PREDLOG ZAKONA
O SPOLjNOTRGOVINSKOM POSLOVANjU
I. OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuje se spoljnotrgovinsko poslovanje u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO) i propisima Evropske unije (EU), kao i nadležnost Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza.
Spoljnotrgovinsko poslovanje je spoljnotrgovinski promet robe i usluga i obavljanje privrednih delatnosti stranog lica u Republici Srbiji i domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji.
Spoljnotrgovinski promet pojedinom vrstom robe i usluge može se posebno urediti u skladu sa pravilima STO i propisima EU.
Spoljna trgovina naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene uređuje se posebnim zakonom.
Značenje pojedinih pojmova
Član 2.
Spoljnotrgovinski promet je promet između domaćih i stranih lica koji se obavlja na osnovu ugovora zaključenih u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim ugovorima.
Obavljanje privrednih delatnosti obuhvata direktno ulaganje i investicione radove stranog lica u Republici Srbiji, odnosno domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji.
U smislu stava 2. ovog člana:
direktno ulaganje je osnivanje privrednog društva, ogranka, predstavništva, kupovina udela ili akcija u kapitalu privrednog društva, dokapitalizacija privrednog društva i svaki drugi oblik ulaganja stranog lica u Republici Srbiji, odnosno domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji.
investicioni radovi su projektovanje, građevinski i zanatski radovi, inženjerski radovi i svi ostali radovi i usluge na objektima koje vrši, odnosno pruža strano lice u Republici Srbiji, odnosno domaće lice u drugoj državi ili carinskoj teritoriji.
Lica u spoljnotrgovinskom poslovanju
Član 3.
Domaće lice, u smislu ovog zakona, je pravno lice i preduzetnik sa sedištem i fizičko lice sa prebivalištem u Republici Srbiji.
Strano lice, u smislu ovog zakona, je:
pravno lice i preduzetnik sa sedištem u drugoj državi ili carinskoj teritoriji,
fizičko lice sa prebivalištem u drugoj državi ili carinskoj teritoriji i
domaće fizičko lice sa prebivalištem, odnosno boravištem u drugoj državi ili carinskoj teritoriji dužim od godinu dana.
Ogranak i predstavništvo
Član 4.
Ogranak je izdvojen, pravno zavisan organizacioni deo osnivača, koji trajno obavlja poslove iz delatnosti za koje je osnivač registrovan. Ogranak ne može imati širu poslovnu sposobnost od osnivača.
Predstavništvo je izdvojen, pravno zavisan organizacioni deo osnivača, koji obavlja prethodne i pripremne radnje u vezi sa zaključenjem ugovora i koji ne može da zaključuje ugovore, osim za sopstvene potrebe.
Ogranak i predstavništvo stranog lica u Republici Srbiji registruju se u Registar privrednih subjekata, u skladu sa propisima Republike Srbije kojima se uređuje upis u taj registar.
II. PRINCIPI SPOLjNOTRGOVINSKOG POSLOVANjA
Sloboda spoljnotrgovinskog poslovanja
Član 5.
Spoljnotrgovinsko poslovanje je slobodno i može se ograničiti samo u skladu sa odredbama ovog zakona.
Pravna lica i preduzetnici u obavljanju spoljnotrgovinskog poslovanja imaju ista prava kao i u domaćem prometu.
Fizička lica, kao i državni organi, verske, sportske, humanitarne i ostale organizacije imaju ista prava u spoljnotrgovinskom prometu kao i u domaćem prometu i u tom prometu učestvuju isključivo za sopstvene potrebe.
Tretman najpovlašćenije nacije
Član 6.
Tretman najpovlašćenije nacije je primena najpovoljnijih uslova u spoljnotrgovinskom prometu sa zemljom kojoj je ovaj tretman dodeljen međunarodnim sporazumom ili odlukom Vlade.
Najpovoljniji uslovi iz stava 1. ovog člana ne uključuju uslove koji su odobreni sporazumom o slobodnoj trgovini, sporazumom o carinskoj uniji, aranžmanom o pograničnoj trgovini i uslove odobrene ili zasnovane na prelaznim sporazumima o uspostavljanju zone slobodne trgovine ili carinske unije.
Nacionalni tretman
Član 7.
Strana roba uvezena na teritoriju Republike Srbije neće imati manje povoljan tretman od tretmana koji ima slična domaća roba.
Prava intelektualne svojine stranih lica neće imati manje povoljan tretman od tretmana koji je dat pravima intelektualne svojine domaćih lica.
Zabrana kvantitativnih ograničenja
Član 8.
U spoljnotrgovinskom prometu robom ne mogu se uvoditi nova niti zadržavati postojeća kvantitativna ograničenja, osim onih koja su propisana ovim zakonom.
Javnost
Član 9.
Mere koje utiču na spoljnotrgovinsko poslovanje koje se donose u skladu sa ovim zakonom objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Ministarstvo nadležno za poslove ekonomskih odnosa sa inostranstvom (u daljem tekstu: ministarstvo), na zahtev zainteresovanog lica, daje informacije o primeni ovog zakona i merama koje se na osnovu njega donose.
Poverljivost informacija
Član 10.
Informacije pribavljene u skladu sa ovim zakonom smatraju se poverljivim i ne mogu se objaviti, niti dostaviti trećim licima bez pismene saglasnosti lica na koje se odnose, osim kada je nadležni organ obavezan da to učini u skladu sa zakonom.
Izuzeci od principa spoljnotrgovinskog poslovanja
Član 11.
Odredbe ovog zakona neće se tumačiti tako da sprečavaju uvođenje ili primenu mera koje utiču na spoljnotrgovinsko poslovanje, ukoliko se ove mere ne primenjuju tako da čine proizvoljnu ili neopravdanu diskriminaciju među državama odnosno carinskim teritorijama gde su na snazi isti uslovi, ili kao prikriveno ograničavanje međunarodne trgovine i ako se ove mere uvode ili primenjuju u cilju:
zaštite javnog morala;
zaštite života i zdravlja ljudi, životinja ili biljaka;
primene specifičnih pravila trgovine zlatom i srebrom,
zaštite prava intelektualne svojine,
zaštite umetničkog, istorijskog ili arheološkog blaga,
zaštite neobnovljivih prirodnih bogatstava,
poštovanja obaveza iz međunarodnih sporazuma,
zaštite životne sredine, prirodnih retkosti i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, ili
zaštite bezbednosti.
III. MERE KOJE UTIČU NA SPOLjNOTRGOVINSKO POSLOVANjE
Mere
Član 12.
Mere koje utiču na spoljnotrgovinsko poslovanje (u daljem tekstu: mere) propisuju se, sprovode i tumače u skladu sa principima ovog zakona i pravilima STO, propisima EU i obavezama iz međunarodnih sporazuma.
Mere iz stava 1. ovog člana dozvoljene su samo u slučaju kada:
je to neophodno za postizanje ciljeva predviđenih ovim zakonom,
je to izričito propisano zakonom, i
su stepen, obim i trajanje mere srazmerni njenoj svrsi, odnosno kada su ograničeni na minimum neophodan za postizanje ciljeva mere.
Primena mera
Član 13.
Mera koja se uvodi u skladu sa ovim zakonom ne sme da ima za cilj ili posledicu narušavanje slobode trgovine i konkurentnosti učesnika u određenom spoljnotrgovinskom poslu.
