Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA

Član 1.

U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 62/03, 64/03 – ispravka, 58/04, 62/04 – ispravka, 79/05 – dr. zakon i 101/05 – dr. zakon), u članu 2. stav 2. tačka 3), posle reči: „naučne,“ dodaje se reč: „tehničke,“.

Član 2.

U članu 3. tačka 1) reč: „kapaciteta“ zamenjuje se rečju: „sposobnosti“.

Član 3.

U članu 7. stav 2. menja se i glasi:

„Za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na maternjem jeziku ili dvojezično, u skladu sa posebnim zakonom.“

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

„Nacionalni savet nacionalne manjine daje mišljenje ministarstvu nadležnom za poslove obrazovanja o ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada na jeziku nacionalne manjine, odnosno dvojezično, u školama u kojima se za upis u prvi razred prijavi potreban broj učenika, u skladu sa posebnim zakonom.“

Dosadašnji st. 3. i 4. postaju st. 4. i 5.

Član 4.

U članu 11. stav 1. reči: „42 člana“ zamenjuju se rečima: „najmanje 41 člana“.

U stavu 3. tačka 5) reči: „Zajednice vaspitača predškolskih ustanova“ zamenjuju se rečima: „Savez udruženja vaspitača Srbije“.

Tačka 11) menja se i glasi:

„11) po jedan član iz reda reprezentativnih sindikata delatnosti obrazovanja na teritoriji Republike, sa lista koje podnose ovi sindikati;“.

Član 5.

U članu 12. st. 1. i 2. menjaju se i glase:

„U oblasti razvoja i unapređivanja sistema obrazovanja i vaspitanja Savet:

1) predlaže Vladi pravce razvoja i unapređivanja kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja;

2) prati i analizira stanje obrazovanja na svim nivoima iz svoje nadležnosti i usaglašenost sistema obrazovanja sa evropskim standardima;

3) razmatra, zauzima stavove i daje mišljenje Ministarstvu u postupku donošenja zakona i drugih akata, kojima se uređuju pitanja od značaja za oblast obrazovanja i vaspitanja;

4) predlaže ministru:

(1) opšte osnove predškolskog programa;

(2) nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazo–vanja i vaspitanja;

(3) osnove vaspitnog programa;

(4) programe završnog i maturskog ispita u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju;

(5) posebne programe predškolskog vaspitanja i obrazovanja, u skladu sa ovim i posebnim zakonom;

(6) udžbenike i nastavna sredstva;

(7) listu obrazovnih programa za odgovarajuća zanimanja;

(8) standarde kvaliteta obrazovanja i vaspitanja po nivoima i vrstama i opšte i posebne standarde znanja;

(9) standarde znanja, veština i sposobnosti za profesiju nastavnika i vaspitača i njihovog profesionalnog napredovanja;

(10) standarde za sticanje obrazovanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, kao i dopunskog obrazovanja nastavnika;

(11) standarde za uvođenje u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, uključujući i osposobljavanje nastavnika i vaspitača za rad sa decom i učenicima sa smetnjama u razvoju, kao i za sticanje dozvole za rad;

(12) standarde stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih u ustanovama;

(13) standarde znanja, veština i sposobnosti za direktora;

(14) standarde za ostvarivanje posebnih programa predškol–skog vaspitanja i obrazovanja;

(15) standarde kvaliteta udžbenika i nastavnih sredstava;

5) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.

Opšte osnove predškolskog programa, nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i osnove vaspitnog programa, za sadržaje koji izražavaju posebnost nacionalne manjine, predlaže Savetu nacionalni savet nacionalne manjine.“

Član 6.

Naslov iznad člana 25. i član 25. menjaju se i glase:

„Odnos ministra, Saveta i zavoda

Član 25.

Savet, koji je nadležan za predlaganje, odnosno zavod koji je nadležan za pripremu podzakonskih akata koje donosi ministar, dužni su da ove poslove obave na zahtev ministra. Postupak pokreće ministar dostavljanjem zahteva odgovarajućem zavodu.

Zavod stručno priprema odgovarajući materijal i dostavlja ga ministru u datom roku.

Zahtev sa materijalom iz stava 2. ovog člana ministar dostavlja Savetu na razmatranje.

Savet je dužan da utvrdi predlog akta iz stava 1. ovog člana najkasnije u roku od mesec dana od dana prijema zahteva sa materijalom.

Ako Savet u roku iz stava 4. ovog člana ne utvrdi predlog, ministar može da donese podzakonski akt bez predloga Saveta.

Savet, odnosno zavod može da podnese inicijativu ministru, odnosno Vladi za rešavanje određenih pitanja iz njihove nadležnosti.“

Član 7.

U članu 30. stav 4. menja se i glasi:

„Osnovna škola može da ostvaruje i predškolski program, a srednja škola – predškolski program, program osnovnog obrazovanja i vaspitanja i vaspitni program.“

Član 8.

U članu 32. posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

„U jedinici lokalne samouprave u kojoj je u službenoj upotrebi i jezik i pismo nacionalne manjine, odnosno u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku i pismu nacionalne manjine, akt o mreži dečjih vrtića i osnovnih škola donosi se uz prethodno pribavljeno mišljenje nacionalnog saveta nacionalne manjine čiji je jezik i pismo u službenoj upotrebi u jedinici lokalne samouprave, odnosno čiji se jezik i pismo koristi u obrazovno-vaspitnom radu.“

Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 5. i 6.

Član 9.

Član 33. menja se i glasi:

„Ustanova može da se osnuje ako:

1) postoji potreba za vaspitanjem i obrazovanjem dece, obrazovanjem i vaspitanjem učenika ili obrazovanjem odraslih;

2) ima program obrazovanja i vaspitanja;

3) ima obezbeđena sredstva za osnivanje.

Drugo pravno ili fizičko lice može da osnuje ustanovu ako, osim ispunjenih uslova iz stava 1. ovog člana, ima garanciju poslovne banke da su obezbeđena sredstva u visini potrebnih sredstava za ciklus obrazovanja u školi, odnosno godinu dana rada dečjeg vrtića.

Ustanova može da počne sa radom i da obavlja delatnost obrazovanja i vaspitanja ako ispunjava uslove za osnivanje i ima:

1) propisani prostor, opremu i nastavna sredstva;

2) nastavnike, vaspitače i stručne saradnike u radnom odnosu na neodređeno vreme;

3) obezbeđene higijensko-tehničke uslove, u skladu sa zakonom i propisima kojima se uređuje ova oblast.

Osnivač ustanove ne može da bude fizičko lice koje je osuđeno za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci ili za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu meru.

Bliže uslove za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti ustanove propisuje ministar.“

Član 10.

U članu 36. stav 1. menja se i glasi:

„Ustanova može da obavlja i drugu delatnost koja je u funkciji obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: proširena delatnost) pod uslovom da se njome ne ometa obavljanje delatnosti obrazovanja i vaspitanja.“

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Učenici mogu da se angažuju samo u okviru nastave, a nastavnici ako se ne ometa ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada.“

Dosadašnji st. 2. do 4. postaju st. 3. do 5.

Član 11.

U članu 38. stav 2. menja se i glasi:

„Kada ustanova čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave ne postupi u datom roku po nalogu organa iz stava 1. ovog člana, odnosno kada organ upravljanja ne obavlja poslove iz svoje nadležnosti, Ministarstvo prethodno preduzima sledeće mere:

1) razrešava organ upravljanja i direktora i imenuje privremeni organ upravljanja i postavlja vršioca dužnosti direktora;

2) razrešava organ upravljanja i imenuje privremeni organ upravljanja ili razrešava direktora i postavlja vršioca dužnosti direktora.“

Posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:

„Kada ustanova čiji je osnivač drugo pravno ili fizičko lice ne postupi u datom roku po nalogu organa iz stava 1. ovog člana, odnosno kada organ upravljanja ne obavlja poslove iz svoje nadležnosti, a osnivač ne preduzme mere u skladu sa zakonom ni posle propisanog roka za otklanjanje nepravilnosti, Ministarstvo zabranjuje rad ustanove.“

Član 12.

U članu 40. stav 1. menja se i glasi:

„Ustanovu može, pod uslovima predviđenim međunarodnim ugovorom, odnosno pod uslovom reciprociteta, da osnuje strano pravno ili fizičko lice radi ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja koji nisu doneti na osnovu ovog zakona, ako je program propisan, odnosno akreditovan u inostranstvu, ako ispunjava uslove iz člana 33. ovog zakona i dobije odobrenje Ministarstva.“

Član 13.

U članu 53. stav 5. menja se i glasi:

„Za srednje škole od posebnog interesa za Republiku i unikatne škole Ministarstvo predlaže skupštini jedinice lokalne samouprave tri istaknuta predstavnika privredne komore, udruženja poslodavaca, Nacionalne službe za zapošljavanje, sindikata i drugih zainteresovanih za rad škole (u daljem tekstu: socijalni partneri). U školski odbor srednje stručne škole skupština jedinice lokalne samouprave imenuje najmanje jednog predstavnika socijalnih partnera.“

Stav 8. menja se i glasi:

„Za člana organa upravljanja ne može da bude predloženo ni imenovano lice koje bi moglo da zastupa interese više struktura, lice čiji su poslovi, dužnost ili funkcija nespojivi sa obavljanjem poslova u organu upravljanja, lice koje je već imenovano za člana organa upravljanja druge ustanove, lice koje je izabrano za direktora druge ustanove, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.“

Član 14.

U članu 54. stav 1. menja se i glasi:

„Mandat organa upravljanja traje četiri godine.“

Stav 4. menja se i glasi:

„Kada Ministarstvo utvrdi nepravilnosti u postupku imenovanja, odnosno razrešenja organa upravljanja, skupština jedinice lokalne samouprave dužna je da odmah, a najkasnije u roku od sedam dana od dana dostavljanja akta kojim se nalaže mera, usaglasi akt sa ovim zakonom.“

Posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:

„Ako skupština jedinice lokalne samouprave ne pokrene postupak za preispitivanje akta o imenovanju, odnosno razrešenju organa upravljanja i ne usaglasi ga sa ovim zakonom, u roku iz stava 4. ovog člana, ministar razrešava postojeći i imenuje privremeni organ upravljanja ustanove.“

Član 15.

U članu 57. stav 4. tačka 1) reči: „predstavnike roditelja“ zamenjuju se rečju: „roditelje“.

Član 16.

Član 58. menja se i glasi:

„Direktor rukovodi radom ustanove.

Direktor ustanove mora da ispunjava uslove propisane članom 111. stav 1. tač. 2) do 4) ovog zakona.

Dužnost direktora dečjeg vrtića može da obavlja lice koje ima odgovarajuće visoko obrazovanje, dozvolu za rad vaspitača, pedagoga ili psihologa, položen ispit za direktora ustanove i najmanje pet godina radnog staža u oblasti obrazovanja, nakon stečenog odgovarajućeg obrazovanja.

Dužnost direktora dečjeg vrtića može da obavlja i vaspitač koji ima odgovarajuće više obrazovanje, dozvolu za rad vaspitača, položen ispit za direktora ustanove i najmanje deset godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja, nakon stečenog odgovarajućeg obrazovanja.

Dužnost direktora škole može da obavlja lice koje ima odgovarajuće visoko obrazovanje, dozvolu za rad nastavnika, pedagoga ili psihologa, položen ispit za direktora i najmanje pet godina radnog staža u oblasti obrazovanja, nakon stečenog odgovarajućeg obrazovanja.

Dužnost direktora osnovne škole može da obavlja i nastavnik koji ima odgovarajuće više obrazovanje, dozvolu za rad nastavnika, položen ispit za direktora i najmanje deset godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja, nakon stečenog odgovarajućeg obrazovanja, ako se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat sa odgovarajućim visokim obrazovanjem.

Ispit za direktora ustanove može da polaže lice koje ispunjava uslove za direktora ustanove, kao i izabrani direktor u roku od godinu dana od dana stupanja na dužnost.

Lice koje položi ispit za direktora stiče dozvolu za rad direktora.

Direktoru koji ne položi ispit za direktora u roku od godinu dana od dana stupanja na dužnost prestaje dužnost direktora.

Dozvola za rad direktora oduzima se direktoru koji je u vršenju dužnosti osuđen pravnosnažnom presudom za krivično delo ili privredni prestup.

Direktor ustanove bira se na period od četiri godine.

Direktoru ustanove miruje radni odnos za vreme prvog izbornog perioda na radnom mestu sa koga je izabran.

Sa direktorom ustanove izabranim u prvom mandatu ustanova zaključuje ugovor o radu na određeno vreme, a u svakom narednom mandatu, ugovor o radu na neodređeno vreme.

Direktoru ustanove prestaje radni odnos ako se u toku trajanja mandata utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 2. ovog člana ili odbije da se podvrgne lekarskom pregledu na zahtev organa upravljanja.

Mandat direktora teče od dana stupanja na dužnost.

O pravima, obavezama i odgovornostima direktora odlučuje organ upravljanja.

Bliže uslove i vrstu obrazovanja za izbor direktora, organ uprave pred kojim se polaže ispit, program, način i postupak polaganja ispita i sticanja dozvole za rad direktora, obrazac i registar izdatih dozvola za rad direktora, sadržaj i način vođenja registra, troškove polaganja ispita, naknade za rad članova komisije i ostala pitanja u vezi sa polaganjem ispita i sticanjem dozvole za rad direktora – propisuje ministar.

Troškove polaganja ispita i izdavanja dozvole za rad direktora snosi lice koje polaže ispit za direktora.“

Član 17.

U članu 59. stav 3. reč: „najkasnije“ briše se.

Posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi:

„Organ upravljanja ustanove posle proteka roka iz stava 5. ovog člana donosi rešenje o izboru direktora u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak i dostavlja ga učesnicima konkursa. Rešenjem se utvrđuje i vreme stupanja na dužnost i obaveza polaganja ispita za direktora.“

Dosadašnji stav 6. koji postaje stav 7. menja se i glasi:

„Učesnik konkursa nezadovoljan rešenjem iz stava 6. ovog člana ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu.“

Dosadašnji st. 7. i 8. postaju st. 8. i 9.

Član 18.

U članu 62. stav 2. reči: „može da razreši“ zamenjuju se rečju: „razrešava“.

Član 19.

Član 63. menja se i glasi:

„Direktor ustanove kome prestane dužnost zbog isteka drugog i svakog narednog mandata ili na lični zahtev raspoređuje se na radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njegovog obrazovanja.

Ako nema slobodnog radnog mesta u istoj ili drugoj ustanovi, lice iz stava 1. ovog člana ostvaruje prava kao zaposleni za čijim radom prestane potreba, u skladu sa zakonom.

Direktor ustanove kome u drugom i svakom narednom mandatu prestane dužnost razrešenjem, na osnovu člana 62. st. 2. do 4. ovog zakona, prestaje radni odnos.“

Član 20.

U članu 65. stav 2. menja se i glasi:

„Stručni organi škole jesu: nastavničko veće, odeljenjsko veće, stručno veće za razrednu nastavu, stručno veće za grupu srodnih predmeta, stručni aktivi za pojedine predmete, stručni aktivi za razvojno planiranje i za razvoj školskog programa i drugi stručni aktivi u skladu sa statutom. Škola sa domom ima i pedagoško veće.“

Stav 9. menja se i glasi:

„Pedagoški kolegijum čine predsednici stručnih veća i stručnih aktiva i predstavnik stručnih saradnika.“

Član 21.

U članu 70. tačka 3) posle reči: „predmeti“ dodaju se reči: „i doprinosi njihovom ostvarivanju“.

Dodaje se stav 2. koji glasi:

„Nastavni plan srednjeg obrazovanja i vaspitanja može da sadrži i module, samostalne ili u okviru predmeta, sa fondom časova.“

Član 22.

Član 71. menja se i glasi:

„Nastavni program osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja sadrži:

1) ciljeve i zadatke programa obrazovanja i vaspitanja;

2) sadržaje obaveznih i izbornih predmeta;

3) način ostvarivanja programa;

4) način prilagođavanja programa muzičkog i baletskog obrazova-nja, obrazovanja odraslih, obrazovanja i vaspitanja učenika sa smetnjama u razvoju, učenika sa posebnim sposobnostima i obrazovanja na jeziku nacionalne manjine;

5) druga pitanja od značaja za ostvarivanje nastavnih programa.

Program srednjeg stručnog obrazovanja sadrži i ishode obrazovanja, a može da sadrži i programe modula.“

Član 23.

Član 73. menja se i glasi:

„Školski program sadrži:

1) naziv, vrstu i trajanje školskog programa;

2) ciljeve i zadatke školskog programa;

3) obavezne i izborne predmete i njihove obavezne i slobodne sadržaje;

4) fakultativne predmete i njihove sadržaje;

5) trajanje i osnovne oblike izvođenja programa;

6) fond časova za svaki razred;

7) fond časova za svaki predmet, odnosno modul;

8) način i postupak ostvarivanja propisanih nastavnih planova i programa;

9) vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu;

10) sadržaje programa i aktivnosti kojima se ostvaruje fakulta-tivni deo školskog programa.

