PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA
Član 1.
U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS”, broj 72/09), u članu 2. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
„Specifičnosti obavljanja delatnosti obrazovanja odraslih u sistemu obrazovanja i vaspitanja uređuju se posebnim zakonom.”
Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.
Član 2.
U članu 8. stav 2. tačka 1) menja se i glasi:
„1) na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije) u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, br. 76/05, 100/07-autentično tumačenje, 97/08 i 44/10), počev od 10. septembra 2005. godine; ”
Član 3.
U članu 10. st. 2, 3, 4. i 5. brišu se.
Član 4.
Posle člana 10. dodaju se novi čl. 10a, 10b, 10v, 10g, 10d i 10đ koji glase:
„Baza podataka i jedinstveni informacioni sistem prosvete
Član 10a
Ustanova vodi bazu podataka u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete.
Baza podataka predstavlja skup svih evidencija propisanih posebnim zakonom koje ustanova vodi u elektronskom obliku.
Evidencije koje vodi ustanova predstavljaju skup podataka o ustanovi, deci i učenicima, roditeljima, starateljima i hraniteljima i zaposlenima.
Jedinstveni informacioni sistem prosvete čine objedinjeni podaci iz evidencija svih ustanova koji se vode kao baza podataka i koji uspostavlja i kojim upravlja ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Podaci u evidencijama
Član 10b
Podaci o ustanovi predstavljaju skup opštih podataka kojima se određuje pravni status ustanove, status ustanove u sistemu obrazovanja i vaspitanja, podaci o programima koje ustanova realizuje, podaci o objektu ustanove, aktima i organima ustanove i rezultatima spoljašnjeg vrednovanja ustanove.
Podaci o deci i učenicima, roditeljima, starateljima i hraniteljima i zaposlenima predstavljaju skup ličnih podataka kojima se određuje njihov identitet, obrazovni, socijalni i zdravstveni status i potrebna obrazovna, socijalna i zdravstvena podrška.
Za određivanja identiteta prikupljaju se sledeći podaci: ime, prezime, jedinstveni matični broj građana, datum rođenja, mesto rođenja, država i mesto stanovanja, adresa, kontakt telefon i drugi podaci u skladu sa posebnim zakonom.
Za određivanje obrazovnog statusa dece i učenika prikupljaju se podaci o upisanom području rada i smeru, o jeziku na kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad, izbornim predmetima, stranim jezicima, obrazovanju po individualnom obrazovnom planu, ocenama po klasifikacionim periodima, podaci o polaganim ispitima, izostancima, vladanju i izdatim javnim ispravama.
Za određivanje socijalnog statusa dece i učenika prikupljaju se podaci o uslovima stanovanja i stanju porodice. Za određivanje socijalnog statusa roditelja, staratelja i hranitelja prikupljaju se podaci o stečenoj stručnoj spremi, zanimanju i obliku zaposlenja, a za zaposlene podaci o zanimanju, stručnoj spremi, zaposlenju, licenci, plati, napredovanju i kretanju u službi.
Za određivanje zdravstvenog statusa dece i učenika prikupljaju se podaci dobijeni na osnovu procene potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške koju utvrđuje interresorna komisija.
Bliže uslove i način vođenja, prikupljanja, unosa, ažuriranja, dostupnosti i zaštite podataka koji se unose u evidencije i javne isprave i druga pitanja od značaja za vođenje evidencija i izdavanje javnih isprava, propisuje ministar nadležan za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: ministar).
Lični podaci upisani u evidenciju prikupljaju se, obrađuju, čuvaju i koriste za potrebe obrazovno-vaspitnog rada, u skladu sa posebnim zakonom.
Nadležnom ministarstvu dostavljaju se podaci u statističkom obliku, osim ličnih podataka potrebnih za vođenje registra o licencama za nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, direktora i sekretara ustanove.
Svrha obrade podataka
Član 10v
Svrha obrade podataka je obezbeđivanje indikatora radi praćenja obuhvata dece i učenika, efikasnog i kvalitetnog funkcionisanja obrazovnog sistema, planiranja obrazovne politike, praćenje, proučavanje i unapređivanje obrazovnog nivoa dece i učenika, profesionalnog statusa i usavršavanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika, rada obrazovno-vaspitnih ustanova, efikasno finansiranje sistema obrazovanja i vaspitanja i stvaranje osnova za sprovođenje nacionalnih i međunarodnih istraživanja u oblasti obrazovanja.
Zaštita podataka
Član 10g
Svi vidovi prikupljanja, držanja, obrade i korišćenja podataka sprovode se u skladu s posebnim zakonom, uz poštovanje načela propisanih zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Za potrebe naučnoistraživačkog rada i prilikom izrade obrazovno-političkih i statističkih analiza, lični podaci koriste se i objavljuju na način kojim se obezbeđuje zaštita identiteta učesnika obrazovanja i vaspitanja.
Korišćenje podataka
Član 10d
Korisnik podataka iz jedinstvenog informacionog sistema prosvete može biti državni i drugi organ i organizacija, kao i pravno i fizičko lice, pod uslovom da je zakonom ili drugim propisima ovlašćeno da traži i prima podatke, da su ti podaci neophodni za izvršenje poslova iz njegove nadležnosti ili služe za potrebe istraživanja, i da obezbedi zaštitu ličnih podataka.
Podaci u bazi podataka i jedinstvenom informacionom sistemu prosvete moraju biti bezbednim merama zaštićeni od neovlašćenog pristupa i korišćenja.
Bliže uslove i način uspostavljanja jedinstvenog informacionog sistema prosvete, prikupljanja, unosa, ažuriranja, dostupnosti i zaštite podataka i druga pitanja od značaja za taj sistem, propisuje ministar.
Ažuriranje i čuvanje podataka
Član 10đ
Podaci u evidencijama odnosno bazi podataka ažuriraju se na dan nastanka promene, a izuzetno, u roku koji obezbeđuje nesmetan rad i ažurnost baze podataka i jedinstvenog informacionog sistema prosvete.
Rokovi čuvanja podataka u evidencijama, odnosno bazi podataka i podataka u jedinstvenom informacionom sistemu prosvete uređuju se posebnim zakonom.”
Član 5.
U članu 12. stav 7. menja se i glasi:
„Sredstva za rad saveta iz stava 1. ovog člana obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije. Članovi Nacionalnog prosvetnog saveta imaju pravo na naknadu za rad u visini koju utvrdi Narodna skupština, a članovi Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih u visini koju odredi Vlada.”
Član 6.
U članu 13. stav 9. reč: „prosvete” briše se.
Član 7.
U članu 26. stav 3. brišese.
Član 8.
U članu 27. stav 3, na kraju teksta tačka se zamenjuje zapetom i dodaju se reči: „u skladu s kriterijumima i standardima koje propisuje ministar.”
Član 9.
U članu 40. stav 1. posle tačke 3) dodaju se nove tač. 4), 5) i 6) koje glase:
„4) nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika kojima je izdata licenca za nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika;
5) direktora kojima je izdata licenca za direktora;
6) sekretara koji su položili stručni ispit za sekretara. ”
Posle stava 1. dodaju se novi st. 2. i 3. koji glase:
„Registar je javan i čuva se trajno.
Svi vidovi prikupljanja, obrade i korišćenja ličnih podataka iz registra sprovode se u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.”
Dosadašnji stav 2. postaje stav 4.
Član 10.
U članu 54. stav 7. reči: „najmanje jednog predstavnika socijalnih partnera” zamenjuju se rečima: „tri predstavnika socijalnih partnera iz područja rada škole.”
U stavu 9. posle reči: „odnosno nastavničko veće,” dodaju se reči: „za školu sa domom – nastavničko i pedagoško veće, na zajedničkoj sednici,”.
Član 11.
U članu 57. stav 3. reči: „školskog odbora” zamenjuju se rečima: „organa upravljanja”, a reč: „školi” zamenjuje se rečju: „ustanovi”.
U stavu 6. reč: „sazivu” zamenjuje se rečju: „sastavu”.
Član 12.
U članu 98. stav 7. reči: „preporuke izabranog lekara nadležnog doma zdravlja, a na osnovu procene” zamenjuju se rečima: „mišljenja interresorne komisije za procenu”.
Član 13.
U članu 105. stav 1. tačka 1) reči: „izboru udžbenika” brišu se.
Član 14.
U članu 109. stav 1. reč: „šestog” zamenjuje se rečju: „petog”.
U stavu 2. reč: „sedmog” zamenjuje se rečju: „šestog”.
Član 15.
U članu 112. stav 2. tačka 7) briše se.
Tač. 8) i 9) postaju tač. 7) i 8).
Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:
„Učenik, roditelj, odnosno staratelj učenika dužan je da blagovremeno pravda izostanak učenika i dostavlja potpune i tačne kontakt informacije.”
Član 16.
U članu 113. stav 3. tačka 8) menja se i glasi:
„8) neopravdano izostajanje sa nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada više od 25 časova u toku školske godine, od čega više od 15 časova nakon pismenog obaveštavanja roditelja, odnosno stratelja od strane škole. ”
Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:
„Za povrede iz stava 3) tačka 8) ovog člana obavezna je postupnost u izricanju mera.”
Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.
Član 17.
Član 114. menja se i glasi:
„Za teže povrede obaveza učenika i za povrede zabrane iz čl. 44. i 45. ovog zakona škola mora voditi vaspitno-disciplinski postupak o kom mora biti obavešten roditelj, odnosno staratelj učenika.
U vaspitno-disciplinskom postupku učenik mora biti saslušan i dati pismenu izjavu, a ako je maloletan – uz prisustvo roditelja.
Vaspitno-disciplinski postupak pokreće se najkasnije u roku od 60 dana za učinjene teže povrede obaveza učenika ili učinjene povrede zabrane iz čl. 44. i 45. ovog zakona i okončava se rešenjem. Pre donošenja rešenja moraju se utvrditi sve činjenice koje su od značaja za donošenje rešenja.”
Član 18.
U članu 115. stav 1. tačka 3) menja se i glasi:
„3) za učinjenu povredu zabrane iz čl. 44. i 45. ovog zakona, vaspitno-disciplinska mera:
(1) ukor direktora ili ukor nastavničkog veća,
(2) premeštaj učenika od petog do osmog razreda u drugu osnovnu školu na osnovu odluke nastavničkog veća, uz saglasnost roditelja, odnosno staratelja i škole u koju prelazi,
(3) za učenika srednje škole – isključenje učenika iz škole, odnosno škole sa domom.”
Stav 8. menja se i glasi:
„Zaključnu ocenu iz vladanja utvrđuje odeljenjsko veće na predlog odeljenjskog starešine na kraju prvog i drugog polugodišta na osnovu sagledavanja ličnosti i ponašanja učenika u celini, procenjivanjem njegovog ukupnog ponašanja i izvršavanja obaveza propisanih zakonom i izrečenih vaspitnih ili vaspitno-disciplinskih mera. Ocena iz vladanja popravlja se kada dođe do pozitivne promene u ponašanju učenika.”
Član 19.
U članu 125. stav 2. posle reči: „unose” dodaju se reči: „podaci o identitetu, obrazovnom statusu nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika”.
St. 3. i 5. brišu se.
Dosadašnji st. 4. i 6. postaju st. 3. i 4.
Član 20.
U članu 127. stav 13. broj: „5” zamenjuje se brojem: „6”.
Član 21.
U članu 130. stav 3. menja se i glasi:
„U postupku odlučivanja o izboru nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika direktor vrši uži izbor kandidata koje upućuje na prethodnu proveru psihofizičkih sposobnosti u roku od osam dana od dana isteka roka za podnošenje prijava. Proveru psihofizičkih sposobnosti za rad sa decom i učenicima vrši nadležna služba za poslove zapošljavanja primenom standardizovanih postupaka. U roku od osam dana od dana dobijanja rezultata provere direktor pribavlja mišljenje organa upravljanja.”
Stav 4.menja se i glasi:
„U postupku odlučivanja o izboru nastavnika verske nastave, direktor vrši uži izbor kandidata koje upućuje na prethodnu proveru psihofizičkih sposobnosti za rad sa decom i učenicima. Nakon dobijanja rezultata provere, direktor utvrđuje da li je kandidat na listi nastavnika verske nastave, koju je, na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, utvrdio ministar.”
U stavu 5. reči: „30 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava” zamenjuju se rečima: „osam dana od dana od dana dobijanja mišljenja organa upravljanja, a za nastavnike verske nastave u roku od osam dana od dana dobijanja rezultata provere psihofizičkih sposobnosti kandidata.”
Član 22.
U članu 131. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
„Ustanove mogu izvršiti i međusobno preuzimanje zaposlenih na neodređeno vreme, na odgovarajuće poslove, uz prethodno potpisan sporazum o preuzimanju uz saglasnost zaposlenih, ako je razlika u procentu njihovog radnog angažovanja manja od 20%.”
Dosadašnji stav 3. postaje stav 4.
U dosadašnjem stavu 3. koji je postao stav 4. reči: „i da ima proverenu psihofizičku sposobnost, u skladu sa članom 130. stav 3. ovog zakona” brišu se.
Član 23.
U članu 132. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:
„2) do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu;”
Član 24.
U članu 136. dodaje se stav 5. koji glasi:
„Ako škola ne može da obezbedi stručno lice za najviše šest časova nastave sedmično iz određenog predmeta, može da rasporedi ove časove nastavnicima tog predmeta najduže do kraja školske godine i ovaj rad se ne smatra prekovremenim radom.”
