PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA
ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST
Član 1.
U Zakonu o porezu na dodatu vrednost («Službeni glasnik RS», br. 84/04 i 86/04), u članu 4. stav 3. tačka 7) reči: «(u daljem tekstu: objekti)» brišu se.
Posle tačke 7) dodaje se tačka 7a), koja glasi:
«7a) prvi prenos vlasničkog udela na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata;».
Član 2.
U članu 5. stav 3. tačka 1) posle reči: «autorskih prava,» dodaju se reči: «kao i prenos, ustupanje i stavljanje na raspolaganje».
Tačka 6) briše se.
U tački 7) reč: «drugih» briše se.
U stavu 4. tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje tačka 3), koja glasi:
«3) svako drugo pružanje usluga bez naknade.»
Član 3.
U članu 6. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:
«2) promet putničkih automobila, motocikala, plovnih objekta i vazduhoplova za koje pri nabavci obveznik PDV nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno;».
Posle tačke 2) dodaje se tačka 2a), koja glasi:
«2a) zamena dobara u garantnom roku;».
U stavu 3. posle reči: «uređuje» dodaju se reči: «postupak zamene dobara u garantnom roku,», a posle reči: «šta se smatra» dodaju se reči: «prenosom celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, iz stava 1. tačka 1), kao i šta se smatra».
Član 4.
U članu 8. stav 1. reči: «ili uvozi dobra» brišu se.
U stavu 4. zapeta posle reči: «dobara» briše se, a reči: «pružanje usluga ili uvoz dobara» zamenjuju se rečima: «ili pružanje usluga».
Član 5.
U članu 10. stav 1. tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom i dodaje tačka 6), koja glasi:
«6) lice koje, pre isteka roka od pet godina od dana sticanja prava raspolaganja na novoizgrađenom građevinskom objektu ili ekonomski deljivoj celini u okviru tog objekta pribavljenog za stambene potrebe (u daljem tekstu: stambeni objekti) ili vlasničkog udela na tom stambenom objektu, po posebnoj stopi PDV, promeni namenu stambenog objekta.»
Član 6.
U članu 12. stav 3. tačka 4) podtačka (1) posle reči: «sredstava» dodaju se reči: «na osnovu rent a car ugovora».
Član 7.
U članu 21. stav 1. reči: «podleže oporezivanju» zamenjuju se rečima: «je oporeziv PDV».
Stav 3. zamenjuje se novim st. 3. i 4, koji glase:
«Ako se osnovica naknadno izmeni – smanji, obveznik koji je izvršio promet dobara i usluga može da izmeni iznos PDV samo ako obveznik kome je izvršen promet dobara i usluga ispravi odbitak prethodnog PDV i ako o tome pismeno obavesti isporučioca dobara i usluga.
Ako je isporuka dobara i usluga izvršena obvezniku koji nema pravo na odbitak prethodnog PDV, odnosno licu koje nije obveznik PDV, izmenu iz stava 3. ovog člana obveznik može da izvrši ako poseduje dokument o smanjenju naknade za izvršeni promet dobara i usluga tim licima.»
U dosadašnjem stavu 4, koji postaje stav 5, posle reči: «postupku» dodaje se zapeta i reči: «odnosno na osnovu overenog prepisa zapisnika o sudskom poravnanju», a reči: «ili prinudnom poravnanju» brišu se.
Dosadašnji stav 5. postaje stav 6.
U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 7, reči: «st. 1 – 4.» zamenjuju se rečima: «st. 1 – 5.».
Dosadašnji stav 7. postaje stav 8.
Član 8.
U članu 23. stav 2. tačka 1) reči: «hleba, mleka» zamenjuju se rečima: «hleba i drugih pekarskih proizvoda, mleka i mlečnih proizvoda», a posle reči: «biljnog porekla» dodaju se reči: «i meda».
Posle tačke 1) dodaje se tačka 1a), koja glasi:
«1a) vode za piće, osim flaširane;».
U tački 2) reči: «svežeg i rashlađenog» zamenjuju se rečima: «svežeg, rashlađenog i smrznutog».
Posle tačke 2) dodaje se tačka 2a), koja glasi:
«2a) žitarica, suncokreta, soje, šećerne repe i uljane repice;».
U tački 3) posle reči: «lekova» dodaje se zapeta i reči: «uključujući i lekove za upotrebu u veterini», a reči: «koji su navedeni u listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava za zdravstveno osiguranje, u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju» brišu se.
U tački 6) posle reči: «sadnog materijala» dodaje se zapeta i reči: «komposta sa micelijumom, kompletne krmne smeše za ishranu stoke», a reč: «priplodne» zamenjuju se rečju: «žive».
Posle tačke 12) dodaje se tačka 12a), koja glasi:
«12a) usluga koje se naplaćuju putem ulaznica za bioskopske i pozorišne predstave, sajmove, cirkuse, zabavne parkove, koncerte (muzičke događaje), izložbe, sportske događaje, muzeje i galerije, botaničke bašte i zoološke vrtove, ako promet ovih usluga nije oslobođen PDV;».
Tačka 13) menja se i glasi:
«13) prirodnog gasa;».
Dodaje se tačka 14) koja glasi:
«14) prvi prenos prava raspolaganja na stambenim objektima, kao i vlasničkim udelima na tim objektima.»
Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:
«Ako sticalac prava raspolaganja ili vlasničkog udela na stambenom objektu, pre isteka roka od pet godina od dana sticanja prava raspolaganja ili vlasničkog udela, promeni namenu stambenog objekta, dužan je da plati razliku PDV između opšte i posebne stope PDV.»
U stavu 3, koji postaje stav 4, posle reči: «tač. 1)» dodaju se zapeta i reči: «2a)», a posle reči: «ovog člana» dodaju se zapeta i reči: «šta se smatra promenom namene stambenog objekta, kao i način i postupak utvrđivanja i plaćanja razlike PDV iz stava 3. ovog člana».
Član 9.
U članu 24. stav 1. tačka 4) podtačka (2) reči: «10.000 dinara» zamenjuju se rečima: «150 EUR, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije».
Posle tačke 6) dodaje se tačka 6a), koja glasi:
«6a) otpremanje dobara u slobodne carinske prodavnice otvorene na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj na kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola radi prodaje putnicima u skladu sa carinskim propisima (u daljem tekstu: slobodne carinske prodavnice), kao i na isporuku dobara iz slobodnih carinskih prodavnica;».
Posle tačke 16) dodaje se tačka 16a), koja glasi:
«16a) promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora, odnosno Republikom, a tim ugovorom je predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza;».
Član 10.
U članu 25. stav 1. posle tačke 3) dodaje se tačka 3a), koja glasi:
«3a) usluga ocene kreditne sposobnosti fizičkih i pravnih lica;».
U stavu 2. tačka 2) u zagradi iza reči: «poljoprivrednog,» dodaje se reč: «šumskog,» a posle zagrade dodaje se zapeta i reči: «kao i na davanje u zakup tog zemljišta».
U tački 3) reči: «osim prometa objekata iz člana 4. stav 3. tačka 7) ovog zakona» zamenjuju se rečima: «osim prvog prenosa prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata, kao i prvog prenosa vlasničkog udela na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata».
Član 11.
U članu 26. tačka 1) broj: «16)» zamenjuje se brojem: «16a)».
Posle tačke 1) dodaju se tač. 1a), 1b) i 1v), koje glase:
«1a) koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji, odnosno kao humanitarna pomoć;
1b) koja su izvezena, a koja se u Republiku vraćaju neprodata ili zato što ne odgovaraju obavezama koje proističu iz ugovora, odnosno poslovnog odnosa na osnovu kojeg su bila izvezena;
1v) koja se, u okviru carinskog postupka, unose u slobodne carinske prodavnice;».
U tački 7) reči: «članom 192. tač. 1) – 10)» zamenjuju se rečima: «članom 192.», a posle reči: «carine» dodaje se zapeta i reči: «osim na uvoz motornih vozila».
Član 12.
U članu 28. stav 1. posle reči: «opreme» dodaje se zapeta i reči: «kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata (u daljem tekstu: objekti za vršenje delatnosti)», a reči: «i objekata za vršenje delatnosti» brišu se.
Tačka 1) menja se i glasi:
«1) koji je oporeziv PDV;».
U stavu 5. reči: «koji podleže PDV» zamenjuju se rečima: «iz stava 1. ovog člana».
Član 13.
U članu 29. stav 1. tačka i zapeta na kraju tačke 3) zamenjuju se tačkom, a tačka 4) briše se.
Član 14.
U članu 30. posle stava 4. dodaje se novi stav 5, koji glasi:
«Izuzetno od st. 1 – 4. ovog člana, obveznik iz člana 9. stav 2. ovog zakona utvrđuje odbitak prethodnog poreza za svaku delatnost koju obavlja, pri čemu je dužan da obezbedi potrebne podatke o iznosu dela prethodnog poreza koji može da odbije u poreskom periodu.»
Dosadašnji stav 5, koji postaje stav 6, menja se i glasi:
«Ministar bliže uređuje način utvrđivanja srazmernog poreskog odbitka, kao i način utvrđivanja dela prethodnog poreza koji obveznik iz člana 9. stav 2. ovog zakona može da odbije od PDV koji duguje.»
Član 15.
U članu 31. stav 3. menja se i glasi:
«Ispravka odbitka prethodnog poreza iz stava 1. ovog člana vrši se i na osnovu overenog prepisa zapisnika o sudskom poravnanju, u skladu sa članom 21. st. 3. i 5. ovog zakona.»
Član 16.
U članu 32. stav 3. menja se i glasi:
«Izuzetno od stava 1. ovog člana, obveznik ne vrši ispravku odbitka prethodnog poreza u slučaju prometa opreme za vršenje delatnosti.»
Član 17.