Školski program donosi se za svaku školsku godinu.“

Član 24.

Član 76. menja se i glasi:

„Opšte osnove predškolskog programa, nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, osnove vaspitnog programa, programe završnih i maturskih ispita, posebne programe u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, na predlog Saveta, propisuje ministar.

Nastavni program osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja za jezik nacionalne manjine i jezik nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture na predlog nacionalnog saveta nacionalne manjine, a po pribavljenom mišljenju Saveta, propisuje ministar.

Programe stručnog usavršavanja nakon završenog srednjeg obrazovanja i programe specijalističkog i majstorskog ispita, programe stručnog osposobljavanja, obuke i ispita za stručno osposobljavanje i obuku propisuje ministar po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslove rada i zapošljavanja.“

Član 25.

U članu 85. stav 4. menja se i glasi:

„Pripremni predškolski program ostvaruje vaspitač.“

Član 26.

Član 88. menja se i glasi:

„Stručno osposobljavanje i obuka traju do godinu dana, u skladu sa propisanim programom.“

Član 27.

U članu 89. stav 3. reči: „iz stava 2. ovog člana“ brišu se.

Član 28.

U članu 90. dodaje se novi stav 1. koji glasi:

„U prvi razred osnovne škole upisuju se deca koja su savladala pripremni predškolski program.“

Dosadašnji st. 1. do 12. postaju st. 2. do 13.

Član 29.

U članu 94. stav 4. menja se i glasi:

„U obrazovno-vaspitnom radu na jeziku i pismu nacionalne manjine, osim udžbenika odobrenih u skladu sa st. 1. do 3. ovog člana, mogu da se koriste domaći ili uvezeni udžbenici koje na predlog nacionalnog saveta nacionalne manjine, a po pribavljenom mišljenju Saveta, odobrava ministar.“

Član 30.

U članu 104. stav 2. reč: „trogodišnjeg“ zamenjuje se rečju: „četvorogodišnjeg“.

Član 31.

U članu 105. stav 1. reči: „trećeg, odnosno“ brišu se.

Član 32.

U članu 106. stav 1. posle reči: „dvogodišnjem“ dodaju se reči: „i trogodišnjem“.

Član 33.

U članu 109. posle reči: „vaspitanje“ dodaju se zapeta i reči: „na osnovu programa koji propisuje ministar“.

Član 34.

U članu 110. stav 3. posle reči: „i za“ dodaju se reči: „teorijsku, odnosno“, a u tački 3) reči: „i odgovarajućom petogodišnjom praksom“ brišu se.

U stavu 4. reči: „iz stava 4.“ zamenjuju se rečima: „iz stava 3.“.

Član 35.

U članu 111. stav 1. tačka 3) na kraju teksta tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 4) koja glasi:

„4) ima državljanstvo Republike Srbije.“

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Strani državljanin ili lice bez državljanstva može se primiti u radni odnos, u skladu sa zakonom.“

Dosadašnji st. 2. i 3. postaju st. 3. i 4.

Član 36.

U članu 118. stav 4. briše se.

Dosadašnji st. 5. do 9. postaju st. 4. do 8.

Član 37.

U članu 122. posle stava 5. dodaje se stav 6. koji glasi:

„Radni odnos zasnovan na određeno vreme ne može da postane radni odnos na neodređeno vreme.“

Član 38.

Član 125. menja se i glasi:

„Neposredni rad nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika sa učenicima, u okviru punog radnog vremena u školi, školi sa domom i domu učenika, iznosi: za nastavnika 24 časa, nastavnika praktične nastave 28, a stručnog saradnika i vaspitača 30 časova.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja norma časova obavezne nastave utvrđuje se u skladu sa nastavnim planom i programom.

Neposredni rad vaspitača sa decom u dečjem vrtiću, u okviru punog radnog vremena, iznosi 30 sati, a u pripremnom predškolskom programu 20 časova. Neposredni rad stručnog saradnika sa decom u dečjem vrtiću iznosi 35 sati.

Raspored obaveza nastavnika, odnosno vaspitača u pogledu neposrednog rada sa učenicima, odnosno decom, kao i drugih obaveza može da se utvrdi tako da struktura i raspored budu različiti u okviru svake radne nedelje.

Ako škola ne može, na način propisan ovim zakonom, da obezbedi stručno lice za najviše šest časova nastave sedmično iz određenog predmeta, može da rasporedi ove časove nastavnicima tog predmeta do kraja školske godine.

Strukturu i raspored obaveza nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u okviru radne nedelje utvrđuje ustanova godišnjim programom rada.

Pedagošku normu svih oblika obrazovno-vaspitnog rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u okviru radne nedelje i godišnju normu – propisuje ministar.“

Član 39.

Naslov iznad člana 127. i član 127. menjaju se i glase:

„Odmori i odsustva

Član 127.

Zaposleni u ustanovi ima pravo na odmore i odsustva prema opštim propisima o radu, opštem aktu, odnosno ugovoru o radu.

Zaposleni u ustanovi ima pravo na godišnji odmor od najmanje 20, a najviše 30 radnih dana, prema merilima određenim opštim propisima o radu, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Zaposleni u školi, po pravilu, koristi godišnji odmor za vreme školskog raspusta.“

Član 40.

Član 129. menja se i glasi:

„Direktor ustanove pokreće i vodi disciplinski postupak, donosi odluku i izriče meru u disciplinskom postupku protiv zaposlenog.

Disciplinski postupak pokreće se pismenim zaključkom na koji prigovor nije dopušten, a koji sadrži podatke o zaposlenom, opis povrede radne obaveze, vreme, mesto i način izvršenja i dokaze koji ukazuju na izvršenje povrede.

Zaposleni mora biti saslušan, sa pravom da izloži svoju odbranu, sam ili preko zastupnika, a može za raspravu da dostavi i pismenu odbranu.

Izuzetno, rasprava može da se održi i bez prisustva zaposlenog, ako za to postoji važan razlog, a zaposleni je na raspravu uredno pozvan.

Na ostala pitanja vođenja disciplinskog postupka shodno se primenjuju pravila upravnog postupka.

Disciplinski postupak je javan, osim u slučajevima propisanim zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Po sprovedenom postupku donosi se rešenje kojim se zaposleni može oglasiti krivim, u kom slučaju mu se izriče i disciplinska mera, osloboditi od odgovornosti ili se postupak može obustaviti.

Pokretanje disciplinskog postupka za lakše povrede obaveze zastareva protekom šest meseci od učinjene povrede, a za teže povrede protekom jedne godine od saznanja, a najduže dve godine od dana učinjene povrede.

Vođenje disciplinskog postupka za lakše povrede obaveze zastareva protekom godine dana, a za teže – dve godine od pokretanja disciplinskog postupka.

Zastarelost ne teče ako disciplinski postupak ne može da se pokrene ili vodi zbog odsustva zaposlenog ili drugih opravdanih razloga.“

Član 41.

U članu 131. stav 1. reči: „,osim povreda propisanih zakonom,“ brišu se.

U tački 14) na kraju teksta tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaju tač. 15) do 21) koje glase:

„15) nezakonit rad ili propuštanje radnji čime se sprečava ili onemogućava ostvarivanje prava deteta, učenika ili drugog zaposlenog;

16) neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje poslova ili naloga direktora u toku rada, odnosno za vreme nezakonite obustave rada ili štrajka;

17) zloupotreba prava iz radnog odnosa;

18) nezakonito raspolaganje sredstvima;

19) neopravdano odsustvovanje sa rada najmanje dva uzastopna radna dana;

20) odbijanje zaposlenog podvrgavanju lekarskom pregledu;

21) dolazak na rad u pripitom ili pijanom stanju, upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava koji smanjuju radnu sposobnost.“

Član 42.

U članu 134. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

„Ustanova, odnosno zavod dužni su da omoguće prosvetnom inspektoru i prosvetnom savetniku uvid u rad i podatke, odnosno dobijanje objašnjenja.“

Dosadašnji st. 2. do 5. postaju st. 3. do 6.

Član 43.

U članu 144. stav 2. posle reči: „pomoć“ dodaju se reči: „deci i“.

Član 44.

U članu 149. stav 1. reči: „članom 32. st. 4. i 5,“ zamenjuju se rečima: „članom 32. st. 5. i 6,“, reči: „članom 36. stav 3,“ zamenjuju se rečima: „članom 36. stav 4,“, reči: „članom 59. st. 4, 5, 7. i 8,“ zamenjuju se rečima: „članom 59. st. 4, 5, 8. i 9,“, a reči: „članom 134. stav 2. tač. 1) i 2) i st. 4. i 5,“ zamenjuju se rečima: „članom 134. stav 2, stav 3. tač. 1) i 2) i st. 5. i 6.“.

Član 45.

Član 172. briše se.

Član 46.

U Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 58/04 i 62/04 – ispravka), član 65. briše se.

Član 47.

Učenici upisani školske 2006/2007. godine u prvi, drugi, treći i četvrti razred osnovne škole stiču osnovno obrazovanje i vaspitanje u osmogodišnjem trajanju u skladu sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zakon) i propisima donetim na osnovu njega.

Učenici upisani školske 2006/2007. godine u peti, šesti, sedmi i osmi razred osnovne škole stiču osnovno obrazovanje i vaspitanje u osmogodišnjem trajanju u skladu sa Zakonom o osnovnoj školi („Službeni glasnik RS“, br. 50/92, 53/93 – dr. zakon, 67/93 – dr. zakon, 48/94 – dr. zakon, 66/94 – dr. zakon, 22/02, 62/03 – dr. zakon, 64/03 – ispravka i 101/05 – dr. zakon) i propisima donetim na osnovu njega.

Član 48.

Učenici koji na dan stupanja na snagu ovog zakona stiču srednje obrazovanje i učenici koji se zaključno sa školskom 2010/2011. godinom upišu u prvi razred srednje škole stiču srednje obrazovanje na osnovu Zakona o srednjoj školi („Službeni glasnik RS“, br. 50/92, 53/93 – dr. zakon, 67/93 – dr. zakon, 48/94 – dr. zakon, 24/96, 23/02, 25/02 – ispravka, 62/03 – dr. zakon, 64/03 – dr. zakon i 101/05 – dr. zakon) i propisa donetih na osnovu njega, a učenici koji se upišu u prvi razred srednje škole počev od školske 2011/2012. godine, na osnovu Zakona i posebnog zakona.

Član 49.

Smatra se da lice koje je na zakonit način položilo stručni ispit u oblasti obrazovanja, a 25. juna 2003. godine nije bilo u radnom odnosu u ustanovi, ima licencu od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 50.

Direktor ustanove izabran do stupanja na snagu ovog zakona kome prestane dužnost zbog isteka mandata ili na lični zahtev raspoređuje se na radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njegovog obrazovanja.

Ako nema slobodnog radnog mesta u istoj ili drugoj ustanovi, lice iz stava 1. ovog člana ostaje neraspoređeno i ostvaruje pravo na platu u visini koju je ostvarilo za mesec koji prethodi mesecu u kome mu je prestala dužnost, a najduže šest meseci.

Direktoru ustanove kome prestane dužnost razrešenjem, a koji ne može da se rasporedi na radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njegovog obrazovanja, prestaje radni odnos, uz isplatu otpremnine, u skladu sa zakonom.

Član 51.

Direktor ustanove izabran posle 25. juna 2003. godine, a do dana stupanja na snagu ovog zakona, dužan je da u roku od godinu dana od dana donošenja podzakonskog akta iz člana 58. stav 17. Zakona položi ispit za direktora.

Direktoru iz stava 1. ovog člana prestaje dužnost ako ne položi ispit u roku iz stava 1. ovog člana.

Član 52.

Podzakonske akte za sprovođenje Zakona i ovog zakona doneće ministar najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim nastavnih planova i programa srednjeg obrazovanja i vaspitanja, koje će doneti najkasnije do 1. marta 2011. godine.

Član 53.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O B R A Z L O Ž E Nj E

Ustavni osnov za donošenje zakona

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 6. Ustava Republike Srbije kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem obrazovanja i društvene brige o deci.

Razlozi za donošenje zakona

Izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja pristupilo se sa ciljem da se sistem obrazovanja prilagodi vremenu i uslovima u kojima se ostvaruje. Pri tom, zadržane su tendencije iz postojećeg Zakona koje su usmerene prema opštem razvoju, unapređivanju i reformi obrazovanja, u skladu sa potrebama društva i savremenog sveta.

U toku trogodišnje primene Zakona ukazala se potreba da se izmenama i dopunama Zakona obezbedi racionalan i efikasan postupak u donošenju podzakonskih akata (nastavnih planova i programa, standarda i sl.), kao i da se otklone pojedine nedoslednosti u sprovođenju Zakona.

Na inicijativu reprezentativnih sindikata u oblasti obrazo-vanja, njihovim zajedničkim radom sa obrađivačem pristupilo se izmenama i dopunama Zakona. Predlažu se, na osnovu iskustva u dosadašnjoj primeni Zakona, izmene pojedinih odredaba u cilju veće efikasnosti i povećanja kvaliteta obrazovanja.

Zbog kašnjenja u izboru i konstituisanju Nacionalnog prosvetnog saveta nisu ispoštovani rokovi propisani prelaznim odredbama Zakona, kojima je uređeno sukcesivno uključivanje učenika osnovne i srednje škole u reformisani sistem obrazovanja. Iz tog razloga neophodno je da se izmene prelazne odredbe Zakona kojima se uređuje uključivanje učenika u reformisani sistem obrazovanja.

Donošenjem Zakona o državnim službenicima i prestankom primene Zakona o radnim odnosima u državnim organima, počev od 1. jula 2006. godine, za zaposlene u ustanovama predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, nastala je pravna praznina u uređivanju pojedinih prava, obaveza i odgovornosti (disciplinska odgovornost zaposlenih koja može da utiče na licencu nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, uređivanje radnog odnosa na određeno vreme, odmore, odsustva i sl.), te je neophodno uređivanje tih pitanja.

Objašnjenje pojedinačnih rešenja

Članom 3. Predloga zakona predlaže se usaglašavanje odredbe o upotrebi jezika za pripadnike nacionalne manjine sa članom 13. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina („Službeni list SRJ“, broj 11/02). Time se obezbeđuje da se obrazovno-vaspitni rad za pripadnike nacionalnih manjina ostvaruje na maternjem jeziku ili dvojezično, u skladu sa posebnim zakonom. Predloženo je i da nacionalni savet nacionalne manjine daje mišljenje Ministarstvu o ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada na jeziku nacionalne manjine, odnosno dvojezično, u školama u kojima se za upis u prvi razred prijavi potreban broj učenika, u skladu sa posebnim zakonom.

Čl. 4. do 6. Predloga zakona predlažu se: promena broja članova Nacionalnog prosvetnog saveta (u daljem tekstu: Savet) tako da je najmanji broj članova 41, s tim što se broj članova određuje zavisno od broja predstavnika reprezentativnih sindikata u oblasti obrazovanja za Republiku; promena nadležnosti Saveta u postupku predlaganja Vladi pravaca razvoja i unapređivanja kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, čime se vrši usaglašavanje ovog ovlašćenja sa Zakonom o Vladi („Službeni glasnik RS“, br. 55/05 i 71/05); promena postupka donošenja nastavnih planova i programa i standarda po kome bi Savet bio ovlašćeni predlagač tih podzakonskih akata ministru; preciznije uređivanje odnosa ministra, Saveta i zavoda; skraćenje roka za predlaganje podzakonskih akata, čime se doprinosi efikasnosti u donošenju ključnih akata kojima se reformiše obrazovanje i unapređuje njegov kvalitet; izmene u donošenju opštih osnova predškolskog programa, nastavnih planova i programa osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i osnova vaspitnog programa, tako što se propisuje da za sadržaje koji izražavaju posebnost nacionalne manjine, predlog Savetu daje nacionalni savet nacionalne manjine.

Tokom primene Zakona utvrđeno je da ne mogu biti isti uslovi za osnivanje ustanove i početak rada i obavljanje delatnosti, već da ih treba Zakonom odvojiti, te su s toga predložena i odgovarajuća rešenja u članu 9. Predloga zakona. Predloženo je da ustanovu ne može da osnuje fizičko lice koje je osuđeno za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci ili za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu meru. Predložena je i izmena odredbe koja se odnosi na obavezu drugog pravnog ili fizičkog lica kada osniva ustanovu da poseduje i garanciju poslovne banke da su obezbeđena sredstva u visini potrebnih sredstava za ciklus obrazovanja u školi, odnosno godinu dana rada dečjeg vrtića. Ciklus u osnovnoj školi je četiri godine, a u srednjoj obrazovanje može da traje dve, tri i četiri godine.