Član 25.
U članu 142. st. 8, 9. i 10. menjaju se i glase:
„Pokretanje disciplinskog postupka zastareva u roku od tri meseca od dana saznanja za povredu radne obaveze i učinioca, odnosno u roku od šest meseci od dana kad je povreda učinjena.
Vođenje disciplinskog postupka zastareva u roku od šest meseci od dana pokretanja disciplinskog postupka.
Ako povreda radne obaveze sadrži obeležja krivičnog dela, pokretanje disciplinskog postupka zastareva protekom šest meseci od dana saznanja za povredu radne obaveze i učinioca, odnosno protekom roka u kome zastareva krivično gonjenje za to krivično delo, ukoliko je taj rok duži od šest meseci.”
Član 26.
U članu 146. stav 1. menja se i glasi:
„Inspekcijski i stručno-pedagoški nadzor nad radom ustanova, kao i inspekcijski nadzor nad radom zavoda, vrši Ministarstvo.”
U stavu 4. reč: „prosvete” briše se.
Član 27.
U članu 171. stav 1. reč: „dve” zamenjuje se rečju: „tri”.
Član 28.
U članu 183. posle stava 5. dodaje se novi stav 6. koji glasi:
„Stručnom saradniku – bibliotekaru koji je prvi put zasnovao radni odnos u ustanovi posle 25. juna 2003. godine i položio stručni ispit u oblasti bibliotekarstva, na ispitu za licencu ne priznaje se odgovarajući deo položenog ispita.”
Dosadašnji st. 6. i 7. postaju st. 7. i 8.
Član 29.
Školski odbor srednje stručne škole imenovan do dana stupanja na snagu ovog zakona obavljaće poslove iz svoje nadležnosti u nepromenjenom sastavu do isteka mandata.
Član 30.
Postupci započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona, i to: vaspitno-disciplinski postupak protiv učenika, disciplinski postupak protiv zaposlenog u ustanovi i postupak izbora kandidata po konkursu, okončaće se po odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS”, broj 72/09).
Član 31.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a odredba člana 5. ovog zakona primenjivaće se od 1. jaunara 2012. godine.
OBRAZLOŽENjE
I. USTAVNI OSNOV
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja sadržan je u članu 97. tačka 10. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, sistem u oblasti obrazovanja.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Zakon) donet je 2009. godine, kao nov zakon u odnosu na istoimeni zakon iz 2003. godine, kojim je započeta reforma obrazovanja u Republici Srbiji. U toku rada na izmenama i dopunama zakona iz 2003. godine (sa izmenama i dopunama 2004. godine), sa ciljem poboljšanja sve tri dimenzije obrazovanja: jednakopravnosti, efikasnosti i kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, pokazalo se da postoji potreba izmena i dopuna većeg broja normi, te je urađen i usvojen nov zakon sa sličnom koncepcijom i istim nazivom, kojim je obezbeđen racionalniji i efikasniji postupak u donošenju podzakonskih akata (nastavnih planova i programa, standarda i sl.); otklonjene pravne praznine nastale donošenjem Zakona o državnim službenicima i prestankom primene Zakona o radnim odnosima u državnim organima u ustanovama, počev od 1. jula 2006. godine, izvršeno usklađivanje sa nizom zakona koji su doneti u vremenu od donošenja zakona 2003. godine i otklanjene su pojedine prepreke za dosledno sprovođenje Zakona.
U toku skoro dvogodišnje primene Zakona utvrđena je potreba za izmenama i dopunama Zakona radi otklanjanja konstatovanih problema u funkcionisanju sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, te je radi poboljšanja efikasnosti celog sistema, zajedničkim radom sa predstavnicima reprezentativnih sindikata u oblasti obrazovanja, pripremljen tekst izmena i dopuna Zakona.
Takođe, tokom 2010. godine donet je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS”, broj 44/10), kao i Zakon o ministarstvima („Službeni glasnik RS”, broj 16/11), te je neophodno izvršiti usklađivanje Zakona sa novim propisima.
III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I
POJEDINAČNIH REŠENjA
Članom 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: Predloga zakona), propisuje se bliže regulisanje obrazovanja odraslih i svih pitanja od značaja za ovaj segment obrazovanja. U toku je izrada Nacrta zakona o obrazovanju odraslih, te je potrebno da zakon koji uređuje osnovne sistema obrazovanja i vaspitanja prepozna i na poseban način izdvoji uređivanje te materije.
Članom 2. Predloga zakona izvršeno je usklađivanje člana 8. Zakona, kojim se uređuje obavljanje obrazovno-vaspitnog rada sa članom 21. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, kojim su preciznije utvrđeni uslovi za sticanje stručnih, akademskih i naučnih naziva i korišćenje njihovih skraćenica. Naime, stručni naziv diplomirani, po ovom zakonu, stiče lice koje završi osnovne akademske studije u obimu od najmanje 240 ESPB bodova (studije prvog stepena), odnosno u trajanju od najmanje četiri godine, a akademski naziv master stiče lice koje završi diplomske akademske studije (sa ostvarenih najmanje 300 ESPB bodova – drugi stepen studija), te su u članu 8. stav 1. tačka 1) reči „diplomske akademske studije – master” zamenjene rečima „master akademske studije”.
Čl. 3, 4, 9. i 19. Predloga zakona izvršeno je usklađivanje čl. 10, 40. i 125. Zakona, kojim se uređuju evidencije i javne isprave, registar i licenca i registar nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika. Naime, Zakonom je ustanovljena obaveza ustanova u oblasti obrazovanja (predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola) da vode bazu podataka u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete, koji čine objedinjeni podaci iz evidencija svih ustanova koji se vode kao baza podataka. Jedinstveni informacioni sistem prosvete uspostavlja i njime upravlja Ministarstvo prosvete i nauke (u daljem tekstu: Ministarstvo) i vodi registre ustanova i drugih organizacija i fizičkih lica koja obavljaju poslove u oblasti obrazovanja, kao i propisanih, odnosno odobrenih programa stručnog osposobljavanja i obuke. Kako Ministarstvo vodi i registre nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika kojima je izdata licenca za nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, direktora kojima je izdata licenca za direktora i sekretara koji su položili stručni ispit za sekretara, neophodno je bilo izmenama i dopunama zakona na precizniji i pregledniji način urediti u potpunosti ovu obavezu.
Imajući u vidu da se u bazi podataka koju vode ustanove u jedinstvenom informacionom sistemu prosvete i registrima koje vodi Ministarstvo, prikupljaju, obrađuju, koriste i objavljuju i podaci o ličnosti (dece i učenika, roditelja i zaposlenih u ustanovama), Predlogom zakona, u saradnji sa službom Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, pripremljene su izmene postojećih čl. 10, 40. i 125. i dodato nekoliko novih članova. Na taj način je prikupljanje i obrada podataka o ličnosti, koje se vrši u ustanovama, usklađeno sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti („Službeni glasnik RS”, br. 97/08 i 104/09 – dr. zakon).
U članu 5. Predloga zakona predviđeno je da se i za Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih obezbede sredstva obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, kao i da članovi ovog saveta imaju pravo na naknadu u visini koju odredi Vlada. Budući da za ove namene sredstva nisu obezbeđena u 2011. godini primena ove odredbe odlaže se do 1. januara 2012. godine.
U čl. 6. i 26. Predloga zakona izvršena je izmena čl. 13. i 146. Zakona tako što je brisana reč „prosvete” imajući u vidu da se u Zakonu, za ministarstvo nadležno za poslove obrazovanja, koristi termin Ministarstvo, kao i da je došlo do promene naziva tog ministarstva donošenjem Zakona o ministarstvima.
Kako je članom 4. Predloga zakona predviđeno donošenje novih propisa kojim se reguliše Baza podataka i jedinstveni informacioni sistem prosvete, to je obaveza donošenja pravilnika kojim se uređuju bliži uslovi i način uspostavljanja jedinstvenog informacionog sistema prosvete, prikupljanja, unosa, ažuriranja, dostupnosti i zaštite podataka i druga pitanja od značaja za ovaj sistema definisana članom 10d stav 3, što je rezultiralo brisanjem člana 26. stav 3. Zakona (član 7. Predloga zakona).
Članom 8. Predloga zakona predviđeno je donošenje akta koji se uređuju kriterijumi i standardi kojim se definiše dodatna podrška škole za učenike sa smetnjama u razvoju u obrazovanju dece, učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju, u vaspitnoj grupi, drugoj školi i porodici.
Članom 10. Predloga zakona izvršena je izmena člana 54. stav 7. Zakona. Predložena je izmena sastava školskih odbora srednjih stručnih škola, tako da skupština jedinice lokalne samouprave imenuju tri predstavnika socijalnih partnera iz područja rada škole. Dosadašnje rešenje je predviđalo da skupština jedinice lokalne samouprave imenuje najmanje jednog socijalnog partnera, bez određenja iz koje oblasti je taj socijalni partner. Predloženim rešenjem će na bolji način biti zastupljeni interesi srednjih stručnih škola ukoliko su socijalni partneri iz oblasti rada škole, a iz istih razloga predloženo je da sva tri predstavnika lokalne samouprave budu iz reda socijalnih partnera. Promena u stavu 9. člana 54. Zakona uslovljena je potrebom da se ova materija reguliše i za domove učenika.
Članom 11. Predloga zakona intervenisano je u članu 57. stav 3. Zakona tako što je predloženo da sednicama organa upravljanja, a koji obuhvata i školski odbor u školama i upravni odbor u predškolskim ustanovama prisustvuje i u radu učestvuje predstavnik sindikata u ustanovi. Ovakvim rešenjem omogućeno je učešće predstavnika sindikata i u predškolskim ustanovama, a ne samo školama. U stavu 6. navedenog člana Zakona izvršeno je usklađivanje termina koji se upotrebljavaju u stavu 6. i stavu 7. te je predloženo korišćenje istog termina „sastav”.
Članom 12. Predloga zakona predloženo je da se upis dece u školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju vrši na osnovu mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške učeniku uz saglasnost roditelja, umesto dosadašnjeg rešenja koji je predviđao preporuku izabranog lekara nadležnog doma zdravlja, jer komisija u svom sastavu, pored lekara ima i stručnjake iz više oblasti.
Članom 13. Predloga zakona predloženo je da se u članu 105. stav 1. tačka 1) Zakona, kojim je uređen učenički parlament, briše odredba o davanju mišljenja i predloga od strane učeničkog parlamenta stručnim organima, školskom odboru, savetu roditelja i direktoru kada je izbor udžbenika u pitanju. Postupak izbora udžbenika regulisan je Zakonom o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima („Službeni glasnik RS”, broj 72/09).
Članom 14. Predloga zakona otklonjena je greška do koje je došlo prilikom usvajanja amandmana, u postupku donošenja Zakona 2009. godine, pa je u članu 109. st. 1. i 2. Zakona izvršeno usklađivanje sa stavom 3. istog člana Zakona, kojim je utvrđeno da se vladanje učenika ocenjuje brojčano na kraju školske godine počev od šestog razreda.
Članom 15. Predloga zakona predloženo je da se u članu 112. Zakona propiše obaveza i učenika i roditelja, odnosno staratelja da blagovremeno pravda izostanke učenika, imajući u vidu da učenici mogu biti i maloletni i da se njima ne može nametnuti obaveza da pravdaju svoje izostanke, kako je predviđeno postojećim rešenjem. Predložena je i obaveza učenika i roditelja, odnosno staratelja da dostavljaju validne i ažurirane kontakt informacije, što bi trebalo da utiče na kvalitetniji i efikasniji odnos učenika, roditelja i škole.
Članom 16. Predloga zakona predložene su izmene u članu 113. Zakona kojim je uređena odgovornost učenika. Predložena je izmena težih povreda obaveza učenika, jer se u praksi pokazalo da je dosadašnje rešenje prouzrokovalo niz problema. Po sadašnjem rešenju, neopravdano izostajanje učenika može biti sankcionisano samo ukoliko je učenik čini i lakše povrede. Predloženim rešenjem je sankcionisano samo činjenje neopravdanih izostanaka. Kod neopravdanog izostajanja broj izostanaka sa nastave i drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada smanjen je sa 35 na 25 u toku školske godine. Pojačana je obaveza škole da nakon 15 neopravdanih izostanaka pismeno obavesti roditelja, odnosno staratelja o izostancima.
Članom 17. Predloga zakona predložena je izmena člana 114. Zakona kojim se uređuje vaspitno-disciplinski postupak. Novo rešenje zadržava obavezu vođenja vaspitno-disciplinskog postupka, o kom mora biti obavešten roditelj, odnosno staratelj učenika, bez obzira da li je reč o maloletnom učeniku ili ne. Predloženo je da učenik mora biti saslušan i da mora dati pismenu izjavu, uz prisustvo roditelja, ako je maloletan. Postupak se mora okončati rešenjem, pre čijeg donošenja se moraju utvrditi sve relevantne činjenice.
