PREDLOG ZAKONA
O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA
O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI
Član 1.
U Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr. zakon, 62/06-dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09-dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12-ispravka, 93/12 i 47/13), u članu 5. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:
„Izuzetno od stava 1. ovog člana, poreska obaveza po osnovu poreza na imovinu za kalendarske godine koje slede godini u kojoj je nastala poreska obaveza, utvrđuje se na osnovu zakona kojim se uređuju porezi na imovinu koji je na snazi na dan 1. januara kalendarske godine za koju se poreska obaveza utvrđuje, osim ako je, u skladu s ustavom i zakonom, za pojedine odredbe zakona predviđeno da imaju povratno dejstvo.”
Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.
Član 2.
U članu 11. stav 1. reči: „isključivo u postupku utvrđivanja osnovice poreza koji je propisan poreskim zakonom čije je utvrđivanje, naplata i kontrola u nadležnosti Poreske uprave,” zamenjuju se rečima: „u skladu sa zakonom, kontroliše da li je neto prihod zaposlenih u javnom sektoru umanjen u skladu sa zakonom kojim se uređuje umanjenje neto prihoda u javnom sektoru, podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ukoliko utvrdi da nije izvršeno umanjenje neto prihoda, odnosno da nije plaćena razlika za uplatu neto prihoda,”.
Član 3.
Član 30a menja se i glasi:
„Član 30a
Banka će dozvoliti isplatu zarada, naknada zarada, kao i drugih prihoda fizičkih lica po osnovu kojih postoji obaveza plaćanja poreza po odbitku samo ako nalog kojim se banci nalaže isplata tih prihoda, kao i plaćanje poreza po odbitku sadrži poziv na broj odobrenja za plaćanje ukupne obaveze po tom osnovu, koji dodeljuje Poreska uprava, na način iz člana 41. ovog zakona.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, banka kao isplatilac prihoda može izvršiti isplatu kamate, uključujući i pripisivanje kamate (u daljem tekstu: isplata kamate) na štedne uloge svojim deponentima bez poziva na broj odobrenja iz stava 1. ovog člana.”
Član 4.
U članu 41. stav 3. posle reči: „porez po odbitku” dodaju se reči: „u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana”, a posle reči: „isplate zaradeˮ dodaju se zapeta i reči: „odnosno u drugim slučajevima kada postoji obaveza obračunavanja i plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranjeˮ.
Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:
„Izuzetno od stava 3. ovog člana, kod isplate kamate na štedne uloge svojim deponentima, banka je dužna da podnese pojedinačnu poresku prijavu, obračuna i plati porez po odbitku na dan isplate kamate, a najkasnije prvog narednog dana kada radi platni promet, ako u momentu isplate kamate platni promet nije radio.”.
Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 5. i 6.
U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 7, reči: „stava 5.ˮ zamenjuju se rečima: „stava 6.ˮ.
Dosadašnji st. 7. i 8. postaju st. 8. i 9.
U dosadašnjem stavu 9, koji postaje stav 10, reči: „stava 8.ˮ zamenjuju se rečima: „stava 9.ˮ.
Dosadašnji st. 10-12. postaju st. 11-13.
Član 5.
U članu 41a dodaje se stav 2, koji glasi:
„Ako se poreskim zakonom promeni oporezivanje prihoda porezom po odbitku, do usklađivanja sa članom 41. ovog zakona, način utvrđivanja, plaćanje i podnošenje poreske prijave za porez po odbitku bliže će urediti ministar.ˮ
Član 6.
U članu 159a stav 4. reči: „organizaciona jedinica Poreske uprave nadležna prema mestu sedišta, odnosno prebivališta, odnosno boravišta, podnosioca zahteva” zamenjuju se rečima: „Poreska uprava”.
Član 7.
Član 168a menja se i glasi:
„Član 168a
Organizacionim jedinicama konstituisanim na osnovu akta iz člana 168. ovog zakona rukovode zaposleni, koje raspoređuje direktor Poreske uprave, uz prethodnu saglasnost ministra.”
Član 8.