Članom 11. Predloga zakona predložene su izmene odredaba člana 38. Zakona koje se odnose na mere koje preduzima Ministarstvo prema ustanovi koja ne ispunjava propisane uslove za rad ili ne obavlja delatnost na propisani način, kao i u slučaju obustave rada organizovane suprotno zakonu. U tim slučajevima Ministarstvo preduzima prethodne mere: razrešava organ upravljanja i direktora i imenuje privremeni organ upravljanja i postavlja vršioca dužnosti direktora ili razrešava organ upravljanja i imenuje privremeni organ upravljanja ili razrešava direktora i postavlja vršioca dužnosti direktora. Predloženo je, takođe, i rešenje za istu situaciju koje se odnosi na ustanovu čiji je osnivač drugo pravno ili fizičko lice – propisana je zabrana rada ustanove.

Čl.13. i 14. Predloga zakona predložene su izmene koje se odnose na obavezu skupštine jedinice lokalne samouprave da u sastav školskog odbora imenuje predstavnike socijalnih partnera. Prošireni su slučajevi u kojima se ne može vršiti imenovanje članova organa upravljanja, tako što je propisano da za člana organa upravljanja ne može biti predložen ni imenovan direktor druge ustanove, kao ni lica koja prema drugim zakonima ne mogu biti predložena ni imenovana u organe upravljanja zbog sukoba interesa. Radi jedinstvene i pravilne primene Zakona od strane skupštine lokalne samouprave u ostvarivanju prava na imenovanje i razrešenje članova organa upravljanja ustanova, Predlog zakona dopunjen je odredbom na osnovu koje ministar razrešava postojeći i imenuje privremeni organ upravljanja ustanove ako skupština jedinice lokalne samouprave ne pokrene odmah, a najkasnije u roku od sedam dana od dana dostavljanja akta kojim se nalaže mera, postupak za preispitivanje akta o imenovanju ili razrešenju i ne usaglasi ga sa ovim zakonom, odnosno zakonom. Da bi ministar razrešio organ upravljanja, neophodno je da Ministarstvo utvrdi da je akt skupštine jedinice lokalne samouprave o imenovanju ili razrešenju organa upravljanja ili pojedinog člana u suprotnosti sa Zakonom.

Čl. 16 do 19. Predloga zakona odnose se na direktora ustanove. Ovim odredbama predlažu se sledeće novine: da direktor ima državljanstvo Republike Srbije; da mu miruje radni odnos za vreme trajanja prvog mandata, i to na radnom mestu sa koga je izabran za direktora; da ispit za direktora nije više uslov za izbor, već je uslov za vršenje dužnosti, te se mora položiti u roku od godinu dana od dana stupanja na dužnost; da za direktora osnovne škole može biti izabran već na prvom konkursu i nastavnik sa odgovarajućim višim obrazovanjem ako se ne prijavi nijedan kandidat sa odgovarajućim visokim obrazovanjem; da direktora mora da razreši organ upravljanja ako se utvrdi nepravilnost u radu direktora, propisana članom 62. Zakona; da sa direktorom ustanove izabranim u prvom mandatu ustanova zaključuje ugovor o radu na određeno vreme, a u svakom narednom – ugovor o radu na neodređeno vreme; prava direktora kome prestane dužnost u drugom i narednim mandatima.

Čl. 21. do 28. Predloga zakona odnose se na obrazovne programe i njima su precizirane odgovarajuće odredbe zbog uočenih nejasnoća u njihovoj primeni. Predloženo je da opšte osnove predškolskog programa, nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, osnove vaspitnog programa, programe završnih i maturskih ispita, posebne programe u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja na predlog Saveta, propisuje ministar, a da nastavne programe osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja za jezik nacionalne manjine i jezik nacionalne manjine sa elementima nacionalne kulture propisuje ministar na predlog nacionalnog saveta nacionalne manjine, a po pribavljenom mišljenju Saveta; da programe stručnog usavršavanja nakon završenog srednjeg obrazovanja i programe specijalističkog i majstorskog ispita, programe stručnog osposobljavanja, obuke i ispita za stručno osposobljavanje i obuku, propisuje, takođe, ministar po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslove rada i zapošljavanja. Predloženo je, takođe, da pripremni predškolski program ostvaruje vaspitač, a dopunom člana 90. Zakona propisano je da se u prvi razred osnovne škole upisuju deca koja su savladala pripremni predškolski program.

Čl. 30. do 32. Predloga zakona predloženo je da se završni ispit polaže nakon završenog dvogodišnjeg i trogodišnjeg srednjeg obrazovanja, a opšta, stručna i umetnička matura, nakon četvorogodišnjeg obrazovanja. Ovakvo rešenje je posledica uređivanja osnovnog obrazovanja u dva ciklusa u trajanju od po četiri godine.

Čl. 33. do 41. Predloga zakona predložene su izmene i dopune odredaba Zakona kojima se na poseban način uređuju pojedina pitanja iz oblasti radnog odnosa nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i drugih zaposlenih u ustanovama. Precizirane su odredbe koje se odnose na uslove za prijem u radni odnos nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika zahtevom da imaju državljanstvo Republike Srbije. Uređena su i prava stranaca i lica bez državljanstva kada je u pitanju zasnivanje radnog odnosa. Ograničena je mogućnost, takozvanog, prerastanja radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme. Pedagoška norma nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika preciznije je uređena tako što se iskazuje u časovima, a ne u satima, osim za vaspitače i stručne saradnike u dečjim vrtićima. Uređeno je pitanje odmora i odsustava, disciplinski postupak i vrste težih povreda obaveza zaposlenih.

Članom 42. Predloga zakona predložena je dopuna odredaba koje se odnose na nadzor nad radom ustanova. Ustanova i zavod su dužni da omoguće prosvetnom inspektoru i prosvetnom savetniku uvid u rad i podatke, odnosno dobijanje objašnjenja.

Čl. 45. do 48. Predloga zakona predložene su izmene prelaznih odredaba koje se odnose na uključivanje učenika u reformisani sistem obrazovanja bez, takozvanog, prevođenja. To znači da će se po reformisanim programima u srednju školu upisati učenici počev od 2011/2012. godine, umesto od školske 2006/2007. godine.

Članom 49. Predloga zakona predloženo je da se smatra da lice koje je na zakonit način položilo stručni ispit u oblasti obrazovanja, a 25. juna 2003. godine nije bilo u radnom odnosu u ustanovi, ima licencu od dana stupanja na snagu ovog zakona. Na ovaj način daje se mogućnost svim licima koja su položila stručni ispit u oblasti obrazovanja na propisani način, da se prizna licenca, kao stečeno pravo, ali od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Sredstva za sprovođenje ovog zakona

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbeđivanje dodatnih sredstava u budžetu Republike.

Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku

Prelaznim odredbama Zakona propisani su rokovi za sprovođenje reformisanih nastavnih planova i programa. Izbor, odnosno konstituisanje Saveta nije izvršeno blagovremeno, što je za dve godine usporilo reformu obrazovanja na svim nivoima. Donošenje ovog zakona po hitnom postupku treba da ublaži i otkloni štetne posledice koje bi mogle da nastanu ukoliko se ne odlože rokovi za sprovođenje reforme obrazovanja. Hitan postupak je neophodan zbog regularnog početka školske 2006/2007. godine za učenike koji upisuju peti i šesti razred osnovne škole i prvi razred srednje škole i koji nastavljaju sa sticanjem obrazovanja po zakonima o osnovnoj i srednjoj školi. Nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po rad organa i organizacija.

PREGLED ODREDABA

ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA KOJE SE MENjAJU I DOPUNjUJU

Delatnost obrazovanja i vaspitanja

Član 2.

Delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja se kao predškolsko vaspitanje i obrazovanje, osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje.

Sistemom obrazovanja i vaspitanja obezbeđuju se:

dostupnost obrazovanja i vaspitanja;

mogućnost za obrazovanje i vaspitanje pod jednakim uslovima i na ekonomski nedovoljno razvijenim područjima, kao i u socijalno, odnosno kulturno manje podsticajnim sredinama;

kvalitetno obrazovanje i vaspitanje, koje osigurava sticanje jezičke, matematičke, naučne, TEHNIČKE, umetničke, kulturne, zdravstvene, ekološke i informatičke pismenosti, neophodne za život u savremenom i složenom društvu;

obrazovanje i vaspitanje koje odgovara stepenu razvoja i uzrastu deteta, odnosno učenika;

jednaka mogućnost za obrazovanje dece i učenika sa smetnjama u razvoju;

podsticanje učenika za sticanje što višeg nivoa obrazovanja i što većeg uključenja u proces doživotnog učenja;

maksimalna horizontalna i vertikalna pokretljivost u okviru sistema obrazovanja i vaspitanja.

Način obavljanja delatnosti obrazovanja i vaspitanja propisan je ovim zakonom i posebnim zakonima u oblasti obrazovanja i vaspitanja ( u daljem tekstu: posebni zakon).

Ciljevi obrazovanja i vaspitanja

Član 3.

Ciljevi i zadaci obrazovanja i vaspitanja jesu:

razvoj intelektualnih kapaciteta SPOSOBNOSTI i znanja dece i učenika nužnih za razumevanje prirode, društva, sebe i sveta u kome žive, u skladu sa njihovim razvojnim potrebama, mogućnostima i interesovanjima;

podsticanje i razvoj fizičkih i zdravstvenih sposobnosti dece i učenika;

osposobljavanje za rad, dalje obrazovanje i samostalno učenje, u skladu sa načelima stalnog usavršavanja i načelima doživotnog učenja;

osposobljavanje za samostalno i odgovorno donošenje odluka koje se odnose na sopstveni razvoj i budući život;

razvijanje svesti o državnoj i nacionalnoj pripadnosti, negovanje srpske tradicije i kulture, kao i tradicije i kulture nacionalnih manjina;

omogućavanje uključivanja u procese evropskog i međunarodnog povezivanja;

razvijanje svesti o značaju zaštite i očuvanja prirode i životne sredine;

usvajanje, razumevanje i razvoj osnovnih socijalnih i moralnih vrednosti demokratski uređenog, humanog i tolerantnog društva;

uvažavanje pluralizma vrednosti i omogućavanje, podsticanje i izgradnja sopstvenog sistema vrednosti i vrednosnih stavova koji se temelje na načelima različitosti i dobrobiti za sve;

poštovanje prava dece, ljudskih i građanskih prava i osnovnih sloboda i razvijanje sposobnosti za život u demokratski uređenom društvu;

razvijanje kod dece i učenika radoznalosti i otvorenosti za kulture tradicionalnih crkava i verskih zajednica, kao i etničke i verske tolerancije, jačanje poverenja među decom i učenicima i sprečavanje ponašanja koja narušavaju ostvarivanje prava na različitost;

razvijanje i negovanje drugarstva i prijateljstva, usvajanje vrednosti zajedničkog života i podsticanje individualne odgovornosti.

Upotreba jezika

Član 7.

Obrazovno- vaspitni rad ostvaruje se na srpskom jeziku.

Za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na maternjem jeziku. Izuzetno on se može ostvarivati i na srpskom jeziku.

ZA PRIPADNIKE NACIONALNE MANjINE OBRAZOVNO-VASPITNI RAD OSTVARUJE SE NA MATERNjEM JEZIKU ILI DVOJEZIČNO, U SKLADU SA POSEBNIM ZAKONOM.

NACIONALNI SAVET NACIONALNE MANjINE DAJE MIŠLjENjE MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA POSLOVE OBRAZOVANjA O OSTVARIVANjU OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA NA JEZIKU NACIONALNE MANjINE, ODNOSNO DVOJEZIČNO, U ŠKOLAMA U KOJIMA SE ZA UPIS U PRVI RAZRED PRIJAVI POTREBAN BROJ UČENIKA, U SKLADU SA POSEBNIM ZAKONOM.

Obrazovno-vaspitni rad može da se izvodi i na stranom jeziku, u skladu sa posebnim zakonom.

Obrazovno-vaspitni rad za lica koja koriste jezik znakova izvodi se na jeziku znakova i pomoću sredstava tog jezika.

Sastav Saveta

Član 11.

Savet ima 42 NAJMANjE 41 ČLANA, uključujući i predsednika, koje bira Narodna skupština na vreme od šest godina.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, polovini članova prvoizabranog sastava Saveta mandat traje tri godine.

Predsednik i članovi Saveta biraju se, i to:

tri člana iz reda akademika – redovnih profesora univerziteta, sa liste kandidata koju podnosi Srpska akademija nauka i umetnosti i jedan član Matice srpske iz reda redovnih profesora univerziteta, sa liste kandidata koju podnosi Matica srpska;

četiri člana iz reda nastavnika Univerziteta u Beogradu, sa liste kandidata koju podnosi Univerzitet u Beogradu;

po jedan član iz reda nastavnika drugih univerziteta čiji je osnivač Republika, odnosno autonomna pokrajina: Univerziteta u Nišu, Univerziteta u Kragujevcu, Univerziteta u Novom Sadu, Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici i Univerziteta umetnosti u Beogradu, sa liste kandidata koju podnose ovi univerziteti;

član iz reda nastavnika učiteljskog fakulteta, sa liste kandidata koju zajednički podnose učiteljski fakulteti čiji je osnivač Republika;

po jedan član iz reda stručnih udruženja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika: Zajednice vaspitača predškolskih ustanova, SAVEZ UDRUŽENjA VASPITAČA SRBIJE, Saveza učitelja Srbije, Društva za srpski jezik Srbije, Društva za strane jezike Srbije, Društva matematičara Srbije, Saveza društava istoričara Srbije, Srpskog geografskog društva, Društva fizičara Srbije, Srpskog hemijskog društva, Srpskog biološkog društva, Srpskog filozofskog društva, Saveza društava muzičkih i baletskih pedagoga Srbije, Društva likovnih pedagoga Srbije, Saveza pedagoga za fizičku kulturu, Društva psihologa Srbije, Pedagoškog društva Srbije i Društva defektologa Srbije, sa lista kandidata koje podnose ova udruženja;

četiri člana iz reda predstavnika zajednica srednjih stručnih škola, sa liste kandidata koju zajednički podnose ove zajednice, i jedan član iz reda predstavnika Zajednice gimnazija, sa liste kandidata koju podnosi ta zajednica;

član iz reda Srpske pravoslavne crkve, sa liste kandidata koju podnosi ova crkva;

član iz reda tradicionalnih crkava i verskih zajednica, osim Srpske pravoslavne crkve, sa liste kandidata koju zajednički podnose ove crkve i verske zajednice;

član iz reda nacionalnih manjina, sa liste kandidata koju zajednički podnose saveti nacionalnih manjina;

član iz reda nacionalne organizacije za zapošljavanje, sa liste kandidata koju podnosi ova organizacija;

član iz reda reprezentativnih sindikata, sa liste kandidata koju zajednički podnose ovi sindikati;

11) PO JEDAN ČLAN IZ REDA REPREZENTATIVNIH SINDIKATA DELATNOSTI OBRAZOVANjA NA TERITORIJI REPUBLIKE, SA LISTA KOJE PODNOSE OVI SINDIKATI;

član iz reda udruženja poslodavaca, sa liste kandidata koju zajednički podnose ova udruženja.

Podnosioci lista iz stava 3. ovog člana dužni su da dostave liste kandidata za članove Saveta dva meseca pre isteka mandata članova Saveta kojima mandat ističe.

Lista iz stava 3. ovog člana sadrži veći broj kandidata od broja članova koji se biraju.

Ako podnosilac liste ne dostavi listu u roku iz stava 4. ovog člana, Narodna skupština bira članove Saveta iz reda propisane strukture.

Najmanje polovina članova Saveta bira se iz reda stručnjaka iz oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Predsednik Saveta bira se iz reda stručnjaka iz oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Za člana Saveta ne može da bude izabrano lice koje je imenovano, izabrano ili postavljeno na funkciju u državnom organu, organu teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave i lice izabrano u organ političke stranke ili organ upravljanja ustanove.

Narodna skupština razrešava člana Saveta pre isteka mandata, i to: na lični zahtev, ako ne ispunjava svoju dužnost kao član Saveta, odnosno svojim postupcima povredi ugled dužnosti koju obavlja ili ukoliko nastupi uslov iz stava 9. ovog člana.

U slučaju razrešenja člana Saveta pre isteka mandata, bira se novi član do isteka mandata Saveta, sa liste koja je podneta za izbor članova Saveta.

Savet donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja članova Saveta.

Sednicama Saveta prisustvuje predstavnik Ministarstva, bez prava odlučivanja.

Nadležnost Saveta

Član 12.