Mera se ukida, ili se njen stepen ili obim umanjuje kada prestanu da postoje razlozi za njenu primenu, ili kada se promene okolnosti zbog kojih je mera uvedena.
Nadležnost za uvođenje mera
Član 14.
Mere propisuje Vlada, na predlog ministarstva ili drugog nadležnog organa.
Nadležno ministarstvo propisuje uputstvo za primenu mere, u skladu sa zakonom.
Ako se merom iz stava 1. ovog člana propisuje pribavljanje isprave koja je uslov za uvoz, izvoz ili tranzit robe, spisak takve robe objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Upravni postupak i upravni spor
Član 15.
Na postupak donošenja pojedinačnih upravnih akata, u smislu ovog zakona, primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje opšti upravni postupak, osim ako ovim zakonom nije drugačije predviđeno.
Protiv akta iz stava 1. ovog člana može da se pokrene upravni spor.
Administrativne naknade za rad organa
Član 16.
Iznos naknada za administrativne usluge koje organi, odnosno lica kojima su zakonom poverena javna ovlašćenja, pružaju licima u spoljnotrgovinskom poslovanju ne može:
biti veći od stvarnih troškova pruženih usluga,
predstavljati indirektnu zaštitu domaće proizvodnje, i
predstavljati indirektno opterećenje uvoza i izvoza.
IV. SPOLjNOTRGOVINSKI PROMET ROBOM
1) Izvoz, uvoz i tranzit
Član 17.
Izvoz robe je iznošenje, slanje, odnosno isporuka robe sa teritorije Republike Srbije na teritoriju druge države ili carinske teritorije, u skladu sa carinskim propisima Republike Srbije.
Uvoz robe je unošenje, dopremanje, odnosno isporuka robe sa teritorije druge države ili carinske teritorije na teritoriju Republike Srbije, u skladu sa carinskim propisima Republike Srbije.
Tranzit robe je kretanje robe između dva mesta u Republici Srbiji, u skladu sa carinskim propisima Republike Srbije.
2) Kvantitativna ograničenja
Član 18.
Kvantitativno ograničenje je najveći ukupan obim pojedine robe određen po vrednosti ili po količini koji može da se izveze ili uveze u propisanom roku.
Kvantitativno ograničenje raspodeljuje se na kvote, osim ako nije drugačije propisano.
Uslovi za uvođenje kvantitativnog ograničenja
Član 19.
Kvantitativno ograničenje uvoza može da se uvede samo radi:
zaštite od prekomernog uvoza u skladu sa članom 34. ovog zakona,
zaštite platnog bilansa u skladu sa čl. 35. i 36. ovog zakona, ili
primene normi ili propisa o klasifikaciji, rangiranju ili plasiranju robe u međunarodnoj trgovini.
Kvantitativno ograničenje izvoza može da se uvede samo:
u slučaju kritične nestašice osnovnih proizvoda ili radi ublažavanja posledica ovakve nestašice u Republici Srbiji, ili
radi zaštite neobnovljivih prirodnih bogatstava, kada se ograničenje izvoza primenjuje istovremeno sa ograničenjima domaće proizvodnje ili potrošnje.
Vlada, na predlog ministarstva, uvodi kvantitativna ograničenja iz st. 1. i 2. ovog člana.
Raspodela kvota
Član 20.
Ministarstvo raspodeljuje kvote na zahtev podnosioca, u skladu sa uslovima koji uključuju naročito:
ekonomski opravdanu količinu robe obuhvaćenu kvotom,
stepen iskorišćenosti ranije dodeljenih kvota i
mogućnost dodele kvote licima kojima ranije nisu dodeljivane kvote.
Kvote se dodeljuju prema redosledu prijema zahteva za dodelu kvota.
Dodeljena kvota je neprenosiva.
Kvota se može iskoristiti u roku koji ne može biti duži od šest meseci od dana njene dodele.
Broj isporuka tokom roka u kome se kvota može iskoristiti nije ograničen.
Ako lice ne koristi kvotu u skladu sa propisanim uslovima ministarstvo može da stavi van snage akt o dodeli kvote.
Vlada može da propiše bliže uslove za raspodelu kvota.
3) Dozvole
Član 21.
Dozvola je isprava koja se, na zahtev podnosioca, izdaje za uvoz, izvoz ili tranzit pojedine robe.
Izdavanje dozvole može biti automatsko i neautomatsko.
Automatsko izdavanje dozvole je izdavanje dozvole u svim slučajevima kada je uz zahtev za njeno izdavanje podneta propisana dokumentacija.
Neautomatsko izdavanje dozvole je izdavanje dozvole koje nije obuhvaćeno odredbom stava 3. ovog člana.
Nadležnost za izdavanje dozvole
Član 22.
Ministarstvo, odnosno drugi nadležni organ, u skladu sa propisima, odlučuje o zahtevu za izdavanje dozvole.
Ako je u postupku odlučivanja o zahtevu za izdavanje dozvole potrebno, organ iz stava 1. ovog člana pribavlja mišljenje drugih organa, organizacija, institucija i udruženja, koji su dužni da dostave mišljenje u roku koji odredi organ iz stava 1. ovog člana.
Postupak izdavanja, korišćenja i ukidanja dozvola
Član 23.
Zahtev za izdavanje dozvole podnosi se organu iz člana 22. stav 1. ovog zakona.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnose se:
izvod iz registra, odnosno izvod o registrovanom podatku ako podnosilac podleže obavezi registracije i
dokazi o ispunjenju propisanih uslova za dobijanje dozvole.
Zahtev za izdavanje dozvole ne može da bude odbijen zbog manjih nedostataka u dokumentaciji koji ne utiču na osnovne podatke sadržane u zahtevu.
Vlada, na predlog organa iz člana 22. stav 1. ovog zakona, može da propiše bliže uslove za izdavanje, korišćenje i ukidanje dozvola, u skladu sa pravilima STO i propisima EU.
4) Posebni uslovi
Posebna nadležnost
Član 24.
Ako je ugovorom, domaćim ili stranim propisom ili potvrđenim međunarodnim ugovorom predviđeno da robu u izvozu, uvozu i tranzitu prate određene isprave, a nadležnost za izdavanje ili overu tih isprava nije propisana, te isprave izdaje ili overava organ, odnosno drugo lice koje na predlog ministarstva ovlasti Vlada.
Vlada, na predlog ministarstva, propisuje način izdavanja i overe isprava iz stava 1. ovog člana.
Sanitarni, veterinarski i fitosanitarni zahtevi
Član 25.
Roba koja se izvozi, uvozi, tranzitira ili se nalazi u nekom carinskom postupku podleže ispunjenju sanitarnih, veterinarskih i fitosanitarnih uslova, u skladu sa propisima.
Uslovi iz stava 1. ovog člana ne mogu da imaju za posledicu dodatno ograničenje izvoza, uvoza ili tranzita.
Tehnički propisi i standardi
Član 26.
Tehnički i drugi zahtevi i/ili drugi elementi mogu se primeniti na uvoz robe u cilju zaštite života, zdravlja i bezbednosti ljudi, biljaka i životinja i životne sredine, odnosno zaštite drugog javnog interesa.
Tehnički propis, u smislu zakona kojim se uređuju tehnički zahtevi i ocenjivanje usaglašenosti proizvoda sa tim zahtevima, primenjuje se na sve proizvode, bez obzira na poreklo proizvoda, a njegova primena ne može imati za posledicu dodatno ograničenje uvoza.