Članom 18. Predloga zakona predložena je izmena vaspitno-disciplinskih mera za učinjenu povredu zabrane iz čl. 44. i 45. Zakona propisanih članom 115. Zakona. Po donošenju Zakona 2009. godine, stupio je na snagu Pravilnik o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje („Službeni glasnik RS”, broj 30/10), koji je definisao tri nivoa nasilja. Samim tim, odgovornost učenika nije ista za različite nivoe nasilja. Zato se predloženim rešenje predviđa mogućnost izricanja vaspitno-disciplinskih mera: ukor direktora ili ukor nastavničkog veća za povredu zabrana. Što se tiče vaspitno-disciplinske mere premeštaj učenika od petog do osmog razreda u drugu osnovnu školu na osnovu odluke nastavničkog veća, uz saglasnost roditelja, odnosno staratelja, dodato je da se traži i saglasnost škole u koju prelazi, imajući u vidu obavezu svih aktera da aktivno učestvuju i u vaspitnom i u obrazovnom procesu.
Za učenike srednje škole predviđeno je isključenje učenika iz škole, odnosno škole sa domom, imajući u vidu da se i na ovaj način može postići efekat na one koji čine povrede zabrana propisanih čl. 44. i 45. Zakona. Brisana je vaspitno-disciplinska mera prestanak svojstva učenika srednje škole u toj školskoj godini, bez prava na nastavak obrazovanja u istoj školi, a učeniku koji pohađa školu sa domom – prestanak svojstva učenika u školi i prava na smeštaj u domu u toj školskoj godini, bez prava na nastavak obrazovanja u istoj školi i smeštaj u istom domu. U stavu 8. istog člana Zakona predložen je način utvrđivanja zaključne ocene iz vladanja na kraju prvog i drugog polugodišta u skladu sa posebnim zakonima. Zaključna ocena iz vladanja se utvrđuje na osnovu sagledavanja ličnosti i ponašanja učenika u celini, i to procenjivanjem njegovog ukupnog ponašanja i izvršavanja obaveza propisanih zakonom i izrečenih vaspitnih ili vaspitno-disciplinskih mera. Zadržano je dosadašnje rešenje da se ocena popravlja kada dođe do pozitivne promene u ponašanju učenika.
Članom 20. Predloga zakona predložena je izmena u članu 127. Zakona, jer je suspenzija licence nastavniku, stručnom saradniku i vaspitaču koji se nije stručno usavršavao, a prosvetni savetnik u svom izveštaju utvrdio da razlozi za to nisu opravdani, propisana stavom 6, a ne stavom 5. navedenog člana Zakona.
Članom 21. Predloga zakona predložena je izmena člana 130. Zakona koju je praksa nametnula kao neophodnu. Nadležne službe za poslove zapošljavanja nisu imale dovoljno kapaciteta da obaveze koje su propisane ovim Zakonom izvrše u utvrđenim rokovima. Zato je predloženo rešenje da se na prethodnu proveru psihofizičkih sposobnosti ne šalju svi kandidati koji su konkurisali, već samo kandidati koji su ušli u uži izbor, u roku od osam dana od dana isteka roka za podnošenje prijava, a da se donošenje odluke o izboru kandidata ne vezuje za momenat isteka roka za podnošenje prijava, već za rok od osam dana u kome je direktor u obavezi da pribavi mišljenje organa upravljanja. Članom 22. Predloga zakona predloženo je rešenje da se u članu 131. Zakona predvidi da ustanova može izvršiti preuzimanje zaposlenog na neodređeno vreme za zaposlenog iz druge ustanove, uz prethodno potpisivanje sporazuma o preuzimanju, uz saglasnost zaposlenih i direktora ustanova, pod uslovom da se preuzimanjem u drugu ustanovu zaposlenom ne povećava procenat radnog angažovanja više od 20%. U dosadašnjoj praksi se pokazala opravdanost ovog predloga, odnosno mogućnost da se preuzimanje vrši i na ovaj način, a ne samo preko liste zaposlenih pri školskim upravama.
U postojećem stavu 3. navedenog člana Zakona predložena je promena kojom se lica koja se preuzimaju ne moraju upućivati na prethodnu proveru psihofizičkih sposobnosti, jer su ona već u radnom odnosu.
Članom 23. Predloga zakona predložena je dopuna člana 132. stav 1. tačka 2) Zakona. Predloženo je rešenje da se prijem u radni odnos na određeno vreme može vršiti bez konkursa i do preuzimanja zaposlenog, kao i do konačnosti odluke po konkursu.
Članom 24. Predloga zakona predložena je dopuna člana 136. Zakona, odnosno vraćena je mogućnost koju je predviđao prethodni Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kojim je moguće angažovanje zaposlenih u određenim slučajevima i preko propisane norme. U praksi se ovakvo rešenje pokazalo kao neophodno, imajući u vidu da obrazovno-vaspitni proces mora da se održava bez prekida, kao i nemogućnost da se pojedinim nastavnicima deli norma u određenim slučajevima.
Članom 25. Predloga zakona predloženo je kraće vođenje disciplinskog postupka protiv zaposlenog, imajući u vidu da je postojeće rešenje omogućavalo dug vremenski period za njegovo pokretanje i vođenje.
Članom 26. Predloga zakona predložena je promena u članu 146. Zakona. Predloženo je rešenje da se nad radom Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja vrši samo inspekcijski, a ne i stručno-pedagoški nadzor, što je takođe rešenje koje je bilo propisano Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji je prestao da važi 2009. godine. Kontrola rada zavoda od strane Ministarstva je propisana nizom normi, čak i kaznenim odredbama.
Članom 27. Predloga zakona predložena je dopuna prelazne odredbe člana 183. Zakona, dodavanjem novog stava 6. kojim se stručnom saradniku-bibliotekaru koji je prvi put zasnovao radni odnos u ustanovi posle 25. juna 2003. godine i položio stručni ispit u oblasti bibliotekarstva, na ispitu za licencu ne bi priznao odgovarajući deo položenog ispita. Ovo rešenje je neophodno jer je ispit za licencu za stručne saradnike specifičan, bez obzira o kom stručnom saradniku je reč.
Čl. 29. i 30. Predloga zakona predložene su prelazne i završne odredbe.
IV. SREDSTVA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona u ovom momentu nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije, ali je potrebno planirati sredstva za rad Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih. Završnom odredom zakona propisano je da će se član 5. Predloga zakona primenjivati počev od 1. januara 2012. godine. Visinu nadoknade za rad Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih utvrđuje Vlada, te je procena da je za rad predsednika i članova Saveta za 2012. godinu potrebno obezbediti 54.246.000,00 dinara, a za 2013. godinu sredstva u iznosu od 56.390.000,00 dinara. Kako će administrativno-tehničke poslove za potrebe Saveta obavljati Ministarstvo prosvete i nauke, to troškovi nadoknada za rad Saveta imaju samo karakter usluga po ugovoru.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Razlog za donošenje ovog zakona po hitnom postupku je činjenica da se njime uvode izmene koje bi trebalo da se primenjuju počev od školske 2011/2012. godine, pa bi se donošenjem ovog zakona po hitnom postupku obezbedile pravne pretpostavke blagovremene primene njegovih rešenja.
Takođe, Vlada i predstavnici reprezentativnih sindikata u oblasti obrazovanja potpisali su 1. aprila 2011. godine Sporazum, kojim se, između ostalog, Vlada obavezala da će predlog izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja biti završen i po hitnom postupku predat Narodnoj skupštini Republike Srbije na usvajanje, do 31. avgusta 2011. godine.
PREGLED
ODREDABA ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA
KOJE SE MENjAJU I DOPUNjUJU
U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (“Službeni glasnik RS“, broj 72/09) vrše se sledeće izmene i dopune:
OSNOVNE ODREDBE
Obrazovanje i vaspitanje
Član 2.
Sistem obrazovanja i vaspitanja obuhvata predškolsko vaspitanje i obrazovanje, osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje i predstavlja sastavni deo ukupnog učenja tokom celog života svih građana u Republici Srbiji.
SPECIFIČNOSTI OBAVLjANjA DELATNOSTI OBRAZOVANjA ODRASLIH U SISTEMU OBRAZOVANjA I VASPITANjA UREĐUJU SE POSEBNIM ZAKONOM..
Obrazovanje i vaspitanje ostvaruje se uz poštovanje opštih principa obrazovanja i vaspitanja, ostvarivanjem ciljeva i standarda obrazovanja i vaspitanja.
Obavljanje obrazovno-vaspitnog rada
Član 8.
U ustanovi obrazovno-vaspitni rad obavljaju: nastavnik, vaspitač i stručni saradnik.
Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik jeste lice koje je steklo odgovarajuće visoko obrazovanje:
1) NA STUDIJAMA DRUGOG STEPENA (DIPLOMSKE AKADEMSKE STUDIJE – MASTER, SPECIJALISTIčKE AKADEMSKE STUDIJE ILI SPECIJALISTIčKE STRUKOVNE STUDIJE) U SKLADU SA ZAKONOM O VISOKOM OBRAZOVANJU („SLUžBENI GLASNIK RS”, BR. 76/05, 100/07-AUTENTIčNO TUMAčENJE I 97/08), POčEV OD 10. SEPTEMBRA 2005. GODINE;
1) NA STUDIJAMA DRUGOG STEPENA (MASTER AKADEMSKE STUDIJE, SPECIJALISTIČKE AKADEMSKE STUDIJE ILI SPECIJALISTIČKE STRUKOVNE STUDIJE) U SKLADU SA ZAKONOM O VISOKOM OBRAZOVANjU („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 76/05, 100/07-AUTENTIČNO TUMAČENjE, 97/08 I 44/10), POČEV OD 10. SEPTEMBRA 2005. GODINE;
2) na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisu koji je uređivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine.
Izuzetno, nastavnik i vaspitač jeste i lice sa stečenim odgovarajućim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine ili višim obrazovanjem.
Lice iz st. 2. i 3. ovog člana mora da ima obrazovanje iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina stečeno na visokoškolskoj ustanovi u toku studija ili nakon diplomiranja, od najmanje 30 bodova i šest bodova prakse u ustanovi, u skladu sa Evropskim sistemom prenosa bodova.
U obavljanju obrazovno-vaspitnog rada nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku mogu da pomažu i druga lica, u skladu sa ovim zakonom.
Lice iz st. 1. i 5. ovog člana, kao i drugi zaposleni u ustanovi dužni su da svojim radom i ukupnim ponašanjem poštuju opšte principe obrazovanja i vaspitanja i doprinose ostvarivanju ciljeva obrazovanja i vaspitanja, opštih i posebnih standarda postignuća i razvijanju pozitivne atmosfere u ustanovi.
Evidencija i javne isprave
Član 10.
Ustanova vodi propisanu evidenciju i izdaje javne isprave, u skladu sa posebnim zakonom.
USTANOVA VODI BAZU PODATAKA U OKVIRU JEDINSTVENOG INFORMACIONOG SISTEMA PROSVETE.
LIčNI PODACI UPISANI U EVIDENCIJU PRIKUPLJAJU SE, OBRAđUJU, čUVAJU I KORISTE ZA POTREBE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA I DOSTAVLJAJU MINISTARSTVU NADLEžNOM ZA POSLOVE OBRAZOVANJA (U DALJEM TEKSTU: MINISTARSTVO) ZA OBAVLJANJE ZAKONOM UTVRđENIH POSLOVA.
SVI VIDOVI PRIKUPLJANJA, OBRADE, OBJAVLJIVANJA I KORIšćENJA PODATAKA SPROVODE SE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREđUJE ZAšTITA PODATAKA O LIčNOSTI.
ZA POTREBE NAUčNOISTRAžIVAčKOG RADA I PRILIKOM IZRADE STATISTIčKIH ANALIZA, LIčNI PODACI KORISTE SE I OBJAVLJUJU NA NAčIN KOJIM SE OBEZBEđUJE ZAšTITA IDENTITETA UčESNIKA OBRAZOVANJA I VASPITANJA.
Javna isprava izdata suprotno ovom i posebnom zakonu – ništava je.
BAZA PODATAKA I JEDINSTVENI INFORMACIONI SISTEM PROSVETE
ČLAN 10A
USTANOVA VODI BAZU PODATAKA U OKVIRU JEDINSTVENOG INFORMACIONOG SISTEMA PROSVETE.
BAZA PODATAKA PREDSTAVLjA SKUP SVIH EVIDENCIJA PROPISANIH POSEBNIM ZAKONOM KOJE USTANOVA VODI U ELEKTRONSKOM OBLIKU.
EVIDENCIJE KOJE VODI USTANOVA PREDSTAVLjAJU SKUP PODATAKA O USTANOVI, DECI I UČENICIMA, RODITELjIMA, STARATELjIMA I HRANITELjIMA I ZAPOSLENIMA.
JEDINSTVENI INFORMACIONI SISTEM PROSVETE ČINE OBJEDINjENI PODACI IZ EVIDENCIJA SVIH USTANOVA KOJI SE VODE KAO BAZA PODATAKA I KOJI USPOSTAVLjA I KOJIM UPRAVLjA MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE OBRAZOVANjA (U DALjEM TEKSTU: MINISTARSTVO).
PODACI U EVIDENCIJAMA
ČLAN 10B
PODACI O USTANOVI PREDSTAVLjAJU SKUP OPŠTIH PODATAKA KOJIMA SE ODREĐUJE PRAVNI STATUS USTANOVE, STATUS USTANOVE U SISTEMU OBRAZOVANjA I VASPITANjA, PODACI O PROGRAMIMA KOJE USTANOVA REALIZUJE, PODACI O OBJEKTU USTANOVE, AKTIMA I ORGANIMA USTANOVE I REZULTATIMA SPOLjAŠNjEG VREDNOVANjA USTANOVE.