U oblasti razvoja i unapređivanja sistema obrazovanja i vaspitanja Savet:

utvrđuje pravce razvoja i unapređivanja kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja;

prati i analizira stanje obrazovanja na svim nivoima iz svoje nadležnosti i usaglašenost sistema obrazovanja sa evropskim standardima;

razmatra, zauzima stavove i daje mišljenje Ministarstvu u postupku donošenja zakona i drugih akata, kojima se uređuju pitanja od značaja za oblast obrazovanja i vaspitanja;

donosi: opšte osnove predškolskog programa, nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja i osnove vaspitnog programa;

predlaže ministru: programe završnog i maturskog ispita u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, posebne programe predškolskog vaspitanja i obrazovanja, stručnog osposobljavanja i obuke, u skladu sa ovim i posebnim zakonom;

predlaže ministru udžbenike i nastavna sredstva;

utvrđuje listu obrazovnih profila;

utvrđuje standarde:

kvaliteta obrazovanja i vaspitanja po nivoima i vrstama i opšte i posebne standarde znanja;

za uvođenje u posao nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, uključujući i osposobljavanje nastavnika i vaspitača za rad sa decom i učenicima sa smetnjama u razvoju, kao i za sticanje dozvole za rad;

stalnog stručnog usavršavanja zaposlenih u ustanovama;

znanja, veština i sposobnosti za direktora;

znanja, veština i sposobnosti za profesiju nastavnika i vaspitača i njihovog profesionalnog napredovanja;

za sticanje obrazovanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, kao i dopunskog obrazovanja nastavnika;

za ostvarivanje posebnih programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja;

za ostvarivanje posebnih programa stručnog osposobljavanja i obuke;

kvaliteta udžbenika i nastavnih sredstava;

prostora, opreme i nastavnih sredstava;

obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.

U OBLASTI RAZVOJA I UNAPREĐIVANjA SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA SAVET:

1) PREDLAŽE VLADI PRAVCE RAZVOJA I UNAPREĐIVANjA KVALITETA PREDŠKOLSKOG, OSNOVNOG I SREDNjEG OBRAZOVANjA I VASPITANjA;

2) PRATI I ANALIZIRA STANjE OBRAZOVANjA NA SVIM NIVOIMA IZ SVOJE NADLEŽNOSTI I USAGLAŠENOST SISTEMA OBRAZOVANjA SA EVROPSKIM STANDARDIMA;

3) RAZMATRA, ZAUZIMA STAVOVE I DAJE MIŠLjENjE MINISTARSTVU U POSTUPKU DONOŠENjA ZAKONA I DRUGIH AKATA, KOJIMA SE UREĐUJU PITANjA OD ZNAČAJA ZA OBLAST OBRAZOVANjA I VASPITANjA;

4) PREDLAŽE MINISTRU:

(1) OPŠTE OSNOVE PREDŠKOLSKOG PROGRAMA;

(2) NASTAVNE PLANOVE I PROGRAME OSNOVNOG I SREDNjEG OBRAZOVANjA I VASPITANjA;

(3) OSNOVE VASPITNOG PROGRAMA;

(4) PROGRAME ZAVRŠNOG I MATURSKOG ISPITA U OSNOVNOM I SREDNjEM OBRAZOVANjU I VASPITANjU;

(5) POSEBNE PROGRAME PREDŠKOLSKOG VASPITANjA I OBRAZOVANjA, U SKLADU SA OVIM I POSEBNIM ZAKONOM;

(6) UDžBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA;

(7) LISTU OBRAZOVNIH PROGRAMA ZA ODGOVARAJUĆA ZANIMANjA;

(8) STANDARDE KVALITETA OBRAZOVANjA I VASPITANjA PO NIVOIMA I VRSTAMA I OPŠTE I POSEBNE STANDARDE ZNANjA;

(9) STANDARDE ZNANjA, VEŠTINA I SPOSOBNOSTI ZA PROFESIJU NASTAVNIKA I VASPITAČA I NjIHOVOG PROFESIONALNOG NAPREDOVANjA;

(10) STANDARDE ZA STICANjE OBRAZOVANjA NASTAVNIKA, VASPITAČA I STRUČNIH SARADNIKA, KAO I DOPUNSKOG OBRAZOVANjA NASTAVNIKA;

(11) STANDARDE ZA UVOĐENjE U POSAO NASTAVNIKA, VASPITAČA I STRUČNOG SARADNIKA, UKLjUČUJUĆI I OSPOSOBLjAVANjE NASTAVNIKA I VASPITAČA ZA RAD SA DECOM I UČENICIMA SA SMETNjAMA U RAZVOJU, KAO I ZA STICANjE DOZVOLE ZA RAD;

(12) STANDARDE STALNOG STRUČNOG USAVRŠAVANjA ZAPOSLENIH U USTANOVAMA;

(13) STANDARDE ZNANjA, VEŠTINA I SPOSOBNOSTI ZA DIREKTORA;

(14) STANDARDE ZA OSTVARIVANjE POSEBNIH PROGRAMA PREDŠKOLSKOG VASPITANjA I OBRAZOVANjA;

(15) STANDARDE KVALITETA UDžBENIKA I NASTAVNIH SREDSTAVA;

5) OBAVLjA I DRUGE POSLOVE, U SKLADU SA ZAKONOM.

Akti iz tač. 4), 7) i 8) objavljuju se u „Prosvetnom glasniku“.

OPŠTE OSNOVE PREDŠKOLSKOG PROGRAMA, NASTAVNE PLANOVE I PROGRAME OSNOVNOG I SREDNjEG OBRAZOVANjA I VASPITANjA I OSNOVE VASPITNOG PROGRAMA, ZA SADRŽAJE KOJI IZRAŽAVAJU POSEBNOST NACIONALNE MANjINE, PREDLAŽE SAVETU NACIONALNI SAVET NACIONALNE MANjINE.“

Savet najmanje jedanput godišnje dostavlja Narodnoj skupštini mišljenje o stanju u oblasti obrazovanja i vaspitanja i razvoja predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja.

Rad Saveta i zavoda

Član 25.

Zavodi obavljaju stručne poslove u pripremi akata koji su u nadležnosti Saveta, odnosno ministra, po prijemu obrazloženog zahteva Saveta, odnosno ministra.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži i rok za pripremu materijala.

Savet, odnosno ministar dužan je da donese odluku, odnosno akt najduže u roku od tri meseca od dana prijema materijala zavoda.

Ukoliko zavodi po proteku roka iz stava 2. ovog člana ne pripreme potreban materijal, Savet, odnosno ministar donosi akt iz svoje nadležnosti, bez stručne obrade zavoda.

Savet donosi akt iz svoje nadležnosti i po dostavljanju obrazloženog zahteva ministra.

Zahtev iz stava 5. ovog člana sadrži i rok za donošenje akta.

Ako Savet u roku iz st. 3. i 6. ovog člana ne donese akt iz svoje nadležnosti, akt donosi ministar.

Savet, odnosno zavodi mogu da podnesu inicijativu ministru, odnosno Vladi za rešavanje određenih pitanja iz svoje nadležnosti.

ODNOS MINISTRA, SAVETA I ZAVODA

ČLAN 25.

SAVET, KOJI JE NADLEŽAN ZA PREDLAGANjE, ODNOSNO ZAVOD KOJI JE NADLEŽAN ZA PRIPREMU PODZAKONSKIH AKATA KOJE DONOSI MINISTAR, DUŽNI SU DA OVE POSLOVE OBAVE NA ZAHTEV MINISTRA. POSTUPAK POKREĆE MINISTAR DOSTAVLjA-NjEM ZAHTEVA ODGOVARAJUĆEM ZAVODU.

ZAVOD STRUČNO PRIPREMA ODGOVARAJUĆI MATERIJAL I DOSTAVLjA GA MINISTRU U DATOM ROKU.

ZAHTEV SA MATERIJALOM IZ STAVA 2. OVOG ČLANA MINISTAR DOSTAVLjA SAVETU NA RAZMATRANjE.

SAVET JE DUŽAN DA UTVRDI PREDLOG AKTA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NAJKASNIJE U ROKU OD MESEC DANA OD DANA PRI-JEMA ZAHTEVA SA MATERIJALOM.

AKO SAVET U ROKU IZ STAVA 4. OVOG ČLANA NE UTVRDI PREDLOG, MINISTAR MOŽE DA DONESE PODZAKONSKI AKT BEZ PREDLOGA SAVETA.

SAVET, ODNOSNO ZAVOD MOŽE DA PODNESE INICIJATIVU MINISTRU, ODNOSNO VLADI ZA REŠAVANjE ODRE-ĐENIH PITANjA IZ NjIHOVE NADLEŽNOSTI.

Obrazovni programi ustanova

Član 30.

Dečji vrtić ostvaruje predškolski program, a može da ostvaruje i posebne predškolske programe, odnosno prilagođene programe za decu sa smetnjama u razvoju i druge programe, u skladu sa posebnim zakonom.

Osnovna škola ostvaruje školski program, a može da ostvaruje i: prilagođen školski program za učenike i odrasle sa smetnjama u razvoju, poseban školski program za muzičko i baletsko obrazovanje, poseban školski program za obrazovanje odraslih, vaspitni program za učenike u školi sa domom i druge programe, u skladu sa posebnim zakonom.

Srednja škola ostvaruje školski program opšteg, stručnog i umetničkog obrazovanja, a može da ostvaruje i: prilagođen školski program za učenike i odrasle sa smetnjama u razvoju, poseban školski program za muzičko i baletsko obrazovanje, poseban školski program za obrazovanje odraslih, vaspitni program za učenike u školi sa domom, program specijalističkog i majstorskog obrazovanja, program stručnog osposobljavanja, obuke i druge programe, u skladu sa posebnim zakonom.

Osnovna škola može da ostvaruje i predškolski program, a srednja umetnička škola i škola za učenike sa smetnjama u razvoju i školski program osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

OSNOVNA ŠKOLA MOŽE DA OSTVARUJE I PREDŠKOLSKI PROGRAM, A SREDNjA ŠKOLA – PREDŠKOLSKI PROGRAM, PROGRAM OSNOVNOG OBRAZOVANjA I VASPITANjA I VASPITNI PROGRAM.

Mreža ustanova

Član 32.

Broj i prostorni raspored ustanova čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, prema vrsti i strukturi, planira se aktom o mreži ustanova.

Ustanova se osniva u skladu sa aktom o mreži ustanova.

Akt o mreži dečjih vrtića i osnovnih škola donosi skupština jedinice lokalne samouprave, na osnovu kriterijuma koje utvrdi Vlada.

U JEDINICI LOKALNE SAMOUPRAVE U KOJOJ JE U SLUŽBENOJ UPOTREBI I JEZIK I PISMO NACIONALNE MANjINE, ODNOSNO U KOJOJ SE OBRAZOVNO-VASPITNI RAD IZVODI NA JEZIKU I PISMU NACIONALNE MANjINE, AKT O MREŽI DEČJIH VRTIĆA I OSNOVNIH ŠKOLA DONOSI SE UZ PRETHODNO PRIBAVLjENO MIŠLjENjE NACIONALNOG SAVETA NACIONALNE MANjINE ČIJI JE JEZIK I PISMO U SLUŽBENOJ UPOTREBI U JEDINICI LOKALNE SAMOUPRAVE, ODNOSNO ČIJI SE JEZIK I PISMO KORISTI U OBRAZOVNO-VASPITNOM RADU.

Saglasnost na akt o mreži osnovnih škola daje Ministarstvo.

Akt o mreži srednjih škola donosi Vlada na osnovu:

broja i uzrasta učenika na određenom području;

specifičnosti područja (brdsko-planinsko, prigranično, nedovoljno razvijeno, nacionalno mešovito područje);

razvojne specifičnosti područja na osnovu utvrđenih potreba za zapošljavanje;

dostupnosti i jednakih uslova za sticanje obrazovanja i vaspitanja;

obezbeđenosti komunikacije;

6) finansijskih mogućnosti Republike.

Uslovi za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti

Član 33.

Ustanova može da se osnuje, da počne sa radom i da obavlja delatnost obrazovanja i vaspitanja ako ima:

dovoljan broj dece, učenika, odnosno učesnika u obrazovanju odraslih;

program obrazovanja i vaspitanja;

prostor, opremu, nastavna sredstva i nastavnike, vaspitače i stručne saradnike, u skladu sa propisanim standardima;

obezbeđena sredstva za osnivanje i rad;

obezbeđene higijensko-tehničke uslove, u skladu sa zakonom i propisima kojima se uređuje ova oblast.

Ustanova čiji je osnivač drugo pravno ili fizičko lice može da počne sa radom i da obavlja delatnost obrazovanja i vaspitanja ako, osim uslova iz stava 1. ovog člana, ima garanciju poslovne banke da su obezbeđena i sredstva za tri godine rada škole, odnosno za godinu dana rada dečjeg vrtića.

Osnivač ustanove ne može da bude fizičko lice koje je osuđivano za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci.

Bliže uslove iz stava 1. ovog člana propisuje ministar.

USTANOVA MOŽE DA SE OSNUJE AKO:

1) POSTOJI POTREBA ZA VASPITANjEM I OBRAZOVANjEM DECE, OBRAZOVANjEM I VASPITANjEM UČENIKA ILI OBRAZOVANjEM ODRASLIH;

2) IMA PROGRAM OBRAZOVANjA I VASPITANjA;

3) IMA OBEZBEĐENA SREDSTVA ZA OSNIVANjE.

DRUGO PRAVNO ILI FIZIČKO LICE MOŽE DA OSNUJE USTANOVU AKO, OSIM ISPUNjENIH USLOVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, IMA GARANCIJU POSLOVNE BANKE DA SU OBEZBEĐENA SREDSTVA U VISINI POTREBNIH SREDSTAVA ZA CIKLUS OBRAZOVANjA U ŠKOLI, ODNOSNO GODINU DANA RADA DEČJEG VRTIĆA.

USTANOVA MOŽE DA POČNE SA RADOM I DA OBAVLjA DELATNOST OBRAZOVANjA I VASPITANjA AKO ISPUNjAVA USLOVE ZA OSNIVANjE I IMA:

1) PROPISANI PROSTOR, OPREMU I NASTAVNA SREDSTVA;

2) NASTAVNIKE, VASPITAČE I STRUČNE SARADNIKE U RADNOM ODNOSU NA NEODREĐENO VREME;

3) OBEZBEĐENE HIGIJENSKO-TEHNIČKE USLOVE, U SKLADU SA ZAKONOM I PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE OVA OBLAST.

OSNIVAČ USTANOVE NE MOŽE DA BUDE FIZIČKO LICE KOJE JE OSUĐENO ZA KRIVIČNO DELO NA BEZUSLOVNU KAZNU ZATVORA U TRAJANjU OD NAJMANjE ŠEST MESECI ILI ZA KRIVIČNO DELO IZ GRUPE KRIVIČNIH DELA PROTIV POLNE SLOBODE I PROTIV ČOVEČNOSTI I DRUGIH DOBARA ZAŠTIĆENIH MEĐUNARODNIM PRAVOM, BEZ OBZIRA NA IZREČENU MERU.

BLIŽE USLOVE ZA OSNIVANjE, POČETAK RADA I OBAVLjANjE DELATNOSTI USTANOVE PROPISUJE MINISTAR.

Proširena delatnost ustanove

Član 36.

Ustanova može da obavlja i drugu delatnost koja je u funkciji obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: proširena delatnost) pod uslovom da se njome ne ometa obavljanje delatnosti obrazovanja i vaspitanja. Učenici mogu da se angažuju samo u okviru praktične nastave, a nastavnici ako se ne ometa ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada.

USTANOVA MOŽE DA OBAVLjA I DRUGU DELATNOST KOJA JE U FUNKCIJI OBRAZOVANjA I VASPITANjA (U DALjEM TEKSTU: PROŠIRENA DELATNOST) POD USLOVOM DA SE NjOME NE OMETA OBAVLjANjE DELATNOSTI OBRAZOVANjA I VASPITANjA.

UČENICI MOGU DA SE ANGAŽUJU SAMO U OKVIRU NASTAVE, A NASTAVNICI AKO SE NE OMETA OSTVARIVANjE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA.

Proširena delatnost ustanove može da bude davanje usluga, proizvodnja, prodaja i druga delatnost kojom se unapređuje ili doprinosi racionalnijem i kvalitetnijem obavljanju obrazovanja i vaspitanja.

Odluku o proširenju delatnosti donosi organ upravljanja ustanove, uz saglasnost Ministarstva.

Odluka o proširenju delatnosti ustanove čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave sadrži i plan prihoda koji će se ostvariti i izdataka za obavljanje te delatnosti, način angažovanja učenika i zaposlenih i način raspolaganja i plan korišćenja ostvarenih sredstava, u skladu sa propisima koji regulišu budžetski sistem.

Zabrana rada ustanove

Član 38.

