovaj način ispravljaju se greške i nedorečenosti važećeg zakona, uočene tokom perioda njegove primene.

Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu

Prilikom izrade Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o železnici osnovni ciljevi koji su se želeli postići bili su poboljšanje efikasnosti železničkog sistema Republike Srbije, njegovo integrisanje u tržište transportnih usluga, kao i integracija srpskih železnica u železnički sistem EU.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama zakona o železnici značajno su osavremljeni i precizirani delovi ovog zakona, u kome se uređuje pristup i korišćenje železničke infrastrukture, na način kako je pojašnjeno dalje u tekstu.

U cilju podsticanja konkurencije u pogledu pružanja usluge korisnicima u železničkom saobraćaju, u smislu poboljšanja komfora i usluga uopšte, država treba da zadrži odgovornost za razvoj odgovarajuće železničke infrastrukture, što je i definisano u ovom zakonu.

Treba imati na umu da je železnička infrastruktura prirodni monopol. Zbog toga je neophodno pružiti upravljačima infrastrukture podsticaje da smanje troškove i efikasno upravljaju ovom infrastrukturom. Takođe, treba uzeti u obzir činjenicu da, dugi niz godina, nivo ulaganja u infrastrukturu i tehnologiju nije omogućio stvaranje uslova za bilo kakav razvoj železničkog transporta, zbog čega je potrebno da se sprovedu odgovarajuća poboljšanja. S obzirom na monopolističku poziciju upravljača infrastrukture, poželjno je ispitati respoložive kapacitete infrastrukture, kao i ustanoviti metode poboljšanja kvaliteta kapaciteta infrastrukture, ukoliko postupak dodele kapaciteta ifrastrukture nije usaglašen sa zahtevima korisnika.

Kroz ovaj zakon uvedeni su podsticaji za železničke prevoznike i upravljače infrastrukture za smanjenje poremećaja i poboljšanje efikasnosti mreže.

Uzete su u obzir potrebe korisnika ili potencijalnih korisnika kapaciteta infrastrukture da planiraju svoje poslovanje, te za potrebe korisnika i investitora u tu infrastrukturu, značajno je da upravljač infrastrukture obezbedi da se kapacitet infrastrukture dodeli tako da obezbedi redovno održavanje i poboljšanje nivoa pouzdanosti usluga.

Naime, prema ovom zakonu, regulisanje tržišta železničkih usluga podrazumeva, pored ostalog, i praćenje i analiziranje uslova konkurencije na tržištu železničkih usluga, preispitivanje postupaka i akata upravljača infrastrukture, kontrolisanje nezavisnosti upravljača infrastrukture, preduzimanje mera za sprečavanje nelojalne konkurencije i diskriminatornog ponašanja, praćenje železničkog tržišta kako bi se analizirala konkurencija između različitih vidova saobraćaja, kontrolisanje kvaliteta železničkih usluga itd, koju vrši regulatorno telo – Direkcija za železnice.

Druge mogućnosti za rešavanje problema

U toku analize razmatrano je nekoliko relevantnih mogućnosti:

status quo – ne menjanje važećeg Zakona o železnici;

donošenje zakona kojim bi se izmenio i dopunio važeći Zakon o železnici u smislu korekcije problema uočenih u realizaciji važećeg zakona;

donošenje novog zakona koji bi preciznije regulisao oblast železničkog saobraćaja i uveo nove mehanizme za Direkciju za železnice, kao regulatornog tela u oblasti železničkog saobraćaja.

Tokom analize pojedinačnih rešenja u ovom zakonu, razmatrana su u dva koraka:

u prvom, razmatrana je potrebe za izmenama i dopunama odredbi važećeg zakona,

u drugom, ako su izmene i dopune bile neophodne, razmatrane su relevantne opcije i utvrđivala se najpoželjnija, sa aspekta utvrđenih kriterijuma i ciljeva.

Razlog zašto se nije opredelilo na donošenje novog zakona je taj što se postojeći zakon ne menja suštinski niti u većem obimu. Stoga smo stava da njegova korekciju kroz donošenje novog zakona nije neophodna.

Zašto je donošenje zakona najbolje za rešavanje problema

U toku jednogodišnjeg perioda praćenja i kontrole primene važećeg Zakona o železnici, u ministarstvu nadležnom za poslove saobraćaja, kao i analize efekata u primeni tog zakona od strane Direkcije za železnice, ustanovljeno je da je neophodno pristupiti donošenju Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o železnici, a sve sa ciljem da se efikasnije obavljaju poslovi u oblasti železničkog saobraćaja.

Takođe, preciznije su definisani poslovi u oblasti regulisanja tržišta železničkih usluga i poslovi u oblasti regulisanja bezbednosti i interoperabilnosti u železničkom saobraćaju, koji predstavljaju specifične poslove koje obavlja Direkcija za železnice. Izmenama i dopunama postojećeg zakona rešavaju se pitanja postupaka, prava i rokova za pristup železničkoj infrastrukturi.

Kao što je već navedeno, donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o železnici je jedina mogućnost za prevazilaženje svih navedenih problema i jedini način da se primena ovog zakona kojim se uređuje železnički saobraćaj učini praktičnom i efikasnom.

Pored napred navedenog, potreba za potpunijim usaglašavanjem sa zakonodavstvom Evropske unije rešava veći deo problema koji su se pojavili u važećem zakonu.

Na koga će i kako uticati predložena rešenja

Rešenja u ovom zakonu će imati pozitivan uticaj na:

Sve učesnike u procesu odvijanja železničkog saobraćaja, tj. železničkog prevoznika, upravljača infrastrukture i privredna društva, druga pravna lica ili preduzetnike koji vrše prevoz za sopstvene potrebe, iz razloga što će efikasnijom primenom ovog zakona i Predloga zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice biti stvoreni uslovi za brži rast celokupnog železničkog sistema i bezbedno i nesmetano odvijanje železničkog saobraćaja. Rešenja u ovom zakonu imaće indirektan uticaj na sve učesnike u procesu odvijanja železničkog saobraćaja. Ključna rešenja uticaće na subjekte regulacije podstičući ih da poštuju novopredložena rešenja;

Direkciju za železnice, kojoj je Zakonom o železnici dato ovlašćenje za regulisanje tržišta železničkih usluga, što između ostalog podrazumeva i praćenje i analiziranje uslova konkurencije na tržištu železničkih usluga, preispitivanje postupaka i akata upravljača železničke infrastrukture, kontrolisanje nezavisnosti upravljača infrastrukture, preduzimanje mera za sprečavanje nelojalne konkurencije i diskriminatornog ponašanja, donošenje podzakonskih akata na osnovu ovog zakona, kao i ovlašćenje za donošenje propisa od značaja za bezbednost železničkog saobraćaja koji se donose na osnovu Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice. Rešenja u ovom zakonu imaće direktan uticaj na Direkciju za železnice. Ključna rešenja uticaće na subjekte regulacije podstičući ih da poštuju novopredložena rešenja;

Privredne subjekte koji se bave organizovanjem i obavljanjem prevoza u kombinovanom transportu kod koga se veći deo prevoznog puta obavlja železnicom, jer se ovim zakonom daju osnovi za uređivanje ove vrste transporta. Rešenja u ovom zakonu imaće direktan uticaj na privredne subjekte koji se bave organizovanjem i obavljanjem prevoza u kombinovanom transportu kod koga se veći deo prevoznog puta obavlja železnicom. Očekivan je porast obima prevoza železnicom, što će imati pozitivan ekonomski efekat kako na navedene privredne subjekte, tako i na privredu Republike Srbije u celini.

Ključna rešenja uticaće na subjekte regulacije podstičući ih da poštuju novopredložena rešenja. Putnici koji koriste železnički prevoz kao vid transporta, efikasnije će primenjivati novopredložena rešenja nego što je to do sada bio slučaj, obzirom da su ona jasnija i preciznija nego do sada. Takođe su otklonjene nedoumice koje su do sada postojale po pitanju sfere primene Zakona o železnici i Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice, te je izvršeno srodnije i logičnije povezivanje pojmova unutar oba sistemska zakona.

Troškove koje će primena zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)

Primena ovog zakona ne stvara troškove građanima i privredi. Dokazano je da podsticanje optimalnog korišćenja železničke infrastrukture dovodi do smanjenja troškova prevoza za privredne subjekte i društvo u celini.

U skladu sa potrebom analize odredbi koje se odnose na uvođenje naknada za korišćenje infrastrukture i cena usluga (koje su pripremljene u neposrednoj saradnji sa Ministarstvom finansija i privrede, zbog usklađivanja ovog zakona sa Zakonom o budžetskom sistemu) i nadoknada za obavezu javnog prevoza, koje su definisane čl. 29, 35. i 90. ovog zakona, daje se sledeće pojašnjenje:

„Železnice Srbije” ad u sadašnjem trenutku predstavlja i upravljača infrastrukture i železničkog prevoznika putnika i robe i ima monopolski položaj. To privredno društvo finansira se u najvećoj meri iz budžetskih sredstava za subvencije u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžet za tekuću godinu.

Ovim zakonom predviđeno je uvođenje plaćanja naknada za korišćenje železničke infrastrukture, koje je i u skladu sa radnom verzijom Predloga zakona kojim se uređuju naknade za korišćenje javnih dobara i plaćanje cena određenih usluga koje upravljač infrastrukture može da ponudi železničkom prevozniku, odnosno železničkom prevozniku za sopstvene potrebe.

Takođe, predviđeno je i zaključivanje ugovora između upravljača infrastrukture i Vlade, odnosno autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave kojim se uređuju međusobna prava i obaveze u pogledu finansiranja troškova upravljanja železničkom infrastrukturom u delu koji čini razliku između stvarnih troškova upravljanja železničkom infrastrukturom i ostvarenih prihoda od naknada za korišćenje infrastrukture i cena usluga. Na taj način, iznos koji bi država izdvajala za upravljanje infrastrukturom u odnosu na sadašnji iznos subvencija „Železnice Srbije” ad bi bio smanjen. Troškovi upravljanja infrastrukturom definisaće se na osnovu učinka upravljača infrastrukture. Takođe, ovaj ugovor se zasniva na sledećim principima:

ekonomičnosti načina upravljanja železničkom infrastrukturom u Republici Srbiji;

usklađenost sa važećim politikama i propisima Evropske unije;

povećanje konkurentnosti železničkog saobraćaja u Republici Srbiji;

maksimiziranje ulaganja sredstava i preduzimanje napora u cilju otklanjanja značajnog kašnjenja u održavanju, rekonstrukciji i modernizaciji železničke infrastrukture;

omogućavanje upravljaču infrastrukture sigurnog oslonca u poslovnom planiranju investicija, u određenom iznosu za određeno vreme;

stvaranja osnova za dalji razvoj železničke infrastrukture u Republici Srbiji u budućnosti;

Postizanje navedenih ciljeva predviđeno je da bude kontrolisano merenjem rezultata upravljanja infrastrukturom na osnovu ovog ugovora.

Takođe, procenjeno je da nadoknada za obavezu javnog prevoza, koju bi Vlada, nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave u cilju obezbeđivanja prevoza od opšteg interesa isplaćivao železničkom prevozniku, zajedno sa iznosom za troškove upravljanja železničkom infrastrukturom, ne bi prelazila subvenciju koju sada država izdvaja za jedan privredni subjekt – „Železnice Srbije” ad.

Smatra se da bi se uvođenjem ugovornih odnosa za upravljanje železničkom infrastrukturom i za obavezu javnog prevoza, što je i definisano ovim zakonom, omogućilo kontrolisanje utroška sredstava, na koji način se obezbeđuje efikasan, efektivan rad i podizanje kvaliteta usluga upravljača infrastrukture i železničkih prevoznika. Ovakva podela troškova, koja se sada isplaćuje putem subvencija jednom privrednom subjektu koje je istovremeno i upravljač infrastrukture i železnički prevoznik, biće posledica procesa restrukturiranja „Železnice Srbije” ad.

Da li su pozitivne posledice zakona takve da opravdavaju troškove koje će prouzrokovati

Primena ovog zakona ne stvara nikakve troškove građanima i privredi.

Da li se zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija

Poboljšanim i preciziranim uređivanjem sistema železničkog saobraćaja značajno će se podstaći interesovanje domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica za ulaganja u železničku infrastrukturu i prevoz železnicom.

U tom smislu, očekuje se pojava privrednih subjekata koji će obavljati poslove upravljanja železničkom infrastrukturom i prevoza u železničkom saobraćaju, čime će nastati uslovi za pojavu konkurencije na tržištu usluga u tom vidu saobraćaja.

U prilog ovome ide i činjenica da sada već postoje zainteresovani domaći prevoznici za pristup železničkoj infrastrukturi, ali zbog nepreciznih odredbi važećeg Zakona o železnici, nije dodeljena ni jedna trasa voza.

Takođe, početnim koracima u uređivanju kombinovanog transporta, ovim zakon će podstaći intenzivniji razvoj tog oblika transporta.

Da li su sve zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o zakonu

Tokom izrade Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici, u različitim fazama, formirana je Radna grupa sastavljena od predstavnika najznačajnijih interesnih grupa vezano za oblast železničkog saobraćaja (Direkcije za železnice, „Železnice Srbije” ad, Preduzeća za izgradnju železničkog čvora Beograd d.o.o, Saobraćajnog fakulteta).

O Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici o železnici održana je javna rasprava, na kojoj su svi zainteresovani subjekti imali mogućnost da se izjasne i dostave sugestije i primedbe na ovaj zakon. Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici bio je objavljen i na sajtu ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja. Tom prilikom sugestije i komentare bili su u mogućnosti da dostavite svi zainteresovani subjekti.

Odbor za privredu i finansije je na 37. sednici, održanoj dana 19. novembra 2014. godine odredio Program javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici, shodno kojem je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sprovelo javnu raspravu.

Javna rasprava sprovedena je u periodu od 21. novembra do 10. decembra 2014. godine, a tekst Nacrta zakona bio je postavljen na internet stranici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i na portalu e-uprave. Primedbe na tekst Nacrta zakona i predlozi za njegovu izmenu ili dopunu dostavljeni su putem pošte ili elektronskim putem.

Nacrt zakona pripremala je radna grupa u čijem sastavu su bili zastupljeni predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Direkcije za železnice, Saobraćajog fakulteta, i „Železnice Srbije” ad. U skladu sa donetim rešenjem, rukovodstvo je povremeno pozivalo i druga lica koja su imala predloge za izmenu predmetnog Zakona i koja su se uključivala u raspravu u vezi sa postojećim predlozima. Stoga je Nacrt rezultat ili saglasnosti o pojedinim rešenjima ili kompromisa učesnika radne grupe o pitanjima koja su od značaja za regulisanje oblasti železnice. Izradom Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici ispunjen je zadatak definisan rešenjem o osnivanju Radne grupe.

