Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji

PREDLOG ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA

ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU

I PORESKOJ ADMINISTRACIJI

Član 1.

U Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr. zakon, 62/06-dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09-dr. zakon, 53/10, 101/11 i 2/12-ispravka), u članu 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

„Ovim zakonom uređuje se i postupak:

1) izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i kontrole menjačkih poslova, uključujući i druge poslove koji su, shodno Zakonu o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, br. 62/06 i 31/11), u nadležnosti Deviznog inspektorata;

2) obavljanja poslova državne uprave u oblasti igara na sreću.”

U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3, reči: „Ministarstva finansija” zamenjuju se rečima: „ministarstva nadležnog za poslove finansija”.

Član 2.

U članu 2. stav 2. menja se i glasi:

„Ovaj zakon primenjuje se i na novčane kazne, kamate po osnovu dospelog, a neplaćenog poreza, troškove postupka prinudne naplate poreza i troškove prvostepenog poreskog prekršajnog postupka za koji je nadležna Poreska uprava (u daljem tekstu: sporedna poreska davanja).”

Član 3.

U članu 2a stav 2. tačka 4) menja se i glasi:

„4) odlučivanje po pravnim lekovima uloženim protiv poreskih upravnih akata koje donesu organizacione jedinice Poreske uprave, odnosno protiv poreskih upravnih akata koje od 1. januara 2013. godine donesu jedinice lokalnih samouprava u poreskom postupku za izvorne javne prihode iz stava 1. ovog člana;”.

Posle tačke 4) dodaje se tačka 4a), koja glasi:

„4a) pokretanje i vođenje prekršajnog postupka i odlučivanje u tom postupku za prekršaje u vezi sa javnim prihodima iz stava 1. ovog člana;”.

U tački 6) reči: „tač. 9), 11b) i 12)” zamenjuju se rečima: „tač. 1a), 5a), 6), 7b), 9), 11b), 12) i 13a)-13d)”.

Član 4.

U članu 3. dodaje se stav 3, koji glasi:

„U postupku koji vodi Poreska uprava u vezi sa izdavanjem i oduzimanjem ovlašćenja, odobrenja, dozvola, saglasnosti i dr, primenom zakona kojim se uređuje devizno poslovanje, odnosno zakona kojim se uređuju igre na sreću, shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako tim zakonima nije drukčije određeno.”

Član 5.

U članu 11. stav 1. posle reči: „izvršilaca,” dodaju se reči: „pokretanje i vođenje prvostepenog prekršajnog postupka koji nije u isključivoj nadležnosti prekršajnog suda, kao i izricanje kazni – za poreske prekršaje, za prekršaje iz oblasti menjačkog poslovanja i drugih poslova koji su, shodno Zakonu o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, br. 62/06 i 31/11) u nadležnosti Deviznog inspektorata, kao i za prekršaje iz oblasti igara na sreću (u daljem tekstu: poreski prekršajni postupak),”.

Član 6.

U članu 14. stav 1. posle reči: „(u daljem tekstu: poreski punomoćnik) je” dodaju se reči: „fizičko, odnosno pravno”.

Član 7.

Član 30a menja se i glasi:

„Banka preko koje se vrši realizacija naloga za isplatu zarada, odnosno naknada zarada, uključujući i ugovorenu naknadu za privremene i povremene poslove, u celini ili delimično, kao i realizacija naloga za plaćanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na te isplate, do isteka dana u kome je realizovala te naloge, dostavlja Poreskoj upravi, u elektronskoj formi, informacije o izvršenom platnom prometu po tim osnovama.

Informacije iz stava 1. ovog člana dostavljaju se u obliku elektronskih evidencija, koje sadrže: poslovno ime banke koja je realizovala naloge; datum realizacije naloga; poslovno ime, odnosno naziv isplatioca; iznos zarada, odnosno naknada zarada, odnosno ugovorenih naknada za privremene i povremene poslove, koje su u toku tog dana isplaćene po nalogu svakog isplatioca; iznose poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji su u toku tog dana plaćeni na zarade, na naknade zarada, kao i na naknade za privremene i povremene poslove po nalogu svakog isplatioca; uplatne račune javnih prihoda na koje su te uplate izvršene, kao i druge podatke neposredno povezane sa izvršenim nalozima za isplatu zarada, naknada zarada i ugovorenih naknada za privremene i povremene poslove.

Ako banka u toku jednog dana realizuje nalog, odnosno naloge za plaćanje samo po nekom od osnova iz stava 1. ovog člana, banka postupa na način iz st. 1. i 2. ovog člana.

Način i postupak dostavljanja, kao i bližu sadržinu elektronskih evidencija iz st. 1-3. ovog člana, na predlog Poreske uprave, propisuje ministar.”

Član 8.

U članu 31. stav 4. posle reči: „obuhvata” dodaje se reč: „i”.

Član 9.

Član 36. menja se i glasi:

„Poreski akti u pisanom obliku dostavljaju se na način uređen ovim zakonom.

Dostavljanje poreskih akata poreskom obvezniku pravnom licu i preduzetniku vrši se na adresu njegovog sedišta, upisanog u registru agencije nadležne za privredne registre, kao i u drugim javnim registrima, odnosno na posebnu adresu za prijem pošte koja je registrovana kod agencije nadležne za privredne registre.

Dostavljanje poreskih akata poreskom obvezniku fizičkom licu vrši se na adresu njegovog prebivališta, odnosno boravišta, upisanu kod organa nadležnog za vođenje evidencije o ličnim kartama.

Ako dostavljanje nije bilo moguće izvršiti po odredbama st. 2. i 3. ovog člana, dostavljanje poreskih akata poreskom obvezniku vrši se na adresu navedenu u poslednjoj podnetoj poreskoj prijavi.

Poreski akti smatraju se dostavljenim poreskom obvezniku kada se uruče poreskom obvezniku, njegovom zakonskom zastupniku, njegovom punomoćniku, njegovom poreskom punomoćniku ili njegovom zastupniku po službenoj dužnosti.

Ako je poreski obveznik preduzetnik, poreski akti smatraju se dostavljenim i kada se uruče punoletnom članu njegovog domaćinstva, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, odnosno licu zaposlenom kod preduzetnika.

Ako je poreski obveznik fizičko lice, poreski akti smatraju se dostavljenim i kada se uruče punoletnom članu njegovog domaćinstva, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana.

Dostavljanje se, u smislu ovog zakona, smatra urednim i kada lica iz st. 5-7. ovog člana odbiju da prime poreski akt ili odbiju da potpišu prijem poreskog akta, ako lice koje vrši dostavljanje o tome sačini službenu belešku.

Ako se dostavljanje poreskih akata vrši preko pošte, poreski akt smatra se dostavljenim po isteku roka od pet dana od dana navedenog u obaveštenju pošte kojim je poreski obveznik ili drugo lice iz stava 5. ovog člana pozvano da dođe u poštu radi prijema poreskog akta, a isto se tom pozivu pošte nije odazvalo.

Ako dostavljanje nije bilo moguće izvršiti po odredbama st. 2-9. ovog člana u roku od 15 radnih dana od dana upućivanja poreskog akta na dostavljanje, dostavljanje se vrši isticanjem poreskog akta na oglasnoj tabli nadležnog poreskog organa.

U slučaju iz stava 10. ovog člana, poreski akt smatra se dostavljenim po isteku osam dana od dana isticanja poreskog akta na oglasnoj tabli nadležnog poreskog organa.

Odredbe st. 2-11. ovog člana shodno se primenjuju i na dostavljanje drugim učesnicima u poreskom postupku.”

Član 10.

U članu 38. dodaje se stav 11, koji glasi:

„Od 1. jula 2014. godine poresku prijavu, osim izmenjene poreske prijave, dužni su da podnose isključivo elektronskim putem i poreski obveznici – pravna lica koja nisu svrstana u velike poreske obveznike i preduzetnici.”

Član 11.

U članu 48. stav 4. reč: „preduzeća” zamenjuje se rečima: „pravnih lica”.

Član 12.

U članu 60. stav 1. reči: „čl. 58. i 59.” zamenjuju se rečima: „čl. 58, 58a i 59.”.

Član 13.

U članu 65. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

„Obaveza plaćanja novčane kazne dospeva u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti rešenja o izricanju novčane kazne.”

U dosadašnjem stavu 2, koji postaje stav 3, reči: „st. 4. i 5.” zamenjuju se rečima: „st. 4-6.”.

Član 14.

U članu 70. stav 2. tačka 3) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Posle tačke 3) dodaje se tačka 4), koja glasi:

„4) kazna.”

Član 15.

U članu 73. stav 1. tačka 1) posle reči: „predstavlja” dodaju se zapeta i reči: „odnosno predstavljaće”.

U tački 2) posle reči: „nanosi” dodaju se zapeta i reči: „odnosno naneće”.

U stavu 4. reči: „12 meseci” zamenjuju se rečima: „24 meseca”.

Dodaje se stav 8, koji glasi:

„Poreski obveznik može podneti zahtev iz stava 1. ovog člana i pre dospelosti poreza.”

Član 16.

U članu 74. stav 6. posle reči: „ne zahteva se” dodaju se reči: „ispunjenje uslova koje je propisala Vlada aktom iz člana 73. stav 2. ovog zakona, kao ni”.

Član 17.

U članu 75. stav 1. reči: „centralne emisione banke uvećanoj za deset procentnih poena, primenom komforne metode obračuna” zamenjuju se rečima: „Narodne banke Srbije, uvećanoj za deset procentnih poena, primenom prostog interesnog računa od sto.”

Posle stava 5. dodaju se st. 6. i 7, koji glase:

„Ako se obvezniku poreza na dodatu vrednost, u roku propisanom zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, ne izvrši povraćaj tog poreza, kamata se obračunava od narednog dana od dana isteka tog roka.

Obvezniku koji je podneo zahtev za refakciju, odnosno za refundaciju poreza, kamata se obračunava po isteku roka od 30 dana od dana donošenja rešenja kojim mu je utvrđeno pravo na refakciju, odnosno za refundaciju.”

Član 18.

U članu 76. reči: „čl. 73. i 74a” zamenjuju se rečima: „čl. 73, 74a, 74b, odnosno člana 147. stav 2.”.

Dodaje se stav 2, koji glasi:

„Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako je obveznik podneo zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga pre njegove dospelosti ili je sam prijavio dospelu poresku obavezu čije odlaganje plaćanja zahteva, kamatna stopa je jednaka godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije, primenom prostog interesnog računa od sto.”

Član 19.

U naslovu iznad člana 83. posle reči: „poreza” dodaju se reči: „i troškovi prvostepenog poreskog prekršajnog postupka”.

U članu 83. dodaju se st. 6. i 7, koji glase:

„Troškove prvostepenog poreskog prekršajnog postupka određuje Poreska uprava u visini od 5% od iznosa izrečene novčane kazne, a najmanje u iznosu od 500 dinara.

Troškovi prvostepenog poreskog prekršajnog postupka padaju na teret lica koje je kažnjeno za prekršaj.”

Član 20.

U članu 114b stav 2. posle reči: „zastarelosti” dodaju se reči: „pokretanja i vođenja prvostepenog poreskog prekršajnog postupka, prekid zastarelosti, zastarelost izvršenja kazne i druga pitanja”, a reči: „uređuje prekršajni postupak” zamenjuju se rečima: „uređuju prekršaji”.

Član 21.

U članu 115. stav 1. reči: „a povodom inicijative ministra nadležnog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja,” brišu se.

U stavu 2. reči: „a povodom inicijative ministra nadležnog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja -” brišu se.

U stavu 4. reči: „stav 2.” zamenjuju se rečima: „st. 2. i 3.”.

Član 22.

Posle člana 115. dodaju se naslov iznad člana 115a i član 115a, koji glase:

„Podnošenje zahteva za pokretanje poreskog prekršajnog postupka

u postupku naplate

Član 115a

Kad se u postupku naplate poreza i sporednih poreskih davanja utvrdi da postoji osnovana sumnja da je učinjen poreski prekršaj, poreski službenik ovlašćen za sprovođenje redovne naplate, odnosno poreski izvršitelj dužan je da, bez odlaganja, podnese zahtev za pokretanje poreskog prekršajnog postupka.”

Član 23.

Posle člana 129. dodaju se naslov iznad člana 129a i čl. 129a do 129r, koji glase:

„Utvrđivanje poreske obaveze licu koje obavlja neregistrovanu,

odnosno neprijavljenu delatnost

Član 129a

Izuzetno od člana 118, člana 123. stav 2, člana 124. st. 1, 2, 4. i 6. i člana 126. ovog zakona, terenska kontrola kod lica koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost vrši se bez plana kontrole i naloga za kontrolu.

Ako se u postupku terenske kontrole utvrdi da lice obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, poreska obaveza tom licu utvrđuje se rešenjem, primenom metode procene poreske osnovice parifikacijom.

Poreska obaveza po osnovu prihoda ostvarenih obavljanjem delatnosti iz stava 2. ovog člana utvrđuje se primenom poreske stope po kojoj se utvrđuje i plaća porez na dohodak građana na druge prihode, bez priznavanja normiranih troškova.

Rešenje o utvrđivanju poreza iz stava 2. ovog člana dostavlja se licu koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, sa nalogom da u roku od 45 dana od dana dostavljanja rešenja, kod nadležnih organa izvrši registraciju, odnosno prijavu te delatnosti, plati utvrđenu poresku obavezu na propisane uplatne račune javnih prihoda i otkloni druge utvrđene povrede zakona.

Član 129b

Ako se u postupku terenske kontrole utvrdi da lice, koje je obavljajući neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, stavljalo robu u promet, poreski inspektor može rešenjem privremeno oduzeti robu koju je zatekao u kontroli.

Član 129v

Ako lice koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, u roku propisanom članom 129a stav 4. ovog zakona, izvrši registraciju, odnosno prijavu delatnosti, plati utvrđenu poresku obavezu i otkloni druge utvrđene nepravilnosti, oduzeta roba mu se vraća, osim robe podložne kvarenju i robe čije čuvanje iziskuje velike troškove – sa kojom se postupa na način iz člana 104. stav 3. ovog zakona.

Ako lice koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, ne postupi po nalozima iz rešenja Poreske uprave iz člana 129a stav 2. ovog zakona, sa oduzetom robom se postupa na način uređen članom 134. ovog zakona.

Glava treća A

OVLAŠĆENJA PORESKOG ORGANA U OBLASTI MENJAČKOG POSLOVANJA

Postupak izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i izdavanja certifikata za obavljanje menjačkih poslova

Član 129g

Poreska uprava izdaje i oduzima ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i izdaje certifikate za obavljanje menjačkih poslova (o čemu vodi odgovarajući registar), shodnom primenom propisa kojim se uređuje devizno poslovanje.

Kontrola menjačkog poslovanja

Član 129d

Poreska uprava vrši kontrolu menjačkog poslovanja kod banaka i ovlašćenih menjača u skladu sa ovim zakonom.

Kontrola iz stava 1. ovog člana je postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti obavljanja menjačkih poslova shodno propisima kojima se uređuje devizno poslovanje.

U postupku kontrole menjačkog poslovanja Poreska uprava, u skladu sa zakonom, obavlja:

1) kancelarijsku kontrolu;

2) terensku kontrolu.

Na postupak kontrole menjačkog poslovanja, mere koje se preduzimaju u toku i posle obavljene kontrole, kao i na postupak po pravnim lekovima, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na poresku kontrolu.

Terenska kontrola menjačkog poslovanja

Član 129đ

Terenska kontrola menjačkog poslovanja započinje nalogom za terensku kontrolu, koji se uručuje banci, odnosno ovlašćenom menjaču, neposredno pred početak terenske kontrole.

U toku terenske kontrole menjačkog poslovanja poreski inspektor može, uz potvrdu, privremeno oduzeti efektivni strani novac, čekove, dinare, predmete, isprave i dokumentaciju, ako postoji osnovana sumnja da su upotrebljeni ili bili namenjeni ili nastali izvršenjem krivičnog dela ili prekršaja.

Efektivni strani novac i čekove iz stava 2. ovog člana poreski inspektor dužan je da deponuje na namenski račun Poreske uprave koji se vodi kod Narodne banke Srbije ili u depo kod Narodne banke Srbije, a dinare – na namenski račun Poreske uprave koji se vodi kod ministarstva nadležnog za poslove finansija, u roku od dva radna dana od dana njihovog oduzimanja.

Rešenje o merama

Član 129e

Kada poreski inspektor u vršenju terenske kontrole menjačkih poslova utvrdi nezakonitost, odnosno nepravilnost koja se može otkloniti, Poreska uprava donosi rešenje kojim nalaže banci, odnosno ovlašćenom menjaču da otkloni utvrđenu nezakonitost, odnosno nepravilnost i određuje mu rok za naloženo postupanje.

Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana može se podneti žalba u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Žalba iz stava 2. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja iz stava 1. ovog člana.

Član 129ž

Banka, odnosno ovlašćeni menjač, dužan je da o izvršenju naloga iz rešenja iz člana 129e ovog zakona pismeno obavesti Poresku upravu i to najkasnije prvog narednog radnog dana od dana isteka roka određenog za otklanjanje utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti iz tog rešenja.

Poreska uprava proverava izvršenje naloga iz rešenja iz stava 1. ovog člana i, ako proverom utvrdi da su izvršeni svi nalozi, donosi zaključak o obustavi naloga iz rešenja.

Kada Poreska uprava utvrdi da ovlašćeni menjač nije izvršio naloge iz rešenja iz člana 129e ovog zakona, donosi rešenje o oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova za kontrolisano menjačko mesto.

Kada Poreska uprava utvrdi da banka nije izvršila naloge iz rešenja iz člana 129e ovog zakona, o tome obaveštava Narodnu banku Srbije koja preduzima odgovarajuće mere iz svoje nadležnosti.

Mere koje se preduzimaju u slučaju onemogućavanja terenske kontrole

Član 129z

Ako ovlašćeni menjač onemogući vršenje terenske kontrole menjačkih poslova, Poreska uprava donosi rešenje o privremenoj zabrani obavljanja menjačkih poslova na kontrolisanom menjačkom mestu u periodu do 30 radnih dana.

Na rešenje Poreske uprave iz stava 1. ovog člana može se podneti žalba u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Žalba iz stava 2. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja iz stava 1. ovog člana.

Pod onemogućavanjem vršenja terenske kontrole menjačkih poslova, u smislu stava 1. ovog člana, podrazumeva se da banka, odnosno ovlašćeni menjač onemogući poreskom inspektoru uvid u poslovne knjige i drugu dokumentaciju ili onemogući pregled predmeta, prostorija ili drugih objekata, odnosno ne dozvoli privremeno oduzimanje efektivnog stranog novca, čekova i gotovine u dinarima.

Ovlašćeni menjač dužan je da odmah, a najkasnije prvog narednog radnog dana od dana prijema rešenja iz stava 1. ovog člana, isto istakne na vidno mesto na tom menjačkom mestu, sav efektivni strani novac koji se nalazi na tom menjačkom mestu proda banci, odnosno bankama sa kojima ima zaključen ugovor, a dinare dobijene prodajom efektivnog stranog novca i gotovinu u dinarima uplati na svoj tekući račun.

Dokaze o izvršenju radnji iz stava 5. ovog člana ovlašćeni menjač dužan je da dostavi Poreskoj upravi u pisanoj formi odmah, a najkasnije prvog narednog radnog dana od dana izvršenja obaveza iz stava 5. ovog člana.

Ako banka onemogući poreskom inspektoru da vrši terensku kontrolu menjačkih poslova, u smislu stava 4. ovog člana, Poreska uprava o tome obaveštava Narodnu banku Srbije koja preduzima mere iz svoje nadležnosti.

Ako banka, odnosno ovlašćeni menjač onemogući vršenje terenske kontrole menjačkih poslova, Poreska uprava podnosi i krivičnu prijavu za krivično delo onemogućavanje vršenja kontrole, u skladu sa krivičnim zakonikom.

Član 129i

Ako ovlašćeni menjač ne dostavi dokaze da je postupio u skladu sa obavezama iz člana 129z ovog zakona ili ako poreski inspektor to utvrdi u postupku terenske ili kancelarijske kontrole menjačkih poslova, Poreska uprava donosi rešenje kojim ovlašćenom menjaču nalaže da otkloni nepravilnost, odnosno nezakonitost iz člana 129z stav 5. ovog zakona odmah, a najkasnije prvog narednog radnog dana od dana prijema rešenja.

Ovlašćeni menjač dužan je da o izvršenju naloga iz rešenja iz stava 1. ovog člana pismeno obavesti Poresku upravu, najkasnije prvog narednog radnog dana od dana isteka roka određenog za otklanjanje utvrđene nezakonitosti, odnosno nepravilnosti iz tog rešenja.

Poreska uprava proverava izvršenje naloga iz rešenja iz stava 1. ovog člana i ako proverom utvrdi da nisu izvršeni svi nalozi iz tog rešenja, donosi rešenje o oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova za kontrolisano menjačko mesto.

Rešenjem Poreske uprave o oduzimanju ovlašćenja iz stava 3. ovog člana, nalaže se ovlašćenom menjaču da odmah, a najkasnije prvog narednog radnog dana od dana prijema rešenja, sav efektivni strani novac koji se nalazi na tom menjačkom mestu proda banci, odnosno bankama sa kojima ima zaključen ugovor, a dinare dobijene prodajom efektivnog stranog novca i gotovinu u dinarima uplati na svoj tekući račun.

Dokaze o izvršenju radnji iz stava 4. ovog člana ovlašćeni menjač dužan je da dostavi Poreskoj upravi u pisanoj formi odmah, a najkasnije prvog narednog radnog dana od dana izvršenja obaveza iz stava 4. ovog člana.

Član 129j

Rešenje o oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova Poreska uprava dostavlja banci, odnosno bankama sa kojima ovlašćeni menjač ima zaključen ugovor, u roku do tri radna dana od dana donošenja rešenja.

 Obaveze ovlašćenog menjača u slučajevima oduzimanja ovlašćenja

Član 129k

Kada Poreska uprava donese rešenje o oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova ovlašćenom menjaču koji ima više menjačkih mesta, za jedno ili više menjačkih mesta, ovlašćeni menjač dužan je da odmah, a najkasnije prvog narednog radnog dana od dana prijema rešenja, sav efektivni strani novac i svu gotovinu u dinarima sa tog menjačkog mesta prenese na menjačko mesto koje nastavlja sa radom.

