PREDLOG ZAKONA
O UTVRĐIVANJU ČINJENICA O STATUSU
NOVOROĐENE DECE ZA KOJU SE SUMNJA DA SU NESTALA IZ PORODILIŠTA U REPUBLICI SRBIJI
I. OPŠTE ODREDBE
Predmet Zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se postupak u kome se utvrđuju činjenice o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji i postupak u kome se dosuđuje pravična novčana naknada nematerijalne štete.
Cilj Zakona
Član 2.
Cilj ovog zakona je utvrđivanje činjenica pogodnih da se utvrdi istina o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji, na osnovu dokaza koji se izvedu i podataka koji se u prikupe u sudskom postupku od državnih i drugih organa, roditelja i drugih lica.
Cilj ovog zakona je i izvršenje obaveze Republike Srbije iz presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Jovanović protiv Srbije (broj predstavke 21794/09).
II. ORGANI NADLEŽNI ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Prvostepeni sud
Član 3.
Postupak u kome se utvrđuju činjenice o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji (u daljem tekstu: postupak) u prvom stepenu vodi:
1) Viši sud u Beogradu, za područje Apelacionog suda u Beogradu;
2) Viši sud u Kragujevcu, za područje Apelacionog suda u Kragujevcu;
3) Viši sud u Nišu, za područje Apelacionog suda u Nišu;
4) Viši sud u Novom Sadu, za područje Apelacionog suda u Novom Sadu.
Mesna nadležnost višeg suda određuje se prema mestu u kojem se nalazi ili se nalazilo porodilište ili prema prebivalištu ili boravištu predlagača.
Sastav prvostepenog suda
Član 4.
U prvom stepenu postupak vodi i odluke donosi sudija pojedinac.
Ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove
Član 5.
Istražne radnje u postupku, na zahtev suda, sprovode posebno obučeni policijski službenici za nestalu novorođenu decu iz porodilišta u Republici Srbiji.
Policijski službenici postupaju prema zakonu kojim se uređuju ovlašćenja policijskih službenika.
III. NAČELA POSTUPKA
Načelo dispozicije
Član 6.
Postupak se pokreće predlogom predlagača.
Istražno načelo
Član 7.
Sud može da utvrđuje i činjenice koje nisu iznete u postupku i da odredi izvođenje dokaza koji nisu predloženi.
Sud može da zahteva pismene dokaze i podatke od državnih i drugih organa i fizičkih i pravnih lica koji su dužni da ih proslede sudu u roku od 30 dana od dana prijema zahteva suda.
Sud kažnjava novčanom kaznom od 30.000 do 450.000 dinara fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu, odnosno novčanom kaznom od 90.000 do 3.000.000 dinara pravno lice, ako pismeni dokaz ili podatak ne bude prosleđen sudu u roku.
Načelo hitnosti
Član 8.
Sud je dužan da vodi postupak bez odlaganja.
Pri određivanju rokova i zakazivanju ročišta sud vodi računa o tome da je postupak hitan.
Načelo poverljivosti
Član 9.
Po pravilu, javnost je isključena u postupku.
Na zahtev predlagača, sud može odlučiti da postupak u celini ili delimično bude otvoren za javnost.
Sud, predlagač i svi koji učestvuju u postupku dužni su da čuvaju tajnost podataka za koje su saznali u toku postupka koji nije bio otvoren za javnost.
U postupku se primenjuju propisi koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti i tajnost podataka, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Načelo saslušanja predlagača i svih koji učestvuju u postupku
Član 10.
Sud je dužan da predlagaču i svima koji učestvuju u postupku pruži mogućnost da se izjasne o tvrdnjama i drugim procesnim radnjama i predlozima predlagača i svih koji učestvuju u postupku.
IV. POSTUPAK
1. Opšte odredbe
Predlagač i ostali koji učestvuju u postupku
Član 11.
Učesnik u postupku je predlagač.
Državni i drugi organi, organizacije i ustanove (ministarstva, zdravstvene ustanove, centri za socijalni rad i dr.) učestvuju u postupku, ali nemaju svojstvo učesnika u postupku u smislu zakona kojim se uređuje vanparnični postupak.
Oslobađanje od plaćanja sudske takse i besplatna pravna pomoć
Član 12.
Predlagač je oslobođen od plaćanja sudske takse.
Sud može predlagaču, na njegov zahtev, postaviti punomoćnika iz reda advokata, na teret sredstava suda.
Pravila postupka
Član 13.
Sud odlučuje o predlogu u jednostranačkom postupku, po pravilima zakona kojim se uređuje vanparnični postupak, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
2. Pokretanje postupka
Predlagač
Član 14.
Postupak se pokreće tako što predlagač podnosi sudu predlog za utvrđivanje činjenica o statusu novorođenog deteta za koje se sumnja da je nestalo iz porodilišta u Republici Srbiji (u daljem tekstu: predlog).
Predlog može da podnese roditelj novorođenog deteta, ako se do 9. septembra 2013. godine obraćao državnim organima ili porodilištu u vezi sa statusom novorođenog deteta za koje se sumnja da je nestalo iz porodilišta u Republici Srbiji.
Ako nijedan roditelj nije živ ili nije poslovno sposoban, postupak mogu da pokrenu brat, sestra, deda ili baba nestalog novorođenog deteta, bez obzira na to da li su se obraćali državnim organima ili porodilištu u vezi sa statusom novorođenog deteta.
Sadržina predloga
Član 15.