Osnovni cilj izmena povodom dodatnog usklađivanja sa propisima EU, odnosno sa Direktivom 34 iz 2012. godine, kojom se uspostavlja jedinstveno evropsko železničko područje, ostvaren je u skladu sa rezultatima analize ovog propisa, sačinjene od strane predstavnika Direkcije, čime su ustanovljene novine u odnosu na već postojeće tri direktive EU koje su implementirane u važeći zakona (Direktiva Saveta 91/440, 95/18 i 2001/14) i sa kojima je važeći zakon usklađivan.

U vezi sa navedenim, sprovedene su sledeće izmene važećeg Zakona:

– izvršena su brojna terminološka pojašnjenja u svim delovima zakona;

– izostavljene su postojeće odredbe o licencama za upravljanje železničkom

infrastrukturom;

– dopunjen je deo zakona koji se odnosi na status i poslove Direkcije za železnice

odredbom o nemogućnosti da direktor zasnuje radni odnos u roku od jedne godine

nakon isteka mandata, kod pravnog lica ili preduzetnika koji je u vremenu trajanja

njegovog mandata bio subjekt regulisanja tržišta železničkih usluga;

– jasno je propisana nadležnost Direkcije za železnice za podnošenje zahteva za

pokretanje prekršajnog postupka u slučaju nepostupanja po zahtevu i rešenju

Direkcije;

– precizno je definisana odredba o nadležnosti Direkcije za železnice za

administrativno izvršenje njenih rešenja;

– izostavljene su odredbe o nadležnosti Direkcije za železnice za utvrđivanje

troškova povodom podnošenja zahteva za dodelu trase, iz razloga što je obrada

zahteva obuhvaćena minimalnim paketom usluga, kao i odredba o obavezi javnog

prevoza na osnovu javnog konkursa;

– izostavljene su donacije kao izvor prihoda Direkcije za železnice.

Navedene izmene u delokrugu nadležnosti Direkcije za železnice, sugerisane su i u Izveštaju o napredku EK u 2013. godini, kao neophodne za postizanje efikasnosti i nezavisnosti ove institucije u oblasti regulatornih poslova.

Nadalje, u ovaj zakon uvrštene su i sledeće izmene:

– u cilju bolje primenjivosti samog zakona predviđene su odredbe o donošenju

podzakonskih akata u svim oblastima gde je to svrsishodno, kao na primer kod

pristupa infrastrukturi gde se predvidelo da ministar nadležan za poslove

saobraćaja propisuje elemente ugovora o korišćenju železničke infrastrukture;

– u skladu sa zapažanjima nadležnog ministarstva, kao i informacijama dobijenim o

početnim rezultatima iz prakse, nedavno donetog važećeg zakona, kao i poređenjem sa

pravnom materijom drugog sistemskog zakona – Zakon o bezbednosti i

interoperabilnosti železnice, u delu upravljanja i korišćenja železničke

infrastrukture dodate su odredbe koje se odnose na putne prelaze, posebno troškove, održavanje, rekonstrukciju i sanaciju (dosadašnji termini su obnova i unapređenje) a izmena je izvršenja radi harmonizacije sa Zakonom o planiranju i izgradnji i izvršeno je logičnije i srodnije povezivanje odredaba u odnosu na važeći zakon;

– izvršeno je preciziranje definicija i odredaba o organizovanju prevoza, kao i

izgradnji i održavanju posebnih vrsta železnice, u šta spadaju metro, žičare,

turističko-muzejska železnica i gradska železnica;

– u celokupnom tekstu ovog zakona izvršeno je terminološko pojašnjavanje i

preciziranje, kao i usklađivanje sa terminima iz Zakona o bezbednosti i

interoperabilnosti železnice, što je rezultiralo proširenjem pojmovnika.

Pored usvojenih izmena i dopuna predmetnog zakona, razmatrani su i brojni drugi predlozi za koje nije postignut stručni konsenzus i nije postojalo ubeđenje da će uticati na cilj izmena koji je prvenstveno definisan u smislu da se zakon što hitnije učini maksimalno jasnim, svrsishodnim i primenjivim radi neodložnog povećanja efikasnosti i konkurentnosti železničkog prevoza u odnosu na druge vidove saobraćaja.

Tekst Nacrta zakona predstavljen je na raspravi organizovanoj u Nišu dana 26. novembra 2014. godine, raspravi organizovanoj u Novom Sadu dana 27. novembra 2014. godine, raspravi organizovanoj u Subotici dana 28. novembra 2014. godine, raspravi organizovanoj u Užicu dana 3. decembra 2014. godine i raspravi organizovanoj u Beogradu dana 5. decembra 2014. godine.

Kroz sprovedenu javnu raspravu u izradu Nacrta zakona uključili su se i drugi zainteresovani subjekti (200 učesnika koji su predstavljali: republičke, pokrajinske, gradske, granske i druge organizacije sindikata, udruženja poslodavaca, državne organe, javne službe, privredne subjekte, poslaničke grupe i stručnu javnost). Predlozi i sugestije sa javne rasprave koji su bili usmereni na poboljšanje predloženog teksta Nacrta zakona i koji su u duhu koncepta na kojima se isti zasniva, ugrađeni u tekst Nacrta zakona.

Najčešća pitanja i sugestije u vezi Nacrta zakona koja su izneta u toku javne rasprave su:

1. Primedbe na član 4.

Potrebno je razmotriti tekst da železnička infrastruktura ne obuhvata objekte za održavanje voznih sredstava sa pripadajućim kolosecima i železničke depoe.

2. Primedbe na član 6.

Potrebno je dopuniti član 6. u smislu da Vlada na predlog Ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave donose akt o kategorizaciji železničkih pruga.

3. Primedba na član 7.

Reč „društvo kapitala” potrebno je zameniti rečju „javni upravljač”.

4. Primedba na član 9.

Reč „društvo” potrebno je zameniti rečima „javni upravljač”, a reči „mogu se preneti” zameniti rečima „prenose se”.

Potrebno je dodati i manipulativne pruge.

6. Primedbe na član 15.

U članu 15. predviđeno je da upravljač infrastrukture može obustaviti javni prevoz putnika i robe ukoliko je prevoz nerentabilan. Reč nerentabilan je vrlo diskutabina reč i potrebno je zameniti je drugim adekvatnim izrazom.

7. Primedbe na član 47.

U odnosu na primenu koncesije potrebno je preneti sve termine i odrednice koje se odnose na železnicu iz Zakona o Javno privatnom partnerstvu i koncesijama, u ovom slučaju na delatnost od opšteg interesa kakva je železnička infrastruktura.

8. Primedbe na član 48.

U članu 48. navodi se da troškove rekonstrukcije železničke infrastrukture snosi investitor – ako se drugačije ne sporazumeju investitor i upravljač infrastrukture.

Ovu tačku treba promeniti i ona treba da glasi: „troškove rekonstrukcije snosi javni upravljač na osnovu posebnog sporazuma – ugovora sa investitorom kojim se uređuju međusobni odnosi i međusobne naknade za učešće investitora objekta”.

9. Primedbe na član 46.

U članu 46. treba dodati tekst da Narodna skuptšina donosi nacionalni program železničke infrastrukture „uz mišljenje autonomne pokrajine i lokalnih samouprava”.

10. Primedbe na čl. 78 – 83.

U navedenim članovima treba izbaciti termin „kombinovani transport” i koristiti termine iz Zakona o prostornom planu Republike Srbije, odnosno treba koristiti termin „intermodalni transport” i „multimodalni transport”.

11. Predstavnik svih sindikata predložio je odloženu primenu odredaba zakona kojima se otvara tržište za konkurenciju i to danom stupanja Republike Srbije u punopravno članstvo Evropske unije, a u cilju pružanja šanse za opstanak „Železnice Srbije” ad. Stavovi Radne grupe bili su podeljeni kada je reč o predloženom rešenju.

Neki od predloga koji su dati suštinski menjaju model Nacrta zakona, dok drugi nisu u skladu sa Direktivom 34 iz 2012. godine, t.j. Direktivama Saveta 91/440, 95/18 i 2001/14 te iz tog razloga nisu uvršćeni u Nacrt zakona. I drugi najčešći predlozi za izmene pojedinih rešenja u Nacrtu zakona koji su bili predmet rasprave na Radnoj grupi koja je radila na ovom nacrtu, detaljno su razmatrani, cenjeni od strane svih stručnih članova Radne grupe i na kraju prihvaćeni u predloženoj formi kao nešto što možda ne odgovara svakom učesniku u potpunosti ali je prihvatljivo rešenje za sve strane. Iz navedenog razloga, ove primedbe nisu prihvaćene i predložene kao deo zakonskih rešenja.

Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici bio je razmatran i od strane nadležnih organa Evropske komisije, čiji su predlozi i sugestije uvaženi, čime se obezbedilo i pozitivno mišljenje Kancelarije za evropske integracije.

Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava

Nakon donošenja Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o železnici planirano je donošenje podzakonskih akata, od strane Ministarstva saobraćaja, Direkcije za železnice, od kojih je većina već pripremljena, zahvaljujući pomoći EU, odnosno eksperata u okviru projekata koje je finansirala EU Twinning projekata i Tehničke pomoći „Železnice Srbije” ad u restrukturiranju pojedinih oblasti. Takođe, predviđeno je da „Železnice Srbije” ad donesu, u što kraćem roku, svoja akta kako bi ovaj zakon mogao da ima punu primenu.

Podzakonski akti čije je donošenje predviđeno Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici su:

Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, na zahtev upravljača putne infrastrukture uz prethodno pribavljenu saglasnost upravljača železničke infrastrukture, donosi akt kojim se otvaraju novi, ukidaju ili rekonstruišu postojeći putni prelazi.

Ministar nadležan za poslove građevinarstva bliže uređuje sadržinu tehničke dokumentacije, proceduru izdavanja odobrenja za izvođenje radova na rekonstrukciji železničke infrastrukture i odobrenja za njenu upotrebu.

Ministar uređuje uslove za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje turističko-muzejske železnice, kao i uslove organizovanja i regulisanja javnog prevoza na toj železnici.

Rok za donošenje navedenih podzakonskih akata nije moguće odrediti, obzirom da je on definisan trenutno važećim Zakonom o železnici, a prelazne i završne odredbe tog zakona Predlogom o izmenama i dopunama Zakona o železnici nisu menjane.

Mere za sprovođenje rešenja sadržanih u ovom zakonu naročito uključuju sledeće mere i aktivnosti:

regulatorne, donošenjem podzakonskih akata neophodnih za punu primenu ovog zakona;

institucionalne;

neregulatorne mere, kao što su upotreba ekonomskih instrumenata, tržišna rešenja, informacione i obrazovne kampanje i aktivnosti;

druge mere i aktivnosti koje za cilj imaju punu primenu zakonskih rešenja i sistema kontrole primene, što uključuje mere za praćenje ostvarivanja zacrtanih ciljeva.

PREGLED ODREDABA ZAKONA O ŽELEZNICI

KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU

Član 2.

Upravljanje javnom železničkom infrastrukturom, u smislu ovog zakona je: održavanje javne železničke infrastrukture; organizovanje i regulisanje železničkog saobraćaja; obezbeđenje pristupa i korišćenja javne železničke infrastrukture svim zainteresovanim železničkim prevoznicima, kao i pravnim i fizičkim licima koja obavljaju prevoz za sopstvene potrebe; zaštita javne železničke infrastrukture i vršenje investitorske funkcije na izgradnji i rekonstrukciji javne železničke infrastrukture.

Prevoz putnika i PREVOZ robe u železničkom saobraćaju može se vršiti kao javni prevoz ili kao prevoz za sopstvene potrebe.

Obavljanje delatnosti upravljanja javnom železničkom infrastrukturom i delatnosti obavljanja prevoza PUTNIKA I PREVOZA ROBE u železničkom saobraćaju uređuje se na načelima razdvajanja poslova upravljanja javnom železničkom infrastrukturom i poslova obavljanja prevoza u železničkom saobraćaju.

Član 3.

Pojedini izrazi, u smislu ovog zakona, imaju sledeće značenje:

gradska železnica je železnica sa posebnim saobraćajno-tehničkim osobinama KARAKTERISTIKAMA, kojom se vrši javni prevoz na teritoriji jedinice lokalne samouprave, odnosno području naseljenih mesta u sastavu jedinice lokalne samouprave;

dodela trase voza je raspodela kapaciteta javne železničke infrastrukture koju vrši upravljač infrastrukture;

železnička vozna sredstva su vučna, vučena i ostala vozila;

železnički prevoznik je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji je registrovan za obavljanje delatnosti javnog prevoza u železničkom saobraćaju i kome je izdata licenca za prevoz, uz obavezu da obezbedi vuču vozova ili pruža samo uslugu vuče vozova;

železnički prevoznik za sopstvene potrebe je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji obavlja isključivo prevoz za sopstvene potrebe i kome je izdata licenca za prevoz;

železničko područje je zemljišni prostor na kome se nalaze železnička pruga, objekti, postrojenja i uređaji koji neposredno služe za vršenje železničkog saobraćaja, prostor ispod mostova i vijadukata, kao i prostor iznad trase tunela;

žičara je železnica sa posebnim saobraćajno-tehničkim osobinama, i može biti viseća žičara, uspinjača i vučnica, kojom se vrši javni prevoz putnika i robe ili samo putnika, odnosno robe ili lica i robe za sopstvene potrebe;

zagušena infrastruktura je deo železničke infrastrukture za koji se potražnja za kapacitetom infrastrukture ne može u potpunosti zadovoljiti tokom određenih perioda vremena, pa čak i nakon usklađivanja različitih zahteva za kapacitetima infrastrukture;

zaštitni pružni pojas je zemljišni pojas sa obe strane pruge, u širini od 100 m, računajući od ose krajnjih koloseka;