Kada organ nadležan za obavljanje poslova upravnog, odnosno stručno-pedagoškog nadzora utvrdi da ustanova ne ispunjava propisane uslove za rad ili ne obavlja delatnost na propisani način, kao i u slučaju obustave rada organizovane suprotno zakonu, odrediće joj rok za ispunjenje uslova, odnosno otklanjanje nepravilnosti u obavljanju delatnosti i o tome će obavestiti osnivača.

Kada ustanova čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave ne postupi po nalogu organa iz stava 1. ovog člana, odnosno kada organ upravljanja ne obavlja poslove iz svoje nadležnosti, a nadležni organ jedinice lokalne samouprave ne preduzme mere u skladu sa zakonom, ni posle propisanog roka za otklanjanje nepravilnosti, Ministarstvo prethodno preduzima sledeće mere:

razrešava direktora i postavlja vršioca dužnosti direktora;

razrešava dužnosti organ upravljanja i imenuje privremeni organ upravljanja.

KADA USTANOVA, ČIJI JE OSNIVAČ REPUBLIKA, AUTONOMNA POKRAJINA ILI JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE, NE POSTUPI U DATOM ROKU PO NALOGU ORGANA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, ODNOSNO KADA ORGAN UPRAVLjANjA NE OBAVLjA POSLOVE IZ SVOJE NADLEŽNOSTI, MINISTARSTVO PRETHODNO PREDUZIMA SLEDEĆE MERE:

1) RAZREŠAVA ORGAN UPRAVLjANjA I DIREKTORA I IMENUJE PRIVREMENI ORGAN UPRAVLjANjA I POSTAVLjA VRŠIOCA DUŽNOSTI DIREKTORA;

2) RAZREŠAVA ORGAN UPRAVLjANjA I IMENUJE PRIVREMENI ORGAN UPRAVLjANjA ILI RAZREŠAVA DIREKTORA I POSTAVLjA VRŠIOCA DUŽNOSTI DIREKTORA.

Vršilac dužnosti direktora ustanove i privremeni organ upravljanja dužni su da ispune uslove, odnosno otklone utvrđene nepravilnosti, u roku koji odredi Ministarstvo.

Vršilac dužnosti direktora i privremeni organ upravljanja obavljaju poslove iz svoje nadležnosti do izbora, odnosno imenovanja novog, a najduže godinu dana.

Ako vršilac dužnosti direktora ustanove i privremeni organ upravljanja ne otklone utvrđene nepravilnosti u smislu st. 1. do 3. ovog člana, Ministarstvo zabranjuje rad ustanove.

KADA USTANOVA ČIJI JE OSNIVAČ DRUGO PRAVNO ILI FIZIČKO LICE, NE POSTUPI U DATOM ROKU PO NALOGU ORGANA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, ODNOSNO KADA ORGAN UPRAVLjANjA NE OBAVLjA POSLOVE IZ SVOJE NADLEŽNOSTI, A OSNIVAČ NE PREDUZME MERE U SKLADU SA ZAKONOM NI POSLE PROPISANOG ROKA ZA OTKLANjANjE NEPRAVILNOSTI, MINISTARSTVO ZABRANjUJE RAD USTANOVE.

Strana ustanova

Član 40.

Ustanovu može da osnuje strano pravno ili fizičko lice radi ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja koji nisu doneti na osnovu ovog zakona, ako je program propisan u inostranstvu, ako ispunjava uslove iz člana 33. stav 1. tač. 3) do 5) i st. 2. i 3. ovog zakona i dobije odobrenje Ministarstva.

USTANOVU MOŽE, POD USLOVIMA PREDVIĐENIM MEĐUNARODNIM UGOVOROM, ODNOSNO POD USLOVOM RECI-PROCITETA, DA OSNUJE STRANO PRAVNO ILI FIZIČKO LICE RADI OSTVARIVANjA PROGRAMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA KOJI NISU DONETI NA OSNOVU OVOG ZAKONA, AKO JE PROGRAM PROPISAN, ODNOSNO AKREDITOVAN U INOSTRANSTVU, AKO ISPUNjAVA USLOVE IZ ČLANA 33. OVOG ZAKONA I DOBIJE ODOBRENjE MINISTARSTVA.

Isprava koju izda učeniku ustanova iz stava 1. ovog člana radi ostvarivanja prava na rad i dalje obrazovanje u Republici – nostrifikuje se, odnosno vrši se njena ekvivalencija, u skladu sa posebnim zakonom.

Sastav i imenovanje organa upravljanja

Član 53.

Organ upravljanja ima devet članova, uključujući i predsednika.

Članove organa upravljanja ustanove imenuje i razrešava skupština jedinice lokalne samouprave, a predsednika biraju članovi većinom glasova od ukupnog broja članova organa upravljanja.

Organ upravljanja ustanove čine po tri predstavnika zaposlenih, roditelja i jedinice lokalne samouprave.

Školski odbor osnovne škole za obrazovanje odraslih ima sedam članova, uključujući i predsednika, od kojih tri iz reda zaposlenih i četiri predstavnika jedinice lokalne samouprave.

Za srednje škole od posebnog interesa za Republiku i unikatne škole, Ministarstvo predlaže skupštini jedinice lokalne samouprave tri istaknuta predstavnika privredne komore, udruženja poslodavaca, nacionalne službe za zapošljavanje, sindikata i drugih zainteresovanih za rad škole (u daljem tekstu: socijalni partneri).

ZA SREDNjE ŠKOLE OD POSEBNOG INTERESA ZA REPUBLIKU I UNIKATNE ŠKOLE MINISTARSTVO PREDLAŽE SKUPŠTINI JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE TRI ISTAKNUTA PREDSTAVNIKA PRIVREDNE KOMORE, UDRUŽENjA POSLODAVACA, NACIONALNE SLUŽBE ZA ZAPOŠLjAVANjE, SINDIKATA I DRUGIH ZAINTERESOVANIH ZA RAD ŠKOLE (U DALjEM TEKSTU: SOCIJALNI PARTNERI). U ŠKOLSKI ODBOR SREDNjE STRUČNE ŠKOLE SKUPŠTINA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE IMENUJE NAJMANjE JEDNOG PREDSTAVNIKA SOCIJALNIH PARTNERA.

Školski odbor srednje škole za obrazovanje odraslih ima devet članova, uključujući i predsednika, i to po tri predstavnika zaposlenih, socijalnih partnera i jedinice lokalne samouprave.

Članove organa upravljanja iz reda zaposlenih predlaže vaspitno-obrazovno, odnosno nastavničko veće, a iz reda roditelja – savet roditelja, tajnim izjašnjavanjem.

Za člana organa upravljanja ne može da bude predloženo ni imenovano lice koje bi moglo da zastupa interese više struktura, lice čiji su poslovi, dužnost ili funkcija nespojivi sa obavljanjem poslova u organu upravljanja, kao i lice koje je već imenovano za člana organa upravljanja druge ustanove.

ZA ČLANA ORGANA UPRAVLjANjA NE MOŽE DA BUDE PREDLOŽENO NI IMENOVANO LICE KOJE BI MOGLO DA ZASTUPA INTERESE VIŠE STRUKTURA, LICE ČIJI SU POSLOVI, DUŽNOST ILI FUNKCIJA NESPOJIVI SA OBAVLjANjEM POSLOVA U ORGANU UPRAVLjANjA, LICE KOJE JE VEĆ IMENOVANO ZA ČLANA ORGANA UPRAVLjANjA DRUGE USTANOVE, LICE KOJE JE IZABRANO ZA DIREKTORA DRUGE USTANOVE, KAO I U DRUGIM SLUČAJEVIMA, UTVRĐENIM ZAKONOM.

Skupština jedinice lokalne samouprave odlučuje o predlogu ovlašćenog predlagača.

Ako ovlašćeni predlagač ne sprovede postupak u skladu sa Zakonom, ili predloži kandidata suprotno odredbama Zakona, skupština jedinice lokalne samouprave određuje rok za usklađivanje sa Zakonom.

Ako ovlašćeni predlagač ni u datom roku ne postupi u skladu sa Zakonom, skupština jedinice lokalne samouprave imenovaće članove organa upravljanja bez predloga ovlašćenog predlagača.

Mandat organa upravljanja

Član 54.

MANDAT ORGANA UPRAVLjANjA TRAJE ČETIRI GODINE.

Postupak za imenovanje članova organa upravljanja pokreće se najkasnije dva meseca pre isteka mandata prethodno imenovanim članovima organa upravljanja.

Skupština jedinice lokalne samouprave razrešiće, pre isteka mandata, pojedine članove, uključujući i predsednika ili organ upravljanja ustanove, na lični zahtev člana i ako:

organ upravljanja donosi nezakonite odluke;

član organa upravljanja neopravdanim odsustvovanjima ili nesavesnim radom onemogućava rad organa upravljanja;

u postupku preispitavanja akta o imenovanju utvrdi nepravilnosti;

ovlašćeni predlagač pokrene inicijativu za razrešenje člana organa upravljanja zbog prestanka osnova po kojem je imenovan u organ upravljanja;

nastupi uslov iz člana 53. stav 8. ovog zakona.

KADA MINISTARSTVO UTVRDI NEPRAVILNOSTI U POSTUPKU IMENOVANjA, ODNOSNO RAZREŠENjA ORGANA UPRAVLjANjA, SKUPŠTINA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE DUŽNA JE DA ODMAH, A NAJKASNIJE U ROKU OD SEDAM DANA OD DANA DOSTAVLjANjA AKTA KOJIM SE NALAŽE MERA, USAGLASI AKT SA OVIM ZAKONOM.

AKO SKUPŠTINA JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE NE POKRENE POSTUPAK ZA PREISPITIVANjE AKTA O IMENOVANjU, ODNOSNO RAZREŠENjU ORGANA UPRAVLjANjA I NE USAGLASI GA SA OVIM ZAKONOM, U ROKU IZ STAVA 4. OVOG ČLANA, MINISTAR RAZREŠAVA POSTOJEĆI I IMENUJE PRIVREMENI ORGAN UPRAVLjANjA USTANOVE.

Savet roditelja

Član 57.

Ustanova ima savet roditelja, osim škole za obrazovanje odraslih.

Savet roditelja dečjeg vrtića ima najmanje 15 članova, u skladu sa statutom.

Savet roditelja škole čini po jedan predstavnik roditelja učenika svakog odeljenja.

Savet roditelja:

predlaže predstavnike roditelja RODITELjE dece, odnosno učenika u organ upravljanja;

predlaže mere za osiguranje kvaliteta i unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada;

učestvuje u postupku predlaganja izbornih predmeta;

razmatra namenu korišćenja sredstava ostvarenih radom učeničke zadruge, od proširene delatnosti škole, od donacija i sredstava roditelja;

razmatra uslove za rad ustanove;

učestvuje u postupku propisivanja mera iz člana 44. ovog zakona;

daje saglasnost na program i organizovanje ekskurzije, odnosno programe nastave u prirodi i razmatra izveštaj o njihovom ostvarivanju;

razmatra i druga pitanja utvrđena statutom.

Savet roditelja svoje predloge, pitanja i stavove upućuje organu upravljanja, direktoru i stručnim organima ustanove.

Način izbora saveta roditelja ustanove uređuje se statutom ustanove, a rad poslovnikom saveta.

Direktor ustanove

Član 58.

Direktor rukovodi radom ustanove.

Za direktora dečjeg vrtića može da bude izabrano lice koje ima visoko obrazovanje, licencu za vaspitača, pedagoga, psihologa i drugog stručnog saradnika, položen ispit za direktora ustanove i najmanje pet godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Za direktora dečjeg vrtića može da bude izabran i vaspitač koji ima više obrazovanje, licencu za vaspitača, položen ispit za direktora i najmanje deset godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Za direktora škole može da bude izabrano lice koje ima visoko obrazovanje, licencu za nastavnika, pedagoga ili psihologa, položen ispit1 za direktora ustanove i najmanje pet godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Za direktora baletske škole može da bude izabrana i primabalerina ili baletski prvak sa srednjim obrazovanjem, koji ispunjava ostale uslove iz stava 4. ovog člana.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, ako se i na ponovljeni konkurs ne prijavi nijedan kandidat sa visokim obrazovanjem, za direktora osnovne škole može da bude izabran i nastavnik sa odgovarajućim višim obrazovanjem i najmanje deset godina radnog staža u oblasti obrazovanja i vaspitanja, uz obavezu da položen ispit za direktora.

Direktor ustanove bira se na period od četiri godine.

Mandat direktora teče od dana stupanja na dužnost.

O pravima, obavezama i odgovornostima direktora odlučuje organ upravljanja.

Bliže uslove za izbor direktora, vrstu obrazovanja za direktora, način i postupak za polaganje ispita za direktora, organ uprave pred kojim se polaže ispit, obrazac uverenja o položenom ispitu, troškove polaganja ispita, naknade za rad članova komisije i ostala pitanja u vezi sa polaganjem ispita za direktora, propisuje ministar.

Troškove polaganja ispita za direktora snosi lice koje polaže ispit za direktora.

Direktor ustanove mora da ispunjava uslove propisane članom 111. stav 1. tač. 2) i 3) Zakona.

Direktoru ustanove prestaje radni odnos ako se u toku trajanja mandata utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 12. ovog člana ili odbije da se podvrgne lekarskom pregledu na zahtev organa upravljanja.

DIREKTOR RUKOVODI RADOM USTANOVE.

DIREKTOR USTANOVE MORA DA ISPUNjAVA USLOVE PROPISANE ČLANOM 111. STAV 1. TAČ. 2) DO 4) OVOG ZAKONA.

DUŽNOST DIREKTORA DEČJEG VRTIĆA MOŽE DA OBAVLjA LICE KOJE IMA ODGOVARAJUĆE VISOKO OBRAZOVANjE, DOZVOLU ZA RAD VASPITAČA, PEDAGOGA ILI PSIHOLOGA, POLOŽEN ISPIT ZA DIREKTORA USTANOVE I NAJMANjE PET GODINA RADNOG STAŽA U OBLASTI OBRAZOVANjA, NAKON STEČENOG ODGOVARAJUĆEG OBRAZOVANjA.

DUŽNOST DIREKTORA DEČJEG VRTIĆA MOŽE DA OBAVLjA I VASPITAČ KOJI IMA ODGOVARAJUĆE VIŠE OBRAZOVANjE, DOZVOLU ZA RAD VASPITAČA, POLOŽEN ISPIT ZA DIREKTORA USTANOVE I NAJMANjE DESET GODINA RADNOG STAŽA U OBLASTI OBRAZOVANjA I VASPITANjA, NAKON STEČENOG ODGOVARAJUĆEG OBRAZOVANjA.

DUŽNOST DIREKTORA ŠKOLE MOŽE DA OBAVLjA LICE KOJE IMA ODGOVARAJUĆE VISOKO OBRAZOVANjE, DOZVOLU ZA RAD NASTAVNIKA, PEDAGOGA ILI PSIHOLOGA, POLOŽEN ISPIT ZA DIREKTORA I NAJMANjE PET GODINA RADNOG STAŽA U OBLASTI OBRAZOVANjA, NAKON STEČENOG ODGOVARAJUĆEG OBRAZOVANjA.

DUŽNOST DIREKTORA OSNOVNE ŠKOLE MOŽE DA OBAVLjA I NASTAVNIK KOJI IMA ODGOVARAJUĆE VIŠE OBRAZOVANjE, DOZVOLU ZA RAD NASTAVNIKA, POLOŽEN ISPIT ZA DIREKTORA I NAJMANjE DESET GODINA RADNOG STAŽA U OBLASTI OBRAZOVANjA I VASPITANjA, NAKON STEČENOG ODGOVARAJUĆEG OBRAZOVANjA, AKO SE NA KONKURS NE PRIJAVI NIJEDAN KANDIDAT SA ODGOVARAJUĆIM VISOKIM OBRAZOVANjEM.

ISPIT ZA DIREKTORA USTANOVE MOŽE DA POLAŽE LICE KOJE ISPUNjAVA USLOVE ZA DIREKTORA USTANOVE, KAO I IZABRANI DIREKTOR U ROKU OD GODINU DANA OD DANA STUPANjA NA DUŽNOST.

LICE KOJE POLOŽI ISPIT ZA DIREKTORA STIČE DOZVOLU ZA RAD DIREKTORA.

DIREKTORU KOJI NE POLOŽI ISPIT ZA DIREKTORA U ROKU OD GODINU DANA OD DANA STUPANjA NA DUŽNOST PRESTAJE DUŽNOST DIREKTORA

DOZVOLA ZA RAD DIREKTORA ODUZIMA SE DIREKTORU KOJI JE U VRŠENjU DUŽNOSTI OSUĐEN PRAVNOSNAŽNOM PRESUDOM ZA KRIVIČNO DELO ILI PRIVREDNI PRESTUP.

DIREKTOR USTANOVE BIRA SE NA PERIOD OD ČETIRI GODINE.

