PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDŽETSKOM SISTEMU
Član 1.
U Zakonu o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, br. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11 i 93/12), u članu 2. stav 1. posle tačke 21) dodaje se tačka 21a), koja glasi:
„21a) Kapitalni projekti su projekti izgradnje i kapitalnog održavanja zgrada i građevinskih objekata infrastrukture od interesa za Republiku Srbiju, odnosno lokalnu vlast, uključujući usluge projektnog planiranja koje su sastavni deo projekta, obezbeđivanje zemljišta za izgradnju, kao i projekti koji podrazumevaju ulaganja u opremu, mašine i drugu nefinansijsku imovinu, a u funkciji su javnog interesa;”.
Tačka 56. menja se i glasi:
„56) Konsolidovani izveštaj Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje je konsolidovani izveštaj završnog računa Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i finansijskih izveštaja o izvršenju prihoda i primanja i rashoda i izdataka korisnika sredstava tog fonda, koji sastavlja Republički fond za zdravstveno osiguranje i podnosi Upravi za trezor;”.
Posle tačke 57) dodaje se tačka 57a), koja glasi:
„57a) Registar zaposlenih, izabranih, postavljenih i angažovanih lica u javnom sektoru (u daljem tekstu: Registar) je registar koji vodi Uprava za trezor, a koji sadrži podatke o broju zaposlenih, izabranih, postavljenih i angažovanih lica u javnom sektoru, kao i podatke koji se odnose na zaradu, odnosno platu, uvećanje zarade, odnosno dodatka na platu, naknadu, kao i druga primanja ovih lica;”.
Član 2.
U članu 8. stav 1. menja se i glasi:
„Ministar posebnim aktom, na osnovu predloga Uprave za trezor, utvrđuje spisak korisnika javnih sredstava, u okviru kojeg se posebno evidentiraju direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, javne agencije, organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama ili su kontrolisane od strane države, kao i drugi korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora (u daljem tekstu: korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora), na osnovu podataka Agencije za privredne registre, odnosno odgovarajućeg registra, kao i korisnici javnih sredstava koji nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, a pripadaju javnom sektoru.”
Član 3.
U članu 9. st. 4. i 5. menjaju se i glase:
„Korisnicima javnih sredstava koji nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, kao i ostalim pravnim licima i drugim subjektima koji ne pripadaju javnom sektoru, a kojima se vrši prenos sredstava iz budžeta, otvara se poseban namenski dinarski račun kod Uprave za trezor za ta sredstva, koji se uključuje u sistem konsolidovanog računa trezora.
Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, odnosno lice koje on ovlasti, otvara posebne namenske dinarske račune iz stava 4. ovog člana.”
Član 4.
U članu 14. stav 1. tačka 6) menja se i glasi:
„6) donacije, transferi i finansijska pomoć Evropske unije;”.
Član 5.
U članu 17. posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:
„Visina takse utvrđuje se u tekućoj godini za narednu godinu primenom metodologije iz stava 5. ovog člana i ne može se povećavati tokom godine za tu godinu.”
Dosadašnji st. 6-8. postaju st. 7-9.
Član 6.
U članu 23. tačka 4) menja se i glasi:
„4) donacije, transferi i finansijska pomoć Evropske unije;”.
Član 7.
U članu 27e stav 9. broj: „2013” zamenjuje se brojem: „2014”.
U stavu 10. broj: „2014” zamenjuje se brojem: „2015”.
St. 24-28. menjaju se i glase:
„U oktobru 2013. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%.
U aprilu 2014. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%.
U oktobru 2014. godine plate i penzije povećaće se za 1%.
U aprilu 2015. godine plate i penzije će se uskladiti stopom rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci.
U oktobru 2015. godine plate i penzije će se uskladiti zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i dela stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini iznad 4%.”
Stav 30. menja se i glasi:
„Fiskalna pravila koja uređuju kretanje plata i penzija primenjivaće se i nakon 2015. godine, s tim što će se u aprilu plate i penzije usklađivati zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i dela stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini iznad 4%, a u oktobru usklađivaće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, sve dok učešće penzija u BDP ne dostigne 10%, a učešće plata 8%.”
Član 8.
U članu 28. stav 2. tačka 9) menja se i glasi:
„9) stalnu i tekuću budžetsku rezervu.”
Član 9.
U članu 54. stav 2. reč: „zdravstvenog” zamenjuje se rečju: „socijalnog”.
Posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4, koji glase:
„U slučaju iz stava 2. ovog člana korisnici mogu preuzeti obaveze po ugovoru samo za kapitalne projekte u skladu sa predviđenim sredstvima iz pregleda planiranih kapitalnih izdataka budžetskih korisnika za tekuću i naredne dve budžetske godine u opštem delu budžeta za tekuću godinu, odnosno finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje, uključujući i potrebna sredstva do završetka kapitalnih projekata, odnosno nakon tri godine.
Korisnici su obavezni da, pre pokretanja postupka javne nabavke za preuzimanje obaveza po ugovoru za kapitalne projekte iz stava 3. ovog člana, pribave saglasnost nadležnog organa iz stava 2. ovog člana.”
Dosadašnji stav 3. postaje stav 5.
Dosadašnji stav 4, koji postaje stav 6, menja se i glasi:
„Izuzetno od stava 1. ovog člana, korisnici iz tog stava mogu preuzeti obaveze po ugovorima koji, zbog prirode rashoda, zahtevaju plaćanje u više godina, pod uslovom da pre pokretanja postupka javne nabavke imaju obezbeđen deo sredstava za obaveze koje dospevaju u toj budžetskoj godini, kao i da pribave pisanu saglasnost Ministarstva, lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, odnosno upravnog odbora organizacije za obavezno socijalno osiguranje za obaveze koje će dospevati i biti uključene u finansijski plan za naredne dve godine.”
Dosadašnji stav 5. postaje stav 7.
U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 8, reči: „st. 1-5.” zamenjuju se rečima: „st. 1-7.”
Član 10.
Posle člana 54. dodaju se naziv člana i član 54a, koji glase:
„Ocena kapitalnih projekata
Član 54a
U postupku predlaganja srednjoročnih prioriteta javnih investicija, odnosno u postupku pripreme budžeta lokalne vlasti, budžetski korisnici su obavezni da, u rokovima predviđenim budžetskim kalendarom, Ministarstvu, odnosno lokalnom organu uprave nadležnom za finansije, dostave predloge kapitalnih projekata nakon sprovedene ocene kapitalnih projekata.
Odredba stava 1. ovog člana shodno se primenjuje na organizacije za obavezno socijalno osiguranje.
Vlada će, na predlog Ministarstva, bliže urediti sadržinu, način pripreme i ocene kapitalnih projekata.”
Član 11.
U članu 61. stav 9. posle reči: „ograničenja” dodaju se zapeta i reči: „s tim što korisnik budžetskih sredstava, koji ostvari prihode i primanja čiji iznosi nisu mogli biti poznati u postupku donošenja budžeta, podnosi zahtev organu uprave nadležnom za finansije za otvaranje, odnosno povećanje odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje rashoda i izdataka iz svih izvora finansiranja, osim iz izvora 01-Prihodi iz budžeta.”
Član 12.
Posle člana 68. dodaje se član 68a, koji glasi:
„Član 68a
Korisnici budžetskih sredstava odgovorni su za pravilno planiranje, u skladu s predviđenom dinamikom sprovođenja, iznosa rashoda za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije, a kada su sredstva finansijske pomoći Evropske unije data na upravljanje Republici Srbiji, u skladu sa međunarodnim sporazumom između Republike Srbije i Evropske unije, odgovorni su i za pravilno planiranje iznosa rashoda koji će se finansirati iz finansijske pomoći Evropske unije.
Budžetski korisnici koji ne isplaniraju dovoljan iznos sredstava za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije moraju da izvrše preusmeravanje sredstava sa drugih svojih aproprijacija i/ili programa.
Sredstva učešća Republike Srbije u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije ne mogu se koristiti u druge svrhe.”
Član 13.
Naziv člana 70a i član 70a brišu se.
Član 14.
Član 93. menja se i glasi:
„Član 93.
Uprava za trezor obavlja sledeće poslove:
1) finansijsko planiranje, koje obuhvata:
– projekcije priliva i odliva sredstava budžeta Republike Srbije u toku budžetske godine na kvartalnom, mesečnom i dnevnom nivou;
– definisanje limita plaćanja;
– projektovanje potrebnih iznosa novčanih sredstava na kvartalnom i mesečnom nivou radi finansiranja deficita i otplate dospelih dugova i planiranje održanja adekvatnog nivoa likvidnosti tokom budžetske godine;
2) upravljanje finansijskim sredstvima Republike Srbije, koje obuhvata:
– upravljanje likvidnošću putem upravljanja novčanim sredstvima na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije i deviznim sredstvima Republike Srbije;
– izvršenje budžeta i pripremu periodičnih izveštaja o izvršavanju budžeta;
– plasiranje slobodnih novčanih sredstava;
– smanjenje izloženosti finansijskim rizicima kroz upotrebu finansijskih derivata;
– razradu postupaka za naplatu primanja preko bankarskog sistema;
– upravljanje ostalim finansijskim sredstvima (akcijama, obveznicama, potraživanjima itd.) i finansijskim derivatima;
3) procena i upravljanje finansijskim rizicima vezanim za operacije upravljanja likvidnošću budžeta, i to:
– kreiranje modela za merenje i upravljanje finansijskim rizicima;
– pripremu periodičnih izveštaja o uticaju finansijskih rizika na likvidnost budžeta Republike Srbije;
4) analiza finansijskih tržišta;
5) kontrola rashoda i izdataka, koja obuhvata odobravanje plaćanja do visine utvrđenih aproprijacija;
6) izveštavanje o izvršenju programskog dela budžeta;
7) budžetsko računovodstvo i izveštavanje, koje obuhvata:
– računovodstvene poslove za evidentiranje plaćanja i primanja, vođenje dnevnika, glavne knjige za sve prihode i primanja i rashode i izdatke po korisnicima budžetskih sredstava i međunarodne donacije i druge vidove pomoći;
– finansijsko izveštavanje;
– pripremu akata kojima se reguliše računovodstvena metodologija, uključujući sistem budžetskih klasifikacija, pravila budžetskog računovodstva i izradu zahteva u pogledu internog i eksternog izveštavanja;
8) uspostavlja, razvija i održava informacioni sistem Uprave za trezor, uključujući sistem za upravljanje javnim finansijama Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, kao i prateće podsisteme, registre, projekte i ostala rešenja informacione tehnologije, koja proizlaze iz nadležnosti Uprave za trezor i drugih poslova poverenih Upravi za trezor i upravlja tim sistemom;
9) poslovi u vezi javnih plaćanja koji obuhvataju vođenje evidencija i obavljanje poslova u okviru sistema konsolidovanog računa trezora, i to:
– vođenje spiska korisnika javnih sredstava i vođenje evidencije svih korisnika javnih sredstava i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni, odnosno nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora i pravnih lica korisnika budžetskih sredstava i vođenje drugih evidencija utvrđenih posebnim propisima;
– otvaranje i vođenje evidencija o računima za uplatu javnih prihoda;
– raspoređivanje uplaćenih javnih prihoda na odgovarajuće podračune različitih nivoa vlasti, u skladu sa zakonom;
– otvaranje i vođenje podračuna korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora i korisnika javnih sredstava koji nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, kao i ostalih pravnih subjekata koji ne pripadaju javnom sektoru;
– vođenje deviznih računa korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;
– vođenje drugih računa, u skladu sa zakonom i drugim propisima;
– izveštavanje dnevno, nedeljno i mesečno na osnovu podataka iz evidencija Uprave za trezor;
– prijem, kontrola i obrada naloga za plaćanja korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;
– kontrola izvršenja aproprijacija primenom sistema izvršenja budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti;
– izdavanje naloga za plaćanja na teret podračuna korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, na osnovu zakona i dobijenih ovlašćenja, ispravke grešaka i naplata usluga;
– izvršenje prinudne naplate sa računa korisnika budžetskih sredstava;
– obavljanje gotovinskih isplata korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;
– prijem gotovinskih uplata fizičkih lica na ime izmirivanja obaveza po osnovu javnih prihoda i obaveza prema korisnicima javnih sredstava;
– povraćaj više ili pogrešno naplaćenih budžetskih prihoda;
– unutrašnja kontrola obavljanja platnog prometa u okviru sistema konsolidovanog računa trezora;
– vođenje fiskalne statistike za javna finansijska sredstva, na osnovu podataka koje dostavljaju korisnici javnih sredstava, u skladu sa propisom koji donosi ministar;
– praćenje likvidnosti korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora i davanje podataka o tome, saglasno važećim propisima;
10) prima obaveštenje od lokalnog organa uprave nadležnog za finansije o izvršenom investiranju sredstava na domaćem finansijskom tržištu novca;
11) prima obaveštenja od korisnika budžetskih sredstava o nameri preuzimanja obaveza, o preuzimanju obaveza i predviđenim uslovima i rokovima plaćanja, kao i o svakoj promeni koja se tiče iznosa, rokova i uslova plaćanja;
12) vrši nadzor nad rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, čiji se računi vode u konsolidovanom računu trezora i privrednih subjekata, u komercijalnim transakcijama u kojima su ti korisnici dužnici;
13) vodi Registar;
14) vrši centralizovani obračun primanja zaposlenih, izabranih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava budžeta Republike Srbije, koji obuhvata:
– obračun zarada, odnosno plata, uvećanja zarada, odnosno dodataka na platu, naknada, kao i drugih primanja;
– održavanje i čuvanje baze podataka o zaposlenima, izabranim, postavljenim i angažovanim licima, koji se odnose na njihova primanja;
15) obavlja druge poslove iz nadležnosti Ministarstva, koje odredi ministar.”
Član 15.
Posle člana 93. dodaju se nazivi čl. i čl. 93a i 93b, koji glase:
„Registar
Član 93a
Registar sadrži podatke o zaposlenim, izabranim, postavljenim i angažovanim licima kod:
1) direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstva Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, izuzev Vojnobezbedonosne agencije, Vojnoobaveštajne agencije i Bezbedonosno-informativne agencije i njenog indirektnog korisnika;
2) organizacija za obavezno socijalno osiguranje i korisnika sredstava tih organizacija;
3) javnih preduzeća osnovanih od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti;
4) pravnih lica osnovanih od strane javnih preduzeća iz tačke 3) ovog stava;
5) pravnih lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u organima upravljanja;
6) agencija i organizacija na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama ili su kontrolisane od strane države.
Registar naročito sadrži:
1) podatke o zaposlenima na neodređeno i određeno vreme;
2) podatke o izabranim i postavljenim licima;
3) podatke o licima angažovanim po ugovoru o delu, po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko studentske i omladinske zadruge, kao i po drugom osnovu;
4) podatke o broju ukupno zaposlenih, izabranih, postavljenih i angažovanih lica;
5) podatke o iznosu isplaćenom na ime svih primanja zaposlenih, izabranih, postavljenih i angažovanih lica;
6) druge podatke utvrđene aktom Vlade iz stava 5. ovog člana.
Zbirni podaci iz Registra objavljuju se na internet stranici Ministarstva, osim podataka koji se odnose na Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane i diplomatsko-konzularna predstavništva Republike Srbije u inostranstvu.
Subjekti iz stava 1. ovog člana dužni su da Upravi za trezor, na propisanim obrascima, dostavljaju podatke iz stava 2. ovog člana koji se unose u Registar.