Izjava o mreži je dokument kojim se utvrđuju kriterijumi i postupak za dodelu kapaciteta infrastrukture, naplata naknada i cena usluga, kao i druge informacije koje su potrebne da bi se mogao podneti zahtev za dodelu trase voza;

industrijska železnica je železnica kojom privredno društvo iz oblasti industrije, šumarstva, rudarstva ili drugih oblasti privrede prevozi robu ili lica za sopstvene potrebe;

industrijski kolosek je železnički kolosek koji se priključuje na javnu železničku infrastrukturu i služi za dopremanje i otpremanje robe za vlasnika, odnosno nosioca prava korišćenja tog koloseka;

infrastrukturni pojas je zemljišni pojas sa obe strane pruge, u širini od 25 m, računajući MEREĆI od ose krajnjih koloseka koji funkcionalno služi za upotrebu, održavanje i tehnološki razvoj kapaciteta infrastrukture;

isključivo pravo je pravo kojim se železnički prevoznik ovlašćuje da pruža određene usluge javnog prevoza putnika železnicom na određenoj trasi voza ili mreži ili na određenom području, uz isključivanje svih drugih železničkih prevoznika;

javna železnička infrastruktura je pruga sa svim pripadajućim objektima, postrojenjima, uređajima i slično u funkciji železničkog saobraćaja, kao dobro u opštoj upotrebi u svojini Republike Srbije, koju mogu koristiti svi železnički prevoznici i železnički prevoznici za sopstvene potrebe pod jednakim uslovima;

javni prevoz je prevoz putnika i robe, koji je dostupan svim korisnicima pod jednakim uslovima;

javni prevoz putnika od opšteg interesa obuhvata usluge prevoza putnika od opšteg ekonomskog interesa koje se pružaju javnosti na nediskriminativnoj osnovi i kontinuirano;

kapacitet infrastrukture je ukupan broj trasa vozova koji se planira sa postojećim stanjem tehničke pouzdanosti i tehnološke raspoloživosti elemenata infrastrukture na određenoj pruzi u određenom periodu vremena;

koordinacija je proces tokom kojeg upravljač infrastrukture i podnosioci zahteva vrše usklađivanje pojedinačnih zahteva radi dodeljivanja trasa voza;

licenca za prevoz je isprava koju nadležni organ izdaje železničkom prevozniku i železničkom prevozniku za sopstvene potrebe o sticanju prava za obavljanje svih ili posebnih vrsta prevoza u železničkom saobraćaju;

licenca za upravljanje železničkom infrastrukturom je isprava koju nadležni organ izdaje privrednom društvu čiji je osnivač Republika Srbija, drugom privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku o sticanju prava na upravljanje javnom železničkom infrastrukturom;

manipulativna pruga je deo javne železničke infrastrukture upravljača infrastrukture koja služi za prevoz robe za potrebe privrednog društva, drugog pravnog lica ili preduzetnika, po potrebi i bez utvrđenog reda vožnje;

metro je prostorno nezavisan šinski sistem visokog kapaciteta sa posebnim konstruktivnim i energetsko-pogonskim karakteristikama;

mreža je celokupna javna železnička infrastruktura kojom upravlja upravljač infrastrukture;

nadoknada za obavezu javnog prevoza obuhvata korist, naročito finansijsku, koju nadležni organ neposredno ili posredno pruža iz sredstava javnih fondova tokom perioda sprovođenja obaveze javnog prevoza ili u vezi sa tim periodom;

neposredno dodeljivanje je dodeljivanje ugovora o obavezi javnog prevoza određenom železničkom prevozniku bez prethodnog tenderskog postupka;

obaveza javnog prevoza PUTNIKA je zahtev koji je definisan ili utvrđen od strane nadležnog organa u cilju obezbeđivanja usluga javnog prevoza železnicom od opšteg interesa, a koji železnički prevoznik, ukoliko bi postupao rukovodeći se samo komercijalnim, interesima, ne bi prihvatio ili ga ne bi prihvatio u istoj meri ili pod istim uslovima bez nadoknade;

obnova je veća zamena na elementima železničke infrastrukture ili železničkimvoznim sredstvima kojima se ne menjaju njihove osnovne karakteristike, već se dovode u projektovano stanje;

okvirni sporazum je ugovor kojim se uređuju prava i obaveze podnosilaca zahteva i upravljača infrastrukture u vezi sa kapacitetom infrastrukture koji će se dodeljivati i naknadama koje će se naplaćivati u periodu dužem od perioda važenja jednog reda vožnje;

188opšte pravilo je mera koja se bez diskriminacije primenjuje na sve usluge javnog prevoza putnika iste vrste na određenom geografskom području za koje je odgovoran nadležni organ;

plan poboljšanja kapaciteta infrastrukture obuhvata meru ili niz mera sa rokovima za njihovo sprovođenje koji se predlažu za ublažavanje ograničenja kapaciteta infrastrukture koja dovode to toga da se jedan deo infrastrukture proglasi zagušenom infrastrukturom;

podnosilac zahteva je železnički prevoznik, železnički prevoznik za sopstvene potrebe, pošiljalac robe ili špediter;

prevoz za sopstvene potrebe je prevoz lica ili robe koji železnički prevoznik, privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, imalac železničkih voznih sredstava, vrši tim sredstvima za potrebe svoje delatnosti;

pružni pojas je zemljišni pojas sa obe strane pruge, u širini od 8 m, u naseljenom mestu 6 m, računajući MEREĆI od ose krajnjih koloseka, zemljište ispod pruge i vazdušni prostor u visini od 14 m. Pružni pojas obuhvata i zemljišni prostor službenih mesta (stanica, UKRSNICA, stajališta, rasputnica, putnih prelaza i slično) koji obuhvata sve tehničko – tehnološke objekte, instalacije i pristupno- požarni put do najbližeg javnog puta;

red vožnje je akt upravljača javne železničke infrastrukture kojim se utvrđuje plan saobraćaja vozova za prevoz putnika i robe, kao i za sopstvene potrebe na javnoj železničkoj infrastrukturi;

35A) ROBA PODRAZUMEVA STVARI KOJE SE PREVOZE U ŽELEZNIČKOM ROBNOM SAOBRAĆAJU;

trasa voza je kapacitet infrastrukture neophodan za saobraćaj voza između dva službena mesta, u predviđenom vremenu i pod tačno utvrđenim tehničko-tehnološkim uslovima na javnoj železničkoj infrastrukturi;

37) turističko-muzejska železnica je železnica sa posebnim saobraćajno-tehničkim karakteristikama, kojom se vrši prevoz u turističke svrhe, uključujući i prevoz železničkim voznim sredstvima muzejske vrednosti, pod posebnim uslovima propisanim uputstvom o vršenju saobraćaja na ovim železnicama;

37) TURISTIČKO-MUZEJSKA ŽELEZNICA JE ŽELEZNICA SA POSEBNIM SAOBRAĆAJNO-TEHNIČKIM KARAKTERISTIKAMA, KOJOM SE VRŠI JAVNI PREVOZ PUTNIKA, UKLJUČUJUĆI I PREVOZ ŽELEZNIČKIM VOZNIM SREDSTVIMA MUZEJSKE VREDNOSTI;

38) ugovor o obavezi javnog prevoza PUTNIKA obuhvata jedan ili više pravno obavezujućih akata kojima se potvrđuje sporazum između nadležnog organa i železničkog prevoznika o poveravanju tom prevozniku upravljanja i pružanja usluga javnog prevoza u skladu sa obavezama koje proističu iz tog ugovora. Sastavni deo ugovora takođe može činiti odluka nadležnog organa koja sadrži uslove pod kojima nadležni organ poverava pružanje takvih usluga železničkom prevozniku;

39) upravljač infrastrukture je JAVNO PREDUZEĆE, društvo kapitala ili preduzetnik koji je ovlašćen za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom;

40) PUTNI PRELAZ JE MESTO UKRŠTANJA ŽELEZNIČKE PRUGE KOJA PRIPADA JAVNOJ ŽELEZNIČKOJ INFRASTRUKTURI, INDUSTRIJSKOJ ŽELEZNICI ILI INDUSTRIJSKOM KOLOSEKU I PUTA U ISTOM NIVOU, KOJI OBUHVATA I UKRŠTANJE TIH KOLOSEKA SA PEŠAČKOM ILI BICIKLISTIČKOM STAZOM.

II. UPRAVLJANJE ŽELEZNIČKOM INFRASTRUKTUROM

1. Elementi železničke infrastrukture

Član 4.

Železnička infrastruktura obuhvata donji i gornji stroj pruge, tunele, mostove i ostale objekte na pruzi, stanične koloseke, telekomunikaciona, signalno-sigurnosna, elektrovučna, elektroenergetska i ostala postrojenja i uređaje na pruzi, opremu pruge, zgrade železničkih službenih mesta i ostale objekte u pružnom pojasu koji su u funkciji regulisanja železničkog saobraćaja i održavanja železničke infrastrukture, terminale, pružni pojas i vazdušni prostor iznad pruge u visini od 12 m, odnosno 14 m kod dalekovoda napona preko 220 kV, računajući MEREĆI iznad gornje ivice šine.

Železnička infrastruktura obuhvata i izgrađeni putni prelaz kod ukrštanja železničke infrastrukture i puta izveden u istom nivou sa obe strane koloseka u širini od tri metra računajući od ose koloseka, uključujući i prostor između koloseka kada se na putnom prelazu nalazi više koloseka.

Železnička infrastruktura ne obuhvata objekte za održavanje voznih sredstava sa pripadajućim kolosecima i železničke depoe.

Ministar nadležan za poslove saobraćaja (u daljem tekstu: Ministar) bliže propisuje elemente železničke infrastrukture iz stava 1. ovog člana.

2. Vrste železničke infrastrukture

Član 5.

Železnička infrastruktura može biti javna železnička infrastruktura (u daljem tekstu: železnička infrastruktura) i industrijska železnica ili industrijski kolosek.

TURISTIČKO-MUZEJSKA ŽELEZNICA JE DEO JAVNE ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE.

2A UPRAVLJANJE ŽELEZNIČKOM INFRASTRUKTUROM

Član 7.

Železnička infrastruktura je dobro u opštoj upotrebi u svojini Republike Srbije, koje mogu koristiti železnički prevoznici i železnički prevoznici za sopstvene potrebe, pod jednakim uslovima, u skladu sa ovim zakonom.

Upravljanje železničkom infrastrukturom je delatnost od opšteg interesa.

Delatnost iz stava 2. ovog člana obavlja društvo kapitala koje se osniva i posluje u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavljanje delatnosti od opšteg interesa (u daljem tekstu: Društvo).

DELATNOST IZ STAVA 2. OVOG ČLANA MOŽE OBAVLJATI JAVNO PREDUZEĆE ILI DRUŠTVO KAPITALA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE POLOŽAJ JAVNIH PREDUZEĆA.

Delatnost iz stava 2. ovog člana može da obavlja i preduzetnik, pod uslovima i na način utvrđen zakonom.

Upravljač infrastrukture mora biti računovodstveno razdvojen od privrednih subjekata koji obavljaju delatnost prevoza putnika i robe.

Upravljač infrastrukture mora biti nezavisan u procesu odlučivanja od svih ostalih subjekata na tržištu železničkih usluga, uključujući i druga privredna društva koja s upravljačem infrastrukture čine povezana društva u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva.

Član organa upravljanja subjekta na tržištu železničkih usluga, odnosno član organa upravljanja njegovog kontrolnog društva, ako se radi o povezanim društvima u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva, ne može istovremeno biti član organa upravljanja upravljača infrastrukture.

Ukoliko su upravljač infrastrukture i subjekt na tržištu železničkih usluga povezana društva, član organa upravljanja upravljača infrastrukture i član organa upravljanja subjekta na tržištu železničkih usluga ne mogu istovremeno biti i članovi organa upravljanja njihovog kontrolnog privrednog društva.

Članovi organa upravljanja upravljača infrastrukture, kao i viši rukovodeći kadar na poslovima dodele kapaciteta infrastrukture, utvrđivanja naknada za korišćenje kapaciteta infrastrukture, izrade i objavljivanja reda vožnje i izrade Izjave o mreži, nakon prestanka obavljanja tih poslova, a koje su obavljali najmanje dve godine, ne mogu biti imenovani za članove organa upravljanja privrednih društava koja s upravljačem infrastrukture čine povezana društva, u periodu od najmanje dve godine.

Upravljač infrastrukture mora da ima licencu za upravljanje železničkom infrastrukturom i sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom, koje izdaje Direkcija za železnice.

Sertifikat o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom izdaje se u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju.

Član 8.

Društvo UPRAVLJAČ INFRASTRUKTURE donosi program održavanja železničke infrastrukture, organizovanja i regulisanja železničkog saobraćaja, kao i izgradnje i rekonstrukcije železničke infrastrukture, na koji saglasnost daje Vlada.

Član 9.

Poslovi upravljanja na delu železničke infrastrukture za koju Društvo nema ekonomski interes, mogu se preneti upravljaču infrastrukture koga osniva autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.

POSLOVI UPRAVLJANJA NA DELU ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE ZA KOJU UPRAVLJAČ INFRASTRUKTURE NEMA EKONOMSKI INTERES, PRENOSE SE UPRAVLJAČU INFRASTRUKTURE KOGA OSNIVA AUTONOMNA POKRAJINA, ODNOSNO JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE.

Prenos prava upravljanja iz stava 1. se odnosi na pruge od regionalnog i lokalnog značaja.

Odluku o prenosu poslova iz stava 1. ovog člana, donosi Društvo UPRAVLJAČ INFRASTRUKTURE na zahtev autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.

Na odluku iz stava 3. ovog člana, saglasnost daje Vlada.

Upravljanje železničkom infrastrukturom iz stava 1. ovog člana vrši se u skladu sa odredbama ovog zakona.

3. Licenca za upravljanje železničkom infrastrukturom

Član 10.

Licenca za upravljanje železničkom infrastrukturom izdaje se upravljaču infrastrukture, osnovanom u Republici Srbiji, koji pruži dokaze o ispunjavanju uslova koji se odnose na dobar ugled, finansijsku sposobnost, stručnost i pokriće za građansku odgovornost, u skladu sa ovim zakonom.

Uslov koji se odnosi na dobar ugled ispunjen je ako:

1) podnosilac zahteva za izdavanje licence za upravljanje železničkom infrastrukturom ili lica ovlašćena za upravljanje nisu bili pravosnažno osuđeni za teška krivična dela i privredne prestupe;

2) podnosilac zahteva za izdavanje licence za upravljanje železničkom infrastrukturom ili lica ovlašćena za upravljanje nisu bili osuđeni za kažnjiva dela utvrđena propisima u oblasti železničkog transporta, radnih odnosa, bezbednosti i zdravlja na radu;

3) nad podnosiocem zahteva za izdavanje licence za upravljanje železničkom infrastrukturom nije pokrenut postupak stečaja ili likvidacije.

Uslov koji se odnosi na finansijsku sposobnost ispunjen je ako je podnosilac zahteva finansijski sposoban da ispunjava svoje postojeće i potencijalne obaveze, koje su realno procenjene, za period od 12 meseci.

Uslov koji se odnosi na stručnost ispunjen je ako podnosilac zahteva ima upravu, koja poseduje znanje ili iskustvo neophodno da na bezbedan i pouzdan način obavlja operativnu kontrolu i nadzor nad obavljanjem delatnosti koje su navedene u licenci, kao i osoblje koje je stručno i osposobljeno za organizovanje i regulisanje železničkog saobraćaja i održavanje železničke infrastrukture.

Uslov koji se odnosi na pokriće za građansku odgovornost ispunjen je ako je podnosilac zahteva adekvatno osiguran ili je na drugi način, u skladu sa važećim zakonskim propisima i potvrđenim međunarodnim ugovorima, obezbedio pokriće svojih obaveza po osnovu naknade štete pričinjene korisniku trase voza ili trećim licima.

Način dokazivanja ispunjenosti uslova za izdavanje licence za upravljanje železničkom infrastrukturom bliže uređuje Direkcija za železnice.