Usaglašenost sa standardima nije uslov za uvoz robe.
V. SPOLjNOTRGOVINSKI PROMET USLUGA
Uslovi
Član 27.
Spoljnotrgovinski promet usluga obavlja se u skladu sa zakonom, međunarodnim sporazumima i preuzetim obavezama Republike Srbije.
Pružanje usluga domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji, slobodno je.
Strana lica na teritoriji Republike Srbije pružaju usluge u skladu sa propisima koji uređuju pružanje pojedinih vrsta usluga.
Dan pružanja usluga
Član 28.
Dan pružanja usluge u spoljnotrgovinskom prometu određuje se ugovorom.
Ministarstvo propisuje dan pružanja usluge ako taj dan nije određen ili odrediv na osnovu ugovora.
VI. MERE ZAŠTITE
Vrste mera
Član 29.
Vlada može da propiše sledeće mere zaštite:
antidampinške mere;
kompenzatorne mere;
mere za zaštitu od prekomernog uvoza;
mere za zaštitu ravnoteže platnog bilansa.
1) Antidampinške mere
Član 30.
U smislu ovog zakona:
„antidampinška mera“ je posebna dažbina na uvoz proizvoda koja se uvodi radi otklanjanja negativnih uticaja dampinga;
“damping“ je uvoz proizvoda u Republiku Srbiju po ceni koja je niža od normalne vrednosti sličnih proizvoda u državi ili carinskoj teritoriji izvoza;
„normalna vrednost“ je cena sličnog proizvoda na tržištu države ili carinske teritorije izvoza, utvrđena u normalnim uslovima trgovine u toj državi ili carinskoj teritoriji izvoza, ili u slučaju nedovoljne prodaje na domaćem tržištu, cena koštanja uvećana za prodajne, opšte i administrativne troškove.
Primena antidaminških dažbina
Član 31.
Vlada uvodi antidampinške dažbine na predlog ministarstva i po okončanju postupka ispitivanja koje sprovodi ministarstvo ukoliko se utvrdi da postoji:
damping,
šteta za domaću industriju i
postojanje uzročne veze između dampinga i štete.
U smislu stava 1. ovog člana:
„domaća industrija“ je ukupna proizvodnja svih domaćih proizvođača sličnih proizvoda ili onih čija ukupna proizvodnja sličnih proizvoda čini pretežni deo ukupne domaće proizvodnje tih proizvoda;
„šteta“ je materijalna šteta naneta domaćoj industriji, opasnost od nastajanja materijalne štete ili znatno usporavanje osnivanja takve industrije.
Vlada propisuje bliže uslove za primenu antidampinških mera.
2) Kompenzatorne mere
Član 32.
U smislu ovog zakona:
„kompenzatorna mera“ je posebna dažbina na uvoz proizvoda koja se uvodi radi otklanjanja negativnih uticaja subvencionisanja, koje se vrši u državi ili carinskoj teritoriji porekla, odnosno izvoza proizvoda;
„subvencija“ je direktni ili indirektni finansijski doprinos ili bilo koja podrška cenama ili dohotku koju vrši vlada u državi ili carinskoj teritoriji porekla, odnosno izvoza proizvoda, u korist proizvođača, proizvodnje, izvoza ili transporta tih proizvoda u Republiku Srbiju, čime primaoci subvencije ostvaruju korist.
Primena kompenzatorne dažbine
Član 33.
Vlada uvodi kompenzatornu dažbinu na predlog ministarstva i po okončanju postupka ispitivanja koje sprovodi ministarstvo, ukoliko se utvrdi da postoji:
subvencija,
šteta za domaću industriju u smislu člana 31. stava 2. ovog zakona i
postojanje uzročne veze između subvencije i štete.
Vlada propisuje bliže uslove za primenu kompenzatornih mera.
3) Mere za zaštitu od prekomernog uvoza
Član 34.
Mera za zaštitu od prekomernog uvoza uvodi se radi otklanjanja naglog i iznenadnog povećanja uvoza određenih proizvoda.
Mera za zaštitu od prekomernog uvoza se može primeniti na neki proizvod samo ukoliko se utvrdi da se takav proizvod uvozi u tako povećanim količinama, u apsolutnim ili relativnim vrednostima u odnosu na domaću proizvodnju i pod uslovima da prouzrokuje ili preti da izazove ozbiljnu štetu domaćoj industriji, koja proizvodi slične ili direktno konkurentne proizvode.
U smislu stava 2. ovog člana:
„ozbiljna šteta” je značajno opšte pogoršanje položaja domaće industrije.
„opasnost od nastajanja ozbiljne štete” je nedvosmislena pretnja da će nastati ozbiljna šteta. Utvrđivanje postojanja opasnosti od nastajanja ozbiljne štete biće zasnovano na činjenicama, a ne na izjavama, nagađanju ili eventualnoj mogućnosti.
„domaća industrija” je ukupna proizvodnja svih domaćih proizvođača sličnih ili direktno konkurentnih proizvoda, ili onih proizvođača čija ukupna zajednička proizvodnja takvih proizvoda, čini pretežni deo ukupne domaće proizvodnje tih proizvoda.
Vlada propisuje bliže uslove za primenu mera za zaštitu od prekomernog uvoza.
4) Mere za zaštitu ravnoteže platnog bilansa
Član 35.
Vlada, na predlog ministarstva, može da ograniči količinu i vrednost uvoza radi zaštite spoljne finansijske pozicije i platnog bilansa Republike Srbije na osnovu podataka i mišljenja dobijenih od Narodne banke Srbije.
Mera iz stava 1. ovog člana može da se uvede ako je neophodno da se:
zaustavi znatno opadanje deviznih rezervi ili spreči neposredna opasnost od znatnijeg opadanja deviznih rezervi, ili
uvećaju veoma niske devizne rezerve.
Mere za zaštitu ravnoteže platnog bilansa ne mogu da se uvedu ni da se primene radi zaštite domaćih proizvođača.
Primena mera za zaštitu ravnoteže platnog bilansa
Član 36.
Mere za zaštitu ravnoteže platnog bilansa primenjuju se samo u meri koja je opravdana pod uslovima navedenim u članu 35. stav 2. ovog zakona i postepeno će se ublažavati sa poboljšavanjem platnog bilansa.
VII. OSTALI REŽIMI I MERE
Naplata, odnosno plaćanje u robi, odnosno uslugama
Član 37.
Domaće lice može robu koju izvozi, odnosno uvozi, kao i usluge u spoljnotrgovinskom prometu da naplati, odnosno plati u robi, odnosno uslugama, a naročito ako se radi o nabavci opreme, repromaterijala i sirovina namenjenih proizvodnji robe i pružanju usluga i ako se radi o uslugama koje se pružaju u postupku aktivnog ili pasivnog oplemenjivanja, u skladu sa carinskim propisima, a naplata ili plaćanje se vrši u robi koja je predmet oplemenjivanja, odnosno u oplemenjenoj robi.
Vlada propisuje bliže uslove za plaćanje i naplatu u robi, odnosno uslugama.
Izvoz i uvoz bez naplate, odnosno plaćanja
Član 38.
Izvoz, odnosno uvoz robe i usluga može da se vrši bez naplate, odnosno plaćanja radi ispunjenja obaveza iz ugovora i u drugim slučajevima koje propiše Vlada.
Izuzeci u vezi sa robom kupljenom u drugoj državi ili carinskoj teritoriji
Član 39.