PODACI O DECI I UČENICIMA, RODITELjIMA, STARATELjIMA I HRANITELjIMA I ZAPOSLENIMA PREDSTAVLjAJU SKUP LIČNIH PODATAKA KOJIMA SE ODREĐUJE NjIHOV IDENTITET, OBRAZOVNI, SOCIJALNI I ZDRAVSTVENI STATUS I POTREBNA OBRAZOVNA, SOCIJALNA I ZDRAVSTVENA PODRŠKA.
ZA ODREĐIVANjA IDENTITETA PRIKUPLjAJU SE SLEDEĆI PODACI: IME, PREZIME, JEDINSTVENI MATIČNI BROJ GRAĐANA, DATUM ROĐENjA, MESTO ROĐENjA, DRŽAVA I MESTO STANOVANjA, ADRESA, KONTAKT TELEFON I DRUGI PODACI U SKLADU SA POSEBNIM ZAKONOM.
ZA ODREĐIVANjE OBRAZOVNOG STATUSA DECE I UČENIKA PRIKUPLjAJU SE PODACI O UPISANOM PODRUČJU RADA I SMERU, O JEZIKU NA KOME SE IZVODI OBRAZOVNO-VASPITNI RAD, IZBORNIM PREDMETIMA, STRANIM JEZICIMA, OBRAZOVANjU PO INDIVIDUALNOM OBRAZOVNOM PLANU, OCENAMA PO KLASIFIKACIONIM PERIODIMA, PODACI O POLAGANIM ISPITIMA, IZOSTANCIMA, VLADANjU I IZDATIM JAVNIM ISPRAVAMA.
ZA ODREĐIVANjE SOCIJALNOG STATUSA DECE I UČENIKA PRIKUPLjAJU SE PODACI O USLOVIMA STANOVANjA I STANjU PORODICE. ZA ODREĐIVANjE SOCIJALNOG STATUSA RODITELjA, STARATELjA I HRANITELjA PRIKUPLjAJU SE PODACI O STEČENOJ STRUČNOJ SPREMI, ZANIMANjU I OBLIKU ZAPOSLENjA, A ZA ZAPOSLENE PODACI O ZANIMANjU, STRUČNOJ SPREMI, ZAPOSLENjU, LICENCI, PLATI, NAPREDOVANjU I KRETANjU U SLUŽBI.
ZA ODREĐIVANjE ZDRAVSTVENOG STATUSA DECE I UČENIKA PRIKUPLjAJU SE PODACI DOBIJENI NA OSNOVU PROCENE POTREBA ZA PRUŽANjEM DODATNE OBRAZOVNE, ZDRAVSTVENE I SOCIJALNE PODRŠKE KOJU UTVRĐUJE INTERRESORNA KOMISIJA.
BLIŽE USLOVE I NAČIN VOĐENjA, PRIKUPLjANjA, UNOSA, AŽURIRANjA, DOSTUPNOSTI I ZAŠTITE PODATAKA KOJI SE UNOSE U EVIDENCIJE I JAVNE ISPRAVE I DRUGA PITANjA OD ZNAČAJA ZA VOĐENjE EVIDENCIJA I IZDAVANjE JAVNIH ISPRAVA, PROPISUJE MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE OBRAZOVANjA (U DALjEM TEKSTU: MINISTAR).
LIČNI PODACI UPISANI U EVIDENCIJU PRIKUPLjAJU SE, OBRAĐUJU, ČUVAJU I KORISTE ZA POTREBE OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA, U SKLADU SA POSEBNIM ZAKONOM.
NADLEŽNOM MINISTARSTVU DOSTAVLjAJU SE PODACI U STATISTIČKOM OBLIKU, OSIM LIČNIH PODATAKA POTREBNIH ZA VOĐENjE REGISTRA O LICENCAMA ZA NASTAVNIKA, VASPITAČA I STRUČNOG SARADNIKA, DIREKTORA I SEKRETARA USTANOVE.
SVRHA OBRADE PODATAKA
ČLAN 10V
SVRHA OBRADE PODATAKA JE OBEZBEĐIVANjE INDIKATORA RADI PRAĆENjA OBUHVATA DECE I UČENIKA, EFIKASNOG I KVALITETNOG FUNKCIONISANjA OBRAZOVNOG SISTEMA, PLANIRANjA OBRAZOVNE POLITIKE, PRAĆENjE, PROUČAVANjE I UNAPREĐIVANjE OBRAZOVNOG NIVOA DECE I UČENIKA, PROFESIONALNOG STATUSA I USAVRŠAVANjA NASTAVNIKA, VASPITAČA I STRUČNIH SARADNIKA, RADA OBRAZOVNO-VASPITNIH USTANOVA, EFIKASNO FINANSIRANjE SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA I STVARANjE OSNOVA ZA SPROVOĐENjE NACIONALNIH I MEĐUNARODNIH ISTRAŽIVANjA U OBLASTI OBRAZOVANjA.
ZAŠTITA PODATAKA
ČLAN 10G
SVI VIDOVI PRIKUPLjANjA, DRŽANjA, OBRADE I KORIŠĆENjA PODATAKA SPROVODE SE U SKLADU S POSEBNIM ZAKONOM, UZ POŠTOVANjE NAČELA PROPISANIH ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI.
ZA POTREBE NAUČNOISTRAŽIVAČKOG RADA I PRILIKOM IZRADE OBRAZOVNO-POLITIČKIH I STATISTIČKIH ANALIZA, LIČNI PODACI KORISTE SE I OBJAVLjUJU NA NAČIN KOJIM SE OBEZBEĐUJE ZAŠTITA IDENTITETA UČESNIKA OBRAZOVANjA I VASPITANjA.
KORIŠĆENjE PODATAKA
ČLAN 10D
KORISNIK PODATAKA IZ JEDINSTVENOG INFORMACIONOG SISTEMA PROSVETE MOŽE BITI DRŽAVNI I DRUGI ORGAN I ORGANIZACIJA, KAO I PRAVNO I FIZIČKO LICE, POD USLOVOM DA JE ZAKONOM ILI DRUGIM PROPISIMA OVLAŠĆENO DA TRAŽI I PRIMA PODATKE, DA SU TI PODACI NEOPHODNI ZA IZVRŠENjE POSLOVA IZ NjEGOVE NADLEŽNOSTI ILI SLUŽE ZA POTREBE ISTRAŽIVANjA, I DA OBEZBEDI ZAŠTITU LIČNIH PODATAKA.
PODACI U BAZI PODATAKA I JEDINSTVENOM INFORMACIONOM SISTEMU PROSVETE MORAJU BITI BEZBEDNIM MERAMA ZAŠTIĆENI OD NEOVLAŠĆENOG PRISTUPA I KORIŠĆENjA.
BLIŽE USLOVE I NAČIN USPOSTAVLjANjA JEDINSTVENOG INFORMACIONOG SISTEMA PROSVETE, PRIKUPLjANjA, UNOSA, AŽURIRANjA, DOSTUPNOSTI I ZAŠTITE PODATAKA I DRUGA PITANjA OD ZNAČAJA ZA TAJ SISTEM, PROPISUJE MINISTAR.
AŽURIRANjE I ČUVANjE PODATAKA
ČLAN 10Đ
PODACI U EVIDENCIJAMA ODNOSNO BAZI PODATAKA AŽURIRAJU SE NA DAN NASTANKA PROMENE, A IZUZETNO, U ROKU KOJI OBEZBEĐUJE NESMETAN RAD I AŽURNOST BAZE PODATAKA I JEDINSTVENOG INFORMACIONOG SISTEMA PROSVETE.
ROKOVI ČUVANjA PODATAKA U EVIDENCIJAMA, ODNOSNO BAZI PODATAKA I PODATAKA U JEDINSTVENOM INFORMACIONOM SISTEMU PROSVETE UREĐUJU SE POSEBNIM ZAKONOM.
II. RAZVOJ, OBEZBEĐIVANjE I UNAPREĐIVANjE KVALITETA OBRAZOVANjA I VASPITANjA
Vrste saveta
Član 12.
Radi praćenja, omogućavanja razvoja i unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obrazuju se:
Nacionalni prosvetni savet – za predškolsko, osnovno i srednje opšte i umetničko obrazovanje i vaspitanje;
Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih – za srednje stručno obrazovanje i vaspitanje, specijalističko i majstorsko obrazovanje, obrazovanje odraslih, obrazovanje za rad, stručno osposobljavanje i obuku.
Saveti iz stava 1. ovog člana dužni su da međusobno sarađuju i da prilikom razmatranja pitanja koja su od zajedničkog interesa usklađuju svoje stavove.
Kada saveti iz stava 1. ovog člana razmatraju pitanja koja su od opšteg značaja za oblast obrazovanja, dužni su da obezbede usaglašene stavove sa odgovarajućim savetom u čijoj su nadležnosti pitanja razvoja visokog obrazovanja.
Saveti su dužni da podnose izveštaj o svom radu i o stanju u oblasti obrazovanja i vaspitanja Narodnoj skupštini, odnosno Vladi, najmanje jedanput godišnje.
Saveti iz stava 1. ovog člana mogu da obrazuju stalne i povremene komisije iz reda nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i drugih istaknutih stručnjaka i naučnika, u skladu s poslovnikom.
Stalne komisije iz stava 5. ovog člana mogu da se obrazuju i za pitanja obrazovanja od posebnog interesa za nacionalne manjine.
SREDSTVA ZA RAD SAVETA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA OBEZBEĐUJU SE U BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE. ČLANOVI NACIONALNOG PROSVETNOG SAVETA IMAJU PRAVO NA NAKNADU ZA RAD U VISINI KOJU UTVRDI NARODNA SKUPŠTINA, A ČLANOVI SAVETA ZA STRUČNO OBRAZOVANjE I OBRAZOVANjE ODRASLIH U VISINI KOJU ODREDI VLADA.
Ministarstvo je dužno da obezbedi sve uslove za obavljanje administrativno-tehničkih poslova za potrebe saveta iz stava 1. ovog člana.
Saveti iz stava 1. ovog člana donose odluke većinom glasova od ukupnog broja članova.
Saveti iz stava 1. ovog člana donose poslovnik o svom radu.
Rad saveta iz stava 1. ovog člana je javan.
Predsednik saveta iz stava 1. ovog člana bira se iz reda stručnjaka iz oblasti obrazovanja.
Sednicama saveta iz stava 1. ovog člana prisustvuje predstavnik Ministarstva i nadležnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, bez prava odlučivanja.
U radu sednica saveta iz stava 1. ovog člana učestvuju bez prava odlučivanja po dva predstavnika učeničkih parlamenata koje bira Unija srednjoškolaca u Republici Srbiji.
Sastav Nacionalnog prosvetnog saveta
Član 13.
Za člana Nacionalnog prosvetnog saveta ne može da bude izabrano lice koje je imenovano, izabrano ili postavljeno na funkciju u državnom organu, organu teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave, lice izabrano u organ političke stranke ili organ upravljanja ustanove, lice zaposleno u Ministarstvu PROSVETE, Zavodu za unapređenje vaspitanja i obrazovanja, Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Zavodu za udžbenike i nastavna sredstva, kao i opštinski prosvetni inspektor.
Školska uprava
Član 26.
Za obavljanje stručno-pedagoškog nadzora, davanje podrške razvojnom planiranju i osiguranju kvaliteta rada ustanova i obavljanje drugih poslova utvrđenih zakonom, u Ministarstvu se obrazuju organizacione jedinice za obavljanje tih poslova van sedišta Ministarstva – školske uprave, u skladu sa zakonom.
Ministarstvo u okviru školske uprave:
obavlja stručno-pedagoški nadzor u ustanovama;
koordinira stručno usavršavanje nastavnika, vaspitača, stručnog saradnika, direktora i sekretara ustanove;
daje podršku razvojnom planiranju, razvoju predškolskog, školskog i vaspitnog programa i osiguranju kvaliteta obrazovanja i vaspitanja;
učestvuje u pripremama plana razvoja obrazovanja i vaspitanja za područje za koje je obrazovana školska uprava i prati njegovo ostvarivanje;
obezbeđuje sve uslove da ustanove nesmetano unose, popunjavaju, ažuriraju i održavaju bazu podataka o obrazovanju i vaspitanju u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete;
vrši kontrolu namenskog korišćenja finansijskih sredstava ustanova;
obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i drugim propisima.
BLIžE USLOVE I NAčIN USPOSTAVLJANJA JEDINSTVENOG INFORMACIONOG SISTEMA PROSVETE, PRIKUPLJANJA, UNOSA, AžURIRANJA, DOSTUPNOSTI I ZAšTITE PODATAKA I DRUGA PITANJA OD ZNAčAJA ZA OVAJ SISTEMA, PROPISUJE MINISTAR.
III. USTANOVE I DRUGE ORGANIZACIJE
Vrste ustanova
Član 27.
Delatnost obrazovanja i vaspitanja obavljaju:
u predškolskom vaspitanju i obrazovanju – predškolska ustanova;
u osnovnom obrazovanju i vaspitanju – osnovna škola, osnovna škola za obrazovanje odraslih, osnovna muzička, odnosno baletska škola i osnovna škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju;
u srednjem obrazovanju i vaspitanju – srednja škola, i to: gimnazija (opšta i specijalizovana), stručna škola, mešovita škola (gimnazija i stručna ili umetnička), umetnička škola, srednja škola za obrazovanje odraslih i srednja škola za učenike sa smetnjama u razvoju.