Kada Poreska uprava donese rešenje o oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova ovlašćenom menjaču koji ima jedno menjačko mesto – za to menjačko mesto, odnosno ovlašćenom menjaču koji ima više menjačkih mesta – za sva menjačka mesta, ovlašćeni menjač dužan je da odmah, a najkasnije prvog narednog radnog dana od dana prijema rešenja, sav efektivni strani novac sa tih menjačkih mesta proda banci, odnosno bankama sa kojima ima zaključen ugovor, a dinare dobijene prodajom efektivnog stranog novca i svu gotovinu u dinarima uplati na svoj tekući račun.

Ovlašćeni menjač dužan je da Poreskoj upravi, u pisanoj formi, dostavi dokaze da je izvršio obaveze iz ovog člana odmah, a najkasnije prvog narednog radnog dana od dana izvršenja obaveza iz st. 1. i 2. ovog člana.

Postupak oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova na zahtev ovlašćenog menjača

Član 129l

Poreska uprava donosi rešenje o oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova kada ovlašćeni menjač podnese zahtev za prestanak obavljanja menjačkih poslova na jednom ili više menjačkih mesta i dostavi dokaze da je sav efektivni strani novac prodao banci, odnosno bankama sa kojima ima zaključen ugovor, a dinare dobijene prodajom efektivnog stranog novca i svu gotovinu u dinarima uplatio na svoj tekući račun.

Rešenje o oduzimanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova iz stava 1. ovog člana pravno lice ili preduzetnik prilaže nadležnom organu za privredne registre uz registracionu prijavu za brisanje iz registra privrednih subjekata.

Rešenje Poreske uprave iz stava 1. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Glava treća B

OVLAŠĆENJA PORESKE UPRAVE U OBLASTI IGARA NA SREĆU

Član 129lj

Poreska uprava obavlja poslove državne uprave u oblasti igara na sreću, u skladu sa propisima kojima se uređuju igre na sreću, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Nadležnost Poreske uprave u vršenju kontrole u oblasti igara na sreću

Član 129m

Poreska uprava vrši kontrolu u oblasti igara na sreću prikupljanjem, obradom i analizom podataka, informacija i dokumentacije koji se toj upravi dostavljaju od strane priređivača igara na sreću, kao i drugih podataka u skladu sa propisima kojima se uređuju igre na sreću.

Poreska uprava vrši kontrolu i na osnovu podataka dobijenih od drugih državnih organa i imalaca javnih ovlašćenja.

Pojam kancelarijske kontrole poslova u oblasti igara na sreću

Član 129n

Kancelarijska kontrola predstavlja radnje kojima Poreska uprava proverava potpunost i usklađenost sa zakonom podataka koje joj dostavlja priređivač igara na sreću, upoređivanjem sa podacima iz službenih evidencija koje vodi, odnosno kojima raspolaže Poreska uprava.

Kancelarijsku kontrolu vrši poreski inspektor, u prostorijama Poreske uprave.

Poslovi koji se obavljaju u kancelarijskoj kontroli

poslova u oblasti igara na sreću

Član 129nj

U postupku kancelarijske kontrole proverava se i obrađuje matematička tačnost, formalna ispravnost i potpunost dnevnih, mesečnih i godišnjih izveštaja o prometu, koje priređivač dostavlja u pisanoj ili elektronskoj formi, kao i drugih izveštaja koje priređivač, u skladu sa zakonom, dostavlja Poreskoj upravi.

Ako se u postupku obrade dnevnih, mesečnih i godišnjih izveštaja o prometu utvrdi da postoji matematička greška, Poreska uprava će doneti rešenje kojim se priređivaču nalaže da grešku otkloni.

Ako se u postupku obrade dnevnih, mesečnih, godišnjih i drugih izveštaja o prometu utvrdi da su formalno neispravni, pogrešno popunjeni ili nepotpuni, poreski inspektor će doneti zaključak kojim će naložiti priređivaču da, u roku od tri dana, otkloni greške, odnosno dopuni izveštaj.

Ako priređivač ne postupi po zaključku iz stava 3. ovog člana, smatraće se da izveštaji nisu podneti Poreskoj upravi.

Učešće priređivača u postupku kancelarijske kontrole

poslova u oblasti igara na sreću

Član 129o

Priređivač je dužan da, na poziv Poreske uprave, neposredno ili preko punomoćnika, učestvuje u postupku kancelarijske kontrole i da pruži tražena objašnjenja i dokumentaciju u roku koji odredi Poreska uprava.

Promena naknade za dobijanje odobrenja

i priređivanje igara na sreću

Član 129p

Poreski inspektor je dužan da sačini zapisnik o utvrđenom činjeničnom stanju u postupku kancelarijske kontrole.

Priređivač ima pravo da, u roku od tri dana od dana dostavljanja zapisnika o kancelarijskoj kontroli, podnese primedbe na taj zapisnik.

Poreski inspektor je dužan da primedbe iz stava 2. ovog člana razmotri u roku od tri dana od dana dostavljanja i sačini dopunu zapisnika.

Ako se u postupku kancelarijske kontrole utvrde nepravilnosti u pogledu podataka od značaja za utvrđivanje visine naknade, Poreska uprava donosi rešenje o otklanjanju nepravilnosti.

Nadležnost Poreske uprave u vršenju nadzora terenskom kontrolom

Član 129r

Poreska uprava vrši nadzor nad primenom odredaba ovog zakona putem terenske kontrole kod priređivača.

Priređivači su dužni da poreskom inspektoru omoguće obavljanje terenske kontrole nad celokupnim materijalno-finansijskim poslovanjem.

Priređivači su dužni da poreskom inspektoru omoguće pregled prostorija, poslovnih knjiga, izveštaja, evidencija, softvera i drugih dokumenata ili podataka na osnovu kojih se može utvrditi poslovanje priređivača.

Poreski inspektor može prisustvovati otvaranju, obračunavanju i zatvaranju stolova i automata za igre na sreću u igračnicama, odnosno u prostorijama sa automatima, kao i dnevnom obračunu blagajne.

Ako u obavljanju poslova terenske kontrole poreski inspektor utvrdi da se igra na sreću priređuje suprotno odredbama ovog zakona, bez odlaganja doneće rešenje kojim će naložiti otklanjanje utvrđenih nepravilnosti, odnosno nezakonitosti.

Ako priređivač u ostavljenom roku ne postupi u skladu sa rešenjem iz stava 5. ovog člana, izvršiće se pečaćenje igračnice, kladionice, kao i privremeno oduzimanje stolova i automata i druge opreme za priređivanje igara na sreću, a najduže 30 dana, nakon čega će se izvršiti njihovo trajno oduzimanje i uništenje.

Rešenje iz stava 5. ovog člana je konačno.

Troškove izvršenja rešenja iz stava 5. ovog člana u celosti snosi priređivač.”

Član 24.

Posle člana 134. dodaju se naslov iznad člana 134a i član 134a, koji glase:

„Podnošenje zahteva za pokretanje poreskog prekršajnog postupka u postupku poreske kontrole

Član 134a

Kad se u postupku poreske kontrole utvrdi da postoji osnovana sumnja da je učinjen poreski prekršaj, poreski inspektor u postupku kancelarijske, odnosno terenske kontrole dužan je da, bez odlaganja, podnese zahtev za pokretanje poreskog prekršajnog postupka.”

Član 25.

U članu 135. stav 6. posle reči: „urediti ministar” dodaju se reči: „nadležan za poslove”, a reči: „unutrašnjih poslova” zamenjuju se rečima: „nadležan za unutrašnje poslove”.

Član 26.

U članu 160. posle tačke 1) dodaje se tačka 1a), koja glasi:

„1a) vodi registre u oblasti menjačkog poslovanja i drugih poslova koji su, shodno Zakonu o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, br. 62/06 i 31/11) u nadležnosti Deviznog inspektorata, u skladu sa propisima kojima se uređuje devizno poslovanje, kao i u oblasti igara na sreću u skladu sa propisima kojima se uređuju igre na sreću;”.

Posle tačke 5) dodaje se tačka 5a), koja glasi:

„5a) pokreće i vodi prvostepeni poreski prekršajni postupak i izriče kazne za poreske prekršaje, osim u slučaju kada je, prema zakonu kojim se uređuju prekršaji, prvostepeni prekršajni postupak u isključivoj nadležnosti prekršajnog suda;”.

U tački 6) posle reči: „poreske prekršaje” dodaju se reči: „za koje je, prema zakonu kojim se uređuju prekršaji, prvostepeni prekršajni postupak u isključivoj nadležnosti prekršajnog suda;”.

Posle tačke 7a) dodaje se tačka 7b), koja glasi:

„7b) odlučuje po pravnim lekovima uloženim protiv poreskih upravnih akata koje od 1. januara 2013. godine donese jedinica lokalne samouprave u poreskom postupku za izvorne javne prihode iz člana 2a stav 1. ovog zakona;”.

Posle tačke 13) dodaju se tač. 13a) -13d), koje glase:

„13a) izdaje i oduzima ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova;

13b) organizuje obuku i izdaje certifikate za obavljanje menjačkih poslova;

13v) vrši kontrolu menjačkog poslovanja u skladu sa zakonom;

13g) obavlja i druge poslove koji su, shodno Zakonu o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, br. 62/06 i 31/11), u nadležnosti Deviznog inspektorata;

13d) obavlja poslove državne uprave u oblasti igara na sreću, u skladu sa propisima;”.

Član 27.

Naslov iznad člana 165. menja se i glasi:

„Ovlašćenja Poreske uprave u poreskom i poreskoprekršajnom postupku”

U članu 165. dodaje se stav 2, koji glasi:

„Poreska uprava vodi poreski prekršajni postupak shodnom primenom zakona kojim se uređuju prekršaji, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.”

Član 28.

Posle člana 167. dodaje se član 167a, koji glasi:

„Član 167a

Direktor Poreske uprave ima zamenika direktora, koji za svoj rad odgovara direktoru.

Zamenik direktora pomaže direktoru u okviru ovlašćenja koja mu on odredi i zamenjuje ga ako je odsutan ili sprečen.

Zamenika direktora postavlja Vlada, na period od pet godina, na predlog ministra.”

Član 29.

Posle člana 168. dodaje se član 168a, koji glasi:

„Član 168a

Organizacionim jedinicama konstituisanim na osnovu akta iz člana 168. ovog zakona rukovode zaposleni (u daljem tekstu: rukovodioci), koji se biraju na način i po postupku uređenim ovim zakonom za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta.

Odluku o izboru rukovodilaca koje ne postavlja Vlada donosi direktor Poreske uprave, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra.

Rukovodioci iz st. 1. i 2. ovog člana biraju se na period od pet godina, uz mogućnost ponovnog izbora.

Ministar može bliže urediti organizaciju, postupak i način ispitnog postupka, za izbor kandidata za radna mesta iz stava 1. ovog člana, u delu uslova i sadržaja koji se odnosi na ocenu stručne osposobljenosti, znanja i veštine koje su neophodne za rukovodioce.”

Član 30.

U članu 169t stav 4. briše se.

Član 31.

U članu 170. st. 2. i 3. menjaju se i glase:

„Za stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih, projektovanje i izgradnju informacionog sistema, kao i za stimulativno nagrađivanje zaposlenih mogu se, na predlog ministra, obezbediti dodatna sredstva iz budžeta Republike.

Ministar vrši raspored sredstava iz stava 2. ovog člana.”

Član 32.

U članu 179. stav 1. posle tačke 2b) dodaje se tačka 2v), koja glasi:

„2v) poresku prijavu ne podnese elektronskim putem (član 38. stav 11);”.

Stav 10. menja se i glasi:

„Novčanom kaznom od 100.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj banka, koja do isteka dana u kome je realizovala naloge za isplatu iz člana 30a ovog zakona, ne dostavi Poreskoj upravi propisane informacije o izvršenom platnom prometu u elektronskoj formi (član 30a).”

Član 33.

U članu 181. tačka 3a) menja se i glasi:

„3a) banci, koje do isteka dana u kome je banka realizovala naloge za isplatu iz člana 30a ovog zakona, ne dostavi Poreskoj upravi propisane informacije o izvršenom platnom prometu u elektronskoj formi (član 30a);”.

U tački 4) reči: „stav 2.” zamenjuju se rečima: „stav 3.”.

Član 34.

Posle člana 181. dodaju se naslov iznad člana 181a i čl. 181a i 181b, koji glase:

„Prekršaji u oblasti menjačkog poslovanja

Član 181a

Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

o izvršenju naloga iz rešenja iz člana 129e ovog zakona pismeno ne obavesti Poresku upravu u propisanom roku (član 129ž stav 1.);

u propisanom roku rešenje o privremenoj zabrani obavljanja menjačkih poslova na menjačkom mestu ne istakne na vidno mesto na tom menjačkom mestu, odnosno ako sav efektivni strani novac koji se nalazi na tom menjačkom mestu ne proda banci, odnosno bankama sa kojima ima zaključen ugovor, a dinare dobijene prodajom efektivnog stranog novca i gotovinu u dinarima ne uplati na svoj tekući račun (član 129z stav 5.);

u propisanom roku ne dostavi Poreskoj upravi u pisanoj formi dokaze o izvršenju radnji iz člana 129z stav 5. ovog zakona (član 129z stav 6.);

u propisanom roku pismeno ne obavesti Poresku upravu o izvršenju rešenja iz člana 129i stav 1, odnosno člana 129i stav 4. ovog zakona (član 129i st. 2. i 5.);

u propisanom roku iz člana 129i stav 4. ovog zakona sav efektivni strani novac koji se nalazi na tom menjačkom mestu ne proda banci, odnosno bankama sa kojima ima zaključen ugovor, a dinare dobijene prodajom efektivnog stranog novca i gotovinu u dinarima ne uplati na svoj tekući račun (član 129i stav 4.);

ako ovlašćeni menjač kome je rešenjem Poreske uprave oduzeto ovlašćenje za obavljanje menjačkih poslova na nekim od više menjačkih mesta, u propisanom roku sav efektivni strani novac i svu gotovinu u dinarima sa tog menjačkog mesta ne prenese na menjačko mesto koje nastavlja sa radom (član 129k stav 1.);

ako ovlašćeni menjač koji ima jedno menjačko mesto kome je rešenjem Poreske uprave oduzeto ovlašćenje za obavljanje menjačkih poslova na tom mestu, odnosno ako ovlašćeni menjač koji ima više menjačkih mesta kome je rešenjem Poreske uprave oduzeto ovlašćenje za obavljanje menjačkih poslova na svim menjačkim mestima, u propisanom roku sav efektivni strani novac sa tih menjačkih mesta ne proda banci, odnosno bankama sa kojima ima zaključen ugovor, a dinare dobijene prodajom efektivnog stranog novca i svu gotovinu u dinarima ne uplati na svoj tekući račun (član 129k stav 2.);

u propisanom roku Poreskoj upravi u pisanoj formi ne dostavi dokaze da je izvršio obaveze iz člana 129k st. 1. i 2. ovog zakona (član 129k stav 3.).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik – ovlašćeni menjač novčanom kaznom od 10.000 do 500.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu – ovlašćenom menjaču novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

Prekršaji u oblasti igara na sreću

Član 181b

Novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj Državna lutrija Srbije, odnosno pravno lice, koje:

se ne odazove na poziv Poreske uprave, neposredno ili preko punomoćnika, za učestvovanje u postupku kancelarijske kontrole, odnosno ne pruži potrebna objašnjenja i dokumentaciju u roku koji odredi Poreska uprava (član 129o);

ne omogući poreskom inspektoru obavljanje poslova terenske kontrole nad celokupnim materijalno-finansijskim poslovanjem, odnosno ne omogući pregled prostorija, poslovnih knjiga, izveštaja, evidencija, softvera i drugih dokumenata ili podataka na osnovu kojih se može utvrditi poslovanje priređivača (član 129r st. 2. i 3.).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u Državnoj lutriji Srbije, odnosno odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.”

Član 35.

U članu 182b stav 1. posle reči: „zahtev za pokretanje prekršajnog postupka” dodaju se zapeta i reči: „odnosno pokretati i voditi prekršajni postupak,” a reči: „st. 1. i 2.” brišu se.

U stavu 2. posle reči: „zahtev za pokretanje prekršajnog postupka” dodaju se zapeta i reči: „odnosno pokretati i voditi prekršajni postupak,”.

Član 36.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe Uredba o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole menjačkih poslova („Službeni glasnik RS”, broj 7/12) i Uredba o bližim uslovima i načinu vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata („Službeni glasnik RS”, br. 112/06, 39/10 i 15/12).

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe čl. 119-123. i čl. 125-129. Zakona o igrama na sreću („Službeni glasnik RS”, broj 88/11).

Podzakonska akta koja su doneta na osnovu ovlašćenja iz Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, br. 62/06 i 31/11) koja uređuju uslove i način obavljanja menjačkih poslova, uskladiće se sa odredbama ovog zakona u roku od 90 dana od dana njegovog stupanja na snagu.

Do početka primene propisa iz stava 3. ovog člana primenjivaće se propisi doneti na osnovu Zakona o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, br. 62/06 i 31/11) ako nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Član 37.

Danom stupanja na snagu ovog zakona Poreska uprava preuzima nadležnosti Deviznog inspektorata za obavljanje poslova izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, poslova izdavanja certifikata za obavljanje menjačkih poslova i kontrole menjačkih poslova, kao i drugih poslova koji su, prema Zakonu o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, br. 62/06 i 31/11), u nadležnosti Deviznog inspektorata.

Postupke koje je Devizni inspektorat započeo u vršenju nadležnosti iz stava 1. ovog člana, a koji ne budu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće Poreska uprava u skladu sa ovim zakonom.

Rezidenti – pravna lica i preduzetnici kojima je rešenje o izdavanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova izdato do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavljaju da rade na osnovu tog rešenja u skladu sa odredbama ovog zakona.

Član 38.

Danom stupanja na snagu ovog zakona Poreska uprava preuzima nadležnosti Uprave za igre na sreću koje ta uprava ima prema Zakonu o igrama na sreću („Službeni glasnik RS”, broj 88/11).

Postupke u oblasti igara na sreću koje je započela Uprava za igre na sreću, a koji ne budu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće Poreska uprava u skladu sa ovim zakonom.

Priređivači igara na sreću kojima je do dana stupanja na snagu ovog zakona izdato rešenje o davanju dozvole, odnosno odobrenje za priređivanje igara na sreću od strane Uprave za igre na sreću u skladu sa Zakonom o igrama na sreću („Službeni glasnik RS”, broj 88/11), nastavljaju sa priređivanjem tih igara do isteka roka važenja dozvole, odnosno odobrenja.

Lica koja, prema propisima kojima se uređuju igre na sreću, imaju obavezu dostavljanja akata o priređivanju igara na sreću, uverenja, izveštaja, obaveštenja i dr. Upravi za igre na sreću, dužna su da te akte dostavljaju Poreskoj upravi u slučajevima, na način i u rokovima, uređenim propisima kojima se uređuju igre na sreću.

Član 39.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju sa radom Devizni inspektorat obrazovan Zakonom o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, br. 62/06 i 31/11) i Uprava za igre na sreću obrazovana Zakonom o igrama na sreću („Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 85/05-dr.zakon i 95/10).

Danom stupanja na snagu ovog zakona Poreska uprava preuzeće zaposlene i postavljena lica Deviznog inspektorata i Uprave za igre na sreću, kao i njihov poslovni prostor, predmete, informacioni sistem, arhivu, opremu i sredstva za rad.

Član 40.

Odredbe čl. 13. i 14. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2013. godine.

Odredbe čl. 17. i 18. ovog zakona u delu koji se odnosi na visinu kamatne stope na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, uključujući i kamatu na poreski dug čije je odlaganje plaćanja odloženo, kao i metod obračuna kamate, primenjivaće se od 1. januara 2013. godine.

Odredba člana 17. ovog zakona u delu koji se odnosi na dan od kada se obračunava kamata obvezniku poreza na dodatu vrednost kome se vrši povraćaj tog poreza primenjivaće se za poreske prijave podnete za poreski period počev od 1. januara 2013. godine.

Odredba člana 17. ovog zakona u delu koji se odnosi na dan od kada se obračunava kamata poreskom obvezniku koji je podneo zahtev za refakciju, odnosno za refundaciju poreza, primenjivaće se na rešenja kojima se utvrđuje pravo na refakciju, odnosno na refundaciju koja budu doneta po zahtevima podnetim od 1. januara 2013. godine.

Odredbe člana 23. ovog zakona u delu koji se odnosi na utvrđivanje poreske obaveze licu koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost primenjivaće se od 1. januara 2013. godine.

Odredbe člana 26. ovog zakona u delu koji se odnosi na pokretanje i vođenje prvostepenog prekršajnog postupka koji nije u isključivoj nadležnosti prekršajnog suda i izricanje kazni – za poreske prekršaje, za prekršaje iz oblasti menjačkog poslovanja i drugih poslova koji su, prema Zakonu o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, br. 62/06 i 31/11) u nadležnosti Deviznog inspektorata, kao i za prekršaje iz oblasti igara na sreću i čl. 2, 5, 19, 20, 22, 24, 27. i 35. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2013. godine.

Prvostepeni prekršajni postupak za poreske prekršaje, za prekršaje iz oblasti menjačkog poslovanja i drugih poslova koji su, prema Zakonu o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, br. 62/06 i 31/11) u nadležnosti Deviznog inspektorata, kao i za prekršaje iz oblasti igara na sreću, koji do 31. decembra 2012. godine ne budu pravosnažno okončani, okončaće nadležni prekršajni sud.

Odredbe člana 10. i člana 32. stav 1. ovog zakona primenjivaće se od 1. jula 2014. godine.

Član 41.

Po zahtevima za odlaganje plaćanja poreskog duga po kojima ne bude pravosnažno odlučeno do dana stupanja na snagu ovog zakona nadležni organ odlučiće u skladu sa ovim zakonom.

Član 42.

Postupak po pravnim lekovima uloženim protiv poreskih upravnih akata, koje do 31. decembra 2012. godine donesu jedinice lokalnih samouprava za izvorne javne prihode iz člana 2a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr. zakon, 62/06-dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09-dr. zakon, 53/10, 101/11 i 2/12-ispravka), okončaće nadležni drugostepeni organi tih jedinica lokalne samouprave.

Član 43.

Poreska uprava dužna je da, u roku od osam dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, javnim konkursom pokrene postupak za izbor rukovodilaca iz člana 29. ovog zakona.

Član 44.

Propis iz člana 7. ovog zakona doneće se u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 45.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 97. tač. 6. i 15. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija, između ostalog, uređuje poreski sistem i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Osnovni razlog za donošenje ovog zakona, odnosno cilj koji se ovim zakonom želi postići, je prenošenje nadležnosti na Poresku upravu za obavljanje poslova državne uprave u oblasti igara na sreću iz Zakona o igrama na sreću („Službeni glasnik RS”, broj 88/11), izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova i kontrole menjačkih poslova, kao i drugih poslova koji su, prema Zakonu o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, br. 62/06 i 31/11 – u daljem tekstu: Zakon o deviznom poslovanju), u nadležnosti Deviznog inspektorata. Stoga se ovim zakonom uređuju ovlašćenja i postupak poreskog organa u izvršavanju tih poslova.