Domaće lice robu kupljenu u drugoj državi ili carinskoj teritoriji ne mora da:
uveze ako se ta roba, na osnovu ugovora, neposredno isporučuje u drugu državu ili carinsku teritoriju, ili
stavi u slobodan promet, ako se ta roba nakon sprovedenog odgovarajućeg carinskog postupka otprema sa teritorije Republike Srbije.
Praćenje pojedinih spoljnotrgovinskih poslova
Član 40.
Vlada, u cilju unapređivanja spoljnotrgovinskog poslovanja i efikasnije primene ovog zakona i drugih propisa koji utiču na spoljnotrgovinsko poslovanje, može da propiše obavezu evidencije ili izveštavanja o pojedinim spoljnotrgovinskim poslovima i sadržaj tih evidencija i izveštaja.
Primena odredbe stava 1. ovog člana ne može da ima za cilj ili za posledicu dodatno ograničenje slobode spoljne trgovine.
Ulaganja u drugoj državi ili carinskoj teritoriji
Član 41.
Domaće lice dužno je da obavesti ministarstvo o izvršenom direktnom ulaganju u drugoj državi ili carinskoj teritoriji, u roku od 30 dana od dana direktnog ulaganja.
Obaveštenje iz stava 1. ovog člana mora da sadrži podatke o domaćem licu, stranom licu, odnosno ogranku ili predstavništvu u drugoj državi ili carinskoj teritoriji, visini direktnog ulaganja, odgovornom licu za poslovanje stranog lica, ogranka ili predstavništva i druge podatke koji se tiču direktnog ulaganja. Uz obaveštenje iz stava 1. ovog člana prilaže se prevod akta o direktnom ulaganju.
Domaće lice dužno je da obavesti ministarstvo o svim statusnim promenama koje se odnose na direktna ulaganja, u roku od 30 dana od dana nastanka promene.
VIII. PROMOCIJA IZVOZA I STRANIH ULAGANjA
Agencija
Član 42.
U cilju promocije izvoza i stranih ulaganja u Republici Srbiji Vlada će osnovati Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza (u daljem tekstu: Agencija).
Na osnivanje i rad Agencije iz stava 1. ovog člana primenjuje se zakon kojim se uređuju javne agencije.
Delokrug rada Agencije
Član 43.
Agencija obavlja stručne poslove promocije stranog ulaganja i poslove promocije izvoza.
Promocija stranog ulaganja
Član 44.
Agencija obavlja stručne poslove koji se odnose na promociju direktnih stranih ulaganja u Republiku Srbiju koji obuhvataju: pripremu, razvoj i predstavljanje informacija o poslovnim mogućnostima i prednostima ulaganja u privredu Republike Srbije; obaveštavanje stranih ulagača o programima za ulaganja i izvoz i mogućnostima za konkretna strana ulaganja u određenim oblastima; pružanje stručne pomoći stranim ulagačima u procesu donošenja odluke o izboru oblasti i lokaliteta za ulaganje; pružanje pomoći stranim ulagačima prilikom pribavljanja licenci i dozvola za obavljanje određenih delatnosti ili ulaganja pred nadležnim organima i ovlašćenim organizacijama, ako su takve dozvole potrebne; organizovanje neposrednih kontakata domaćih lica i zainteresovanih stranih ulagača; saradnju sa odgovarajućim institucijama i organizacijama u drugoj državi ili carinskoj teritoriji radi povećanja direktnih stranih ulaganja; izvršenje i koordinaciju mera i aktivnosti finansijskih podsticaja u cilju povećanja stranih ulaganja; stvaranje i ažuriranje baze podataka o mogućnostima Republike Srbije u oblasti stranih ulaganja, kao i druge poslove određene zakonom.
Promocija izvoza
Član 45.
Agencija obavlja stručne poslove koji se odnose na promociju izvoza koji obuhvataju: ukazivanje na komparativne prednosti Republike Srbije u osnovnim ciljnim sektorima; pružanje stručne pomoći privrednim subjektima u razvoju njihovih izvoznih mogućnosti; obaveštavanje izvoznika iz Republike Srbije o potrebama potencijalnih stranih korisnika; obaveštavanje stranih korisnika o mogućnostima domaćih izvoznika; koordiniranje mera i aktivnosti finansijske pomoći za podsticanje izvoza; predlaganje mera i aktivnosti za unapređenje imidža i brendiranja Republike Srbije; saradnju sa odgovarajućim institucijama i organizacijama u drugoj državi ili carinskoj teritoriji radi povećanja i razvoja izvoza; stvaranje i ažuriranje baze podataka o mogućnostima Republike Srbije u oblasti izvoza, kao i druge poslove određene zakonom.
Nadzor
Član 46.
Nadzor nad radom Agencije vrši ministarstvo.
IX. KAZNENE ODREDBE
Član 47.
Novčanom kaznom od 25.000 do 250.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje dodeljenu kvotu ne koristi u skladu sa uslovima iz člana 20. stav 6. ovog zakona.
Novčanom kaznom od 2.500 do 25.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu.
Član 48.
Novčanom kaznom od 25.000 do 250.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje krši propisane uslove za korišćenje dozvole donetih u skladu sa članom 22. ovog zakona.
Novčanom kaznom od 2.500 do 25.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu.
Član 49.
Novčanom kaznom od 25.000 do 250.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje robu izvozi, odnosno uvozi, a usluge u spoljnotrgovinskom poslu plaća, odnosno naplaćuje u robi ili uslugama, a koje ne postupa u skladu sa uslovima propisanim aktom donetim na osnovu člana 37. stav 2. ovog zakona.
Novčanom kaznom od 2.500 do 25.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu.
Član 50.
Novčanom kaznom od 25.000 do 250.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje ne ispuni obavezu evidentiranja o pojedinom poslu spoljne trgovine propisanu u skladu sa članom 40. stav 1. i članom 41. stav 1. i 3. ovog zakona.
Novčanom kaznom od 2.500 do 25.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu.
Član 51.
Za odlučivanje u prvom stepenu za prekršaje iz čl. 47. do 50. nadležno je Ministarstvo finansija – Devizni inspektorat.
X. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Propisi koji prestaju da važe
Član 52.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju („Službeni glasnik RS”, broj 101/05).
Danom upisa Agencije iz člana 42. ovog zakona u sudski registar, prestaje da važi odredba člana 30. tačka 8) i člana 38. Zakona o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, broj 65/08).
Do donošenja propisa za izvršavanje ovog zakona, primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju („Službeni glasnik RS”, broj 101/05).
Stupanje na snagu
Član 53.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi član 97.stav1. tačka 6. Ustava Republike Srbije prema kojem Republika uređuje i obezbeđuje „sistem obavljanja pojedinih privrednih delatnosti i drugih delatnosti“.
U procesu pristupanja STO, iako su Sekretarijat STO i Evropska komisija dali pozitivno mišljenje na nacrt važećeg zakona, došlo se do zaključka da pojedine kategorije u tekstu treba preciznije definisati.
U važećem tekstu izuzeci od primene opštih principa STO koji se odnose na dozvoljene mere, formulisani su kao „ograničenja trgovine“ .Na taj način pravili su smetnje u procesu pristupanja odnosno odavali utisak da se čitav sistem trgovinskih barijera (koje su dozvoljene ukoliko se sprovode na način koji ne ugrožava slobodne tokove trgovine) primenjuje kao ograničenje. U Predlogu zakona je mogućnost uvođenja ovih mera preciznije definisana u skladu sa članovima XX i XXI GATT 1994.