Škola može da obezbeđuje smeštaj i ishranu učenika (u daljem tekstu: škola sa domom).
Škola za učenike sa smetnjama u razvoju može da pruža dodatnu podršku u obrazovanju dece, učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju u vaspitnoj grupi, odnosno drugoj školi i porodici, U SKLADU SA KRITERIJUMIMA I STANDARDIMA KOJE PROPISUJE MINISTAR.
Unikatna ustanova, u smislu ovog zakona, jeste ustanova koja jedina u Republici Srbiji ostvaruje određeni program obrazovanja i vaspitanja.
Ustanova od posebnog interesa za Republiku Srbiju, u smislu ovog zakona, jeste ustanova koja ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja koji je od posebnog interesa za Republiku Srbiju, odnosno koja je od posebnog kulturnog, prosvetnog ili istorijskog značaja za Republiku Srbiju.
Vlada određuje unikatne i ustanove od posebnog interesa za Republiku Srbiju.
Registar
Član 40.
Ministarstvo vodi evidenciju (u daljem tekstu: registar):
ustanova koje obavljaju delatnost obrazovanja i vaspitanja, kao i proširenu delatnost;
drugih organizacija i fizičkih lica koja obavljaju poslove u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja ili ostvaruju propisane, odnosno odobrene posebne programe stručnog osposobljavanja ili obuke;
propisanih, odnosno odobrenih programa stručnog osposobljavanja i obuke.
NASTAVNIKA, VASPITAčA I STRUčNIH SARADNIKA KOJIMA JE IZDATA LICENCA ZA NASTAVNIKA, VASPITAčA I STRUčNOG SARADNIKA;
DIREKTORA KOJIMA JE IZDATA LICENCA ZA DIREKTORA,
SEKRETARA KOJI SU POLOžILI STRUčNI ISPIT ZA SEKRETARA.
REGISTAR JE JAVAN I čUVA SE TRAJNO.
SVI VIDOVI PRIKUPLJANJA, OBRADE I KORIšćENJA LIčNIH PODATAKA IZ REGISTRA SPROVODE SE U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREđUJE ZAšTITA PODATAKA O LIčNOSTI.
Sadržaj i način vođenja registra propisuje ministar.
IV ORGANI USTANOVE
Sastav i imenovanje organa upravljanja
Član 54.
Organ upravljanja ima devet članova, uključujući i predsednika.
Članove organa upravljanja ustanove imenuje i razrešava skupština jedinice lokalne samouprave, a predsednika biraju članovi većinom glasova od ukupnog broja članova organa upravljanja.
Organ upravljanja ustanove čine po tri predstavnika zaposlenih, roditelja i jedinice lokalne samouprave.
U ustanovi u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine članovi organa upravljanja – predstavnici jedinice lokalne samouprave imenuju se uz pribavljeno mišljenje odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine. Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi mišljenje u roku od 15 dana od prijema zahteva, smatra se da je mišljenje dato.
U ustanovi u kojoj se u većini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine ili za koje je, u skladu sa zakonom kojim se uređuju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, nacionalni savet nacionalne manjine predlaže najmanje jednog člana jedinice lokalne samouprave u organ upravljanja.
Školski odbor osnovne škole za obrazovanje odraslih ima sedam članova, uključujući i predsednika, od kojih tri iz reda zaposlenih i četiri predstavnika jedinice lokalne samouprave.
(7) Za srednje škole od posebnog interesa za Republiku Srbiju i unikatne škole Ministarstvo predlaže skupštini jedinice lokalne samouprave tri istaknuta predstavnika: privredne komore, zanatlija, udruženja poslodavaca, nacionalne organizacije za zapošljavanje, sindikata i drugih zainteresovanih za rad škole (u daljem tekstu: socijalni partneri). U školski odbor srednje stručne škole skupština jedinice lokalne samouprave imenuje NAJMANJE JEDNOG PREDSTAVNIKA SOCIJALNIH PARTNERA TRI PREDSTAVNIKA SOCIJALNIH PARTNERA IZ PODRUčJA RADA šKOLE.
Školski odbor srednje škole za obrazovanje odraslih ima devet članova, uključujući i predsednika, i to po tri predstavnika zaposlenih, socijalnih partnera i jedinice lokalne samouprave.
Članove organa upravljanja iz reda zaposlenih predlaže vaspitno-obrazovno, odnosno nastavničko veće, ZA ŠKOLU SA DOMOM – NASTAVNIčKO I PEDAGOšKO VEćE, NA ZAJEDNIčKOJ SEDNICI, a iz reda roditelja – savet roditelja, tajnim izjašnjavanjem.
Za člana organa upravljanja ne može da bude predloženo ni imenovano lice:
koje je pravnosnažnom presudom osuđeno za krivično delo za koje je izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca ili koje je osuđeno za: krivično delo nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrvnjenje; za krivično delo primanje mita ili davanje mita; za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraćaja i protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, bez obzira na izrečenu krivičnu sankciju, ni lice za koje je, u skladu sa zakonom, utvrđeno diskriminatorno ponašanje;
koje bi moglo da zastupa interese više struktura, osim članova sindikata;
čiji su poslovi, dužnost ili funkcija nespojivi sa obavljanjem poslova u organu upravljanja;
koje je već imenovano za člana organa upravljanja druge ustanove;
koje je izabrano za direktora druge ustanove;
u drugim slučajevima, utvrđenim zakonom.
Skupština jedinice lokalne samouprave odlučuje rešenjem o predlogu ovlašćenog predlagača.
Ako ovlašćeni predlagač ne sprovede postupak u skladu sa ovim zakonom ili predloži kandidata suprotno odredbama ovog zakona, skupština jedinice lokalne samouprave određuje rok za usklađivanje sa ovim zakonom.
Ako ovlašćeni predlagač ni u datom roku ne postupi u skladu sa ovim zakonom, skupština jedinice lokalne samouprave imenovaće članove organa upravljanja bez predloga ovlašćenog predlagača.
Rešenje o imenovanju, odnosno razrešenju organa upravljanja – konačno je u upravnom postupku.
Nadležnost organa upravljanja
Član 57.
Organ upravljanja ustanove:
donosi statut, pravila ponašanja u ustanovi i druge opšte akte i daje saglasnost na akt o organizaciji i sistematizaciji poslova;
donosi predškolski, školski, odnosno vaspitni program (u daljem tekstu: program obrazovanja i vaspitanja), razvojni plan, godišnji plan rada, usvaja izveštaje o njihovom ostvarivanju, vrednovanju i samovrednovanju;
utvrđuje predlog finansijskog plana za pripremu budžeta Republike Srbije;
donosi finansijski plan ustanove, u skladu sa zakonom;
usvaja izveštaj o poslovanju, godišnji obračun i izveštaj o izvođenju ekskurzija, odnosno nastave u prirodi;
raspisuje konkurs i bira direktora;
razmatra poštovanje opštih principa, ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignuća i preduzima mere za poboljšanje uslova rada i ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada;
donosi plan stručnog usavršavanja zaposlenih i usvaja izveštaj o njegovom ostvarivanju;
odlučuje po žalbi, odnosno prigovoru na rešenje direktora;
obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom.
Organ upravljanja donosi odluke većinom glasova ukupnog broja članova.
(3) Sednicama šKOLSKOG ODBORA ORGANA UPRAVLjANjA prisustvuje i učestvuje u njihovom radu predstavnik sindikata u šKOLI USTANOVI, bez prava odlučivanja.
Sednicama školskog odbora osnovne škole prisustvuju i učestvuju u njihovom radu dva predstavnika učeničkog parlamenta, bez prava odlučivanja.
Sednicama školskog odbora srednje škole kada školski odbor odlučuje po pitanjima iz člana 57. stav 1. tač. 3), 4), 5), 6) i 9) prisustvuju i učestvuju u njihovom radu dva predstavnika učeničkog parlamenta, bez prava odlučivanja.
(6) Školski odbor srednje škole sastaje se u priširenom SAZIVU SASTAVU kada razmatra i odlučuje o pitanjima iz člana 57. stav 1. tač. 1), 2), 7) i 8).
Prošireni sastav uključuje dva punoletna učenika koje bira učenički parlament škole.
Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti organ upravljanja odgovara organu koji ga imenuje i osnivaču.
VI. OSTVARIVANjE OBRAZOVANjA I VASPITANjA
Upis učenika u osnovnu školu
Član 98.
U prvi razred osnovne škole upisuje se svako dete koje do početka školske godine ima najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina.
Uz dokumentaciju potrebnu za upis, roditelj dostavlja i dokaz o zdravstvenom pregledu deteta.
Izuzetno, deca iz osetljivih društvenih grupa mogu da se upišu u školu, bez dokaza o prebivalištu roditelja i potrebne dokumentacije.
Ispitivanje deteta upisanog u školu vrše psiholog i pedagog škole na maternjem jeziku deteta, primenom standardnih postupaka i instrumenata, preporučenih od nadležnog zavoda, odnosno ovlašćene stručne organizacije. Ako ne postoji mogućnost da se ispitivanje deteta vrši na maternjem jeziku, škola angažuje prevodioca na predlog nacionalnog saveta nacionalne manjine.
Ispitivanje dece sa motoričkim i čulnim smetnjama vrši se uz primenu oblika ispitivanja na koji dete može optimalno da odgovori.
U postupku ispitivanja deteta upisanog u školu, škola može da utvrdi potrebu za donošenjem individualnog obrazovnog plana ili dodatnom podrškom za obrazovanje. Ako dodatna podrška zahteva finansijska sredstva, upućuje pismeni zahtev izabranom lekaru nadležnog doma zdravlja za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške koje utvrđuje interresorna komisija.
U školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju mogu da se upišu deca na osnovu preporuke izabranog lekara nadležnog doma zdravlja, a na osnovu procene MIŠLjENjA INTERRESORNE KOMISIJE ZA PROCENU potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške učeniku, uz saglasnost roditelja.
Dete starosti od šest do šest i po godina upisuje se u prvi razred nakon provere spremnosti za polazak u školu.
Proveru spremnosti deteta vrši psiholog škole primenom standardnih postupaka i instrumenata, preporučenih od nadležnog zavoda, odnosno ovlašćene stručne organizacije.
U postupku provere spremnosti na osnovu mišljenja psihologa škola može da preporuči:
1) upis deteta u prvi razred;
2) odlaganje polaska deteta u školu za godinu dana, uz nastavak pohađanja pripremnog predškolskog programa.
Roditelj, odnosno staretelj deteta, kome je preporučeno odlaganje polaska deteta u školu za godinu dana, može da podnese zahtev komisiji škole za ponovno utvrđivanje spremnosti za upis u školu. Komisiju čine: psiholog, pedagog, učitelj i pedijatar deteta.
Komisija škole primenom standardnih postupaka i instrumenata, može da odobri upis deteta ili da potvrdi odlaganje upisa deteta za godinu dana.
Ako dete starije od sedam i po godina zbog bolesti ili drugih razloga nije upisano u prvi razred, može da se upiše u prvi ili odgovarajući razred na osnovu prethodne provere znanja.
Škola je dužna da upiše svako dete sa područja škole.
Škola može da upiše i dete sa područja druge škole, na zahtev roditelja, u skladu sa mogućnostima škole.
Roditelj, odnosno staratelj može da izabere osnovnu školu u koju će da upiše dete podnošenjem zahteva izabranoj školi najkasnije do 1. februara tekuće kalendarske godine u kojoj se vrši upis.
U prvi razred osnovne muzičke, odnosno baletske škole, upisuje se učenik osnovne škole koji položi prijemni ispit, u skladu sa posebnim zakonom.
Jedinica lokalne samouprave vodi evidenciju i obaveštava školu i roditelje, odnosno staratelje o deci koja su stasala za upis i koja su upisana u školu.
Bliže uslove za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške učeniku, sastav i način rada interresorne komisije, propisuju sporazumno ministar nadležan za poslove zdravlja, ministar nadležan za poslove socijalne politike i ministar.
VII. PRAVA DETETA I UČENIKA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI UČENIKA
Učenički parlament
Član 105.
U poslednja dva razreda osnovne škole i u srednjoj školi organizuje se učenički parlament (u daljem tekstu: parlament) radi:
davanja mišljenja i predloga stručnim organima, školskom odboru, savetu roditelja i direktoru o: pravilima ponašanja u školi, merama bezbednosti učenika, godišnjem planu rada, školskom razvojnom planu, školskom programu, načinu uređivanja školskog prostora, IZBORU UDžBENIKA, slobodnim i vannastavnim aktivnostima, učešću na sportskim i drugim takmičenjima i organizaciji svih manifestacija učenika u školi i van nje i drugim pitanjima od značaja za njihovo obrazovanje;
razmatranja odnosa i saradnje učenika i nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika i atmosfere u školi;
obaveštavanja učenika o pitanjima od posebnog značaja za njihovo školovanje i o aktivnostima učeničkog parlamenta;
aktivnog učešća u procesu planiranja razvoja škole i u samovrednovanju škole;
predlaganja članova stručnog aktiva za razvojno planiranje iz reda učenika.