U članu 179. stav 11. menja se i glasi:
„Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj banka koja dozvoli isplatu zarada, naknada zarada, kao i drugih prihoda fizičkih lica po osnovu kojih se plaća porez po odbitku, ako nalog kojim se banci nalaže isplata tih prihoda, kao i plaćanje poreza po odbitku ne sadrži poziv na broj odobrenja za plaćanje ukupne obaveze po tom osnovu koji je dodelila Poreska uprava na način iz člana 41. ovog zakona, osim isplate kamate na štedne uloge svojim deponentima (član 30a).”
Član 9.
U članu 181. tačka 3a) menja se i glasi:
„3a) banci koja dozvoli isplatu zarada, naknada zarada, kao i drugih prihoda fizičkih lica po osnovu kojih se plaća porez po odbitku, ako nalog kojim se banci nalaže isplata tih prihoda, kao i plaćanje poreza po odbitku ne sadrži poziv na broj odobrenja za plaćanje ukupne obaveze po tom osnovu koji je dodelila Poreska uprava na način iz člana 41. ovog zakona, osim isplate kamate na štedne uloge svojim deponentima (član 30a);”.
Član 10.
U skladu sa članom 41. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr. zakon, 62/06-dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09-dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12-ispravka i 93/12) podnosi se:
1) zbirna poreska prijava za poreze po odbitku plaćene zaključno sa 31. decembrom 2013. godine, za koje nisu podnete propisane poreske prijave;
2) pojedinačna poreska prijava za prihode isplaćene u 2013. godini.”
Član 11.
Odredbe čl. 3, 4, 8. i 9. ovog zakona primenjivaće se od 1. januara 2014. godine.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi član 47. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, broj 47/13).
Član 12.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je član 97. tač. 6. i 15. Ustava Republike Srbije, prema kojima Republika Srbija, između ostalog, uređuje poreski sistem i obezbeđuje finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti Republike Srbije, utvrđenih Ustavom i zakonom.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
● Problemi koje bi Zakon trebalo da reši, odnosno ciljevi koji se Zakonom postižu
Osnovni razlog za donošenje ovog zakona odnosi se na preciziranje odredaba koje se odnose na podnošenje pojedinačne poreske prijave u sistemu objedinjenog plaćanja obaveza po osnovu poreza po odbitku. Naime, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, broj 47/13), između ostalog, propisano je da se počev od 1. januara 2014. godine, uvodi novi obrazac pojedinačne poreske prijave za poreze po odbitku, koji će sadržati pojedinačne i zbirne podatke o obračunatim porezima i doprinosima za sve primaoce prihoda i na nivou isplatioca. Ova prijava će se podnositi isključivo u elektronskom obliku pre svake isplate zarade, naknade zarade i drugih prihoda za postoji obaveza plaćanja poreza po odbitku. Ova promena donosi izuzetno značajno pojednostavljenje postupka, kako poreske obveznike tako i za Poresku upravu, što i jednima i drugima bitno smanjuje troškove.
Pored toga, vrši se preciziranje u pogledu vremenske primene propisa kod utvrđivanja poreske obaveze po osnovu poreza na imovinu.
Ostale promene imaju za cilj preciziranje i pravnotehničko usaglašavanje pojedinih odredaba Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr. zakon, 62/06-dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09-dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12-ispravka, 93/12 i 47/13 – u daljem tekstu: ZPPPA), kako bi se njegova primena realizovala sa što manje tumačenja i na taj način doprinelo bržem sprovođenju poreskog postupka i efikasnijem radu poreske administracije, kao i većoj doslednosti u primeni zakona.
● Razmatrane mogućnosti da se problemi reše i bez donošenja Zakona
Imajući u vidu da su predložena rešenja zakonska materija, nema mogućnosti da se ciljevi koji se žele postići reše bez donošenja zakona.
● Zašto je donošenje Zakona najbolji način za rešavanje problema
Donošenje zakona je jedini način za rešavanje problema, iz razloga što se radi o zakonskoj materiji, koju je jedino i moguće menjati i dopunjavati odgovarajućim izmenama i dopunama zakona.
III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA
I POJEDINAČNIH REŠENJA
Uz član 1.