Izgled i sadržaj obrazaca iz stava 4. ovog člana, način popunjavanja obrazaca, način dostavljanja i njihove obrade propisuju se aktom Vlade, na predlog Ministarstva.
Subjekti iz stava 1. ovog člana dužni su da o svakoj promeni u odnosu na dostavljene podatke, Upravi za trezor dostave ažurirane podatke, u roku ne dužem od sedam dana od dana nastanka promene.
U slučaju da subjekti iz stava 1. ovog člana kojima se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije ili u budžetu lokalne vlasti ne izvrše obaveze iz stava 4. ovog člana u propisanom roku ili ne dostave tačne podatke, ministar će rešenjem:
1) privremeno obustaviti isplatu aproprijacija za korisnika budžetskih sredstava, dok ne izvrši obaveze po odredbama ovog člana;
2) privremeno obustaviti isplatu plata za organizaciju obaveznog socijalnog osiguranja i korisnika sredstava te organizacije, dok ne izvrši obaveze po odredbama ovog člana;
3) privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica jedinici lokalne vlasti, dok ne izvrši obaveze po odredbama ovog člana.
U slučaju da subjekti iz stava 1. ovog člana kojima se sredstva ne obezbeđuju u budžetu Republike Srbije ili u budžetu lokalne vlasti, kao i javna preduzeća, ne izvrše obaveze iz stava 4. ovog člana u propisanom roku ili ne dostave tačne podatke, kazniće se novčanom kaznom za prekršaj, i to:
– pravno lice u iznosu od 100.000 do 2.000.000 dinara;
– odgovorno lice u pravnom licu u iznosu od 10.000 do 500.000 dinara.
Centralizovani obračun primanja
Član 93b
Uprava za trezor vrši centralizovani obračun primanja zaposlenih, izabranih, postavljenih i angažovanih lica kod:
1) direktnih i indirektnih korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, izuzev Vojnobezbedonosne agencije, Vojnoobaveštajne agencije i Bezbedonosno-informativne agencije i njenog indirektnog korisnika;
2) organizacija za obavezno socijalno osiguranje i korisnika sredstava tih organizacija;
3) javnog preduzeća za održavanje puteva čiji je osnivač Republika Srbija;
4) drugih oblika organizovanja u kojima Republika Srbija ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u organima upravljanja;
5) agencija i organizacija na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama ili su kontrolisane od strane države.
Subjekte iz stava 1. tačka 4) ovog člana utvrđuje Vlada, na predlog Ministarstva.
Centralizovani obračun primanja vršiće se na osnovu podataka dostavljenih od strane subjekata iz stava 1. ovog člana, postupnim uvođenjem subjekata, u periodu od 1. januara 2014. godine do 1. januara 2015. godine, prema dinamici koja će se utvrditi aktom Vlade, na predlog Ministarstva.
Izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane samostalno vrše obračun primanja zaposlenih, izabranih, postavljenih i angažovanih lica u tim ministarstvima, a po izvršenom obračunu, bez odlaganja, dostavljaju podatke Upravi za trezor.
Podaci iz st. 3. i 4. ovog člana dostavljaju se na obrascima čiji izgled, sadržinu, rokove i način dostavljanja, kao i način njihove obrade propisuje Vlada, na predlog Ministarstva.
U slučaju da subjekti iz stava 1. ovog člana ne dostave podatke iz st. 3. i 4. ovog člana, neće im biti obračunata, odnosno isplaćena primanja, dok ne dostave propisane podatke.”
Član 16.
U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, broj 93/12), u članu 47. stav 2. broj: „2014” zamenjuje se brojem: „2015”.
Dodaju se st. 4. i 5, koji glase:
„Prihodi koje ostvare organizacione jedinice Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, koje se bave delatnošću istraživanja, edukacije, razvoja, modernizacije, remonta, proizvodnje i prometa, ispitivanja, kontrole kvaliteta i kodifikacije naoružanja i vojne opreme, kao i metrološkom delatnošću, zadržavaju karakter sopstvenih prihoda, s tim što u 2013. godini predstavljaju opšti prihod budžeta Republike Srbije.
Ministar bliže uređuje način izveštavanja o uplati i korišćenju sopstvenih prihoda korisnika iz st. 2, 3. i 4. ovog člana.”
Član 17.
U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, broj 93/12), član 50. briše se.
Član 18.
Akt Vlade iz člana 15. ovog zakona (član 93a stav 5) doneće se do 31. jula 2013. godine.
Akt Vlade iz člana 15. ovog zakona (član 93b stav 5) doneće se u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 19.
Subjekti iz člana 15. ovog zakona (član 93a stav 1) dužni su da na propisanim obrascima do 30. septembra 2013. godine dostave podatke koje sadrži Registar, utvrđene članom 15. ovog zakona (član 93a stav 2) i aktom Vlade iz člana 18. stav 1. ovog zakona.
U slučaju da subjekti iz stava 1. ovog člana kojima se sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije ili u budžetu lokalne vlasti ne dostave podatke do 30. septembra 2013. godine ili ne dostave tačne podatke, ministar će rešenjem:
1) privremeno obustaviti isplatu aproprijacija za korisnika budžetskih sredstava, dok ne izvrši obaveze po odredbama ovog člana;
2) privremeno obustaviti isplatu plata za organizaciju obaveznog socijalnog osiguranja i korisnika sredstava te organizacije, dok ne izvrši obaveze po odredbama ovog člana;
3) privremeno obustaviti prenos transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije, odnosno pripadajućeg dela poreza na zarade i poreza na dobit pravnih lica jedinici lokalne vlasti, dok ne izvrši obaveze po odredbama ovog člana.
U slučaju da subjekti iz stava 1. ovog člana, kojima se sredstva ne obezbeđuju u budžetu Republike Srbije ili u budžetu lokalne vlasti, kao i javna preduzeća, ne dostave ili dostave netačne podatke do 30. septembra 2013. godine, kazniće se novčanom kaznom za prekršaj, i to:
– pravno lice u iznosu od 100.000 do 2.000.000 dinara;
– odgovorno lice u pravnom licu u iznosu od 10.000 do 500.000 dinara.”
Član 20.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
O B R A Z L O Ž E NJ E
USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbama člana 97. stav 1. tač. 11, 15, 16. i 17. Ustava Republike Srbije, kojim je, između ostalog, utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije utvrđenih Ustavom i zakonom, finansijsku reviziju javnih sredstava, nadležnost i rad republičkih organa, kao i druge odnose od interesa za Republiku, u skladu s Ustavom.
RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Problemi koje Zakon treba da reši, odnosno ciljevi koji se Zakonom postižu
Ekonomska politika koju će Vlada voditi do kraja 2013. godine biće usmerena na smanjenje makroekonomskih neravnoteža i to pre svega na ostvarivanje stabilnosti javnih finansija i svođenje fiskalnog deficita na održiv nivo. Pri dosadašnjem kretanju prihoda i očekivanom izvršenju rashoda, deficit budžeta Republike Srbije bi mogao dostići iznos od 213 mlrd dinara ili 5,7% BDP. Ovakav fiskalni okvir zahteva hitne mere fiskalne konsolidacije na rashodnoj strani, da bi budžetski deficit za ovu godinu ostao u održivim okvirima, odnosno potrebno ga je ograničiti na 4,7% BDP. Jedna od mera koja neposredno utiče na budžetski deficit u 2013. godini, a koja ima najveći uticaj, je mera kojom se definišu pravila za planiranje mase plata i penzija. U tom smislu, neophodno je izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu izmeniti utvrđene indeksacije penzija i plata, počev od oktobra 2013. godine. Da bi se postigao potreban efekat u srednjoročnom roku, u skladu sa principom fiskalne odgovornosti, nova pravila za indeksaciju plata i penzija, kao najvećim stavkama u budžetu, izmenjena su i za april i oktobar 2014. godine.
Takođe, za unapređenje sistema upravljanja javnim finansijama, od posebnog značaja je i izmena Zakona o budžetskom sistemu, kojom se unapređuje sistem kontrole broja zaposlenih i mase plata u javnom sektoru putem:
– uspostavljanja jedinstvenog Registra zaposlenih kod korisnika javnih sredstava u trećem kvartalu 2013. godine, u kojem će biti sadržani podaci o svim zaposlenim i angažovanim licima, kao i podaci o njihovim primanjima;
– centralizovanog obračuna primanja zaposlenih kod korisnika javnih sredstava, počev od 1. januara 2014. godine.
Razmatranje mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja Zakona
Rešavanje gore navedenih problema, odnosno postizanje željenih ciljeva, nije moguće bez izmene Zakona.
OBJAŠNJENJE POJEDINAČNIH REŠENJA U ZAKONU
Članom 1. ovog zakona izvršena je izmena, odnosno dopuna odredaba člana 2. Zakona o budžetskom sistemu, u cilju preciznog definisanja određenih pojmova.
Naime, definisan je pojam kapitalnog projekta u cilju uspostavljanja jedinstvenog načina iskazivanja kapitalnih investicija u postupku pripreme i donošenja budžeta i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje. Definisanje pojma kapitalnog projekta daje osnov za uspostavljanje jedinstvene procedure za efikasnu, ekonomičnu i efektivnu realizaciju kapitalnih projekata koji se finansiraju iz javnih sredstava.
Predloženom izmenom definicije pojma konsolidovanog izveštaja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje vrši se usaglašavanje sa članom 2. stav 1. tačka 9) Zakona o budžetskom sistemu i drugim propisima, kojima se utvrđuju korisnici sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Predloženom izmenom člana 8. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu na precizniji način se definišu subjekti koji se evidentiraju u Upravi za trezor (član 2. ovog zakona).
Članom 3. ovog zakona predlaže se izmena člana 9. st. 4. i 5. Zakona o budžetskom sistemu, kako bi se u Upravi za trezor otvorili posebni namenski dinarski računi za sredstva koja se prenose iz budžeta, ne samo korisnicima javnih sredstava koji nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, već i ostalim pravnim subjektima koji ne pripadaju javnom sektoru.
Čl. 4. i 6. ovog zakona predlaže se dopuna odredaba čl. 14. i 23. Zakona o budžetskom sistemu, kojom se opredeljuje vrsta i pripadnost sredstava finansijske pomoći Evropske unije.
Članom 5. ovog zakona dopunjen je član 17. Zakona o budžetskom sistemu, u smislu da se visina taksi utvrđuje u tekućoj godini za narednu godinu i da se ne može povećavati tokom godine za tu godinu, čime se postiže transparentnost i predvidivost troškova poslovanja.
Članom 7. ovog zakona predlaže se izmena i dopuna člana 27e Zakona o budžetskom sistemu. Naime, u cilju očuvanja stabilnosti javnih finansija neophodno je pristupiti promeni predviđenih indeksacija penzija i plata u oktobru 2013. godine i tokom 2014. godine. Prema predloženim izmenama, u oktobru 2013. godine plate i penzije povećaće se za 0,5%, u aprilu 2014. godine za 0,5%, a u oktobru 2014. godine za 1%. Takođe, predlaže se da se u aprilu 2015. godine plate i penzije usklade stopom rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, a u oktobru 2015. godine zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i dela stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini iznad 4%.
Takođe, predlaže se da fiskalna pravila kojim se uređuju kretanje plata i penzija primenjuju i nakon 2015. godine, tako da će se u aprilu plate i penzije usklađivati zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i dela stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini iznad 4%, a u oktobru usklađivaće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci, sve dok učešće penzija u BDP ne dostigne 10%, a učešće plata 8%.
Čl. 8, 12. i 13. ovog zakona vrše se izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, u delu koji se odnosi na budžetsku rezervu za podršku decentralizovanom upravljanju finansijskom pomoći Evropske unije, kao i na uspostavljanje sistema odgovornosti budžetskih korisnika za planiranje, kako sredstava sufinansiranja, tako i očekivanih sredstava IPA. Predloženim izmenama predlaže se brisanje člana 70a Zakona o budžetskom sistemu, s obzirom da je zbog unapređenja sistema decentralizovanog upravljanja sredstvima Evropske unije i fleksibilnosti u sprovođenju programa finansiranih iz sredstava IPA ustanovljeno da sredstva za ove potrebe planira Ministarstvo finansija i privrede, tako da više ne postoji potreba za ovakvom vrstom budžetske rezerve.
Takođe, predlaže se dodavanje novog člana 68a, kojim se propisuje odgovornost korisnika budžetskih sredstava za pravilno planiranje, u skladu s predviđenom dinamikom sprovođenja, iznosa rashoda za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije, a kada su sredstva finansijske pomoći Evropske unije data na upravljanje Republici Srbiji, u skladu sa međunarodnim sporazumom između Republike Srbije i Evropske unije, odgovorni su i za pravilno planiranje iznosa rashoda koji će se finansirati iz finansijske pomoći Evropske unije. U slučaju da budžetski korisnici ne isplaniraju dovoljan iznos sredstava za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije, moraju da izvrše preusmeravanje sredstava sa drugih svojih aproprijacija i/ili programa.
Sredstva učešća Republike Srbije u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije ne mogu se koristiti u druge svrhe
Članom 9. ovog zakona predlaže se izmena i dopuna člana 54. Zakona o budžetskom sistemu. Naime, u cilju prevazilaženja nedoumica koje su se javljale u praksi, predlaže se da korisnici budžetskih sredstava mogu preuzeti obavezu samo za kapitalne projekte koji su dati u pregledu planiranih kapitalnih izdataka u opštem delu budžeta za tekuću godinu, kao i da su obavezni da, pre pokretanja postupka javne nabavke za preuzimanje obaveza po ugovoru za kapitalne projekte, pribave saglasnost Vlade, odnosno nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti, odnosno upravnog odbora organizacije za obavezno socijalno osiguranje.
Takođe, precizira se postupak preuzimanja obaveza po ugovorima koji, zbog prirode rashoda, zahtevaju plaćanje u više godina. Naime, ovom izmenom se omogućava korisnicima da pokrenu postupak javne nabavke i zaključe višegodišnje ugovore i kada nemaju obezbeđena sredstva u celosti, već samo deo sredstava za obaveze koje dospevaju u toj budžetskoj godini. Pored toga, predlaže se uvođenje obaveze pribavljanja saglasnosti od Ministarstva, lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, odnosno upravnog odbora organizacije za obavezno socijalno osiguranje za sklapanje višegodišnjih ugovora od strane budžetskih korisnika, u cilju stvaranja mogućnosti za predviđanje i kontrolu buduće potrošnje.
Članom 10. ovog zakona predlaže se dodavanje novog člana 54a, kojim se uređuje postupak ocene kapitalnih projekata. Imajući u vidu značajna sredstva koja se izdvajaju iz budžeta za kapitalne investicije i izuzetno nizak procenat njihove realizacije, Ministarstvo finansija i privrede je analizom investicija došlo do zaključka da u većini slučajeva korisnici nerealno planiraju sredstva za realizaciju kapitalnih projekata, bez prethodno pripremljene projektno-tehničke dokumentacije i neophodnih dozvola i saglasnosti, ne uzimajući u obzir rokove za sprovođenje aktivnosti u cilju minimalne tehničke spremnosti projekata za početak realizacije i trošenje sredstava, kao i rokove za sprovođenje postupaka javnih nabavki, odnosno korisnici planiraju kapitalne investicije u onom iznosu koji je neostvariv i neodgovoran sa fiskalne i ekonomske tačke gledišta.