Parlament čine po dva predstavnika svakog odeljenja u školi, a u umetničkoj školi – po tri iz svakog razreda, odnosno godine.
Članove parlamenta biraju učenici odeljenjske zajednice svake školske godine. Članovi parlamenta biraju predsednika.
Parlament bira dva predstavnika učenika koji učestvuju u radu školskog odbora, odnosno proširenog saziva školskog odbora u skladu sa članom 57. ovog zakona.
Program rada parlamenta sastavni je deo godišnjeg plana rada škole.
Učenički parlamenti škola mogu da se udruže u zajednicu učeničkih parlamenata.
Vladanje i opšti uspeh
Član 109.
Vladanje učenika od prvog do šESTOG PETOG razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja ocenjuje se opisnom ocenom koja ne utiče na ošti uspeh učenika.
Vladanje učenika od SEDMOG ŠESTOG razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja i učenika svih razreda srednjeg obrazovanja i vaspitanja ocenjuje se opisno u toku polugodišta, a brojčano na kraju prvog i drugog polugodišta i utiče na opšti uspeh.
Opšti uspeh učenika osnovnog obrazovanja i vaspitanja utvrđuje se na kraju prvog i drugog polugodišta na osnovu aritmetičke sredine pozitivnih zaključnih brojčanih ocena iz obaveznih predmeta i ocene iz vladanja, počev od šestog razreda.
Opšti uspeh učenika srednjeg obrazovanja i vaspitanja utvrđuje se na kraju prvog i drugog polugodišta na osnovu aritmetičke sredine pozitivnih zaključnih brojčanih ocena iz predmeta i ocene iz vladanja. Vladanje vanrednih učenika ne ocenjuje se.
Način, postupak i kriterijume ocenjivanja uspeha iz pojedinačnih predmeta i vladanja i druga pitanja od značaja za ocenjivanje, propisuje ministar.
Obaveze učenika
Član 112.
U ostvarivanju svojih prava učenik ne sme da ugrožava druge u ostvarivanju prava.
Učenik ima obavezu da:
redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze;
poštuje školska pravila, odluke direktora i organa škole;
radi na usvajanju znanja, veština i vrednosnih stavova propisanih školskim programom, prati sopstveni napredak i izveštava o tome nastavnike i roditelje, odnosno staratelje;
u postupku ocenjivanja pokaže svoje stvarno znanje bez korišćenja raznih oblika prepisivanja i drugih nedozvoljenih oblika pomoći;
ne ometa izvođenje nastave i ne napušta čas bez prethodnog odobrenja nastavnika;
poštuje ličnost drugih učenika, nastavnika i ostalih zaposlenih u školi;
BLAGOVREMENO PRAVDA IZOSTANKE;
čuva imovinu škole i čistoću i estetski izgled školskih prostorija;
stara se o očuvanju životne sredine i ponaša u skladu sa pravilima ekološke etike.
UčENIK, RODITELJ, ODNOSNO STARATELJ UčENIKA DUžAN JE DA BLAGOVREMENO PRAVDA IZOSTANAK UčENIKA I DOSTAVLJA POTPUNE I TAčNE KONTAKT INFORMACIJE.
Odgovornost učenika
Član 113.
Sa učenikom koji vrši povredu pravila ponašanja ili se ne pridržava odluka direktora i organa škole, neopravdano izostane sa nastave pet časova, odnosno koji svojim ponašanjem ugrožava druge u ostvarivanju njihovih prava, škola je dužna da, uz učešće roditelja, odnosno staratelja učenika, pojača vaspitni rad aktivnostima: u okviru odeljenske zajednice, stručnim radom odeljenjskog starešine, pedagoga, psihologa, posebnih timova, a kada je to neophodno da sarađuje sa odgovarajućim ustanovama socijalne, odnosno zdravstvene zaštite na promeni ponašanja učenika.
Učenik može da odgovara za lakšu povredu obaveze utvrđenu opštim aktom škole, za težu povredu obaveze koja je u vreme izvršenja bila propisana ovim ili posebnim zakonom i za povredu zabrane iz čl. 44. i 45. ovog zakona.
(3) Teže povrede obaveza učenika jesu:
uništenje, oštećenje, skrivanje, iznošenje, prepravka ili dopisivanje podataka u evidenciji koju vodi škola ili druga organizacija, odnosno organ;
prepravka ili dopisivanje podataka u javnoj ispravi koju izdaje škola ili organ, odnosno ispravi koju izda druga organizacija;
uništenje ili krađa imovine škole, privrednog društva, preduzetnika, učenika ili zaposlenog;
podstrekavanje, pomaganje, davanje učeniku i upotreba alkohola, duvana, narkotičkog sredstva ili psihoaktivne supstance;
unošenje u školu ili drugu organizaciju oružja ili drugog predmeta kojim može da ugrozi ili povredi drugo lice;
svesno nepridržavanje pravila i mera bezbednosti učenika;
upotreba mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja;
NEOPRAVDANO IZOSTAJANJE SA NASTAVE NAJMANJE 35 čASOVA I UčESTALO čINJENJE LAKšIH POVREDA OBAVEZA.
8) NEOPRAVDANO IZOSTAJANJE SA NASTAVE I DRUGIH OBLIKA OBRAZOVNO-VASPITNOG RADA VIŠE OD 25 čASOVA, OD ČEGA VIŠE OD 15 ČASOVA NAKON PISMENOG OBAVEŠTAVANJA RODITELJA, ODNOSNO STARATELJA OD STRANE ŠKOLE;
ZA POVREDE IZ STAVA 3. TAČKA 8) OVOG ČLANA OBAVEZNA JE POSTUPNOST U IZRICANJU MERA.
Učenik, roditelj odnosno staratelj odgovara za materijalnu štetu koju učenik nanese školi, namerno ili iz krajnje nepažnje, u skladu sa zakonom.
Vaspitno-disciplinski postupak
Član 114.
VASPITNO-DISCIPLINSKI POSTUPAK JE HITAN I POKREćE SE ZAKLJUčKOM DIREKTORA. ZAKLJUčAK SADRžI PODATKE O UčENIKU, OPIS TEžE POVREDE OBAVEZE UčENIKA, ODNOSNO ZABRANE IZ čL. 44. I 45. OVOG ZAKONA, VREME, MESTO I NAčIN IZVRšENJA POVREDE I ODGOVARAJUćE DOKAZE.
ZAKLJUčAK IZ STAVA 1. OVOG čLANA DOSTAVLJA SE UčENIKU, ODNOSNO NJEGOVOM RODITELJU ILI STARATELJU, ODELJENSKOM STAREšINI, STRUčNIM SARADNICIMA, ODNOSNO ODGOVARAJUćEM STRUčNOM TIMU.
UčENIK MORA BITI SASLUšAN, A AKO JE MALOLETAN, UZ PRISUSTVO RODITELJA.
VASPITNO-DISCIPLINSKI POSTUPAK VODI SE PRIMENOM PRAVILA OPšTEG UPRAVNOG POSTUPKA I OKONčAVA SE REšENJEM.
ZA TEžE POVREDE OBAVEZA UčENIKA I POVREDE ZABRANE IZ ČL. 44. I 45. OVOG ZAKONA šKOLA MORA VODITI VASPITNO-DISCIPLINSKI POSTUPAK O KOM MORA BITI OBAVEšTEN RODITELJ, ODNOSNO STARATELJ UčENIKA.
U VASPITNO-DISCIPLINSKOM POSTUPKU UčENIK MORA BITI SASLUšAN I DATI PISMENU IZJAVU, A AKO JE MALOLETAN – UZ PRISUSTVO RODITELJA.
VASPITNO-DISCIPLINSKI POSTUPAK POKREĆE SE NAJKASNIJE U ROKU OD 60 DANA ZA UČINJENE TEŽE POVREDE OBAVEZA UČENIKA ILI UČINJENE POVREDE ZABRANE IZ ČL. 44. I 45. OVOG ZAKONA I OKONčAVA SE REšENJEM. PRE DONOŠENjA REŠENjA MORAJU SE UTVRDITI SVE ČINjENICE KOJE SU OD ZNAČAJA ZA DONOŠENjE REŠENjA.
Vaspitne i vaspitno-disciplinske mere i pravna zaštita učenika
Član 115.
(1) Za povredu obaveze, odnosno zabrane propisane ovim zakonom, mogu da se izreknu mere, i to:
za lakšu povredu obaveza učenika, vaspitna mera – opomena, ukor odeljenjskog starešine ili ukor odeljenjskog veća, u skladu sa opštim aktom škole;
za težu povredu obaveza učenika, vaspitno-disciplinska mera – ukor direktora i ukor nastavničkog veća, a za učenika srednje škole i isključenje učenika iz škole, odnosno škole sa domom;
ZA UčINJENU POVREDU ZABRANE IZ čL. 44. I 45. OVOG ZAKONA, VASPITNO-DISCIPLINSKA MERA:
PREMEšTAJ UčENIKA OD PETOG DO OSMOG RAZREDA U DRUGU OSNOVNU šKOLU NA OSNOVU ODLUKE NASTAVNIčKOG VEćA, UZ SAGLASNOST RODITELJA, ODNOSNO STARATELJA;
PRESTANAK SVOJSTVA UčENIKA SREDNJE šKOLE U TOJ šKOLSKOJ GODINI, BEZ PRAVA NA NASTAVAK OBRAZOVANJA U ISTOJ šKOLI, A UčENIKU SMEšTENOM U šKOLI SA DOMOM – PRESTANAK SVOJSTVA UčENIKA U šKOLI I PRAVA NA SMEšTAJ U DOMU U TOJ šKOLSKOJ GODINI, BEZ PRAVA NA NASTAVAK OBRAZOVANJA U ISTOJ šKOLI I SMEšTAJ U ISTOM DOMU.
3) ZA UčINJENU POVREDU ZABRANE IZ čL. 44. I 45. OVOG ZAKONA, VASPITNO-DISCIPLINSKA MERA:
(1) UKOR DIREKTORA ILI UKOR NASTAVNIčKOG VEćA,
(2) PREMEšTAJ UčENIKA OD PETOG DO OSMOG RAZREDA U DRUGU OSNOVNU šKOLU NA OSNOVU ODLUKE NASTAVNIčKOG VEćA, UZ SAGLASNOST RODITELJA, ODNOSNO STARATELJA I šKOLE U KOJU PRELAZI,
(3) ZA UčENIKA SREDNJE šKOLE – ISKLJUčENJE UčENIKA IZ šKOLE, ODNOSNO šKOLE SA DOMOM;
(2) Vaspitna mera izriče se učeniku za lakšu povredu obaveze iz stava 1. tačka 1) ovog člana, bez vođenja vaspitno-disciplinskog postupka.
(3) Mera iz stava 1. ovog člana može da se izrekne učeniku ako je škola prethodno preduzela neophodne aktivnosti iz člana 113. stav 1. ovog zakona.
(4) Ako škola nije prethodno preduzela neophodne aktivnosti iz člana 113. stav 1. ovog zakona, preduzeće ih pre izricanja mere.
(5) Kada preduzete aktivnosti dovedu do pozitivne promene ponašanja učenika, obustaviće se postupak, osim ako je učinjenom povredom zabrane iz čl. 44. i 45. ozbiljno ugrožen integritet drugog lica.
(6) Mera iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana izriče se učeniku nakon sprovedenog vaspitno-disciplinskog postupka i utvrđene odgovornosti.
(7) Vaspitna i vaspitno-disciplinska mera izriču se u školskoj godini u kojoj je učinjena povreda obaveze učenika.
(8) UčENIKU SE SMANJUJE OCENA IZ VLADANJA ZBOG IZREčENE VASPITNO-DISCIPLINSKE MERE, ALI SE PONAšANJE UčENIKA PRATI I OCENA SE POPRAVLJA KADA DOđE DO POZITIVNE PROMENE U NJEGOVOM PONAšANJU.
ZAKLJUčNU OCENU IZ VLADANJA UTVRđUJE ODELJENJSKO VEćE NA PREDLOG ODELJENJSKOG STAREŠINE NA KRAJU PRVOG I DRUGOG POLUGODIšTA NA OSNOVU SAGLEDAVANJA LIčNOSTI I PONAšANJA UčENIKA U CELINI, PROCENJIVANJEM NJEGOVOG UKUPNOG PONAšANJA I IZVRšAVANJA OBAVEZA PROPISANIH ZAKONOM I IZREčENIH VASPITNIH ILI VASPITNO-DISCIPLINSKIH MERA. OCENA IZ VLADANJA POPRAVLJA SE KADA DOđE DO POZITIVNE PROMENE U PONAšANJU UčENIKA.
(9) Kada maloletan učenik izvrši povredu obaveze, odnosno zabrane iz čl. 44. i 45. ovog zakona, škola odmah obaveštava roditelja, odnosno staratelja i uključuje ga u odgovarajući postupak.
(10) Nastavničko veće donosi odluku o vaspitno-disciplinskoj meri isključenja učenika iz srednje škole, a direktor rešenje o isključenju učenika iz škole.
(11) Učenik, njegov roditelj, odnosno staratelj ima pravo da podnese žalbu školskom odboru na izrečenu vaspitno-disciplinsku meru za izvršenu težu povredu obaveze učenika ili za povredu zabrane iz čl. 44. i 45. ovog zakona, u roku od tri dana od dana dostavljanja rešenja o utvrđenoj odgovornosti i izrečenoj meri.