Licencu za upravljanje železničkom infrastrukturom izdaje Direkcija za železnice, u formi rešenja.

Član 11.

Licencu za upravljanje železničkom infrastrukturom Direkcija za železnice izdaje u formi rešenja, ako su ispunjeni uslovi iz člana 10. ovog zakona, u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

Licenca za upravljanje železničkom infrastrukturom izdaje se na neodređeno vreme, dok upravljač infrastrukture ispunjava uslove utvrđene ovim zakonom i neprenosiva je. Rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje licence za upravljanje železničkom infrastrukturom konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Direkcija za železnice vodi evidenciju o izdatim licencama za upravljanje železničkom infrastrukturom.

Član 12.

Direkcija za železnice proverava svakih 12 meseci da li upravljač infrastrukture ispunjava uslove iz člana 10. ovog zakona.

Ako se prilikom provere iz stava 1. ovog člana utvrdi da neki od uslova iz člana 10. ovog zakona nije ispunjen ili ako između dve provere inspektor za železnički saobraćaj utvrdi da upravljač infrastrukture ne ispunjava te uslove, Direkcija za železnice će oduzeti licencu za upravljanje železničkom infrastrukturom.

Rešenje o oduzimanju licence za upravljanje železničkom infrastrukturom konačno je u upravnom postupku i protiv njega se može pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

Postupak za izdavanje i oduzimanje licence za upravljanje železničkom infrastrukturom, sadržina te licence i način provere ispunjenosti propisanih uslova, bliže uređuje Direkcija za železnice.

Član 13.

Za izdavanje licence za upravljanje železničkom infrastrukturom plaća se taksa i prihod je budžeta Republike Srbije.

Visinu takse iz stava 1. ovog člana utvrđuje Direkcija za železnice, uz saglasnost ministarstva nadležnog za finansije.

Član 17.

Železničku infrastrukturu može da koristi železnički prevoznik i železnički prevoznik za sopstvene potrebe, ako ima:

1) licencu za prevoz;

2) sertifikat o bezbednosti za prevoz, koji se izdaje u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju;

3) ugovor o korišćenju železničke infrastrukture.

Ugovorom o korišćenju železničke infrastrukture bliže se uređuju međusobna prava i obaveze između upravljača infrastrukture i lica iz stava 1. ovog člana, a koja se odnose na garantovanje tehničkih i drugih uslova za bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja, kao i na plaćanje naknada za korišćenje železničke infrastrukture i cena usluga.

Ugovor o korišćenju železničke infrastrukture mora biti zaključen najkasnije četiri meseca pre početka važenja novog reda vožnje.

MINISTAR BLIŽE PROPISUJE ELEMENTE UGOVORA O KORIŠĆENJU ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE.

Član 18.

Izjava o mreži naročito sadrži: opšte odredbe; uslove za pristup i korišćenje železničke infrastrukture; pregled saobraćajno-tehničkih osobina KARAKTERISTIKA železničke infrastrukture koja je na raspolaganju i ograničenja u upotrebi KORIŠĆENJU; principe, prioritete i kriterijume za dodelu kapaciteta infrastrukture; vrste usluga; principe naplate naknada i cena usluga, kao i visine naknada sa načinom njihovog proračuna.

Ministar bliže propisuje sadržinu i formu Izjave o mreži.

Izjava o mreži objavljuje se, radi informisanja, na internet stranici upravljača infrastrukture i može se preuzeti od upravljača infrastrukture u štampanoj i elektronskoj formi, posle uplate iznosa koji ne može premašiti troškove njenog objavljivanja.

Upravljač infrastrukture je dužan da vrši izmene i dopune Izjave o mreži ukoliko dođe do bilo koje promene podataka koje ona sadrži.

Izjava o mreži se objavljuje u roku koji ne može biti kraći od četiri meseca pre krajnjeg datuma za podnošenje zahteva za dodelu trase voza.

b) Dodela kapaciteta infrastrukture

Član 20.

Kapacitet infrastrukture daje se na korišćenje dodelom trase voza.

Zahtev za dodelu trase voza podnosi se godinu dana, a najkasnije 10 meseci, pre početka važenja novog reda vožnje.

Po isteku roka iz stava 2. ovog člana mogu se podnositi zahtevi za dodelu trasa voza koje nisu dodeljene i zaključivati ugovori o korišćenju železničke infrastrukture.

Podnosilac zahteva je dužan da, prilikom podnošenja zahteva iz st. 2. i 3. ovog člana, uplati iznos na ime troškova postupka za dodelu trase voza.

Direkcija za železnice utvrđuje visinu troškova iz stava 4. ovog člana.

UPRAVLJAČ UTVRĐUJE VISINU TROŠKOVA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA I OBJAVLJUJE JE NA SVOM VEB PORTALU.

Zahtev za dodelu trase voza sadrži naročito:

1) relaciju saobraćaja (polazno i odredišno službeno mesto);

2) vreme polaska voza iz polaznog službenog mesta i vreme dolaska voza u odredišno službeno mesto;

3) prevozni put;

4) mesto, vrsta operacija i tehnološko vreme operacija (službena mesta zaustavljanja, izmena sastava, manipulacija putnika, manipulacija robe, promena vučnog vozila i trajanje zadržavanja);

5) vrstu voza;

6) sastav voza;

7) seriju vučnog vozila.

Upravljač infrastrukture je dužan da informacije dobijene od podnosioca zahteva čuva kao poslovnu tajnu.

Dodela kapaciteta infrastrukture radi obavljanja poslova održavanja te infrastrukture predviđa se u toku procesa planiranja kapaciteta infrastrukture.

Član 21.

Zahtev za dodelu trase voza smatra se ponudom za zaključenje ugovora o korišćenju železničke infrastrukture.

Izmenjena ili dopunjena ponuda iz stava 1. ovog člana od strane upravljača infrastrukture smatra se novom ponudom učinjenom podnosiocu zahteva.

Ponuda iz st. 1. i 2. ovog člana smatra se prihvaćenom momentom zaključenja ugovora o korišćenju železničke infrastrukture između upravljača infrastrukture i podnosioca zahteva.

U slučaju kada je trasa voza dodeljena podnosiocu zahteva koji nije železnički prevoznik ili železnički prevoznik za sopstvene potrebe, ugovor o korišćenju železničke infrastrukture zaključuju upravljač infrastrukture i železnički prevoznik koga angažuje taj podnosilac zahteva.

Prigovor protiv akta o odbijanju ponude podnosi se Direkciji za železnice u roku od tri dana uz plaćanje takse u visini administrativne takse koja se naplaćuje za žalbu organu.

Direkcija za železnice je dužna da o prigovoru odluči u roku od 10 dana.

U pogledu dejstva i raskida ugovora, naknade štete i drugih pitanja shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.

U SLUČAJU KADA JE TRASA VOZA DODELJENA PODNOSIOCU ZAHTEVA KOJI NIJE ŽELEZNIČKI PREVOZNIK ILI ŽELEZNIČKI PREVOZNIK ZA SOPSTVENE POTREBE, UGOVOR O KORIŠĆENJU ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE ZAKLJUČUJU UPRAVLJAČ INFRASTRUKTURE I ŽELEZNIČKI PREVOZNIK KOGA ANGAŽUJE TAJ PODNOSILAC ZAHTEVA.

U POGLEDU DEJSTVA I RASKIDA UGOVORA, NAKNADE ŠTETE I DRUGIH PITANJA SHODNO SE PRIMENJUJU ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREĐUJU OBLIGACIONI ODNOSI.

PODNOSILAC ZAHTEVA ZA DODELU TRASE VOZA MOŽE PODNETI PRIGOVOR DIREKCIJI ZA ŽELEZNICE NA ODLUKU UPRAVLJAČA INFRASTRUKTURE KOJOM SE ODBIJA NJEGOV ZAHTEV ZA DODELU TRASE ILI PROTIV UTVRĐENIH USLOVA PONUDE KAPACITETA INFRASTRUKTURE, KAO I UKOLIKO NIJE ZADOVOLJAN POSTUPKOM DODELE TRASA VOZA I NJEGOVIM ISHODOM, UZ PLAĆANJE TAKSE U VISINI ADMINISTRATIVNE TAKSE KOJA SE NAPLAĆUJE ZA ŽALBU ORGANU.

Član 24.

Tokom procesa planiranja reda vožnje iz člana 23. ovog zakona, kada naiđe na sukobljavanje različitih zahteva, upravljač infrastrukture nastoji da, putem koordinacije zahteva, obezbedi najbolju moguću usklađenost svih zahteva.

Kada se pojavi situacija koja zahteva koordinaciju, upravljač infrastrukture ima pravo da predloži kapacitet infrastrukture koji se razlikuje od onog koji se traži u zahtevu za dodelu trase voza.

Upravljač infrastrukture nastoji da, kroz koordinaciju sa podnosiocima zahteva, postigne rešenje svih sporova.

Principi kojim se rukovode u procesu koordinacije definišu se u Izjavi o mreži.

U slučaju sporova koji se odnose na dodelu kapaciteta infrastrukture obezbeđuje se sistem rešavanja sporova kako bi se takvi sporovi rešili blagovremeno. Ako se ovaj sistem primeni, odluka se mora doneti u roku od 10 radnih dana, bez obzira na postupke po prigovorima.

NE DOVODEĆI U PITANJE EVENTUALNE POSTUPKE PO PRIGOVORU U SMISLU ČL. 21. I 93. ZAKONA, U SLUČAJU SPOROVA KOJI SE ODNOSE NA DODELU KAPACITETA INFRASTRUKTURE OBEZBEĐUJE SE SISTEM REŠAVANJA SPOROVA KAKO BI SE TAKVI SPOROVI REŠILI BLAGOVREMENO. OVAJ SISTEM REŠAVANJA SPOROVA MORA BITI NAVEDEN U IZJAVI O MREŽI. AKO SE OVAJ SISTEM PRIMENI, ODLUKA SE MORA DONETI U ROKU OD 10 RADNIH DANA.

Član 29.

Korisnik trase voza plaća upravljaču infrastrukture:

naknadu za Minimalni paket usluga, koje obuhvataju:

upravljanje zahtevima za kapacitetom infrastrukture,

(1) OBRADU ZAHTEVA ZA KAPACITETOM INFRASTRUKTURE,

pravo da se koristi dodeljeni kapacitet infrastrukture,

korišćenje pruga, skretnica i čvorova,

upravljanje kretanjem vozova, uključujući signalizaciju, propise, sistem za operativno praćenje i komunikaciju i pružanje informacija o kretanju voza,

(4) REGULISANJE I UPRAVLJANJE SAOBRAĆAJEM VOZOVA,

UKLJUČUJUĆI SIGNALIZACIJU, PROPISE, SISTEM ZA

OPERATIVNO PRAĆENJE I KOMUNIKACIJU I

PRUŽANJE INFORMACIJA O KRETANJU VOZA,

obezbeđivanje svih drugih informacija neophodnih za upravljanje saobraćajem za koji je kapacitet infrastrukture dodeljen;

naknadu za pristup prugom do službenih objekata, odnosno servisnih postrojenja, a što obuhvata pristup:

objektima za snabdevanje gorivom,

putničkim stanicama, staničnim zgradama i drugim objektima,

teretnim terminalima,

ranžirnim stanicama,

objektima za formiranje vozova,

kolosecima za gariranje,

ostalim tehničkim objektima za održavanje;

naknadu za korišćenje službenih objekata, odnosno servisnih postrojenja, a što obuhvata:

korišćenje opreme za snabdevanje električnom energijom za vuču,

korišćenje postrojenja za snabdevanje gorivom,

korišćenje putničkih stanica, staničnih zgrada i drugih objekata,

korišćenje teretnih terminala,

korišćenje ranžirnih stanica,

korišćenje postrojenja za formiranje vozova,

korišćenje kolosečnih grupa za gariranje,

održavanje i drugih tehničkih postrojenja.

Pored naknada iz stava 1. ovog člana upravljač infrastrukture i korisnik trase voza mogu posebno ugovoriti pružanje i cene dodatnih i pratećih usluga, i to:

1) dodatne usluge:

snabdevanje strujom za vuču,

predgrevanje putničkih vozova,

snabdevanje gorivom, manevrisanje i sve druge usluge koje se pružaju u gore pomenutim objektima i postrojenjima,

prilagođene usluge za:

– kontrolu transporta opasnih tereta,

– pomoć u saobraćanju vozova sa naročitim pošiljkama;

2) prateće usluge:

pristup telekomunikacionoj mreži,

pružanje dodatnih informacija,

tehnički pregled voznih sredstava.

O naknadama i uslugama iz stava 1. tačka 3) i stava 2. ovog člana, a koje ne omogućava upravljač infrastrukture, isti obezbeđuje u Izjavi o mreži informacije o davaocima naknada i usluga.

Korišćenje službenih objekata, odnosno servisnih postrojenja kojima ne upravlja upravljač infrastrukture, kao i dopunske i prateće usluge, koje ne obezbeđuje upravljač infrastrukture, predmet su posebnog ugovora između korisnika trase voza i korisnika tih službenih objekata ili servisnih postrojenja, odnosno davaoca dopunskih i pratećih usluga.

Naknade za minimalni paket usluga i pristup prugom službenim objektima, odnosno servisnim postrojenjima zasnovane su na troškovima koji direktno nastaju kao rezultat odvijanja železničkog saobraćaja.

Cene usluga iz stava 2. ovog člana, visina naknada iz stava 5. ovog člana, kao i cene usluga iz člana 35. ovog zakona, mogu se izmeniti u zavisnosti od uslova na tržištu železničkih usluga, uzimajući u obzir ukupne troškove kao gornju granicu na kojoj naknade i cene usluga mogu biti zasnovane, u kom slučaju to mora biti objavljeno najmanje tri meseca unapred.

Cene usluga iz stava 2. ovog člana i člana 35. ovog zakona utvrđuju se u skladu sa Metodologijom.

Kada usluge iz stava 2. ovog člana, pruža samo jedan pružalac usluga, cene koje se naplaćuju za te usluge zavise od troškova pružanja takvih usluga, izračunato na osnovu realnog nivoa korišćenja.

5. Izgradnja i rekonstrukcija železničke infrastrukture

Član 45.

Izgradnja železničke infrastrukture vrši se u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja objekata.

Pod izgradnjom železničke infrastrukture, u smislu ovog zakona, smatra se izgradnja nove železničke pruge na novoj trasi, izgradnja telekomunikacionih, signalno-sigurnosnih, elektro-energetskih, elektrovučnih i drugih postrojenja i uređaja, zgrada i objekata na novoj i postojećim prugama, kao i dogradnja drugih koloseka na postojećim prugama.

Član 49.

Na mestu ukrštanja puta i ulica sa pružnim i staničnim kolosecima, železničkom infrastrukturom i železničkim saobraćajem upravlja upravljač ŽELEZNIČKE infrastrukture, a putnom uličnom i pešačkom infrastrukturom i saobraćajem upravlja upravljač putne infrastrukture, tako što je svaki upravljač dužan da stvori uslove za bezbedan prelazak mesta ukrštanja na infrastrukturi kojom upravlja.