Takođe, od 1. januara 2013. godine Poreska uprava biće nadležna i za prvostepeni poreskoprekršajni postupak za javne prihode koje utvrđuje, kontroliše i naplaćuje (osim kada je taj postupak, prema zakonu kojim su uređeni prekršaji, u isključivoj nadležnosti prekršajnog suda), kao i za odlučivanje po pravnim lekovima uloženim protiv poreskih upravnih akata koje od 1. januara 2013. godine donesu jedinice lokalne samouprave. Na ovaj način doprinelo bi se racionalnijoj i efikasnijoj organizaciji organa koji vrše određene poslove državne uprave.

U cilju efikasnijeg upravljanja javnim finansijama i finansijskog planiranja, kao i kontrole trošenja svih novčanih sredstava korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, predlaže se da se prihodi koji pripadaju Poreskoj upravi u skladu sa članom 170. st. 2. i 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr. zakon, 62/06-dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09-dr. zakon, 53/10, 101/11 i 2/12-ispravka – u daljem tekstu: ZPPPA), uključe u opšti prihod budžeta i raspoređuju u skladu sa odobrenim aproprijacijama u budžetu (a ne finansijskim planom Poreske uprave). Na taj način se navedene odredbe usaglašavaju sa predloženim izmenama i dopunama zakona kojim se uređuje budžetski sistem.

Uređuje se oporezivanje lica koja obavljaju neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, po stopi po kojoj se oporezuju drugi prihodi fizičkih lica prema zakonu kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana, bez priznavanja normiranih troškova (čija visina sada iznosi 20%). Oporezivanje ovih delatnosti vršilo bi se od 1. januara 2013. godine. To bi trebalo da stimuliše registraciju, odnosno prijavljivanje obavljanja delatnosti tih lica do 31. decembra 2012. godine, imajući u vidu da se prihod od obavljanja samostalne delatnosti oporezuje po stopi od 10%.

Predlaže se izmena metoda obračuna kamatne stope na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja tako što se, umesto komforne metode obračuna, uvodi metod prostog interesnog računa od sto, počev od 1. januara 2013. godine.

Predlaže se produženje, sa 12 na 24 meseca, roka na koji se može izvršiti odlaganje plaćanja poreskog duga i smanjuje stopa kamate koja se obračunava za vreme odloženog plaćanja poreskog duga obvezniku koji je zahtev za odlaganje podneo pre dospelosti tog duga ili je sam prijavio dospelu poresku obavezu, kako bi se i na ovaj način doprinelo „samoprijavljivanju” poreskih dugova.

U cilju smanjenja troškova poreskog postupka poreskim obveznicima – pravnim licima koja nisu svrstana u velike poreske obveznike, kao i preduzetnicima, predlaže se da ta lica, od 1. jula 2014. godine, poreske prijave (osim izmenjenih poreskih prijava) podnose isključivo elektronskim putem.

Imajući u vidu procesni značaj dostavljanja poreskih akata (od dana dostavljanja teku rokovi za ulaganje pravnih lekova, od tog dana se računa dospelost određenih obaveza…), preciziraju se odredbe koje uređuju dostavljanje kako bi se ono, a samim tim i naplata poreza, učinilo efikasnijim.

Vrši se preciziranje i pravnotehničko usaglašavanje pojedinih odredaba ZPPPA, kako bi se njegova primena realizovala sa što manje tumačenja i na taj način doprinelo bržem sprovođenju poreskog postupka i efikasnijem radu poreske administracije (na primer, precizira se da poreski punomoćnik može biti i fizičko i pravno lice koje je rezident Republike Srbije, preciziraju se obaveze banaka kod realizacije naloga za isplatu zarada, naknada zarada i naknada za privremene i povremene poslove, vrši se pravnotehničko usaglašavanje sa zakonom kojim se uređuju ministarstva…).

Imajući u vidu da su predložena rešenja zakonska materija, nisu razmatrane mogućnosti da se ciljevi koji se žele ovim zakonom postići reše bez donošenja ovog zakona.

Donošenje ovog zakona je najbolji način za rešavanje problema, iz razloga što se radi o zakonskoj materiji, koju je jedino i moguće menjati i dopunjavati odgovarajućim izmenama i dopunama zakona. Pored toga, uređivanjem ove materije zakonom, daje se doprinos pravnoj sigurnosti.

OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I

POJEDINAČNIH REŠENJA

Uz čl. 1-5, 13, 14, 19, 20, 22, 24, 26, 27, 35. i 42.

Predlaže se proširenje nadležnosti Poreske uprave i na poslove državne uprave u oblasti igara na sreću, izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, kontrole menjačkih poslova, kao i druge poslove koji su, prema Zakonu o deviznom poslovanju („Službeni glasnik RS”, br. 62/06 i 31/11), sada u nadležnosti Deviznog inspektorata.

Takođe, od 1. januara 2013. godine, Poreska uprava biće nadležna i za prvostepeni poreskoprekršajni postupak za javne prihode koje ona utvrđuje, kontroliše i naplaćuje (osim za slučajeve kada je prekršajni postupak, prema zakonu kojim su uređeni prekršaji, u isključivoj nadležnosti prekršajnog suda), kao i za odlučivanje po pravnim lekovima uloženim protiv poreskih upravnih akata koje, za svoje izvorne javne prihode, od 1. januara 2013. godine donesu jedinice lokalne samouprave. Postupak po pravnim lekovima uloženim protiv poreskih upravnih akata, koje do 31. decembra 2012. godine donesu jedinice lokalnih samouprava za svoje izvorne javne prihode, okončaće nadležni drugostepeni organi tih jedinica lokalne samouprave.

S tim u vezi, usaglašena su ovlašćenja jedinica lokalnih samouprava kod utvrđivanja, naplate i kontrole njihovih izvornih javnih prihoda na koje se primenjuje ovaj zakon i dopunjene su odredbe koje uređuju nadležnosti Poreske uprave.

U postupku koji bude vodila Poreska uprava u vezi sa izdavanjem i oduzimanjem ovlašćenja, odobrenja, dozvola, saglasnosti i dr, primenom zakona kojim se uređuje devizno poslovanje, odnosno zakona kojim se uređuju igre na sreću, shodno će se primenjivati zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako tim zakonima nije drukčije određeno.

Uz čl. 6, 8, 11, 12, 21. i 25.

Vrši se preciziranje pojedinih odredaba, i to:

– odredaba koje uređuju poreskog punomoćnika, u smislu da poreski punomoćnik može biti i fizičko i pravno lice (član 6. ovog zakona);

– odredaba koje uređuju sekundarnu poresku obavezu nekog lica za dospelu poresku obavezu drugog poreskog obveznika, u smislu da se ona odnosi na „glavni dug“, kamatu i troškove prinudne naplate (član 8. ovog zakona);

Vrši se pravnotehničko usaglašavanje, i to:

– sa nazivom zakona kojim se uređuje oporezivanje dobiti pravnih lica (član 11. ovog zakona);

– odredbe koja uređuje izbor metode poreske osnovice, tako što se taj izbor odnosi i na metodu parifikacije bliže uređenu članom 58a ZPPPA, s obzirom na to da se metode procene poreske osnovice uređuju odredbama čl. 58, 58a i 59. ZPPPA (član 12. ovog zakona);

– sa Zakonom o ministarstvima (član 21. st. 1. i 2. i član 25. ovog zakona) i međusobno usaglašavanje odredaba ZPPPA koje uređuju otpis poreza i sporednih poreskih davanja (član 21. stav 3. ovog zakona).

Uz čl. 7, 32, 33. i 44.

Uređuje se postupanje banaka kod realizacije naloga za isplatu zarada, naknada zarada i naknada za privremene i povremene poslove, kao i sankcije za banke i odgovorna lica u njima, za nepoštovanje tog načina postupanja.

Predlaže se da će se način i postupak dostavljanja, kao i bliža sadržina elektronskih evidencija koje se dostavljaju Poreskoj upravi od strane banaka, urediti aktom ministra, koji će se doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Takođe, predlaže se uvođenje prekršajne kazne za pravna lica koja nisu svrstana u velike poreske obveznike i za preduzetnike, koji od 1. jula 2014. godine poreske prijave (osim izmenjene poreske prijave) ne budu podnosili elektronskim putem.

Uz član 9.

Predlaže se preciziranje odredbe kojom se uređuje dostavljanje poreskih akata u pismenom obliku, kako bi se dostavljanje učinilo efikasnijim. Pre svega, ukinuto je dostavljanje poreskih akata elektronskim putem preko e-mail-a, a uvedeno isticanje poreskog akta na oglasnoj tabli nadležnog poreskog organa (u slučaju kada nije bilo moguće da se izvrši shodno drugim odredbama ovog člana koje uređuju dostavljanje).

Uz član 10.

Predlaže se da, počev od 1. jula 2014. godine, i poreski obveznici – pravna lica koja nisu svrstana u velike poreske obveznike i preduzetnici, poreske prijave (osim izmenjene poreske prijave), podnose isključivo elektronskim putem (veliki poreski obveznici poreske prijave i sada posnose elektronskim putem).

Uz čl. 15, 16. i 41.

Predlaže se produženje roka, (sa 12 na 24 meseca), na koji plaćanje poreskog duga može biti odloženo, kao i da se zahtev za odlaganje može podneti i pre njegove dospelosti.

Lica koja zahtevaju odlaganje plaćanja poreskog duga, čiji je iznos na dan podnošenja zahteva po svim osnovama koje naplaćuje Poreska uprava, za pravno lice do 500.000 dinara, za preduzetnika do 100.000 dinara a za fizičko lice do 50.000 dinara, neće biti u obavezi ni da daju sredstva obezbeđenja naplate (kako je sada uređeno), ni da (kako se predlaže) ispune uslove propisane Uredbom o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga („Sl. glasnik RS”, br. 53/03, 61/04 i 71/05). Naime, prema toj uredbi, plaćanje poreskog duga može se odložiti obvezniku ako dug velikog i srednjeg pravnog lica iznosi najmanje 5% od obrtnih sredstava iskazanih u poslednjem finansijskom izveštaju, ako dug malog pravnog lica i preduzetnika iznosi najmanje 5% od ukupnog godišnjeg prihoda iskazanog u poslednjem finansijskom izveštaju, odnosno godišnjeg paušalnog prihoda, odnosno ako dug fizičkog lica iznosi najmanje 10% oporezivih prihoda u godini koja prethodi godini u kojoj je podnet zahtev za odlaganje. Na taj način se omogućava da pravo na odlaganje ostvari veći broj poreskih obveznika sa manjim poreskim dugovima, na procesno jednostavniji način.

Po zahtevima za odlaganje plaćanja poreskog duga po kojima ne bude odlučeno do dana stupanja na snagu ovog zakona, nadležni organ odlučiće u skladu sa ovim zakonom.

Uz čl. 17. i 18.

Vrši se pravnotehničko usaglašavanje naziva centralne banke sa odredbom člana 95. stav 1. Ustava Republike Srbije, prema kojoj je Narodna banka Srbije – centralna banka Republike Srbije.

Predlaže se da se, od 1. januara 2013. godine, na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja kamata obračunava i plaća primenom prostog interesnog računa od sto (a ne komformne metode obračuna).

Takođe, uređuje se dan od kada pravo na kamatu ima obveznik poreza na dodatu vrednost kome se, u roku propisanom zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost, ne izvrši povraćaj tog poreza, kao i obvezniku koji je podneo zahtev i ispunio propisane uslove za refakciju, odnosno za refundaciju poreza. Obvezniku poreza na dodatu vrednost kome se neblagovremeno vrši povraćaj poreza, kamata bi se obračunavala za poreske prijave podnete za poreski period počev od 1. januara 2013. godine, a obvezniku kome se neblagovremeno vrši refakcija, odnosno refundacija – počev od rešenja kojima se obvezniku utvrđuje to pravo koja budu doneta po zahtevima podnetim od 1. januara 2013. godine.

S obzirom na to da se kamata plaća i kod odlaganja plaćanja poreza, odnosno kod obustave izvršenja poreskog upravnog akta, po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije uvećanoj za deset procentnih poena, predlaže se da od 1. januara 2013. godine kamatna stopa kod odlaganja plaćanja poreskog duga obveznicima koji su zahtev za odlaganje plaćanja podneli pre dospelosti poreskog duga ili su sami prijavili dospelu poresku obavezu čije odlaganje plaćanja zahtevaju, iznosi koliko i godišnja referentna stopa Narodne banke Srbije, primenom prostog interesnog računa od sto.

Uz član 23.

Uređuju se način i postupak utvrđivanja poreske obaveze licu koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost. Ta poreska obaveza utvrđivala bi se rešenjem, primenom metode procene poreske osnovice parifikacijom, po stopi po kojoj se oporezuju drugi prihodi fizičkih lica prema zakonu kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana, bez priznavanja normiranih troškova (čija visina sada iznosi 20%). To bi trebalo da podstakne registraciju, odnosno prijavljivanje obavljanje delatnosti tih lica, u skladu sa propisima, imajući u vidu da se prihod od obavljanja samostalne delatnosti oporezuje po stopi od 10%.

Takođe, vezano za nadležnosti Poreske uprave predložene članom 26. ovog zakona, uređuje se postupak poreskih organa u realizaciji tih nadležnosti (postupak izdavanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, izdavanja certifikata za obavljanje tih poslova, kontrola menjačkog poslovanja, mere u toku te kontrole i rešenje o merama, mere koje se preduzimaju u slučaju onemogućavanja kontrole, obaveze menjača u slučajevima oduzimanja ovlašćenja, postupak Poreske uprave u oblasti igara na sreću kao i poslova koji su, prema Zakonu o deviznom poslovanju, sada u nadležnosti Deviznog inspektorata).

Uz član 28.

Predlaže se da direktor Poreske uprave ima zamenika, koga postavlja Vlada, na period od pet godina, na predlog ministra nadležnog za poslove finansija.

Uz čl. 29. i 43.

Predlaže se da organizacionim jedinicama Poreske uprave (obrazovanim za obavljanje poslova iz nadležnosti Poreske uprave, konstituisanim na osnovu akta ministra – kojim su uređeni način obrazovanja, broj, struktura, mreža i delokrug tih organizacionih jedinica) rukovode zaposleni – rukovodioci, koji se biraju na način i po postupku uređenim ovim zakonom za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta. Odluku o izboru rukovodilaca koje ne postavlja Vlada donosio bi direktor Poreske uprave, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadležnog za poslove finansija, a birali bi se na period od pet godina, uz mogućnost ponovnog izbora.

Predlaže se da ministar nadležan za poslove finansija može bliže urediti organizaciju, postupak i način ispitnog postupka, za izbor kandidata na navedena radna mesta, u delu uslova i sadržaja koji se odnosi na ocenu stručne osposobljenosti, znanja i veštine koje su neophodne za rukovodioce. Poreska uprava dužna je da, u roku od osam dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, javnim konkursom pokrene postupak za izbor rukovodilaca organizacionih jedinica.

Uz čl. 30. i 31.

U cilju efikasnijeg upravljanja javnim finansijama i finansijskog planiranja, kao i kontrole trošenja svih novčanih sredstava korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, predlaže se da se prihodi koji pripadaju Poreskoj upravi u skladu sa članom 170. st. 2. i 3. ZPPPA, uključe u opšti prihod budžeta i raspoređuju u skladu sa odobrenim aproprijacijama u budžetu (a ne finansijskim planom Poreske uprave), čime se navedene odredbe usaglašavaju sa predloženim izmenama Zakona o budžetskom sistemu.

Predlaže se da se za stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih u Poreskoj upravi, projektovanje i izgradnju informacionog sistema, kao i za stimulativno nagrađivanje zaposlenih mogu, na predlog ministra nadležnog za poslove finansija, obezbediti dodatna sredstva iz Budžeta Republike, pri čemu bi raspored tih sredstava vršio ministar.

Uz član 34.

Predlaže se uređivanje prekršajnih kazni za nepoštovanje odredaba ovog zakona u oblasti menjačkog poslovanja i u oblasti igara na sreću.

Uz čl. 36-40.

Uređuju se prelazne odredbe za primenu ovog zakona.

Predlaže se da danom stupanja na snagu ovog zakona Poreska uprava:

– preuzme od Deviznog inspektorata poslove izdavanja i oduzimanja ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova, poslove izdavanja certifikata za obavljanje menjačkih poslova i kontrolu menjačkih poslova, kao i druge poslove koji su, prema Zakonu o deviznom poslovanju, sada u nadležnosti Deviznog inspektorata. Postupke koje je Devizni inspektorat započeo u vršenju tih nadležnosti koji ne budu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće Poreska uprava u skladu sa ovim zakonom. Rezidenti – pravna lica i preduzetnici kojima je rešenje o izdavanju ovlašćenja za obavljanje menjačkih poslova izdato do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavljaju da rade na osnovu tog rešenja u skladu sa odredbama ovog zakona;

– preuzme od Uprave za igre na sreću poslove državne uprave u oblasti igara na sreću. Postupke u toj oblasti koje je započela Uprava za igre na sreću, koji ne budu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće Poreska uprava u skladu sa ovim zakonom. Priređivači igara na sreću kojima je do dana stupanja na snagu ovog zakona izdato rešenje o davanju dozvole, odnosno odobrenje za priređivanje igara na sreću od strane Uprave za igre na sreću u skladu sa Zakonom o igrama na sreću, nastavljaju sa priređivanjem tih igara do isteka roka važenja dozvole, odnosno odobrenja;

– preuzme zaposlene i postavljena lica Deviznog inspektorata i Uprave za igre na sreću, kao i njihov poslovni prostor, predmete, informacioni sistem, arhivu, opremu i sredstva za rad.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju sa radom Devizni inspektorat i Uprava za igre na sreću.

Predlaže se da se odredbe koje uređuju obavezu poreskim obveznicima – pravnim licima koja nisu svrstana u velike poreske obveznike i preduzetnicima da podnose poreske prijave elektronskim putem, primenjuju od 1. jula 2014. godine.

Od 1. januara 2013. godine primenjivale bi se odredbe koje uređuju:

visinu kamatne stope i metod njenog obračuna;

raspored poreskog duga, imajući u vidu da se u sporedna poreska davanja ubrajaju i novčane kazne, u skladu sa predloženom nadležnošću Poreske uprave i za vođenje prvostepenog poreskog prekršajnog postupka za javne prihode koje ona utvrđuje, naplaćuje i kontroliše;

dospelost obaveze plaćanja novčane kazne izrečene u prekršajnom postupku koji vodi Poreska uprava;

dan od kada se obračunava kamata obvezniku poreza na dodatu vrednost kome se vrši povraćaj tog poreza;

utvrđivanje poreske obaveze licu koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost, kao i

pokretanje i vođenje prvostepenog prekršajnog postupka koji nije u isključivoj nadležnosti prekršajnog suda i izricanje kazni – za poreske prekršaje, za prekršaje iz oblasti menjačkog poslovanja i drugih poslova koji su, prema Zakonu o deviznom poslovanju, sada u nadležnosti Deviznog inspektorata, kao i za prekršaje iz oblasti igara na sreću.

Uz član 45.

Predlaže se da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA

SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA HITAN POSTUPAK

Razmatranje i donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12- prečišćen tekst).

Donošenje ovog zakona po hitnom postupku neophodno je, imajući u vidu da se njim vrši usaglašavanje sa predloženim izmenama i dopunama zakona kojim se uređuje budžetski sistem, a u cilju efikasnijeg upravljanja javnim finansijama i finansijskog planiranja, kao i kontrole trošenja svih novčanih sredstava korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije.

Ovim zakonom se predlaže oporezivanje neregistrovane, odnosno neprijavljene delatnosti, proširenje nadležnosti Poreske uprave i na prvostepeni poreskoprekršajni postupak i na drugostepeni postupak protiv akata jedinica lokalne samouprave u vezi utvrđivanja, naplate i kontrole njihovih izvornih javnih prihoda na koje se primenjuje ZPPPA, kao i izmena metoda obračuna kamate na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, sa primenom od 1. januara 2013. godine, što je takođe razlog za donošenje ovog zakona po hitnom postupku, kako bi se blagovremeno stvorili preduslovi za primenu tih zakonskih rešenja.

Nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku moglo bi da ima negativan uticaj na efikasnost upravljanja javnim finansijama i na kontrolu trošenja novčanih sredstava korisnika javnih sredstava, kao i na stvaranje uslova za blagovremenu primenu predloženih zakonskih rešenja u funkciji veće finansijske discipline, što bi moglo da ima štetne posledice na ostvarivanje i trošenje sredstava iz kojih se finansiraju nadležnosti Republike, autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava, a time i na rad organa i organizacija.

VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

S obzirom na to da se ovim zakonom uređuju poreski postupak i poreska administracija, kako bi se u procesnom smislu doprinelo ostvarivanju mera fiskalne politike koje se uređuju materijalnim poreskim propisima, obračun efekata na bazi izmena i dopuna ovog zakona nije moguće realno iskazati.

Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u ovom zakonu

Predložena zakonska rešenja će imati pozitivan uticaj na:

– efikasnije upravljanje javnim finansijama i finansijsko planiranje, kao i kontrolu trošenja svih novčanih sredstava korisnika javnih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, imajući u vidu da se predlaže da se prihodi koji pripadaju Poreskoj upravi u skladu sa članom 170. st. 2. i 3. ZPPPA, uključe u opšti prihod budžeta i raspoređuju u skladu sa odobrenim aproprijacijama u budžetu (a ne finansijskim planom Poreske uprave);

– smanjenje troškova poreskog postupka za poreske obveznike – pravna lica koja nisu svrstana u velike poreske obveznike i za preduzetnike, imajući u vidu da će od 1. jula 2014. godine poreske prijave i ti obveznici podnositi elektronskim putem;

– poreske obveznike sa manjim poreskim dugovima (dug pravnog lica do 500.000 dinara, preduzetnika do 100.000 dinara, a fizičkog lica do 50.000 dinara, po osnovu svih javnih prihoda koje naplaćuje Poreska uprava), s obzirom na to da im se može odložiti plaćanje tih poreskih dugova i bez ispunjenja uslova propisanih Uredbom o bližim uslovima za odlaganje plaćanja poreskog duga („Službeni glasnik RS”, br. 53/03, 61/04 i 71/05);

– poreskim obveznicima koji zahtevaju odlaganje plaćanja poreskog duga, uz ispunjenje propisanih uslova, s obzirom na to da im plaćanje može biti odloženo na najduže 24 meseca (umesto sadašnjih 12 meseci);

– finansijsku disciplinu, s obzirom na to da se uređuje način i postupak utvrđivanja poreske obaveze licu koje obavlja neregistrovanu, odnosno neprijavljenu delatnost;

– efikasnost poreskog postupka, imajući u vidu novopredložene odredbe koje uređuju dostavljanje u tom postupku.