S druge strane, u Fiskalnoj strategiji za 2013. godinu sa projekcijama za 2014. i 2015. godinu ukazuje se da je u oblasti javnih investicija, potrebno određivanje prioriteta, imajući u vidu ograničena sredstva i ulaganja u projekte kod kojih je odnos društvene koristi i troškova najpovoljniji. Na potrebu uspostavljanja ocena i analiza projekata sa aspekta njihove opravdanosti i isplativosti pre njihovog uključivanja u budžet, ukazuju u svojim izveštajima i brojne međunarodne organizacije i institucije, nevladine organizacije i stručna javnost.
Donošenjem podzakonskog akta bliže bi se uredio sadržaj kapitalnog projekta i uspostavili kriterijumi za ocenu i određivanje prioriteta kod kapitalnih projekata, što će doprineti utvrđivanju pravih prioriteta, boljoj koordinaciji, transparentnosti i smanjenju troškova upravljanja projektima.
Članom 11. ovog zakona predlaže se dopuna člana 61. Zakona o budžetskom sistemu, kojom se omogućava da korisnik budžetskih sredstava, koji ostvari prihode i primanja, čiji iznosi nisu mogli biti poznati u postupku donošenja budžeta, podnese zahtev organu uprave nadležnom za finansije za otvaranje, odnosno povećanje odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje rashoda i izdataka iz svih izvora finansiranja, osim iz izvora 01-Prihodi iz budžeta.
Članom 14. ovog zakona predlaže se izmena člana 93. Zakona o budžetskom sistemu, kako bi se na potpun i sveobuhvatan način propisali poslovi Uprave za trezor.
Članom 15. ovog zakona dodaju se novi čl. 93a i 93b, kojim se predlaže da Uprava za trezor vodi Registar zaposlenih, izabranih, postavljenih i angažovanih lica u javnom sektoru, kao i da od 1. januara 2014. godine, postupnim uvođenjem korisnika javnih sredstava, vrši centralizovanu obradu primanja zaposlenih kod korisnika javnih sredstava na nivou Republike Srbije.
Članom 16. ovog zakona, kojim se menja i dopunjuje član 47. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, broj 93/12), predlaže se produžetak roka za prestanak važenja odredaba zakona kojima se uređuje korišćenje i raspodela sopstvenih prihoda određenih budžetskih korisnika.
Predlaže se i da prihodi koje ostvare organizacione jedinice Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, koje se bave delatnošću istraživanja, edukacije, razvoja, modernizacije, remonta, proizvodnje i prometa, ispitivanja, kontrole kvaliteta i kodifikacije naoružanja i vojne opreme, kao i metrološkom delatnošću, zadrže karakter sopstvenih prihoda, s tim što u 2013. godini predstavljaju opšti prihod budžeta Republike Srbije.
Takođe, predlaže se da ministar bliže uređuje način izveštavanja o uplati i korišćenju sopstvenih prihoda korisnika.
Članom 17. ovog zakona predlaže se brisanje člana 50. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS”, broj 93/12), koji se odnosi na budžetsku rezervu za podršku decentralizovanom upravljanju finansijskom pomoći Evropske unije.
Članom 18. ovog zakona propisani su rokovi za donošenje akata Vlade koji se odnose na Registar zaposlenih, izabranih, postavljenih i angažovanih lica u javnom sektoru i centralizovani obračun njihovih primanja.
Članom 19. ovog zakona propisan je rok za dostavljanje podataka koje sadrži Registar, kao i mere, odnosno novčane kazne za prekršaj u slučaju da se ne dostave podaci u propisanom roku ili ne dostave tačni podaci.
Članom 20. ovog zakona uređeno je da Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije za 2013. godinu, već naprotiv, doprineće se značajnim uštedama, ne samo u budžetu Republike Srbije, već i u celom javnom sektoru.
Neto efekat ograničene indeksacije plata i penzija smanjuje deficit u 2014. godini za 12,4 mlrd dinara, odnosno 0,3% BDP:
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razmatranje i donošenje Zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst). Zakon je neophodno doneti po hitnom postupku da bi se stvorili uslovi da se predložena rešenja, pre svega u delu koji se odnosi na posebna fiskalna pravila kojima se određuje kretanje plata i penzija, primene u rebalansu budžeta Republike Srbije za 2013. godinu.
VI. RAZLOZI ZA RANIJE STUPANJE NA SNAGU ZAKONA
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”. Naročito opravdani razlozi za ranije stupanje na snagu ovog zakona, u smislu člana 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, sastoje se u potrebi da se obezbedi nesmetano funkcionisanje državnih organa i organizacija.
VII. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u Zakonu
Predložena zakonska rešenja će pozitivno uticati na upravljanje javnim finansijama. Osim toga, znatno unapređeno upravljanje javnim sredstvima i kontrola pozitivno će uticati na celokupan javni sektor.
Kakve troškove će primena Zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)
Primena ovog zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove građanima i privredi, imajući u vidu zakonsku materiju koju reguliše.
Da li su pozitivne posledice donošenja Zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti
Primena ovog zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove građanima i privredi, već bi trebalo da doprinese značajnim uštedama i dovede do stabilne, predvidive i održive fiskalne politike, efikasnijeg upravljanja likvidnošću i samim tim, sprečavanjem da se problem tekuće nelikvidnosti rešava kratkoročnim zaduživanjima. Time bi se doprinelo učvršćenju makroekonomske stabilnosti i povećanju kredibiliteta makroekonomske politike.
Da li se Zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija
Cilj predloženih izmena i dopuna Zakona, imajući u vidu pitanja koja uređuju, nije stvaranje privrednih subjekata na tržištu i podržavanje tržišne konkurencije.
Da li su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o Zakonu
Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen i nadležnim ministarstvima i drugim nadležnim organima.
Koje mere će se tokom primene Zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem Zakona namerava ostvariti
Vlada će, na predlog Ministarstva finansija i privrede, doneti akt kojim će se bliže urediti sadržina, način pripreme i ocene kapitalnih projekata, čime će se uvesti veća disciplina u oblasti planiranja kapitalnih investicija, a za koja se izdvajaju značajna budžetska sredstva.
Uspostavljanjem Registra i centralizovanim obračunom primanja zaposlenih kod korisnika javnih sredstava u Upravi za trezor, obezbediće se sistem kontrole broja zaposlenih i mase plata u javnom sektoru. S tim u vezi, Vlada će doneti odgovarajuće akte, kojima će se bliže urediti izgled i sadržaj obrazaca, način njihovog popunjavanja i dostavljanja, kao i način njihove obrade, kako za Registar, tako i za centralizovani obračun primanja.
VIII. PREGLED ODREDABA ZAKONA KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU
Definicije
Član 2.
Definicije koje se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) Zakon o budžetu Republike Srbije jeste zakon kojim se procenjuju prihodi i primanja, te utvrđuju rashodi i izdaci za jednu ili tri godine (kapitalni izdaci iskazuju se za tri godine), a donosi ga Narodna skupština; sadrži i odredbe bitne za izvršenje tog zakona; u slučaju kad se budžet donosi za tri godine prihodi i primanja, rashodi i izdaci iskazuju se za svaku godinu posebno;
2) Odluka o budžetu jeste odluka kojom se procenjuju prihodi i primanja, te utvrđuju rashodi i izdaci za jednu ili tri godine (kapitalni izdaci iskazuju se za tri godine), a donosi ga skupština autonomne pokrajine, odnosno skupština opštine, odnosno grada ili grada Beograda (u daljem tekstu: skupština lokalne vlasti); sadrži i odredbe bitne za izvršenje te odluke; u slučaju kad se budžet donosi za tri godine prihodi i primanja, rashodi i izdaci iskazuju se za svaku godinu posebno;
3) Finansijski plan jeste akt direktnog ili indirektnog korisnika budžetskih sredstava, kao i akt organizacije za obavezno socijalno osiguranje, koji uključuje i finansijske planove indirektnih korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, izrađen na osnovu uputstva za pripremu budžeta, u skladu sa smernicama za izradu srednjoročnih planova i projekcijama srednjoročnog okvira rashoda predviđenih Fiskalnom strategijom, koji sadrži procenu obima prihoda i primanja i obim rashoda i izdataka za period od jedne ili tri godine (kapitalni izdaci iskazuju se za tri godine);
4) Javna sredstva su sredstva na raspolaganju i pod kontrolom Republike Srbije, lokalne vlasti i organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
5) Korisnici javnih sredstava su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i javna preduzeća osnovana od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, pravna lica osnovana od strane tih javnih preduzeća, pravna lica nad kojima Republika Srbija, odnosno lokalna vlast ima direktnu ili indirektnu kontrolu nad više od 50% kapitala ili više od 50% glasova u upravnom odboru, druga pravna lica u kojima javna sredstva čine više od 50% ukupnih prihoda ostvarenih u prethodnoj poslovnoj godini, kao i javne agencije i organizacije na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama;
6) Korisnici budžetskih sredstava su direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti;
7) Direktni korisnici budžetskih sredstava su organi i organizacije Republike Srbije, odnosno organi i službe lokalne vlasti;
8) Indirektni korisnici budžetskih sredstava jesu: pravosudni organi, budžetski fondovi; mesne zajednice; javna preduzeća, fondovi i direkcije osnovani od strane lokalne vlasti koji se finansiraju iz javnih prihoda čija je namena utvrđena posebnim zakonom; ustanove osnovane od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, nad kojima osnivač, preko direktnih korisnika budžetskih sredstava, vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja i finansiranja;
9) Korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje su organizacije za obavezno socijalno osiguranje i korisnici sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (zdravstvene i apotekarske ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno lokalna vlast);
10) Vanbudžetski fondovi obuhvataju pravna lica osnovana zakonom koja se finansiraju iz specifičnih poreza, namenskih doprinosa i neporeskih prihoda;
11) Centralni nivo države obuhvata sve subjekte koji su odgovorni za pružanje, pretežno, netržišnih usluga i preraspodelu dohotka i bogatstva na nivou zemlje kao celine; obuhvata budžet Republike Srbije i vanbudžetske fondove, uključujući i fondove socijalnog osiguranja;
12) Opšti nivo države obuhvata sve subjekte koji su odgovorni za pružanje, pretežno, netržišnih usluga i preraspodelu dohotka i bogatstva na svim nivoima države; obuhvata budžet Republike Srbije, budžete lokalnih vlasti, vanbudžetske fondove, uključujući i fondove socijalnog osiguranja na svim nivoima vlasti, kao i netržišne i neprofitne institucije koje su kontrolisane i finansirane od strane države na svim nivoima vlasti;
13) Javni sektor je deo nacionalne ekonomije koji obuhvata opšti nivo države, kao i nefinansijska preduzeća pod kontrolom države (javna preduzeća) koja se primarno bave komercijalnim aktivnostima;
14) Javni prihodi su svi prihodi ostvareni obaveznim plaćanjima poreskih obveznika , pravnih i fizičkih lica koja koriste određeno javno dobro ili javnu uslugu, kao i svi drugi prihodi koje ostvaruju korisnici budžetskih sredstava i sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje; pojedini javni prihodi mogu se, u skladu sa zakonom, u celini ili delimično, iskazati kao namenski prihodi;
14a) Opšti prihodi budžeta su prihodi kojima se finansira javna potrošnja i koji nemaju prethodno utvrđenu namenu;
15) Namenski prihodi su javni prihodi čije je korišćenje i namena utvrđena zakonom 16) brisana („Sl. glasnik RS“, br. 93/12)
17) Poreski prihodi su vrsta javnih prihoda koje država prikuplja obaveznim plaćanjima poreskih obveznika bez obaveze izvršenja specijalne usluge zauzvrat;
18) Neporeski prihodi su vrsta javnih prihoda koji se naplaćuju pravnim ili fizičkim licima za korišćenje javnih dobara (naknade), pružanje određene javne usluge (takse), zbog kršenja ugovornih ili zakonskih odredbi (penali i kazne) kao i prihodi koji se ostvare upotrebom javnih sredstava;
18a) Javna dobra su prirodna bogatstva čije je korišćenje uređeno posebnim zakonom, kao i dobra koja su posebnim zakonom utvrđena kao dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi;
18b) Javne usluge su sve usluge koje su korisnici javnih sredstava u skladu sa zakonom obavezni da pružaju pravnim i fizičkim licima;
19) Primanja države su sredstva koja država ostvaruje prodajom nefinansijske i finansijske imovine i zaduživanjem;
20) Javni rashodi su rashodi za robe, usluge i druga davanja koje država obezbeđuje bez direktne i neposredne nadoknade;
21) Izdaci države su izdaci države za nabavku nefinansijske i finansijske imovine i otplatu kredita;
21A) KAPITALNI PROJEKTI SU PROJEKTI IZGRADNJE I KAPITALNOG ODRŽAVANJA ZGRADA I GRAĐEVINSKIH OBJEKATA INFRASTRUKTURE OD INTERESA ZA REPUBLIKU SRBIJU, ODNOSNO LOKALNU VLAST, UKLJUČUJUĆI USLUGE PROJEKTNOG PLANIRANJA KOJE SU SASTAVNI DEO PROJEKTA, OBEZBEĐIVANJE ZEMLJIŠTA ZA IZGRADNJU, KAO I PROJEKTI KOJI PODRAZUMEVAJU ULAGANJA U OPREMU, MAŠINE I DRUGU NEFINANSIJSKU IMOVINU, A U FUNKCIJI SU JAVNOG INTERESA;
22) Poreski rashodi su olakšice i oslobođenja od standardne poreske strukture, koji umanjuju iznos naplaćenih prihoda i koji se mogu uvoditi samo zakonima kojima se uvodi odgovarajući porez;
23) Budžet je sveobuhvatan plan prihoda i primanja i plan rashoda i izdataka, organizovan u dva odvojena računa: a) račun prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine i b) račun finansiranja; budžet je osnovni dokument ekonomske politike Vlade;
24) Budžetski suficit, odnosno deficit je razlika između ukupnog iznosa prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i ukupnog iznosa rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine;
25) Ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit je budžetski suficit, odnosno budžetski deficit korigovan za transakcije u imovini i obavezama koje su izvršene u cilju sprovođenja javnih politika; primanja ostvarena privatizacijom imaju tretman finansijske imovine i uključuju se u račun finansiranja; subvencije date u formi kredita, ili nabavke finansijske imovine smatraju se rashodima;
25a) Fiskalna politika predstavlja odluke koje donose ili radnje koje sprovode organi vlasti u vezi sa javnim prihodima i primanjima i rashodima i izdacima i akumulacijom javne imovine i obaveza sa ciljem uticanja na privredna kretanja i ostvarivanje ciljeva fiskalne politike;
25b) Ciljevi fiskalne politike označavaju precizne numerički iskazane ciljne vrednosti glavnih fiskalnih agregata koje Vlada nastoji da ostvari u budžetu;
25v) Anticiklična fiskalna politika podrazumeva da je fiskalni deficit veći od ciljnog u godinama kada je stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (u daljem tekstu: BDP) manja od potencijalne, dok je u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, fiskalni deficit manji od ciljnog ili se ostvaruje suficit;
25g) Potencijalna stopa rasta BDP je najveća stopa rasta koja može biti dostignuta u određenom periodu, bez povećanja stope inflacije;
25d) Fiskalni principi označavaju principe odgovornog fiskalnog upravljanja;
25đ) Fiskalne procedure sadrže izradu, podnošenje i objavljivanje izveštaja, prognoza, ocena i saopštenja propisanih ovim zakonom;