Predlog sadrži: ime i prezime, prebivalište ili boravište predlagača, porodičnu vezu sa nestalim novorođenim detetom, činjenice koje sadrže vreme rođenja deteta, naziv i adresu porodilišta u kome je dete rođeno, način na koji je saopštena smrt deteta, navode o tome da li je predlagaču ili drugom licu ponuđeno da vidi ili preuzme posmrtne ostatke deteta i o tome da li je predlagaču ili drugom licu saopšteno da je izvršena obdukcija posmrtnih ostataka deteta, podatke koje je predlagač saznao o sahranjivanju posmrtnih ostataka deteta, podatke o upisima u bolničku evidenciju i matične knjige, medicinsku dokumentaciju i druge navode značajne za postupak.
Predlog sadrži zahtev da se utvrdi status nestalog novorođenog deteta, a može da sadrži i zahtev za pravičnu novčanu naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na porodični život.
Predlagač je dužan da uz predlog priloži ili u predlogu predloži dokaze kojima potkrepljuje činjenice koje je izneo u predlogu.
Rok za podnošenje predloga
Član 16.
Predlog se može podneti sudu u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
3. Tok postupka
Dokazna sredstva
Član 17.
Sud može da odredi da se izvedu sva dokazna sredstva koja su predviđena zakonom kojim se uređuje parnični postupak.
Svedoci i veštaci
Član 18.
Svedok i veštak ne mogu da uskrate svedočenje, odnosno veštačenje, niti odgovor na pojedina pitanja.
Ako svedok koji je uredno pozvan ne dođe, a izostanak ne opravda ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude saslušan, sud odmah naređuje da se on prinudno dovede i da snosi troškove dovođenja i kažnjava ga novčanom kaznom od 30.000 do 450.000 dinara. Ako svedok dođe i, pošto je upozoren na posledice, uskrati svedočenje ili odgovor na pojedino pitanje, sud ga odmah kažnjava novčanom kaznom od 30.000 do 450.000 dinara, a ako i posle toga uskrati svedočenje ili odgovor na pojedino pitanje sud ga ponovo novčano kažnjava.
Sud kažnjava novčanom kaznom od 30.000 do 450.000 dinara veštaka-fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu koje obavlja veštačenje, odnosno od 90.000 do 3.000.000 dinara pravno lice koje obavlja veštačenje ako veštak ne dođe iako je uredno pozvan, a izostanak ne opravda ili ako u ostavljenom roku ne podnese nalaz i mišljenje ili odbije da vrši veštačenje.
Ročišta
Član 19.
Sud zakazuje ročište kada je to potrebno radi utvrđivanja bitnih činjenica ili izvođenja dokaza ili kada smatra da je održavanje ročišta potrebno iz drugih opravdanih razloga.
Podnošenje krivične prijave
Član 20.
Ako u toku postupka sud dođe do saznanja o postojanju osnova sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, dužan je da odmah podnese krivičnu prijavu nadležnom javnom tužiocu.
4. Odlučivanje suda
Rešenje
Član 21.
O osnovanosti predloga sud odlučuje rešenjem.
Rešenjem o usvajanju predloga određuje se status nestalog novorođenog deteta tako što se utvrđuju činjenice o njegovoj smrti ili, ako one ne mogu da se utvrde, činjenice koje objašnjavaju šta se sa nestalim novorođenim detetom dogodilo.
Ako ne mogu da se utvrde činjenice koje objašnjavaju šta se sa nestalim novorođenim detetom dogodilo, sud rešenjem konstatuje da ne može da se utvrdi status nestalog novorođenog deteta.
Pravična novčana naknada
Član 22.
Rešenjem kojim usvaja predlog sud može dosuditi predlagaču pravičnu novčanu naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava na porodični život.
Pravična novčana naknada može da se dosudi i ako je sud doneo rešenje kojim konstatuje da ne može da se utvrdi status nestalog novorođenog deteta.
Ako dosudi pravičnu novčanu naknadu, sud je dužan da odredi koji organ, organizacija ili ustanova je odgovorna za nestanak novorođenog deteta.
Pravična novčana naknada može da se dosudi samo ako je zahtevana u predlogu.
Visina pravične naknade
Član 23.
Visinu pravične novčane naknade nematerijalne štete sud određuje po slobodnoj oceni, ceneći sve okolnosti slučaja, a pre svega intenzitet pretrpljenih duševnih bolova i straha i druga merila određena zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi.
Pravična novčana naknada ne može da se dosudi u iznosu većem od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan donošenja rešenja suda.
Pravična novčana naknada isplaćuje se iz budžeta Republike Srbije.
Dosuđivanje pravične novčane naknade ne utiče na pravo predlagača na naknadu materijalne štete.
5. Postupak po žalbi
Žalba
Član 24.
Protiv rešenja višeg suda predlagač može podneti žalbu nadležnom apelacionom sudu, preko višeg suda, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.
Žalbom može da se pobija i samo visina dosuđene pravične novčane naknade.
Apelacioni sud odlučuje o žalbi u veću od troje sudija.
Odluka po žalbi
Član 25.
Apelacioni sud rešenjem odlučuje o žalbi.
Apelacioni sud može odbiti žalbu i potvrditi prvostepeno rešenje ili usvojiti žalbu i preinačiti prvostepeno rešenje.
Apelacioni sud ne može predmet vratiti višem sudu na ponovno postupanje.
Protiv rešenja donetog o žalbi revizija nije dozvoljena.
V. ZAVRŠNA ODREDBA
Stupanje zakona na snagu
Član 26.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.