Kakve troškove će primena ovog zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)

Primena ovog zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove građanima i privredi.

Da li su pozitivne posledice donošenja ovog zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti

Primena ovog zakona ne bi trebalo da stvori dodatne troškove građanima i privredi.

Da li se ovim zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija

Predložene izmene i dopune ovog zakona, imajući u vidu pitanja koja uređuju, nemaju za cilj podsticanje stvaranja novih privrednih subjekata na tržištu, niti stvaranja tržišne konkurencije.

Da li su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o ovom zakonu

Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen i nadležnim ministarstvima i drugim nadležnim organima, tako da je zainteresovanim stranama pružena prilika da iznesu svoje stavove.

Koje mere će se tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem ovog zakona namerava

Ministarstvo finansija i privrede nadležno je za davanje mišljenja u primeni ovog zakona. Posebno ističemo da Ministarstvo finansija i privrede, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, njihovim objavljivanjem na zvaničnoj internet strani, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i dostupnost informacijama, kako bi se na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem ovog zakona.

VII. ODREDBE ZAKONAO PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI

ČIJE SE IZMENE I DOPUNE VRŠE

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda na koje se ovaj zakon primenjuje (u daljem tekstu: poreski postupak), prava i obaveze poreskih obveznika, registracija poreskih obveznika i poreska krivična dela i prekršaji.

OVIM ZAKONOM UREĐUJE SE I POSTUPAK:

1) IZDAVANJA I ODUZIMANJA OVLAŠĆENJA ZA OBAVLJANJE MENJAČKIH POSLOVA I KONTROLE MENJAČKIH POSLOVA, UKLJUČUJUĆI I DRUGE POSLOVE KOJI SU, SHODNO ZAKONU O DEVIZNOM POSLOVANJU („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 62/06 I 31/11), U NADLEŽNOSTI DEVIZNOG INSPEKTORATA;

2) OBAVLJANJA POSLOVA DRŽAVNE UPRAVE U OBLASTI IGARA NA SREĆU.

Ovim zakonom obrazuje se Poreska uprava, kao organ uprave u sastavu Ministarstva finansija MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE FINANSIJA i uređuju njena nadležnost i organizacija.

Član 2.

Ovaj zakon primenjuje se na sve javne prihode koje naplaćuje Poreska uprava, ako drugim poreskim zakonom nije drukčije uređeno (u daljem tekstu: porez).

Ovaj zakon primenjuje se i na kamate po osnovu dospelog, a neplaćenog poreza i troškove postupka prinudne naplate poreza (u daljem tekstu: sporedna poreska davanja).

OVAJ ZAKON PRIMENJUJE SE I NA NOVČANE KAZNE, KAMATE PO OSNOVU DOSPELOG, A NEPLAĆENOG POREZA, TROŠKOVE POSTUPKA PRINUDNE NAPLATE POREZA I TROŠKOVE PRVOSTEPENOG PORESKOG PREKRŠAJNOG POSTUPKA ZA KOJI JE NADLEŽNA PORESKA UPRAVA (U DALJEM TEKSTU: SPOREDNA PORESKA DAVANJA).

Član 2a

Ovaj zakon primenjuje se i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu u javnopravnom odnosu, kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovama.

Kod utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda i sporednih poreskih davanja iz stava 1. ovog člana, kao i kod podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka za poreske prekršaje, nadležni organ jedinice lokalne samouprave ima prava i obaveze koje po ovom zakonu ima Poreska uprava, osim prava i obaveza koje se odnose na:

1) identifikaciju i registraciju poreskih obveznika;

2) procenu poreske osnovice metodom parifikacije i metodom unakrsne procene;

3) otkrivanje poreskih krivičnih dela;

4) odlučivanje o žalbama izjavljenim protiv rešenja donetih u poreskom postupku od strane organizacionih jedinica Poreske uprave

4) ODLUČIVANJE PO PRAVNIM LEKOVIMA ULOŽENIM PROTIV PORESKIH UPRAVNIH AKATA KOJE DONESU ORGANIZACIONE JEDINICE PORESKE UPRAVE, ODNOSNO PROTIV PORESKIH UPRAVNIH AKATA KOJE OD 1. JANUARA 2013. GODINE DONESU JEDINICE LOKALNIH SAMOUPRAVA U PORESKOM POSTUPKU ZA IZVORNE JAVNE PRIHODE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA;

4A) POKRETANJE I VOĐENJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA I ODLUČIVANJE U TOM POSTUPKU ZA PREKRŠAJE U VEZI SA JAVNIM PRIHODIMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA;

5) brisana („Sl. glasnik RS“, br. 53/10);

6) ostala prava i obaveze Poreske uprave sadržane u odredbama člana 160. tač. 9), 11b) i 12), TAČ. 1A), 5A), 6), 7B), 9), 11B), 12) I 13A)-13D), čl. 161, 164. i 167-171. ovog zakona.

Član 3.

Ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ovaj zakon uređeno na drukčiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona.

Ako ovim zakonom nije drukčije propisano, poreski postupak se sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

U POSTUPKU KOJI VODI PORESKA UPRAVA U VEZI SA IZDAVANJEM I ODUZIMANJEM OVLAŠĆENJA, ODOBRENJA, DOZVOLA, SAGLASNOSTI I DR, PRIMENOM ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE DEVIZNO POSLOVANJE, ODNOSNO ZAKONA KOJIM SE UREĐUJU IGRE NA SREĆU, SHODNO SE PRIMENJUJE ZAKON KOJIM SE UREĐUJE OPŠTI UPRAVNI POSTUPAK, AKO TIM ZAKONIMA NIJE DRUKČIJE ODREĐENO.

Član 11.

Poreska uprava obavlja poslove državne uprave koji se odnose na vođenje prvostepenog i drugostepenog poreskog postupka, vođenje jedinstvenog registra poreskih obveznika i poresko računovodstvo, otkrivanje poreskih krivičnih dela i prekršaja i njihovih izvršilaca, POKRETANJE I VOĐENJE PRVOSTEPENOG PREKRŠAJNOG POSTUPKA KOJI NIJE U ISKLJUČIVOJ NADLEŽNOSTI PREKRŠAJNOG SUDA, KAO I IZRICANJE KAZNI – ZA PORESKE PREKRŠAJE, ZA PREKRŠAJE IZ OBLASTI MENJAČKOG POSLOVANJA I DRUGIH POSLOVA KOJI SU, SHODNO ZAKONU O DEVIZNOM POSLOVANJU („SLUŽBENI GLASNIK RS“, BR. 62/06 I 31/11) U NADLEŽNOSTI DEVIZNOG INSPEKTORATA, KAO I ZA PREKRŠAJE IZ OBLASTI IGARA NA SREĆU (U DALJEM TEKSTU: PORESKI PREKRŠAJNI POSTUPAK), podnošenje zahteva za pokretanje poreskog prekršajnog postupka, kao i druge poslove određene ovim zakonom.

Poreska uprava samostalno izvršava poslove iz stava 1. ovog člana na celokupnoj teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika) i organizuje se tako da obezbeđuje funkcionalno jedinstvo u sprovođenju poreskih propisa.

Član 14.

Punomoćnik poreskog obveznika (u daljem tekstu: poreski punomoćnik) je FIZIČKO, ODNOSNO PRAVNO lice – rezident Republike koje u granicama dobijenog punomoćja, u ime i za račun poreskog obveznika izvršava poslove u vezi sa poreskim obavezama obveznika (prima poreske akte, podnosi poreske prijave, plaća porez i dr.).

Poreski obveznik fizičko, odnosno pravno lice – nerezident Republike (u daljem tekstu: nerezident) koji nema stalnu poslovnu jedinicu na teritoriji Republike, odnosno koji ostvaruje prihode ili stiče imovinu na teritoriji Republike van poslovanja svoje stalne poslovne jedinice, dužan je da u roku od deset dana od dana početka ostvarivanja prihoda, odnosno sticanja imovine podložne oporezivanju na teritoriji Republike, obavesti Poresku upravu u sedištu o licu koje je njegov poreski punomoćnik.

Ako nerezident ostvaruje prihode koji se oporezuju po odbitku, za koje poreski obveznik nije dužan da podnese poresku prijavu, neće postojati obaveza određivanja punomoćnika.

Član 30a

Banka će dozvoliti isplatu zarada, odnosno naknada zarada, samo uz istovremeno plaćanje obaveza po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, obračunatih u skladu sa zakonom, na odgovarajući uplatni račun javnih prihoda.

Ako na računu isplatioca nema dovoljno sredstava za istovremenu isplatu zarada, odnosno naknada zarada, uz plaćanje pripadajućih poreza i doprinosa iz stava 1. ovog člana, banka će dozvoliti isplatu srazmernog dela zarade, odnosno naknade zarade, uz plaćanje pripadajućih poreza i doprinosa.

Obaveza iz st. 1. i 2. ovog člana ne odnosi se na banku preko koje se ne vrši realizacija naloga za isplatu zarada, odnosno naknada zarada.

BANKA PREKO KOJE SE VRŠI REALIZACIJA NALOGA ZA ISPLATU ZARADA, ODNOSNO NAKNADA ZARADA, UKLJUČUJUĆI I UGOVORENU NAKNADU ZA PRIVREMENE I POVREMENE POSLOVE, U CELINI ILI DELIMIČNO, KAO I REALIZACIJA NALOGA ZA PLAĆANJE POREZA I DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE NA TE ISPLATE, DO ISTEKA DANA U KOME JE REALIZOVALA TE NALOGE, DOSTAVLJA PORESKOJ UPRAVI, U ELEKTRONSKOJ FORMI, INFORMACIJE O IZVRŠENOM PLATNOM PROMETU PO TIM OSNOVAMA.

INFORMACIJE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA DOSTAVLJAJU SE U OBLIKU ELEKTRONSKIH EVIDENCIJA, KOJE SADRŽE: POSLOVNO IME BANKE KOJA JE REALIZOVALA NALOGE; DATUM REALIZACIJE NALOGA; POSLOVNO IME, ODNOSNO NAZIV ISPLATIOCA; IZNOS ZARADA, ODNOSNO NAKNADA ZARADA, ODNOSNO UGOVORENIH NAKNADA ZA PRIVREMENE I POVREMENE POSLOVE, KOJE SU U TOKU TOG DANA ISPLAĆENE PO NALOGU SVAKOG ISPLATIOCA; IZNOSE POREZA I DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE KOJI SU U TOKU TOG DANA PLAĆENI NA ZARADE, NA NAKNADE ZARADA, KAO I NA NAKNADE ZA PRIVREMENE I POVREMENE POSLOVE PO NALOGU SVAKOG ISPLATIOCA; UPLATNE RAČUNE JAVNIH PRIHODA NA KOJE SU TE UPLATE IZVRŠENE, KAO I DRUGE PODATKE NEPOSREDNO POVEZANE SA IZVRŠENIM NALOZIMA ZA ISPLATU ZARADA, NAKNADA ZARADA I UGOVORENIH NAKNADA ZA PRIVREMENE I POVREMENE POSLOVE.

AKO BANKA U TOKU JEDNOG DANA REALIZUJE NALOG, ODNOSNO NALOGE ZA PLAĆANJE SAMO PO NEKOM OD OSNOVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, BANKA POSTUPA NA NAČIN IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA.

NAČIN I POSTUPAK DOSTAVLJANJA, KAO I BLIŽU SADRŽINU ELEKTRONSKIH EVIDENCIJA IZ ST. 1-3. OVOG ČLANA, NA PREDLOG PORESKE UPRAVE, PROPISUJE MINISTAR.

Član 31.

Sekundarna poreska obaveza nastaje kada je neko lice odgovorno za dospelu poresku obavezu drugog poreskog obveznika ili za dospelu sekundarnu poresku obavezu drugog poreskog obveznika.

Sekundarna poreska obaveza odnosi se na:

1) zakonske zastupnike koji su svesno ili bez dužne pažnje propustili da ispune svoju obavezu da realizuju plaćanje poreza za poreskog obveznika, iako je ovaj bio u mogućnosti da to uradi – za iznos neplaćenog poreza;

2) lica koja doprinose ili pomažu u izbegavanju plaćanja poreza drugog lica – za poreski dug tog drugog lica čije je plaćanje izbegnuto;

3) lica odgovorna za obračunavanje i plaćanje poreza po odbitku – za iznos tog poreza po odbitku koji nije plaćen;

4) fizičko lice koje je odgovorno lice u pravnom licu, koje obračunava i plaća porez po odbitku i propusti da uplati porez po odbitku – za iznos tog poreza po odbitku koji nije plaćen;

5) lice koje je primilo novčana sredstva, stvari ili prava iz imovine poreskog obveznika (u daljem tekstu: imovina) putem transakcije bez naknade ili uz naknadu koja je niža od cene koja bi se mogla postići na tržištu, u periodu od tri godine pre dospelosti poreske obaveze koja nije plaćena za poreskog obveznika – za iznos neplaćenog poreza, a najviše do vrednosti primljene imovine, umanjene za iznos koji je to lice za nju platilo.

Odredba iz stava 2. tačka 5) ovog člana primenjuje se u slučaju kada je lice primilo imovinu od poreskog obveznika – pravnog lica samo ako posredno ili neposredno učešće tog lica u kapitalu poreskog obveznika iznosi ili je iznosilo najmanje 10%.

Ukoliko drukčije nije propisano, sekundarna poreska obaveza obuhvata I kamatu i troškove prinudne naplate.

Član 36.

Poreski akti u pismenom obliku dostavljaju se na način uređen ovim zakonom.

Poreski akti smatraju se dostavljenim kada se uruče poreskom obvezniku, njegovom zakonskom zastupniku, poreskom punomoćniku ili zastupniku po službenoj dužnosti.

Ako je poreski obveznik fizičko lice, odnosno preduzetnik, poreski akti smatraju se dostavljenim i kada se uruče punoletnom članu domaćinstva, u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, ili licu zaposlenom kod preduzetnika.

Dostavljanje se, u smislu ovog zakona, smatra urednim i kada lica iz st. 2. i 3. ovog člana odbiju da prime ili potpišu poreske akte, ako lice koje je vršilo dostavljanje o tome sačini službenu belešku.

Ako dostavljanje na način iz st. 2-4. ovog člana nije moglo biti izvršeno, smatraće se izvršenim kada se poreski akti pošalju preporučenom pošiljkom preko pošte ili elektronskim putem preko e-maila, na adresu poreskog obveznika unetu u prijavu za registraciju ili u poslednju poresku prijavu.

Dostava izvršena na način iz stava 5. ovog člana smatra se izvršenom istekom trećeg dana od dana predaje poreskog akta pošti, odnosno danom navedenim u e-mail povratnici kod slanja poreskog akta elektronskim putem.

PORESKI AKTI U PISANOM OBLIKU DOSTAVLJAJU SE NA NAČIN UREĐEN OVIM ZAKONOM.

DOSTAVLJANJE PORESKIH AKATA PORESKOM OBVEZNIKU PRAVNOM LICU I PREDUZETNIKU VRŠI SE NA ADRESU NJEGOVOG SEDIŠTA, UPISANOG U REGISTRU AGENCIJE NADLEŽNE ZA PRIVREDNE REGISTRE, KAO I U DRUGIM JAVNIM REGISTRIMA, ODNOSNO NA POSEBNU ADRESU ZA PRIJEM POŠTE KOJA JE REGISTROVANA KOD AGENCIJE NADLEŽNE ZA PRIVREDNE REGISTRE.

DOSTAVLJANJE PORESKIH AKATA PORESKOM OBVEZNIKU FIZIČKOM LICU VRŠI SE NA ADRESU NJEGOVOG PREBIVALIŠTA, ODNOSNO BORAVIŠTA, UPISANU KOD ORGANA NADLEŽNOG ZA VOĐENJE EVIDENCIJE O LIČNIM KARTAMA.

AKO DOSTAVLJANJE NIJE BILO MOGUĆE IZVRŠITI PO ODREDBAMA ST. 2. I 3. OVOG ČLANA, DOSTAVLJANJE PORESKIH AKATA PORESKOM OBVEZNIKU VRŠI SE NA ADRESU NAVEDENU U POSLEDNJOJ PODNETOJ PORESKOJ PRIJAVI.

PORESKI AKTI SMATRAJU SE DOSTAVLJENIM PORESKOM OBVEZNIKU KADA SE URUČE PORESKOM OBVEZNIKU, NJEGOVOM ZAKONSKOM ZASTUPNIKU, NJEGOVOM PUNOMOĆNIKU, NJEGOVOM PORESKOM PUNOMOĆNIKU ILI NJEGOVOM ZASTUPNIKU PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI.

AKO JE PORESKI OBVEZNIK PREDUZETNIK, PORESKI AKTI SMATRAJU SE DOSTAVLJENIM I KADA SE URUČE PUNOLETNOM ČLANU NJEGOVOG DOMAĆINSTVA, U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE POREZ NA DOHODAK GRAĐANA, ODNOSNO LICU ZAPOSLENOM KOD PREDUZETNIKA.

AKO JE PORESKI OBVEZNIK FIZIČKO LICE, PORESKI AKTI SMATRAJU SE DOSTAVLJENIM I KADA SE URUČE PUNOLETNOM ČLANU NJEGOVOG DOMAĆINSTVA, U SMISLU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE POREZ NA DOHODAK GRAĐANA.

DOSTAVLJANJE SE, U SMISLU OVOG ZAKONA, SMATRA UREDNIM I KADA LICA IZ ST. 5-7. OVOG ČLANA ODBIJU DA PRIME PORESKI AKT ILI ODBIJU DA POTPIŠU PRIJEM PORESKOG AKTA, AKO LICE KOJE VRŠI DOSTAVLJANJE O TOME SAČINI SLUŽBENU BELEŠKU.

AKO SE DOSTAVLJANJE PORESKIH AKATA VRŠI PREKO POŠTE, PORESKI AKT SMATRA SE DOSTAVLJENIM PO ISTEKU ROKA OD PET DANA OD DANA NAVEDENOG U OBAVEŠTENJU POŠTE KOJIM JE PORESKI OBVEZNIK ILI DRUGO LICE IZ STAVA 5. OVOG ČLANA POZVANO DA DOĐE U POŠTU RADI PRIJEMA PORESKOG AKTA, A ISTO SE TOM POZIVU POŠTE NIJE ODAZVALO.

AKO DOSTAVLJANJE NIJE BILO MOGUĆE IZVRŠITI PO ODREDBAMA ST. 2-9. OVOG ČLANA U ROKU OD 15 RADNIH DANA OD DANA UPUĆIVANJA PORESKOG AKTA NA DOSTAVLJANJE, DOSTAVLJANJE SE VRŠI ISTICANJEM PORESKOG AKTA NA OGLASNOJ TABLI NADLEŽNOG PORESKOG ORGANA.

U SLUČAJU IZ STAVA 10. OVOG ČLANA, PORESKI AKT SMATRA SE DOSTAVLJENIM PO ISTEKU OSAM DANA OD DANA ISTICANJA PORESKOG AKTA NA OGLASNOJ TABLI NADLEŽNOG PORESKOG ORGANA.

ODREDBE ST. 2-11. OVOG ČLANA SHODNO SE PRIMENJUJU I NA DOSTAVLJANJE DRUGIM UČESNICIMA U PORESKOM POSTUPKU.

Član 38.

Poreska prijava predstavlja izveštaj poreskog obveznika Poreskoj upravi o ostvarenim prihodima, izvršenim rashodima, dobiti, imovini, prometu dobara i usluga i drugim transakcijama od značaja za utvrđivanje poreza.

Poreska prijava podnosi se na obrascu, koji propisuje ministar, uz koji se prilažu odgovarajući dokazi.

Poreski obveznik je dužan da lično potpiše poresku prijavu, osim ako je drukčije uređeno poreskim propisom.

Kada je poreski obveznik dužan da lično potpiše poresku prijavu, potpis od strane poreskog punomoćnika, zakonskog zastupnika ili zastupnika po službenoj dužnosti, prihvata se samo ako je poreski obveznik sprečen da lično potpiše poresku prijavu iz razloga telesne ili duševne bolesti ili dužeg odsustva.

Ako razlozi iz stava 4. ovog člana prestanu, Poreska uprava može zahtevati da poreski obveznik lično potpiše poresku prijavu.

Ako je poresku prijavu, odnosno neki njen deo pripremio poreski savetnik, i on je obavezan da potpiše poresku prijavu, uz unošenje svog PIB-a.

Poreska prijava se podnosi u roku propisanom poreskim zakonom Poreskoj upravi u mestu u kojem je podneta prijava za registraciju, osim ako je poreskim zakonom drukčije uređeno.

Izuzetno od stava 7. ovog člana, veliki poreski obveznici podnose poresku prijavu organizacionoj jedinici Poreske uprave iz člana 28. stav 5. ovog zakona, za sve vrste poreza za koje ta organizaciona jedinica izvršava poslove iz nadležnosti Poreske uprave.

Poreska prijava podnosi se neposredno ili putem pošte, a može se poslati i elektronskim putem, na način koji propiše ministar.

Izuzetno od stava 9. ovog člana, od 1. marta 2008. godine veliki poreski obveznici su dužni da poresku prijavu, osim izmenjene poreske prijave, podnose isključivo elektronskim putem.

OD 1. JULA 2014. GODINE PORESKU PRIJAVU, OSIM IZMENJENE PORESKE PRIJAVE, DUŽNI SU DA PODNOSE ISKLJUČIVO ELEKTRONSKIM PUTEM I PORESKI OBVEZNICI – PRAVNA LICA KOJA NISU SVRSTANA U VELIKE PORESKE OBVEZNIKE I PREDUZETNICI.

Član 48.

Poreska uprava odlučuje o potrebi veštačenja.

Ako ne postoji opasnost od odlaganja, Poreska uprava će obavestiti stranke u poreskom postupku o licu koje će imenovati za veštaka.

Veštaci se imenuju iz reda poreskih savetnika a, po potrebi, iz reda sudskih veštaka odgovarajuće struke.

Za veštaka u određenom poreskom postupku ne može biti imenovano lice koje je, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana, odnosno zakonom kojim se uređuje porez na dobit preduzeća PRAVNIH LICA, povezano sa poreskim obveznikom.