DIREKTORU USTANOVE MIRUJE RADNI ODNOS ZA VREME PRVOG IZBORNOG PERIODA NA RADNOM MESTU SA KOGA JE IZABRAN.

SA DIREKTOROM USTANOVE IZABRANIM U PRVOM MANDATU USTANOVA ZAKLjUČUJE UGOVOR O RADU NA ODREĐENO VREME, A U SVAKOM NAREDNOM MANDATU, UGOVOR O RADU NA NEODREĐENO VREME.

DIREKTORU USTANOVE PRESTAJE RADNI ODNOS AKO SE U TOKU TRAJANjA MANDATA UTVRDI DA NE ISPUNjAVA USLOVE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA ILI ODBIJE DA SE PODVRGNE LEKARSKOM PREGLEDU NA ZAHTEV ORGANA UPRAVLjANjA.

MANDAT DIREKTORA TEČE OD DANA STUPANjA NA DUŽNOST.

O PRAVIMA, OBAVEZAMA I ODGOVORNOSTIMA DIREKTORA ODLUČUJE ORGAN UPRAVLjANjA.

BLIŽE USLOVE I VRSTU OBRAZOVANjA ZA IZBOR DIREKTORA, ORGAN UPRAVE PRED KOJIM SE POLAŽE ISPIT, PROGRAM, NAČIN I POSTUPAK POLAGANjA ISPITA I STICANjA DOZVOLE ZA RAD DIREKTORA, OBRAZAC I REGISTAR IZDATIH DOZVOLA ZA RAD DIREKTORA, SADRŽAJ I NAČIN VOĐENjA REGISTRA, TROŠKOVE POLAGANjA ISPITA, NAKNADE ZA RAD ČLANOVA KOMISIJE I OSTALA PITANjA U VEZI SA POLAGANjEM ISPITA I STICANjEM DOZVOLE ZA RAD DIREKTORA – PROPISUJE MINISTAR.

TROŠKOVE POLAGANjA ISPITA I IZDAVANjA DOZVOLE ZA RAD DIREKTORA SNOSI LICE KOJE POLAŽE ISPIT ZA DIREKTORA.

Izbor direktora ustanove

Član 59.

Direktora dečjeg vrtića bira upravni odbor na osnovu javnog konkursa, po pribavljenom mišljenju vaspitno-obrazovnog veća, na način i po postupku propisanim statutom.

Direktora škole bira školski odbor na osnovu javnog konkursa, po pribavljenom mišljenju nastavničkog veća.

Konkurs za izbor direktora raspisuje se najkasnije tri meseca pre isteka mandata direktora.

Odluka sa dokumentacijom o izabranom kandidatu dostavlja se ministru na saglasnost.

Smatra se da je odluka organa upravljanja o izboru direktora doneta, odnosno da je ministar dao na nju saglasnost ako u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke ne donese akt kojim odbija saglasnost.

ORGAN UPRAVLjANjA USTANOVE POSLE PROTEKA ROKA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA DONOSI REŠENjE O IZBORU DIREKTORA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE OPŠTI UPRAVNI POSTUPAK I DOSTAVLjA GA UČESNICIMA KONKURSA. REŠENjEM SE UTVRĐUJE I VREME STUPANjA NA DUŽNOST I OBAVEZA POLAGANjA ISPITA ZA DIREKTORA.

Učesnik konkursa nezadovoljan odlukom o izboru direktora ustanove ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu.

UČESNIK KONKURSA NEZADOVOLjAN REŠENjEM IZ STAVA 6. OVOG ČLANA IMA PRAVO NA SUDSKU ZAŠTITU U UPRAVNOM SPORU.

Akt o odbijanju saglasnosti ministar donosi ako se u postupku utvrdi da odluka nije doneta u skladu sa zakonom ili se njenim donošenjem dovodi u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti ustanove.

Ako ministar donese akt kojim se odbija davanje saglasnosti na odluku o izboru direktora ustanove, raspisuje se novi konkurs.

Prestanak dužnosti direktora

Član 62.

Dužnost direktora ustanove prestaje: istekom mandata, na lični zahtev, sticanjem uslova za mirovanje, odnosno prestanak radnog odnosa i razrešenjem. Odluku o prestanku dužnosti direktora donosi organ upravljanja.

Organ upravljanja može da razreši RAZREŠAVA direktora dužnosti pre isteka mandata:

ako je ustanova, odnosno direktor odgovaran za prekršaj iz ovog zakona, privredni prestup ili krivično delo u vršenju dužnosti;

ako je nadležni organ utvrdio da ustanova ne ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja;

ako je nadležni organ utvrdio da direktor ne preduzima mere za ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja;

ako direktor ne postupi po nalogu, odnosno meri nadležnog organa za otklanjanje utvrđenih nedostataka i nepravilnosti;

ako nadležni organ utvrdi da direktor raspolaže sredstvima ustanove, školskim prostorom, opremom i imovinom ustanove na nezakonit način;

ako direktor predlaganjem nezakonitih odluka, nepotpunim, neblagovremenim i netačnim obaveštavanjem ili sazivanjem sednica suprotno poslovniku ometa rad organa upravljanja i zaposlenih;

ako direktor ne preduzima odgovarajuće mere prema nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku koji ne izvršava svoje redovne radne obaveze, fizički kažnjava ili vređa ličnost deteta, odnosno učenika;

ako se u ustanovi vodi evidencija i izdaju javne isprave suprotno ovom zakonu;

ako ustanova ne obezbedi čuvanje propisane evidencije i dokumentacije;

ako ustanova zasnuje radni odnos sa nastavnikom, vaspitačem ili stručnim saradnikom suprotno zakonu;

ako ustanova ne sprovodi mere za bezbednost i zaštitu dece, odnosno učenika;

ako se u toku mandata utvrdi da direktor ne ispunjava uslove iz člana 58. ovog zakona;

ako organ upravljanja ne prihvati godišnji izveštaj direktora o radu škole;

drugim u slučajevima, u skladu sa zakonom.

Smatra se da je odluka organa upravljanja o razrešenju direktora doneta, odnosno da je ministar dao na nju saglasnost, ako u roku od 15 dana od dana njenog dostavljanja ne donese akt kojim odbija saglasnost.

Akt o odbijanju saglasnosti ministar donosi ako se u postupku utvrdi da odluka nije doneta u skladu sa zakonom ili se njenim donošenjem dovodi u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti ustanove.

Prava direktora ustanove po prestanku dužnosti

Član 63.

Direktor ustanove kojem je prestala dužnost zbog isteka mandata i na lični zahtev raspoređuje se na radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njegovog obrazovanja.

Ako nema slobodnog radnog mesta u istoj ili drugoj ustanovi, lice iz stava 1. ovog člana ostaje neraspoređeno i ostvaruje pravo na platu u visini koju je ostvarilo za mesec koji prethodi mesecu u kome mu je prestala dužnost, a najduže šest meseci.

Direktoru ustanove kojem je dužnost prestala razrešenjem, a koji ne može da se rasporedi na radno mesto koje odgovara stepenu i vrsti njegovog obrazovanja, prestaje radni odnos, uz isplatu otpremnine, u skladu sa zakonom.

DIREKTOR USTANOVE KOME PRESTANE DUŽNOST ZBOG ISTEKA DRUGOG I SVAKOG NAREDNOG MANDATA ILI NA LIČNI ZAHTEV RASPOREĐUJE SE NA RADNO MESTO KOJE ODGOVARA STEPENU I VRSTI NjEGOVOG OBRAZOVANjA.

AKO NEMA SLOBODNOG RADNOG MESTA U ISTOJ ILI DRUGOJ USTANOVI, LICE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA OSTVARUJE PRAVA KAO ZAPOSLENI ZA ČIJIM RADOM PRESTANE POTREBA, U SKLADU SA ZAKONOM.

DIREKTOR USTANOVE KOME U DRUGOM I SVAKOM NAREDNOM MANDATU PRESTANE DUŽNOST RAZREŠENjEM, NA OSNOVU ČLANA 62. ST. 2. DO 4. OVOG ZAKONA, PRESTAJE RADNI ODNOS.

Stručni organi ustanove

Član 65.

Stručni organi dečjeg vrtića jesu vaspitno-obrazovno veće i stručni aktivi, u skladu sa statutom.

Stručni organi škole jesu: nastavničko veće, odeljenjsko veće, stručno veće za oblasti predmeta, stručni aktivi za razvojno planiranje i za razvoj školskog programa i drugi stručni aktivi u skladu sa statutom. Škola sa domom ima i pedagoško veće.

STRUČNI ORGANI ŠKOLE JESU: NASTAVNIČKO VEĆE, ODELjENjSKO VEĆE, STRUČNO VEĆE ZA RAZREDNU NASTAVU, STRUČNO VEĆE ZA GRUPU SRODNIH PREDMETA, STRUČNI AKTIVI ZA POJEDINE PREDMETE, STRUČNI AKTIVI ZA RAZVOJNO PLANIRANjE I ZA RAZVOJ ŠKOLSKOG PROGRAMA I DRUGI STRUČNI AKTIVI U SKLADU SA STATUTOM. ŠKOLA SA DOMOM IMA I PEDAGOŠKO VEĆE.

Vaspitno-obrazovno veće čine vaspitači i stručni saradnici, a nastavničko veće nastavnici i stručni saradnici.

Pedagoško veće čine vaspitači i stručni saradnici koji ostvaruju vaspitni rad u domu.

Odeljenjsko veće čine nastavnici koji izvode nastavu u određenom odeljenju.

Stručno veće za oblasti predmeta čine nastavnici koji izvode nastavu iz grupe srodnih predmeta.

Stručni aktiv za razvojno planiranje čine predstavnici nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika, jedinice lokalne samouprave i saveta roditelja. Članove stručnog aktiva za razvojno planiranje imenuje organ upravljanja.

Stručni aktiv za razvoj školskog programa čine predstavnici nastavnika i stručnih saradnika. Članove stručnog aktiva za razvoj školskog programa imenuje nastavničko veće.

Stručna veća i stručni aktivi imaju predsednike koji čine pedagoški kolegijum.

PEDAGOŠKI KOLEGIJUM ČINE PREDSEDNICI STRUČNIH VEĆA I STRUČNIH AKTIVA I PREDSTAVNIK STRUČNIH SARADNIKA.

Pedagoški kolegijum razmatra pitanja i zauzima stavove u vezi sa poslovima direktora iz člana 61. stav 3. tač. 2) do 5) ovog zakona.

Pedagoškim kolegijumom predsedava i rukovodi direktor, odnosno pomoćnik direktora, a odeljenjskim većem odeljenjski starešina.

Nastavni planovi osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja

Član 70.

Nastavni planovi osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja sadrže:

obavezne predmete po razredima u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju;

izborne predmete po razredima u osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju;

oblike obrazovno-vaspitnog rada kojima se ostvaruju obavezni i izborni predmeti I DOPRINOSI NjIHOVOM OSTAVRIVANjU;

godišnji i nedeljni fond časova po predmetima.

NASTAVNI PLAN SREDNjEG OBRAZOVANjA I VASPITANjA MOŽE DA SADRŽI I MODULE, SAMOSTALNE ILI U OKVIRU PREDMETA, SA FONDOM ČASOVA.

Nastavni programi osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja

Član 71.

Nastavni program osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja sadrži:

svrhu, ciljeve i zadatke programa obrazovanja i vaspitanja;

sadržaje obaveznih i izbornih predmeta;

preporučene vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu;

način prilagođavanja programa muzičkog i baletskog obrazovanja, obrazovanja odraslih, obrazovanja i vaspitanja učenika sa smetnjama u razvoju, učenika sa posebnim sposobnostima i obrazovanja na jeziku nacionalne manjine;

opšte i posebne standarde znanja;

druga pitanja od značaja za ostvarivanje nastavnih programa.

NASTAVNI PROGRAM OSNOVNOG I SREDNjEG OBRAZOVANjA I VASPITANjA SADRŽI:

1) CILjEVE I ZADATKE PROGRAMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA;

2) SADRŽAJE OBAVEZNIH I IZBORNIH PREDMETA;

3) NAČIN OSTVARIVANjA PROGRAMA;

4) NAČIN PRILAGOĐAVANjA PROGRAMA MUZIČKOG I BALETSKOG OBRAZOVANjA, OBRAZOVANjA ODRASLIH, OBRAZOVANjA I VASPITANjA UČENIKA SA SMETNjAMA U RAZVOJU, UČENIKA SA POSEBNIM SPOSOBNOSTIMA I OBRAZOVANjA NA JEZIKU NACIONALNE MANjINE;

5) DRUGA PITANjA OD ZNAČAJA ZA OSTVARIVANjE NASTAVNIH PROGRAMA.

PROGRAM SREDNjEG STRUČNOG OBRAZOVANjA SADRŽI I ISHODE OBRAZOVANjA, A MOŽE DA SADRŽI I PROGRAME MODULA.

Sadržina školskog programa

Član 73.

Školski program sadrži:

naziv, vrstu i trajanje školskog programa;

svrhu, ciljeve i zadatke školskog programa;

obavezne i izborne nastavne predmete i njihove obavezne i slobodne sadržaje;

fakultativne nastavne predmete i njihove sadržaje;

trajanje i osnovne oblike izvođenja programa;

fond časova za svaki razred;

fond časova za svaki predmet;

način i postupak ostvarivanja propisanih nastavnih planova i programa;

vrste aktivnosti u obrazovno-vaspitnom radu;

programske sadržaje i aktivnosti kojima se ostvaruje fakultativni deo školskog programa.

ŠKOLSKI PROGRAM SADRŽI:

1) NAZIV, VRSTU I TRAJANjE ŠKOLSKOG PROGRAMA;

2) CILjEVE I ZADATKE ŠKOLSKOG PROGRAMA;

3) OBAVEZNE I IZBORNE PREDMETE I NjIHOVE OBAVEZNE I SLOBODNE SADRŽAJE;

4) FAKULTATIVNE PREDMETE I NjIHOVE SADRŽAJE;

5) TRAJANjE I OSNOVNE OBLIKE IZVOĐENjA PROGRAMA;

6) FOND ČASOVA ZA SVAKI RAZRED;

7) FOND ČASOVA ZA SVAKI PREDMET, ODNOSNO MODUL;

8) NAČIN I POSTUPAK OSTVARIVANjA PROPISANIH NASTAVNIH PLANOVA I PROGRAMA;

9) VRSTE AKTIVNOSTI U OBRAZOVNO-VASPITNOM RADU;

10) SADRŽAJE PROGRAMA I AKTIVNOSTI KOJIMA SE OSTVARUJE FAKULTATIVNI DEO ŠKOLSKOG PROGRAMA.

ŠKOLSKI PROGRAM DONOSI SE ZA SVAKU ŠKOLSKU GODINU.

Nadležnost i postupak za donošenje nastavnih planova i programa

Član 76.

Opšte osnove predškolskog programa, nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, osnove vaspitnog programa donosi Savet, a programe završnih i maturskih ispita, posebne programe u oblastima predškolskog vaspitanja i obrazovanja, stručnog osposobljavanja i obuke, na predlog Saveta, propisuje ministar.

OPŠTE OSNOVE PREDŠKOLSKOG PROGRAMA, NASTAVNE PLANOVE I PROGRAME OSNOVNOG I SREDNjEG OBRAZOVANjA I VASPITANjA, OSNOVE VASPITNOG PROGRAMA, PROGRAME ZAVRŠNIH I MATURSKIH ISPITA, POSEBNE PROGRAME U OBLASTI PREDŠKOLSKOG VASPITANjA I OBRAZOVANjA, NA PREDLOG SAVETA, PROPISUJE MINISTAR.

NASTAVNI PROGRAM OSNOVNOG I SREDNjEG OBRAZOVANjA I VASPITANjA ZA JEZIK NACIONALNE MANjINE I JEZIK NACIONALNE MANjINE SA ELEMENTIMA NACIONALNE KULTURE NA PREDLOG NACIONALNOG SAVETA NACIONALNE MANjINE, A PO PRIBAVLjENOM MIŠLjENjU SAVETA, PROPISUJE MINISTAR.

PROGRAME STRUČNOG USAVRŠAVANjA NAKON ZAVRŠENOG SREDNjEG OBRAZOVANjA I PROGRAME SPECIJALISTIČKOG I MAJSTORSKOG ISPITA, PROGRAME STRUČNOG OSPOSOBLjAVANjA, OBUKE I ISPITA ZA STRUČNO OSPOSOBLjAVANjE I OBUKU PROPISUJE MINISTAR PO PRIBAVLjENOM MIŠLjENjU MINISTARSTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE RADA I ZAPOŠLjAVANjA.

Trajanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja

Član 85.

Predškolsko vaspitanje i obrazovanje ostvaruje se u trajanju utvrđenom programom predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Program pripreme za polazak u osnovnu školu u okviru predškolskog vaspitanja i obrazovanja (u daljem tekstu: pripremni predškolski program) u godini pred polazak u školu traje četiri sata dnevno, najmanje šest meseci.