U TOKU IZVOĐENJA RADOVA NA SANACIJI PUTNIH PRELAZA, IZMENOM ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA UPRAVLJA UPRAVLJAČ INFRASTRUKTURE, A IZMENOM DRUMSKOG SAOBRAĆAJA UPRAVLJA UPRAVLJAČ PUTNE INFRASTRUKTURE.

Ukrštanje železničke infrastrukture sa javnim putevima van prostora za koji su doneti urbanistički planovi u načelu izvodi se njihovim svođenjem na najneophodniji broj, usmeravanjem dva ili više javnih puteva na zajedničko mesto ukrštanja.

Upravljač infrastrukture može imati poseban organizacioni deo u čijoj nadležnosti je obezbeđivanje saobraćaja na mestima ukrštanja puteva, ulica i pešačkih staza sa železničkim kolosecima u nivou u saradnji sa upravljačima putne infrastrukture, odnosno jedinicom lokalne samouprave.

Razmak između dva ukrštanja železničke infrastrukture i javnog puta ne može da bude manji od 2.000 m, OSIM U IZUZETNIM SLUČAJEVIMA KOJE PROPISUJE MINISTAR.

Ukrštanje železničke infrastrukture sa nekategorisanim putevima izvodi se usmeravanjem tih puteva na najbliži javni put koji se ukršta sa odnosnom železničkom infrastrukturom. Ako to nije moguće treba međusobno povezati nekategorisane puteve i izvesti njihovo ukrštanje sa železničkom infrastrukturom na zajedničkom mestu.

Upravljač infrastrukture određuje mesto ukrštanja iz stava 5. ovog člana u skladu sa uslovima za uređenje prostora i uslovima za bezbednost saobraćaja, u sporazumu sa upravljačem nekategorisanih puteva.

ČLAN 49A

AKO DO UKRŠTANJA ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE I PUTA DOĐE PO ZAHTEVU LOKALNE SAMOUPRAVE, PRIVREDNOG DRUŠTVA ILI DRUGOG PRAVNOG LICA ILI PREDUZETNIKA, TROŠKOVE IZGRADNJE NADVOŽNJAKA, PODVOŽNJAKA, ODNOSNO PUTNOG PRELAZA, TROŠKOVE POSTAVLJANJA UREĐAJA I NAPRAVA I DRUGE TROŠKOVE OSIGURANJA BEZBEDNOG I NESMETANOG SAOBRAĆAJA NA PUTNOM PRELAZU, SNOSI UPRAVLJAČ PUTNE INFRASTRUKTURE, ODNOSNO PODNOSILAC ZAHTEVA.

ČLAN 49B

MINISTARSTVO, NA ZAHTEV UPRAVLJAČA PUTNE INFRASTRUKTURE UZ PRETHODNO PRIBAVLJENU SAGLASNOST UPRAVLJAČA INFRASTRUKTURE, DONOSI AKT KOJIM SE OTVARAJU NOVI, UKIDAJU ILI REKONSTRUIŠU POSTOJEĆI PUTNI PRELAZI.

UKOLIKO JE RAZMAK IZMEĐU DVA UKRŠTANJA ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE I PUTA MANJI OD 2000 M, POSTUPAK UKIDANJA PUTNOG PRELAZA SPROVODI SE U SKRAĆENOM POSTUPKU.

ČLAN 49V

AKO SE PUTNI PRELAZ ZAMENJUJE NADVOŽNJAKOM, ODNOSNO PODVOŽNJAKOM ILI SE UKIDA ZBOG USMERAVANJA PUTA, TROŠKOVE IZMENA IZVRŠENIH ZBOG TOGA NA ŽELEZNIČKOJ INFRASTRUKTURI I PUTU, AKO SE DRUGAČIJE NE SPORAZUMEJU, SNOSE:

1) UPRAVLJAČ INFRASTRUKTURE – AKO JE TA PROMENA USLOVLJENA PRETEŽNO POTREBAMA ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA;

2) UPRAVLJAČ PUTNE INFRASTRUKTURE – AKO JE TA PROMENA USLOVLJENA PRETEŽNO POTREBAMA DRUMSKOG SAOBRAĆAJA, A NA PUTU KOJI KORISTI PRETEŽNO ODREĐENO PREDUZEĆE, DRUGO PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK TROŠKOVE IZMENA NA ŽELEZNIČKOJ INFRASTRUKTURI I PUTU SNOSI U CELOSTI TO PREDUZEĆE, DRUGO PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK.

U SLUČAJU SVIH DRUGIH PROMENA U VEZI SA UKRŠTANJEM, UKLJUČUJUĆI PRILAGOĐAVANJE I POBOLJŠANJE SIGURNOSNIH I DRUGIH UREĐAJA, TROŠKOVE IZMENA NA ŽELEZNIČKOJ INFRASTRUKTURI I PUTU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SNOSE ZAJEDNIČKI UPRAVLJAČ INFRASTRUKTURE, UPRAVLJAČ PUTNE INFRASTRUKTURE I PREDUZEĆE, DRUGO PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK SRAZMERNO POTREBAMA ŽELEZNIČKOG I DRUMSKOG SAOBRAĆAJA KOJE SU USLOVILE TE PROMENE, AKO SE DRUGAČIJE NE SPORAZUMEJU.

ČLAN 49G

AKO IZGRADNJOM PUTNE INFRASTRUKTURE DOĐE DO NJENOG UKRŠTANJA SA ŽELEZNIČKOM INFRASTRUKTUROM U NIVOU, UPRAVLJAČ PUTNE INFRASTRUKTURE JE DUŽAN DA IZGRADI PUT U ZONI PUTNOG PRELAZA.

AKO IZGRADNJOM ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE DOĐE DO NJENOG UKRŠTANJA SA PUTNOM INFRASTRUKTUROM U NIVOU, TROŠKOVE IZGRADNJE DELA PUTA U ZONI PUTNOG PRELAZA SNOSI UPRAVLJAČ INFRASTRUKTURE.

Član 50.

Rekonstrukcijom železničke infrastrukture, u smislu ovog zakona, smatraju se i radovi koji mogu biti od uticaja na stabilnost železničke pruge (sanacija), objekata na železničkoj pruzi i vozila, izvođenje radova na izgrađenom objektu koji odstupaju od uslova pod kojima je odobrena izgradnja i promena osnovne karakteristike trase pri menjanju položaja trase železničke pruge u pojasu njenog osnovnog pravca, kao i poboljšavanje parametara elemenata železničke infrastrukture.

Rekonstrukcija železničke infrastrukture vrši se na osnovu odobrenja za rekonstrukciju koje izdaje Ministarstvo.

REKONSTRUKCIJOM ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE, U SMISLU OVOG ZAKONA, SMATRAJU SE I RADOVI KOJI MOGU BITI OD UTICAJA NA STABILNOST ŽELEZNIČKE PRUGE, OBJEKATA NA ŽELEZNIČKOJ PRUZI, IZVOĐENJE RADOVA NA IZGRAĐENOM OBJEKTU KOJI ODSTUPAJU OD USLOVA POD KOJIMA JE ODOBRENA IZGRADNJA I PROMENA OSNOVNE KARAKTERISTIKE TRASE PRI MENJANJU POLOŽAJA TRASE ŽELEZNIČKE PRUGE U POJASU NJENOG OSNOVNOG PRAVCA, KAO I POBOLJŠAVANJE PARAMETARA ELEMENATA ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE.

REKONSTRUKCIJA ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE VRŠI SE NA OSNOVU ODOBRENJA ZA REKONSTRUKCIJU KOJE IZDAJE MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE GRAĐEVINARSTVA.

MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE GRAĐEVINARSTVA BLIŽE UREĐUJE SADRŽINU TEHNIČKE DOKUMENTACIJE, PROCEDURU IZDAVANJA ODOBRENJA ZA IZVOĐENJE RADOVA NA REKONSTRUKCIJI ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE I ODOBRENJA ZA NJENU UPOTREBU.

REKONSTRUKCIJA ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE VRŠI SE U SKLADU SA ZAKONOM, TEHNIČKIM PROPISIMA I STANDARDIMA.

Član 51.

Rekonstrukcija železničke infrastrukture vrši se u skladu sa:

1) zakonom, pravilima i tehničkim normativima;

2) materijalom i rezervnim delovima koji su snabdeveni dokumentima kojima se potvrđuje usaglašenost proizvoda sa propisanim tehničkim zahtevima izdatim od strane ovlašćenih preduzeća i drugih pravnih lica.

Koncesijom se stiče pravo na gradnju nove železničke infrastrukture. Pravo na dodelu koncesije ima svako domaće ili strano pravno lice u skladu sa zakonom, kojim se uređuje pitanje koncesije.

ČLAN 52A

UPRAVLJAČ INFRASTRUKTURE I UPRAVLJAČ PUTNE INFRASTRUKTURE DUŽNI SU DA ZAKLJUČE UGOVOR KOJIM BLIŽE UREĐUJU MEĐUSOBNE ODNOSE U POGLEDU PUTNIH PRELAZA I U TIM OKVIRIMA UTVRĐUJU VRSTU I OBIM RADOVA NA ODRŽAVANJU KOLOVOZA I VREME IZVOĐENJA TIH RADOVA, VISINU TROŠKOVA ZA OSIGURANJE BEZBEDNOG I NESMETANOG SAOBRAĆAJA NA PUTNOM PRELAZU, NAČIN PLAĆANJA TROŠKOVA I REGULIŠU DRUGA PITANJA IZ TIH ODNOSA.

UGOVOR IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MORA BITI POTPISAN NAJKASNIJE DO 15. FEBRUARA ZA TEKUĆU GODINU.

UGOVOR IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ZAKLJUČUJE SE NA NEODREĐENO VREME, UZ OBAVEZU UPRAVLJAČA INFRASTRUKTURE DA O PROMENI TEHNIČKIH PODATAKA GODIŠNJE OBAVEŠTAVA UPRAVLJAČA PUTNE INFRASTRUKTURE .

Član 53.

Održavanje železničke infrastrukture obuhvata redovno održavanje i obnovu.

ODRŽAVANJE ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE OBUHVATA TEKUĆE (REDOVNO) ODRŽAVANJE I VANREDNO ODRŽAVANJE (SANACIJU I ADAPTACIJU).

Član 55.

Radovi na obnovi se izvode radi glavne opravke postojeće građevinske i elektrotehničke infrastrukture sa ciljem ponovnog postizanja projektovanih parametara.

Ministar bliže uređuje sadržinu tehničke dokumentacije, vrstu radova, tehničke uslove i način izvođenja radova na obnovi železničke infrastrukture.

RADOVI NA SANACIJI I ADAPTACIJI SE IZVODE RADI GLAVNE OPRAVKE POSTOJEĆE GRAĐEVINSKE I ELEKTROTEHNIČKE INFRASTRUKTURE SA CILJEM PONOVNOG POSTIZANJA PROJEKTOVANIH PARAMETARA.

ČLAN 55A

UPRAVLJAČ INFRASTRUKTURE, KAO I PRIVREDNI SUBJEKTI KOJI OBAVLJAJU DELATNOST ODRŽAVANJA PUTEVA DUŽNI SU DA NA PUTNOM PRELAZU SPROVEDU PROPISANE MERE ZA BEZBEDAN SAOBRAĆAJ I DA PUTNE PRELAZE ODRŽAVAJU U STANJU KOJIM SE OBEZBEĐUJE BEZBEDNO ODVIJANJE SAOBRAĆAJA.

TROŠKOVE ODRŽAVANJA PUTNOG PRELAZA I TROŠKOVE OSIGURANJA BEZBEDNOG I NESMETANOG SAOBRAĆAJA NA PUTNOM PRELAZU SNOSE:

1) TROŠKOVE ODRŽAVANJA KOLOSEKA I OSTALIH DELOVA ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE NA PUTNOM PRELAZU, SIGNALNIH UREĐAJA I ZNAKOVA KOJI UPOZORAVAJU ŽELEZNIČKE RADNIKE U VOZU NA PUTNI PRELAZ, ŽELEZNIČKIH TELEFONSKIH VEZA SA PUTNIM PRELAZIMA – UPRAVLJAČ INFRASTRUKTURE;

2) TROŠKOVE ODRŽAVANJA KOLOVOZA NA PUTNOM PRELAZU I SAOBRAĆAJNIH ZNAKOVA NA PUTEVIMA KOJI UPOZORAVAJU UČESNIKE U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU NA PUTNI PRELAZ – UPRAVLJAČ PUTNE INFRASTRUKTURE;

3) TROŠKOVE ODRŽAVANJA UREĐAJA ZA DAVANJE ZNAKOVA KOJIMA SE UČESNICIMA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU NAJAVLJUJE PRIBLIŽAVANJE VOZA PUTNOM PRELAZU I UREĐAJA ZA ZATVARANJE SAOBRAĆAJA NA PUTNOM PRELAZU, TROŠKOVE RUKOVANJA UREĐAJIMA ZA ZATVARANJE SAOBRAĆAJA NA PUTNOM PRELAZU I DRUGE NEPOSREDNE TROŠKOVE ZA OSIGURANJE BEZBEDNOG I NESMETANOG SAOBRAĆAJA NA PUTNOM PRELAZU SNOSE ZAJEDNO, NA RAVNE DELOVE UPRAVLJAČ INFRASTRUKTURE I UPRAVLJAČ PUTNE INFRASTRUKTURE.

UPRAVLJAČ INFRASTRUKTURE SNOSI U CELINI TROŠKOVE ZA UPRAVLJANJE UREĐAJIMA NA PUTNOM PRELAZU, U STANIČNOM PODRUČJU, ODNOSNO OD ULAZNOG SIGNALA SA JEDNE STRANE DO ULAZNOG SIGNALA SA DRUGE STRANE SLUŽBENOG MESTA.

AKO NEKATEGORISANI PUT KORISTI PRETEŽNO ODREĐENO PREDUZEĆE, DRUGO PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK, TROŠKOVE ODRŽAVANJA KOLOVOZA I OSIGURANJA BEZBEDNOG I NESMETANOG SAOBRAĆAJA NA PUTNOM PRELAZU IZ STAVA 2. TAČ. 2) I 3) OVOG ČLANA SNOSI U CELINI TO PREDUZEĆE, DRUGO PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK.

KOD KATEGORISANIH PUTEVA UPRAVLJAČ INFRASTRUKTURE I UPRAVLJAČ PUTNE INFRASTRUKTURE POSTUPAJU U SKLADU SA ODREDBAMA STAVA 2. TAČ. 2) I 3) OVOG ČLANA.