Stranke u poreskom postupku mogu tražiti izuzeće veštaka ako postoji opravdana sumnja u njegovu nepristrasnost ili ako bi zbog njegovog veštačenja moglo doći do povrede poslovne tajne ili štete za poslovnu delatnost stranke.

Obrazložen zahtev za izuzeće veštaka podnosi se Poreskoj upravi u roku od tri dana od dana prijema obaveštenja o imenovanju veštaka.

O izuzeću odlučuje rukovodilac organizacione jedinice Poreske uprave koja je imenovala veštaka.

O veštačenju se sastavlja nalaz u pismenom obliku.

Veštak može biti pozvan da usmeno obrazloži svoj nalaz.

Nalaz veštaka prilaže se spisu.

Član 60.

Poreska uprava odlučuje koja će merila iz čl. 58. i 59. ČL. 58, 58A i 59. ovog zakona koristiti za procenu poreske osnovice.

Ministar bliže uređuje način i postupak procene poreske osnovice.

Član 65.

Porez utvrđen na način iz člana 54. stav 2. ovog zakona dospeva za plaćanje u roku propisanom zakonom.

OBAVEZA PLAĆANJA NOVČANE KAZNE DOSPEVA U ROKU OD 15 DANA OD DANA PRAVOSNAŽNOSTI REŠENJA O IZRICANJU NOVČANE KAZNE.

Pravo na povraćaj više ili pogrešno naplaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, na poresku refakciju, odnosno na refundaciju poreza, kao i na namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza, dospeva istekom roka iz člana 75. st. 4. i 5. ST. 4-6. ovog zakona, ako poreskim zakonom nije drukčije uređeno.

Član 70.

Poreski obveznik određuje prilikom uplate vrstu dospelih poreza koje plaća.

Raspored uplaćenog iznosa vrši se po sledećem redosledu:

1) iznos glavne poreske obaveze;

2) kamata;

3) troškovi naplate.;

4) KAZNA.

Ako poreski obveznik duguje plaćanje više vrsta poreza, a uplaćeni iznos nije dovoljan za plaćanje ukupnog poreskog duga, pojedine vrste poreza naplaćuju se po redosledu njihovog dospevanja.

Kod poreza iz stava 3. ovog člana koji dospevaju istovremeno, naplata se vrši srazmerno učešću pojedinog poreza u ukupno dospelom poreskom dugu.

Ako je iznos uplate po osnovu poreza veći od dugovanog iznosa, iznos preplate može da se koristi za namirenje obaveza po istom osnovu koje kasnije dospevaju.

U slučaju iz stava 5. ovog člana, namiruju se dospele obaveze po drugom osnovu ili se vrši povraćaj na zahtev obveznika.

Član 73.

Poreska uprava može, na pismeni i obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično, odložiti plaćanje poreskog duga, pod uslovom da plaćanje poreskog duga na dan dospelosti:

1) za poreskog obveznika predstavlja, ODNOSNO PREDSTAVLJAĆE neprimereno veliko opterećenje;

2) nanosi, ODNOSNO NANEĆE bitnu ekonomsku štetu poreskom obvezniku.

Uslove iz stava 1. ovog člana bliže uređuje Vlada.

O odlaganju plaćanja poreskog duga, po ispunjenju uslova iz st. 1. i 2. ovog člana, odlučuje:

1) ministar ili lice koje on ovlasti – na osnovu pismenog predloga rukovodioca organizacione jedinice Poreske uprave prema glavnom mestu poslovanja, odnosno mestu prebivališta poreskog obveznika – osim za izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave;

2) gradonačelnik, odnosno predsednik opštine, odnosno lice koje on ovlasti, jedinice lokalne samouprave kojoj pripadaju izvorni javni prihodi čija naplata se odlaže u skladu sa ovim zakonom.

Odlukom iz stava 3. ovog člana može se odobriti jednokratno odlaganje ili plaćanje poreskog duga na rate, ali najduže do 12 meseci 24 MESECA.

Odluka iz stava 3. ovog člana mora da sadrži obrazložene razloge zbog kojih se odlaganje odobrava.

Odlaganje plaćanja poreskog duga iz st. 1. do 3. ovog člana vrši se potpisivanjem sporazuma između Poreske uprave i poreskog obveznika, odnosno rešenjem Poreske uprave.

Izuzetno, ako podnosilac zahteva za odlaganje plaćanja poreskog duga, koji ne ispunjava uslove iz st. 1. i 2. ovog člana, kao sredstvo obezbeđenja naplate ponudi neopozivu bankarsku garanciju ili menicu avaliranu od strane poslovne banke, na iznos koji ne može biti manji od visine poreskog duga čije se plaćanje odlaže, lice iz stava 3. ovog člana može odlučiti da se poreskom obvezniku odobri odlaganje plaćanja poreskog duga na način iz stava 4. ovog člana.

PORESKI OBVEZNIK MOŽE PODNETI ZAHTEV IZ STAVA 1. OVOG ČLANA I PRE DOSPELOSTI POREZA.

Član 74.

U postupku odlučivanja o odlaganju plaćanja poreskog duga iz člana 73. stav 3. ovog zakona, od poreskog obveznika se zahteva davanje sredstava obezbeđenja naplate, koja ne mogu biti manja od visine poreskog duga čije se plaćanje odlaže.

Sredstva obezbeđenja naplate iz stava 1. ovog člana su:

1) hipoteka na nepokretnosti poreskog obveznika;

2) zaloga na pokretnim stvarima poreskog obveznika;

3) neopoziva bankarska garancija;

4) jemstvo drugog lica koje je vlasnik imovine čija vrednost ne može biti manja od 150% visine poreskog duga čija se naplata obezbeđuje;

5) trasirana menica, akceptirana od strane dva žiranta, iz čijih se zarada, na kojima se ustanovljava administrativna zabrana, poreski dug može naplatiti;

6) menica avalirana od strane poslovne banke.

U postupku odlučivanja o odlaganju plaćanja poreskog duga iz člana 73. stav 3. ovog zakona, Poreska uprava odlučuje iz kojih od predloženih sredstava obezbeđenja će se najefikasnije naplatiti poreski dug.

Ako poreski obveznik ne može da pruži obezbeđenje za celokupan iznos poreskog duga, dužan je da, u postupku iz člana 73. stav 3. ovog zakona, pruži obezbeđenje do iznosa koji njegova finansijska situacija dopušta.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, poreski obveznik će pružiti raspoloživa sredstva obezbeđenja i dokaze o budućim prihodima dovoljnim da pokriju naplatu poreskog duga.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, od poreskog obveznika ne zahteva se ISPUNJENJE USLOVA KOJE JE PROPISALA VLADA AKTOM IZ ČLANA 73. STAV 2. OVOG ZAKONA, KAO NI davanje sredstava obezbeđenja naplate – ako poreski dug iz člana 73. stav 3. ovog zakona, po osnovu svih javnih prihoda koje naplaćuje Poreska uprava, na dan podnošenja zahteva za odlaganje njegovog plaćanja, iznosi, i to:

za pravno lice – do 500.000 dinara;

za preduzetnika – do 100.000 dinara;

za fizičko lice – do 50.000 dinara.

Ako se poreski obveznik ne pridržava rokova iz sporazuma, odnosno rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga, Poreska uprava će po službenoj dužnosti poništiti sporazum, odnosno ukinuti rešenje i dospeli, a neplaćeni poreski dug, vodeći računa o efikasnosti naplate, naplatiti:

1) iz sredstava obezbeđenja;

2) u postupku prinudne naplate nad poreskim obveznikom.

Ako se dospeli, a neplaćeni poreski dug u slučaju iz stava 7. ovog člana, naplaćuje iz sredstava obezbeđenja, Poreska uprava ne donosi rešenje o prinudnoj naplati, već samo obaveštava poreskog obveznika da će pristupiti prinudnoj naplati dospelog, a neplaćenog duga iz datih sredstava obezbeđenja naplate u skladu sa zakonom.

Ako se poreski obveznik iz stava 6. ovog člana ne pridržava rokova iz rešenja o odlaganju plaćanja poreskog duga, Poreska uprava će po službenoj dužnosti ukinuti rešenje i dospeli a neplaćeni poreski dug naplatiti u postupku prinudne naplate nad obveznikom.

Poreski obveznik za koga je Poreska uprava po službenoj dužnosti poništila sporazum, odnosno ukinula rešenje iz st. 7. i 9. ovog člana, nema pravo da ponovo podnese zahtev za odlaganje plaćanja tog poreskog duga.

Član 75.

Na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja obračunava se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi centralne emisione banke uvećanoj za deset procentnih poena, primenom komforne metode obračuna NARODNE BANKE SRBIJE, UVEĆANOJ ZA DESET PROCENTNIH POENA, PRIMENOM PROSTOG INTERESNOG RAČUNA OD STO.

Na dugovani porez i sporedna poreska davanja kamata se obračunava počev od narednog dana od dana dospelosti.

Ako se u toku kontrole utvrdi razlika poreske obaveze, kamata se obračunava od dana kada je poresku obavezu poreski obveznik bio dužan da plati.

Na iznos više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja kamata se obračunava po isteku roka od 30 dana od dana prijema zahteva za povraćaj.

Ako je osnov za povraćaj poništeno, izmenjeno ili ukinuto rešenje ili drugi akt o zaduženju, kamata se obračunava od dana uplate poreza.

AKO SE OBVEZNIKU POREZA NA DODATU VREDNOST, U ROKU PROPISANOM ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE POREZ NA DODATU VREDNOST, NE IZVRŠI POVRAĆAJ TOG POREZA, KAMATA SE OBRAČUNAVA OD NAREDNOG DANA OD DANA ISTEKA TOG ROKA.

OBVEZNIKU KOJI JE PODNEO ZAHTEV ZA REFAKCIJU, ODNOSNO ZA REFUNDACIJU POREZA, KAMATA SE OBRAČUNAVA PO ISTEKU ROKA OD 30 DANA OD DANA DONOŠENJA REŠENJA KOJIM MU JE UTVRĐENO PRAVO NA REFAKCIJU, ODNOSNO ZA REFUNDACIJU.

Član 76.

Ako je, u skladu sa odredbama čl. 73. i 74a ČL. 73, 74A, 74B, ODNOSNO ČLANA 147. STAV 2. ovog zakona, plaćanje poreskog duga odloženo, odnosno ako je naplata poreskog duga privremeno odložena zbog obustave izvršenja konačnog poreskog akta (u toku upravnog spora i sl.), kamata se obračunava i za vreme dok traje odlaganje, odnosno obustava, po stopi iz člana 75. stav 1. ovog zakona.

IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, AKO JE OBVEZNIK PODNEO ZAHTEV ZA ODLAGANJE PLAĆANJA PORESKOG DUGA PRE NJEGOVE DOSPELOSTI ILI JE SAM PRIJAVIO DOSPELU PORESKU OBAVEZU ČIJE ODLAGANJE PLAĆANJA ZAHTEVA, KAMATNA STOPA JE JEDNAKA GODIŠNJOJ REFERENTNOJ STOPI NARODNE BANKE SRBIJE, PRIMENOM PROSTOG INTERESNOG RAČUNA OD STO.

Troškovi postupka prinudne naplate poreza I TROŠKOVI

PRVOSTEPENOG PORESKOG PREKRŠAJNOG POSTUPKA

Član 83.

Poreska obaveza uvećava se za posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu poreza u visini od 5% od iznosa dospelih, a neplaćenih poreza, koja se obračunava i pripisuje glavnom dugu na dan početka postupka prinudne naplate.

Troškovi prinudne naplate padaju na teret poreskog obveznika.

Visinu troškova prinudne naplate iz stava 2. ovog zakona propisuje Vlada, na predlog ministra.

Ako poreski obveznik plati poresku obavezu po otpočinjanju postupka prinudne naplate, ne oslobađa se plaćanja jednokratne takse i nastalih troškova prinudne naplate iz st. 1. i 2. ovog člana.

Troškovi, u smislu stava 2. ovog člana, ne uključuju troškove nastale greškom Poreske uprave.

TROŠKOVE PRVOSTEPENOG PORESKOG PREKRŠAJNOG POSTUPKA ODREĐUJE PORESKA UPRAVA U VISINI OD 5% OD IZNOSA IZREČENE NOVČANE KAZNE, A NAJMANJE U IZNOSU OD 500 DINARA.

TROŠKOVI PRVOSTEPENOG PORESKOG PREKRŠAJNOG POSTUPKA PADAJU NA TERET LICA KOJE JE KAŽNJENO ZA PREKRŠAJ.

Član 114b

Prekršajni postupak ne može se pokrenuti ako protekne pet godina od dana kada je prekršaj učinjen.

Na pitanja zastarelosti POKRETANJA I VOĐENJA PRVOSTEPENOG PORESKOG PREKRŠAJNOG POSTUPKA, PREKID ZASTARELOSTI, ZASTARELOST IZVRŠENJA KAZNE I DRUGA PITANJA koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje prekršajni postupak UREĐUJU PREKRŠAJI.

Član 115.

Vlada može, na predlog ministra, a povodom inicijative ministra nadležnog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja, doneti odluku o delimičnom ili potpunom otpisu poreza i sporednih poreskih davanja, osim doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, poreskog obveznika koji se prodaje u postupku privatizacije, odnosno koji je u postupku restruktuiranja.

Vlada može, na predlog ministra, a povodom inicijative ministra nadležnog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja – uz prethodnu saglasnost jedinice lokalne samouprave kojoj pripadaju izvorni javni prihodi na koje se primenjuje ovaj zakon, doneti odluku o delimičnom ili potpunom otpisu tih javnih prihoda, poreskom obvezniku koji se prodaje u postupku privatizacije, odnosno koji je u postupku restrukturiranja.

Vlada može, na predlog ministra, doneti odluku o delimičnom ili potpunom otpisu poreza i sporednih poreskih davanja, uključujući takse, naknade i druge javne prihode, osim doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, poreskog obveznika kod kojeg je promenjena vlasnička struktura, po osnovu preuzetih ugovornih obaveza od strane Republike.

Poreska uprava rešenjem će otpisati dug po osnovu poreza i sporednih poreskih davanja kada se steknu uslovi iz člana 22. st. 2. i 4. i člana 23. stav 2. ST. 2. I 3. ovog zakona, kao i u drugim slučajevima propisanim zakonom.

PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA POKRETANJE PORESKOG PREKRŠAJNOG POSTUPKA U POSTUPKU NAPLATE

ČLAN 115A

KAD SE U POSTUPKU NAPLATE POREZA I SPOREDNIH PORESKIH DAVANJA UTVRDI DA POSTOJI OSNOVANA SUMNJA DA JE UČINJEN PORESKI PREKRŠAJ, PORESKI SLUŽBENIK OVLAŠĆEN ZA SPROVOĐENJE REDOVNE NAPLATE, ODNOSNO PORESKI IZVRŠITELJ DUŽAN JE DA, BEZ ODLAGANJA, PODNESE ZAHTEV ZA POKRETANJE PORESKOG PREKRŠAJNOG POSTUPKA.

UTVRĐIVANJE PORESKE OBAVEZE LICU KOJE

OBAVLJA NEREGISTROVANU, ODNOSNO NEPRIJAVLJENU DELATNOST

ČLAN 129A

IZUZETNO OD ČLANA 118, ČLANA 123. STAV 2, ČLANA 124. ST. 1, 2, 4. I 6. I ČLANA 126. OVOG ZAKONA, TERENSKA KONTROLA KOD LICA KOJE OBAVLJA NEREGISTROVANU, ODNOSNO NEPRIJAVLJENU DELATNOST VRŠI SE BEZ PLANA KONTROLE I NALOGA ZA KONTROLU.

AKO SE U POSTUPKU TERENSKE KONTROLE UTVRDI DA LICE OBAVLJA NEREGISTROVANU, ODNOSNO NEPRIJAVLJENU DELATNOST, PORESKA OBAVEZA TOM LICU UTVRĐUJE SE REŠENJEM, PRIMENOM METODE PROCENE PORESKE OSNOVICE PARIFIKACIJOM.

PORESKA OBAVEZA PO OSNOVU PRIHODA OSTVARENIH OBAVLJANJEM DELATNOSTI IZ STAVA 2. OVOG ČLANA UTVRĐUJE SE PRIMENOM PORESKE STOPE PO KOJOJ SE UTVRĐUJE I PLAĆA POREZ NA DOHODAK GRAĐANA NA DRUGE PRIHODE, BEZ PRIZNAVANJA NORMIRANIH TROŠKOVA.

REŠENJE O UTVRĐIVANJU POREZA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA DOSTAVLJA SE LICU KOJE OBAVLJA NEREGISTROVANU, ODNOSNO NEPRIJAVLJENU DELATNOST, SA NALOGOM DA U ROKU OD 45 DANA OD DANA DOSTAVLJANJA REŠENJA, KOD NADLEŽNIH ORGANA IZVRŠI REGISTRACIJU, ODNOSNO PRIJAVU TE DELATNOSTI, PLATI UTVRĐENU PORESKU OBAVEZU NA PROPISANE UPLATNE RAČUNE JAVNIH PRIHODA I OTKLONI DRUGE UTVRĐENE POVREDE ZAKONA.

ČLAN 129B

AKO SE U POSTUPKU TERENSKE KONTROLE UTVRDI DA LICE, KOJE JE OBAVLJAJUĆI NEREGISTROVANU, ODNOSNO NEPRIJAVLJENU DELATNOST, STAVLJALO ROBU U PROMET, PORESKI INSPEKTOR MOŽE REŠENJEM PRIVREMENO ODUZETI ROBU KOJU JE ZATEKAO U KONTROLI.

ČLAN 129V

AKO LICE KOJE OBAVLJA NEREGISTROVANU, ODNOSNO NEPRIJAVLJENU DELATNOST, U ROKU PROPISANOM ČLANOM 129A STAV 4. OVOG ZAKONA, IZVRŠI REGISTRACIJU, ODNOSNO PRIJAVU DELATNOSTI, PLATI UTVRĐENU PORESKU OBAVEZU I OTKLONI DRUGE UTVRĐENE NEPRAVILNOSTI, ODUZETA ROBA MU SE VRAĆA, OSIM ROBE PODLOŽNE KVARENJU I ROBE ČIJE ČUVANJE IZISKUJE VELIKE TROŠKOVE – SA KOJOM SE POSTUPA NA NAČIN IZ ČLANA 104. STAV 3. OVOG ZAKONA.

AKO LICE KOJE OBAVLJA NEREGISTROVANU, ODNOSNO NEPRIJAVLJENU DELATNOST, NE POSTUPI PO NALOZIMA IZ REŠENJA PORESKE UPRAVE IZ ČLANA 129A STAV 2. OVOG ZAKONA, SA ODUZETOM ROBOM SE POSTUPA NA NAČIN UREĐEN ČLANOM 134. OVOG ZAKONA.

GLAVA TREĆA A

OVLAŠĆENJA PORESKOG ORGANA U OBLASTI MENJAČKOG POSLOVANJA

POSTUPAK IZDAVANJA I ODUZIMANJA OVLAŠĆENJA ZA OBAVLJANJE MENJAČKIH POSLOVA I IZDAVANJA CERTIFIKATA ZA OBAVLJANJE MENJAČKIH POSLOVA

ČLAN 129G

PORESKA UPRAVA IZDAJE I ODUZIMA OVLAŠĆENJA ZA OBAVLJANJE MENJAČKIH POSLOVA I IZDAJE CERTIFIKATE ZA OBAVLJANJE MENJAČKIH POSLOVA (O ČEMU VODI ODGOVARAJUĆI REGISTAR), SHODNOM PRIMENOM PROPISA KOJIM SE UREĐUJE DEVIZNO POSLOVANJE.

KONTROLA MENJAČKOG POSLOVANJA

ČLAN 129D

PORESKA UPRAVA VRŠI KONTROLU MENJAČKOG POSLOVANJA KOD BANAKA I OVLAŠĆENIH MENJAČA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

KONTROLA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA JE POSTUPAK PROVERE I UTVRĐIVANJA ZAKONITOSTI I PRAVILNOSTI OBAVLJANJA MENJAČKIH POSLOVA SHODNO PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE DEVIZNO POSLOVANJE.

U POSTUPKU KONTROLE MENJAČKOG POSLOVANJA PORESKA UPRAVA, U SKLADU SA ZAKONOM, OBAVLJA:

1) KANCELARIJSKU KONTROLU;

2) TERENSKU KONTROLU.

NA POSTUPAK KONTROLE MENJAČKOG POSLOVANJA, MERE KOJE SE PREDUZIMAJU U TOKU I POSLE OBAVLJENE KONTROLE, KAO I NA POSTUPAK PO PRAVNIM LEKOVIMA, SHODNO SE PRIMENJUJU ODREDBE OVOG ZAKONA KOJE SE ODNOSE NA PORESKU KONTROLU.

TERENSKA KONTROLA MENJAČKOG POSLOVANJA

ČLAN 129Đ

TERENSKA KONTROLA MENJAČKOG POSLOVANJA ZAPOČINJE NALOGOM ZA TERENSKU KONTROLU, KOJI SE URUČUJE BANCI, ODNOSNO OVLAŠĆENOM MENJAČU, NEPOSREDNO PRED POČETAK TERENSKE KONTROLE.

U TOKU TERENSKE KONTROLE MENJAČKOG POSLOVANJA PORESKI INSPEKTOR MOŽE, UZ POTVRDU, PRIVREMENO ODUZETI EFEKTIVNI STRANI NOVAC, ČEKOVE, DINARE, PREDMETE, ISPRAVE I DOKUMENTACIJU, AKO POSTOJI OSNOVANA SUMNJA DA SU UPOTREBLJENI ILI BILI NAMENJENI ILI NASTALI IZVRŠENJEM KRIVIČNOG DELA ILI PREKRŠAJA.

EFEKTIVNI STRANI NOVAC I ČEKOVE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA PORESKI INSPEKTOR DUŽAN JE DA DEPONUJE NA NAMENSKI RAČUN PORESKE UPRAVE KOJI SE VODI KOD NARODNE BANKE SRBIJE ILI U DEPO KOD NARODNE BANKE SRBIJE, A DINARE – NA NAMENSKI RAČUN PORESKE UPRAVE KOJI SE VODI KOD MINISTARSTVA NADLEŽNOG ZA POSLOVE FINANSIJA, U ROKU OD DVA RADNA DANA OD DANA NJIHOVOG ODUZIMANJA.