U članu 36. stav 1. menja se i glasi:
«Obveznici koji se bave prometom polovnih dobara, uključujući polovna motorna vozila, umetničkih dela, kolekcionarskih dobara i antikviteta, utvrđuju osnovicu kao razliku između prodajne i nabavne cene dobra (u daljem tekstu: oporezivanje razlike), uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici.»
Član 18.
U članu 47. reč: «pet» zamenjuje se brojem: «10».
Član 19.
U članu 49. stav 1. reči: «članom 14.» zamenjuju se rečima: «članom 16.».
Član 20.
U članu 50. stav 3. reči: «tač. 2) i 3)» zamenjuju se rečima: «tač. 2), 3) i 6)».
U stavu 4. posle reči: «po osnovu PDV» dodaje se zapeta i reči: «u roku iz stava 1. ovog člana».
Član 21.
U članu 51. Zakona dodaje se stav 2, koji glasi:
«Obaveza plaćanja PDV odnosi se i na poreske dužnike iz člana 10. stav 1. tač. 2), 3) i 6) i člana 44. stav 3. ovog zakona.».
Član 22.
U članu 52. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:
«Poreski obveznik može da traži povraćaj neiskorišćenog iznosa poreskog kredita iz stava 2. ovog člana podnošenjem zahteva, najranije istekom roka za podnošenje poreske prijave za tekući poreski period.»
U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 4, reči: «stava 1.» zamenjuju se rečima: «st. 1. i 3.», a posle reči: «prijave» dodaje se zapeta i reči: «odnosno od dana podnošenja zahteva iz stava 3. ovog člana».
Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.
U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6, posle reči: «povraćaj PDV» dodaju se zapeta i reči: «kao i postupak i uslove za povraćaj PDV umesto poreskog kredita.»
Član 23.
U članu 54. reči: «ili koja uvoze» brišu se.
U tački 1) reči: «dobara, odnosno uvoz» brišu se.
U tački 2) zapeta posle reči: «račun plaćen» i reči: «odnosno da je PDV koji se duguje po osnovu uvoza dobara prethodno plaćen» brišu se.
Član 24.
Član 55.
Pravo na refakciju PDV, na osnovu podnetog zahteva, imaju tradicionalne crkve i verske zajednice – Srpska pravoslavna crkva, Islamska zajednica, Katolička crkva, Slovačka Evangelička crkva a.v, Jevrejska zajednica, Reformatorska hrišćanska crkva i Evangelistička hrišćanska crkva a.v. (u daljem tekstu: tradicionalne crkve i verske zajednice), za dobra koja im se isporučuju u Republici ili koja uvoze, kao i za usluge koje im se pružaju, a koji su neposredno povezani sa verskom delatnošću, pod uslovom da je:
1) promet dobara i usluga, odnosno uvoz dobara oporeziv;
2) PDV za isporučena dobra, odnosno pružene usluge iskazan u računu, u skladu sa članom 42. ovog zakona, kao i da je račun plaćen, odnosno da je PDV koji se duguje po osnovu uvoza dobara prethodno plaćen.»
Član 25.
U članu 57. posle reči: «ovog zakona» dodaju se zapeta i reči: «kao i šta se smatra dobrima i uslugama neposredno povezanim sa verskom delatnošću u smislu člana 55. ovog zakona».
Član 26.
U članu 60. posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:
«Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se obveznik – fizičko lice novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara.»
Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.
Član 27.
Lica koja obavljaju promet dobara i usluga iz člana 25. stav 2. tačka 7) Zakona o porezu na dodatu vrednost («Službeni glasnik RS», br. 84/04 i 86/04) za koja je ministarstvo nadležno za poslove zdravlja platilo PDV, za dobra koja su predmet ugovora o donaciji i humanitarnoj pomoći, imaju pravo na refundaciju PDV plaćenog pri nabavci dobara u Republici, odnosno pri uvozu, od 1. januara 2005. godine do stupanja na snagu ovog zakona.
Pravo na refundaciju PDV plaćenog pri nabavci dobara i usluga u Republici, odnosno pri uvozu dobara, u rokovima iz stava 1. ovog člana, imaju i tradicionalne crkve i verske zajednice za dobra i usluge koji su neposredno povezani sa verskom delatnošću.
Ministar nadležan za poslove finansija bliže određuje postupak ostvarivanja prava na refundaciju PDV, kao i šta se smatra dobrima i uslugama neposredno povezanim sa verskom delatnošću, u smislu ovog člana.
Član 28.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije».
O B R A Z L O Ž E Nj E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost sadržan je u članu 72. stav 1. tačka 4) Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje finansijski sistem i druge ekonomske i socijalne odnose od opšteg interesa, kao i u članu 69. stav 2. Ustava, prema kome se sredstva budžeta obezbeđuju iz poreza i drugih zakonom utvrđenih prihoda.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Osnovni razlog za donošenje ovog zakona jeste dalje smanjivanje obima sive ekonomije, preciziranje pojedinih normi, kao i dalje usaglašavanje sistema oporezivanja potrošnje Republike Srbije sa 6. Direktivom EZ.
U cilju smanjenja fiskalnog opterećenja prometa dobara i usluga koji su od značaja za životni standard građana, kao i otklanjanja nelogičnosti u oporezivanju dobara u reprolancu, ovim zakonom proširuje se lista dobara i usluga čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV od 8% (med, smrznuti proizvodi (voće, povrće, meso i riba), žitarice, suncokret, soja, šećerna repa i uljana repica, lekovi, uključujući i lekove za upotrebu u veterini, kompost sa micelijumom, kompletna krmna smeša za ishranu stoke, živa stoka, usluge koje se naplaćuju putem ulaznica – za bioskopske i pozorišne predstave, sajmove, cirkuse, zabavne parkove, koncerte, izložbe i sportske događaje, muzeje i galerije, botaničke bašte i zoološke vrtove, ako promet ovih usluga nije oslobođen PDV), kao i preciziranje oporezivanje pojedinih dobara po posebnoj stopi – voda za piće koja se isporučuje preko vodovodne mreže.
Ovim zakonom se propisuje posebna stopa od 8% i za prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima i ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata za stambene potrebe, kao i vlasničkih udela na tim objektima ako se objekat koristi najmanje 5 godina za te potrebe.
Preciziraju se poreska oslobođenja za promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora, odnosno Republikom, ako je tim ugovorima predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće pokrivati troškovi poreza. Uvodi se poresko oslobođenje za otpremanje dobara u slobodne carinske prodavnice i isporuku dobara iz ovih prodavnica, poresko oslobođenje pri uvozu dobara koja su predmet ugovora o donaciji, odnosno koja se uvoze kao humanitarna pomoć, pri uvozu dobara koja se unose u slobodne carinske prodavnice, kao i pri uvozu pomagala za invalidna lica, osim motornih vozila.
U cilju izbegavanja dvostrukog oporezivanja PDV propisuje se da se prometom dobara i usluga, u smislu ovog zakona, ne smatra promet putničkih automobila, motocikala, plovnih objekta i vazduhoplova za koja pri nabavci obveznik PDV nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno.
Ovim zakonom propisuje se pravo na refakciju PDV tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama – Srpska pravoslavna crkva, Islamska zajednica, Katolička crkva, Slovačka Evangelička crkva a.v, Jevrejska zajednica, Reformatorska hrišćanska crkva i Evangelistička hrišćanska crkva a.v. za promet dobara i usluga koji im se vrši u Republici, kao i za dobra koja se uvoze, neposredno povezanim sa njihovom verskom delatnošću.
Licima iz člana 25. stav 2. tačka 7) Zakona – zdravstvenim ustanovama, osim apotekama i apotekarskim ustanova, a za koje je Ministarstvo zdravlja platilo PDV, daje se pravo na refundaciju PDV za dobra koja su predmet ugovora o donaciji i humanitarnoj pomoći, a koji je plaćen pri nabavci dobara u Republici, odnosno pri uvozu tih dobara, od 1. januara 2005. godine do početka primene ovog zakona. Pravo na refundaciju PDV daje se i tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama, a koji se platile od 1. januara 2005. godine do stupanja na snagu ovog zakona za nabavku dobara i usluga, kao i uvoz dobara, neposredno povezanim sa verskom delatnošću.
Razlog za donošenje ovog zakona je i preciziranje pojedinih zakonskih odredaba.
III. SADRŽINA ZAKONA
Uz član 1.
Predlaže se da se prometom dobara smatra prvi prenos vlasničkog udela na novoizgrađenim građevinskim objektima, kao i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, a koji je prema važećem zakonu imao tretman prometa usluga.
Uz član 2.
Predlaže se da se predmetom oporezivanja, odnosno prometom usluga smatra stavljanje na raspolaganje patenata, licenci, zaštitnih znakova i drugih prava intelektualne svojine.
Sa prometom usluga uz naknadu izjednačava se svako pružanje usluga bez naknade.
Uz član 3.
Predlaže se da se prometom dobara i usluga ne smatra zamena dobara u garantnom roku, kao i promet putničkih automobila, motocikala, plovnih objekta i vazduhoplova za koja pri nabavci obveznik PDV nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza u potpunosti ili srazmerno, kao i ovlašćenje ministru finansija da podzakonskim aktom uredi postupak zamene dobara u garantnom roku i šta se smatra prenosom celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog.
Uz član 4.
Predlaže se prezicnije definisanje poreskog obveznika.
Uz član 5.
Predlaže se da se poreskim dužnikom smatra i lice koje, pre isteka roka od pet godina od dana sticanja prava raspolaganja na stambenom objektu ili vlasničkom udelu na tom objektu, po posebnoj stopi PDV, promeni namenu stambenog objekta.
Uz član 6.
Predlaže se da se za uslugu iznajmljivanja prevoznih sredstava na osnovu rent a car ugovora mesto prometa usluge utvrđuje prema mestu sedišta pružaoca usluge.
Uz član 7.