Takođe, zakon je bio opterećen detaljima koji mogu da budu predmet podzakonskih akata, naročito u delu koji se odnosi na dozvole kao i procedure za donošenje zaštitnih mera.
Definicija spoljnotrgovinskog poslovanja bazirala se na „teritorijalnom principu“ (prekogranično kretanje robe i usluga) tako da pojedine vrste usluga koje su pružane na teritoriji Republike Srbije, zbog prirode usluge, nisu mogla da dobiju tretman spoljnotrgovinskog prometa.
Definicija „inostranstvo“ odnosila se na druge države dok je u Sporazumu o osnovanju STO definisano da članice mogu biti i carinske teritorije (na osnovu koga je i Republika Srbija započela proces pristupanja dok je bila deo DZ SCG) pa se radi usklađivanja sa ovim pravilom pristupilo izmeni.
Zakon ne reguliše mogućnost uvođenja automatskih dozvola i procedura za njihovo izdavanje, u skladu sa odredbama Sporazuma o procedurama izdavanja uvoznih dozvola STO, pa su samim tim sve dozvole neautomatskog karaktera. Novi zakon predviđa mogućnost da se dozvole izdaju i automatski, što je praksa i u zemljama EU, a rokovi za izdavanje dozvola su usklađeni sa Sporazumom o procedurama izdavanja uvoznih dozvola STO,
U pogledu zaštitnih mera, izvršena je racionalizacija teksta zbog činjenice da u važećem zakonu postoji deo odredbi koji se odnosi i na postupak uvođenja mera tako da se uvid u celinu postupka dobija istovremenim čitanjem Zakona i podzakonskih akata. Predlogom Zakona dat je samo pravni osnov i definicije pojmova svake pojedinačne mere, dok će procedure za njihovu primenu biti detaljno regulisane podzakonskim aktom.
Važeći zakon daje ovlašćenje Vladi da osnuje Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza u skladu za zakonom koji uređuje javne agencije i definiše delokrug rada agencije.
Član 1 – Predmet zakona, potvrđuje da se propisima o spoljnotrgovinskom poslovanju uspostavlja harmonizacija sa pravilima i principima STO i propisima EU.
Spoljnotrgovinsko poslovanje je definisano kao spoljnotrgovinski promet roba i usluga i obavljanje privrednih delatnosti stranog lica u Republici i domaćeg lica u drugoj državi ili carinskoj teritoriji. U odnosu na važeći zakon termin «inostranstvo» je zamenjen pojmom „druga država ili carinska teritorija“, što je u skladu sa Članom XII stav 1. Sporazuma o osnivanju STO iz Marakeša i članom XXXIII GATT- 1994, po kome članice mogu biti države ili posebne carinske teritorije). Termin „carinska teritorija“ se koristi i u carinskom zakonu.
Stav 1. ovog člana je dopunjen tako da uređuje i nadležnost Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza.
Ukoliko je potrebno, spoljna trgovina određenom vrstom robe može se posebno urediti i, u skladu sa tim, naglašeno je da se spoljna trgovina naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene vrši u skladu sa Zakonom o spoljnoj trgovini naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene („Službeni list Srbije i Crne Gore“, br. 7/2005 i 8/2005).
Član 2– Pojam, definiše spoljnotrgovinski promet kao promet koji se realizuje na osnovu ugovora zaključenog u skladu sa domaćim propisima i međunarodnim ugovorima, između lica sa sedištem u Republici Srbiji i lica sa sedištem u drugoj državi ili carinskoj teritoriji. Kriterijum za određivanje „šta se smatra spoljnotrgovinskim prometom „je sedište učesnika u prometu (tzv. subjektivni princip), umesto ranijeg fizičkog prelaza granične linije (tzv. teritorijalni princip). Time je Zakon po kriterijumima usaglašen sa Konvencijom UN o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe ( tzv.bečka konvenvija potpisana 1987. godine) i Zakonom o deviznom poslovanju.
Razlog za izmenu principa bili su problemi koji su se javili u tumačenju tretmana prometa pojedinih vrsta usluga, s obzirom da Opšti sporazum o trgovini uslugama STO definiše trgovinu uslugama kroz četiri osnovna modela, od kojih je samo prvi (prekogranično pružanje usluga) analogan kretanju robe, dok ostali modeli podrazumevaju da se lica ili kapital zbog specifičnosti pojedinih usluga u trenutku pružanja nalaze na teritoriji uvoznice ili izvoznice usluge.
Član 3 -Lice u spoljnotrgovinskom poslovanju, definiše lica, odnosno učesnike u spoljnotrgovinskom poslovanju i u odnosu na važeći zakon nema bitnih izmena.
Član 4 -Ogranak i predstavništva stranog lica, definiše ogranak, saglasno Zakonu o privrednim društvima, a definicija predstavništva stranih lica zadržana je u Zakonu, da bi se naglasila njegova delatnost koja se odnosi na preliminarne i pripremne radnje u vezi sa zaključenjem ugovora, s obzirom na veliki broj predstavništava, koji se nalazi na teritoriji Republike Srbije.
Zakon propisuje principe spoljnotrgovinskog poslovanja koji su saglasni pravilima i disciplinama STO i čine osnovu multilateralnog trgovinskog sistema. Svi zakoni i mere trgovinske politike moraju da počivaju na ovim principima, a dozvoljena odstupanja od njih su posebno propisana. Principi su: nevedeni u čl 5- 9:
Član 5 – Sloboda spoljnotrgovinskog poslovanja, definiše spoljnotrgovinsko poslovanje kao slobodno. Ono može da bude ograničeno samo u skladu sa odredbama zakona.
Zakon predviđa da pravna lica i preduzetnici imaju ista prava u spoljnotrgovinskom poslovanju kao i u unutrašnjem prometu odnosno da se mogu baviti spoljnom trgovinom u meri u kojoj se mogu baviti i unutrašnjom trgovinom.
Zakon takođe predviđa da fizička lica, državni organi, verske, sportske, humanitarne i ostale organizacije mogu da se bave spoljnotrgovinskim prometom samo za sopstvene potrebe, ali ne i u komercijalne svrhe.
Član 6 – Tretman najpovlašćenije nacije, definiše značenje tretmana najpovlašćenije nacije (MFN) saglasno članu I Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT-a iz 1994); članu II Opšteg sporazuma o trgovini uslugama (GATS-a); i članu IV Sporazuma o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine (TRIPS). MFN je pravilo kojim država daje drugim državama (sa kojima je zaključila odgovarajući sporazum) najbolji tretman koji inače daje bilo kojoj drugoj državi za datu robu. Tretman najpovlašćenije nacije zajedno sa nacionalnim tretmanom čini princip nediskriminacije, po kojem sve države imaju jednak tretman.
Član 7 – Nacionalni tretman, definiše značenje nacionalnog tretmana saglasno članu III GATT-a iz 1994, članu XVII GATS-a i članu III TRIPS-a. Nacionalni tretman podrazumeva da sva roba koja se uvozi u Republiku Srbiju, ima isti tretman kao i domaća roba odnosno nemaju nepovoljniji tretman od domaće robe.
Član 8 – Zabrana kvantitativnih ograničenja, potvrđuje, u skladu sa članovima XI i XIII GATT-a i članom XVI GATS-a, da je zabranjena primena kvantitativnih ograničenja odnosno da se neće uvoditi nova niti zadržati postojeća kvantitativna ograničenja, osim pod striktnim uslovima propisanim Zakonom.