REŠENJE O MERAMA

ČLAN 129E

KADA PORESKI INSPEKTOR U VRŠENJU TERENSKE KONTROLE MENJAČKIH POSLOVA UTVRDI NEZAKONITOST, ODNOSNO NEPRAVILNOST KOJA SE MOŽE OTKLONITI, PORESKA UPRAVA DONOSI REŠENJE KOJIM NALAŽE BANCI, ODNOSNO OVLAŠĆENOM MENJAČU DA OTKLONI UTVRĐENU NEZAKONITOST, ODNOSNO NEPRAVILNOST I ODREĐUJE MU ROK ZA NALOŽENO POSTUPANJE.

PROTIV REŠENJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOŽE SE PODNETI ŽALBA U ROKU OD 15 DANA OD DANA PRIJEMA REŠENJA.

ŽALBA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA NE ODLAŽE IZVRŠENJE REŠENJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

ČLAN 129Ž

BANKA, ODNOSNO OVLAŠĆENI MENJAČ, DUŽAN JE DA O IZVRŠENJU NALOGA IZ REŠENJA IZ ČLANA 129E OVOG ZAKONA PISMENO OBAVESTI PORESKU UPRAVU I TO NAJKASNIJE PRVOG NAREDNOG RADNOG DANA OD DANA ISTEKA ROKA ODREĐENOG ZA OTKLANJANJE UTVRĐENE NEZAKONITOSTI, ODNOSNO NEPRAVILNOSTI IZ TOG REŠENJA.

PORESKA UPRAVA PROVERAVA IZVRŠENJE NALOGA IZ REŠENJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA I, AKO PROVEROM UTVRDI DA SU IZVRŠENI SVI NALOZI, DONOSI ZAKLJUČAK O OBUSTAVI NALOGA IZ REŠENJA.

KADA PORESKA UPRAVA UTVRDI DA OVLAŠĆENI MENJAČ NIJE IZVRŠIO NALOGE IZ REŠENJA IZ ČLANA 129E OVOG ZAKONA, DONOSI REŠENJE O ODUZIMANJU OVLAŠĆENJA ZA OBAVLJANJE MENJAČKIH POSLOVA ZA KONTROLISANO MENJAČKO MESTO.

KADA PORESKA UPRAVA UTVRDI DA BANKA NIJE IZVRŠILA NALOGE IZ REŠENJA IZ ČLANA 129E OVOG ZAKONA, O TOME OBAVEŠTAVA NARODNU BANKU SRBIJE KOJA PREDUZIMA ODGOVARAJUĆE MERE IZ SVOJE NADLEŽNOSTI.

MERE KOJE SE PREDUZIMAJU U SLUČAJU ONEMOGUĆAVANJA

TERENSKE KONTROLE

ČLAN 129Z

AKO OVLAŠĆENI MENJAČ ONEMOGUĆI VRŠENJE TERENSKE KONTROLE MENJAČKIH POSLOVA, PORESKA UPRAVA DONOSI REŠENJE O PRIVREMENOJ ZABRANI OBAVLJANJA MENJAČKIH POSLOVA NA KONTROLISANOM MENJAČKOM MESTU U PERIODU DO 30 RADNIH DANA.

NA REŠENJE PORESKE UPRAVE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOŽE SE PODNETI ŽALBA U ROKU OD 15 DANA OD DANA PRIJEMA REŠENJA.

ŽALBA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA NE ODLAŽE IZVRŠENJE REŠENJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

POD ONEMOGUĆAVANJEM VRŠENJA TERENSKE KONTROLE MENJAČKIH POSLOVA, U SMISLU STAVA 1. OVOG ČLANA, PODRAZUMEVA SE DA BANKA, ODNOSNO OVLAŠĆENI MENJAČ ONEMOGUĆI PORESKOM INSPEKTORU UVID U POSLOVNE KNJIGE I DRUGU DOKUMENTACIJU ILI ONEMOGUĆI PREGLED PREDMETA, PROSTORIJA ILI DRUGIH OBJEKATA, ODNOSNO NE DOZVOLI PRIVREMENO ODUZIMANJE EFEKTIVNOG STRANOG NOVCA, ČEKOVA I GOTOVINE U DINARIMA.

OVLAŠĆENI MENJAČ DUŽAN JE DA ODMAH, A NAJKASNIJE PRVOG NAREDNOG RADNOG DANA OD DANA PRIJEMA REŠENJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, ISTO ISTAKNE NA VIDNO MESTO NA TOM MENJAČKOM MESTU, SAV EFEKTIVNI STRANI NOVAC KOJI SE NALAZI NA TOM MENJAČKOM MESTU PRODA BANCI, ODNOSNO BANKAMA SA KOJIMA IMA ZAKLJUČEN UGOVOR, A DINARE DOBIJENE PRODAJOM EFEKTIVNOG STRANOG NOVCA I GOTOVINU U DINARIMA UPLATI NA SVOJ TEKUĆI RAČUN.

DOKAZE O IZVRŠENJU RADNJI IZ STAVA 5. OVOG ČLANA OVLAŠĆENI MENJAČ DUŽAN JE DA DOSTAVI PORESKOJ UPRAVI U PISANOJ FORMI ODMAH, A NAJKASNIJE PRVOG NAREDNOG RADNOG DANA OD DANA IZVRŠENJA OBAVEZA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA.

AKO BANKA ONEMOGUĆI PORESKOM INSPEKTORU DA VRŠI TERENSKU KONTROLU MENJAČKIH POSLOVA, U SMISLU STAVA 4. OVOG ČLANA, PORESKA UPRAVA O TOME OBAVEŠTAVA NARODNU BANKU SRBIJE KOJA PREDUZIMA MERE IZ SVOJE NADLEŽNOSTI.

AKO BANKA, ODNOSNO OVLAŠĆENI MENJAČ ONEMOGUĆI VRŠENJE TERENSKE KONTROLE MENJAČKIH POSLOVA, PORESKA UPRAVA PODNOSI I KRIVIČNU PRIJAVU ZA KRIVIČNO DELO ONEMOGUĆAVANJE VRŠENJA KONTROLE, U SKLADU SA KRIVIČNIM ZAKONIKOM.

ČLAN 129I

AKO OVLAŠĆENI MENJAČ NE DOSTAVI DOKAZE DA JE POSTUPIO U SKLADU SA OBAVEZAMA IZ ČLANA 129Z OVOG ZAKONA ILI AKO PORESKI INSPEKTOR TO UTVRDI U POSTUPKU TERENSKE ILI KANCELARIJSKE KONTROLE MENJAČKIH POSLOVA, PORESKA UPRAVA DONOSI REŠENJE KOJIM OVLAŠĆENOM MENJAČU NALAŽE DA OTKLONI NEPRAVILNOST, ODNOSNO NEZAKONITOST IZ ČLANA 129Z STAV 5. OVOG ZAKONA ODMAH, A NAJKASNIJE PRVOG NAREDNOG RADNOG DANA OD DANA PRIJEMA REŠENJA.

OVLAŠĆENI MENJAČ DUŽAN JE DA O IZVRŠENJU NALOGA IZ REŠENJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PISMENO OBAVESTI PORESKU UPRAVU, NAJKASNIJE PRVOG NAREDNOG RADNOG DANA OD DANA ISTEKA ROKA ODREĐENOG ZA OTKLANJANJE UTVRĐENE NEZAKONITOSTI, ODNOSNO NEPRAVILNOSTI IZ TOG REŠENJA.

PORESKA UPRAVA PROVERAVA IZVRŠENJE NALOGA IZ REŠENJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA I AKO PROVEROM UTVRDI DA NISU IZVRŠENI SVI NALOZI IZ TOG REŠENJA, DONOSI REŠENJE O ODUZIMANJU OVLAŠĆENJA ZA OBAVLJANJE MENJAČKIH POSLOVA ZA KONTROLISANO MENJAČKO MESTO.

REŠENJEM PORESKE UPRAVE O ODUZIMANJU OVLAŠĆENJA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA, NALAŽE SE OVLAŠĆENOM MENJAČU DA ODMAH, A NAJKASNIJE PRVOG NAREDNOG RADNOG DANA OD DANA PRIJEMA REŠENJA, SAV EFEKTIVNI STRANI NOVAC KOJI SE NALAZI NA TOM MENJAČKOM MESTU PRODA BANCI, ODNOSNO BANKAMA SA KOJIMA IMA ZAKLJUČEN UGOVOR, A DINARE DOBIJENE PRODAJOM EFEKTIVNOG STRANOG NOVCA I GOTOVINU U DINARIMA UPLATI NA SVOJ TEKUĆI RAČUN.

DOKAZE O IZVRŠENJU RADNJI IZ STAVA 4. OVOG ČLANA OVLAŠĆENI MENJAČ DUŽAN JE DA DOSTAVI PORESKOJ UPRAVI U PISANOJ FORMI ODMAH, A NAJKASNIJE PRVOG NAREDNOG RADNOG DANA OD DANA IZVRŠENJA OBAVEZA IZ STAVA 4. OVOG ČLANA.

ČLAN 129J

REŠENJE O ODUZIMANJU OVLAŠĆENJA ZA OBAVLJANJE MENJAČKIH POSLOVA PORESKA UPRAVA DOSTAVLJA BANCI, ODNOSNO BANKAMA SA KOJIMA OVLAŠĆENI MENJAČ IMA ZAKLJUČEN UGOVOR, U ROKU DO TRI RADNA DANA OD DANA DONOŠENJA REŠENJA.

 OBAVEZE OVLAŠĆENOG MENJAČA U SLUČAJEVIMA ODUZIMANJA OVLAŠĆENJA

ČLAN 129K

KADA PORESKA UPRAVA DONESE REŠENJE O ODUZIMANJU OVLAŠĆENJA ZA OBAVLJANJE MENJAČKIH POSLOVA OVLAŠĆENOM MENJAČU KOJI IMA VIŠE MENJAČKIH MESTA, ZA JEDNO ILI VIŠE MENJAČKIH MESTA, OVLAŠĆENI MENJAČ DUŽAN JE DA ODMAH, A NAJKASNIJE PRVOG NAREDNOG RADNOG DANA OD DANA PRIJEMA REŠENJA, SAV EFEKTIVNI STRANI NOVAC I SVU GOTOVINU U DINARIMA SA TOG MENJAČKOG MESTA PRENESE NA MENJAČKO MESTO KOJE NASTAVLJA SA RADOM.

KADA PORESKA UPRAVA DONESE REŠENJE O ODUZIMANJU OVLAŠĆENJA ZA OBAVLJANJE MENJAČKIH POSLOVA OVLAŠĆENOM MENJAČU KOJI IMA JEDNO MENJAČKO MESTO – ZA TO MENJAČKO MESTO, ODNOSNO OVLAŠĆENOM MENJAČU KOJI IMA VIŠE MENJAČKIH MESTA – ZA SVA MENJAČKA MESTA, OVLAŠĆENI MENJAČ DUŽAN JE DA ODMAH, A NAJKASNIJE PRVOG NAREDNOG RADNOG DANA OD DANA PRIJEMA REŠENJA, SAV EFEKTIVNI STRANI NOVAC SA TIH MENJAČKIH MESTA PRODA BANCI, ODNOSNO BANKAMA SA KOJIMA IMA ZAKLJUČEN UGOVOR, A DINARE DOBIJENE PRODAJOM EFEKTIVNOG STRANOG NOVCA I SVU GOTOVINU U DINARIMA UPLATI NA SVOJ TEKUĆI RAČUN.

OVLAŠĆENI MENJAČ DUŽAN JE DA PORESKOJ UPRAVI, U PISANOJ FORMI, DOSTAVI DOKAZE DA JE IZVRŠIO OBAVEZE IZ OVOG ČLANA ODMAH, A NAJKASNIJE PRVOG NAREDNOG RADNOG DANA OD DANA IZVRŠENJA OBAVEZA IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA.

POSTUPAK ODUZIMANJA OVLAŠĆENJA ZA OBAVLJANJE MENJAČKIH POSLOVA NA ZAHTEV OVLAŠĆENOG MENJAČA

ČLAN 129L

PORESKA UPRAVA DONOSI REŠENJE O ODUZIMANJU OVLAŠĆENJA ZA OBAVLJANJE MENJAČKIH POSLOVA KADA OVLAŠĆENI MENJAČ PODNESE ZAHTEV ZA PRESTANAK OBAVLJANJA MENJAČKIH POSLOVA NA JEDNOM ILI VIŠE MENJAČKIH MESTA I DOSTAVI DOKAZE DA JE SAV EFEKTIVNI STRANI NOVAC PRODAO BANCI, ODNOSNO BANKAMA SA KOJIMA IMA ZAKLJUČEN UGOVOR, A DINARE DOBIJENE PRODAJOM EFEKTIVNOG STRANOG NOVCA I SVU GOTOVINU U DINARIMA UPLATIO NA SVOJ TEKUĆI RAČUN.

REŠENJE O ODUZIMANJU OVLAŠĆENJA ZA OBAVLJANJE MENJAČKIH POSLOVA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA PRAVNO LICE ILI PREDUZETNIK PRILAŽE NADLEŽNOM ORGANU ZA PRIVREDNE REGISTRE UZ REGISTRACIONU PRIJAVU ZA BRISANJE IZ REGISTRA PRIVREDNIH SUBJEKATA.

REŠENJE PORESKE UPRAVE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA JE KONAČNO I PROTIV NJEGA SE MOŽE POKRENUTI UPRAVNI SPOR.

GLAVA TREĆA B

OVLAŠĆENJA PORESKE UPRAVE U OBLASTI IGARA NA SREĆU

ČLAN 129LJ

PORESKA UPRAVA OBAVLJA POSLOVE DRŽAVNE UPRAVE U OBLASTI IGARA NA SREĆU, U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJU IGRE NA SREĆU, AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUKČIJE PROPISANO.

NADLEŽNOST PORESKE UPRAVE U VRŠENJU KONTROLE U OBLASTI IGARA NA SREĆU

ČLAN 129M

PORESKA UPRAVA VRŠI KONTROLU U OBLASTI IGARA NA SREĆU PRIKUPLJANJEM, OBRADOM I ANALIZOM PODATAKA, INFORMACIJA I DOKUMENTACIJE KOJI SE TOJ UPRAVI DOSTAVLJAJU OD STRANE PRIREĐIVAČA IGARA NA SREĆU, KAO I DRUGIH PODATAKA U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJU IGRE NA SREĆU.

PORESKA UPRAVA VRŠI KONTROLU I NA OSNOVU PODATAKA DOBIJENIH OD DRUGIH DRŽAVNIH ORGANA I IMALACA JAVNIH OVLAŠĆENJA.

POJAM KANCELARIJSKE KONTROLE POSLOVA U OBLASTI IGARA NA SREĆU

ČLAN 129N

KANCELARIJSKA KONTROLA PREDSTAVLJA RADNJE KOJIMA PORESKA UPRAVA PROVERAVA POTPUNOST I USKLAĐENOST SA ZAKONOM PODATAKA KOJE JOJ DOSTAVLJA PRIREĐIVAČ IGARA NA SREĆU, UPOREĐIVANJEM SA PODACIMA IZ SLUŽBENIH EVIDENCIJA KOJE VODI, ODNOSNO KOJIMA RASPOLAŽE PORESKA UPRAVA.

KANCELARIJSKU KONTROLU VRŠI PORESKI INSPEKTOR, U PROSTORIJAMA PORESKE UPRAVE.

POSLOVI KOJI SE OBAVLJAJU U KANCELARIJSKOJ KONTROLI

POSLOVA U OBLASTI IGARA NA SREĆU

ČLAN 129NJ

U POSTUPKU KANCELARIJSKE KONTROLE PROVERAVA SE I OBRAĐUJE MATEMATIČKA TAČNOST, FORMALNA ISPRAVNOST I POTPUNOST DNEVNIH, MESEČNIH I GODIŠNJIH IZVEŠTAJA O PROMETU, KOJE PRIREĐIVAČ DOSTAVLJA U PISANOJ ILI ELEKTRONSKOJ FORMI, KAO I DRUGIH IZVEŠTAJA KOJE PRIREĐIVAČ, U SKLADU SA ZAKONOM, DOSTAVLJA PORESKOJ UPRAVI.

AKO SE U POSTUPKU OBRADE DNEVNIH, MESEČNIH I GODIŠNJIH IZVEŠTAJA O PROMETU UTVRDI DA POSTOJI MATEMATIČKA GREŠKA, PORESKA UPRAVA ĆE DONETI REŠENJE KOJIM SE PRIREĐIVAČU NALAŽE DA GREŠKU OTKLONI.

AKO SE U POSTUPKU OBRADE DNEVNIH, MESEČNIH, GODIŠNJIH I DRUGIH IZVEŠTAJA O PROMETU UTVRDI DA SU FORMALNO NEISPRAVNI, POGREŠNO POPUNJENI ILI NEPOTPUNI, PORESKI INSPEKTOR ĆE DONETI ZAKLJUČAK KOJIM ĆE NALOŽITI PRIREĐIVAČU DA, U ROKU OD TRI DANA, OTKLONI GREŠKE, ODNOSNO DOPUNI IZVEŠTAJ.

AKO PRIREĐIVAČ NE POSTUPI PO ZAKLJUČKU IZ STAVA 3. OVOG ČLANA, SMATRAĆE SE DA IZVEŠTAJI NISU PODNETI PORESKOJ UPRAVI.

UČEŠĆE PRIREĐIVAČA U POSTUPKU KANCELARIJSKE KONTROLE

POSLOVA U OBLASTI IGARA NA SREĆU

ČLAN 129O

PRIREĐIVAČ JE DUŽAN DA, NA POZIV PORESKE UPRAVE, NEPOSREDNO ILI PREKO PUNOMOĆNIKA, UČESTVUJE U POSTUPKU KANCELARIJSKE KONTROLE I DA PRUŽI TRAŽENA OBJAŠNJENJA I DOKUMENTACIJU U ROKU KOJI ODREDI PORESKA UPRAVA.

PROMENA NAKNADE ZA DOBIJANJE ODOBRENJA

I PRIREĐIVANJE IGARA NA SREĆU

ČLAN 129P

PORESKI INSPEKTOR JE DUŽAN DA SAČINI ZAPISNIK O UTVRĐENOM ČINJENIČNOM STANJU U POSTUPKU KANCELARIJSKE KONTROLE.

PRIREĐIVAČ IMA PRAVO DA, U ROKU OD TRI DANA OD DANA DOSTAVLJANJA ZAPISNIKA O KANCELARIJSKOJ KONTROLI, PODNESE PRIMEDBE NA TAJ ZAPISNIK.

PORESKI INSPEKTOR JE DUŽAN DA PRIMEDBE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA RAZMOTRI U ROKU OD TRI DANA OD DANA DOSTAVLJANJA I SAČINI DOPUNU ZAPISNIKA.

AKO SE U POSTUPKU KANCELARIJSKE KONTROLE UTVRDE NEPRAVILNOSTI U POGLEDU PODATAKA OD ZNAČAJA ZA UTVRĐIVANJE VISINE NAKNADE, PORESKA UPRAVA DONOSI REŠENJE O OTKLANJANJU NEPRAVILNOSTI.

NADLEŽNOST PORESKE UPRAVE U VRŠENJU NADZORA TERENSKOM KONTROLOM

ČLAN 129R

PORESKA UPRAVA VRŠI NADZOR NAD PRIMENOM ODREDABA OVOG ZAKONA PUTEM TERENSKE KONTROLE KOD PRIREĐIVAČA.

PRIREĐIVAČI SU DUŽNI DA PORESKOM INSPEKTORU OMOGUĆE OBAVLJANJE TERENSKE KONTROLE NAD CELOKUPNIM MATERIJALNO-FINANSIJSKIM POSLOVANJEM.

PRIREĐIVAČI SU DUŽNI DA PORESKOM INSPEKTORU OMOGUĆE PREGLED PROSTORIJA, POSLOVNIH KNJIGA, IZVEŠTAJA, EVIDENCIJA, SOFTVERA I DRUGIH DOKUMENATA ILI PODATAKA NA OSNOVU KOJIH SE MOŽE UTVRDITI POSLOVANJE PRIREĐIVAČA.

PORESKI INSPEKTOR MOŽE PRISUSTVOVATI OTVARANJU, OBRAČUNAVANJU I ZATVARANJU STOLOVA I AUTOMATA ZA IGRE NA SREĆU U IGRAČNICAMA, ODNOSNO U PROSTORIJAMA SA AUTOMATIMA, KAO I DNEVNOM OBRAČUNU BLAGAJNE.

AKO U OBAVLJANJU POSLOVA TERENSKE KONTROLE PORESKI INSPEKTOR UTVRDI DA SE IGRA NA SREĆU PRIREĐUJE SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA, BEZ ODLAGANJA DONEĆE REŠENJE KOJIM ĆE NALOŽITI OTKLANJANJE UTVRĐENIH NEPRAVILNOSTI, ODNOSNO NEZAKONITOSTI.

AKO PRIREĐIVAČ U OSTAVLJENOM ROKU NE POSTUPI U SKLADU SA REŠENJEM IZ STAVA 5. OVOG ČLANA, IZVRŠIĆE SE PEČAĆENJE IGRAČNICE, KLADIONICE, KAO I PRIVREMENO ODUZIMANJE STOLOVA I AUTOMATA I DRUGE OPREME ZA PRIREĐIVANJE IGARA NA SREĆU, A NAJDUŽE 30 DANA, NAKON ČEGA ĆE SE IZVRŠITI NJIHOVO TRAJNO ODUZIMANJE I UNIŠTENJE.

REŠENJE IZ STAVA 5. OVOG ČLANA JE KONAČNO.

TROŠKOVE IZVRŠENJA REŠENJA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA U CELOSTI SNOSI PRIREĐIVAČ.

PODNOŠENJE ZAHTEVA ZA POKRETANJE PORESKOG PREKRŠAJNOG POSTUPKA U POSTUPKU PORESKE KONTROLE

ČLAN 134A

KAD SE U POSTUPKU PORESKE KONTROLE UTVRDI DA POSTOJI OSNOVANA SUMNJA DA JE UČINJEN PORESKI PREKRŠAJ, PORESKI INSPEKTOR U POSTUPKU KANCELARIJSKE, ODNOSNO TERENSKE KONTROLE DUŽAN JE DA, BEZ ODLAGANJA, PODNESE ZAHTEV ZA POKRETANJE PORESKOG PREKRŠAJNOG POSTUPKA.

Član 135.

Otkrivanje poreskih krivičnih dela i njihovih izvršilaca obavlja Poreska policija.

Poreska krivična dela su krivična dela utvrđena ovim i drugim zakonom, koja kao moguću posledicu imaju potpuno ili delimično izbegavanje plaćanja poreza, sačinjavanje ili podnošenje falsifikovanog dokumenta od značaja za oporezivanje, ugrožavanje naplate poreza i poreske kontrole, nedozvoljen promet akciznih proizvoda i druge nezakonite radnje koje su u vezi sa izbegavanjem i pomaganjem u izbegavanju plaćanja poreza.