Pripremni predškolski program je deo obaveznog obrazovanja i vaspitanja u devetogodišnjem trajanju.

Vrstu obrazovanja lica koja ostvaruju pripremni predškolski program propisuje ministar.

PRIPREMNI PREDŠKOLSKI PROGRAM OSTVARUJE VASPITAČ.

Trajanje stručnog osposobljavanja i obuke

Član 88.

Programi stručnog osposobljavanja i obuke traju do godinu dana, u skladu sa propisanim programom.

STRUČNO OSPOSOBLjAVANjE I OBUKA TRAJU DO GODINU DANA, U SKLADU SA PROPISANIM PROGRAMOM.

Upis dece u dečji vrtić

Član 89.

U dečji vrtić, na zahtev roditelja, upisuju se deca pre polaska u osnovnu školu.

Dečji vrtić čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, odnosno osnovna škola čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, dužni su da upišu dete radi pohađanja pripremnog predškolskog programa.

Roditelj, odnosno staratelj, dužan je da upiše dete starosti od pet i po do šest i po godina u dečji vrtić, odnosno osnovnu školu iz stava 2. ovog člana.

Pohađanje programa iz stava 2. ovog člana besplatno je.

Roditelj ima pravo da izabere dečji vrtić, odnosno osnovnu školu u koju će da upiše dete.

Upis učenika u osnovnu školu

Član 90.

U PRVI RAZRED OSNOVNE ŠKOLE UPISUJU SE DECA KOJA SU SAVLADALA PRIPREMNI PREDŠKOLSKI PROGRAM.

U prvi razred osnovne škole upisuju se deca koja do početka školske godine imaju najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina.

Dete starosti od šest i po do sedam i po godina upisuje se nakon ispitivanja pred polazak u školu, a dete od šest do šest i po godina – nakon provere spremnosti za polazak u školu.

Uz dokumentaciju potrebnu za upis, roditelj dostavlja dokaz o zdravstvenom pregledu deteta.

Ispitivanje deteta pred polazak u školu vrše psiholog i pedagog škole, primenom standarda preporučenih od nadležnog centra.

Proveru spremnosti deteta za upis u školu vrši psiholog škole primenom standarda i postupaka preporučenih od nadležnog centra.

U postupku ispitivanja pred polazak u školu i provere spremnosti može da se preporuči:

roditeljima – odlaganje polaska deteta u školu za godinu dana, ukoliko je mlađe od šest i po godina u vreme polaska u školu;

školi – individualizovani rad sa učenikom.

U postupku ispitivanja pred polazak u školu i provere spremnosti deteta za upis, škola može da uputi dete komisiji jedinice lokalne samouprave koja preporučuje program obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa posebnim zakonom.

U prvi razred osnovne škole može da se upiše i dete starije od sedam i po godina koje zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga nije upisano u školu.

Ako dete starije od osam i po godina zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga nije upisano u prvi razred, može da se upiše u odgovarajući razred na osnovu prethodne provere znanja i sposobnosti, a prema uzrastu.

Osnovna škola dužna je da upiše dete koje ima prebivalište na području škole. Škola može da upiše i dete sa područja druge škole, na zahtev roditelja, u skladu sa prostornim mogućnostima škole.

Roditelj može da izabere osnovnu školu u koju će da upiše dete, o čemu podnosi zahtev izabranoj školi najkasnije do 1. februara tekuće kalendarske godine u kojoj se vrši upis.

Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obaveštava školu i roditelje o deci koja su stasala za upis i koja su upisana u školu.

Udžbenici

Član 94.

U ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada koriste se udžbenici i nastavna sredstva koje, na predlog Saveta odobri ministar, u skladu sa posebnim zakonom.

Ministar može da odobri više udžbenika za isti predmet u istom razredu, kao i strani udžbenik.

Kada se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na jeziku nacionalne manjine, koriste se udžbenici i nastavna sredstva u skladu sa posebnim zakonom.

Pripadnici nacionalne manjine u obrazovno-vaspitnom radu mogu da koriste udžbenike iz matične države, na osnovu odobrenja ministra, u skladu sa standardimakoje utvrđuje Savet.

U OBRAZOVNO-VASPITNOM RADU NA JEZIKU I PISMU NACIONALNE MANjINE, OSIM UDžBENIKA ODOBRENIH U SKLADU SA ST. 1. DO 3. OVOG ČLANA, MOGU DA SE KORISTE DOMAĆI ILI UVEZENI UDžBENICI KOJE NA PREDLOG NACIONALNOG SAVETA NACIONALNE MANjINE, A PO PRIBAVLjENOM MIŠLjENjU SAVETA, ODOBRAVA MINISTAR.

U postupku odobravanja utvrđuje se da li udžbenik odgovara standardima kvaliteta.

Standardi iz stava 5. ovog člana odnose se na kvalitet sadržine, didaktičke obrade, izrade i tehničke opremljenosti udžbenika.

U ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada mogu da se koriste i druga neobavezna sredstva i pomagala, u skladu sa posebnim zakonom.

Opšta matura

Član 104.

Nakon završenog srednjeg opšteg obrazovanja i vaspitanja u gimnaziji učenik polaže opštu maturu, u skladu sa posebnim zakonom.

Opštu maturu može da polaže i učenik nakon završenog trogodišnjeg ČETVOROGODIŠNjEG srednjeg stručnog, odnosno umetničkog obrazovanja i vaspitanja u stručnoj, odnosno umetničkoj školi, pod uslovima propisanim posebnim zakonom.

Nakon položene opšte mature učenik stiče srednje obrazovanje, o čemu se izdaje javna isprava, u skladu sa posebnim zakonom.

Na osnovu položene opšte mature, učenik može da se upiše u odgovarajuću visokoškolsku ustanovu, bez polaganja prijemnog ispita, osim ispita za proveru posebnih sklonosti i sposobnosti, na način i po postupku propisanim posebnim zakonom.

Program opšte mature propisuje ministar.

Stručna i umetnička matura

Član 105.

Nakon završenog trećeg, odnosno četvrtog razreda srednjeg stručnog, odnosno umetničkog obrazovanja i vaspitanja učenik polaže stručnu, odnosno umetničku maturu, u skladu sa posebnim zakonom.

Nakon položene stručne, odnosno umetničke mature učenik stiče srednje stručno, odnosno umetničko obrazovanje i vaspitanje, o čemu se izdaje javna isprava, u skladu sa posebnim zakonom.

Na osnovu položene stručne, odnosno umetničke mature, učenik može da se upiše u odgovarajuću visokoškolsku ustanovu, na način i po postupku propisanim posebnim zakonom.

Program stručne i umetničke mature propisuje ministar.

Završni ispit i ispiti stručnog usavršavanja, stručne osposobljenosti i obuke

Član 106.

Nakon završenog srednjeg stručnog obrazovanja u dvogodišnjem I TROGODIŠNjEM trajanju učenik polaže završni ispit, u skladu sa posebnim zakonom.

Nakon završenog srednjeg stručnog obrazovanja i savladanog programa stručnog usavršavanja učenik polaže ispit stručnog usavršavanja – specijalistički i majstorski ispit, o čemu se izdaje javna isprava, u skladu sa posebnim zakonom.

Nakon završenog stručnog osposobljavanja, završenog prvog ili drugog razreda srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja učenik, odnosno odrasli polaže ispit stručne osposobljenosti, u srednjoj stručnoj školi ili drugoj organizaciji koja ima odobrenje za rad, o čemu se izdaje javna isprava, u skladu sa posebnim zakonom.

Nakon savladanog programa učenik, odnosno odrasli polaže ispit za obuku u školi ili drugoj organizaciji koja ima odobrenje za rad, pred posebnom komisijom, o čemu se izdaje uverenje, u skladu sa posebnim zakonom.

Program srednjeg stručnog obrazovanja u dvogodišnjem trajanju, stručnog usavršavanja, programe završnog, specijalističkog i majstorskog ispita – propisuje ministar.

Zadaci stručnog saradnika

Član 109.

Zadatak stručnog saradnika jeste da svojim stručnim znanjem i savetodavnim radom unapređuje obrazovno-vaspitni rad u ustanovi i pruža stručnu pomoć deci, učenicima, roditeljima i nastavnicima, po pitanjima koja su od značaja za obrazovanje i vaspitanje, NA OSNOVU PROGRAMA KOJI PROPISUJE MINISTAR.

Obrazovanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika

Član 110.

Poslove vaspitača u dečjem vrtiću može da obavlja lice sa odgovarajućim visokim, višim, odnosno srednjim obrazovanjem, u skladu sa posebnim zakonom.

Poslove nastavnika u školi, vaspitača u domu i stručnog saradnika može da obavlja lice sa odgovarajućim visokim obrazovanjem.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, poslove nastavnika u osnovnoj, odnosno srednjoj muzičkoj ili baletskoj školi za predmete za koje se ne obrazuju nastavnici sa visokim obrazovanjem i za TEORIJSKU, ODNOSNO praktičnu nastavu u srednjoj stručnoj školi može da obavlja i lice sa:

specijalizacijom u oblasti medicine, stomatologije ili farmacije nakon stečenog visokog obrazovanja;

višim obrazovanjem;

srednjim obrazovanjem i specijalističkim, odnosno majstorskim ispitom i odgovarajućom petogodišnjom praksom;

4) srednjim obrzovanjem i scenskim zvanjem prvog soliste ansambla baleta.

Vrstu obrazovanja nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika iz stava 2. ovog člana, vrstu obrazovanja nastavnika iz stava 4. IZ STAVA 3. ovog člana i pomoćnog nastavnika – propisuje ministar.

Vrstu obrazovanja nastavnika verske nastave u školi, na zajednički predlog ministarstva nadležnog za poslove vera i tradicionalnih crkava i verskih zajednica – propisuje ministar.

Uslovi za prijem u radni odnos nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika

Član 111.

U radni odnos u ustanovi može da bude primeljen nastavnik, vaspitač i stručni saradnik, pod uslovima propisanim zakonom i ako:

ima odgovarajuće obrazovanje;

ima psihičku, fizičku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i učenicima;

nije osuđivan pravnosnažnom presudom za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje šest meseci ili nije pravnosnažnom presudom osuđen za krivično delo protiv dostojanstva ličnosti i morala;

IMA DRŽAVLjANSTVO REPUBLIKE SRBIJE.

STRANI DRŽAVLjANIN ILI LICE BEZ DRŽAVLjANSTVA MOŽE SE PRIMITI U RADNI ODNOS, U SKLADU SA ZAKONOM.

Uslovi iz stava 1. ovog člana dokazuju se prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku rada.

Nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu.

Suspenzija licence

Član 118.

U toku važenja licenca može da bude suspendovana.

Licenca se suspenduje na šest meseci nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku kome je prestao radni odnos zbog izrečene mere za izvršenu povredu radne obaveze iz člana 131. tač. 2), 6), 7), 10) i 11) ovog zakona.

Licenca se suspenduje nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku koji prema izveštaju prosvetnog savetnika ne ostvaruje obrazovno-vaspitni rad, na način i po postupku kojim se omogućava postizanje propisanih ciljeva i zadataka programa obrazovanja i vaspitanja, a za koga prosvetni savetnik utvrdi da nije otklonio nedostatke u svom radu, ni posle datih stručnih primedbi, predloga i upozorenja u pisanom obliku, pa je na osnovu toga najmanje dva puta negativno ocenjen od strane prosvetnog savetnika.

Nastavniku, vaspitaču ili stručnom saradniku kome je suspendovana licenca iz razloga navedenih u stavu 3. ovog člana može da se ukine suspenzija licence ukoliko položi ispit za sticanje licence.

Nastavnik, vaspitač ili stručni saradnik ima pravo prigovora ministru na izveštaj prosvetnog savetnika, u roku od osam dana od dana prijema izveštaja.

Ministar donosi rešenje po prigovoru iz stava 5. ovog člana u roku 30 dana od dana podnošenja prigovora.

Rešenje ministra konačno je u upravnom postupku.

Suspenzija licence iz stava 2. ovog člana teče počev od narednog dana od dana prestanka radnog odnosa, a suspenzija iz stava 3. ovog člana teče od narednog dana od dana isteka roka iz stava 5. ovog člana, odnosno dana dostavljanja rešenja iz stava 6. ovog člana.

Radni odnos na određeno vreme

Član 122.

Ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme bez konkursa lice radi:

zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana;

do izbora kandidata po raspisanom konkursu;

do izbora kandidata – kada se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove, a najduže do završetka školske godine;

izvođenja verske nastave.

Listu nastavnika verske nastave, na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, utvrđuje ministar.

Nastavnika verske nastave upućuje u školu tradicionalna crkva ili verska zajednica sa utvrđene liste za svaku školsku godinu.

Za izvođenje verske nastave nastavnik sa školom u koju je upućen zaključuje ugovor o radu na 12 meseci za svaku školsku godinu.

Ustanova prima u radni odnos na određeno vreme po raspisanom konkursu lice:

radi zamene odsutnog zaposlenog preko 60 dana;

u svojstvu pripravnika.

RADNI ODNOS ZASNOVAN NA ODREĐENO VREME NE MOŽE DA POSTANE RADNI ODNOS NA NEODREĐENO VREME.

Pedagoška norma nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika

Član 125.

U okviru nedeljnog punog radnog vremena nastavnik ima normu od 20 sati, nastavnik praktične nastave i stručni saradnik 25, a vaspitač 30 sati neposrednog rada sa decom, odnosno učenicima.

Strukturu i raspored obaveza nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u okviru radne nedelje utvrđuje škola godišnjim programom rada.

Raspored obaveza nastavnika u pogledu neposrednog rada sa učenicima, kao i drugih obaveza može da se utvrdi tako da struktura i raspored budu različiti u okviru svake radne nedelje.

Pedagošku normu svih oblika obrazovno-vaspitnog rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u okviru radne nedelje i godišnju normu, propisuje ministar.

Ako škola ne može da obezbedi stručno lice za najviše šest časova nastave sedmično iz određenog predmeta, može da rasporedi ove časove nastavnicima tog predmeta do kraja školske godine.

NEPOSREDNI RAD NASTAVNIKA, VASPITAČA I STRUČNOG SARADNIKA SA UČENICIMA, U OKVIRU PUNOG RADNOG VREMENA U ŠKOLI, ŠKOLI SA DOMOM I DOMU UČENIKA, IZNOSI: ZA NASTAVNIKA 24 ČASA, NASTAVNIKA PRAKTIČNE NASTAVE 28, A STRUČNOG SARADNIKA I VASPITAČA 30 ČASOVA.

IZUZETNO OD ODREDBE STAVA 1. OVOG ČLANA, U PRVOM CIKLUSU OSNOVNOG OBRAZOVANjA I VASPITANjA NORMA ČASOVA OBAVEZNE NASTAVE UTVRĐUJE SE U SKLADU SA NASTAVNIM PLANOM I PROGRAMOM.

NEPOSREDNI RAD VASPITAČA SA DECOM U DEČJEM VRTIĆU, U OKVIRU PUNOG RADNOG VREMENA, IZNOSI 30 SATI, A U PRIPREMNOM PREDŠKOLSKOM PROGRAMU 20 ČASOVA. NEPOSREDNI RAD STRUČNOG SARADNIKA SA DECOM U DEČJEM VRTIĆU IZNOSI 35 SATI.

RASPORED OBAVEZA NASTAVNIKA, ODNOSNO VASPITAČA U POGLEDU NEPOSREDNOG RADA SA UČENICIMA, ODNOSNO DECOM, KAO I DRUGIH OBAVEZA MOŽE DA SE UTVRDI TAKO DA STRUKTURA I RASPORED BUDU RAZLIČITI U OKVIRU SVAKE RADNE NEDELjE.

AKO ŠKOLA NE MOŽE, NA NAČIN PROPISAN OVIM ZAKONOM, DA OBEZBEDI STRUČNO LICE ZA NAJVIŠE ŠEST ČASOVA NASTAVE SEDMIČNO IZ ODREĐENOG PREDMETA, MOŽE DA RASPOREDI OVE ČASOVE NASTAVNICIMA TOG PREDMETA DO KRAJA ŠKOLSKE GODINE.

STRUKTURU I RASPORED OBAVEZA NASTAVNIKA, VASPITAČA I STRUČNOG SARADNIKA U OKVIRU RADNE NEDELjE UTVRĐUJE USTANOVA GODIŠNjIM PROGRAMOM RADA.

PEDAGOŠKU NORMU SVIH OBLIKA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA NASTAVNIKA, VASPITAČA I STRUČNOG SARADNIKA U OKVIRU RADNE NEDELjE I GODIŠNjU NORMU – PROPISUJE MINISTAR.

Godišnji odmor

Član 127.

Zaposleni u školi, po pravilu, koristi godišnji odmor za vreme školskog raspusta.