Član 9 – Javnost, odnosno obaveza notifikovanja, u skladu sa članom X GATT-a iz 1994 i članom III GATS-a u cilju obezbeđivanja predvidivosti uslova poslovanja propisuje obavezu javnog objavljivanja zakona, propisa i mera: u “Službenom glasniku Republike Srbije” i u informativnim centrima STO-u i pružanja informacija o njihovoj primeni.
Član 10 – Poverljivost informacija, propisuje da će se informacije, dobijene u skladu sa ovim Zakonom, smatrati poverljivim, u skladu sa pozitivnim propisima i pravilima STO-a. (Član X stav 1. GATT-a iz 1994). Za obelodanjivanje ili prenošenje informacija trećim licima neophodno je pismeno odobrenje lica na koje se one odnose ili postojanje pravnog interesa za obelodanjivanje.
Član 11 -Opšti izuzeci od principa spoljnotrgovinskog poslovanja, sadrži precizno navedene ciljeve koji se postižu uvođenjem mera, koji predstavljaju izuzetke od opštih principa spoljnotrgovinkog poslovanja i usklađeni su sa članom XX (Opšti izuzeci) i XXI (Izuzeci iz bezbednosnih razloga) GATT 1994.
U važećem zakonu navedeni ciljevi bili su predstavljeni kao osnov za uvođenje dozvola, koje su prema članu 3 stav 4. važećeg zakona okarakterisane kao ograničenje, što je predstavljalo problem u pristupu STO i na neadekvatan način oslikavalo prirodu dozvoljenih mera koje su sastavni deo trgovinske politike svih zemalja.
Odredbe ovog dela su opšte odredbe koje se odnose na sve mere koje mogu biti donete na osnovu ovog zakona koje su dozvoljene pravilima i principima STO. Nova formulacija oslikava pravu prirodu mera, za razliku od prethodne koja je stvarala zabludu o njihovom ograničavajućem karakteru.
Član 12- Mere, sadrži osnovna pravila koja regulišu mogućnost primene spoljnotrgovinskih mera. Mere se propisuju, primenjuju i tumače u skladu sa ovim Zakonom, pravilima STO, zakonodavstvom EU i međunarodnim obavezama i dozvoljene su samo ukoliko su eksplicitno predviđene ovim Zakonom i neophodne za postizanje navedenih ciljeva
Član 13 – Primena mere, zabranjuje mere koje imaju za cilj ili posledicu poremećaj trgovine ili konkurencije i definiše pravila za njihovo ukidanje.
Član 14 -Nadležnost za uvođenje mera, propisuje da spoljnotrgovinske mere moraju da budu uvedene od strane Vlade, na predlog Ministarstva ili drugog nadležnog ministarstva. Nadležno ministarstvo propisuje proceduru za primenu mera.
Ukoliko je donesenim merama propisano da je uslov za uvoz, izvoz ili tranzit robe pribavljanje određene isprave (dozvola, sertifikat, uverenje, saglasnost…), lista te robe biće objavljena u “Službenom glasniku Republike Srbije”.
Član 15 – Upravni postupak i upravni spor, propisuje uobičajenu formulaciju o primeni Zakona o upravnom postupku i predviđa mogućnost za vođenje upravnog spora.
Član 16 – Administrativne naknade za rad organa, dozvoljava se propisivanje administrativnih nadoknada za administrativne usluge neophodnih za naknadu ovih usluga. Administrativna nadoknada ne može biti veća od stvarnih troškova pruženih usluga, ne sme posedovati efekat zaštite domaćih lica, roba ili usluga u odnosu na strana lica i ne sme predstavljati indirektno opterećenje uvoza ili izvoza, što je u skladu sa Članom III GATT- 1994.
1) Uvoz,izvoz i tranzit
Član 17-Izvoz, uvoz i tranzit, propisuje izvoz kao iznošenje, slanje, odnosno isporuku robe sa teritorije Republike Srbije na teritoriju druge države ili carinske teritorije, uvoz kao unošenje, dopremanje, odnosno isporuku robe sa teritorije druge države ili carinske teritorije na teritoriju Republike Srbije a tranzit kao kretanje robe između dva mesta u Republici Srbiji bez ulaska na unutrašnje tržište, u skladu sa carinskim propisima. Na ovaj način obuhvaćeni svi oblici spoljnotrgovinskog prometa robom.
2) Kvantitativna ograničenja
Član 18 -Kvantitativna ograničenja, se definišu se kao maksimalni obim pojedine robe (izražena u vrednosti ili količinski) dozvoljene za uvoz ili izvoz u okviru propisanog perioda. Ovaj obim se uobičajeno raspodeljuje na kvote, koje se raspoređuju na propisan način.
Član 19 – Uslovi za uvođenje kvantitativnog ograničenja, nabraja slučajeve u kojima je dozvoljeno uvođenje kvantitativnih ograničenja uvoza i izvoza, u skladu sa ovim zakonom, a koji su istovremeno propisani pravilima i disciplinama STO.
Član 20 – Raspodela kvota – definiše uslove i postupak za raspodelu kvota propisujući da se one dodeljuju po redosledu prispeća zahteva; da su neprenosive, da se mogu iskoristiti u definisanom roku koji ne može biti duži od šest meseci i da se može povući ukoliko se ne koristi na propisani način.
3) Dozvole
Član 21- Dozvole, definiše dozvole kao isprave koje se izdaju za uvoz, izvoz i tranzit robe po prethodno podnetom zahtevu, a u skladu sa STO Sporazumom o procedurama izdavanja uvoznih dozvola.
Ovaj deo važećeg zakona je pretrpeo značajne izmene. Predlogom Zakona regulisane su samo osnovne odredbe, a novim podzakonskim aktom (Uredba o procedurama izdavanja i korišćenja nadzornih dokumenata i dozvola) biće regulisani bliži uslovi za neautomatsko i automatsko izdavanje dozvola, u skladu sa Sporazumom o procedurama izdavanja uvoznih dozvola STO. Takođe, odredbe ovog podzakonskog akta su usklađene sa regulativom EU: EU Council Regulation (EC) No 3285/94 of 22 December 1994 on the common rules for imports (OJ of EC No. L 349, 31. 12. 1994. p. 53) amended by EU Council Regulation (EC) No 139/96 of 22 January 1996 with respect to the uniform Community surveillance document (OJ of EC No. L 21, 27. 01. 1996. p. 7).
Predlogom Zakona uvodi se nova kategorija automatskog izdavanja dozvola, koja je predviđena Sporazumom o procedurama izdavanja uvoznih dozvola STO i prisutna je u zakonskoj regulativi zemalja EU, a našim propisima do sada nije bila predviđena.
Član 22 – Nadležnost za izdavanje dozvola, definiše da je organ ovlašćen za izdavanje dozvola Ministarstvo, a izuzetno i drugi državni organi u skladu sa svojim nadležnostima. Ukoliko je za izdavanje dozvole neophodno pribviti mišljenje drugih nadležnih organa, dozvola se izdaje po pribavljaljnju takvog mišljenja.
Član 23 – Procedura izdavanja i ukidanje dozvola, propisuje da se zahtev podnosi ministarstvu i dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole. Vlada propisuje bliže uslove i procedure za izdavanje, korišćenje i ukidanje dozvola.