Radi otkrivanja poreskih krivičnih dela i njihovih izvršilaca Poreska policija u predkrivičnom postupku postupa kao organ unutrašnjih poslova i ovlašćena je da, u skladu sa zakonom, preduzima sve potražne radnje, izuzev ograničenja kretanja.

Poreska policija, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje krivični postupak, može pozivati i saslušavati osumnjičenog uključujući i njegovo prinudno dovođenje, pre pokretanja krivičnog postupka izvršiti pretresanje stana, poslovnih ili drugih prostorija, prevoznih sredstava i lica kada postoje osnovi sumnje da je izvršeno poresko krivično delo i izvršiti prinudno oduzimanje predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku za poreska krivična dela. Pretresanje stana i drugih prostorija može se vršiti samo na osnovu odluke suda i uz prisustvo dva svedoka.

Ovlašćenja iz st. 3. i 4. ovog člana Poreska policija preduzima samostalno, a ukoliko se prilikom sprovođenja tih ovlašćenja osnovano očekuje otpor, na zahtev Poreske policije, Ministarstvo unutrašnjih poslova pružiće pomoć radi omogućavanja sprovođenja izvršenja tih ovlašćenja. Sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Poreska policija ostvaruje i druge oblike saradnje.

Oblik i način ostvarivanja saradnje iz stava 5. ovog člana sporazumno će svojim aktom bliže urediti ministar NADLEŽAN ZA POSLOVE finansija i ministar unutrašnjih poslova NADLEŽAN ZA UNUTRAŠNJE POSLOVE.

Član 160.

Poreska uprava:

1) vrši registraciju poreskih obveznika dodeljivanjem PIB i vodi jedinstven registar poreskih obveznika;

1A) VODI REGISTRE U OBLASTI MENJAČKOG POSLOVANJA I DRUGIH POSLOVA KOJI SU, SHODNO ZAKONU O DEVIZNOM POSLOVANJU („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 62/06 I 31/11) U NADLEŽNOSTI DEVIZNOG INSPEKTORATA, U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJE DEVIZNO POSLOVANJE, KAO I U OBLASTI IGARA NA SREĆU U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJU IGRE NA SREĆU;

2) vrši utvrđivanje poreza u skladu sa zakonom;

3) vrši poresku kontrolu u skladu sa zakonom;

4) vrši redovnu i prinudnu naplatu poreza i sporednih poreskih davanja;

5) otkriva poreska krivična dela i njihove izvršioce i u vezi sa tim preduzima zakonom propisane mere;

5A) POKREĆE I VODI PRVOSTEPENI PORESKI PREKRŠAJNI POSTUPAK I IZRIČE KAZNE ZA PORESKE PREKRŠAJE, OSIM U SLUČAJU KADA JE, PREMA ZAKONU KOJIM SE UREĐUJU PREKRŠAJI, PRVOSTEPENI PREKRŠAJNI POSTUPAK U ISKLJUČIVOJ NADLEŽNOSTI PREKRŠAJNOG SUDA;

6) podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka za poreske prekršaje ZA KOJE JE, PREMA ZAKONU KOJIM SE UREĐUJU PREKRŠAJI, PRVOSTEPENI PREKRŠAJNI POSTUPAK U ISKLJUČIVOJ NADLEŽNOSTI PREKRŠAJNOG SUDA;

6a) brisana („Sl. glasnik RS“, br. 53/10)

7) odlučuje o žalbama izjavljenim protiv rešenja donetih u poreskom postupku od strane organizacionih jedinica Poreske uprave;

7a) brisana („Sl. glasnik RS“, br. 101/11);

7B) ODLUČUJE PO PRAVNIM LEKOVIMA ULOŽENIM PROTIV PORESKIH UPRAVNIH AKATA KOJE OD 1. JANUARA 2013. GODINE DONESE JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE U PORESKOM POSTUPKU ZA IZVORNE JAVNE PRIHODE IZ ČLANA 2A STAV 1. OVOG ZAKONA;

8) stara se o primeni međunarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja;

9) razvija i održava jedinstveni poreski informacioni sistem;

10) vodi poresko računovodstvo;

11) planira i sprovodi obuku zaposlenih;

11a) vrši nadzor nad primenom zakona i drugih propisa od strane njenih organizacionih jedinica i po izvršenom nadzoru preduzima mere u skladu sa zakonom kojim je uređen opšti upravni postupak;

11b) vrši unutrašnju kontrolu rada i ponašanja poreskih službenika i nameštenika u vezi sa radom i u slučajevima kada se utvrdi protivpravno postupanje ili ponašanje pokreće i vodi odgovarajuće postupke radi utvrđivanja odgovornosti;

11v) obavlja internu reviziju svih organizacionih delova Poreske uprave u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima interne revizije u javnom sektoru;

12) pruža stručnu pomoć poreskim obveznicima u primeni poreskih propisa za poreze koje utvrđuje, kontroliše i naplaćuje, u skladu sa kodeksom ponašanja zaposlenih u Poreskoj upravi;

13) obezbeđuje javnost u radu;

13A) IZDAJE I ODUZIMA OVLAŠĆENJA ZA OBAVLJANJE MENJAČKIH POSLOVA;

13B) ORGANIZUJE OBUKU I IZDAJE CERTIFIKATE ZA OBAVLJANJE MENJAČKIH POSLOVA;

13V) VRŠI KONTROLU MENJAČKOG POSLOVANJA U SKLADU SA ZAKONOM;

13G) OBAVLJA I DRUGE POSLOVE KOJI SU, SHODNO ZAKONU O DEVIZNOM POSLOVANJU („SLUŽBENI GLASNIK RS“, BR. 62/06 I 31/11), U NADLEŽNOSTI DEVIZNOG INSPEKTORATA;

13D) OBAVLJA POSLOVE DRŽAVNE UPRAVE U OBLASTI IGARA NA SREĆU, U SKLADU SA PROPISIMA;

14) obavlja druge poslove u skladu sa zakonom;

15) obavlja i druge poslove na osnovu zaključenih ugovora uz naknadu, u skladu sa zakonom.

Nadležnost za rešavanje po žalbama

OVLAŠĆENJA PORESKE UPRAVE U PORESKOM

I PORESKOPREKRŠAJNOM POSTUPKU

Član 165.

Po žalbama izjavljenim protiv prvostepenih rešenja donetih u poreskom postupku rešava ministar ili lice koje on ovlasti.

PORESKA UPRAVA VODI PORESKI PREKRŠAJNI POSTUPAK SHODNOM PRIMENOM ZAKONA KOJIM SE UREĐUJU PREKRŠAJI, AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUKČIJE PROPISANO.

ČLAN 167A

DIREKTOR PORESKE UPRAVE IMA ZAMENIKA DIREKTORA, KOJI ZA SVOJ RAD ODGOVARA DIREKTORU.

ZAMENIK DIREKTORA POMAŽE DIREKTORU U OKVIRU OVLAŠĆENJA KOJA MU ON ODREDI I ZAMENJUJE GA AKO JE ODSUTAN ILI SPREČEN.

ZAMENIKA DIREKTORA POSTAVLJA VLADA, NA PERIOD OD PET GODINA, NA PREDLOG MINISTRA.

ČLAN 168A

ORGANIZACIONIM JEDINICAMA KONSTITUISANIM NA OSNOVU AKTA IZ ČLANA 168. OVOG ZAKONA RUKOVODE ZAPOSLENI (U DALJEM TEKSTU: RUKOVODIOCI), KOJI SE BIRAJU NA NAČIN I PO POSTUPKU UREĐENIM OVIM ZAKONOM ZA POPUNJAVANJE IZVRŠILAČKIH RADNIH MESTA.

ODLUKU O IZBORU RUKOVODILACA KOJE NE POSTAVLJA VLADA DONOSI DIREKTOR PORESKE UPRAVE, UZ PRETHODNO PRIBAVLJENU SAGLASNOST MINISTRA.

RUKOVODIOCI IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA BIRAJU SE NA PERIOD OD PET GODINA, UZ MOGUĆNOST PONOVNOG IZBORA.

MINISTAR MOŽE BLIŽE UREDITI ORGANIZACIJU, POSTUPAK I NAČIN ISPITNOG POSTUPKA, ZA IZBOR KANDIDATA ZA RADNA MESTA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, U DELU USLOVA I SADRŽAJA KOJI SE ODNOSI NA OCENU STRUČNE OSPOSOBLJENOSTI, ZNANJA I VEŠTINE KOJE SU NEOPHODNE ZA RUKOVODIOCE.

Priznanja i nagrade

Član 169t

Za izuzetna dostignuća u obavljanju poslova Poreske uprave, vanredni doprinos unapređenju rada službe, jačanju ugleda Poreske uprave, kreativan rad, inovacije ili drugi vid stvaralaštva, koji je u znatnoj meri doprineo rezultatima rada službe, poreskom službeniku mogu se dodeliti priznanja i novčane nagrade.

Priznanja i novčane nagrade dodeljuju se na dan Poreske uprave.

Vrste, postupak dodele priznanja i visinu novčanih nagrada propisuje ministar, na predlog direktora Poreske uprave.

Priznanja, novčane nagrade i druga primanja iz člana 169s, isplaćuju se iz sredstava Poreske uprave utvrđenih članom 170. stav 2. ovog zakona.

Član 170.

Sredstva za rad Poreske uprave obezbeđuju se u budžetu Republike.

Za stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje zaposlenih, projektovanje i izgradnju informacionog sistema, nabavku opreme za rad, izgradnju i kupovinu poslovnog prostora i stimulativno nagrađivanje zaposlenih, kao i za finansiranje svih ostalih aproprijacija utvrđenih budžetom Republike za tekuću godinu, Poreskoj upravi pripada:

1) 5% od naplaćenih sporednih poreskih davanja, osim troškova postupka prinudne naplate poreza;

2) 10% od naplaćenih oporezovanih neprijavljenih prihoda;

3) posebna jednokratna taksa na prinudnu naplatu poreza iz člana 83. stav 1. ovog zakona;

4) celokupni iznos troškova postupka prinudne naplate poreza i sporednih poreskih davanja za refundaciju ovih troškova koji u poreskom postupku prethodno padaju na teret sredstava Poreske uprave;

5) ugovorena naknada za izvršene poslove iz člana 160. tačka 15) ovog zakona.

Raspored sredstava iz stava 2. ovog člana vrši se finansijskim planom Poreske uprave.

ZA STRUČNO OBRAZOVANJE, OSPOSOBLJAVANJE I USAVRŠAVANJE ZAPOSLENIH, PROJEKTOVANJE I IZGRADNJU INFORMACIONOG SISTEMA, KAO I ZA STIMULATIVNO NAGRAĐIVANJE ZAPOSLENIH MOGU SE, NA PREDLOG MINISTRA, OBEZBEDITI DODATNA SREDSTVA IZ BUDŽETA REPUBLIKE.

MINISTAR VRŠI RASPORED SREDSTAVA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA.

Član 179.

Novčanom kaznom od 100.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) ne podnese, ili ne podnese u propisanom roku prijavu za registraciju (član 25. tačka 1), član 27. i član 28. stav 7);

2) na zahtev Poreske uprave ne dostavi, ili ne dostavi u određenom roku, poslovne knjige i evidencije koje sa njim povezana nerezidentna lica vode u inostranstvu ili Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, odnosno overene prepise ili overene prevode tih knjiga i evidencija (član 37. st. 3-5);

2a) na zahtev Poreske uprave ne obezbede izvod podataka iz svojih elektronski vođenih poslovnih knjiga i evidencija, pristup i uvid u podatke u svojim elektronsko vođenim poslovnim knjigama i evidencijama, pristup i uvid u softversku i hardversku opremu, kao i bazu podataka koji se koriste u okviru sistema za elektronsko vođenje poslovnih knjiga i evidencija (član 37a stav 1);

2b) poresku prijavu ne podnose elektronskim putem (član 38. stav 10);

2V) PORESKU PRIJAVU NE PODNESE ELEKTRONSKIM PUTEM (ČLAN 38. STAV 11);

3) ne podnese u propisanim slučajevima, odnosno u propisanim rokovima, zbirnu poresku prijavu, pojedinačnu poresku prijavu i informativnu poresku prijavu, ili u njoj navede netačne podatke (čl. 41. i 42.);

4) na zahtev Poreske uprave ne dostavi, ili ne dostavi na označeno mesto na uvid i proveru poslovne knjige i evidencije, poslovnu dokumentaciju i druge isprave (član 25. tačka 3) i član 44);

5) ne dopusti da se obavi uviđaj na stvari, prostoriji ili zemljištu, odnosno da se kroz njih ili preko njih pređe radi uviđaja (čl. 49. i 50);

6) ometa sprovođenje prinudne naplate, ili ako se ne udalji sa mesta na kojem se sprovodi prinudna naplata i nastavi njeno ometanje, ili ako odbije da stvari koje poseduje učini dostupnim za potrebe sprovođenja prinudne naplate (član 89. stav 7. i član 90. stav 3);

6A) ako ne postupi po nalogu iz rešenja iz člana 96a stav 2. ovog zakona, odnosno ako u propisanom roku ne obavesti nadležni poreski organ o promenama koje mogu uticati na izvršenje rešenja iz člana 96a stav 2. ovog zakona (član 96a st. 3. i 4);

7) na zahtev poreskih izvršitelja ne preda stvar poreskog obveznika koja se kod njega nalazi, a ne plati poresku obavezu poreskog obveznika umesto predaje stvari (član 103. stav 1);

8) onemogućava poreskom inspektoru, odnosno poreskom izvršitelju da uđe na zemljište i u prostorije u kojima obavlja delatnost, a po odobrenju suda i u stan radi podvrgavanja kontroli, odnosno sprovođenja prinudne naplate (član 25. tačka 7) i član 125. stav 5);

9) kod njega zaposleno lice ometa ovlašćenog službenika Poreske uprave – poreskog inspektora da privremeno zapečati poslovni ili skladišni prostor u postupku terenske kontrole, da obavi prinudnu naplatu ili drugu zakonom utvrđenu dužnost (član 126. stav 2);

10) na zahtev Poreske uprave, odnosno poreskog inspektora, ne podnese dokumentaciju, ili ne pruži informacije i obaveštenja, ili ne da izjave koje su od uticaja na utvrđivanje činjeničnog stanja bitnog za oporezivanje (član 25. tačka 3), član 121. stav 1. i član 127. stav 1);

11) poreskom inspektoru u postupku terenske kontrole ne omogući uvid u stanje robe, odnosno u poslovne knjige, evidencije i drugu dokumentaciju ili isprave, ili ako to u njegovo ime ne učini od njega određeno ili kod njega zaposleno lice ili drugo lice (član 127. st. 2, 3. i 7);

12) kod njega zaposleno lice onemogućava poreskog inspektora u sprovođenju mere oduzimanja robe ili oduzimanja dokumentacije u toku poreske kontrole (član 130);

13) otuđi stvari za koje je poreski inspektor izrekao meru privremene zabrane otuđenja (član 132. stav 3. tačka 5);

14) u postupku prikupljanja obaveštenja ne postupi po zahtevu Poreske policije (član 135. stav 3).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 30.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 50.000 do 300.000 dinara.

Novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) ne obavesti, ili ne obavesti u propisanom roku Poresku upravu o licu koje je, kao nerezident, opunomoćilo za izvršavanje poslova u vezi sa poreskim obavezama (član 14. stav 2);

2) ne obavesti, ili ne obavesti u propisanom roku Poresku upravu o otvaranju ili zatvaranju računa kod banke u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija ili u inostranstvu (član 25. tačka 8);

3) za podatke koje obrađuje sredstvima za automatsku obradu podataka ne obezbedi, na zahtev Poreske uprave, izvod podataka na mediju koji Poreska uprava naznači, ili ako Poreskoj upravi ne omogući potpuni uvid u računovodstveni sistem kroz dokumentaciju, a kada je neophodno i kroz pristup hardveru i softveru (član 37. stav 6);

4) se, na zahtev Poreske uprave, ne odazove na poziv radi pojašnjenja, ili ne pruži podatke i informacije neophodne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje (član 45. i član 47. stav 2);

5) ne postupi po rešenju o prinudnoj naplati iz nenovčanog potraživanja poreskog obveznika i Poreskoj upravi ne preda stvari koje duguje poreskom obvezniku (član 97. stav 2);

6) Poreskoj upravi ne dostavi ili ne dostavi u propisanom roku podatke o hartijama od vrednosti poreskog obveznika koje kod sebe čuva, sa procenom njihove vrednosti, ili ako u propisanom roku ne proda te hartije od vrednosti ili ih ne proda pod najboljim uslovima na tržištu, ili ako ostvarena sredstva po odbitku propisane provizije i troškova ne uplati na račun Poreske uprave (član 98. st. 3-5);

7) stvar obuhvaćenu izlučnom tužbom koja mu je ostavljena na čuvanje ne sačuva u nepromenjenom stanju do okončanja spora po izlučnoj tužbi (član 102. stav 4);

8) ne izvrši ili ne izvrši u propisanom roku rešenje o prinudnoj naplati na zaradi i drugim stalnim novčanim primanjima poreskog obveznika, odnosno ako ne izvrši rešenje o naplati poreskog duga obveznika iz sopstvenih sredstava u skladu sa zakonom (član 189. st. 8. i 9).

Za prekršaj iz stava 4. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 15.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 4. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 25.000 do 150.000 dinara.

Novčanom kaznom od 100.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) Poreskoj upravi ne prijavi sve kasnije izmene podataka u prijavi za registraciju, odnosno upis u registar ili ako prijavi netačne izmene podataka (član 25. tačka 1);

2) prilikom podnošenja poreske prijave ili drugog propisanog akta na propisanom mestu ne unese svoj PIB (član 26. stav 12.);

3) u poresku prijavu ne unese PIB poreskog savetnika, ili je podnese nepotpisanu od tog lica, ako je to lice pripremilo prijavu ili njen deo (član 38. stav 6);

4) ne postupi po nalogu Poreske uprave da učestvuje u postupku kancelarijske kontrole ili da pruži tražena objašnjenja (član 25. tačka 9) i član 121. stav 1);

5) ne stavi na raspolaganje odgovarajuće mesto za rad poreskih inspektora u postupku terenske kontrole (član 125. st. 2. i 3);

6) ne bude prisutan tokom terenske kontrole, ili odbije da učestvuje u postupku terenske kontrole, u skladu sa ovim zakonom (član 25. tačka 9) i član 127).

Za prekršaj iz stava 7. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 7.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 7. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 12.500 do 75.000 dinara.

Banka koja ne obustavi izvršenje naloga za isplatu zarada, odnosno naknada zarada, podnetog bez naloga za istovremeno plaćanje pripadajućih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu koji odgovara visini neplaćenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, uvećanom za 50% (član 30a).

NOVČANOM KAZNOM OD 100.000 DO 600.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ BANKA, KOJA DO ISTEKA DANA U KOME JE REALIZOVALA NALOGE ZA ISPLATU IZ ČLANA 30A OVOG ZAKONA, NE DOSTAVI PORESKOJ UPRAVI PROPISANE INFORMACIJE O IZVRŠENOM PLATNOM PROMETU U ELEKTRONSKOJ FORMI (ČLAN 30A).

Novčanom kaznom od 100.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj banka, koja porez i sporedna poreska davanja, za čije obezbeđenje naplate je ustanovljena privremena mera zabrane prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika i upisana u registru blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija, na osnovu poreskog rešenja ne prenese sa računa poreskog obveznika, do visine raspoloživih sredstava na tom računu, na propisani uplatni račun javnih prihoda (član 66. stav 6.).

Član 181.

Novčanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u:

1) sudu, organu lokalne samouprave, advokatskoj komori, profesionalnom udruženju, kao i u drugom organu ili organizaciji nadležnim za upis u odgovarajući registar, ako Poreskoj upravi ne dostavi, ili ne dostavi u predviđenom roku propisano obaveštenje, odnosno podatke (član 29. stav 2. i član 184.);

2) upravnom, odnosno sudskom organu koji vodi evidencije ili donosi odluke o mestu prebivališta, rođenju ili smrti fizičkog lica, odnosno proglašenju nestalog lica za umrlo, ako Poresku upravu ne obavesti, ili ne obavesti u propisanom roku o podacima od značaja za utvrđivanje poreza (član 29. stav 3);

2a) banci, ako ne obustavi izvršenje naloga poreskog obveznika za prenos sredstava sa računa obveznika od momenta prijema rešenja o oduzimanju PIB-a (član 26. stav 14);

2b) banci, ako ne obustavi izmirivanje novčanih obaveza koje poreski obveznik ima prema trećim licima na osnovu ugovora o promeni poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), po osnovu prebijanja (kompenzacija) i po drugom osnovu u skladu sa zakonom (član 87a);

2v) organizaciji za prinudnu naplatu, ako ne obračuna kamatu na način propisan ovim zakonom, od dana donošenja rešenja do dana prenosa celokupnog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja i ako iznos obračunate kamate ne prenese na odgovarajuće račune javnih prihoda (član 95. stav 2);

3) banci, ako pravnom licu, preduzetniku ili fizičkom licu otvori račun bez podnetog dokaza o izvršenoj registraciji (član 30. stav 1);

3A) banci, ako ne obustavi izvršenje naloga za isplatu zarada, odnosno naknada zarada, podnetog bez naloga za istovremeno plaćanje pripadajućih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje (član 30a);

3A) BANCI, KOJE DO ISTEKA DANA U KOME JE BANKA REALIZOVALA NALOGE ZA ISPLATU IZ ČLANA 30A OVOG ZAKONA, NE DOSTAVI PORESKOJ UPRAVI PROPISANE INFORMACIJE O IZVRŠENOM PLATNOM PROMETU U ELEKTRONSKOJ FORMI (ČLAN 30A);

4) Poreskoj upravi, odnosno kod banke, ako ne izvrši, odnosno ne izvrši u propisanom roku, ili uz pripadajuću kamatu povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, odnosno poresku refakciju, odnosno refundaciju poreza, odnosno preknjižavanje(član 65. stav 2 STAV 3.);

4A) banci koja porez i sporedna poreska davanja, za čije obezbeđenje naplate je ustanovljena privremena mera zabrane prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika i upisana u registru blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija, na osnovu poreskog rešenja, ne prenese sa računa poreskog obveznika, do visine raspoloživih sredstava na tom računu, na propisani uplatni račun javnih prihoda (član 66. stav 6.);

5) brisana;

6) organu nadležnom za vođenje založnog registra pokretnih stvari, registra nepokretnosti, odnosno registra blokiranih računa, ako ne upiše založno pravo poreskog poverioca u propisanom roku (član 87. stav 5. i član 188. st. 1. i 4);

7) organu nadležnom za vođenje registra nepokretnosti, ako ne dostavi, ili ne dostavi u propisanom roku, Poreskoj upravi traženi izvod iz javnih knjiga o nepokretnostima koje su svojina poreskog obveznika i izveštaj da li je upisana hipoteka drugog poverioca (član 90. stav 2);

8) banci, ako prinudnu naplatu iz novčanih sredstava poreskog obveznika ne vrši u skladu sa zakonom, ili ako ne izvrši rešenje o naplati poreskog duga obveznika naplatom iz sredstava te banke u skladu sa zakonom (član 95. st. 2. i 3);

9) banci ili drugom pravnom licu, kod kojeg se čuvaju hartije od vrednosti poreskog obveznika, ako Poreskoj upravi ne dostavi ili ne dostavi u propisanom roku podatke o tim hartijama od vrednosti sa procenom njihove vrednosti, odnosno ako u propisanom roku ne proda te hartije od vrednosti ili ih ne proda pod najboljim uslovima na tržištu, ili ako ostvarena sredstva po odbitku propisane provizije i troškova ne uplati na račun Poreske uprave (član 98. st. 3-5);

10) banci, ako ne postupi po rešenju Poreske uprave o zabrani raspolaganja sredstvima na računu poreskog obveznika (član 132. stav 3. tačka 1);

11) državnom organu i organizaciji, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, ako Poreskoj upravi ne dostavi činjenice koje je doznalo obavljajući poslove iz svog delokruga, a koje ukazuju na mogućnost da poreska obaveza nije ispunjena (član 158);

11a) jedinici lokalne samouprave, ako Poreskoj upravi ne dostavi podatke o porezima i sporednim poreskim davanjima koje naplaćuje jedinica lokalne samouprave, a koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Poreske uprave (član 159);

12) banci, ako ne obustavi, ili ne obustavi u proopisanom roku sve transakcije preko računa pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica koji nisu dostavili dokaz o izvršenoj registraciji (član 185. stav 2);

13) banci, ako ne postupi po rešenju o prinudnoj naplati iz novčanih potraživanja poreskog obveznika i ne izvrši prenos sredstava sa računa njegovog dužnika na propisani uplatni račun javnih prihoda, odnosno ako ne izvrši rešenje o prinudnoj naplati dugovanog iznosa neposredno iz sredstava te banke u skladu sa zakonom (član 189) ;

14) organu nadležnom za evidenciju nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini ako u propisanom roku ne preuzme u državinu nepokretnosti i pokretne stvari prenete u svojinu Republike (član 104. stav 19. i član 110. stav 11).