25e) Fiskalni rizici su kratkoročna i srednjoročna odstupanja fiskalnih promenljivih u odnosu na vrednosti koje su predviđene u budžetu, finansijskim ili drugim izveštajima ili projekcijama javnih finansija;
25ž) Fiskalna pravila predstavljaju postavljanje ograničenja na fiskalnu politiku, kako bi se ojačala budžetska disciplina, poboljšala koordinacija između različitih nivoa vlasti i smanjila nesigurnost kada je u pitanju buduća fiskalna politika;
25z) Fiskalni savet je nezavisan organ koji se obrazuje sa ciljem da unapredi kulturu fiskalne odgovornosti u Republici Srbiji, i to nezavisnom analizom fiskalne politike i podsticanjem stručnih rasprava o fiskalnoj politici;
25i) Fiskalna strategija je dokument u kome se navode ciljevi fiskalne politike Vlade i daje ocena održivosti fiskalne politike, koji Vlada podnosi Narodnoj skupštini;
25j) Fiskalna održivost označava mogućnost sprovođenja date fiskalne politike u dužem vremenskom periodu, bez značajnijih promena u poreskoj politici ili rashodima i izdacima;
25k) Izveštaj o ostvarenom napretku je dodatak Fiskalnoj strategiji koji sadrži ostvarene rezultate predviđene fiskalne politike u Fiskalnoj strategiji koji je usvojen u prethodnoj fiskalnoj godini;
26) Konsolidacija je iskazivanje prihoda i primanja i rashoda i izdataka više međusobno povezanih budžeta i vanbudžetskih fondova, kao da se radi o jedinstvenom subjektu; da bi se izbeglo dvostruko računanje, konsolidacijom se isključuju međusobni transferi između istih, kao i između različitih nivoa vlasti;
27) Konsolidovani budžet centralne države je budžet nakon isključivanja međusobnih transfera između različitih subjekata na centralnom nivou vlasti, kako bi se izbeglo dvostruko računanje, pri čemu se principi za utvrđivanje rezultata za budžet Republike Srbije primenjuju i na konsolidovani budžet centralne države;
28) Konsolidovani budžet opšte države je budžet nakon isključivanja međusobnih transfera između različitih subjekata na istom nivou vlasti, kao i između različitih nivoa vlasti, pri čemu se principi za utvrđivanje rezultata za budžet Republike Srbije primenjuju i na konsolidovani budžet opšte države; ovo je realni indikator finansijske pozicije države, prihoda, rashoda i zaduženosti;
29) Konsolidovani bilans grada, odnosno grada Beograda je bilans ukupnih prihoda i primanja i ukupnih rashoda i izdataka budžeta grada, odnosno grada Beograda i budžeta gradskih opština u njegovom sastavu, koji donosi nadležni organ grada, odnosno grada Beograda i dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo) u roku od petnaest dana od dana donošenja odluke o budžetu grada, odnosno grada Beograda;
30) Rebalans budžeta je promena zakona o budžetu Republike Srbije, odnosno odluke o budžetu lokalne vlasti u toku budžetske godine, kojom se menja, odnosno dopunjuje budžet, a rebalans finansijskog plana organizacije za obavezno socijalno osiguranje promena finansijskog plana kojom se u toku budžetske godine, menja, odnosno dopunjuje finansijski plan;
31) Aproprijacija je od strane Narodne skupštine, odnosno skupštine lokalne vlasti, zakonom o budžetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budžetu lokalne vlasti, dato ovlašćenje Vladi, odnosno nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti, za trošenje javnih sredstava do određenog iznosa i za određene namene za budžetsku godinu, odnosno iznos sredstava utvrđen u finansijskom planu organizacije za obavezno socijalno osiguranje za određene namene; stalna aproprijacija je aproprijacija u budžetu kojom se obavezno utvrđuju sredstva na ime otplate duga i datih garancija; aproprijacije za indirektne korisnike budžetskih sredstava se iskazuju zbirno po vrstama indirektnih korisnika i namenama sredstava u okviru razdela direktnog korisnika koji je, u budžetskom smislu, odgovoran za te indirektne korisnike budžetskih sredstava;
32) Račun finansiranja obuhvata primanja od prodaje finansijske imovine i zaduživanja, te izdatke za nabavku finansijske imovine i za otplatu kredita i zajmova;
33) Finansijska imovina obuhvata novčana sredstva, potraživanja, akcije i udele u kapitalu pravnih lica, hartije od vrednosti i druga ulaganja u pravna lica;
34) Zaduživanje predstavlja ugovaranje kredita, odnosno izdavanje hartija od vrednosti, u skladu sa posebnim zakonom;
35) Državna garancija je instrument osiguranja kojim Republika Srbija garantuje ispunjenje obaveza za koje se daje garancija;
36) Zaduživanje zbog tekuće likvidnosti predstavlja ugovaranje kratkoročnih kredita, odnosno emitovanje kratkoročnih državnih hartija od vrednosti za finansiranje privremene nelikvidnosti budžeta, nastale usled neuravnoteženih kretanja u prihodima i rashodima i izdacima tokom izvršenja budžeta;
37) Preuzimanje obaveza predstavlja angažovanje sredstava od strane korisnika budžetskih sredstava po osnovu pravnog akta, za koje se, u momentu angažovanja, očekuje da predstavljaju gotovinski trošak, neposredno ili u budućnosti;
38) Plaćanja označavaju sve transakcije koje imaju za rezultat smanjenje stanja finansijskih sredstava na računima;
39) Sistem konsolidovanog računa trezora je objedinjeni račun dinarskih i deviznih sredstava konsolidovanih računa trezora Republike Srbije i trezora lokalne vlasti, preko kojeg se vrše plaćanja između korisnika budžetskih sredstava, sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora, s jedne strane i subjekata koji nisu obuhvaćeni sistemom konsolidovanog računa trezora, s druge strane, obračunavaju međubankarska plaćanja i vodi kod Narodne banke Srbije;
40) Konsolidovani račun trezora Republike Srbije je objedinjeni račun dinarskih i deviznih sredstava korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, a koji se otvara Republici Srbiji i vodi u Upravi za trezor;
41) Konsolidovani račun trezora lokalne vlasti je objedinjeni račun dinarskih i deviznih sredstava pripadajućih korisnika sredstava budžeta lokalne vlasti i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, a koji se otvara lokalnoj vlasti i vodi u Upravi za trezor;
42) Glavna knjiga trezora je poslovna knjiga skupa svih računa koja se vodi po sistemu dvojnog knjigovodstva, u kojoj se sistematski obuhvataju stanja i evidentiraju sve promene na imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima;
43) brisana („Sl. glasnik RS“, br. 73/10)
44) Transferna sredstva su sredstva koja se iz budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti prenose budžetu na drugom nivou vlasti, budžetu na istom nivou vlasti i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, kao i između organizacija za obavezno socijalno osiguranje za doprinose za osiguranje;
45) Donacija je namenski bespovratan prihod, koji se ostvaruje na osnovu pisanog ugovora između davaoca i primaoca donacije;
46) Finansijska pomoć Evropske unije su sredstva Evropske unije koja se koriste za namene i sprovode prema pravilima utvrđenim sporazumima između Republike Srbije i Evropske unije;
47) Finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju finansijske pomoći Evropske unije je finansijsko učešće Republike Srbije u sprovođenju programa finansijske pomoći Evropske unije koje se može obezbediti iz različitih izvora finansiranja;
48) Državna pomoć je svaki stvarni ili potencijalni javni rashod ili umanjeno ostvarenje javnog prihoda, kojim se korisniku državne pomoći, na selektivan način, omogućava povoljniji položaj na tržištu u odnosu na konkurente, čime se narušava ili postoji opasnost od narušavanja konkurencije na tržištu;
49) Podračun je evidencioni račun korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, odnosno transakcioni račun drugih korisnika javnih sredstava, i to dinarskih i deviznih sredstava, koji se otvara u okviru pripadajućeg konsolidovanog računa trezora, a vodi se u Upravi za trezor;
50) Sistem upravljanja javnim finansijama predstavlja skup aktivnosti i postupaka usmerenih na uspostavljanje finansijskog jedinstva u evidentiranju prihoda i primanja i rashoda i izdataka i izvršavanju rashoda i izdataka korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, čime se obezbeđuju integritet budžetskog sistema i budžetski ciljevi;
50a) Sistem upravljanja javnim sredstvima predstavlja skup aktivnosti i postupaka usmerenih na jedinstveno planiranje, raspolaganje, evidentiranje i izveštavanje o javnim sredstvima, koja koriste i kojima raspolažu korisnici javnih sredstava;
51) Sistem izvršenja budžeta, kao deo sistema upravljanja javnim finansijama, obuhvata procese i postupke koji se sprovode elektronskom komunikacijom sa Upravom za trezor, a kojima se izvršavaju rashodi i izdaci korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, utvrđeni zakonom o budžetu, odnosno odlukom o budžetu, kao i rashodi i izdaci tih korisnika u periodu privremenog finansiranja;
51a) Upravljačka odgovornost je obaveza rukovodilaca svih nivoa kod korisnika javnih sredstava da sve poslove obavljaju zakonito, poštujući principe ekonomičnosti, efektivnosti, efikasnosti i javnosti, kao i da za svoje odluke, postupke i rezultate odgovaraju onome koji ih je imenovao ili im preneo odgovornost;
51b) Interna finansijska kontrola u javnom sektoru je sveobuhvatni sistem mera za upravljanje i kontrolu javnih prihoda, rashoda, imovine i obaveza, koji uspostavlja Vlada kroz organizacije javnog sektora sa ciljem da su upravljanje i kontrola javnih sredstava, uključujući i strane fondove, u skladu sa propisima, budžetom, i principima dobrog finansijskog upravljanja, odnosno efikasnosti, efektivnosti, ekonomičnosti i otvorenosti;
51v) Finansijsko upravljanje i kontrola je sistem politika, procedura i aktivnosti koje uspostavlja, održava i redovno ažurira rukovodilac organizacije, a kojim se upravljajući rizicima obezbeđuje uveravanje u razumnoj meri da će se ciljevi organizacije ostvariti na pravilan, ekonomičan, efikasan i efektivan način;
51g) Interna revizija je aktivnost koja pruža nezavisno objektivno uveravanje i savetodavna aktivnost, sa svrhom da doprinese unapređenju poslovanja organizacije; pomaže organizaciji da ostvari svoje ciljeve, tako što sistematično i disciplinovano procenjuje i vrednuje upravljanje rizicima, kontrole i upravljanje organizacijom;
52) Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije je akt kojim Narodna skupština za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke, finansijski rezultat budžeta Republike Srbije (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja;
53) Odluka o završnom računu budžeta lokalne vlasti je akt kojim skupština lokalne vlasti za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke i finansijski rezultat budžeta lokalne vlasti (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja;
54) Odluka o završnom računu organizacije za obavezno socijalno osiguranje je akt kojim nadležni organ organizacije za obavezno socijalno osiguranje za svaku budžetsku godinu utvrđuje ukupno ostvarene prihode i primanja i rashode i izdatke, finansijski rezultat organizacije za obavezno socijalno osiguranje (budžetski deficit ili suficit) i račun finansiranja;
55) Konsolidovani izveštaj grada, odnosno grada Beograda je konsolidovani izveštaj završnog računa budžeta grada, odnosno grada Beograda i završnih računa budžeta gradskih opština u njegovom sastavu, koji sastavlja organ nadležan za poslove finansija grada, odnosno grada Beograda i podnosi Upravi za trezor;
56) Konsolidovani izveštaj Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje je konsolidovani izveštaj završnog računa Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i završnih računa njegovih indirektnih korisnika, koji sastavlja Republički fond za zdravstveno osiguranje i podnosi Upravi za trezor; KONSOLIDOVANI IZVEŠTAJ REPUBLIČKOG FONDA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE JE KONSOLIDOVANI IZVEŠTAJ ZAVRŠNOG RAČUNA REPUBLIČKOG FONDA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE I FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA O IZVRŠENJU PRIHODA I PRIMANJA I RASHODA I IZDATAKA KORISNIKA SREDSTAVA TOG FONDA, KOJI SASTAVLJA REPUBLIČKI FOND ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANJE I PODNOSI UPRAVI ZA TREZOR;
57) Konsolidovani izveštaj Republike Srbije je konsolidovani izveštaj završnog računa budžeta Republike Srbije, završnih računa organizacija za obavezno socijalno osiguranje, konsolidovanog izveštaja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, završnih računa budžeta autonomnih pokrajina, završnih računa budžeta opština i konsolidovanih izveštaja gradova i grada Beograda, koji Vlada dostavlja Narodnoj skupštini radi informisanja;
57A) REGISTAR ZAPOSLENIH, IZABRANIH, POSTAVLJENIH I ANGAŽOVANIH LICA U JAVNOM SEKTORU (U DALJEM TEKSTU: REGISTAR) JE REGISTAR KOJI VODI UPRAVA ZA TREZOR, A KOJI SADRŽI PODATKE O BROJU ZAPOSLENIH, IZABRANIH, POSTAVLJENIH I ANGAŽOVANIH LICA U JAVNOM SEKTORU, KAO I PODATKE KOJI SE ODNOSE NA ZARADU, ODNOSNO PLATU, UVEĆANJE ZARADE, ODNOSNO DODATKA NA PLATU, NAKNADU, KAO I DRUGA PRIMANJA OVIH LICA;
58) Programski deo budžeta je sastavni deo posebnog dela budžeta koji sadrži programe i aktivnosti korisnika budžetskih sredstava, koji se sprovode u cilju efikasnog upravljanja sredstvima po predloženim programima, a koji doprinose ostvarenju strateških ciljeva u skladu sa ekonomskom politikom zemlje;
59) Srednjoročni plan je sveobuhvatni plan budžetskog korisnika koji sadrži detaljnu razradu svih programa, projekata i aktivnosti za budžetsku godinu sa projekcijama za naredne dve godine, prema utvrđenim srednjoročnim ciljevima i prioritetima, koji služi i kao osnova za izradu obrazloženja finansijskog plana tog korisnika i izrađuje se u skladu sa uputstvom za pripremu budžeta;
60) Srednjoročni okvir rashoda je sastavni deo Fiskalne strategije, kojim Vlada utvrđuje ukupni obim rashoda budžeta Republike u skladu sa utvrđenim prioritetnim oblastima finansiranja; obezbeđuje sveukupnu fiskalnu disciplinu i transparentnost procesa planiranja budžeta i predstavlja osnov za definisanje srednjoročnih obima za planiranje i izradu finansijskih planova budžetskih korisnika.
Utvrđivanje spiska korisnika javnih sredstava
Član 8.
Ministar posebnim aktom, na osnovu predloga Uprave za trezor, utvrđuje spisak korisnika javnih sredstava, u okviru kojeg se posebno evidentiraju direktni i indirektni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, javnih agencija, organizacija na koje se primenjuju propisi o javnim agencijama, kao i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora (u daljem tekstu: korisnici javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora). MINISTAR POSEBNIM AKTOM, NA OSNOVU PREDLOGA UPRAVE ZA TREZOR, UTVRĐUJE SPISAK KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA, U OKVIRU KOJEG SE POSEBNO EVIDENTIRAJU DIREKTNI I INDIREKTNI KORISNICI SREDSTAVA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO BUDŽETA LOKALNE VLASTI, KORISNICI SREDSTAVA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE, JAVNE AGENCIJE, ORGANIZACIJE NA KOJE SE PRIMENJUJU PROPISI O JAVNIM AGENCIJAMA ILI SU KONTROLISANE OD STRANE DRŽAVE, KAO I DRUGI KORISNICI JAVNIH SREDSTAVA KOJI SU UKLJUČENI U SISTEM KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA (U DALJEM TEKSTU: KORISNICI JAVNIH SREDSTAVA KOJI SU UKLJUČENI U SISTEM KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA), NA OSNOVU PODATAKA AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE, ODNOSNO ODGOVARAJUĆEG REGISTRA, KAO I KORISNICI JAVNIH SREDSTAVA KOJI NISU UKLJUČENI U SISTEM KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA, A PRIPADAJU JAVNOM SEKTORU.