(12) Školski odbor rešava po žalbi iz stava 10. ovog člana u roku od 15 dana od dana dostavljanja. Žalba odlaže izvršenje rešenja direktora.
(13) Protiv drugostepenog rešenja o izrečenoj meri isključenja učenika iz srednje škole ili škole sa domom, učenik, njegov roditelj, odnosno staratelj ima pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu.
VIII ZAPOSLENI U USTANOVI
Licenca i registar nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika
Član 125.
Licenca je javna isprava.
Ministarstvo izdaje licencu i vodi registar nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika kojima je izdata licenca. U registar se unose PODACI O IDENTITETU, OBRAZOVNOM STATUSU NASTAVNIKA, VASPITAčA I STRUčNIH SARADNIKA i podaci o suspenziji i oduzimanju licence.
REGISTAR JE JAVAN.
Ustanova je dužna da blagovremeno dostavi Ministarstvu sve podatke u vezi sa licencom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika,
NA ZAHTEV LICA KOJE IMA PRAVNI INTERES, MINISTARSTVO IZDAJE IZVOD IZ REGISTRA.
Sadržaj i način vođenja registra, kao i obrazac licence, propisuje ministar.
Suspenzija licence
Član 127.
(1)U toku važenja licenca može da bude suspendovana.
(2)Licenca se suspenduje na šest meseci nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku kome je prestao radni odnos zbog izrečene mere za izvršenu povredu radne obaveze iz člana 141. tač. 1) do 7) ovog zakona. Suspenzija teče počev od narednog dana od dana prestanka radnog odnosa.
(3)Za vreme dok traje suspenzija nastavnik, vaspitač i stručni saradnik nema pravo da radi u ustanovi.
(4)Ustanova ima obavezu da Ministarstvu dostavi podatke o suspenziji licence nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika odmah, a najkasnije u roku od tri dana od suspenzije.
(5)Licenca se suspenduje i nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku koji prema izveštaju prosvetnog savetnika ne ostvaruje obrazovno-vaspitni rad na način i po postupku kojim se omogućava postizanje propisanih principa, ciljeva i standarda postignuća, programa obrazovanja i vaspitanja, za koga prosvetni savetnik utvrdi da nije otklonio nedostatke u svom radu, ni posle datih stručnih primedbi, predloga i upozorenja u pisanom obliku, pa je na osnovu toga dva puta negativno ocenjen od strane prosvetnog savetnika.
(6)Licenca se suspenduje nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku koji se nije stručno usavršavao, a prosvetni savetnik u svom izveštaju utvrdi da razlozi za to nisu opravdani.
(7)Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik ima pravo da podnese prigovor ministru na izveštaj prosvetnog savetnika iz st. 5. i 6. ovog člana, u roku od osam dana od dana prijema izveštaja.
(8)Ministar donosi rešenje o suspenziji na osnovu izveštaja prosvetnog savetnika iz st. 5. i 6. ovog člana. U postupku donošenja rešenja ministar razmatra prigovor iz stava 7. ovog člana.
(9)Ministar donosi rešenje o suspenziji u roku 30 dana od dana podnošenja prigovora, a ako prigovor nije podnet – u roku od osam dana od proteka roka za njegovo podnošenje.
(10)Rešenje ministra o suspenziji licence konačno je u upravnom postupku.
(11)Nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku kome je suspendovana licenca iz razloga navedenih u stavu 5. ovog člana, može da se ukine suspenzija, ukoliko najkasnije u roku od šest meseci od dostavljanja rešenja ministra ponovo položi ispit za licencu, a ako ga ne položi, prestaje mu radni odnos.
(12)Dok traje suspenzija licence nastavnik i vaspitač prisustvuje nastavi, odnosno aktivnostima drugih nastavnika i vaspitača koje mu određuje direktor, a stručni saradnik radu stručnog saradnika u drugoj ustanovi koju odredi direktor.
(13)Nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku kome je suspendovana licenca na osnovu stava 5. 6. ovog člana ukida se suspenzija kada dostavi dokaze o odgovarajućem stručnom usavršavanju.
Prijem u radni odnos na osnovu konkursa
Član 130.
Prijem u radni odnos u ustanovi vrši se na osnovu konkursa.
Direktor ustanove raspisuje konkurs i vrši izbor kandidata za prijem u radni odnos.
U postupku odlučivanja o izboru nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika direktor ustanove pribavlja mišljenje organa upravljanja, nakon izvršene prethodne provere psihofizičkih sposobnosti kandidata. Proveru psihofizičkih sposobnosti za rad sa decom i učenicima vrši nadležna služba za poslove zapošljavanja primenom standardizovanih postupaka.
U POSTUPKU ODLUČIVANjA O IZBORU NASTAVNIKA, VASPITAČA I STRUČNOG SARADNIKA DIREKTOR VRŠI UŽI IZBOR KANDIDATA KOJE UPUĆUJE NA PRETHODNU PROVERU PSIHOFIZIČKIH SPOSOBNOSTI U ROKU OD OSAM DANA OD DANA ISTEKA ROKA ZA PODNOŠENjE PRIJAVA. PROVERU PSIHOFIZIČKIH SPOSOBNOSTI ZA RAD SA DECOM I UČENICIMA VRŠI NADLEŽNA SLUŽBA ZA POSLOVE ZAPOŠLjAVANjA PRIMENOM STANDARDIZOVANIH POSTUPAKA. U ROKU OD OSAM DANA OD DANA DOBIJANjA REZULTATA PROVERE DIREKTOR PRIBAVLjA MIŠLjENjE ORGANA UPRAVLjANjA.
U POSTUPKU ODLUČIVANjA O IZBORU NASTAVNIKA VERSKE NASTAVE, DIREKTOR VRŠI UŽI IZBOR KANDIDATA KOJE UPUĆUJE NA PRETHODNU PROVERU PSIHOFIZIČKIH SPOSOBNOSTI ZA RAD SA DECOM I UČENICIMA. NAKON DOBIJANjA REZULTATA PROVERE, DIREKTOR UTVRĐUJE DA LI JE KANDIDAT NA LISTI NASTAVNIKA VERSKE NASTAVE, KOJU JE, NA PREDLOG TRADICIONALNIH CRKAVA I VERSKIH ZAJEDNICA, UTVRDIO MINISTAR.
Direktor donosi odluku o izboru kandidata u roku od 30 DANA OD DANA ISTEKA ROKA ZA PODNOšENJE PRIJAVA. OSAM DANA OD DANA DOBIJANJA MIŠLJENJA ORGANA UPRAVLJANJA, A ZA NASTAVNIKE VERSKE NASTAVE U ROKU OD OSAM DANA OD DANA DOBIJANJA REZULTATA PROVERE PSIHOFIZIčKIH SPOSOBNOSTI KANDIDATA.
Kandidat nezadovoljan odlukom o izabranom kandidatu može da podnese prigovor organu upravljanja, u roku od osam dana od dana dostavljanja odluke.
Ako po konkursu nije izabran nijedan kandidat, raspisuje se novi konkurs.
Ako organ upravljanja u utvrđenom roku ne odluči o prigovoru ili ako je kandidat nezadovoljan drugostepenom odlukom, može da se obrati nadležnom sudu u roku od 15 dana.
Preuzimanje zaposlenih
Član 131.
Zaposleni koji je u ustanovi u radnom odnosu na neodređeno vreme, a ostao je neraspoređen ili ima status zaposlenog sa nepunim radnim vremenom na osnovu člana 137. st. 2. i 3. ovog zakona, ostvaruje pravo na preuzimanje stavljanjem na listu zaposlenih sa koje se vrši preuzimanje.
Lista iz stava 1. ovog člana utvrđuje se do 15. avgusta za svaku narednu školsku godinu, u okviru školske uprave po jedinicama lokalne samouprave, a na osnovu prijava ustanova o zaposlenima koji imaju pravo na preuzimanje. Pravo na preuzimanje ostvaruje se sporazumom, uz saglasnost zaposlenog.
USTANOVE MOGU IZVRšITI I MEĐUSOBNO PREUZIMANJE ZAPOSLENIH NA NEODREđENO VREME, NA ODGOVARAJUĆE POSLOVE, UZ PRETHODNO POTPISAN SPORAZUM O PREUZIMANJU UZ SAGLASNOST ZAPOSLENIH, AKO JE RAZLIKA U PROCENTU NJIHOVOG RADNOG ANGAžOVANJA MANJA OD 20 PROCENATA.
Zaposleni koji se preuzima mora da ispunjava uslove za poslove za koje se preuzima I DA IMA PROVERENU PSIHOFIZIčKU SPOSOBNOST, U SKLADU SA čLANOM 130. STAV 3. OVOG ZAKONA.
Radni odnos na određeno vreme
Član 132.
Ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme bez konkursa lice:
radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana;
DO KONAčNOSTI ODLUKE O IZBORU KANDIDATA PO RASPISANOM KONKURSU;
2) DO PREUZIMANJA ZAPOSLENOG, ODNOSNO DO KONAčNOSTI ODLUKE O IZBORU KANDIDATA PO KONKURSU;
do izbora kandidata – kada se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove – do završetka školske godine;
radi izvođenja verske nastave, ako se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat koji ispunjava uslove za rad na neodređeno vreme.
Listu nastavnika verske nastave, na predlog tradicionalnih crkava i verskih zajednica, utvrđuje ministar.
Nastavnika verske nastave upućuje u školu tradicionalna crkva ili verska zajednica sa utvrđene liste za svaku školsku godinu.
Za izvođenje verske nastave nastavnik sa školom u koju je upućen zaključuje ugovor o radu na 12 meseci za svaku školsku godinu.
Ustanova prima u radni odnos na određeno vreme po raspisanom konkursu lice:
radi zamene odsutnog zaposlenog preko 60 dana;
u svojstvu pripravnika;
radi obavljanja poslova pedagoškog asistenta.
U postupku izbora pedagoškog asistenta pribavlja se mišljenje nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.
Za obavljanje poslova pedagoškog asistenta ustanova sa licem zaključuje ugovor o radu na 12 meseci za svaku školsku godinu.
Radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.
Norma neposrednog rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika sa decom i učenicima
Član 136.
U okviru punog radnog vremena u toku radne nedelje:
nastavnik izvodi nastavu 20 časova i četiri časa drugih oblika neposrednog obrazovno-vaspitnog rada sa učenicima (dopunski, dodatni, invividualizovani, pripremni rad i drugi oblici rada, u skladu sa posebnim zakonom) – 60 odsto radnog vremena, a nastavnik praktične nastave 26 časova;
vaspitač u predškolskoj ustanovi ostvaruje pripremni predškolski program u poludnevnom trajanju – 50 odsto radnog vremena;
vaspitač u predškolskoj ustanovi i školi sa domom ostvaruje neposredan vaspitno-obrazovni rad sa decom, odnosno vaspitni rad sa učenicima – 75 odsto radnog vremena;
stručni saradnik u ustanovi ostvaruje sve oblike rada sa decom, učenicima, nastavnicima, vaspitačima, pedagoškim asistentima, drugim saradnicima, roditeljima, odnosno starateljima dece i učenika – 75 odsto radnog vremena.
nastavnik u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju izvodi nastavu i individualne oblike neposrednog rada sa učenicima – 50 odsto radnog vremena.
Strukturu i raspored obaveza nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u okviru radne nedelje utvrđuje ustanova godišnjim planom rada.
Struktura i raspored obaveza nastavnika u pogledu svih oblika neposrednog rada sa učenicima može da se utvrdi tako da budu različiti u okviru radnih nedelja.
Normu svih oblika neposrednog rada sa decom i učenicima i drugih oblika rada nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika u okviru nedeljnog punog radnog vremena i na godišnjem nivou, kao i broj sati obrazovno-vaspitnog rada koji se dodatno može rasporediti na druge izvršioce, propisuje ministar.
AKO šKOLA NE MOžE DA OBEZBEDI STRUčNO LICE ZA NAJVIšE šEST čASOVA NASTAVE SEDMIčNO IZ ODREđENOG PREDMETA, MOžE DA RASPOREDI OVE čASOVE NASTAVNICIMA TOG PREDMETA NAJDUŽE DO KRAJA šKOLSKE GODINE I OVAJ RAD NE SMATRA SE PREKOVREMENIM RADOM.
Disciplinski postupak
Član 142.
Direktor ustanove pokreće i vodi disciplinski postupak, donosi odluku i izriče meru u disciplinskom postupku protiv zaposlenog.
Disciplinski postupak pokreće se pismenim zaključkom na koji prigovor nije dopušten, a koji sadrži podatke o zaposlenom, opis povrede zabrane, odnosno radne obaveze, vreme, mesto i način izvršenja i dokaze koji ukazuju na izvršenje povrede.
Zaposleni mora biti saslušan, sa pravom da izloži svoju odbranu, sam ili preko zastupnika, a može za raspravu da dostavi i pismenu odbranu.
Izuzetno, rasprava može da se održi i bez prisustva zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni na raspravu uredno pozvan.
Na ostala pitanja vođenja disciplinskog postupka shodno se primenjuju pravila upravnog postupka.
Disciplinski postupak je javan, osim u slučajevima propisanim zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.
Po sprovedenom postupku donosi se rešenje kojim se zaposleni može oglasiti krivim, u kom slučaju mu se izriče i disciplinska mera, osloboditi od odgovornosti ili se postupak može obustaviti.