Predlaže se preciznije definisanje mogućnosti obveznika PDV da izmeni – smanji poresku osnovicu za promet dobara i usluga koji izvrši obveznicima PDV koji imaju, odnosno koji nemaju pravo na odbitak prethodnog poreza, kao i licima koja nisu obveznici PDV.
Uz član 8.
Predlaže se proširivanje liste dobara i usluga čiji se promet oporezuje po posebnoj stopi PDV od 8% (med, smrznuti proizvodi (voće, povrće, meso i riba), žitarice, suncokret, soja, šećerna repa i uljana repica, lekovi, uključujući i veterinarske lekove, kompost sa micelijumom, kompletna krmna smeša za ishranu stoke, živa stoka, usluge koje se naplaćuju putem ulaznica (za bioskopske i pozorišne predstave, sajmove, cirkuse, zabavne parkove, koncerte, izložbe i sportske događaje, muzeje i galerije, botaničke bašte i zoološke vrtove, ako promet ovih usluga nije oslobođen PDV), kao i preciziranje oporezivanja pojedinih dobara po posebnoj stopi PDV – voda za piće koja se isporučuje preko vodovodne mreže,
Takođe, predlaže se da se po posebnoj stopi od 8% oporezuje i prvi prenos prava raspolaganja na stambenim objektima, odnosno vlasničkim udelima na tim objektima ako se objekat ili vlasnički udeo koristi najmanje 5 godina za te potrebe, kao i obaveza lica koje je steklo pravo raspolaganja na stambenom objektu ili vlasnički udeo po posebnoj stopi PDV da plati razliku PDV između opšte i posebne stope PDV, ako pre isteka roka od pet godina od dana sticanja prava raspolaganja ili vlasničkog udela promeni namenu stambenom objektu. Predlaže se da ministar finansija podzakonskim aktom bliže uredi šta se smatra promenom namene stambenog objekta, kao i način i postupak utvrđivanja i plaćanja razlike PDV.
Uz član 9.
Predlaže se preciziranje poreskog oslobođenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza za promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o donaciji zaključenim sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora, odnosno Republikom, a kojima je predviđeno da se iz dobijenih novčanih sredstava neće plaćati troškovi poreza. Uvodi se poresko oslobođenje za otpremanje dobara u slobodne carinske prodavnice i isporuku dobara iz ovih prodavnica.
Predlaže se povećanje iznosa ukupne vrednosti za dobra koja inostrani primalac otprema u prtljagu koji nosi sa sobom sa 10.000 dinara na 150 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije.
Uz član 10.
Predlaže se poresko oslobođenje bez prava na odbitak prethodnog poreza za uslugu ocene kreditne sposobnosti fizičkih i pravnih lica, na davanje u zakup zemljišta (poljoprivrednog, šumskog, građevinskog, izgrađenog ili neizgrađenog), kao i usklađivanje predmeta oporezivanja sa poreskim oslobođenjima.
Uz član 11.
Predlaže se poresko oslobođenje za dobra koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji, odnosno kao humanitarna pomoć, za dobra koja se unose u slobodne carinske prodavnice, poresko oslobođenje pri uvozu pomagala i opreme za invalidna lica, osim motornih vozila, kao i poresko oslobođenje za dobra koja su izvezena, a koja se u Republiku vraćaju neprodata ili zato što ne odgovaraju obavezama koje proističu iz ugovora, odnosno poslovnog odnosa na osnovu kojeg su bila izvezena.
Uz član 12.
Predlaže se preciziranje člana 28. Zakona.
Uz član 13.
Predlaže se da obveznik PDV ima pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu izdataka za smeštaj u hotelima i sličnim objektima i izdataka za ishranu i prevoz lica.
Uz član 14.
Predlaže se da obveznik PDV iz člana 9. stav 2. ovog zakona utvrđuje odbitak prethodnog poreza za svaku delatnost koju obavlja, pri čemu je dužan da obezbedi potrebne podatke o iznosu dela prethodnog poreza koji može da odbije u poreskom periodu.
Uz član 15.
Predlaže se preciznije definisanje člana 31. Zakona.
Uz član 16.
Predlaže se da se ispravka odbitka prethodnog poreza ne vrši u slučaju prometa opreme za vršenje delatnosti, s obzirom da u ovom slučaju dolazi do dvostrukog oporezivanja PDV.
Uz član 17.
Predlaže se da samo obveznici PDV koji se bave prometom polovnih dobara, uključujući polovna motorna vozila, umetničkih dela, kolekcionarskih dobara i antikviteta, utvrđuju osnovicu za obračun PDV kao razliku između prodajne i nabavne cene dobra, uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici, pod uslovima propisanim Zakonom.
Uz član 18.
Predlaže se obaveza čuvanja evidencije o PDV najmanje 10 godina.
Uz član 19.
Ovim članom vrši se ispravka tehničke greške.
Uz čl. 20. i 21.
Predlaže se preciziranje odredaba čl. 50. i 51. Zakona.
Uz član 22.
Predlaže se da poreski obveznik može tražiti povraćaj neiskorišćenog iznosa poreskog kredita podnošenjem zahteva najranije istekom roka za podnošenje poreske prijave za tekući poreski period.
Uz član 23.
Predlaže se da se pravo na refakciju PDV za humanitarne organizacije odnosi samo za nabavku dobara koja se vrši u Republici, s obzirom da je za uvoz dobara kao humanitarne pomoći ovim zakonom predloženo poresko oslobođenje.
Uz član 24.
Predlaže se da pravo na refakciju PDV imaju tradicionalne crkve i verske zajednice – Srpska pravoslavna crkva, Islamska zajednica, Katolička crkva, Slovačka Evangelička crkva a.v, Jevrejska zajednica, Reformatorska hrišćanska crkva i Evangelistička hrišćanska crkva a.v, za dobra koja se tim organizacijama isporučuju u Republici ili uvoze, kao i usluge koje im se pružaju, a koji su neposredno povezani sa verskom delatnošću.
Uz član 25.
Predlaže se da ministar finansija podzakonskim aktom bliže uredi šta se smatra dobrima i uslugama neposredno povezanim sa verskom delatnošću.
Uz član 26.
Predlaže se propisivanje novčanih kazni za obveznika PDV – fizičko lice.
Uz član 27.
Predlaže se da lica koja obavljaju promet dobara i usluga iz člana 25. stav 2. tačka 7) Zakona – zdravstvene ustanove, osim apoteka i apotekarskih ustanova, a za koja je Ministarstvo zdravlja platilo PDV imaju pravo na refundaciju PDV plaćenog pri nabavci dobara u Republici, odnosno pri uvozu, od 1. januara 2005. godine do stupanja na snagu ovog zakona, za dobra koja su predmet ugovora o donaciji i humanitarnoj pomoći.
Takođe, predlaže se da pravo na refundaciju PDV imaju i tradicionalne crkve i verskim zajednice za dobra i usluge koji su neposredno povezani sa verskom delatnošću, a koji je plaćen pri nabavci tih dobara i usluga u Republici, odnosno pri uvozu dobara, od 1. januara 2005. godine do stupanja na snagu ovog zakona.
Predlaže se da ministar finansija bliže uredi postupak ostvarivanja prava na refundaciju PDV, kao i šta se smatra dobrima i uslugama neposredno povezanim sa verskom delatnošću.
Uz član 28.
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u «Službenom glasniku Republike Srbije».
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA NEOPHODNA
ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva.
V. ANALIZA EFEKATA PREDLOŽENIH MERA
Očekuje se da proširivanje liste dobara i usluga čiji promet se oporezuje po posebnoj stopi PDV od 8% (med, smrznuti proizvodi (voće, povrće, meso i riba), žitarice, suncokret, soja, šećerna repa i uljana repica, usluge koje se naplaćuju putem ulaznica, prvi prenos prava raspolaganja na stambenim objektima i dr) neće dovesti do značajnijeg smanjenja budžetskih prihoda. Naprotiv, dovešće do smanjenja obima sive ekonomije.
Naime, s obzirom da se stopa PDV smanjuje sa 18% na 8% za ograničeni broj dobara i usluga, a naročito za ona dobra koja su povezana u reprolancu, efekat smanjenja prihoda po osnovu PDV iznosi 264,8 mil. dinara, tj. 128,2 mil. ako bi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost stupio na snagu 1. jula 2005. godine. Takođe, uzimajući u obzir smanjenje poreske stope za prvi prenos prava raspolaganja na stambenim objektima, a na osnovu broja objekata koji su prometovani u prvoj polovini godine, po tom osnovu očekuje se smanjenje prihoda za 389 mil. dinara.
Međutim, ako se ima u vidu da je izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost proširen predmet oporezivanja PDV, kao i permanentno smanjenje obima sive ekonomije od početka primene Zakona o porezu na dodatu vrednost i uvođenja fiskalnih kasa, odnosno otklanjanja nelogičnosti pri oporezivanju dobara u reprolancu različitim stopama, donošenje ovog zakona trebalo bi da ima neutralan efekat na budžetske prihode.
Donošenjem ovog zakona omogućiće se građanima kupovina novih stanova uz manje poresko opterećenje, a smanjenje poreske stope za pojedina dobra i usluge dobra i usluge pozitivno će uticati na životni standard građana.
VI. OPŠTI INTERES ZBOG KOGA SE PREDLAŽE POVRATNO DEJSTVO POJEDINIH ZAKONSKIH ODREDABA
Opšti interes da se zdravstvenim ustanovama koje obavljaju delatnost zdravstvene zaštite, sa izuzetkom apoteka i apotekarskih ustanova, refundiraju sredstva na ime PDV plaćenog pri nabavci dobara koja su predmet ugovora o donaciji i humanitarnoj pomoći, od 1. januara 2005. godine do stupanja na snagu ovog zakona, sastoji se u tome da se predloženim rešenjem (član 27. Predloga zakona) poboljša izuzetno težak finansijski položaj ovih zdravstvenih ustanova iz razloga što nisu u mogućnosti da iz sopstvenih sredstava nabave neophodnu medicinsku opremu i druga dobra bez kojih ne mogu obavljati osnovnu delatnost.