Ministar bliže uređuje način utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava u spisku iz stava 1. ovog člana koji vodi Uprava za trezor.
Spisak iz stava 1. ovog člana objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“ i na internet stranici Ministarstva. Svi korisnici javnih sredstava dužni su da na svojoj internet stranici objavljuju svoje finansijske planove za narednu godinu, informator o radu, kao i završne račune i finansijske izveštaje.
Republički organ nadležan za poslove statistike jednom godišnje u saradnji sa Ministarstvom određuje spisak budžetskih i vanbudžetskih korisnika javnih sredstava koji pripadaju sektoru opšteg nivoa države čiji će se podaci o poslovanju koristiti za potrebe statističkog izveštavanja o fiskalnoj poziciji, odnosno politici zemlje.
Spisak entiteta iz stava 4. ovog člana se utvrđuje na osnovu međunarodno priznatih standarda.
Republički organ nadležan za poslove statistike propisuje načine izveštavanja i rokove za sve entitete za koje se utvrdi da pripadaju opštem sektoru države.
Konsolidovani račun trezora
Član 9.
Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, ovlašćen je za otvaranje konsolidovanog računa trezora Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, koji se vodi posebno za dinarska, a posebno za devizna sredstva.
Konsolidovani računi trezora iz stava 1. ovog člana čine sistem konsolidovanog računa trezora koji se vodi kod Narodne banke Srbije.
Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, odnosno lice koje on ovlasti, otvara podračune dinarskih i deviznih sredstava korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti.
Korisnicima javnih sredstava koji nisu uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, a kojima se vrši prenos sredstava iz budžeta, otvara se poseban namenski račun kod Uprave za trezor za ta sredstva, koji je uključen u konsolidovani račun trezora, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti. KORISNICIMA JAVNIH SREDSTAVA KOJI NISU UKLJUČENI U SISTEM KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA, KAO I OSTALIM PRAVNIM LICIMA I DRUGIM SUBJEKTIMA KOJI NE PRIPADAJU JAVNOM SEKTORU, A KOJIMA SE VRŠI PRENOS SREDSTAVA IZ BUDŽETA, OTVARA SE POSEBAN NAMENSKI DINARSKI RAČUN KOD UPRAVE ZA TREZOR ZA TA SREDSTVA, KOJI SE UKLJUČUJE U SISTEM KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA.
Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, odnosno lice koje on ovlasti, otvara podračune dinarskih i deviznih sredstava korisnika javnih sredstava koji nisu uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, za sredstva koja im se prenose iz budžeta. MINISTAR, ODNOSNO LOKALNI ORGAN UPRAVE NADLEŽAN ZA FINANSIJE, ODNOSNO LICE KOJE ON OVLASTI, OTVARA POSEBNE NAMENSKE DINARSKE RAČUNE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA.
Uprava za trezor vodi podračune iz st. 3, 4. i 5. ovog člana.
Izuzetno od stava 6. ovog člana, korisnici javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, mogu imati devizne račune kod Narodne banke Srbije, ako je to posebnim zakonom ili međunarodnim ugovorom propisano, ili kod ovlašćene banke, po odobrenju ministra, za plaćanja koja ne mogu da se izvrše preko Narodne banke Srbije, ako to zahteva specifičnost poslova tog korisnika.
Narodna banka Srbije obezbeđuje podatke o stanju stranih sredstava plaćanja na računima korisnika javnih sredstava iz stava 7. ovog člana, koji se vode kod te banke i dostavlja ih Ministarstvu mesečno, odnosno po zahtevu korisnika ili Ministarstva.
Na kupovinu i prodaju stranih sredstava plaćanja, na plaćanje, naplaćivanje i prenos u stranim sredstvima plaćanja u kome učestvuju korisnici javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, odnosno u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje devizno poslovanje.
Novčana sredstva budžeta Republike Srbije, direktnih i indirektnih korisnika sredstava tog budžeta, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, kao i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, vode se i deponuju na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije.
Novčana sredstva budžeta lokalne vlasti, direktnih i indirektnih korisnika sredstava tog budžeta, kao i drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora lokalne vlasti, vode se i deponuju na konsolidovanom računu trezora lokalne vlasti.
Ministar, odnosno lokalni organ uprave nadležan za finansije, bliže uređuje način korišćenja sredstava sa podračuna, odnosno drugih računa iz ovog člana, kao i izveštavanje o korišćenju tih sredstava.
Ministar bliže uređuje način plasiranja slobodnih novčanih sredstava.
Vrste javnih prihoda i primanja
Član 14.
Javni prihodi su:
1) porezi;
2) doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;
2a) neporeski prihodi, i to:
(1) takse,
(2) naknade,
(3) kazne,
(4) prihodi nastali upotrebom javnih sredstava;
3) brisana („Sl. glasnik RS“, br. 93/12)
4) brisana („Sl. glasnik RS“, br. 93/12)
5) samodoprinos;
6) donacije i transferi DONACIJE, TRANSFERI I FINANSIJSKA POMOĆ EVROPSKE UNIJE;
7) brisana („Sl. glasnik RS“, br. 93/12)
Primanja države su:
1) primanja od prodaje nefinansijske imovine;
2) primanja od zaduživanja;
3) primanja od prodaje finansijske imovine;
4) brisana („Sl. glasnik RS“, br. 93/12).
Takse
Član 17.
Takse se mogu uvoditi samo zakonom kojim se može propisati njihova visina ili se tim zakonom može dati pravo određenom subjektu da utvrdi njihovu visinu.
Taksa se naplaćuje za neposredno pruženu javnu uslugu, odnosno sproveden postupak ili radnju, koju je pružio, odnosno sproveo nadležan subjekat iz stava 1. ovog člana.
Taksa se ne može naplaćivati za izdavanje dokaza i bilo kojih podataka koje lice pribavlja od jednog državnog organa, a po nalogu drugog državnog organa.
Visina takse mora biti primerena troškovima pružanja javne usluge, odnosno sprovođenja postupka ili radnje i mora biti utvrđena u apsolutnom iznosu, odnosno ne može biti utvrđena kao procenat od promenljive osnovice.
Ministar će urediti metodologiju i način utvrđivanja troškova pružanja javne usluge.
VISINA TAKSE UTVRĐUJE SE U TEKUĆOJ GODINI ZA NAREDNU GODINU PRIMENOM METODOLOGIJE IZ STAVA 5. OVOG ČLANA I NE MOŽE SE POVEĆAVATI TOKOM GODINE ZA TU GODINU.
Ako visina takse nije utvrđena zakonom, na akt kojim se utvrđuje njihova visina subjekat iz stava 1. ovog člana mora pribaviti saglasnost:
1)ministarstva nadležnog za finansije u slučaju da visinu takse utvrđuje subjekat centralnog nivoa države;
2)organa nadležnog za finansije u slučaju da visinu takse utvrđuje subjekat pod kontrolom lokalne vlasti.
Odredba stava 6. tačka 2) ovog člana ne primenjuje se u slučajevima kada visinu takse utvrđuje nadležni organ lokalne vlasti.
Za jednu javnu uslugu može se naplaćivati samo jedna taksa.
Finansiranje nadležnosti Republike Srbije
Član 23.
Za finansiranje nadležnosti Republike Srbije, budžetu Republike Srbije pripadaju javni prihodi i primanja, i to:
1) porezi u delu utvrđenom zakonom:
(1) porez na dodatu vrednost;
(2) akcize;
(3) porez na dohodak građana;
(4) porez na dobit preduzeća;
(5) porez na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara;
(6) porez na međunarodnu trgovinu i transakcije ;
2) takse u skladu sa zakonom;
3) naknade u skladu sa zakonom;
4) donacije i transferi DONACIJE, TRANSFERI I FINANSIJSKA POMOĆ EVROPSKE UNIJE;
5) prihodi nastali upotrebom javnih sredstava:
(1) prihodi od kamata;
(2) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti i pokretnih stvari u svojini Republike Srbije, koje koriste državni organi i organizacije i Vojska Srbije;
(3) prihodi nastali prodajom usluga korisnika sredstava budžeta Republike Srbije čije je pružanje ugovoreno sa fizičkim i pravnim licima na osnovu njihove slobodne volje;
(4) prihodi od novčanih kazni izrečenih u krivičnom, prekršajnom i drugom postupku koji se vodi pred nadležnim državnim organom i oduzeta imovinska korist u tom postupku;
(5) prihodi od koncesione naknade u skladu sa zakonom ;
6) primanja:
(1) primanja od prodaje nepokretnosti u svojini Republike Srbije, ako zakonom nije drukčije određeno;
(2) primanja od prodaje pokretnih stvari u svojini Republike Srbije koje koriste državni organi i organizacije i Vojska Srbije;
(3) primanja od prodaje republičkih robnih rezervi;
(3a) primanja od prodaje dragocenosti;
(3b) primanja od prodaje prirodne imovine;
(4) primanja od zaduživanja;
(5) primanja od prodaje finansijske imovine.
Fiskalna pravila odnose se na opšti nivo države i ona mogu biti opšta i posebna.
Opštim fiskalnim pravilima određuje se ciljni srednjoročni fiskalni deficit, kao i maksimalni odnos duga prema BDP sa ciljem da se obezbedi dugoročna održivost fiskalne politike u Republici Srbiji.
Posebna fiskalna pravila određuju kretanje plata i penzija, kao i način obuhvata javnih investicija pri računanju fiskalnog deficita i javnih rashoda i izdataka u periodu od 2011. do 2015. godine.
Opšta fiskalna pravila su:
1) ciljni godišnji fiskalni deficit iznosiće u srednjem roku 1% BDP;
2) dug opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze po osnovu restitucije, neće biti veći od 45% BDP.
Fiskalni deficit će biti manji od ciljnog ili će se ostvarivati fiskalni suficit u godinama kada je stopa rasta BDP veća od potencijalne, dok će se u godinama kada je stopa rasta manja od potencijalne, ostvarivati fiskalni deficit koji je veći od ciljnog deficita.
Da bi se obezbedilo da stvarni fiskalni deficit u srednjem roku bude jednak ciljnom, a da se istovremeno omogući realizacija anticiklične fiskalne politike, primeniće se sledeća formula za određivanje gornje granice fiskalnog deficita u godini t:
d t = d t-1 – a(d t-1-d*) – b(g t-g*)
gde su sa d t i d t-1 označeni deficiti u godinama t i t-1, d* je ciljni fiskalni deficit koji je određen na nivou od 1% BDP, g t je realna stopa rasta BDP u godini t, a g* je potencijalna srednjoročna realna stopa rasta BDP.
Deficit u formuli je izražen u procentima od BDP, dok su stope rasta BDP izražene u procentima.
Koeficijent prilagođavanja a pokazuje brzinu kojom se stvarni deficit približava ciljnom deficitu, a koeficijent b pokazuje koliko fiskalni deficit u godini t odstupa od ciljnog deficita usled odstupanja stope rasta BDP u godini t od potencijalne stope rasta BDP.
U periodu od 2011. do 2013. 2014. godine numerička vrednost koeficijenata je određena na nivou a=0,3 i b=0,4 dok je potencijalna stopa rasta BDP, g*=4%.
Počev od 2014. 2015. godine numeričku vrednost koeficijenata a i b, kao i potencijalnu stopu rasta BDP odrediće Fiskalni savet i ona će važiti u periodu koji ne može biti kraći od tri godine.
Dug opšteg nivoa države obuhvata direktni dug opšteg nivoa države i izdate garancije opšteg nivoa države (indirektni dug), prema domaćim i stranim poveriocima.
Ukoliko dug opšteg nivoa države, bez duga po osnovu restitucije, pređe 45% BDP, Vlada je dužna da Narodnoj skupštini, zajedno sa budžetom za narednu godinu, podnese i program za smanjenje duga u odnosu na BDP.
Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o Vladinom programu za smanjenja duga, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini.
Vlada je obavezna da predlog zakona kojim se uređuje pitanje restitucije uskladi sa principima fiskalne odgovornosti.
Fiskalni savet podnosi Narodnoj skupštini obrazloženo mišljenje o tome da li su odredbe koje se odnose na obeštećenje starih vlasnika u novcu ili preko emisije državnih hartija od vrednosti u skladu sa principima fiskalne odgovornosti, a predstavnik Fiskalnog saveta obrazlaže mišljenje u Narodnoj skupštini.
Posebna fiskalna pravila obezbeđuju da se smanjenje fiskalnog deficita u odnosu na BDP, najvećim delom ostvari preko smanjenja tekućih javnih rashoda.
Cilj posebnih fiskalnih pravila je i da se promeni struktura javne potrošnje u pravcu smanjenja tekućih rashoda i povećanja javnih investicija.
Pojedinačne plate i penzije u decembru 2010. godine povećaće se za 2%.
U aprilu 2011. godine, plate i penzije uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodna tri meseca.
U oktobru 2011. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan.
U aprilu 2012. godine, plate i penzije uskladiće se zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan.
U oktobru 2012. godine, plate i penzije povećaće se za 2%.
U aprilu 2013. godine, plate i penzije povećaće se za 2%.
U oktobru 2013. godine, plata i penzija uskladiće se stopom rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci. U OKTOBRU 2013. GODINE PLATE I PENZIJE POVEĆAĆE SE ZA 0,5%.
U aprilu 2014. godine plata će se uskladiti zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U APRILU 2014. GODINE PLATE I PENZIJE POVEĆAĆE SE ZA 0,5%.
U oktobru 2014. godine plata će se uskladiti stopom rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci. U OKTOBRU 2014. GODINE PLATE I PENZIJE POVEĆAĆE SE ZA 1%.
U aprilu 2014. godine penzija će se uskladiti zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i dela stope realnog rasta BDP iz prethodne godine iznad 4%. U aprilu 2015. godine plate će se uskladiti zbirom stope rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci i polovine stope realnog rasta BDP u prethodnoj godini, ukoliko je taj rast pozitivan. U APRILU 2015. GODINE PLATE I PENZIJE ĆE SE USKLADITI STOPOM RASTA POTROŠAČKIH CENA U PRETHODNIH ŠEST MESECI.
U oktobru 2014. godine penzija će se uskladiti stopom rasta potrošačkih cena u prethodnih šest meseci. U OKTOBRU 2015. GODINE PLATE I PENZIJE ĆE SE USKLADITI ZBIROM STOPE RASTA POTROŠAČKIH CENA U PRETHODNIH ŠEST MESECI I DELA STOPE REALNOG RASTA BDP U PRETHODNOJ GODINI IZNAD 4%.
Usklađivanje plata i penzija primenjuje se na obračun i isplatu za navedeni mesec.