ČLAN 55B

O ODRŽAVANJU DELA PUTNOG PRELAZA, KAO I O OSIGURANJU BEZBEDNOG I NESMETANOG SAOBRAĆAJA NA PUTNOM PRELAZU, STARA SE UPRAVLJAČ INFRASTRUKTURE S TIM DA SE KOLOVOZ NA PUTNOM PRELAZU MORA ODRŽAVATI TAKO DA SE PREKO NJEGA MOŽE VRŠITI BEZBEDAN I NESMETAN DRUMSKI SAOBRAĆAJ.

OSTALE DELOVE PUTA SA OBE STRANE PUTNOG PRAVCA ODRŽAVA UPRAVLJAČ PUTNE INFRASTRUKTURE NA NAČIN KOJI OMOGUĆAVA BEZBEDAN I NESMETAN ŽELEZNIČKI SAOBRAĆAJ.

ČLAN 55V

AKO ŽELEZNIČKU INFRASTRUKTURU TREBA SANIRATI ILI ADAPTIRATI ZBOG IZGRADNJE DRUGOG OBJEKTA (JAVNI PUT, RUDNIK, KAMENOLOM, AKUMULACIONO JEZERO, AERODROM I SL.), DEO ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE KOJI SE SANIRA ILI ADAPTIRA MORA BITI IZGRAĐEN SA ELEMENTIMA KOJI ODGOVARAJU KATEGORIJI TE ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE, BEZ OBZIRA NA STVARNO STANJE U KOME SE NALAZILA U MOMENTU SANACIJE ILI ADAPTACIJE.

TROŠKOVE SANIRANJA ILI ADAPTIRANJA ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA SNOSI INVESTITOR OBJEKTA ZBOG ČIJE IZGRADNJE SE VRŠI SANIRANJE ILI ADAPTIRANJE ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE, AKO SE DRUGAČIJE NE SPORAZUMEJU INVESTITOR I UPRAVLJAČ INFRASTRUKTURE.

Član 56.

Održavanje zajedničkih stubova i zajedničkih konstrukcija na mostu izgrađenom za železničku infrastrukturu i javni put vrši upravljač infrastrukture u skladu sa saobraćajno-tehničkim normativima i standardima.

Troškove održavanja zajedničkih stubova i konstrukcije na mostu iz stava 1. ovog člana, snose u jednakim iznosima upravljač infrastrukture i upravljač puteva.

O održavanju dela putnog prelaza iz člana 4. stav 2. ovog zakona, kao i o osiguranju bezbednog i nesmetanog saobraćaja na putnom prelazu, stara se upravljač infrastrukture s tim da se kolovoz na putnom prelazu mora održavati tako da se preko njega može vršiti bezbedan i nesmetan drumski saobraćaj.

Ostale delove puta sa obe strane putnog pravca na putnom prelazu održava upravljač puteva, na način koji omogućava bezbedan i nesmetan železnički saobraćaj.

ODRŽAVANJE ZAJEDNIČKIH STUBOVA I ZAJEDNIČKIH KONSTRUKCIJA NA MOSTU IZGRAĐENOM ZA ŽELEZNIČKU INFRASTRUKTURU I JAVNI PUT VRŠI UPRAVLJAČ INFRASTRUKTURE U SKLADU SA SAOBRAĆAJNO-TEHNIČKIM PROPISIMA I STANDARDIMA. O KOLOVOZNOJ KONSTRUKCIJI PUTA STARA SE UPRAVLJAČ PUTNE INFRASTRUKTURE, DOK SE O KOLOSEKU BRINE UPRAVLJAČ INFRASTRUKTURE.

TROŠKOVE ODRŽAVANJA ZAJEDNIČKIH STUBOVA I KONSTRUKCIJE NA MOSTU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, SNOSE U JEDNAKIM IZNOSIMA UPRAVLJAČ INFRASTRUKTURE I UPRAVLJAČ PUTNE INFRASTRUKTURE.

O ODRŽAVANJU DELA PUTNOG PRELAZA IZ ČLANA 4. STAV 2. OVOG ZAKONA, KAO I O OSIGURANJU BEZBEDNOG I NESMETANOG SAOBRAĆAJA NA PUTNOM PRELAZU, U SKLADU SA ČLANOM 49. STAV 1. OVOG ZAKONA STARA SE UPRAVLJAČ ŽELEZNIČKE INFRASTRUKTURE, S TIM DA SE KOLOVOZ NA PUTNOM PRELAZU MORA ODRŽAVATI TAKO DA SE PREKO NJEGA MOŽE VRŠITI BEZBEDAN I NESMETAN DRUMSKI SAOBRAĆAJ.

UPRAVLJAČ INFRASTRUKTURE I UPRAVLJAČ PUTNE INFRASTRUKTURE DUŽNI SU DA ZAKLJUČE UGOVOR KOJIM ĆE PRECIZNO BITI DEFINISANA MEĐUSOBNA PRAVA I OBAVEZE O ODRŽAVANJU:

1) ZAJEDNIČKIH STUBOVA, ZAJEDNIČKIH KONSTRUKCIJA I ODRŽAVANJU I RUKOVANJU UREĐAJIMA ZA UPRAVLJANJE SAOBRAĆAJEM – SNOSE U JEDNAKIM IZNOSIMA UPRAVLJAČ ŽELEZNIČE INFRASTRUKTURE I UPRAVLJAČ PUTNE INFRASTRUKTURE;

2) KOLOVOZNE KONSTRUKCIJE PUTA NA MOSTU, KAO I RASTOJANJA IZMEĐU GLAVNE ŠINE I KONSTRUKCIJE KOLOVOZA – SNOSI UPRAVLJAČ PUTNE INFRASTRUKTURE.

UGOVOR IZ STAVA 4. OVOG ČLANA ZAKLJUČUJE SE NA NEODREĐENO VREME, UZ OBAVEZU UPRAVLJAČA INFRASTRUKTURE DA O PROMENI TEHNIČKIH PODATAKA GODIŠNJE OBAVESTI UPRAVLJAČA PUTNE INFRASTRUKTURE.

OSTALE DELOVE PUTA SA OBE STRANE PUTNOG PRAVCA NA PUTNOM PRELAZU ODRŽAVA UPRAVLJAČ PUTNE INFRASTRUKTURE, NA NAČIN KOJI OMOGUĆAVA BEZBEDAN I NESMETAN ŽELEZNIČKI SAOBRAĆAJ.

7. Zaštita železničke infrastrukture

Član 58.

U infrastrukturnom pojasu, osim u zoni pružnog pojasa, izuzetno se mogu graditi objekti koji nisu u funkciji železničkog saobraćaja, a na osnovu izdate saglasnosti upravljača infrastrukture, koja se izdaje u formi rešenja, i ukoliko je izgradnja tih objekata predviđena urbanističkim planom lokalne samouprave koja propisuje njihovu zaštitu i o svom trošku sprovodi propisane mere zaštite tih objekata.

U infrastrukturnom pojasu mogu se postavljati kablovi, električni vodovi niskog napona za osvetljavanje, telegrafske i telefonske vazdušne linije i vodovi, tramvajski i trolejbuski kontaktni vodovi i postrojenja, kanalizacije i cevovodi i drugi vodovi i slični objekti i postrojenja na osnovu izdate saglasnosti upravljača infrastrukture, koja se izdaje u formi rešenja.

UPRAVLJAČ INFRASTRUKTURE ZAKLJUČUJE UGOVOR O PRAVU SLUŽBENOSTI PROLAZA NA NEODREĐENO VREME, A VISINU NAKNADE UTVRĐUJE POSEBNIM AKTOM.

UGOVOR O PRAVU SLUŽBENOSTI PROLAZA ZAKLJUČUJE SE IZMEĐU UPRAVLJAČA INFRASTRUKTURE I UPRAVLJAČA KOMUNALNE INFRASTRUKTURE U SLUČAJEVIMA IZGRADNJE, REKONSTRUKCIJE, ADAPTACIJE I SANACIJE KOMUNALNE INFRASTRUKTURE.

UGOVOR O PRAVU SLUŽBENOSTI PROLAZA ZAKLJUČUJE SE IZMEĐU UPRAVLJAČA INFRASTRUKTURE I UPRAVLJAČA INDUSTRIJSKE ŽELEZNICE I INDUSTRIJSKOG KOLOSEKA U SLUČAJEVIMA IZGRADNJE I REKONSTRUKCIJE INFRASTRUKTURE INDUSTRIJSKE ŽELEZNICE I INDUSTRIJSKOG KOLOSEKA.

U železničkom području u zoni građevinskih objekata kao što su železnički mostovi, vijadukti i tuneli na udaljenosti ne manjoj od 8 m od spoljne ivice nosača mosta, spoljne ivice portala tunela mogu se izuzetno graditi i objekti koji nisu u funkciji železničkog saobraćaja, a ispod donje ivice građevinske konstrukcije mosta i vijadukta moguća je izgradnja objekata ne bliže od 3 m, MERENO OD IVICE KONSTRUKCIJE, a na osnovu saglasnosti upravljača infrastrukture, koja se izdaje u formi rešenja.

U zaštitnom pružnom pojasu, na udaljenosti 50 m od ose krajnjeg koloseka, ili drugoj udaljenosti u skladu sa posebnim propisom, ne mogu se graditi objekti kao što su rudnici, kamenolomi u kojima se koriste eksplozivna sredstva, industrija hemijskih i eksplozivnih proizvoda, postrojenja i drugi slični objekti.

Protiv rešenja o odbijanju zahteva za izdavanje saglasnosti iz st. 1. i 3. ovog člana investitor objekta može da podnese žalbu Ministarstvu.

Ministar propisuje način za pribavljanje saglasnosti upravljača infrastrukture, sadržinu tehničke dokumentacije i aktivnosti koje investitor komunalne infrastrukture (vodovod, kanalizacija, gasovod, kablovi i sl.) treba da izvrši tokom pribavljanja saglasnosti upravljača infrastrukture, izgradnje i eksploatacije kroz pružni pojas.

Gradska železnica, turističko-muzejska železnica, metro i žičara

9. METRO, ŽIČARA I TURISTIČKO-MUZEJSKA ŽELEZNICA

Član 63.

Žičara, uslovi za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje, kao i uslovi za organizovanje prevoza na žičarama, uređuje se posebnim zakonom.

Ministar uređuje gradsku železnicu, turističko-muzejsku železnicu i metro, uslove za izgradnju, rekonstrukciju i održavanje, kao i uslove za organizovanje prevoza na ovim vođenim sistemima.

METRO, USLOVI ZA IZGRADNJU, REKONSTRUKCIJU I ODRŽAVANJE, KAO I USLOVI ZA ORGANIZOVANJE PREVOZA METROOM, UREĐUJU SE POSEBNIM ZAKONOM.

ŽIČARA, USLOVI ZA IZGRADNJU, REKONSTRUKCIJU I ODRŽAVANJE, KAO I USLOVI ZA ORGANIZOVANJE PREVOZA NA ŽIČARAMA, UREĐUJE SE POSEBNIM ZAKONOM.

MINISTAR UREĐUJE USLOVE ZA IZGRADNJU, REKONSTRUKCIJU I ODRŽAVANJE TURISTIČKO-MUZEJSKE ŽELEZNICE, KAO I USLOVE ORGANIZOVANJA I REGULISANJA JAVNOG PREVOZA NA TOJ ŽELEZNICI.

10. Industrijska železnica i industrijski kolosek

Član 64.

Odredbe ovog zakona kojima se uređuje izgradnja, rekonstrukcija, održavanje i zaštita železničke infrastrukture shodno se primenjuju i na industrijsku železnicu.

Industrijska železnica može biti priključena na železničku infrastrukturu upravljača infrastrukture.

Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik može imati industrijski kolosek priključen na železničku infrastrukturu upravljača infrastrukture, kao i industrijske koloseke, postrojenja, uređaje i objekte na tim kolosecima, železnička vozna sredstva i druga sredstva izgrađena po posebnim tehničkim normativima i standardima.

Priključenje industrijskih železnica iz stava 2. ovog člana i industrijskih koloseka iz stava 3. ovog člana, uređuju ugovorom upravljač infrastrukture i privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik čija je industrijska železnica, odnosno industrijski kolosek priključen.

PRIKLJUČENJE INDUSTRIJSKIH ŽELEZNICA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA I INDUSTRIJSKIH KOLOSEKA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA I ODRŽAVANJA ODVOJNIH SKRETNICA UREĐUJU UGOVOROM UPRAVLJAČ INFRASTRUKTURE I PRIVREDNO DRUŠTVO, DRUGO PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK ČIJA JE INDUSTRIJSKA ŽELEZNICA, ODNOSNO INDUSTRIJSKI KOLOSEK PRIKLJUČEN.

ODRŽAVANJE ODVOJNIH SKRETNICA VRŠI UPRAVLJAČ INFRASTRUKTURE, A TROŠKOVE ODRŽAVANJA SNOSI VLASNIK INDUSTRIJSKE ŽELEZNICE, ODNOSNO INDUSTRIJSKOG KOLOSEKA.

UPRAVLJAČ INFRASTRUKTURE SVOJIM AKTOM UTVRĐUJE VISINU NAKNADE TROŠKOVA ZA ODRŽAVANJE ODVOJNIH SKRETNICA.

KOD IZGRADNJE NOVOG, REKONSTRUKCIJE I DOGRADNJE POSTOJEĆEG INDUSTRIJSKOG KOLOSEKA, VLASNIK INDUSTRIJSKOG KOLOSEKA I UPRAVLJAČ INFRASTRUKTURE UGOVOROM O KONSTITUISANJU PRAVA SLUŽBENOSTI PROLAZA DEFINIŠU USLOVE ZA IZVOĐENJE RADOVA.

Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, vlasnik, odnosno imalac industrijskog koloseka, dužan je da donese akt o uslovima za održavanje i zaštitu industrijskog koloseka, železničkih voznih sredstava i drugih sredstava izgrađenih po posebnim tehničkim normativima i standardima i za organizovanje i regulisanje železničkog saobraćaja na industrijskom koloseku, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Direkcije za železnice.

Železnički prevoznik, privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, vlasnik, odnosno imalac industrijske železnice mora da ima sertifikat o bezbednosti za upravljanje industrijskom železnicom, koji se izdaje u skladu sa propisima kojima se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju.

Železnički prevoznik, drugo pravno lice ili preduzetnik koje obavlja prevoz isključivo na industrijskoj železnici dužan je da donese akt o uslovima i načinu obavljanja tog prevoza, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Direkcije za železnice.

Direkcija za železnice propisuje sadržinu akta iz st. 5. i 7. ovog člana.

Direkcija za železnice propisuje sadržinu akta iz st. 8. i 10. ovog člana.

11. KONCESIJA I JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO

ČLAN 64A

KONCESIJA I JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO MOGU SE DAVATI ZA IZGRADNJU, REKONSTRUKCIJU I UPRAVLJANJE ŽELEZNIČKOM INFRASTRUKTUROM, U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJU JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO I KONCESIJA.

2. Licenca za prevoz

Član 66.