Vrši se preciziranje u pogledu primene propisa kod utvrđivanja poreske obaveze po osnovu poreza na imovinu. Naime, imajući u vidu da se poreska obaveza po osnovu poreza na imovinu utvrđuje za svaku kalendarsku godinu zasebno, precizira se da se ta poreska obaveza za kalendarske godine koje slede godini u kojoj je nastala poreska obaveza, utvrđuje na osnovu zakona kojim se uređuju porezi na imovinu koji je na snazi na dan 1. januara kalendarske godine za koju se poreska obaveza utvrđuje, osim ako je, u skladu s ustavom i zakonom, za pojedine odredbe zakona predviđeno da imaju povratno dejstvo.
Uz član 2.
Predlaže se da je Poreska uprava nadležna za procenu tržišne vrednosti nepokretnosti u slučajevima kada je to propisano zakonom.
Takođe, u skladu sa zakonom kojim se uređuje umanjenje neto prihoda u javnom sektoru, predlaže se da Poreska uprava kontroliše da li je neto prihod zaposlenih u javnom sektoru umanjen u skladu sa tim zakonom, kao i da podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ukoliko utvrdi da nije izvršeno umanjenje neto prihoda, odnosno da nije plaćena razlika za uplatu neto prihoda.
Uz čl. 3, 4, 5, 8. i 9.
Predlaže se da banka kao isplatilac prihoda može izvršiti isplatu kamate na štedne uloge svojim deponentima bez poziva na broj odobrenja za plaćanje ukupne obaveze po tom osnovu koji dodeljuje Poreska uprava, odnosno da može izvršiti isplatu kamate na štedne uloge svojim deponentima pre podnošenja pojedinačne poreske prijave (kao izuzetak od pravila da se pojedinačna poreska prijava podnosi pre svake isplate).
Takođe, predlaže se da je, kod isplate kamate na štedne uloge svojim deponentima, banka dužna da podnese pojedinačnu poresku prijavu, obračuna i plati porez po odbitku na dan isplate kamate, a najkasnije prvog narednog dana kada radi platni promet, ako u momentu isplate kamate platni promet nije radio.
U skladu sa navedenim izmenama, vrši se i preciziranje odgovarajućih prekršajnih odredaba.
Uz član 6.
Predlaže se da se, u cilju efikasnije primene zaključenih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, u postupku dokazivanja statusa rezidenta države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, potvrdu o rezidentnosti izdaje Poreska uprava, bez opredeljivanja konkretne organizacione jedinice.
Uz član 7.
Predlaže se da organizacionim jedinicama PU rukovode zaposleni, koje raspoređuje direktor Poreske uprave, uz prethodnu saglasnost ministra.
Uz čl. 10. i 11.
Predlaže se da se u skladu sa članom 41. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, br. 80/02, 84/02-ispravka, 23/03-ispravka, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-dr. zakon, 62/06-dr. zakon, 61/07, 20/09, 72/09-dr. zakon, 53/10, 101/11, 2/12-ispravka i 93/12) podnosi zbirna poreska prijava za poreze po odbitku plaćene zaključno sa 31. decembrom 2013. godine, za koje nisu podnete propisane poreske prijave i pojedinačna poreska prijava za prihode isplaćene u 2013. godini, čime se odredba člana 47. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS”, broj 47/13) stavlja van snage.
Takođe, predlaže se da se odredbe čl. 3, 4, 8. i 9. primenjuju od 1. januara 2014. godine.
Uz član 12.
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.
IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA
POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine („Službeni glasnik RS”, broj 20/12 – prečišćen tekst), imajući u vidu da je neophodno obezbediti nesmetan rad organa i organizacija čije se funkcionisanje finansira iz budžeta Republike Srbije, kao i da bi se obezbedili uslovi za blagovremenu primenu predloženih zakonskih rešenja u funkciji veće finansijske discipline, što može imati pozitivan uticaj na ostvarivanje sredstava iz kojih se finansiraju nadležnosti Republike, autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava.