Fiskalna pravila koja regulišu kretanje penzija i plata primenjivaće se i nakon 2014. godine, sve dok učešće penzija u BDP ne dostigne 10%, a učešće plata 8%. FISKALNA PRAVILA KOJA UREĐUJU KRETANJE PLATA I PENZIJA PRIMENJIVAĆE SE I NAKON 2015. GODINE, S TIM ŠTO ĆE SE U APRILU PLATE I PENZIJE USKLAĐIVATI ZBIROM STOPE RASTA POTROŠAČKIH CENA U PRETHODNIH ŠEST MESECI I DELA STOPE REALNOG RASTA BDP U PRETHODNOJ GODINI IZNAD 4%, A U OKTOBRU USKLAĐIVAĆE SE STOPOM RASTA POTROŠAČKIH CENA U PRETHODNIH ŠEST MESECI, SVE DOK UČEŠĆE PENZIJA U BDP NE DOSTIGNE 10%, A UČEŠĆE PLATA 8%.
Prilikom izračunavanja deficita konsolidovane opšte države za 2011. godinu, rashodi i izdaci ne uključuju deo ukupnih javnih investicija koji je veći od 4% BDP, a u periodu od 2012. do 2015. godine deo javnih investicija koji je veći od 5% BDP.
Deo javnih investicija iznad najviših nivoa, za koji je dozvoljeno povećati deficit konsolidovane opšte države u skladu sa opštim fiskalnim pravilom, ne sme da bude veći od 2% BDP.
Fiskalni savet će u saradnji sa Državnom revizorskom institucijom dati mišljenje o tome da li je obuhvat javnih investicija u skladu sa računovodstvenim standardima.
Primena posebnih fiskalnih pravila ne može da ugrozi opšta fiskalna pravila utvrđena u skladu sa ovim zakonom.
Budžet se sastoji iz opšteg dela i posebnog dela.
Opšti deo budžeta obuhvata:
1) račun prihoda i rashoda i neto nabavku nefinansijske imovine (razlika prodaje i nabavke nefinansijske imovine); budžetski suficit, odnosno deficit;
2) ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit;
3) račun finansiranja, odnosno predlog za korišćenje suficita, a u slučaju deficita – izvore za njegovo finansiranje iskazane i kvantifikovane pojedinačno po vrstama izvora;
4) pregled očekivanih sredstava iz finansijske pomoći Evropske unije;
5) procenu neophodnih finansijskih sredstava za finansiranje učešća Republike Srbije u sprovođenju razvojne pomoći Evropske unije;
6) procenu ukupnog novog zaduženja, odnosno razduženja Republike Srbije u toku budžetske godine;
7) procenu ukupnog iznosa novih garancija Republike Srbije tokom budžetske godine;
8) pregled planiranih kapitalnih izdataka budžetskih korisnika za tekuću i naredne dve budžetske godine;
9) stalnu, tekuću i budžetsku rezervu za podršku decentralizovanom upravljanju finansijskom pomoći Evropske unije. STALNU I TEKUĆU BUDŽETSKU REZERVU.
Posebni deo budžeta iskazuje finansijske planove direktnih korisnika budžetskih sredstava, prema principu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.
Finansijski planovi iz stava 3. ovog člana uključuju rashode i izdatke direktnog korisnika budžetskih sredstava, u skladu sa ekonomskom, funkcionalnom i klasifikacijom prema izvorima finansiranja, definisanim u članu 29. ovog zakona.
Posebni deo budžeta može biti iskazan po programskoj klasifikaciji kojom se prikazuju ciljevi, očekivani rezultati, aktivnosti i sredstva potrebna za ostvarivanje navedenih ciljeva.
Finansijski plan organizacije za obavezno socijalno osiguranje sastoji se od opšteg i posebnog dela, utvrđen na način koji propisuje ministar.
Obaveze koje preuzimaju direktni, odnosno indirektni korisnici budžetskih sredstava i organizacije za obavezno socijalno osiguranje moraju odgovarati aproprijaciji koja im je odobrena za tu namenu u toj budžetskoj godini.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, korisnici iz stava 1. ovog člana mogu preuzeti obaveze po ugovoru koji se odnosi na kapitalne izdatke i zahteva plaćanje u više godina, na osnovu predloga ministarstva nadležnog za poslove finansija, odnosno organa nadležnog za poslove finansija, uz saglasnost Vlade, nadležnog izvršnog organa lokalne vlasti, odnosno upravnog odbora organizacije za obavezno socijalno osiguranje za obaveze koje se finansiraju iz sredstava obaveznog zdravstvenog SOCIJALNOG osiguranja.
U SLUČAJU IZ STAVA 2. OVOG ČLANA KORISNICI MOGU PREUZETI OBAVEZE PO UGOVORU SAMO ZA KAPITALNE PROJEKTE U SKLADU SA PREDVIĐENIM SREDSTVIMA IZ PREGLEDA PLANIRANIH KAPITALNIH IZDATAKA BUDŽETSKIH KORISNIKA ZA TEKUĆU I NAREDNE DVE BUDŽETSKE GODINE U OPŠTEM DELU BUDŽETA ZA TEKUĆU GODINU, ODNOSNO FINANSIJSKOM PLANU ORGANIZACIJE ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE, UKLJUČUJUĆI I POTREBNA SREDSTVA DO ZAVRŠETKA KAPITALNIH PROJEKATA, ODNOSNO NAKON TRI GODINE.
KORISNICI SU OBAVEZNI DA, PRE POKRETANJA POSTUPKA JAVNE NABAVKE ZA PREUZIMANJE OBAVEZA PO UGOVORU ZA KAPITALNE PROJEKTE IZ STAVA 3. OVOG ČLANA, PRIBAVE SAGLASNOST NADLEŽNOG ORGANA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.
Ograničenje iz stava 1. ovog člana ne primenjuje se na obaveze povezane sa zaduživanjem države i sa upravljanjem javnim dugom, kao i na obaveze po osnovu međunarodnih sporazuma.
Plaćanja koja proizlaze iz obaveza preuzetih po ugovorima koji, zbog prirode rashoda, zahtevaju plaćanje u više godina, korisnici iz stava 1. ovog člana moraju kao obavezu uključiti u finansijski plan u godini u kojoj obaveza dospeva u iznosu obaveze za tu godinu. IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, KORISNICI IZ TOG STAVA MOGU PREUZETI OBAVEZE PO UGOVORIMA KOJI, ZBOG PRIRODE RASHODA, ZAHTEVAJU PLAĆANJE U VIŠE GODINA, POD USLOVOM DA PRE POKRETANJA POSTUPKA JAVNE NABAVKE IMAJU OBEZBEĐEN DEO SREDSTAVA ZA OBAVEZE KOJE DOSPEVAJU U TOJ BUDŽETSKOJ GODINI, KAO I DA PRIBAVE PISANU SAGLASNOST MINISTARSTVA, LOKALNOG ORGANA UPRAVE NADLEŽNOG ZA FINANSIJE, ODNOSNO UPRAVNOG ODBORA ORGANIZACIJE ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE ZA OBAVEZE KOJE ĆE DOSPEVATI I BITI UKLJUČENE U FINANSIJSKI PLAN ZA NAREDNE DVE GODINE.
Obaveze preuzete u skladu sa odobrenim aproprijacijama, a neizvršene u toku godine, prenose se i imaju status preuzetih obaveza i u narednoj budžetskoj godini izvršavaju se na teret odobrenih aproprijacija za tu budžetsku godinu.
Preuzete obaveze i sve finansijske obaveze iz st. 1-5. ST. 1-7. ovog člana moraju biti izvršene isključivo na principu gotovinske osnove sa konsolidovanog računa trezora, osim ako je zakonom, odnosno aktom Vlade predviđen drugačiji metod.
OCENA KAPITALNIH PROJEKATA
ČLAN 54A
U POSTUPKU PREDLAGANJA SREDNJOROČNIH PRIORITETA JAVNIH INVESTICIJA, ODNOSNO U POSTUPKU PRIPREME BUDŽETA LOKALNE VLASTI, BUDŽETSKI KORISNICI SU OBAVEZNI DA, U ROKOVIMA PREDVIĐENIM BUDŽETSKIM KALENDAROM, MINISTARSTVU, ODNOSNO LOKALNOM ORGANU UPRAVE NADLEŽNOM ZA FINANSIJE, DOSTAVE PREDLOGE KAPITALNIH PROJEKATA NAKON SPROVEDENE OCENE KAPITALNIH PROJEKATA.
ODREDBA STAVA 1. OVOG ČLANA SHODNO SE PRIMENJUJE NA ORGANIZACIJE ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE.
VLADA ĆE, NA PREDLOG MINISTARSTVA, BLIŽE UREDITI SADRŽINU, NAČIN PRIPREME I OCENE KAPITALNIH PROJEKATA.
Promene u aproprijacijama u toku godine
Član 61.
U slučaju da se u toku godine obim poslovanja ili ovlašćenja direktnog, odnosno njegovog indirektnog korisnika budžetskih sredstava promeni, iznos aproprijacija izdvojenih za aktivnosti tog korisnika povećaće se, odnosno smanjiti.
Ako se obim poslovanja ili ovlašćenja direktnog, odnosno njegovog indirektnog korisnika budžetskih sredstava iz stava 1. ovog člana poveća, sredstva će se obezbediti iz tekuće budžetske rezerve.
U slučaju osnivanja novog direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava, sredstva za njegovo poslovanje ili ovlašćenja obezbeđuju se iz tekuće budžetske rezerve.
Ako korisnik budžetskih sredstava prestane da postoji, a njegovi zadaci nisu preneti na drugog korisnika budžetskih sredstava, neiskorišćena sredstva se prenose u tekuću budžetsku rezervu i mogu se koristiti za namene za koje je predviđeno korišćenje sredstava stalne budžetske rezerve.
Ako se u toku godine od jednog direktnog, odnosno indirektnog korisnika budžetskih sredstava obrazuje više direktnih, odnosno indirektnih korisnika, neiskorišćena sredstva raspoređena tom korisniku prenose se u tekuću budžetsku rezervu i raspoređuju novoobrazovanim direktnim, odnosno indirektnim korisnicima budžetskih sredstava.
Odluku o promeni u aproprijacijama iz st. 1-5. ovog člana i o korišćenju sredstava tekuće budžetske rezerve donosi Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti.
Direktni korisnik budžetskih sredstava, uz odobrenje ministra, odnosno lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, može izvršiti preusmeravanje aproprijacije odobrene na ime određenog rashoda i izdatka koji se finansira iz opštih prihoda budžeta u iznosu od 5% vrednosti aproprijacije za rashod i izdatak čiji se iznos umanjuje.
Direktni korisnik budžetskih sredstava, uz odobrenje ministra, odnosno lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, može izvršiti preusmeravanje sredstava unutar programa koji se finansira iz opštih prihoda budžeta u iznosu do 10% vrednosti aproprijacije čija se sredstva umanjuju.
Preusmeravanje aproprijacija iz st. 7. i 8. odnose se na aproprijacije iz prihoda iz budžeta, dok se iz ostalih izvora mogu menjati bez ograničenja, S TIM ŠTO KORISNIK BUDŽETSKIH SREDSTAVA, KOJI OSTVARI PRIHODE I PRIMANJA ČIJI IZNOSI NISU MOGLI BITI POZNATI U POSTUPKU DONOŠENJA BUDŽETA, PODNOSI ZAHTEV ORGANU UPRAVE NADLEŽNOM ZA FINANSIJE ZA OTVARANJE, ODNOSNO POVEĆANJE ODGOVARAJUĆE APROPRIJACIJE ZA IZVRŠAVANJE RASHODA I IZDATAKA IZ SVIH IZVORA FINANSIRANJA, OSIM IZ IZVORA 01-PRIHODI IZ BUDŽETA.
Organizacija za obavezno socijalno osiguranje, na osnovu odluke direktora organizacije za obavezno socijalno osiguranje, može vršiti preusmeravanje aproprijacija odobrenih na ime određenog rashoda i izdatka u iznosu od 5% vrednosti aproprijacije za rashod i izdatak čiji se iznos umanjuje, a izuzetno i preko 5% za troškove zdravstvene zaštite.
Aproprijacije se ne mogu prenositi između zakonodavne, izvršne i sudske vlasti.
Ako u toku godine dođe do promene okolnosti koja ne ugrožava utvrđene prioritete unutar budžeta, Vlada, odnosno nadležni izvršni organ lokalne vlasti, donosi odluku da se iznos aproprijacije koji nije moguće iskoristiti, prenese u tekuću budžetsku rezervu i može se koristiti za namene koje nisu predviđene budžetom ili za namene za koje nisu predviđena sredstva u dovoljnom obimu.
Ukupan iznos preusmeravanja iz stava 12. ovog člana ne može biti veći od iznosa razlike između budžetom odobrenih sredstava tekuće budžetske rezerve i polovine maksimalno mogućeg iznosa sredstava tekuće budžetske rezerve utvrđenog ovim zakonom.
U obračun maksimalno mogućeg iznosa sredstava tekuće budžetske rezerve utvrđenog ovim zakonom na godišnjem nivou ne uključuje se iznos sredstava nastao kao posledica primene stava 1, u delu koji se odnosi na prenos ovlašćenja, i st. 4. i 5. ovog člana.
ČLAN 68A
KORISNICI BUDŽETSKIH SREDSTAVA ODGOVORNI SU ZA PRAVILNO PLANIRANJE, U SKLADU S PREDVIĐENOM DINAMIKOM SPROVOĐENJA, IZNOSA RASHODA ZA FINANSIRANJE UČEŠĆA REPUBLIKE SRBIJE U SPROVOĐENJU FINANSIJSKE POMOĆI EVROPSKE UNIJE, A KADA SU SREDSTVA FINANSIJSKE POMOĆI EVROPSKE UNIJE DATA NA UPRAVLJANJE REPUBLICI SRBIJI, U SKLADU SA MEĐUNARODNIM SPORAZUMOM IZMEĐU REPUBLIKE SRBIJE I EVROPSKE UNIJE, ODGOVORNI SU I ZA PRAVILNO PLANIRANJE IZNOSA RASHODA KOJI ĆE SE FINANSIRATI IZ FINANSIJSKE POMOĆI EVROPSKE UNIJE.
BUDŽETSKI KORISNICI KOJI NE ISPLANIRAJU DOVOLJAN IZNOS SREDSTAVA ZA FINANSIRANJE UČEŠĆA REPUBLIKE SRBIJE U SPROVOĐENJU FINANSIJSKE POMOĆI EVROPSKE UNIJE MORAJU DA IZVRŠE PREUSMERAVANJE SREDSTAVA SA DRUGIH SVOJIH APROPRIJACIJA I/ILI PROGRAMA.
SREDSTVA UČEŠĆA REPUBLIKE SRBIJE U SPROVOĐENJU FINANSIJSKE POMOĆI EVROPSKE UNIJE NE MOGU SE KORISTITI U DRUGE SVRHE.
U budžetu se planiraju sredstva za rezervu za podršku decentralizovanom upravljanju finansijskom pomoći Evropske unije, koja se iskazuje u okviru aproprijacije namenjene za budžetsku rezervu.
Rezerva za podršku decentralizovanom upravljanju finansijskom pomoći Evropske unije, koristi se za finansiranje rashoda i izdataka u vezi sa programima i projektima finansiranim iz sredstava finansijske pomoći Evropske unije, koji se sprovode u sistemu decentralizovanog upravljanja, u sledećim slučajevima:
1) kada je neophodno ispuniti ugovorne obaveze, a sredstva finansijske pomoći Evropske unije nisu raspoloživa;
2) kada je Evropskoj komisiji neophodno nadoknaditi sredstva finansijske pomoći Evropske unije u slučaju nepravilnosti ili prevare, ukoliko neregularno utrošeni iznos ne može da se naplati od dužnika.