4) Posebni uslovi
Član 24 – Specifična nadležnost, se odnosi na slučajeve kada se za izvoz, uvoz i tranzit treba pribaviti isprave za čije izdavanje nije propisana posebna nadležnost. U takvim slučajevima ovakve isprave izdaje lice koje ovlasti Vlada na predlog Ministarstva po propisanom postupku koje takođe propisuje Vlada.
Član 25 – Sanitarni, veterinarski i fitosanitarni zahtevi, propisuje da se roba može izvoziti, uvoziti, tranzitirati ili da bude u nekom carinskom postupku ako su ispunjeni određeni sanitarni, veterinarski i fitosanitarni zahtevi i u svemu u skladu sa pozitivnim propisima i pod uslovom da to nema za posledicu dodatno ograničenje trgovine.
Član 26 – Tehnički propisi i standardi, definišu se tehnički propisi za robu, koji imaju za cilj zaštitu života, zdravlja i bezbednosti ljudi, biljaka i životinja i životne sredine, odnosno zaštite drugog javnog interesa. Ovi propisi se primenjuju bez obzira na poreklo robe.
Zahtevi za ispunjenje standarda ne predstavljaju nužan uslov za uvoz robe, u smislu ovog zakona.
Član 27 – Uslovi – propisuje da se spoljnotrgovinski promet uslugama uređuje u skladu sa ovim zakonom i međunarodnim sporazumima i obavezama koje je Republika preuzela. Predviđena je načelna saglasnost da domaća lica mogu slobodno da pružaju usluge u drugoj državi ili carinskoj teritoriji i da strana lica na teritoriji Republike Srbije pružaju usluge u skladu sa propisima koji uređuju pružanje pojedinih vrsta usluga.
Član 28 -Dan pružanja usluga – predviđa da dan pružanja usluga određuje same stranke svojim ugovorom a ako to nije definisano da to može učiniti Ministarstvo svojim podzakonskim aktom.
Pravila o merama za otklanjanje poremećaja u trgovini nalaze se u originalnom GATT-u iz 1947, a danas su predmet detaljnih sporazuma u STO. Ovi sporazumi postavljaju pravila po kojima se moraju sprovesti postupci ispitivanja o merama za otklanjanja poremećaja u trgovini i zahtevaju postojanje određenih preduslova da bi se mogle primeniti:
antidampinške mere – regulisane GATT-om iz 1994 članom VI i Sporazumom o primeni člana VI GATT iz 1994,
kompenzatorne mere – regulisane GATT-om iz 1994 članom VI i Sporazumom o subvencijama i kompenzatornim merama i
mere za zaštitu od prekomernog uvoza – regulisane GATT-om iz 1994 članomXIX i Sporazumom o zaštitnim merama.
Zakonom je dat samo pravni osnov za uvođenje antidampinških, kompenzatornih i mera zaštite od prekomernog uvoza kao i definicije osnovnih pojmova,odnosno novih termina i kategorija u skladu sa relevantnim sporazumima STO, dok su procedure za primenu mera detaljno regulisane podzakonskim aktom za svaku meru ponaosob.Mera zaštite ravnoteže platnog bilansa propisane su samo u tekstu kao i u važećem zakonu.
Važećim zakonom obuhvaćen je deo procedure uvođenja mera. Ovim predlogom urađena je racionalizacija teksta zakona a postupak uvođenja mera objedinio u jednom aktu.
Član 29 – Vrste mera, nabraja vrste mera zaštite: antidampinške mere, kompenzatorne mere, mere zaštite od prekomernog uvoza i mere zaštite ravnoteže platnog bilansa.
1) Antidampinške mere
Kada se uvoz u Republiku Srbiju vrši po dampinškim cenama, država ima pravo da primeni mere za otklanjanje poremećaja u trgovini radi zaštite domaće industrije od posledica nelojalne konkurencije. Mere koje se primenjuju nazivaju se antidampinške mere i njihovo uvođenje nema za cilj stvaranje dodatnih barijera u trgovini,
Prilikom uvođenja antidampinške mere u cilju otklanjanja negativnih uticaja dampinga neophodno je da se utvrdi postojanje sva tri uslova i to: dampinga, postojanje štete po domaću industriju ili opasnosti od njenog nastanka, kao i uzročne veze između dampinga i štete.
Damping je uvoz proizvoda po ceni koja je manja od cene sličnog proizvoda na tržištu države izvoza.
Članovi 30 i 31, definišu antidampinške mere u skladu sa Sporazumom o primeni Člana VI Opšteg Sporazuma o carinama i trgovini iz 1994.godine(STO).
Član 30 – Antidampinške mere, definiše ovu meru kao posebnu dažbinu na uvoz proizvoda koja se uvodi radi otklanjanja negativnih efekata dampinga (Član 2 Sporazuma).
Ovaj član bliže objašnjava i izraze „damping“ (član 1 Sporazuma ), „normalna vrednost“.
Član 31 –Primena antidampinških dažbina, navedena su sva tri uslova koja moraju biti ispunjena da bi se uvele antidampinške dažbine (član 3.5 Sporazuma) i bliže se objašnjavaju izrazi „domaća industrija“(član 4 Sporazuma) i „šteta“(član 3 Sporazuma).
Ovim članom daje se pravni osnov da Vlada podzakonskim aktom bliže odredi postupak ispitivanja koji se mora sprovesti kako bi se utvrdilo postojanje dampinga, štete za domaću industriju ili opasnosti od njenog nastajanja, kao i postojanja uzročne veze imeđu dampinga i štete, odnosno opasnosti od njenog nastajanja.
2) Kompenzatorne mere
Kompenzatorne mere se uvode radi otklanjanja posledica nelojalne konkurencije, nastale zbog koristi koju vlada u obliku subvencije daje proizvođaču, odnosno izvozniku. Prilikom uvođenje kompenzatorne mere, kao i kod dampinga, neophodno je utvrditi postojanje sva tri uslova i to: subvencionisanog uvoza, postojanje štete po domaću industriju ili opasnosti od njenog nastanka, kao i uzročne veze između subvencionisanog uvoza i štete.
Član 32 i 33, definišu kompenzatorne mere i subvencije u skladu sa Sporazumom o subvencijama i kompenzatornim merama.(STO).
Članu 32 – Kompenzatorne mere, daje definiciju kompenzatorne mere, kao posebne dažbine na uvoz proizvoda, koja se uvodi radi otklanjanja negativnih efekata subvencionisanja koje se daje u zemlji porekla ili u zemlji izvoznici (Član 10 Sporazuma). Ovaj član takođe definiše i subvenciju kao direktni ili indirektni finansijski doprinos koju vrši vlada u državi porekla ili u državi izvoznici, u korist proizvođača,proizvodnje, izvoza ili transporta tih proizvoda u Republiku Srbiju (Član 1 Sporazuma).
Član 33 – Primena kompenzatorne dažbine, navedena su sva tri uslova koja moraju da budu ispunjena da bi se uvele kompenzatorne dažbine (član 11.2 Sporazuma).
Ovim članom daje se pravni osnov da Vlada podzakonskim aktom bliže odredi postupak ispitivanja koji se mora sprovesti kako bi se utvrdilo postojanje subvencije, štete za domaću industriju ili opasnosti od njenog nastajanja, kao i postojanja uzročne veze imeđu subvencije i štete, odnosno opasnosti od njenog nastajanja.