Takođe, opšti je interes da se za isti period tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama, zbog njihovog teškog finansijskog položaja, izvrši refundacija sredstava na ime PDV plaćenog na promet dobra i usluga i uvoz dobara noposredno povezanim sa verskom delatnošću.
PREGLED
ODREDABA KOJE CE MENjAJU, ODNOSNO DOPUNjUJU
U ZAKONU O POREZU NA DODATU VREDNOST
Član 4.
Promet dobara, u smislu ovog zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (u daljem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima može raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
Dobrima se smatraju i voda, električna energija, gas i toplotna energija.
Prometom dobara, u smislu ovog zakona, smatra se i:
1) prenos prava raspolaganja na dobrima uz naknadu na osnovu propisa državnog organa, organa teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave;
2) predaja dobara po osnovu ugovora o lizingu, u skladu sa zakonom, ili na osnovu ugovora o prodaji sa odloženim plaćanjem kojim je utvrđeno da se pravo raspolaganja prenosi najkasnije otplatom poslednje rate;
3) prenos dobara od strane vlasnika komisionaru i od strane komisionara primaocu;
4) isporuka dobara po ugovoru na osnovu kojeg se plaća provizija pri prodaji;
5) prenos dobara od strane vlasnika konsignateru i od konsignatera primaocu dobara;
6) isporuka dobara proizvedenih ili sastavljenih po nalogu naručioca, od materijala isporučioca, ako se ne radi samo o dodacima ili drugim sporednim materijalima;
7) prvi prenos prava raspolaganja na novoizgrađenim građevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata (u daljem tekstu: objekti);
7A) PRVI PRENOS VLASNIČKOG UDELA NA NOVOIZGRAĐENIM GRAĐEVINSKIM OBJEKTIMA ILI EKONOMSKI DELjIVIM CELINAMA U OKVIRU TIH OBJEKATA;
8) razmena dobara za druga dobra ili usluge.
Sa prometom dobara uz naknadu izjednačava se:
1) uzimanje dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebe osnivača, zaposlenih ili drugih lica;
2) svaki drugi promet dobara bez naknade;
3)iskazani rashod (kalo, rastur, kvar i lom) iznad količine utvrđene aktom koji donosi Vlada Republike Srbije.
Uzimanje dobara, odnosno svaki drugi promet dobara iz stava 4. ovog člana smatra se prometom dobara uz naknadu pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove može odbiti u potpunosti ili srazmerno.
Ako se uz isporuku dobara vrši sporedna isporuka dobara ili sporedno pružanje usluga, smatra se da je izvršena jedna isporuka dobara.
Kod isporuke u nizu jednog istog dobra, kod koje prvi isporučilac prenosi pravo raspolaganja neposredno poslednjem primaocu dobra, svaka isporuka dobara u nizu smatra se posebnom isporukom.
Ministar nadležan za poslove finansija (u daljem tekstu: ministar) bliže uređuje šta se smatra novoizgrađenim građevinskim objektima iz stava 3. tačka 7) ovog člana, kao i šta se smatra uzimanjem dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika, kao i svaki drugi promet bez naknade iz stava 4. ovog člana.
Član 5.
Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz člana 4. ovog zakona.
Promet usluga je i svako nečinjenje i trpljenje.
Prometom usluga, u smislu ovog zakona, smatra se i:
1) prenos i ustupanje autorskih prava, KAO I PRENOS, USTUPANjE I STAVLjANjE NA RASPOLAGANjE patenata, licenci, zaštitnih znakova, kao i drugih prava intelektualne svojine;
2) pružanje usluga uz naknadu na osnovu propisa državnih organa, organa teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave;
3) predaja dobara proizvedenih ili sastavljenih po nalogu naručioca, od materijala naručioca;
4) razmena usluga za dobra ili usluge;
5) predaja jela i pića za konzumaciju na licu mesta;
6) prenos vlasničkog udela na nepokretnostima;
7) ustupanje drugih udela ili prava.
Sa prometom usluga uz naknadu izjednačava se:
1) upotreba dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebe osnivača, zaposlenih ili drugih lica;
2) pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši bez naknade za lične potrebe osnivača, zaposlenih ili drugih lica.;
3) SVAKO DRUGO PRUŽANjE USLUGA BEZ NAKNADE.
Upotreba dobara iz stava 4. tačka 1) ovog člana smatra se prometom usluga uz naknadu pod uslovom da se PDV obračunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra može odbiti u potpunosti ili srazmerno.
Ako se uz uslugu vrši sporedno pružanje usluga ili sporedna isporuka dobara, smatra se da je pružena jedna usluga.
Ministar bliže uređuje šta se smatra upotrebom dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za lične potrebe osnivača, zaposlenih ili drugih lica i pružanjem usluga koje poreski obveznik izvrši bez naknade za lične potrebe osnivača, zaposlenih ili drugih lica iz stava 4. ovog člana.
Član 6.
Prometom dobara i usluga, u smislu ovog zakona, ne smatra se:
1) prenos celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, ako je sticalac poreski obveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i ako produži da obavlja istu delatnost;
2) prenos prava svojine na polovnim motornim vozilima, odnosno polovnim plovnim objektima, ako prenosilac nije poreski obveznik u smislu ovog zakona;
2) PROMET PUTNIČKIH AUTOMOBILA, MOTOCIKALA, PLOVNIH OBJEKTA I VAZDUHOPLOVA ZA KOJA PRI NABAVCI OBVEZNIK PDV NIJE IMAO PRAVO NA ODBITAK PRETHODNOG POREZA U POTPUNOSTI ILI SRAZMERNO;
2A) ZAMENA DOBARA U GARANTNOM ROKU;
3) besplatno davanje poslovnih uzoraka u uobičajenim količinama za tu namenu kupcima ili budućim kupcima;
4) davanje poklona manje vrednosti, ako se daju povremeno različitim licima.
Kod prenosa celokupne ili dela imovine iz stava 1. tačka 1) ovog člana smatra se da sticalac stupa na mesto prenosioca.
Ministar bliže uređuje POSTUPAK ZAMENE DOBARA U GARANTNOM ROKU, šta se smatra PRENOSOM CELOKUPNE ILI DELA IMOVINE, SA ILI BEZ NAKNADE, ILI KAO ULOG, IZ STAVA 1. TAČKA 1), KAO I ŠTA SE SMATRA uobičajenim količinama poslovnih uzoraka i poklonom manje vrednosti iz stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana.
Član 8.
Poreski obveznik (u daljem tekstu: obveznik) je lice koje samostalno obavlja promet dobara i usluga ili uvozi dobra, u okviru obavljanja delatnosti.
Delatnost iz stava 1. ovog člana je trajna aktivnost proizvođača, trgovca ili pružaoca usluga u cilju ostvarivanja prihoda, uključujući i delatnosti eksploatacije prirodnih bogatstava, poljoprivrede, šumarstva i samostalnih zanimanja.
Smatra se da obveznik obavlja delatnost i kada je vrši u okviru poslovne jedinice.
Obveznik je lice u čije ime i za čiji račun se vrši isporuka dobara pružanje usluga ili uvoz dobara ILI PRUŽANjE USLUGA.
Obveznik je lice koje vrši isporuku dobara, odnosno pružanje usluga u svoje ime, a za račun drugog lica.
Član 10.
Poreski dužnik, u smislu ovog zakona, je:
1) obveznik iz člana 8. i člana 9. stav 2. ovog zakona;
2) poreski punomoćnik koga odredi strano lice koje u Republici nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu, a koje obavlja promet dobara i usluga u Republici;
3) primalac dobara i usluga, ako strano lice iz tačke 2) ovog stava ne odredi poreskog punomoćnika;
4) lice koje u računu ili drugom dokumentu koji služi kao račun (u daljem tekstu: račun) iskaže PDV, a u skladu sa ovim zakonom nije dužan da obračuna i plaća PDV;
5) lice koje uvozi dobro;
6) LICE KOJE, PRE ISTEKA ROKA OD PET GODINA OD DANA STICANjA PRAVA RASPOLAGANjA NA NOVOIZGRAĐENOM GRAĐEVINSKOM OBJEKTU ILI EKONOMSKI DELjIVOJ CELINI U OKVIRU TOG OBJEKTA PRIBAVLjENOG ZA STAMBENE POTREBE (U DALjEM TEKSTU: STAMBENI OBJEKTI) ILI VLASNIČKOG UDELA NA TOM STAMBENOM OBJEKTU, PO POSEBNOJ STOPI PDV, PROMENI NAMENU STAMBENOG OBJEKTA.
Ako je poreski dužnik iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana i obveznik, dužan je da ispuni obaveze koje su ovim zakonom propisane za obveznika, osim izdavanja računa.
Član 12.
Mesto prometa usluga je mesto u kojem pružalac usluga obavlja svoju delatnost.
Ako se promet usluga vrši preko poslovne jedinice, mestom prometa usluga smatra se mesto poslovne jedinice.