(3) Rezerva za podršku decentralizovanom upravljanju finansijskom pomoći Evropske unije, opredeljuje se najviše do 10% ukupnih sredstava finansijske pomoći Evropske unije planiranih za realizaciju u tekućoj godini.
(4) Nakon što Evropska komisija izvrši transfer sredstava, sredstva isplaćena iz rezerve za podršku decentralizovanom upravljanju finansijskom pomoći Evropske unije, na ime ugovornih obaveza, vraćaju se u budžet.
Uprava za trezor obavlja:
1) finansijsko planiranje, koje obuhvata:
(1) projekcije priliva i odliva budžeta Republike Srbije u toku budžetske godine na kvartalnom, mesečnom i dnevnom nivou;
(2) definisanje limita plaćanja;
(3) projektovanje potrebnih iznosa novčanih sredstava na kvartalnom i mesečnom nivou radi finansiranja deficita i otplate dospelih dugova i planiranje održanja adekvatnog nivoa likvidnosti tokom budžetske godine;
2) upravljanje finansijskim sredstvima Republike Srbije, koje obuhvata:
(1) upravljanje likvidnošću putem upravljanja novčanim sredstvima na konsolidovanom računu trezora Republike Srbije i deviznim sredstvima Republike Srbije;
(2) izvršenje budžeta i priprema periodičnih izveštaja o izvršavanju budžeta;
(3) plasiranje slobodnih novčanih sredstava;
(4) smanjenje izloženosti finansijskim rizicima kroz upotrebu finansijskih derivata;
(5) razradu postupaka za naplatu primanja preko bankarskog sistema;
(6) upravljanje ostalim finansijskim sredstvima (akcijama, obveznicama, potraživanjima itd.) i finansijskim derivatima;
3) kontrolu rashoda i izdataka, koja obuhvata odobravanje plaćanja do visine utvrđenih aproprijacija;
4) izveštavanje o izvršenju programskog dela budžeta;
5) budžetsko računovodstvo i izveštavanje, koje obuhvata:
(1) računovodstvene poslove za obradu plaćanja i evidentiranje primanja, vođenje dnevnika, glavne knjige i određenih pomoćnih knjiga za sve prihode i primanja i rashode i izdatke po korisnicima budžetskih sredstava i međunarodne donacije i druge vidove pomoći;
(2) finansijsko izveštavanje;
(3) pripremu akata kojima se reguliše računovodstvena metodologija, uključujući sistem budžetskih klasifikacija, pravila budžetskog računovodstva i izradu zahteva u pogledu internog i eksternog izveštavanja;
6) uspostavljanje i održavanje informacionog sistema za upravljanje javnim finansijama Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti i upravljanje tim sistemom;
7) poslove u vezi javnih plaćanja koji obuhvataju vođenje evidencija i obavljanje poslova u okviru sistema konsolidovanog računa trezora, i to:
(1) vođenje spiska korisnika javnih sredstava i vođenje registra svih korisnika javnih sredstava i registra drugih korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora i druge registre utvrđene posebnim propisima;
(2) otvaranje i vođenje evidencija o računima za uplatu javnih prihoda;
(3) raspoređivanje uplaćenih javnih prihoda na odgovarajuće podračune različitih nivoa vlasti, u skladu sa zakonom;
(4) vođenje podračuna korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;
(5) vođenje drugih računa, u skladu sa zakonom i drugim propisima;
(6) prijem, kontrola i obrada naloga za plaćanja korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;
(7) kontrola izvršenja aproprijacija primenom sistema izvršenja budžeta Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti;
(8) izdavanje naloga za plaćanja na teret podračuna korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora, na osnovu zakona i dobijenih ovlašćenja, na osnovu sudskih i drugih izvršnih naslova, ispravke grešaka i naplata usluga;
(9) obavljanje gotovinskih isplata korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora;
(10) prijem gotovinskih uplata fizičkih lica na ime izmirivanja obaveza po osnovu javnih prihoda i obaveza prema korisnicima javnih sredstava;
(11) prijem, kontrola i obrada godišnjih izveštaja korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora, u skladu sa zakonom i drugim propisima;
(12) vođenje fiskalne statistike za javna sredstva, na osnovu podataka koje dostavljaju korisnici javnih sredstava, u skladu sa propisom koji donosi ministar;
(13) praćenje likvidnosti korisnika javnih sredstava koji su uključeni u sistem konsolidovanog računa trezora i davanje podataka o tome, saglasno važećim propisima;
8) centralizovanu obradu ličnih primanja zaposlenih kod korisnika sredstava budžeta Republike Srbije, koja obuhvata:
(1) obradu zarada, naknada zarada i ostalih ličnih primanja zaposlenih;
(2) održavanje i čuvanje baze podataka o zaposlenima koji se odnose na njihova lična primanja;
9) druge poslove iz nadležnosti Ministarstva, koje odredi ministar.
UPRAVA ZA TREZOR OBAVLJA SLEDEĆE POSLOVE:
1) FINANSIJSKO PLANIRANJE, KOJE OBUHVATA:
– PROJEKCIJE PRILIVA I ODLIVA SREDSTAVA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE U TOKU BUDŽETSKE GODINE NA KVARTALNOM, MESEČNOM I DNEVNOM NIVOU;
– DEFINISANJE LIMITA PLAĆANJA;
– PROJEKTOVANJE POTREBNIH IZNOSA NOVČANIH SREDSTAVA NA KVARTALNOM I MESEČNOM NIVOU RADI FINANSIRANJA DEFICITA I OTPLATE DOSPELIH DUGOVA I PLANIRANJE ODRŽANJA ADEKVATNOG NIVOA LIKVIDNOSTI TOKOM BUDŽETSKE GODINE;
2) UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM SREDSTVIMA REPUBLIKE SRBIJE, KOJE OBUHVATA:
– UPRAVLJANJE LIKVIDNOŠĆU PUTEM UPRAVLJANJA NOVČANIM SREDSTVIMA NA KONSOLIDOVANOM RAČUNU TREZORA REPUBLIKE SRBIJE I DEVIZNIM SREDSTVIMA REPUBLIKE SRBIJE;
– IZVRŠENJE BUDŽETA I PRIPREMU PERIODIČNIH IZVEŠTAJA O IZVRŠAVANJU BUDŽETA;
– PLASIRANJE SLOBODNIH NOVČANIH SREDSTAVA;
– SMANJENJE IZLOŽENOSTI FINANSIJSKIM RIZICIMA KROZ UPOTREBU FINANSIJSKIH DERIVATA;
– RAZRADU POSTUPAKA ZA NAPLATU PRIMANJA PREKO BANKARSKOG SISTEMA;
– UPRAVLJANJE OSTALIM FINANSIJSKIM SREDSTVIMA (AKCIJAMA, OBVEZNICAMA, POTRAŽIVANJIMA ITD.) I FINANSIJSKIM DERIVATIMA;
3) PROCENA I UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA VEZANIM ZA OPERACIJE UPRAVLJANJA LIKVIDNOŠĆU BUDŽETA, I TO:
– KREIRANJE MODELA ZA MERENJE I UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZICIMA;
– PRIPREMU PERIODIČNIH IZVEŠTAJA O UTICAJU FINANSIJSKIH RIZIKA NA LIKVIDNOST BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE;
4) ANALIZA FINANSIJSKIH TRŽIŠTA;
5) KONTROLA RASHODA I IZDATAKA, KOJA OBUHVATA ODOBRAVANJE PLAĆANJA DO VISINE UTVRĐENIH APROPRIJACIJA;
6) IZVEŠTAVANJE O IZVRŠENJU PROGRAMSKOG DELA BUDŽETA;
7) BUDŽETSKO RAČUNOVODSTVO I IZVEŠTAVANJE, KOJE OBUHVATA:
– RAČUNOVODSTVENE POSLOVE ZA EVIDENTIRANJE PLAĆANJA I PRIMANJA, VOĐENJE DNEVNIKA, GLAVNE KNJIGE ZA SVE PRIHODE I PRIMANJA I RASHODE I IZDATKE PO KORISNICIMA BUDŽETSKIH SREDSTAVA I MEĐUNARODNE DONACIJE I DRUGE VIDOVE POMOĆI;
– FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE;
– PRIPREMU AKATA KOJIMA SE REGULIŠE RAČUNOVODSTVENA METODOLOGIJA, UKLJUČUJUĆI SISTEM BUDŽETSKIH KLASIFIKACIJA, PRAVILA BUDŽETSKOG RAČUNOVODSTVA I IZRADU ZAHTEVA U POGLEDU INTERNOG I EKSTERNOG IZVEŠTAVANJA;
8) USPOSTAVLJA, RAZVIJA I ODRŽAVA INFORMACIONI SISTEM UPRAVE ZA TREZOR, UKLJUČUJUĆI SISTEM ZA UPRAVLJANJE JAVNIM FINANSIJAMA REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO LOKALNE VLASTI, KAO I PRATEĆE PODSISTEME, REGISTRE, PROJEKTE I OSTALA REŠENJA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE, KOJA PROIZLAZE IZ NADLEŽNOSTI UPRAVE ZA TREZOR I DRUGIH POSLOVA POVERENIH UPRAVI ZA TREZOR I UPRAVLJA TIM SISTEMOM;
9) POSLOVI U VEZI JAVNIH PLAĆANJA KOJI OBUHVATAJU VOĐENJE EVIDENCIJA I OBAVLJANJE POSLOVA U OKVIRU SISTEMA KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA, I TO:
– VOĐENJE SPISKA KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA I VOĐENJE EVIDENCIJE SVIH KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA I DRUGIH KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA KOJI SU UKLJUČENI, ODNOSNO NISU UKLJUČENI U SISTEM KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA I PRAVNIH LICA KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA I VOĐENJE DRUGIH EVIDENCIJA UTVRĐENIH POSEBNIM PROPISIMA;
– OTVARANJE I VOĐENJE EVIDENCIJA O RAČUNIMA ZA UPLATU JAVNIH PRIHODA;
– RASPOREĐIVANJE UPLAĆENIH JAVNIH PRIHODA NA ODGOVARAJUĆE PODRAČUNE RAZLIČITIH NIVOA VLASTI, U SKLADU SA ZAKONOM;
– OTVARANJE I VOĐENJE PODRAČUNA KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA KOJI SU UKLJUČENI U SISTEM KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA I KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA KOJI NISU UKLJUČENI U SISTEM KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA, KAO I OSTALIH PRAVNIH SUBJEKATA KOJI NE PRIPADAJU JAVNOM SEKTORU;
– VOĐENJE DEVIZNIH RAČUNA KORISNIKA SREDSTAVA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE, KORISNIKA SREDSTAVA BUDŽETA LOKALNE VLASTI, KORISNIKA SREDSTAVA ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE, KAO I DRUGIH KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA KOJI SU UKLJUČENI U SISTEM KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA;
– VOĐENJE DRUGIH RAČUNA, U SKLADU SA ZAKONOM I DRUGIM PROPISIMA;
– IZVEŠTAVANJE DNEVNO, NEDELJNO I MESEČNO NA OSNOVU PODATAKA IZ EVIDENCIJA UPRAVE ZA TREZOR;
– PRIJEM, KONTROLA I OBRADA NALOGA ZA PLAĆANJA KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA KOJI SU UKLJUČENI U SISTEM KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA;
– KONTROLA IZVRŠENJA APROPRIJACIJA PRIMENOM SISTEMA IZVRŠENJA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO LOKALNE VLASTI;
– IZDAVANJE NALOGA ZA PLAĆANJA NA TERET PODRAČUNA KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA KOJI SU UKLJUČENI U SISTEM KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA, NA OSNOVU ZAKONA I DOBIJENIH OVLAŠĆENJA, ISPRAVKE GREŠAKA I NAPLATA USLUGA;
– IZVRŠENJE PRINUDNE NAPLATE SA RAČUNA KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA;
– OBAVLJANJE GOTOVINSKIH ISPLATA KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA KOJI SU UKLJUČENI U SISTEM KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA;
– PRIJEM GOTOVINSKIH UPLATA FIZIČKIH LICA NA IME IZMIRIVANJA OBAVEZA PO OSNOVU JAVNIH PRIHODA I OBAVEZA PREMA KORISNICIMA JAVNIH SREDSTAVA;
– POVRAĆAJ VIŠE ILI POGREŠNO NAPLAĆENIH BUDŽETSKIH PRIHODA;
– UNUTRAŠNJA KONTROLA OBAVLJANJA PLATNOG PROMETA U OKVIRU SISTEMA KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA;
– VOĐENJE FISKALNE STATISTIKE ZA JAVNA FINANSIJSKA SREDSTVA, NA OSNOVU PODATAKA KOJE DOSTAVLJAJU KORISNICI JAVNIH SREDSTAVA, U SKLADU SA PROPISOM KOJI DONOSI MINISTAR;
– PRAĆENJE LIKVIDNOSTI KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA KOJI SU UKLJUČENI U SISTEM KONSOLIDOVANOG RAČUNA TREZORA I DAVANJE PODATAKA O TOME, SAGLASNO VAŽEĆIM PROPISIMA;
10) PRIMA OBAVEŠTENJE OD LOKALNOG ORGANA UPRAVE NADLEŽNOG ZA FINANSIJE O IZVRŠENOM INVESTIRANJU SREDSTAVA NA DOMAĆEM FINANSIJSKOM TRŽIŠTU NOVCA;
11) PRIMA OBAVEŠTENJA OD KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA O NAMERI PREUZIMANJA OBAVEZA, O PREUZIMANJU OBAVEZA I PREDVIĐENIM USLOVIMA I ROKOVIMA PLAĆANJA, KAO I O SVAKOJ PROMENI KOJA SE TIČE IZNOSA, ROKOVA I USLOVA PLAĆANJA;
12) VRŠI NADZOR NAD ROKOVIMA IZMIRENJA NOVČANIH OBAVEZA U KOMERCIJALNIM TRANSAKCIJAMA IZMEĐU KORISNIKA SREDSTAVA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE, ČIJI SE RAČUNI VODE U KONSOLIDOVANOM RAČUNU TREZORA I PRIVREDNIH SUBJEKATA, U KOMERCIJALNIM TRANSAKCIJAMA U KOJIMA SU TI KORISNICI DUŽNICI;
13) VODI REGISTAR;
14) VRŠI CENTRALIZOVANI OBRAČUN PRIMANJA ZAPOSLENIH, IZABRANIH, POSTAVLJENIH I ANGAŽOVANIH LICA KOD KORISNIKA JAVNIH SREDSTAVA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE, KOJI OBUHVATA:
– OBRAČUN ZARADA, ODNOSNO PLATA, UVEĆANJA ZARADA, ODNOSNO DODATAKA NA PLATU, NAKNADA, KAO I DRUGIH PRIMANJA;
– ODRŽAVANJE I ČUVANJE BAZE PODATAKA O ZAPOSLENIMA, IZABRANIM, POSTAVLJENIM I ANGAŽOVANIM LICIMA, KOJI SE ODNOSE NA NJIHOVA PRIMANJA;
15) OBAVLJA DRUGE POSLOVE IZ NADLEŽNOSTI MINISTARSTVA, KOJE ODREDI MINISTAR.