Godišnji odmor zaposlenih utvrđuje se na osnovu Zakona o radu i kolektivnog ugovora.

ODMORI I ODSUSTVA

ČLAN 127.

ZAPOSLENI U USTANOVI IMA PRAVO NA ODMORE I ODSUSTVA PREMA OPŠTIM PROPISIMA O RADU, OPŠTEM AKTU, ODNOSNO UGOVORU O RADU.

ZAPOSLENI U USTANOVI IMA PRAVO NA GODIŠNjI ODMOR OD NAJMANjE 20, A NAJVIŠE 30 RADNIH DANA, PREMA MERILIMA ODREĐENIM OPŠTIM PROPISIMA O RADU, OPŠTIM AKTOM, ODNOSNO UGOVOROM O RADU.

ZAPOSLENI U ŠKOLI, PO PRAVILU, KORISTI GODIŠNjI ODMOR ZA VREME ŠKOLSKOG RASPUSTA.

Disciplinski postupak

Član 129.

Direktor ustanove pokreće, vodi, donosi odluku i izriče meru u disciplinskom postupku protiv zaposlenog, u skladu sa zakonom.

DIREKTOR USTANOVE POKREĆE I VODI DISCIPLINSKI POSTUPAK, DONOSI ODLUKU I IZRIČE MERU U DISCIPLINSKOM POSTUPKU PROTIV ZAPOSLENOG.

DISCIPLINSKI POSTUPAK POKREĆE SE PISMENIM ZAKLjUČKOM NA KOJI PRIGOVOR NIJE DOPUŠTEN, A KOJI SADRŽI PODATKE O ZAPOSLENOM, OPIS POVREDE RADNE OBAVEZE, VREME, MESTO I NAČIN IZVRŠENjA I DOKAZE KOJI UKAZUJU NA IZVRŠENjE POVREDE.

ZAPOSLENI MORA BITI SASLUŠAN, SA PRAVOM DA IZLOŽI SVOJU ODBRANU, SAM ILI PREKO ZASTUPNIKA, A MOŽE ZA RASPRAVU DA DOSTAVI I PISMENU ODBRANU.

IZUZETNO, RASPRAVA MOŽE DA SE ODRŽI I BEZ PRISUSTVA ZAPOSLENOG, AKO ZA TO POSTOJI VAŽAN RAZLOG, A ZAPOSLENI JE NA RASPRAVU UREDNO POZVAN.

NA OSTALA PITANjA VOĐENjA DISCIPLINSKOG POSTUPKA SHODNO SE PRIMENjUJU PRAVILA UPRAVNOG POSTUPKA.

DISCIPLINSKI POSTUPAK JE JAVAN, OSIM U SLUČAJEVIMA PROPISANIM ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE OPŠTI UPRAVNI POSTUPAK.

PO SPROVEDENOM POSTUPKU DONOSI SE REŠENjE KOJIM SE ZAPOSLENI MOŽE OGLASITI KRIVIM, U KOM SLUČAJU MU SE IZRIČE I DISCIPLINSKA MERA, OSLOBODITI OD ODGOVORNOSTI ILI SE POSTUPAK MOŽE OBUSTAVITI.

POKRETANjE DISCIPLINSKOG POSTUPKA ZA LAKŠE POVREDE OBAVEZE ZASTAREVA PROTEKOM ŠEST MESECI OD UČINjENE POVREDE, A ZA TEŽE POVREDE PROTEKOM JEDNE GODINE OD SAZNANjA, A NAJDUŽE DVE GODINE OD DANA UČINjENE POVREDE.

VOĐENjE DISCIPLINSKOG POSTUPKA ZA LAKŠE POVREDE OBAVEZE ZASTAREVA PROTEKOM GODINE DANA, A ZA TEŽE – DVE GODINE OD POKRETANjA DISCIPLINSKOG POSTUPKA.

ZASTARELOST NE TEČE AKO DISCIPLINSKI POSTUPAK NE MOŽE DA SE POKRENE ILI VODI ZBOG ODSUSTVA ZAPOSLENOG ILI DRUGIH OPRAVDANIH RAZLOGA.

Član 131.

Teže povrede radnih obaveza zaposlenog u ustanovi, osim povreda propisanih zakonom, jesu:

izvršenje krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom;

ugrožavanje ili povređivanje fizičkog ili psihičkog integriteta deteta, odnosno učenika (fizičko kažnjavanje, moralno, seksualno ili na drugi način učinjeno zlostavljanje);

vređanje dece, učenika i zaposlenih koje se ponavlja ili utiče na proces obrazovanja;

izražavanje nacionalne ili verske netrpeljivosti;

podstrekavanje na upotrebu alkoholnih pića kod dece i učenika, ili njeno omogućavanje, davanje ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe;

podstrekavanje na upotrebu narkotičkog sredstva kod dece i učenika, ili njeno omogućavanje, davanje ili neprijavljivanje nabavke i upotrebe;

nošenje oružja u ustanovi ili krugu ustanove;

političko organizovanje i delovanje u prostorijama ustanove;

nepotpuno, neblagovremeno i nesavesno vođenje evidencije;

neovlašćena promena podataka u evidenciji, odnosno školskoj ispravi, brisanjem, dodavanjem, precrtavanjem ili izostavljanjem podataka;

uništenje, oštećenje, skrivanje ili iznošenje evidencije, odnosno školske isprave;

odbijanje davanja na uvid rezultata pismene provere znanja učenicima, roditeljima, odnosno starateljima;

odbijanje prijema i davanja na uvid evidencije licu koje vrši nadzor nad radom ustanove, roditeljima, odnosno starateljima;

pripremanje učenika škole radi ocenjivanja, odnosno polaganja ispita, od strane zaposlenog u toj školi;

NEZAKONIT RAD ILI PROPUŠTANjE RADNjI ČIME SE SPREČAVA ILI ONEMOGUĆAVA OSTVARIVANjE PRAVA DETETA, UČENIKA ILI DRUGOG ZAPOSLENOG;

16) NEIZVRŠAVANjE ILI NESAVESNO, NEBLAGOVREMENO ILI NEMARNO IZVRŠAVANjE POSLOVA ILI NALOGA DIREKTORA U TOKU RADA, ODNOSNO ZA VREME NEZAKONITE OBUSTAVE RADA ILI ŠTRAJKA;

17) ZLOUPOTREBA PRAVA IZ RADNOG ODNOSA;

18) NEZAKONITO RASPOLAGANjE SREDSTVIMA;

19) NEOPRAVDANO ODSUSTVO SA RADA NAJMANjE DVA UZASTOPNA RADNA DANA;

20) ODBIJANjE ZAPOSLENOG PODVRGAVANjU LEKARSKOM PREGLEDU;

21) DOLAZAK NA RAD U PRIPITOM ILI PIJANOM STANjU, UPOTREBA ALKOHOLA ILI DRUGIH OPOJNIH SREDSTAVA KOJI SMANjUJU RADNU SPOSOBNOST.

Za povrede radne obaveze iz stava 1. ovog člana izriče se mera prestanka radnog odnosa ako je povreda učinjena umišljajem ili iz svesnog nehata i ako nisu utvrđene olakšavajuće okolnosti za zaposlenog. U ostalim slučajevima može se izreći novčana kazna u visini od 20% do 35% od plate isplaćene za mesec u kome je odluka doneta, u trajanju od tri do šest meseci.

Upravni i stručno-pedagoški nadzor

Član 134.

Upravni i stručno-pedagoški nadzor nad radom ustanova, kao i upravni nadzor nad radom zavoda, vrši Ministarstvo.

Ministarstvo vrši upravni nadzor:

nadzorom nad zakonitošću rada ustanove;

nadzorom nad zakonitošću akata ustanove, kad ona na osnovu zakona rešava o pravima, obavezama i pravnim interesima građana;

nadzorom nad zakonitošću rada i akata zavoda.

USTANOVA, ODNOSNO ZAVOD DUŽNI SU DA OMOGUĆE PROSVETNOM INSPEKTORU I PROSVETNOM SAVETNIKU UVID U RAD I PODATKE, ODNOSNO DOBIJANjE OBJAŠNjENjA.

Inspekcijski nadzor nad radom ustanove, kao povereni posao, obavlja opštinska, odnosno gradska uprava.

Ministarstvo vrši neposredan inspekcijski nadzor ako ga opštinska, odnosno gradska uprava ne vrši.

Po žalbi protiv prvostepenog rešenja opštinske, odnosno gradske uprave donetog u vršenju inspekcijskog nadzora rešava Ministarstvo.

Obezbeđivanje višeg standarda obrazovanja

Član 144.

Ustanova može učešćem roditelja učenika, jedinice lokalne samouprave, donatora, sponzora ili od proširene delatnosti da obezbedi sredstva za viši standard od utvrđenog pedagoškog standarda u oblasti predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja.

Sredstva iz stava 1. ovog člana koriste se za poboljšanje standarda obrazovanja i vaspitanja u pogledu prostora, opreme i nastavnih sredstava, za ostvarivanje programa koji nisu delatnost ustanove, za ishranu i pomoć DECI I učenicima.

Član 149.

Poslovi utvrđeni članom 32. st. 4. i 5, ČLANOM 32. ST. 5. I 6, članom 34. stav 2, članom 35. stav 3, članom 36. stav 3, ČLANOM 36. STAV 4, članom 37. stav 3, članom 38. st. 2. i 3, članom 39. stav 2, članom 53. stav 5, članom 55. stav 1, članom 59. st. 4, 5, 7. i 8, ČLANOM 59. ST. 4, 5, 8. I 9, članom 60. st. 1. i 2, članom 61. stav 2, članom 62. st. 3. i 4, članom 80. stav 5, članom 82. stav 3, članom 83. stav 1, članom 134. stav 2. tač. 1) i 2) i st. 4. i 5. ČLANOM 134. STAV 2, STAV 3. TAČ. 1) I 2) I ST. 5. I 6. i članom 136. ovog zakona, poveravaju se autonomnoj pokrajini.

Pokrajinski organi sarađuju sa republičkim organima i organima lokalne samouprave u obavljanju poslova iz stava 1. ovog člana.

Ministarstvo ima prema autonomnoj pokrajini, u pogledu poverenih poslova državne uprave iz stava 1. ovog člana, prava i dužnosti propisane zakonom kojim se uređuje državna uprava.

Član 172.

Učenici koji na dan stupanja na snagu ovog zakona stiču srednje obrazovanje i učenici koji se zaključno sa školskom 2005/2006. godinom upišu u prvi razred srednje škole stiču srednje obrazovanje na osnovu Zakona o srednjoj školi („Službeni glasnik RS“, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/02, 25/02, 62/03 i 64/03) i propisa donetih na osnovu njega, a od školske 2006/2007. godine, na osnovu ovog i posebnog zakona.

Član 65.

Učenici upisani školske 2003/2004. godine u prvi razred osnovne škole stiču osnovno obrazovanje i vaspitanje u osmogodišnjem trajanju, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Učenici koji se počev od školske 2004/2005. godine upisuju u prvi razred osnovne škole stiču osnovno obrazovanje i vaspitanje, na osnovu ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega.

Učenici koji na dan stupanja na snagu ovog zakona pohađaju drugi i treći razred, do upisa u peti razred stiču osnovno obrazovanje i vaspitanje na osnovu Zakona o osnovnoj školi („Službeni glasnik RS“, br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 66/94, 22/2002, 62/03 i 64/03) i propisa donetih na osnovu njega, a od upisa u peti razred, na osnovu ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega.

Učenici koji na dan stupanja na snagu ovog zakona pohađaju četvrti do osmog razreda stiču osnovno obrazovanje i vaspitanje na osnovu Zakona o osnovnoj školi i propisa donetih na osnovu njega.

Savet će postupno propisati nastavni plan i program za svaki razred do upisa učenika iz st. 2. do 4. ovog člana u drugi ciklus osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

Izuzetno, ministar će doneti nastavni plan i program za prvi i drugi razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Školski odbor osnovne škole doneće školski program za prvi i drugi razred do početka školske 2004/2005. godine.

ČLAN 47.

UČENICI UPISANI ŠKOLSKE 2006/2007. GODINE U PRVI, DRUGI, TREĆI I ČETVRTI RAZRED OSNOVNE ŠKOLE STIČU OSNOVNO OBRAZOVANjE I VASPITANjE U OSMOGODIŠNjEM TRAJANjU U SKLADU SA ZAKONOM O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA (U DALjEM TEKSTU: ZAKON) I PROPISIMA DONETIM NA OSNOVU NjEGA.

UČENICI UPISANI ŠKOLSKE 2006/2007. GODINE U PETI, ŠESTI, SEDMI I OSMI RAZRED OSNOVNE ŠKOLE STIČU OSNOVNO OBRAZOVANjE I VASPITANjE U OSMOGODIŠNjEM TRAJANjU, U SKLADU SA ZAKONOM O OSNOVNOJ ŠKOLI („SLUŽBENI GLASNIK RS“, BR. 50/92, 53/93 – DR. ZAKON, 67/93 – DR. ZAKON, 48/94 – DR. ZAKON, 66/94 – DR. ZAKON, 22/02, 62/03 – DR. ZAKON, 64/03 – ISPRAVKA I 101/05 – DR. ZAKON) I PROPISIMA DONETIM NA OSNOVU NjEGA.

ČLAN 48.

UČENICI KOJI NA DAN STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA STIČU SREDNjE OBRAZOVANjE I UČENICI KOJI SE ZAKLjUČNO SA ŠKOLSKOM 2010/2011. GODINOM UPIŠU U PRVI RAZRED SREDNjE ŠKOLE STIČU SREDNjE OBRAZOVANjE NA OSNOVU ZAKONA O SREDNjOJ ŠKOLI („SLUŽBENI GLASNIK RS“, BR. 50/92, 53/93 – DR. ZAKON, 67/93 – DR. ZAKON, 48/94 – DR. ZAKON, 24/96, 23/02, 25/02 – ISPRAVKA, 62/03 – DR. ZAKON, 64/03 – DR. ZAKON I 101/05 – DR. ZAKON) I PROPISA DONETIH NA OSNOVU NjEGA, A UČENICI KOJI SE UPIŠU U PRVI RAZRED SREDNjE ŠKOLE POČEV OD ŠKOLSKE 2011/2012. GODINE, NA OSNOVU ZAKONA I POSEBNOG ZAKONA.

ČLAN 49.

SMATRA SE DA LICE KOJE JE NA ZAKONIT NAČIN POLOŽILO STRUČNI ISPIT U OBLASTI OBRAZOVANjA, A 25. JUNA 2003. GODINE NIJE BILO U RADNOM ODNOSU U USTANOVI, IMA LICENCU OD DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA.

ČLAN 50.

DIREKTOR USTANOVE, IZABRAN DO STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA, KOME PRESTANE DUŽNOST ZBOG ISTEKA MANDATA ILI NA LIČNI ZAHTEV RASPOREĐUJE SE NA RADNO MESTO KOJE ODGOVARA STEPENU I VRSTI NjEGOVOG OBRAZOVANjA.

AKO NEMA SLOBODNOG RADNOG MESTA U ISTOJ ILI DRUGOJ USTANOVI, LICE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA OSTAJE NERASPOREĐENO I OSTVARUJE PRAVO NA PLATU U VISINI KOJU JE OSTVARILO ZA MESEC KOJI PRETHODI MESECU U KOME MU JE PRESTALA DUŽNOST, A NAJDUŽE ŠEST MESECI.

DIREKTORU USTANOVE KOME PRESTANE DUŽNOST RAZREŠENjEM, A KOJI NE MOŽE DA SE RASPOREDI NA RADNO MESTO KOJE ODGOVARA STEPENU I VRSTI NjEGOVOG OBRAZOVANjA, PRESTAJE RADNI ODNOS, UZ ISPLATU OTPREMNINE, U SKLADU SA ZAKONOM.

ČLAN 51.

DIREKTOR USTANOVE IZABRAN POSLE 25. JUNA 2003. GODINE, A DO DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA, DUŽAN JE DA U ROKU OD GODINU DANA OD DANA DONOŠENjA PODZAKONSKOG AKTA IZ ČLANA 58. STAV 17. OVOG ZAKONA POLOŽI ISPIT ZA DIREKTORA.

DIREKTORU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PRESTAJE DUŽNOST AKO NE POLOŽI ISPIT U ROKU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

ČLAN 52.

PODZAKONSKE AKTE ZA SPROVOĐENjE ZAKONA I OVOG ZAKONA DONEĆE MINISTAR NAJKASNIJE U ROKU OD DVE GODINE OD DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA, OSIM NASTAVNIH PLANOVA I PROGRAMA SREDNjEG OBRAZOVANjA I VASPITANjA, KOJE ĆE DONETI NAJKASNIJE DO 1. MARTA 2011. GODINE.

ČLAN 53.

OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLjIVANjA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE“.