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, mestom prometa usluga smatra se mesto:
1) u kojem se nalazi nepokretnost, ako se radi o prometu usluge koja je neposredno povezana sa tom nepokretnošću, uključujući delatnost posredovanja i procene u vezi nepokretnosti, kao i projektovanje, pripremu i izvođenje građevinskih radova i nadzor nad njima;
2) gde se obavlja prevoz, a ako se prevoz obavlja i u Republici i u inostranstvu (u daljem tekstu: međunarodni transport), odredbe ovog zakona primenjuju se samo na deo prevoza izvršen u Republici;
3) gde je usluga stvarno pružena, ako se radi o:
(1) uslugama iz oblasti kulture, umetnosti, sporta, nauke i obrazovanja, zabavno – estradnim i sličnim uslugama, uključujući usluge organizatora priredbi, kao i sa njima povezane usluge;
(2) sporednim uslugama u oblasti transporta, kao što su utovar, istovar, pretovar i slične usluge;
(3) uslugama procene pokretnih stvari;
(4) radovima na pokretnim stvarima;
4) u kojem primalac usluge obavlja delatnost ili ima poslovnu jedinicu za koju se pruža usluga, odnosno mesto u kojem primalac usluge ima sedište ili prebivalište, ako se radi o uslugama:
(1) iznajmljivanja pokretnih stvari, osim prevoznih sredstava NA OSNOVU RENT A CAR UGOVORA;
(2) pružanja telekomunikacionih usluga;
(3) preuzimanja obaveze da se u potpunosti ili delimično odustane od vršenja neke delatnosti ili korišćenja nekog prava;
(4) u oblasti ekonomske propagande;
(5) prenosa, ustupanja i stavljanja na raspolaganje autorskih prava, prava na patente, licence, zaštitnih znakova i drugih prava intelektualne svojine;
(6) bankarskog, finansijskog poslovanja i poslovanja u oblasti osiguranja i reosiguranja, osim iznajmljivanja sefova;
(7) savetnika, inženjera, advokata, revizora i sličnih usluga;
(8) obrade podataka i ustupanja informacija;
(9) stavljanja na raspolaganje osoblja;
(10) pruženim elektronskim putem, kao i radio-televizijskim uslugama;
(11) posredovanja prilikom pružanja usluga iz podtač. (1) – (10) ove tačke.
5) u kojem se isporuče dobra ili pruže usluge koje su predmet posredovanja koje nije posredovanje iz tačke 4) podtačka (11) ovog stava.
Član 21.
Ako se izmeni osnovica za promet dobara i usluga koji podleže oporezivanju JE OPOREZIV PDV, obveznik koji je isporučio dobra ili usluge dužan je da iznos PDV, koji duguje po tom osnovu, ispravi u skladu sa izmenom.
Obaveza iz stava 1. ovog člana odnosi se i na lica iz člana 10. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona.
Ako se osnovica naknadno izmeni zbog vraćanja dobara ili poništenja ugovora, obveznik koji je izvršio promet dobara i usluga može da ispravi iznos PDV samo ako obveznik kome je izvršen promet dobara i usluga izmeni odbitak prethodnog PDV i ako o tome pismeno obavesti isporučioca dobara i usluga.
AKO SE OSNOVICA NAKNADNO IZMENI – SMANjI, OBVEZNIK KOJI JE IZVRŠIO PROMET DOBARA I USLUGA MOŽE DA ISPRAVI IZNOS PDV SAMO AKO OBVEZNIK KOME JE IZVRŠEN PROMET DOBARA I USLUGA IZMENI ODBITAK PRETHODNOG PDV I AKO O TOME PISMENO OBAVESTI ISPORUČIOCA DOBARA I USLUGA.
AKO JE ISPORUKA DOBARA I USLUGA IZVRŠENA OBVEZNIKU KOJI NEMA PRAVO NA ODBITAK PRETHODNOG PDV, ODNOSNO LICU KOJE NIJE OBVEZNIK PDV, ISPRAVKU IZ STAVA 3. OVOG ČLANA OBVEZNIK MOŽE DA IZVRŠI AKO POSEDUJE DOKUMENT O SMANjENjU NAKNADE ZA IZVRŠENI PROMET DOBARA I USLUGA TIM LICIMA.
Obveznik može da izmeni osnovicu za iznos naknade koji nije naplaćen samo na osnovu pravnosnažne odluke suda o zaključenom stečajnom postupku, ODNOSNO NA OSNOVU OVERENOG PREPISA ZAPISNIKA O SUDSKOM PORAVNANjU ili prinudnom poravnanju.
Ako obveznik koji je izmenio osnovicu u skladu sa stavom 4. ovog člana primi naknadu ili deo naknade za isporučena dobra i usluge u vezi sa kojima je dozvoljena izmena osnovice, dužan je da na primljeni iznos naknade obračuna PDV.
Izmena osnovice iz st. 1 – 4. ST. 1 – 5. ovog člana vrši se u poreskom periodu u kojem je nastupila izmena.
Ako se u skladu sa carinskim propisima izmeni osnovica za uvoz dobara koja podležu PDV, primenjuju se odredbe ovog zakona.
Član 23.
Opšta stopa PDV za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 18%.
Po posebnoj stopi PDV od 8% oporezuje se promet dobara i usluga ili uvoz dobara, i to:
1) hleba, mleka, HLEBA I PEKARSKIH PROIZVODA, MLEKA I MLEČNIH PROIZVODA, brašna, šećera, jestivog ulja od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i masline, jestive masnoće životinjskog i biljnog porekla I MEDA;
1A) VODE ZA PIĆE, OSIM FLAŠIRANE;
2) svežeg i rashlađenog SVEŽEG, RASHLAĐENOG I SMRZNUTOG voća, povrća, mesa, ribe i jaja;
2A) ŽITARICA, SUNCOKRETA, SOJE, ŠEĆERNE REPE I ULjANE REPICE;
3) lekova, UKLjUČUJUĆI I VETERINARSKE LEKOVE koji su navedeni u listi lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava za zdravstveno osiguranje, u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju;
4) ortotičkih i protetičkih sredstava, kao i medicinskih sredstava – proizvoda koji se hiruški ugrađuju u organizam;
5) materijala za dijalizu;
6) đubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, sadnog materijala, KOMPOSTA SA MICELIJUMOM, KOMPLETNE KRMNE SMEŠE ZA ISHRANU STOKE i priplodne ŽIVE stoke;
7) udžbenika i nastavnih sredstava;
8) dnevnih novina;
9) monografskih i serijskih publikacija;
10) ogrevnog drveta;
11) usluga smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima;
12) komunalnih usluga;
12A) USLUGA KOJE SE NAPLAĆUJU PUTEM ULAZNICA ZA BIOSKOPSKE I POZORIŠNE PREDSTAVE, SAJMOVE, CIKRUSE, ZABAVNE PARKOVE, KONCERTE (MUZIČKE DOGAĐAJE), IZLOŽBE, SPORTSKE DOGAĐAJE, MUZEJE I GALERIJE, BOTANIČKE BAŠTE I ZOOLOŠKE VRTOVE, AKO PROMET OVIH USLUGA NIJE OSLOBOĐEN PDV.
13) prirodnog gasa koji se isporučuje individualnim potrošačima preko gasne distributivne mreže. PRIRODNOG GASA;
14) PRVI PRENOS PRAVA RASPOLAGANjA NA STAMBENIM OBJEKTIMA, KAO I VLASNIČKIM UDELIMA NA TIM OBJEKTIMA.
AKO STICALAC PRAVA RASPOLAGANjA ILI VLASNIČKOG UDELA NA STAMBENOM OBJEKTU, PRE ISTEKA ROKA OD PET GODINA OD DANA STICANjA PRAVA RASPOLAGANjA ILI VLASNIČKOG UDELA, PROMENI NAMENU STAMBENOG OBJEKTA, DUŽAN JE DA PLATI RAZLIKU PDV IZMEĐU OPŠTE I POSEBNE STOPE PDV.
Ministar bliže uređuje šta se, u smislu ovog zakona, smatra dobrima i uslugama iz stava 2. tač. 1), 2A) i 4) – 12) ovog člana, ŠTA SE SMATRA PROMENOM NAMENE STAMBENOG OBJEKTA, KAO I NAČIN I POSTUPAK UTVRĐIVANjA I PLAĆANjA RAZLIKE PDV IZ STAVA 3. OVOG ČLANA.
Član 24.
PDV se ne plaća na:
1) prevozne i ostale usluge, koje su povezane sa uvozom dobara, ako je vrednost tih usluga sadržana u osnovici iz člana 19. stav 2. ovog zakona;
2) promet dobara koja obveznik ili treće lice, po njegovom nalogu, šalje ili otprema u inostranstvo;
3) promet dobara koja inostrani primalac ili treće lice, po njegovom nalogu, šalje ili otprema u inostranstvo;
4) promet dobara koja inostrani primalac otprema u prtljagu koji nosi sa sobom u inostranstvo, ako:
(1) se dobra otpremaju pre isteka tri kalendarska meseca po isporuci tih dobara;
(2) je ukupna vrednost isporučenih dobara veća od 10.000 dinara 150 EUR, U DINARSKOJ PROTIVVREDNOSTI PO SREDNjEM KURSU NARODNE BANKE SRBIJE, uključujući PDV;
5) unos dobara u slobodnu zonu, osim dobara za krajnju potrošnju u slobodnoj zoni;
6) pružanje prevoznih i drugih usluga korisnicima slobodnih zona koje su neposredno povezane sa unosom dobara u slobodnu zonu;
6A) OTPREMANjE DOBARA U SLOBODNE CARINSKE PRODAVNICE OTVORENE NA VAZDUHOPLOVNIM PRISTANIŠTIMA OTVORENIM ZA MEĐUNARODNI SAOBRAĆAJ NA KOJIMA JE ORGANIZOVANA PASOŠKA I CARINSKA KONTROLA RADI PRODAJE PUTNICIMA U SKLADU SA CARINSKIM PROPISIMA (U DALjEM TEKSTU: SLOBODNE CARINSKE PRODAVNICE), KAO I NA ISPORUKU DOBARA IZ SLOBODNIH CARINSKIH PRODAVNICA;
7) usluge radova na pokretnim dobrima nabavljenim od strane inostranog primaoca usluge u Republici, ili koja su uvezena radi oplemenjivanja, opravke ili ugradnje, a koja posle oplemenjivanja, opravke ili ugradnje, isporučilac usluge, inostrani primalac ili treće lice, po njihovom nalogu, prevozi ili otprema u inostranstvo;
8) prevozne i ostale usluge koje su u neposrednoj vezi sa izvozom, tranzitom ili privremenim uvozom dobara, osim usluga koje su oslobođene od PDV bez prava na poreski odbitak u skladu sa ovim zakonom;
9) usluge međunarodnog prevoza lica u vazdušnom saobraćaju, s tim što za nerezidentno vazduhoplovno preduzeće poresko oslobođenje važi samo u slučaju uzajamnosti;
10) isporuke letilica, servisiranje, popravke, održavanje, čarterisanje i iznajmljivanje letilica, koje se pretežno koriste uz naknadu u međunarodnom vazdušnom saobraćaju, kao i isporuke, iznajmljivanje, popravke i održavanje dobara namenjenih opremanju tih letilica;
11) promet dobara i usluga namenjenih neposrednim potrebama letilica iz tačke 10) ovog stava;
12) usluge međunarodnog prevoza lica brodovima u rečnom saobraćaju, s tim što za nerezidentno preduzeće koje vrši međunarodni prevoz lica brodovima u rečnom saobraćaju, poresko oslobođenje važi samo u slučaju uzajamnosti;
13) isporuke brodova, servisiranje, popravke, održavanje i iznajmljivanje brodova, koji se pretežno koriste uz naknadu u međunarodnom rečnom saobraćaju, kao i isporuke, iznajmljivanje, popravke i održavanje dobara namenjenih opremanju tih brodova;
14) promet dobara i usluga namenjenih neposrednim potrebama brodova iz tačke 13) ovog stava;
15) isporuke zlata Narodnoj banci Srbije;
16) dobra i usluge namenjene za:
(1) službene potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništava;
(2) službene potrebe međunarodnih organizacija, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom;
(3) lične potrebe stranog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava, uključujući i članove njihovih porodica;
(4) lične potrebe stranog osoblja međunarodnih organizacija, uključujući članove njihovih porodica, ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom;
16A) PROMET DOBARA I USLUGA KOJI SE VRŠI U SKLADU SA UGOVORIMA O DONACIJI ZAKLjUČENIM SA DRŽAVNOM ZAJEDNICOM SRBIJA I CRNA GORA, ODNOSNO REPUBLIKOM, A TIM UGOVOROM JE PREDVIĐENO DA SE IZ DOBIJENIH NOVČANIH SREDSTAVA NEĆE PLAĆATI TROŠKOVI POREZA;
17) usluge posredovanja koje se odnose na promet dobara i usluga iz tač. 1) – 16) ovog stava.