REGISTAR
ČLAN 93A
REGISTAR SADRŽI PODATKE O ZAPOSLENIM, IZABRANIM, POSTAVLJENIM I ANGAŽOVANIM LICIMA KOD:
1) DIREKTNIH I INDIREKTNIH KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTVA REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO LOKALNE VLASTI, IZUZEV VOJNOBEZBEDONOSNE AGENCIJE, VOJNOOBAVEŠTAJNE AGENCIJE I BEZBEDONOSNO-INFORMATIVNE AGENCIJE I NJENOG INDIREKTNOG KORISNIKA;
2) ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE I KORISNIKA SREDSTAVA TIH ORGANIZACIJA;
3) JAVNIH PREDUZEĆA OSNOVANIH OD STRANE REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO LOKALNE VLASTI;
4) PRAVNIH LICA OSNOVANIH OD STRANE JAVNIH PREDUZEĆA IZ TAČKE 3) OVOG STAVA;
5) PRAVNIH LICA NAD KOJIMA REPUBLIKA SRBIJA, ODNOSNO LOKALNA VLAST IMA DIREKTNU ILI INDIREKTNU KONTROLU NAD VIŠE OD 50% KAPITALA ILI VIŠE OD 50% GLASOVA U ORGANIMA UPRAVLJANJA;
6) AGENCIJA I ORGANIZACIJA NA KOJE SE PRIMENJUJU PROPISI O JAVNIM AGENCIJAMA ILI SU KONTROLISANE OD STRANE DRŽAVE.
REGISTAR NAROČITO SADRŽI:
1) PODATKE O ZAPOSLENIMA NA NEODREĐENO I ODREĐENO VREME;
2) PODATKE O IZABRANIM I POSTAVLJENIM LICIMA;
3) PODATKE O LICIMA ANGAŽOVANIM PO UGOVORU O DELU, PO UGOVORU O PRIVREMENIM I POVREMENIM POSLOVIMA, PREKO STUDENTSKE I OMLADINSKE ZADRUGE, KAO I PO DRUGOM OSNOVU;
4) PODATKE O BROJU UKUPNO ZAPOSLENIH, IZABRANIH, POSTAVLJENIH I ANGAŽOVANIH LICA;
5) PODATKE O IZNOSU ISPLAĆENOM NA IME SVIH PRIMANJA ZAPOSLENIH, IZABRANIH, POSTAVLJENIH I ANGAŽOVANIH LICA;
6) DRUGE PODATKE UTVRĐENE AKTOM VLADE IZ STAVA 5. OVOG ČLANA.
ZBIRNI PODACI IZ REGISTRA OBJAVLJUJU SE NA INTERNET STRANICI MINISTARSTVA, OSIM PODATAKA KOJI SE ODNOSE NA MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA, MINISTARSTVO ODBRANE I DIPLOMATSKO-KONZULARNA PREDSTAVNIŠTVA REPUBLIKE SRBIJE U INOSTRANSTVU.
SUBJEKTI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DUŽNI SU DA UPRAVI ZA TREZOR, NA PROPISANIM OBRASCIMA, DOSTAVLJAJU PODATKE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA KOJI SE UNOSE U REGISTAR.
IZGLED I SADRŽAJ OBRAZACA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA, NAČIN POPUNJAVANJA OBRAZACA, NAČIN DOSTAVLJANJA I NJIHOVE OBRADE PROPISUJU SE AKTOM VLADE, NA PREDLOG MINISTARSTVA.
SUBJEKTI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DUŽNI SU DA O SVAKOJ PROMENI U ODNOSU NA DOSTAVLJENE PODATKE, UPRAVI ZA TREZOR DOSTAVE AŽURIRANE PODATKE, U ROKU NE DUŽEM OD SEDAM DANA OD DANA NASTANKA PROMENE.
U SLUČAJU DA SUBJEKTI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KOJIMA SE SREDSTVA OBEZBEĐUJU U BUDŽETU REPUBLIKE SRBIJE ILI U BUDŽETU LOKALNE VLASTI NE IZVRŠE OBAVEZE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA U PROPISANOM ROKU ILI NE DOSTAVE TAČNE PODATKE, MINISTAR ĆE REŠENJEM:
1) PRIVREMENO OBUSTAVITI ISPLATU APROPRIJACIJA ZA KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA, DOK NE IZVRŠI OBAVEZE PO ODREDBAMA OVOG ČLANA;
2) PRIVREMENO OBUSTAVITI ISPLATU PLATA ZA ORGANIZACIJU OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANJA I KORISNIKA SREDSTAVA TE ORGANIZACIJE, DOK NE IZVRŠI OBAVEZE PO ODREDBAMA OVOG ČLANA;
3) PRIVREMENO OBUSTAVITI PRENOS TRANSFERNIH SREDSTAVA IZ BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO PRIPADAJUĆEG DELA POREZA NA ZARADE I POREZA NA DOBIT PRAVNIH LICA JEDINICI LOKALNE VLASTI, DOK NE IZVRŠI OBAVEZE PO ODREDBAMA OVOG ČLANA.
U SLUČAJU DA SUBJEKTI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KOJIMA SE SREDSTVA NE OBEZBEĐUJU U BUDŽETU REPUBLIKE SRBIJE ILI U BUDŽETU LOKALNE VLASTI, KAO I JAVNA PREDUZEĆA, NE IZVRŠE OBAVEZE IZ STAVA 4. OVOG ČLANA U PROPISANOM ROKU ILI NE DOSTAVE TAČNE PODATKE, KAZNIĆE SE NOVČANOM KAZNOM ZA PREKRŠAJ, I TO:
– PRAVNO LICE U IZNOSU OD 100.000 DO 2.000.000 DINARA;
– ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU U IZNOSU OD 10.000 DO 500.000 DINARA.
CENTRALIZOVANI OBRAČUN PRIMANJA
Član 93b
UPRAVA ZA TREZOR VRŠI CENTRALIZOVANI OBRAČUN PRIMANJA ZAPOSLENIH, IZABRANIH, POSTAVLJENIH I ANGAŽOVANIH LICA KOD:
1) DIREKTNIH I INDIREKTNIH KORISNIKA SREDSTAVA BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE, IZUZEV VOJNOBEZBEDONOSNE AGENCIJE, VOJNOOBAVEŠTAJNE AGENCIJE I BEZBEDONOSNO-INFORMATIVNE AGENCIJE I NJENOG INDIREKTNOG KORISNIKA;
2) ORGANIZACIJA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE I KORISNIKA SREDSTAVA TIH ORGANIZACIJA;
3) JAVNOG PREDUZEĆA ZA ODRŽAVANJE PUTEVA ČIJI JE OSNIVAČ REPUBLIKA SRBIJA;
4) DRUGIH OBLIKA ORGANIZOVANJA U KOJIMA REPUBLIKA SRBIJA IMA DIREKTNU ILI INDIREKTNU KONTROLU NAD VIŠE OD 50% KAPITALA ILI VIŠE OD 50% GLASOVA U ORGANIMA UPRAVLJANJA;
5) AGENCIJA I ORGANIZACIJA NA KOJE SE PRIMENJUJU PROPISI O JAVNIM AGENCIJAMA ILI SU KONTROLISANE OD STRANE DRŽAVE.
SUBJEKTE IZ STAVA 1. TAČKA 4) OVOG ČLANA UTVRĐUJE VLADA, NA PREDLOG MINISTARSTVA.
CENTRALIZOVANI OBRAČUN PRIMANJA VRŠIĆE SE NA OSNOVU PODATAKA DOSTAVLJENIH OD STRANE SUBJEKATA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, POSTUPNIM UVOĐENJEM SUBJEKATA, U PERIODU OD 1. JANUARA 2014. GODINE DO 1. JANUARA 2015. GODINE, PREMA DINAMICI KOJA ĆE SE UTVRDITI AKTOM VLADE, NA PREDLOG MINISTARSTVA.
IZUZETNO OD STAVA 1. TAČKA 1) OVOG ČLANA, MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA I MINISTARSTVO ODBRANE SAMOSTALNO VRŠE OBRAČUN PRIMANJA ZAPOSLENIH, IZABRANIH, POSTAVLJENIH I ANGAŽOVANIH LICA U TIM MINISTARSTVIMA, A PO IZVRŠENOM OBRAČUNU, BEZ ODLAGANJA, DOSTAVLJAJU PODATKE UPRAVI ZA TREZOR.
PODACI IZ ST. 3. I 4. OVOG ČLANA DOSTAVLJAJU SE NA OBRASCIMA ČIJI IZGLED, SADRŽINU, ROKOVE I NAČIN DOSTAVLJANJA, KAO I NAČIN NJIHOVE OBRADE PROPISUJE VLADA, NA PREDLOG MINISTARSTVA.
U SLUČAJU DA SUBJEKTI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE DOSTAVE PODATKE IZ ST. 3. I 4. OVOG ČLANA, NEĆE IM BITI OBRAČUNATA, ODNOSNO ISPLAĆENA PRIMANJA, DOK NE DOSTAVE PROPISANE PODATKE.
ODREDBE ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDŽETSKOM SISTEMU („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BROJ 93/12) KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU
Član 47.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe zakona i drugih propisa kojima se uređuje pripadnost sopstvenih prihoda korisnika budžetskih sredstava i korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, odredbe zakona kojima se uređuje korišćenje i raspodela sopstvenih prihoda koje ostvare ustanove osnovane od strane Republike Srbije, odnosno lokalne vlasti, nad kojima osnivač, preko direktnih korisnika budžetskih sredstava, vrši zakonom utvrđena prava u pogledu upravljanja i finansiranja, uključujući i zavode za izvršenje krivičnih sankcija, kao i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, prestaju da važe 1. januara 2014 2015. godine, ukoliko se za to stvore tehnički uslovi.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, prihodi po osnovu naplate sudskih taksi, kao i prihodi koje svojom delatnošću ostvare visokoobrazovne i naučne ustanove, zadržavaju karakter sopstvenih prihoda i koriste se za namene utvrđene posebnim zakonom.
PRIHODI KOJE OSTVARE ORGANIZACIONE JEDINICE MINISTARSTVA ODBRANE I VOJSKE SRBIJE, KOJE SE BAVE DELATNOŠĆU ISTRAŽIVANJA, EDUKACIJE, RAZVOJA, MODERNIZACIJE, REMONTA, PROIZVODNJE I PROMETA, ISPITIVANJA, KONTROLE KVALITETA I KODIFIKACIJE NAORUŽANJA I VOJNE OPREME, KAO I METROLOŠKOM DELATNOŠĆU, ZADRŽAVAJU KARAKTER SOPSTVENIH PRIHODA, S TIM ŠTO U 2013. GODINI PREDSTAVLJAJU OPŠTI PRIHOD BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE.
MINISTAR BLIŽE UREĐUJE NAČIN IZVEŠTAVANJA O UPLATI I KORIŠĆENJU SOPSTVENIH PRIHODA KORISNIKA IZ ST. 2, 3. I 4. OVOG ČLANA.
Član 50.
Odredbe čl. 23. i 37. ovog zakona u delu koji se odnosi na rezervu za podršku decentralizovanom upravljanju finansijskom pomoći Evropske unije, primenjuju se od 1. januara 2014. godine.
SAMOSTALNE ODREDBE PREDLOGA ZAKONA
ČLAN 18.
AKT VLADE IZ ČLANA 15. OVOG ZAKONA (ČLAN 93A STAV 5) DONEĆE SE DO 31. JULA 2013. GODINE.
AKT VLADE IZ ČLANA 15. OVOG ZAKONA (ČLAN 93B STAV 5) DONEĆE SE U ROKU OD 30 DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.
ČLAN 19.
SUBJEKTI IZ ČLANA 15. OVOG ZAKONA (ČLAN 93A STAV 1) DUŽNI SU DA NA PROPISANIM OBRASCIMA DO 30. SEPTEMBRA 2013. GODINE DOSTAVE PODATKE KOJE SADRŽI REGISTAR, UTVRĐENE ČLANOM 15. OVOG ZAKONA (ČLAN 93A STAV 2) I AKTOM VLADE IZ ČLANA 18. STAV 1. OVOG ZAKONA.
U SLUČAJU DA SUBJEKTI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KOJIMA SE SREDSTVA OBEZBEĐUJU U BUDŽETU REPUBLIKE SRBIJE ILI U BUDŽETU LOKALNE VLASTI NE DOSTAVE PODATKE DO 30. SEPTEMBRA 2013. GODINE ILI NE DOSTAVE TAČNE PODATKE, MINISTAR ĆE REŠENJEM:
1) PRIVREMENO OBUSTAVITI ISPLATU APROPRIJACIJA ZA KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA, DOK NE IZVRŠI OBAVEZE PO ODREDBAMA OVOG ČLANA;
2) PRIVREMENO OBUSTAVITI ISPLATU PLATA ZA ORGANIZACIJU OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANJA I KORISNIKA SREDSTAVA TE ORGANIZACIJE, DOK NE IZVRŠI OBAVEZE PO ODREDBAMA OVOG ČLANA;
3) PRIVREMENO OBUSTAVITI PRENOS TRANSFERNIH SREDSTAVA IZ BUDŽETA REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO PRIPADAJUĆEG DELA POREZA NA ZARADE I POREZA NA DOBIT PRAVNIH LICA JEDINICI LOKALNE VLASTI, DOK NE IZVRŠI OBAVEZE PO ODREDBAMA OVOG ČLANA.
U SLUČAJU DA SUBJEKTI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, KOJIMA SE SREDSTVA NE OBEZBEĐUJU U BUDŽETU REPUBLIKE SRBIJE ILI U BUDŽETU LOKALNE VLASTI, KAO I JAVNA PREDUZEĆA, NE DOSTAVE ILI DOSTAVE NETAČNE PODATKE DO 30. SEPTEMBRA 2013. GODINE, KAZNIĆE SE NOVČANOM KAZNOM ZA PREKRŠAJ, I TO:
– PRAVNO LICE U IZNOSU OD 100.000 DO 2.000.000 DINARA;
– ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU U IZNOSU OD 10.000 DO 500.000 DINARA.
IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Ovlašćeni predlagač propisa-Vlada
Obrađivač-Ministarstvo finansija i privrede
2. Naziv propisa
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDŽETSKOM SISTEMU
DRAFT LAW ON AMENDMENTS AND SUPPLEMENTS THE BUDGET SYSTEM LAW
3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu sadržinu propisa
NASLOV VIII, POLITIKE SARADNJE, ODREDBE ČL. 89. I 92, NASLOV IX, FINANSIJSKA SARADNJA, ODREDBE ČL. 115, 116, 117. I 118. SPORAZUMA
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma
PRIMENJUJE SE ROK IZ ČLANA 72. SPORAZUMA, KAO OPŠTI ROK ZA USKLAĐIVANJE PROPISA.
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
ISPUNJAVA U POTPUNOSTI
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma
d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju
DONOŠENJE OVOG ZAKONA NIJE PLANIRANO ANEKSOM I – PLANIRANA ZAKONODAVNA AKTIVNOST VLADE U CILJU ISPUNJAVANJA NACIONALNOG PROGRAMA ZA INTEGRACIJU REPUBLIKE SRBIJE U EU (NPI) ZA PERIOD 2010 – 2012, PO INSTITUCIJAMA
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije
a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
UGOVOR O FUNKCIONISANJU EVROPSKE UNIJE, NASLOV VIII EKONOMSKA I MONETARNA POLITIKA, ČLAN 126.
b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima
PREDLOŽENA REŠENJA NISU PREDMET REGULISANJA SEKUNDARNIH IZVORA PRAVA EU
v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenost sa njima
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije
/
5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.
NE
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?
/
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?
/
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti
/