3) Mere za zaštitu od prekomernog uvoza
Mere za zaštitu od prekomernog uvoza uvode se kada uvoz u tako povećanim količinama nanosi ili preti da nanese ozviljnu štetu domaćoj industriji. Kao i kod antidampinških i kompenzatornih mera, mera za zaštitu od prekomernog uvoza sa koristi da bi se zaštitila domaća industrija. Međutim, primena mera za zaštitu od prekomernog uvoza ne podrazumeva postojanje nelojalne konkurencije u trgovini. Prilikom uvođenja mere za zaštitu od prekomernog uvoza neophodno je utvrditi postojanje sva tri uslova i to: prekomernog uvoza, postojanje štete po domaću industriju ili opasnosti od njenog nastanka, kao i uzročnu veze između prekomernog uvoza i štete. Član 34, definiše mere za zaštitu od prekomernog uvoza u skladu sa Sporazumom o zaštitnim merama(STO).
Ovaj član definiše mere za zaštitu od prekomernog uvoza kao mere koje se mogu primeniti radi otklanjanja naglog i iznenadnog povećanja uvoza koji prouzrokuje ili preti da izazove ozbiljnu štetu domaćoj industriji(član 2.2 Sporazuma)
U ovom članu definišu se i pojmovi „ozbiljna šteta“(član 4 tačka 1a Sporazuma), „opasnost od nastajanja ozbiljne štete“(Član 4 tačka 1b Sporazuma) i „domaća industrija“.
Ovim članom takođe se daje pravni osnov da Vlada podzakonskim aktom bliže odredi postupak ispitivanja koji se mora sprovesti kako bi se utvrdilo postojanje prekomernog uvoza, štete za domaću industriju ili opasnosti od njenog nastajanja, kao i postojanja uzročne veze imeđu prekomernog uvoza i štete, odnosno opasnosti od njenog nastajanja.
4) Mere za zaštitu ravnoteže platnog bilansa
Član 35 – Mere za zaštitu ravnoteže platnog bilansa, odnose se na ograničenja uvoza u cilju zaštite spoljne finansijske pozicije i platnog bilansa Republike Srbije na osnovu podataka i mišljenja dobijenih od Narodne banke Srbije u skladu sa GATT 1947, član XII- Ograničenja u svrhu zaštite ravnoteže platnog bilansa.
Član 36 –Primena mera zazaštitu ravnoteže platnog bilansa, propisuje da će se ova mera primenjivati samo u propisanim slučajevima i postepeno liberalizovati.
Primena ovih mera potrebna je radi konzistentne primene spoljnotrgovinskih, deviznih i carisnkih propisa.
Članom 67. važećeg Zakona predviđeno je da se ove mere primenjuju radi primene drugih propisa, a najduže do dana pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Utvrđeno je da nijedna od odredaba članova ovog dela Zakona ne krši pravila i principe STO, pa je sam naslov promenjen da se ne bi stekao pogrešan utisak da se radi o merama koje nisu u skladu sa STO.
Član 37 – Naplata u robi i uslugama, propisuje da domaće lice robu ili usluge koje uvozi, odnosno izvozi može da plati ili naplati u robi ili uslugama (kompenzacioni poslovi), odnosno bez otvaranja akreditiva i međusobnog plaćanja.
Definisanje kompenzacionih poslova ima za cilj da omogući domaćem licu realizaciju ovog vida poslovanja koji je čest u praksi, a izuzetak je od načina plaćanja/naplate predviđenih deviznim propisima.
Član 38 – Izvoz–uvoz bez naplate-plaćanja, reguliše mogućnost da domaće lice radi ispunjenja obaveza iz ugovora i u drugim slučajevima koje propiše Vlada može da izveze, odnosno uveze robu i usluge bez naplate odnosno plaćanja (npr. izvoz odnosno uvoz uzoraka robe, projekata, poklona, izvoz odnosno uvoz u humanitarne, naučnoprosvetne, kulturne, zdravstvene, ekološke, socijalne, sportske, verske i druge nekomercijalne svrhe, po osnovu nasledstva, radi pružanja, odnosno primanja pomoći radi otklanjanja posledica elementarnih nepogoda, ekološkog udesa i sl.).
Član 39 – Izuzetak u vezi sa robom kupljenoj u drugoj državi ili carinskoj teritoriji, propisuje slučajeve kada roba kupljena u drugoj državi ili carinskoj teritoriji ne mora da se uveze, odnosno ne mora da se stavi u slobodan promet, i to: kada se takva roba na osnovu ugovora neposredno prodaje u drugoj državi ili carinskoj teritoriji, odnosno ako se nakon sprovedenog odgovarajućeg carinskog postupka (osim carinskog postupka stavljanja robe u slobodan promet) prodaje u drugoj državi ili carinskoj teritoriji i otprema sa teritorije Republike Srbije.
Član 40 – Praćenje pojedinih spoljnotrgovinskih poslova, propisuje da Vlada za pojedine spoljnotrgovinske poslove koji su od značaja i utiču na spoljnotrgovinsko poslovanje, može da propiše da se oni evidentiraju, ali da pritom to nema za posledicu dodatno ograničenje slobode trgovine.
Član 41-Direktna ulaganja u drugoj državi ili carinskoj teritoriji, propisuje da se u cilju praćenja direktnih ulaganja u drugoj državi ili carinskoj teritoriji vodi evidencija na osnovu obaveštenja privrednih subjekata.
Član 42-Cilj Agencije, daje ovlašćenje Vladi da osnuje Agenciju za strana ulaganja i promociju izvoza.
Član 43 – Delokrug rada Agencije, propisuje da se delatnost Agencije ostvaruje promocijom stranog ulaganja i promocijom poslova izvoza.
Član 44 – Promocija stranog ulaganja, razrađuje i bliže objašnjava na koji način se ostvaruje promocija stranog ulaganja.
Član 45 – Promocija izvoza, razrađuje i bliže objašnjava način na koji se ostvaruje promocija izvoza.
Član 46 – Nadzor, propisuje da nadzor nad radom i poslovanjem Agencije vrši Ministarstvo.
Član 47.do 50.– Prekršaj, propisuje novčane kazne za prekršaje koje učine pravna i fizička lica u slučajevima povrede članova kojima se reguliše raspodela kvota, procedura izdavanja i ukidanja dozvola, naplatu odnosno plaćanja u robi odnosno uslugama, i obavezu dostavljanja podataka radi evidentiranja.
Član 51. propisuje da je Ministarstvo finansija – Devizni inspektorat, nadležno da u prvom stepenu odlučuje o prekršajima, čime se obezbeđuje kvalifikovana kontrola i blagovremeno sankcionisanje u slučajevima kada se povrede odredbe iz članova: 20. stav 6; 22; 37. stav 2; 40. stav 1. i 41. stav 1. i 3. ovog Predloga. Ovakvo rešenje je analogno sankcionisanju za poreske prekršaje.
Osim tehničkih korekcija, radi usaglašavanja sa tekstom novog zakona, ovi delovi nisu značajno izmenjeni.
Član 52. -Propisi koji prestaju da važe, propisuje da donošenjem ovog zakona prestaje da važi prethodni Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju iz 2005. godine i odredbe člana 30. stav 1. tačka 8. i član 38. Zakona o ministarstvima koji se odnose na rad Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, kao i da će se do donošenja propisa za izvršenje ovog zakona, primenjivati propisi doneti na osnovu Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju („Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 101/05).
Član 53. – Stupanje na snagu, propisuje da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u službenom glasilu Republike.
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti posebna sredstva u budžetu Republike.