Poresko oslobođenje iz stava 1. tačka 3) ovog člana ne odnosi se na promet dobara koja inostrani primalac sam preveze radi opremanja ili snabdevanja sportskih čamaca, sportskih aviona i ostalih prevoznih sredstava za privatne potrebe.
Oslobođenje iz stava 1. tačka 16) podtač. (1) i (3) ovog člana se ostvaruje pod uslovom reciprociteta, a na osnovu potvrde ministarstva nadležnog za inostrane poslove.
Inostranim primaocem dobara ili usluga, u smislu ovog člana, smatra se lice koje:
1) je obveznik, a čije je mesto stvarne uprave van Republike;
2) nije obveznik, a ima prebivalište ili sedište van Republike.
Način i postupak ostvarivanja poreskog oslobođenja iz st. 1 – 3. ovog člana propisuje ministar.
Član 25.
PDV se ne plaća u prometu novca i kapitala, i to kod:
1) poslovanja i posredovanja u poslovanju zakonskim sredstvima plaćanja, osim papirnog i kovanog novca koji se ne koristi kao zakonsko sredstvo plaćanja ili ima numizmatičku vrednost;
2) poslovanja i posredovanja u poslovanju akcijama, udelima u društvima i udruženjima, obveznicama i drugim hartijama od vrednosti, osim poslovanja koje se odnosi na čuvanje i upravljanje hartijama od vrednosti;
3) kreditnih poslova, uključujući posredovanje;
3A) USLUGA OCENE KREDITNE SPOSOBNOSTI FIZIČKIH I PRAVNIH LICA;
4) preuzimanja obaveza, garancija i drugih sredstava obezbeđenja, uključujući posredovanje;
5) poslovanja i posredovanja u poslovanju depozitima, tekućim i žiro računima, nalozima za plaćanje, kao i platnim prometom i doznakama;
6) poslovanja i posredovanja u poslovanju novčanim potraživanjima, čekovima, menicama i drugim sličnim hartijama od vrednosti, osim naplate potraživanja za druga lica.
PDV se ne plaća i na promet:
1) usluga osiguranja i reosiguranja, uključujući prateće usluge posrednika i agenta (zastupnika) u osiguranju;
2) zemljišta (poljoprivrednog, ŠUMSKOG, građevinskog, izgrađenog ili neizgrađenog), KAO I NA DAVANjE U ZAKUP TOG ZEMLjIŠTA;
3) objekata, osim prometa objekata iz člana 4. stav 3. tačka 7) ovog zakona OSIM PRVOG PRENOSA PRAVA RASPOLAGANjA NA NOVOIZGRAĐENIM GRAĐEVINSKIM OBJEKTIMA ILI EKONOMSKI DELjIVIM CELINAMA U OKVIRU TIH OBJEKATA, KAO I PRVOG PRENOSA VLASNIČKOG UDELA NA NOVOIZGRAĐENIM GRAĐEVINSKIM OBJEKTIMA ILI EKONOMSKI DELjIVIM CELINAMA U OKVIRU TIH OBJEKATA;
4) usluga zakupa stanova i stambenih objekata, ako se koriste za stambene potrebe;
5) udela, hartija od vrednosti, poštanskih vrednosnica, taksenih i drugih važećih vrednosnica po njihovoj utisnutoj vrednosti u Republici;
6) poštanskih usluga od strane javnog preduzeća, kao i sa njima povezanih isporuka dobara;
7) usluga koje pružaju zdravstvene ustanove u skladu sa propisima koji regulišu zdravstvenu zaštitu, uključujući i smeštaj, negu i ishranu bolesnika u tim ustanovama, osim apoteka i apotekarskih ustanova;
8) usluga koje pružaju lekari, stomatolozi ili druga lica u skladu sa propisima koji regulišu zdravstvenu zaštitu;
9) usluga i isporuke zubne protetike u okviru delatnosti zubnog tehničara, kao i isporuka zubne protetike od strane stomatologa;
10) ljudskih organa, tkiva, telesnih tečnosti i ćelija, krvi i majčinog mleka;
11) usluga socijalnog staranja i zaštite, dečje zaštite i zaštite mladih, usluga ustanova socijalne zaštite, kao i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga od strane lica registrovanih za obavljanje tih delatnosti;
12) usluga smeštaja i ishrane učenika i studenata u školskim i studentskim domovima ili sličnim ustanovama, kao i sa njima neposredno povezan promet dobara i usluga;
13) usluga obrazovanja (osnovno, srednje, više i visoko) i profesionalne prekvalifikacije, kao i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga od strane lica registrovanih za obavljanje tih delatnosti, ako se ove delatnosti obavljaju u skladu sa propisima koji uređuju tu oblast;
14) usluga iz oblasti kulture i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga, od strane lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, a koja su registrovana za tu delatnost;
15) usluga iz oblasti nauke i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga, od strane lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, a koja su registrovana za tu delatnost;
16) usluga verskog karaktera od strane registrovanih verskih organizacija i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga;
17) usluga javnog radiodifuznog servisa, osim usluga komercijalnog karaktera;
18) usluga priređivanja igara na sreću;
19) usluga iz oblasti sporta i fizičkog vaspitanja licima koja se bave sportom i fizičkim vaspitanjem, od strane lica čija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, a koja su registrovana za tu delatnost.
Ministar bliže uređuje način i postupak ostvarivanja prava na poreska oslobođenja iz stava 2. tač. 7), 11), 12), 13), 14), 15) i 18) ovog člana.
Član 26.
PDV se ne plaća na uvoz dobara:
1) čiji promet je u skladu sa članom 24. stav 1. tač. 5), 10), 11) i 13) – 16) 16A) i članom 25. stav 1. tač. 1) i 2) i stav 2. tač. 5) i 10) ovog zakona oslobođen PDV;
1A) KOJA SE UVOZE NA OSNOVU UGOVORA O DONACIJI, ODNOSNO KAO
HUMANITARNA POMOĆ;
1B) KOJA SU IZVEZENA, A KOJA SE U REPUBLIKU VRAĆAJU NEPRODATA
ILI ZATO ŠTO NE ODGOVARAJU OBAVEZAMA KOJE PROISTIČU IZ
UGOVORA, ODNOSNO POSLOVNOG ODNOSA NA OSNOVU KOJEG SU
BILA IZVEZENA;
1V) KOJA SE, U OKVIRU CARINSKOG POSTUPKA, UNOSE U SLOBODNE CARINSKE PRODAVNICE;
2) koja se, u okviru carinskog postupka, privremeno uvoze i ponovo izvoze, kao i stavljaju u carinski postupak aktivnog oplemenjivanja sa sistemom odlaganja;
3) koja se, u okviru carinskog postupka, privremeno izvoze i u nepromenjenom stanju ponovo uvoze;
4) za koja je, u okviru carinskog postupka, odobren postupak prerade pod carinskom kontrolom;
5) u okviru carinskog postupka, nad tranzitom robe;
6) za koja je, u okviru carinskog postupka, odobren postupak carinskog skladištenja;
7) za koja je u skladu sa članom 192. tač. 1) – 10) ČLANOM 192. i članom 193. stav 1. tačka 6) Carinskog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 73/03) propisano oslobođenje od carine, OSIM NA UVOZ MOTORNIH VOZILA.
Član 28.
Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, uključujući i nabavku opreme, KAO I OBJEKATA ZA VRŠENjE DELATNOSTI I EKONOMSKI DELjIVIH CELINA U OKVIRU TIH OBJEKATA (U DALjEM TEKSTU: OBJEKTI ZA VRŠENjE DELATNOSTI) i objekata za vršenje delatnosti, odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga:
1) koji podleže PDV;
1) KOJI JE OPOREZIV PDV;
2) za koji u skladu sa članom 24. ovog zakona postoji oslobođenje od plaćanja PDV;
3) koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici.
Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik može da ostvari ako poseduje:
1) račun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom;
2) dokument o izvršenom uvozu dobara, u kojem je iskazan prethodni porez, odnosno kojim se potvrđuje da je primalac ili uvoznik tako iskazani PDV platio prilikom uvoza.
U poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana obveznik može da odbije prethodni porez od dugovanog PDV, i to:
1) obračunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga, koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu;
2) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara.
Pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova iz st. 1 – 3. ovog člana.
Pravo na odbitak prethodnog poreza može da ostvari i poreski dužnik iz člana 10. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona, pod uslovom da je na naknadu za primljena dobra i usluge obračunao PDV u skladu sa ovim zakonom i da primljena dobra i usluge koristi za promet dobara i usluga koji podleže PDV IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
Član 29.
Obveznik nema pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu:
1) nabavke, proizvodnje i uvoza putničkih automobila, motocikala, plovnih objekata i vazduhoplova, rezervnih delova, goriva i potrošnog materijala za njihove potrebe, kao i iznajmljivanja, održavanja, popravki i drugih usluga, koje su povezane sa korišćenjem ovih prevoznih sredstava;
2) izdataka za reprezentaciju obveznika;
3) nabavke ili uvoza tepiha, električnih aparata za domaćinstvo, televizijskih i radio prijemnika, umetničkih dela likovne i primenjene umetnosti i drugih ukrasnih predmeta, koji se koriste za opremanje administrativnih prostorija; .
4) izdataka za smeštaj u hotelima i sličnim objektima i izdataka za ishranu i prevoz lica.
Izuzetno od stava 1. tačka 1) ovog člana, obveznik ima pravo na odbitak prethodnog poreza ako prevozna sredstva i druga dobra koristi isključivo za obavljanje delatnosti:
1) prometa i iznajmljivanja navedenih prevoznih sredstava i drugih dobara;
2) prevoza lica i dobara ili obuku vozača za upravljanje navedenim prevoznim sredstvima.
Član 30.
Ako obveznik koristi isporučena ili uvezena dobra za potrebe svoje delatnosti ili prima usluge da bi izvršio promet dobara i usluga sa pravom i bez prava na odbitak prethodnog poreza, može da koristi pravo na odbitak srazmenog dela prethodnog poreza.
Srazmerni deo prethodnog poreza odgovara učešću prometa dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza u koji nije uključen PDV, u ukupnom prometu u koji nije uključen PDV (u daljem tekstu: procenat srazmernog odbitka).
Procenat srazmernog odbitka za poreski period utvrđuje se stavljanjem u odnos prometa dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza u koji nije uključen PDV i ukupnog prometa dobara i usluga u koji nije uključen PDV, izvršenog od 1. januara tekuće godine do isteka poreskog perioda za koji se podnosi poreska prijava.
Srazmerni poreski odbitak utvrđuje se primenom procenta srazmernog odbitka na iznos prethodnog poreza umanjenog za iznos iz člana 29. stav 1. ovog zakona.
IZUZETNO OD ST. 1 – 4. OVOG ČLANA, OBVEZNIK IZ ČLANA 9. STAV 2. ZAKONA UTVRĐUJE ODBITAK PRETHODNOG POREZA ZA SVAKU DELATNOST KOJU OBAVLjA, PRI ČEMU JE DUŽAN DA OBEZBEDI POTREBNE PODATKE O IZNOSU DELA PRETHODNOG POREZA KOJI MOŽE DA ODBIJE U PORESKOM PERIODU.
Ministar bliže uređuje način utvrđivanja srazmernog poreskog odbitka.
MINISTAR BLIŽE UREĐUJE NAČIN UTVRĐIVANjA SRAZMERNOG PORESKOG ODBITKA, KAO I NAČIN UTVRĐIVANjA DELA PRETHODNOG POREZA KOJI OBVEZNIK IZ ČLANA 9. STAV 2. ZAKONA MOŽE DA ODBIJE OD PDV KOJI DUGUJE.
Član 31.
Ako dođe do izmene osnovice oporezivog prometa dobara i usluga, obveznik kome je izvršen promet dobara i usluga dužan je da, u skladu sa tom izmenom, ispravi odbitak prethodnog poreza koji je po tom osnovu ostvario.
Ispravka odbitka prethodnog poreza iz stava 1. ovog člana odnosi se i na primaoca dobara ili usluga iz člana 10. stav 1. tač. 2) i 3) ovog zakona.
Ispravka odbitka prethodnog poreza iz stava 1. ovog člana vrši se i u slučajevima vraćanja dobara, poništenja ugovora i pravnosnažne odluke suda o zaključenom prinudnom poravnanju, u skladu sa članom 21. st. 3. i 4. ovog zakona.
ISPRAVKA ODBITKA PRETHODNOG POREZA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA VRŠI SE I NA OSNOVU OVERENOG PREPISA ZAPISNIKA O SUDSKOM PORAVNANjU, U SKLADU SA ČLANOM 21. ST. 3. I 5. OVOG ZAKONA.
Ako je PDV za uvoz dobara, koji je odbijen kao prethodni porez, povećan, smanjen, refundiran ili obveznik oslobođen obaveze plaćanja, obveznik je dužan da, na osnovu carinskog dokumenta ili odluke carinskog organa, ispravi odbitak prethodnog poreza u skladu sa tom izmenom.
Ispravka odbitka prethodnog poreza vrši se u poreskom periodu u kojem je izmenjena osnovica.
Član 32.
Obveznik koji je ostvario pravo na odbitak prethodnog poreza pri nabavci opreme i objekata za vršenje delatnosti, dužan je da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza ako prestane da ispunjava uslove za ostvarivanje ovog prava, i to u roku kraćem od pet godina od momenta prve upotrebe za opremu, odnosno deset godina od momenta prve upotrebe za objekte.
Ispravka odbitka prethodnog poreza vrši se za period koji je jednak razlici između rokova iz stava 1. ovog člana i perioda u kojem je obveznik ispunjavao uslove za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza.
Obveznik je dužan da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza i kada izvrši promet opreme i objekata za vršenje delatnosti pre isteka rokova iz stava 1. ovog člana.
IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, OBVEZNIK NE VRŠI ISPRAVKU ODBITKA PRETHODNOG POREZA U SLUČAJU PROMETA OPREME ZA VRŠENjE DELATNOSTI.
U slučaju prenosa iz člana 6. stav 1. tačka 1) ovog zakona ne prekidaju se rokovi iz stava 1. ovog člana.
Prenosilac imovine iz stava 4. ovog člana dužan je da dostavi sticaocu neophodne podatke za sprovođenje ispravke iz stava 1. ovog člana.
Ministar bliže uređuje šta se smatra opremom i objektima za vršenje delatnosti u smislu ovog zakona, kao i način sprovođenja ispravke odbitka prethodnog poreza.
Član 36.
Osnovica za promet polovnih dobara, uključujući polovna motorna vozila, umetničkih dela, kolekcionarskih dobara i antikviteta je razlika između prodajne i nabavne cene dobra (u daljem tekstu: oporezivanje razlike), uz odbitak PDV koji je sadržan u toj razlici.
OBVEZNICI KOJI SE BAVE PROMETOM POLOVNIH DOBARA, UKLjUČUJUĆI POLOVNA MOTORNA VOZILA, UMETNIČKIH DELA, KOLEKCIONARSKIH DOBARA I ANTIKVITETA, UTVRĐUJU OSNOVICU KAO RAZLIKU IZMEĐU PRODAJNE I NABAVNE CENE DOBRA (U DALjEM TEKSTU: OPOREZIVANjE RAZLIKE), UZ ODBITAK PDV KOJI JE SADRŽAN U TOJ RAZLICI.
Osnovica iz stava 1. ovog člana primenjuje se ako kod nabavke dobara njihov isporučilac nije dugovao PDV ili je koristio oporezivanje razlike iz stava 1. ovog člana.
U slučajevima iz člana 4. stav 4. ovog zakona, kao prodajna cena za izračunavanje razlike smatra se vrednost iz člana 18. ovog zakona.
Kod prometa dobara iz stava 1. ovog člana, obveznik ne može iskazivati PDV u računima ili drugim dokumentima i nema pravo na odbitak prethodnog poreza.
Ministar bliže uređuje šta se smatra umetničkim delom, kolekcionarskim dobrom i antikvitetom iz stava 1. ovog člana.
Član 47.
Obveznik je dužan da čuva evidenciju iz člana 46. ovog zakona najmanje pet 10 godina po isteku kalendarske godine na koju se evidencija odnosi.
Član 49.
Obveznik je dužan da obračunava PDV za odgovarajući poreski period na osnovu prometa dobara i usluga u tom periodu, ako je za njih, u skladu sa članom 14. ČLANOM 16. ovog zakona nastala poreska obaveza, a obveznik je istovremeno i poreski dužnik.
Pri obračunu PDV uzimaju se u obzir i ispravke iz člana 21. i člana 44. stav 1. ovog zakona.
PDV obračunat u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana umanjuje se za iznos prethodnog poreza u skladu sa čl. 28, 30. i 34. ovog zakona.
Kod obračuna iznosa prethodnog poreza iz stava 3. ovog člana uzimaju se u obzir i ispravke iz čl. 31. i 32. ovog zakona.
PDV kod uvoza odbija se od PDV u poreskom periodu u kojem je plaćen.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, u slučaju prevoza putnika autobusima, koji vrše strani obveznici ako se prelazi državna granica, nadležni carinski organ obračunava PDV za svaki prevoz (u daljem tekstu: pojedinačno oporezivanje prevoza), pod uslovom uzajamnosti.
Član 50.
Obveznik podnosi poresku prijavu nadležnom poreskom organu na propisanom obrascu, u roku od 10 dana po isteku poreskog perioda.