PREKRŠAJI U OBLASTI MENJAČKOG POSLOVANJA

ČLAN 181A

NOVČANOM KAZNOM OD 100.000 DO 2.000.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ PRAVNO LICE AKO:

O IZVRŠENJU NALOGA IZ REŠENJA IZ ČLANA 129E OVOG ZAKONA PISMENO NE OBAVESTI PORESKU UPRAVU U PROPISANOM ROKU (ČLAN 129Ž STAV 1.);

U PROPISANOM ROKU REŠENJE O PRIVREMENOJ ZABRANI OBAVLJANJA MENJAČKIH POSLOVA NA MENJAČKOM MESTU NE ISTAKNE NA VIDNO MESTO NA TOM MENJAČKOM MESTU, ODNOSNO AKO SAV EFEKTIVNI STRANI NOVAC KOJI SE NALAZI NA TOM MENJAČKOM MESTU NE PRODA BANCI, ODNOSNO BANKAMA SA KOJIMA IMA ZAKLJUČEN UGOVOR, A DINARE DOBIJENE PRODAJOM EFEKTIVNOG STRANOG NOVCA I GOTOVINU U DINARIMA NE UPLATI NA SVOJ TEKUĆI RAČUN (ČLAN 129Z STAV 5.);

U PROPISANOM ROKU NE DOSTAVI PORESKOJ UPRAVI U PISANOJ FORMI DOKAZE O IZVRŠENJU RADNJI IZ ČLANA 129Z STAV 5. OVOG ZAKONA (ČLAN 129Z STAV 6.);

U PROPISANOM ROKU PISMENO NE OBAVESTI PORESKU UPRAVU O IZVRŠENJU REŠENJA IZ ČLANA 129I STAV 1, ODNOSNO ČLANA 129I STAV 4. OVOG ZAKONA (ČLAN 129I ST. 2. I 5.);

U PROPISANOM ROKU IZ ČLANA 129I STAV 4. OVOG ZAKONA SAV EFEKTIVNI STRANI NOVAC KOJI SE NALAZI NA TOM MENJAČKOM MESTU NE PRODA BANCI, ODNOSNO BANKAMA SA KOJIMA IMA ZAKLJUČEN UGOVOR, A DINARE DOBIJENE PRODAJOM EFEKTIVNOG STRANOG NOVCA I GOTOVINU U DINARIMA NE UPLATI NA SVOJ TEKUĆI RAČUN (ČLAN 129I STAV 4.);

AKO OVLAŠĆENI MENJAČ KOME JE REŠENJEM PORESKE UPRAVE ODUZETO OVLAŠĆENJE ZA OBAVLJANJE MENJAČKIH POSLOVA NA NEKIM OD VIŠE MENJAČKIH MESTA, U PROPISANOM ROKU SAV EFEKTIVNI STRANI NOVAC I SVU GOTOVINU U DINARIMA SA TOG MENJAČKOG MESTA NE PRENESE NA MENJAČKO MESTO KOJE NASTAVLJA SA RADOM (ČLAN 129K STAV 1.);

AKO OVLAŠĆENI MENJAČ KOJI IMA JEDNO MENJAČKO MESTO KOME JE REŠENJEM PORESKE UPRAVE ODUZETO OVLAŠĆENJE ZA OBAVLJANJE MENJAČKIH POSLOVA NA TOM MESTU, ODNOSNO AKO OVLAŠĆENI MENJAČ KOJI IMA VIŠE MENJAČKIH MESTA KOME JE REŠENJEM PORESKE UPRAVE ODUZETO OVLAŠĆENJE ZA OBAVLJANJE MENJAČKIH POSLOVA NA SVIM MENJAČKIM MESTIMA, U PROPISANOM ROKU SAV EFEKTIVNI STRANI NOVAC SA TIH MENJAČKIH MESTA NE PRODA BANCI, ODNOSNO BANKAMA SA KOJIMA IMA ZAKLJUČEN UGOVOR, A DINARE DOBIJENE PRODAJOM EFEKTIVNOG STRANOG NOVCA I SVU GOTOVINU U DINARIMA NE UPLATI NA SVOJ TEKUĆI RAČUN (ČLAN 129K STAV 2.);

U PROPISANOM ROKU PORESKOJ UPRAVI U PISANOJ FORMI NE DOSTAVI DOKAZE DA JE IZVRŠIO OBAVEZE IZ ČLANA 129K ST. 1. I 2. OVOG ZAKONA (ČLAN 129K STAV 3.).

ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE PREDUZETNIK – OVLAŠĆENI MENJAČ NOVČANOM KAZNOM OD 10.000 DO 500.000 DINARA.

ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU – OVLAŠĆENOM MENJAČU NOVČANOM KAZNOM OD 5.000 DO 150.000 DINARA.

PREKRŠAJI U OBLASTI IGARA NA SREĆU

ČLAN 181B

NOVČANOM KAZNOM OD 100.000 DO 2.000.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ DRŽAVNA LUTRIJA SRBIJE, ODNOSNO PRAVNO LICE, KOJE:

SE NE ODAZOVE NA POZIV PORESKE UPRAVE, NEPOSREDNO ILI PREKO PUNOMOĆNIKA, ZA UČESTVOVANJE U POSTUPKU KANCELARIJSKE KONTROLE, ODNOSNO NE PRUŽI POTREBNA OBJAŠNJENJA I DOKUMENTACIJU U ROKU KOJI ODREDI PORESKA UPRAVA (ČLAN 129O);

NE OMOGUĆI PORESKOM INSPEKTORU OBAVLJANJE POSLOVA TERENSKE KONTROLE NAD CELOKUPNIM MATERIJALNO-FINANSIJSKIM POSLOVANJEM, ODNOSNO NE OMOGUĆI PREGLED PROSTORIJA, POSLOVNIH KNJIGA, IZVEŠTAJA, EVIDENCIJA, SOFTVERA I DRUGIH DOKUMENATA ILI PODATAKA NA OSNOVU KOJIH SE MOŽE UTVRDITI POSLOVANJE PRIREĐIVAČA (ČLAN 129R ST. 2. I 3.).

ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE ODGOVORNO LICE U DRŽAVNOJ LUTRIJI SRBIJE, ODNOSNO ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU NOVČANOM KAZNOM OD 5.000 DO 150.000 DINARA.

Član 182b

Protiv lica koje učini radnju, odnosno propust, u vezi sa porezom čije utvrđivanje obavlja sam poreski obveznik (samooporezivanje), koji se smatraju poreskim prekršajem iz člana 177, člana 179. stav 1. tač. 2b) i 3) i stav 3. u vezi sa stavom 1. tačka 3) tog člana, kao i člana 180. tač. 5) i 6) ovog zakona, neće se podnositi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, ODNOSNO POKRETATI I VODITI PREKRŠAJNI POSTUPAK, niti će mu se izreći kazna za prekršaj ako to lice, pre preduzimanja bilo koje radnje poreskog organa u vezi učinjene radnje ili propusta, odnosno pre otpočinjanja poreske kontrole ili podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, samoinicijativno prijavi učinjenu radnju, odnosno propust i istovremeno plati dugovani iznos poreza uvećan za obračunatu kamatu iz člana 75. st. 1. i 2. ovog zakona.

Protiv lica koje učini radnju, odnosno propust iz stava 1. ovog člana, u vezi sa porezom koji se utvrđuje rešenjem, neće se podnositi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, ODNOSNO POKRETATI I VODITI PREKRŠAJNI POSTUPAK, niti će mu se izreći kazna za prekršaj ako to lice, pre preduzimanja bilo koje radnje poreskog organa u vezi sa učinjenom radnjom ili propustom, odnosno pre otpočinjanja poreske kontrole ili podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, samoinicijativno prijavi učinjenu radnju, odnosno propust, kao i utvrđeni iznos poreza plati u propisanom roku.

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

ČLAN 36.

DANOM STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA PRESTAJU DA VAŽE UREDBA O BLIŽIM USLOVIMA I NAČINU VRŠENJA KONTROLE MENJAČKIH POSLOVA („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BROJ 7/12) I UREDBA O BLIŽIM USLOVIMA I NAČINU VRŠENJA KONTROLE DEVIZNOG POSLOVANJA REZIDENATA I NEREZIDENATA („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 112/06, 39/10 I 15/12).

DANOM STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA PRESTAJU DA VAŽE ODREDBE ČL. 119-123. I ČL. 125-129. ZAKONA O IGRAMA NA SREĆU („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BROJ 88/11).

PODZAKONSKA AKTA KOJA SU DONETA NA OSNOVU OVLAŠĆENJA IZ ZAKONA O DEVIZNOM POSLOVANJU („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 62/06 I 31/11) KOJA UREĐUJU USLOVE I NAČIN OBAVLJANJA MENJAČKIH POSLOVA, USKLADIĆE SE SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA U ROKU OD 90 DANA OD DANA NJEGOVOG STUPANJA NA SNAGU.

DO POČETKA PRIMENE PROPISA IZ STAVA 3. OVOG ČLANA PRIMENJIVAĆE SE PROPISI DONETI NA OSNOVU ZAKONA O DEVIZNOM POSLOVANJU („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 62/06 I 31/11) AKO NISU U SUPROTNOSTI SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA.

ČLAN 37.

DANOM STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA PORESKA UPRAVA PREUZIMA NADLEŽNOSTI DEVIZNOG INSPEKTORATA ZA OBAVLJANJE POSLOVA IZDAVANJA I ODUZIMANJA OVLAŠĆENJA ZA OBAVLJANJE MENJAČKIH POSLOVA, POSLOVA IZDAVANJA CERTIFIKATA ZA OBAVLJANJE MENJAČKIH POSLOVA I KONTROLE MENJAČKIH POSLOVA, KAO I DRUGIH POSLOVA KOJI SU, PREMA ZAKONU O DEVIZNOM POSLOVANJU („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 62/06 I 31/11), U NADLEŽNOSTI DEVIZNOG INSPEKTORATA.

POSTUPKE KOJE JE DEVIZNI INSPEKTORAT ZAPOČEO U VRŠENJU NADLEŽNOSTI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, A KOJI NE BUDU OKONČANI DO DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA, OKONČAĆE PORESKA UPRAVA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

REZIDENTI – PRAVNA LICA I PREDUZETNICI KOJIMA JE REŠENJE O IZDAVANJU OVLAŠĆENJA ZA OBAVLJANJE MENJAČKIH POSLOVA IZDATO DO DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA, NASTAVLJAJU DA RADE NA OSNOVU TOG REŠENJA U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA.

ČLAN 38.

DANOM STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA PORESKA UPRAVA PREUZIMA NADLEŽNOSTI UPRAVE ZA IGRE NA SREĆU KOJE TA UPRAVA IMA PREMA ZAKONU O IGRAMA NA SREĆU („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BROJ 88/11).

POSTUPKE U OBLASTI IGARA NA SREĆU KOJE JE ZAPOČELA UPRAVA ZA IGRE NA SREĆU, A KOJI NE BUDU OKONČANI DO DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA, OKONČAĆE PORESKA UPRAVA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

PRIREĐIVAČI IGARA NA SREĆU KOJIMA JE DO DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA IZDATO REŠENJE O DAVANJU DOZVOLE, ODNOSNO ODOBRENJE ZA PRIREĐIVANJE IGARA NA SREĆU OD STRANE UPRAVE ZA IGRE NA SREĆU U SKLADU SA ZAKONOM O IGRAMA NA SREĆU („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BROJ 88/11), NASTAVLJAJU SA PRIREĐIVANJEM TIH IGARA DO ISTEKA ROKA VAŽENJA DOZVOLE, ODNOSNO ODOBRENJA.

LICA KOJA, PREMA PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJU IGRE NA SREĆU, IMAJU OBAVEZU DOSTAVLJANJA AKATA O PRIREĐIVANJU IGARA NA SREĆU, UVERENJA, IZVEŠTAJA, OBAVEŠTENJA I DR. UPRAVI ZA IGRE NA SREĆU, DUŽNA SU DA TE AKTE DOSTAVLJAJU PORESKOJ UPRAVI U SLUČAJEVIMA, NA NAČIN I U ROKOVIMA, UREĐENIM PROPISIMA KOJIMA SE UREĐUJU IGRE NA SREĆU.

ČLAN 39.

DANOM STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA PRESTAJU SA RADOM DEVIZNI INSPEKTORAT OBRAZOVAN ZAKONOM O DEVIZNOM POSLOVANJU („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 62/06 I 31/11) I UPRAVA ZA IGRE NA SREĆU OBRAZOVANA ZAKONOM O IGRAMA NA SREĆU („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 84/04, 85/05-DR.ZAKON I 95/10).

DANOM STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA PORESKA UPRAVA PREUZEĆE ZAPOSLENE I POSTAVLJENA LICA DEVIZNOG INSPEKTORATA I UPRAVE ZA IGRE NA SREĆU, KAO I NJIHOV POSLOVNI PROSTOR, PREDMETE, INFORMACIONI SISTEM, ARHIVU, OPREMU I SREDSTVA ZA RAD.

ČLAN 40.

ODREDBE ČLANA 13. I 14. OVOG ZAKONA PRIMENJIVAĆE SE OD 1. JANUARA 2013. GODINE.

ODREDBE ČL. 17. I 18. OVOG ZAKONA U DELU KOJI SE ODNOSI NA VISINU KAMATNE STOPE NA IZNOS MANJE ILI VIŠE PLAĆENOG POREZA I SPOREDNIH PORESKIH DAVANJA, UKLJUČUJUĆI I KAMATU NA PORESKI DUG ČIJE JE ODLAGANJE PLAĆANJA ODLOŽENO, KAO I METOD OBRAČUNA KAMATE, PRIMENJIVAĆE SE OD 1. JANUARA 2013. GODINE.

ODREDBA ČLANA 17. OVOG ZAKONA U DELU KOJI SE ODNOSI NA DAN OD KADA SE OBRAČUNAVA KAMATA OBVEZNIKU POREZA NA DODATU VREDNOST KOME SE VRŠI POVRAĆAJ TOG POREZA PRIMENJIVAĆE SE ZA PORESKE PRIJAVE PODNETE ZA PORESKI PERIOD POČEV OD 1. JANUARA 2013. GODINE.

ODREDBA ČLANA 17. OVOG ZAKONA U DELU KOJI SE ODNOSI NA DAN OD KADA SE OBRAČUNAVA KAMATA PORESKOM OBVEZNIKU KOJI JE PODNEO ZAHTEV ZA REFAKCIJU, ODNOSNO ZA REFUNDACIJU POREZA, PRIMENJIVAĆE SE NA REŠENJA KOJIMA SE UTVRĐUJE PRAVO NA REFAKCIJU, ODNOSNO NA REFUNDACIJU KOJA BUDU DONETA PO ZAHTEVIMA PODNETIM OD 1. JANUARA 2013. GODINE.

ODREDBE ČLANA 23. OVOG ZAKONA U DELU KOJI SE ODNOSI NA UTVRĐIVANJE PORESKE OBAVEZE LICU KOJE OBAVLJA NEREGISTROVANU, ODNOSNO NEPRIJAVLJENU DELATNOST PRIMENJIVAĆE SE OD 1. JANUARA 2013. GODINE.

ODREDBE ČLANA 26. OVOG ZAKONA U DELU KOJI SE ODNOSI NA POKRETANJE I VOĐENJE PRVOSTEPENOG PREKRŠAJNOG POSTUPKA KOJI NIJE U ISKLJUČIVOJ NADLEŽNOSTI PREKRŠAJNOG SUDA I IZRICANJE KAZNI – ZA PORESKE PREKRŠAJE, ZA PREKRŠAJE IZ OBLASTI MENJAČKOG POSLOVANJA I DRUGIH POSLOVA KOJI SU, PREMA ZAKONU O DEVIZNOM POSLOVANJU („SLUŽBENI GLASNIK RS“, BR. 62/06 I 31/11) U NADLEŽNOSTI DEVIZNOG INSPEKTORATA, KAO I ZA PREKRŠAJE IZ OBLASTI IGARA NA SREĆU I ČL. 2, 5, 19, 20, 22, 24, 27. I 35. OVOG ZAKONA PRIMENJIVAĆE SE OD 1. JANUARA 2013. GODINE.

PRVOSTEPENI PREKRŠAJNI POSTUPAK ZA PORESKE PREKRŠAJE, ZA PREKRŠAJE IZ OBLASTI MENJAČKOG POSLOVANJA I DRUGIH POSLOVA KOJI SU, PREMA ZAKONU O DEVIZNOM POSLOVANJU („SLUŽBENI GLASNIK RS“, BR. 62/06 I 31/11) U NADLEŽNOSTI DEVIZNOG INSPEKTORATA, KAO I ZA PREKRŠAJE IZ OBLASTI IGARA NA SREĆU, KOJI DO 31. DECEMBRA 2012. GODINE NE BUDU PRAVOSNAŽNO OKONČANI, OKONČAĆE NADLEŽNI PREKRŠAJNI SUD.

ODREDBE ČLANA 10. I ČLANA 32. STAV 1. OVOG ZAKONA PRIMENJIVAĆE SE OD 1. JULA 2014. GODINE.

ČLAN 41.

PO ZAHTEVIMA ZA ODLAGANJE PLAĆANJA PORESKOG DUGA PO KOJIMA NE BUDE PRAVOSNAŽNO ODLUČENO DO DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA, NADLEŽNI ORGAN ODLUČIĆE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

ČLAN 42.

POSTUPAK PO PRAVNIM LEKOVIMA ULOŽENIM PROTIV PORESKIH UPRAVNIH AKATA, KOJE DO 31. DECEMBRA 2012. GODINE DONESU JEDINICE LOKALNIH SAMOUPRAVA ZA IZVORNE JAVNE PRIHODE IZ ČLANA 2A STAV 1. ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 80/02, 84/02-ISPRAVKA, 23/03-ISPRAVKA, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-DR. ZAKON, 62/06-DR. ZAKON, 61/07, 20/09, 72/09-DR. ZAKON, 53/10, 101/11 I 2/12-ISPRAVKA), OKONČAĆE NADLEŽNI DRUGOSTEPENI ORGANI TIH JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE.

ČLAN 43.

PORESKA UPRAVA DUŽNA JE DA, U ROKU OD OSAM DANA OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA, JAVNIM KONKURSOM POKRENE POSTUPAK ZA IZBOR RUKOVODILACA IZ ČLANA 29. OVOG ZAKONA.

ČLAN 44.

PROPIS IZ ČLANA 7. OVOG ZAKONA DONEĆE SE U ROKU OD ŠEST MESECI OD DANA STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA.

ČLAN 45.

OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.

IZJAVA O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE

1. Ovlašćeni predlagač propisa-Vlada

Obrađivač- Ministarstvo finansija i privrede

2. Naziv propisa

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI

DRAFT LAW ON AMENDMENTS AND SUPLEMENTS TO LAW ON TAX PROCEDURE AND TAX ADMINISTRATION

3. Usklađenost propisa sa odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno sa odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum)

a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa

ČL. 37, 73. I 100. SPORAZUMA I ČL. 22. I 38. PRELAZNOG SPORAZUMA

b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma

PRIMENJUJE SE ROK IZ ČLANA 72. SPORAZUMA, KAO OPŠTI ROK ZA USKLAĐIVANJE PROPISA.

v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

/

g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma

/

d) Veza sa Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju

/

4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije

a) Navođenje primarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

b) Navođenje sekundarnih izvora prava EU i usklađenost sa njima

v) Navođenje ostalih izvora prava EU i usklađenst sa njima

g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost

d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije

/

5. Ukoliko ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost treba konstatovati tu činjenicu. U ovom slučaju nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa.

NE POSTOJE ODGOVARAJUĆI PROPISI EVROPSKE UNIJE SA KOJIMA JE POTREBNO OBEZBEDITI USKLAĐENOST.

6. Da li su prethodno navedeni izvori prava EU prevedeni na srpski jezik?

/

7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik EU?

PROPIS JE U POSTUPKU PREVOĐENJA NA ENGLESKI JEZIK.

8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti.

U IZRADI PREDLOGA ZAKONA NISU UČESTVOVALI KONSULTANTI.