Licenca za prevoz izdaje se železničkom prevozniku, odnosno železničkom prevozniku za sopstvene potrebe, osnovanom u Republici Srbiji koji pruži dokaze o ispunjavanju uslova koji se odnose na dobar ugled, finansijsku sposobnost, stručnost i pokriće za građansku odgovornost, u skladu sa ovim zakonom.

LICENCA ZA PREVOZ IZDAJE SE PRIVREDNOM DRUŠTVU, DRUGOM PRAVNOM LICU ILI PREDUZETNIKU KOJI JE REGISTROVAN ZA OBAVLJANJE DELATNOSTI JAVNOG PREVOZA, KAO I PREVOZA ZA SOPSTVENE POTREBE, OSNOVANOM U REPUBLICI SRBIJI, KOJI PRUŽI DOKAZE O ISPUNJAVANJU USLOVA KOJI SE ODNOSE NA DOBAR UGLED, FINANSIJSKU SPOSOBNOST, STRUČNOST I POKRIĆE ZA GRAĐANSKU ODGOVORNOST, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

Uslov koji se odnosi na dobar ugled ispunjen je ako:

1) podnosilac zahteva za izdavanje licence za prevoz ili lica ovlašćena za upravljanje nisu bili pravosnažno osuđeni za teška krivična dela, krivična dela protiv privrede i privredne prestupe;

2) podnosilac zahteva za izdavanje licence za prevoz ili lica ovlašćena za upravljanje nisu bili osuđeni za kažnjiva dela utvrđena propisima u oblasti železničkog transporta, radnih odnosa, bezbednosti i zdravlja na radu, kao i carinskim propisima, ukoliko podnosilac zahteva traži da obavlja prekogranični prevoz robe, koji podleže carinskim procedurama;

3) nad podnosiocem zahteva za izdavanje licence za prevoz nije pokrenut postupak stečaja ili likvidacije.

Uslov koji se odnosi na finansijsku sposobnost ispunjen je ako je podnosilac zahteva finansijski sposoban da ispunjava svoje postojeće i potencijalne obaveze, koje su realno procenjene, za period od 12 meseci.

Uslov koji se odnosi na stručnost ispunjen je ako podnosilac zahteva ima upravu koja poseduje znanje ili iskustvo neophodno da na bezbedan i pouzdan način obavlja operativnu kontrolu i nadzor nad obavljanjem delatnosti koje su navedene u licenci.

Uslov koji se odnosi na pokriće za građansku odgovornost ispunjen je ako je podnosilac zahteva adekvatno osiguran ili je na drugi način, u skladu sa važećim zakonskim propisima i potvrđenim međunarodnim ugovorima, obezbedio pokriće svojih obaveza u slučaju udesa, posebno kada se radi o putnicima, prtljagu, robi, poštanskim pošiljkama ili trećim licima.

Način dokazivanja ispunjenosti uslova za izdavanje licence za prevoz bliže uređuje Direkcija za železnice.

Licencu za prevoz izdaje Direkcija za železnice, u formi rešenja.

Član 70.

Železnički prevoznik, odnosno železnički prevoznik za sopstvene potrebe, kome je suspendovana ili oduzeta licenca za prevoz, ne mogu obavljati prevoz putnika i robe u železničkom saobraćaju, OSIM U SLUČAJU IZ ČLANA 68. STAV 4. ZAKONA.

Član 80.

Prilikom odvijanja kombinovanog transporta, tovarne jedinice ili drumska vozila natovareni na železnička vozna sredstva mogu prekoračiti dimenzije određene pravilima železničkog transporta.

TOVARNE JEDINICE ILI DRUMSKA VOZILA NATOVARENI NA ŽELEZNIČKA VOZNA SREDSTVA, KOJA PREKORAČUJU PROPISANE DIMENZIJE MOGU SE PREVOZITI POD USLOVIMA KOJE UTVRĐUJE UPRAVLJAČ INFRASTRUKTURE.

Član 81.

Da bi se kombinovani transport odvijao potrebno je da tovarne jedinice, drumska vozila i železnička vozna sredstva koja učestvuju u kombinovanom transportu ispunjavaju tehničke i tehnološke uslove i standarde propisane za tu vrstu transporta.

Tovarne jedinice i drumska vozila koja KOJE se transportuju na železničkim voznim sredstvima moraju biti na određeni način označena.

Železnička vozna sredstva koja transportuju tovarne jedinice ili drumska vozila moraju biti specijalizovana za kombinovani transport i na poseban način označena.

Železnička infrastruktura na kojoj se odvija kombinovani transport mora ispunjavati posebne tehničko-tehnološke uslove i na određeni način biti označena.

Ministar propisuje način označavanja i bliže uslove koje moraju da ispune tovarne jedinice, drumska vozila, železnička vozna sredstva i železnička infrastruktura u obavljanju kombinovanog transporta.

Član 86.

Prava, obaveze i odgovornosti železničkog prevoznika i nadležnog organa u vezi sa obavezom javnog prevoza uređuju se ugovorom o obavezi javnog prevoza.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, obaveze javnog prevoza koje za cilj imaju određivanje maksimalnih tarifa za sve putnike ili za određene kategorije putnika takođe mogu biti regulisane opštim pravilima.

Nadležni organ pruža železničkom prevozniku nadoknadu za obavezu javnog prevoza u iznosu neto finansijskog rezultata, pozitivnog ili negativnog, za nastale troškove i ostvarene prihode u skladu sa tarifnim obavezama ustanovljenim opštim pravilima na način koji onemogućuje isplatu previsoke nadoknade za obavezu javnog prevoza. Nadležni organ zadržava pravo da obaveze javnog prevoza za koje su određene maksimalne tarife uključi u ugovore o tim obavezama.

Nadoknade za obaveze javnog prevoza po zaključenim ugovorima o obavezi javnog prevoza ili sa opštim pravilima, moraju se obračunavati u skladu sa pravilima o obračunavanju nadoknade za obavezu javnog prevoza, koje propisuje Vlada PODZAKONSKIM AKTOM.

Član 88.

Ugovor o obavezi javnog prevoza može se dodeliti:

na osnovu odluke nadležnog organa o neposrednom dodeljivanju ugovora o obavezi javnog prevoza;

na osnovu javnog konkursa, otvorenog za sve železničke prevoznike, uz poštovanje načela transparentnosti i nediskriminacije, koji može, nakon dostavljanja ponuda i eventualnog prethodnog izbora, uključivati i pregovore u skladu sa tim načelima, u cilju utvrđivanja najboljeg načina za ispunjavanje specifičnih ili složenih uslova.

U slučaju dodele ugovora iz stava 1. tačka 1) ovog člana, ugovor o obavezi javnog prevoza ne može trajati duže od 10 godina, a u slučaju dodele ugovora iz stava 1. tačka 2) ovog člana, ugovor o obavezi javnog prevoza ne može trajati duže od 15 godina.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, trajanje ugovora o obavezi javnog prevoza, imajući u vidu uslove amortizacije sredstava, po potrebi se može produžiti za najviše polovinu trajanja ugovora iz stava 2. ovog člana, ako železnički prevoznik obezbeđuje sredstva koja čine značajan deo ukupnih sredstava potrebnih za izvršenje obaveze javnog prevoza obuhvaćenih ugovorom o obavezi javnog prevoza i povezana su prvenstveno sa uslugama prevoza putnika koje su obuhvaćene ugovorom o obavezi javnog prevoza.

Ako je to opravdano amortizacijom kapitala u vezi sa izuzetnim investicijama u železničku infrastrukturu i vozna sredstva i ako je ugovor dodeljen u konkurentskom tenderskom postupku, ugovor o javnom prevozu može trajati i duže.

Način dodele ugovora o obavezi javnog prevoza na osnovu javnog konkursa propisuje Vlada na predlog Direkcije za železnice.

IV. DIREKCIJA ZA ŽELEZNICE

1. Status i poslovi Direkcije za železnice

Član 91.

Direkcija za železnice (u daljem tekstu: Direkcija), kao posebna organizacija, obavlja poslove državne uprave u oblasti železnice utvrđene ovim zakonom, kao i zakonom kojim se uređuje bezbednost i interoperabilnost u železničkom saobraćaju.

Sedište Direkcije je u Beogradu.

Direkcija ima status pravnog lica.

DIREKTOR DIREKCIJE NAJMANJE GODINU DANA PO RAZREŠENJU SA DUŽNOSTI NE MOŽE BITI ANGAŽOVAN PO BILO KOM OSNOVU NA STRUČNIM ILI UPRAVLJAČKIM POSLOVIMA U PREDUZEĆIMA ILI TELIMA KOJA SU PREDMET REGULISANJA TRŽIŠTA ŽELEZNIČKIH USLUGA.

Član 92.

Direkcija obavlja poslove u oblasti regulisanja tržišta železničkih usluga, poslove u oblasti regulisanja bezbednosti i interoperabilnosti železničkog saobraćaja.

Direkcija je nadležna da izda, suspenduje i oduzme licencu za upravljanje železničkom infrastrukturom i licencu za prevoz.

Pored poslova iz st. 1. i 2. ovog člana, Direkcija obavlja i sledeće poslove:

donosi podzakonske akte na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona i zakona kojim se uređuje bezbednost i interoperabilnost u železničkom saobraćaju;

učestvuje u međunarodnoj saradnji u oblasti železničkog saobraćaja koju ostvaruje Ministarstvo, sa:

(1) međunarodnim organizacijama u kojima je Direkcija ovlašćena da predstavlja Republiku Srbiju,

(2) Evropskom železničkom agencijom i organima drugih država nadležnim za bezbednost i interoperabilnost u železničkom saobraćaju i regulisanje tržišta železničkih usluga;

obavlja i druge poslove utvrđene ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje bezbednost i interoperabilnost u železničkom saobraćaju.

Direkcija na svojoj internet stranici objavljuje propise iz oblasti železničkog saobraćaja, uključujući i uslove, postupak i visinu taksi za izdavanje licenci, dozvola i sertifikata iz nadležnosti Direkcije, pojedinačne akte koje je donela i podatke za kontakt.

Član 94.

Poslovi Direkcije u oblasti regulisanja bezbednosti i interoperabilnosti železničkog saobraćaja su:

izdavanje, produženje važenja, izmene i oduzimanje sertifikata o bezbednosti za upravljanje železničkom infrastrukturom;

izdavanje, produženje važenja, izmene i oduzimanje sertifikata o bezbednosti za prevoz, kao i provera da li se upravljači infrastrukture i železnički prevoznici pridržavaju uslova utvrđenih u njemu;

izdavanje dozvola za korišćenje strukturnih podsistema, činilaca interoperabilnosti i drugih elemenata strukturnih podsistema u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost i interoperabilnost u železničkom saobraćaju;

3) IZDAVANJE DOZVOLA ZA KORIŠĆENJE STRUKTURNIH PODSISTEMA, U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE BEZBEDNOST I INTEROPERABILNOST U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU;

4) nadzor nad usaglašenošću činilaca interoperabilnosti sa osnovnim uslovima u skladu sa zakonom kojim se uređuje bezbednost i interoperabilnost u železničkom saobraćaju;

5) odobravanje puštanja u rad novih i znatno izmenjenih železničkih vozila koja još nisu obuhvaćena tehničkom specifikacijom za interoperabilnost, kao i vozila uvezenih iz inostranstva;

6) praćenje, unapređivanje, primena i razvoj bezbednosti i regulatornog okvira za bezbednost, kao i sistema nacionalnih propisa o bezbednosti, uključujući i donošenje podzakonskih akata iz oblasti bezbednosti železničkog saobraćaja;

7) proverava da li su železnička vozila uredno registrovana u Nacionalnom registru železničkih vozila i da li su podaci sadržani u tom registru tačni i ažurirani;

8) vodi evidenciju o svim vanrednim situacijama u železničkom saobraćaju;

9) druge poslove utvrđene ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje bezbednost i interoperabilnost u železničkom saobraćaju.

Direkcija priprema godišnji izveštaj o stanju bezbednosti i interoperabilnosti železničkog saobraćaja u prethodnoj godini i dostavlja ga Vladi najkasnije do kraja juna tekuće godine. Izveštaj se objavljuje na internet stranici Direkcije.

GODIŠNJI IZVEŠTAJ O STANJU BEZBEDNOSTI ŽELEZNIČKOG SAOBRAĆAJA U PRETHODNOJ GODINI DOSTAVLJA SE NA NAČIN PROPISAN ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE BEZBEDNOST I INTEROPERABILNOST U ŽELEZNIČKOM SAOBRAĆAJU.

Član 95.

Direkcija, po službenoj dužnosti, pokreće postupak za utvrđivanje činjenica i primenu mera ukoliko utvrdi mogućnost postojanja povrede konkurencije na tržištu prevoza u železničkom saobraćaju.

Direkcija može zahtevati podatke od upravljača infrastrukture, podnosioca zahteva za dodelu trase voza, kao i drugih lica, neophodne za postupak iz stava 1. ovog člana.

Zahtev za davanje podataka naročito sadrži: predmet zahteva; rok za postupanje po zahtevu; upozorenje na posledice uskraćivanja davanja podataka, odnosno davanje neistinitih podataka.

Lica iz stava 2. ovog člana dužna su da postupe po zahtevu.

Ukoliko Direkcija utvrdi povredu konkurencije na železničkom transportnom tržištu u postupku po prigovoru podnosioca zahteva za dodelu trase voza ili u postupku pokrenutom po službenoj dužnosti, rešenjem će utvrditi meru za otklanjanje utvrđene povrede u skladu sa ovim zakonom.

U postupku po prigovoru podnosioca zahteva za dodelu trase voza na odluku upravljača infrastrukture kojom se odbija njegov zahtev za dodelu trase ili protiv utvrđenih uslova ponude kapaciteta infrastrukture, Direkcija može rešenjem utvrditi da nema osnova za izmenu odluke upravljača infrastrukture ili naložiti upravljaču infrastrukture da izmeni svoju odluku u skladu sa uputstvima Direkcije.

ADMINISTRATIVNO IZVRŠENJE REŠENJA IZ ST. 5. I 6. OVOG ČLANA SPROVODI DIREKCIJA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE OPŠTI UPRAVNI POSTUPAK.

DIREKCIJA JE OVLAŠĆENA DA PODNESE ZAHTEV ZA POKRETANJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA ZBOG NEPOSTUPANJA PO ZAHTEVU DIREKCIJE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA I ZBOG NEPOSTUPANJA U SKLADU SA REŠENJIMA DIREKCIJE IZ ST. 5. I 6. OVOG ČLANA.

2.Finansiranje Direkcije

Član 97.

Sredstva za rad Direkcije obezbeđuju se iz sledećih izvora:

1) u budžetu Republike Srbije;

2) donacija i drugih izvora u skladu sa zakonom.

SREDSTVA ZA RAD DIREKCIJE OBEZBEĐUJU SE IZ:

BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE;

DRUGIH IZVORA U SKLADU SA ZAKONOM.