POKRETANjE DISCIPLINSKOG POSTUPKA ZA LAKŠE POVREDE ZASTAREVA PROTOKOM ŠEST MESECI OD UČINjENE POVREDE, A ZA POVREDU ZABRANE I TEŽE POVREDE PROTOKOM JEDNE GODINE OD DANA UČINjENE POVREDE.
VOĐENjE DISCIPLINSKOG POSTUPKA ZA LAKŠE POVREDE RADNE OBAVEZE ZASTAREVA PROTEKOM JEDNE GODINE, A ZA POVREDU ZABRANE I TEŽE POVREDE – DVE GODINE OD POKRETANjA DISCIPLINSKOG POSTUPKA.
ZASTARELOST NE TEČE AKO DISCIPLINSKI POSTUPAK NE MOŽE DA SE POKRENE ILI VODI ZBOG ODSUSTVA ZAPOSLSENOG ILI DRUGIH OPRAVDANIH RAZLOGA.
POKRETANjE DISCIPLINSKOG POSTUPKA ZASTAREVA U ROKU OD TRI MESECA OD DANA SAZNANjA ZA POVREDU RADNE OBAVEZE I UČINIOCA, ODNOSNO U ROKU OD ŠEST MESECI OD DANA KAD JE POVREDA UČINjENA.
VOĐENjE DISCIPLINSKOG POSTUPKA ZASTAREVA U ROKU OD ŠEST MESECI OD DANA POKRETANjA DISCIPLINSKOG POSTUPKA.
AKO POVREDA RADNE OBAVEZE SADRŽI OBELEŽJA KRIVIČNOG DELA, POKRETANjE DISCIPLINSKOG POSTUPKA ZASTAREVA PROTEKOM ŠEST MESECI OD DANA SAZNANjA ZA POVREDU RADNE OBAVEZE I UČINIOCA, ODNOSNO PROTEKOM ROKA U KOME ZASTAREVA KRIVIČNO GONjENjE ZA TO KRIVIČNO DELO, UKOLIKO JE TAJ ROK DUŽI OD ŠEST MESECI.
IX. NADZOR
Inspekcijski i stručno-pedagoški nadzor
Član 146.
(1) INSPEKCIJSKI I STRUčNO-PEDAGOšKI NADZOR NAD RADOM USTANOVA I ZAVODA, VRšI MINISTARSTVO.
(1) INSPEKCIJSKI I STRUčNO-PEDAGOšKI NADZOR NAD RADOM USTANOVA, KAO I INSPEKCIJSKI NADZOR NAD RADOM ZAVODA, VRšI MINISTARSTVO.
Inspekcijski nadzor nad radom ustanove, kao povereni posao, obavlja opštinska, odnosno gradska uprava.
Više opštinskih uprava, može organizovati zajedničko vršenje inspekcijskog nadzora – zajedničku prosvetnu inspekciju.
Ministarstvo vrši neposredan inspekcijski nadzor ako ga opštinska, odnosno gradska uprava ne vrši. Ministarstvo PROSVETE obavlja poslove opštinske odnosno gradske prosvetne inspekcije, ako u jedinici lokalne samouprave nije organizovan inspekcijski nadzor, na teret sredstava jedinice lokalne samouprave.
Po žalbi protiv prvostepenog rešenja opštinske, odnosno gradske uprave donetog u vršenju inspekcijskog nadzora rešava Ministarstvo.
Ustanova, odnosno zavod dužni su da omoguće vršenje nadzora, uvid u rad i podatke, odnosno dobijanje objašnjenja.
XIII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 171.
Ministar će doneti podzakonske akte u roku od DVE TRI godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim:
programa završnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koji će doneti do kraja školske 2009/2010. godine;
akta iz člana 136. stav 4. ovog zakona, koji će doneti do početka školske 2010/2011. godine;
programa završnih ispita u stručnoj školi, koje će doneti do kraja školske 2012/2013. godine;
programa opšte, stručne i umetničke mature, koje će doneti do kraja školske 2013/2014. godine.
Ministar će rešenjem utvrditi broj zaposlenih u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi za obavljanje poslova prosvetnog inspektora, u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Rešenje se objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
Opštinska, odnosno gradska uprava će u roku od 60 dana od dana objavljivanja rešenja iz stava 1. ovog člana usaglasiti broj prosvetnih inspektora sa brojem utvrđenim tim rešenjem.
Član 183.
Lice koje je položilo stručni ispit u oblasti obrazovanja, a 25. juna 2003. godine nije bilo u radnom odnosu u ustanovi, smatra se da ima licencu.
Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji je 25. juna 2003. godine bio u radnom odnosu u ustanovi, a imao je prekid radnog odnosa posle ovog datuma, i položio stručni ispit u oblasti obrazovanja do 25. juna 2005. godine, smatra se da ima licencu.
Pripravnik – volonter koji se godinu dana osposobljavao za samostalan obrazovno-vaspitni rad u ustanovi i koji je položio stručni ispit u oblasti obrazovanja do 25. juna 2005. godine, smatra se da ima licencu.
Nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku koji je pre zasnivanja radnog odnosa u ustanovi u Republici Srbiji položio stručni ispit u oblasti obrazovanja po propisima Republike Crne Gore, položeni stručni ispit priznaje se kao licenca ako je taj ispit položen do 16. juna 2006. godine.
Stručnom saradniku – bibliotekaru koji nema položen stručni ispit u oblasti obrazovanja, a ima položen ispit u oblasti bibliotekarstva, na ispitu za licencu priznaje se odgovarajući deo položenog ispita.
STRUčNOM SARADNIKU – BIBLIOTEKARU KOJI JE PRVI PUT ZASNOVAO RADNI ODNOS U USTANOVI POSLE 25. JUNA 2003. GODINE I POLOžIO STRUčNI ISPIT U OBLASTI BIBLIOTEKARSTVA, NA ISPITU ZA LICENCU NE PRIZNAJE SE ODGOVARAJUćI DEO POLOžENOG ISPITA.
Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik koji je prvi put zasnovao radni odnos u ustanovi posle 25. juna 2003. godine i koji je položio stručni ispit u oblasti obrazovanja do 25. juna 2005. godine, smatra se da nema licencu.
Pripravnik – volonter koji je angažovan u ustanovi posle 25. juna 2003. godine i koji je položio stručni ispit u oblasti obrazovanja do 25. juna 2005. godine, smatra se da nema licencu.
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
ČLAN 29.
ŠKOLSKI ODBOR SREDNjE STRUČNE ŠKOLE IMENOVAN DO DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA OBAVLjAĆE POSLOVE IZ SVOJE NADLEŽNOSTI U NEPROMENjENOM SASTAVU DO ISTEKA MANDATA.
ČLAN 30.
POSTUPCI ZAPOČETI DO DANA STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA, I TO: VASPITNO-DISCIPLINSKI POSTUPAK PROTIV UČENIKA, DISCIPLINSKI POSTUPAK PROTIV ZAPOSLENOG U USTANOVI I POSTUPAK IZBORA KANDIDATA PO KONKURSU, OKONČAĆE SE PO ODREDBAMA ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BROJ 72/09).
IZJAVA O USKLAĐENOSTI NACRTA PROPISA SA ACQUIS COMMUNAUTAIRE-OM
1. Ovlašćeni predlagač zakona: VLADA
2. Organ ili organizacija državne uprave – obrađivač nacrta zakona:
Ministarstvo prosvete i nauke- Sekretarijat ministarstva
3. Naziv nacrta zakona, drugog propisa ili opšteg akta:
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANjA I VASPITANjA
(Draft Law on the Bases of the System of Education)
4. Usklađenost nacrta zakona, drugog propisa i opšteg akta sa acquis
communautaire-om
a) odredbe primarnih izvora prava EU: UEZ, Naslov XI Socijalna politika,
obrazovanje i profesionalno osposobljavanje i omladina, Glava 3. Obrazovanje,
profesionalno osposobljavanje i omladina, član 149. – delimično usklađen
b) odredbe sekundarnih izvora prava EU
31977L0486 Uputstvo Saveta 77/486/EEZ od 25. jula 1977. godine o obrazovanju dece radnika migranata Council Directive 77/486/EEC of 25 July 1977 on the education of the children of migrant workers 31997Y1004(02) Zaključci Saveta od 22. septembra 1997. godine o bezbednosti u školiCouncil Conclusions of 22 September 1997 on safety at school 31998Y0103(02) Zaključci Saveta od 16. decembra 1997. godine o oceni kvaliteta obrazovanja u školiCouncil Conclusions of 16 December 1997 on the evaluation of quality in school education 32003G1205(05) Zaključci Saveta od 25. novembra 2003. godine koji se odnose na „Razvoj ljudskog kapitala za društvenu koheziju i konkurentnost u društvu znanja“Council conclusions of 25 November 2003 on the „Development of human capital for social cohesion and competitiveness in the knowledge society“ 41976X0219 Rezolucija Saveta i ministara prosvete, u okviru sastanka Saveta od 09. februara 1976. godine, koji je obuhvatio i akcioni program u oblasti obrazovanjaResolution of the Council and of the Ministers of Education, meeting within the Council, of 9 February 1976 comprising an action programme in the field of education 41983X0924 Rezolucija Saveta i ministara prosvete, u okviru sastanka Saveta od 19. septembra 1983. godine, o merama za uvođenje novih informacionih tehnologija u obrazovanjeResolution of the Council and the Ministers for Education, meeting within the Council, of 19 September 1983 on measures relating to the introduction of new information technology in education 41985X0507 Rezolucija Saveta i ministara prosvete, u okviru sastanka Saveta od 03. juna 1985. godine, koja sadrži akcioni program koji se odnosi na jednake mogućnosti za dečake i devojčice u obrazovanjuResolution of the Council and of the Ministers for Education, meeting within the Council, of 3 June 1985 containing an action programme on equal opportunities for girls and boys in education 41986X0723(06) Rezolucija Saveta i ministara prosvete, u okviru sastanka Saveta od 09. juna 1986. godine, o vaspitanju za zaštitu potrošača u osnovnim i srednjim školamaResolution of the Council and the Ministers for Education, meeting within the Council, of 9 June 1986, on consumer education in primary and secondary schools 41988X0706(01) Rezolucija Saveta i ministara prosvete, u okviru sastanka Saveta od 24. maja 1988. godine, o evropskoj dimenziji obrazovanjaResolution of the Council and the Ministers of Education meeting within the Council on the European dimension in education of 24 May 1988 41988X0706(02) Rezolucija Saveta i ministara prosvete, u okviru sastanka Saveta od 24. maja 1988. godine, o ekološkom vaspitanjuResolution of the Council and the Ministers of Education meeting within the Council on Environmental education of 24 May 1988 41989X0105 Rezolucija Saveta i ministara prosvete, u okviru sastanka Saveta od 23. novembra 1988 godine, o zdravstvenom vaspitanju u školamaResolution of the Council and of the Ministers of Education meeting within the Council of 23 November 1988 concerning health education in schools 41989X0621 Rezolucija Saveta i ministara prosvete, u okviru sastanka Saveta od 22. maja 1989. godine, o obezbeđivanju školovanja za decu putujućih radnikaResolution of the Council and the Ministers of Education meeting within the Council of 22 May 1989 on school provision for children of occupational travellers 41989X0621(01) Rezolucija Saveta i ministara prosvete, u okviru sastanka Saveta od 22. maja 1989. godine, o obezbeđivanju školovanja za romsku decu i decu putnikeResolution of the Council and the Ministers of Education meeting within the Council of 22 May 1989 on school provision for gypsy and traveller children 41990X0206 Rezolucija Saveta i ministara prosvete, u okviru sastanka Saveta od 14. decembra 1989. godine, o merama za borbu protiv neuspeha u školiResolution of the Council and the ministers of Education meeting within the Council of 14 December 1989 on measures to combat failure at school 41990X0703(01) Rezolucija Saveta i ministara prosvete, u okviru sastanka Saveta od 31. maja 1990. godine, koji se odnosi na integraciju dece i omladine sa smetnjama u redovan sistem obrazovanjaResolution of the Council and the Ministers for Education meeting within the Council of 31 May 1990 concerning integration of children and young people with disabilities into ordinary systems of education 41995X1123 Rezolucija Saveta i predstavnika vlada država članica, u okviru sastanka Saveta od 23. oktobra 1995. godine o odgovoru obrazovnih sistema na probleme rasizma i ksenofobijeResolution of the Council and the representatives of Member States’ Governments meeting within the Council of 23 October 1995 on the response of educational systems to the problems of racism and xenophobia 41998X0103 Rezolucija Saveta i predstavnika vlada država članica, u okviru sastanka Saveta od 16. decembra 1997. godine o poštovanju različitosti i borbi protiv rasizma i ksenofobijeDeclaration by the Council and the representatives of the Governments of the Member States, meeting within the Council of 16 December 1997 on respecting diversity and combating racism and xenophobia
4. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je
potrebno obezbediti usklađenost konstatovati tu činjenicu: –
5. Da li su gore navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik: neki
6. Da li je nacrta propisa preveden na neki službeni jezik EU: ne
7. Učešće konsultanata u izradi nacrta zakona, drugog propisa i opšteg akta i njihovo mišljenje o usklađenosti: nije bio angažovan konsultant
U Beogradu, juni 2011.