Obveznik podnosi poresku prijavu nezavisno od toga da li u poreskom periodu ima obavezu plaćanja PDV.
Poresku prijavu dužni su da podnesu i poreski dužnici iz člana 10. stav 1. tač. 2) i 3) TAČ. 2), 3) I 6) i člana 44. stav 3. ovog zakona.
Poreska prijava iz stava 3. ovog člana podnosi se za poreski period u kojem je nastala obaveza po osnovu PDV, U ROKU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
Član 51.
Obveznik je dužan da za svaki poreski period plati PDV koji je jednak pozitivnoj razlici između ukupnog iznosa poreske obaveze i iznosa prethodnog poreza, u roku za podnošenje poreske prijave iz člana 50. stav 1. ovog zakona.
OBAVEZA PLAĆANjA PDV ODNOSI SE I NA PORESKE DUŽNIKE IZ ČLANA 10. STAV 1. TAČ. 2), 3) I 6) I ČLANA 44. STAV 3. ZAKONA.
Član 52.
Ako je iznos prethodnog poreza veći od iznosa poreske obaveze, obveznik ima pravo na povraćaj razlike.
Ako se obveznik ne opredeli za povraćaj iz stava 1. ovog člana, razlika se priznaje kao poreski kredit.
PORESKI OBVEZNIK MOŽE DA TRAŽI POVRAĆAJ NEISKORIŠĆENOG IZNOSA PORESKOG KREDITA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA PODNOŠENjEM ZAHTEVA, NAJRANIJE ISTEKOM ROKA ZA PODNOŠENjE PORESKE PRIJAVE ZA TEKUĆI PORESKI PERIOD.
Povraćaj iz stava 1. ST. 1. I 3. ovog člana vrši se najkasnije u roku od 45 dana, odnosno u roku od 15 dana za obveznike koji pretežno vrše promet dobara u inostranstvo, po isteku roka za predaju poreske prijave, ODNOSNO OD DANA PODNOŠENjA ZAHTEVA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA.
Vlada Republike Srbije propisuje kriterijume na osnovu kojih se utvrđuje šta se, u smislu ovog zakona, smatra pretežnim prometom dobara u inostranstvo.
Ministar bliže uređuje postupak ostvarivanja prava na povraćaj PDV, KAO I POSTUPAK I USLOVE ZA POVRAĆAJ PDV UMESTO PORESKOG KREDITA.
Član 54.
Pravo na refakciju PDV, na osnovu podnetog zahteva, imaju organizacije registrovane za humanitarnu delatnost, za dobra koja im se isporučuju u Republici ili koja uvoze, pod uslovom da:
1) je promet dobara, odnosno uvoz dobara oporeziv;
2) je PDV za isporučena dobra iskazan u računu, u skladu sa članom 42. ovog zakona, kao i da je račun plaćen, odnosno da je PDV koji se duguje po osnovu uvoza dobara prethodno plaćen;
3) su nabavljena dobra otpremljena u inostranstvo, gde se koriste u humanitarne, dobrotvorne ili obrazovne svrhe.
Strani donatori
TRADICIONALNE CRKVE I VERSKE ZAJEDNICE
Član 55.
Pravo na refakciju PDV, na osnovu zahteva, imaju strani donatori koji novčanim sredstvima finansiraju realizaciju projekata u Republici, za dobra koja im se isporučuju u Republici ili koja uvoze, kao i za usluge koje im se pružaju, pod uslovom da:
1) su isporuke ili uvoz dobara, odnosno pružene usluge oporezive;
2) je PDV za promet dobara i usluga iskazan u računu, u skladu sa ovim zakonom, kao i da je račun plaćen, odnosno da je PDV koji se duguje po osnovu uvoza dobara plaćen;
3) se donatorska sredstva za finansiranje projekata zasnivaju na ugovoru zaključenom sa državnom zajednicom Srbija i Crna Gora, odnosno Republikom, a predviđeno je da se iz dobijenih novčanih sredstava neće snositi troškovi poreza.
PRAVO NA REFAKCIJU PDV, NA OSNOVU PODNETOG ZAHTEVA, IMAJU TRADICIONALNE CRKVE I VERSKE ZAJEDNICE – SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA, ISLAMSKA ZAJEDNICA, KATOLIČKA CRKVA, SLOVAČKA EVANGELIČKA CRKVA A.V, JEVREJSKA ZAJEDNICA, REFORMATORSKA HRIŠĆANSKA CRKVA I EVANGELISTIČKA HRIŠĆANSKA CRKVA A.V. (U DALjEM TEKSTU: TRADICIONALNE CRKVE I VERSKE ZAJEDNICE), ZA DOBRA KOJA IM SE ISPORUČUJU U REPUBLICI ILI KOJA UVOZE, KAO I ZA USLUGE KOJE IM SE PRUŽAJU, A KOJI SU NEPOSREDNO POVEZANI SA VERSKOM DELATNOŠĆU, POD USLOVOM DA JE:
1) PROMET DOBARA I USLUGA, ODNOSNO UVOZ DOBARA OPOREZIV;
2) PDV ZA ISPORUČENA DOBRA, ODNOSNO PRUŽENE USLUGE ISKAZAN U RAČUNU, U SKLADU SA ČLANOM 42. OVOG ZAKONA, KAO I DA JE RAČUN PLAĆEN, ODNOSNO DA JE PDV KOJI SE DUGUJE PO OSNOVU UVOZA DOBARA PRETHODNO PLAĆEN.
Član 57.
Način i postupak refakcije poreza iz čl. 53 – 56. ovog zakona, KAO I ŠTA SE SMATRA DOBRIMA I USLUGAMA NEPOSREDNO POVEZANIM SA VERSKOM DELATNOŠĆU U SMISLU ČLANA 55. OVOG ZAKONA bliže uređuje ministar.
Član 60.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj obveznik – pravno lice, ako:
1) ne ispuni ovim zakonom propisane obaveze (član 10. stav 2);
2) ne ispravi iznos PDV koji duguje ili ne obračuna PDV u slučaju izmene poreske osnovice (član 21);
3) koristi pravo na odbitak prethodnog poreza, a za to ne poseduje potrebnu dokumentaciju (član 28. stav 2);
4) odbije prethodni porez za isporuku dobara i pružanje usluga, a na to nema pravo (član 29. stav 1);
5) ne ispravi odbitak prethodnog poreza (član 31);
6) ne izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza za opremu i objekte za vršenje delatnosti (član 32. st. 1 – 3);
7) ne pruži sticaocu neophodne podatke za usklađivanje prethodnog poreza (član 32. stav 5);
8) iskaže PDV na računu ili drugom dokumentu ili odbije prethodni porez, a nije imao na to pravo (član 33. stav 2. i član 35. stav 7);
9) odbije iznos PDV nadoknade kao prethodni porez, a PDV nadoknadu i vrednost primljenih dobara i usluga nije platio (član 34. stav 4);
10) ne izda račun (član 37. tačka 2) i član 42);
11) ne vodi propisanu evidenciju (član 37. tačka 3) i član 46);
12) ne obračuna PDV (član 37. tačka 4) i član 49);
13) ne plati PDV u propisanom roku (član 37. tačka 4) i član 51);
14) ne preda evidencionu prijavu u propisanom roku (član 38. stav 1. i član 63);
15) ne obavesti Poresku upravu o izmenama podataka u svojoj evidencionoj prijavi ili o prestanku obavljanja delatnosti (član 38. stav 4. i član 40. stav 1);
16) ne navede PIB u svim dokumentima koje propisuje ovaj zakon (član 38. stav 5);
17) ne čuva evidenciju u propisanom roku (član 47).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
Za prekršaje iz stava 1. ovog člana, kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 12.500 do 500.000 dinara.
ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, KAZNIĆE SE OBVEZNIK – FIZIČKO LICE NOVČANOM KAZNOM OD 5.000 DO 50.000 DINARA.
Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u sudu, organu jedinice lokalne samouprave, advokatskoj komori, profesionalnom udruženju, kao i drugom organu ili organizaciji nadležnoj za upis u registar, ako bez potvrde iz člana 40. stav 3. ovog zakona izvrši brisanje obveznika iz registra.
ODREDBE KOJE NE ULAZE U PREČIŠĆEN TEKST ZAKONA
Član __.
LICA KOJA OBAVLjAJU PROMET DOBARA I USLUGA IZ ČLANA 25. STAV 2. TAČKA 7) ZAKONA O POREZU NA DODATU VREDNOST («SLUŽBENI GLASNIK RS», BR. 84/04 I 86/04) ZA KOJA JE MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE ZDRAVLjA PLATILO PDV, ZA DOBRA KOJA SU PREDMET UGOVORA O DONACIJI I HUMANITARNOJ POMOĆI, IMAJU PRAVO NA REFUNDACIJU PDV PLAĆENOG PRI NABAVCI DOBARA U REPUBLICI, ODNOSNO PRI UVOZU, OD 1. JANUARA 2005. GODINE DO STUPANjA NA SNAGU OVOG ZAKONA.
PRAVO NA REFUNDACIJU PDV PLAĆENOG PRI NABAVCI DOBARA I USLUGA U REPUBLICI, ODNOSNO PRI UVOZU DOBARA, U ROKOVIMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, IMAJU I TRADICIONALNE CRKVE I VERSKE ZAJEDNICE ZA DOBRA I USLUGE KOJI SU NEPOSREDNO POVEZANI SA VERSKOM DELATNOŠĆU.
MINISTAR NADLEŽAN ZA POSLOVE FINANSIJA BLIŽE ODREĐUJE POSTUPAK OSTVARIVANjA PRAVA NA REFUNDACIJU PDV, KAO I ŠTA SE SMATRA DOBRIMA I USLUGAMA NEPOSREDNO POVEZANIM SA VERSKOM DELATNOŠĆU, U SMISLU OVOG ZAKONA.