VI. KAZNENE ODREDBE

Član 107.

Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj privredno društvo ili drugo pravno lice:

1) ako nije računovodstveno razdvojeno od privrednih subjekata koji obavljaju delatnost prevoza putnika i robe (član 7. stav 5);

2) ako nije nezavisan u procesu odlučivanja u skladu sa članom 7. stav 6. ovog zakona;

3) ako je član organa upravljanja subjekta na tržištu železničkih usluga, odnosno član organa upravljanja njegovog kontrolnog društva istovremeno član organa upravljanja upravljača infrastrukture u smislu člana 7. stav 7. ovog zakona;

4) ako je član organa upravljanja upravljača infrastrukture ili član organa upravljanja subjekta na tržištu železničkih usluga istovremeno i član organa upravljanja njihovog kontrolnog privrednog društva u smislu člana 7. stav 8. ovog zakona;

4A) AKO UPRAVLJA ŽELEZNIČKOM INFRASTRUKTUROM, A NEMA SERTIFIKAT O BEZBEDNOSTI ZA UPRAVLJANJE ŽELEZNIČKOM INFRASTRUKTUROM, IZDAT OD DIREKCIJE (ČLAN 7. STAV 10);

5) ako članovi organa upravljanja upravljača infrastrukture, kao i viši rukovodeći kadar na poslovima dodele kapaciteta infrastrukture, utvrđivanja naknada za korišćenje kapaciteta infrastrukture, izrade i objavljivanja reda vožnje i izrade Izjave o mreži nakon prestanka obavljanja tih poslova budu imenovani za članove organa upravljanja privrednih društava koja s upravljačem infrastrukture čine povezana društva suprotno članu 7. stav 9. ovog zakona;

6) ako ne obezbedi održavanje i zaštitu železničke infrastrukture, korišćenje objekata železničke infrastrukture i drugih sredstava rada za železnički saobraćaj, kao i organizovanje i regulisanje železničkog saobraćaja na način utvrđen u članu 14. stav 1. ovog zakona;

7) ako obustavi javni prevoz na nerentabilnoj relaciji bez saglasnosti Vlade (član 15. stav 1);

8) ako ne objavi u dnevnim listovima ili u drugim sredstvima javnog informisanja ili ne dostavi odluku o obustavljanju prevoza u roku iz člana 15. stav 3. ovog zakona;

9) ako se železnički saobraćaj odvija suprotno propisima kojima se uređuje bezbednost železničkog saobraćaja (član 16. stav 2);

10) ako koristi železničku infrastrukturu bez zaključenog ugovora o korišćenju železničke infrastrukture (član 17. stav 1. tačka 3);

11) ako ne zaključi ugovor o korišćenju železničke infrastrukture u roku iz člana 17. stav 3. ovog zakona;

12) ako ne vrši izmene i dopune Izjave o mreži u skladu sa članom 18. stav 4. ovog zakona;

13) ako objavi Izjavu o mreži u roku koji je kraći od roka određenog članom 18. stav 5. ovog zakona;

14) ako ne čuva kao poslovnu tajnu informacije dobijene od podnosioca zahteva (član 20. stav 7);

15) ako dodelu trase voza ne vrši pod jednakim uslovima (član 22. stav 1);

16) ako u postupku po zahtevu za dodelu trase voza ne primenjuje kriterijume iz člana 22. stav 2. ovog zakona;

17) ako ne vrednuje kriterijume u postupku po zahtevu za dodelu trase voza prema utvrđenoj metodologiji (član 22. stav 3);

18) ako upravljač infrastrukture ne konsultuje zainteresovane strane u vezi sa nacrtom reda vožnje ili im ne omogući rok od najmanje mesec dana za dostavu svojih predloga (član 23. stav 2);

19) ako postupa suprotno odredbi člana 23. stav 5. ovog zakona;

20) ako se ne pridržava vremenskog plana dodele kapaciteta infrastrukture u skladu sa članom 23. stav 6. ovog zakona;

21) ako dodeljenu trasu voza prenese drugom železničkom prevozniku, odnosno železničkom prevozniku za sopstvene potrebe (član 26. stav 1);

22) ako visinu naknada za korišćenje železničke infrastrukture utvrdi suprotno članu 27. stav 4. ovog zakona;

23) ako ne vrednuje elemente za određivanje visine naknade za korišćenje železničke infrastrukture, organizovanje i regulisanje železničkog saobraćaja prema metodologiji iz člana 27. stav 5. ovog zakona;

24) ako ne ostvari saradnju u cilju omogućavanja železničkim prevoznicima efikasnog obavljanja prevoza kada se prevoz obavlja na više železničkih infrastruktura (član 28. stav 1);

25) ako ne primenjuje Metodologiju na način propisan u članu 28. stav 3. ovog zakona;

26) ako ne objavi izmenu naknada i cena usluga u skladu sa članom 29. stav 6. ovog zakona;

27) ako ne može da potvrdi kako cene usluga koje naplaćuje u skladu sa članom 35. ovog zakona odgovaraju Metodologiji, kao i pravilima i veličinama prikazanim u Izjavi o mreži (član 33. stav 2);

28) ako popuste koje odobrava ne objavi u Izjavi o mreži (član 36. stav 2);

29) ako ne donese Sistem pokazatelja za poboljšanje kvaliteta prevoza (član 37. stav 1);

30) ako da prioritet posebnim trasama vozova u okviru procesa planiranja i koordinacije suprotno članu 39. ovog zakona;

31) ako ne rešava po vanrednim zahtevima za dodelu trasa voza u roku od pet radnih dana od dana prijema zahteva (član 40. stav 3);

32) ako posle neuspešne koordinacije bez odlaganja ne proglasi trasu voza koja je predmet koordinacije zagušenom (član 41. stav 1);

33) ako ne izvrši analizu kapaciteta u roku od šest meseci od kada je utvrđeno da je infrastruktura zagušena (član 42. stav 3);

34) ako ne izradi plan poboljšanja kapaciteta u roku od šest meseci od završetka analize kapaciteta (član 43. stav 5);

35) ako ne postupi u skladu sa članom 44. stav 1. ovog zakona;

36) ako ne obavesti železničkog prevoznika, železničkog prevoznika za sopstvene potrebe, Ministarstvo i sve druge nadležne institucije u skladu sa članom 44. stav 2. ovog zakona;

37) ako gradi železničku infrastrukturu suprotno zakonu kojim se uređuje planiranje i izgradnja objekata (član 45. stav 1);

38) ako ne podnese Vladi izveštaj o realizaciji godišnjeg programa izgradnje, rekonstrukcije i održavanja železničke infrastrukture, organizovanja i regulisanja železničkog saobraćaja (član 46. stav 5);

39) ako železničku infrastrukturu ne rekonstruiše sa elementima iz člana 48. stav 1. ovog zakona;

40) ako rekonstruiše železničku infrastrukturu bez pribavljenog odobrenja za rekonstrukciju (član 50. stav 2);

41) ako gradi i rekonstruiše železničku infrastrukturu suprotno članu 51. ovog zakona;

42) ako železničku infrastrukturu ne održava u stanju koje osigurava bezbedan ili nesmetan železnički saobraćaj, odnosno kvalitetan ili uredan prevoz (član 52. stav 1);

42A) AKO SA UPRAVLJAČEM INFRASTUKTURE NE ZAKLJUČI UGOVOR IZ ČLANA 56. STAV 4;

42B) AKO SA UPRAVLJAČEM INFRASTRUKTURE NE ZAKLJUČI UGOVOR ZA KONSTITUISANJE PRAVA SLUŽBENOSTI PROLAZA (ČLAN 58. ST. 4. I 5);

42V) AKO SA UPRAVLJAČEM INFRASTRUKTURE NE ZAKLJUČI UGOVOR ZA ODRŽAVANJE ODVOJNIH SKRETNICA (ČLAN 64. STAV 4);

43) ako gradi objekte kao što su rudnici, kamenolomi u kojima se koriste eksplozivna sredstva, industrija hemijskih i eksplozivnih proizvoda, postrojenja i drugi slični objekti suprotno odredbi člana 58. stav 4. ovog zakona;

44) ako ne donese akt o uslovima i načinu obavljanja prevoza isključivo na industrijskoj železnici ili prethodno ne pribavi saglasnosti Direkcije na taj akt (član 64. stav 7);

45) ako obavlja prevoz putnika, lica i robe u železničkom saobraćaju na železničkoj infrastrukturi, a nema licencu za prevoz ili sertifikat o bezbednosti za prevoz izdate od Direkcije, odnosno od nadležnog organa druge države na osnovu reciprociteta ili ugovor o korišćenju železničke infrastrukture (član 65. st. 1. i 2);

46) ako postupi suprotno članu 68. stav 9. ovog zakona;

47) ako obavlja prevoz za vreme u kome mu je suspendovana ili oduzeta licenca za prevoz (član 70);

48) ako se ne pridržava objavljenog reda vožnje ili ako ne održava redovno i uredno prevoz za vreme važenja reda vožnje (član 72. stav 3);

49) ako ulaz i izlaz putnika ili lica u voz vrši suprotno članu 74. ovog zakona;

50) ako obavlja prevoz za sopstvene potrebe suprotno članu 76. ovog zakona;

51) ako se ne pridržava mera Vlade kojima se obezbeđuje funkcionisanje železničkog saobraćaja u vanrednim situacijama (član 77. stav 1);

52) ako ne označi na poseban način tovarne jedinice ili drumska vozila koja se transportuju na železničkim voznim sredstvima (član 81. stav 2);

53) ako železnička vozna sredstva koja transportuju tovarne jedinice ili drumska vozila nisu specijalizovana za kombinovani transport ili nisu na poseban način označena (član 81. stav 3);

54) ako železnička infrastruktura na kojoj se odvija kombinovani transport ne ispunjava posebne tehničko-tehnološke uslove ili nije na poseban način označena (član 81. stav 4);

55) ako ne postupi po zahtevu Direkcije (član 95. st. 2. i 4);

56) ako ne postupi u skladu sa rešenjem Direkcije (član 95. st. 5. i 6).

Za prekršaj iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana kazniće se upravljač infrastrukture, za prekršaj iz stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana kazniće se upravljač infrastrukture, subjekt na tržištu železničkih usluga i kontrolno društvo, a za prekršaj iz stava 1. tačka 5) ovog člana kazniće se upravljač infrastrukture i privredno društvo koje sa upravljačem infrastrukture čine povezana društva.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i odgovorno lice privrednog društva ili drugog pravnog lica novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 30.000 do 100.000 dinara i odgovorno lice u privrednom društvu ili drugom pravnom licu.

ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE ODGOVORNO LICE PRIVREDNOG DRUŠTVA ILI DRUGOG PRAVNOG LICA NOVČANOM KAZNOM OD 30.000 DO 100.000 DINARA.

Novčanom kaznom od 200.000 do 500.000 dinara kazniće se preduzetnik za prekršaj iz stava 1. ovog člana.

Novčanom kaznom od 30.000 do 100.000 dinara kazniće se fizičko lice za prekršaj iz stava 1. tačka 43) ovog člana.

Član 110.

Propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od tri meseca DVE GODINE od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 111.

Propisi, tehnički propisi, normativi i standardi u oblasti železničkog saobraćaja doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona primenjivaće se do donošenja odgovarajućih propisa u skladu sa ovim zakonom, osim ako njihove odredbe nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

I Z J A V A

O USKLAĐENOSTI PREDLOGA ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA

ZAKONA O ŽELEZNICI

SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Ovlašćeni predlagač propisa – Vlada

Obrađivač – Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

2. Naziv propisa

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici

Draft law on Amendments to the Law on Railways

3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)

a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnosi na normativnu saržinu propisa

Sporazum, Naslov V, Kretanje radnika, poslovno nastanjivanje, pružanje usluga, kapital, Poglavlje III, Pružanje usluga, član 61. stav 1. tačka 6.

Sporazum, Naslov VIII, Politike saradnje, član 108.

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Opšti rok

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Sporazum, Naslov V, Kretanje radnika, poslovno nastanjivanje, pružanje usluga, kapital, Poglavlje III, Pružanje usluga, član 61. stav 1. tačka 1. – potpuno usklađeno

Sporazum, Naslov V, Kretanje radnika, poslovno nastanjivanje, pružanje usluga, kapital, Poglavlje III, Pružanje usluga, član 61. stav 1. tačka 6. – delimično usklađeno

Sporazum, Naslov VIII, Politike saradnje, član 108. – delimično usklađeno

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

Potpuna usklađenost sa članom 61. stav 1. tačka 6. i članom 108. Sporazuma ostvariće se nakon donošenja planiranog seta zakona i podzakonskih akata iz oblasti železnice.

d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju

Mesto u strukturi NPI – Poglavlje 3. Sposobnost preuzimanja članstva u EU- potpoglavlje 3.14.1. Kopneni transport – 3.14.1.2. Železnički transport.

Izmene i dopune Zakona o železnici su planirane u NPAA i one su u vezi sa donošenjem propisa pod šifrom 2014-97 planiranim za IV/2017, ali će propis biti donet ranije.

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije

a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

Ugovor o funkcionisanju Evropske unije, Deo treći, Politike zajednice i unutrašnje mere, Naslov VI – Transport, član 91. stav 1. tačka c) i d) – delimično usklađena

b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

1. DIREKTIVA (EU) br. 2012/34 EVROPSKOG PARLAMENTA I SAVETA od 21. novembra 2012. godine kojom se uspostavlja jedinstveno evropsko železničko područje (prerađen tekst), Službeni list broj L 315, 14.12.2012.

DIRECTIVE (EC) No 2012/34 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 21 November 2012 establishing a single European railway area (recast), OJ L 343/32, 14.12.2012.

CELEX 2012L0034

Delimično usklađeno

v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima

Nema drugih izvora

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost

Delimična usklađenost sa Ugovorom o funkcionisanju Evropske unije, Deo treći, Politike zajednice i unutrašnje mere, Naslov VI – Transport, član 91. stav 1. tačka c) i d) uzrokovana je zbog primenjene pravne tehnike po kojoj Predlog zakona sadrži opšte norme dok je promulgacija kompletne pravne sadržine sekundarnih izvora predviđena da se vrši podzakonskim aktima.

U odnosu na sekundarne izvore prava EU, razlozi delimične usklađenosti su isti kao i kada su u pitanju razlozi delimične usklađenosti sa Ugovorom o funkcionisanju EU.

Potpuna usklađenost sa preostalim odredbama EU biće postignuta donošenjem podzakonskih propisa planiranih za 2017. godinu.

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije

Potpunu usklađenost je moguće ostvariti pristupanjem Evropskoj uniji.

5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?

Ne

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?

Ne

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti

Prilikom izrade Predloga zakona konsultovane su Evropska komisija i njene stručne službe, čiji su komentari uzeti u obzir prilikom pripreme finalne verzije zakona.