VI. RAZLOZI ZA STUPANJE NA SNAGU PRE OSMOG DANA
OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”
Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, kako bi se u što kraćem roku omogućila primena predloženih zakonskih rešenja, a sve u cilju obezbeđivanja prihoda u budžetu Republike Srbije, odnosno kako bi se proširio vremenski okvir za primenu odredaba o pojedinačnoj poreskoj prijavi, što predstavlja naročito opravdane razloge za stupanje na snagu zakona pre osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, u skladu sa članom 196. stav 4. Ustava Republike Srbije.
VII. ANALIZA EFEKATA ZAKONA
Budući da se ovim zakonom uređuju poreski postupak i poreska administracija, kako bi se u procesnom smislu doprinelo ostvarivanju mera fiskalne politike koje se uređuju materijalnim poreskim propisima, obračun efekata na bazi izmena i dopuna ovog zakona nije moguće precizno iskazati u apsolutnom iznosu, zbog čega on nije dat u ovim iznosima saglasno odredbi člana 40. stav 2. Poslovnika Vlade („Službeni glasnik RS”, br. 61/06-prečišćen tekst, 69/08, 88/09, 33/10, 69/10, 20/11, 37/11 30/13).
Ključne izmene ovog zakona koje se odnose na preciziranje odredba koje uređuju podnošenje pojedinačne poreske prijave kao najvažniji efekat imaju smanjenje troškova administriranja poreskih zakona koji propisuju plaćanje poreza i doprinosa po odbitku. Ovaj sistem koji će biti u primeni počev od 1. januara 2014. godine, znatno će olakšati obveznicima izvršavanje zakonom propisanih poreskih obaveza u delu koji se odnosi na podnošenje poreskih prijava elektronskim putem i bitno unaprediti upravljanje funkcijama kontrole i naplate.
1. Na koga će i kako će najverovatnije uticati rešenja u Zakonu
Predložena zakonska rešenja će imati pozitivan uticaj na:
– banke – isplatioce prihoda kod podnošenja poreske prijave za poreze po odbitku i plaćanje poreza po odbitku pri isplati kamate na štedne uloge svojim deponentima;
– na organe koji vode postupke u okviru kojih je potrebno proceniti tržišnu vrednost nepokretnosti.
2. Kakve troškove će primena Zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)
Predložene izmene neće stvoriti troškove građanima i privredi.
3.Da li su pozitivne posledice donošenja Zakona takve da opravdavaju troškove koje će on stvoriti
Predložene izmene neće stvoriti troškove.
4. Da li se Zakonom podržava stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija
Predložene izmene i dopune Zakona nemaju uticaj na stvaranje novih privrednih subjekata niti na tržišnu konkurenciju.
5. Da li su zainteresovane strane imale priliku da se izjasne o Zakonu
Ovaj zakon je u postupku pripreme dostavljen nadležnim ministarstvima i drugim nadležnim organima, tako da je zainteresovanim stranama pružena prilika da se izjasne.
6. Koje mere će se tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem Zakona namerava
Ministarstvo finansija nadležno je za davanje mišljenja u primeni Zakona. Posebno ističemo da Ministarstvo finansija, periodičnim publikovanjem Biltena službenih objašnjenja i stručnih mišljenja za primenu finansijskih propisa, njihovim objavljivanjem na zvaničnoj internet strani, kao i na drugi pogodan način, dodatno obezbeđuje transparentnost, informisanost i dostupnost informacijama, kako bi se na ovaj način doprinelo ostvarivanju ciljeva postavljenih donošenjem Zakona.
VIII. ODREDBE ZAKONA
KOJE SE MENJAJU, ODNOSNO DOPUNJUJU
Član 5.
Poreska obaveza utvrđuje se na osnovu propisa koji su bili na snazi u vreme njenog nastanka, osim ako je, u skladu s ustavom i zakonom, za pojedine odredbe zakona predviđeno da imaju povratno dejstvo.
IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, PORESKA OBAVEZA PO OSNOVU POREZA NA IMOVINU ZA KALENDARSKE GODINE KOJE SLEDE GODINI U KOJOJ JE NASTALA PORESKA OBAVEZA, UTVRĐUJE SE NA OSNOVU ZAKONA KOJIM SE UREĐUJU POREZI NA IMOVINU KOJI JE NA SNAZI NA DAN 1. JANUARA KALENDARSKE GODINE ZA KOJU SE PORESKA OBAVEZA UTVRĐUJE, OSIM AKO JE, U SKLADU S USTAVOM I ZAKONOM, ZA POJEDINE ODREDBE ZAKONA PREDVIĐENO DA IMAJU POVRATNO DEJSTVO.
Radnje u poreskom postupku regulisane su propisima koji su na snazi u vreme kada se preduzimaju.
Član 11.
Poreska uprava u okviru poslova državne uprave, vodi prvostepeni i drugostepeni poreski postupak, jedinstveni registar poreskih obveznika i poresko računovodstvo, procenjuje tržišnu vrednost nepokretnosti isključivo u postupku utvrđivanja osnovice poreza koji je propisan poreskim zakonom čije je utvrđivanje, naplata i kontrola u nadležnosti Poreske uprave U SKLADU SA ZAKONOM, KONTROLIŠE DA LI JE NETO PRIHOD ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU UMANJEN U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE UMANJENJE NETO PRIHODA U JAVNOM SEKTORU, PODNOSI ZAHTEV ZA POKRETANJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA UKOLIKO UTVRDI DA NIJE IZVRŠENO UMANJENJE NETO PRIHODA, ODNOSNO DA NIJE PLAĆENA RAZLIKA ZA UPLATU NETO PRIHODA, otkriva poreska krivična dela i prekršaje i njihove izvršioce, pokreće, vodi i izriče kazne u prvostepenom prekršajnom postupku za javne prihode koje naplaćuje poreska uprava, a koji nisu u isključivoj nadležnosti prekršajnog suda, pokreće, vodi i izriče kazne za prekršaje iz oblasti menjačkog poslovanja i drugih poslova shodno zakonu kojim je uređeno devizno poslovanje, kao i za prekršaje iz oblasti igara na sreću (u daljem tekstu: poreski prekršajni postupak), podnosi zahteve za pokretanje poreskog prekršajnog postupka koji su u isključivoj nadležnosti prekršajnog suda i obavlja druge poslove određene ovim zakonom.
Poreska uprava samostalno izvršava poslove iz stava 1. ovog člana na celokupnoj teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika) i organizuje se tako da obezbeđuje funkcionalno jedinstvo u sprovođenju poreskih propisa.
U cilju obezbeđenja jedinstvenog sprovođenja propisa iz nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove finansija, akti (objašnjenja, mišljenja, instrukcije, uputstva i sl.) o primeni tih propisa koje daje ministar nadležan za poslove finansija, odnosno lice koje on ovlasti, obavezujući su za postupanje Poreske uprave.
Akti iz stava 3. ovog člana objavljuju se na internet stranama ministarstva nadležnog za poslove finansija i Poreske uprave.
Član 30a
Banka će dozvoliti isplatu zarada, odnosno naknada zarada, samo ako nalog kojim se banci nalaže isplata zarada, naknada zarada, kao i plaćanje poreza po odbitku sadrži poziv na broj odobrenja za plaćanje ukupne obaveze po tom osnovu, koji dodeljuje Poreska uprava, na način iz člana 41. ovog zakona.
BANKA ĆE DOZVOLITI ISPLATU ZARADA, NAKNADA ZARADA, KAO I DRUGIH PRIHODA FIZIČKIH LICA PO OSNOVU KOJIH POSTOJI OBAVEZA PLAĆANJA POREZA PO ODBITKU SAMO AKO NALOG KOJIM SE BANCI NALAŽE ISPLATA TIH PRIHODA, KAO I PLAĆANJE POREZA PO ODBITKU SADRŽI POZIV NA BROJ ODOBRENJA ZA PLAĆANJE UKUPNE OBAVEZE PO TOM OSNOVU, KOJI DODELJUJE PORESKA UPRAVA, NA NAČIN IZ ČLANA 41. OVOG ZAKONA.
IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, BANKA KAO ISPLATILAC PRIHODA MOŽE IZVRŠITI ISPLATU KAMATE, UKLJUČUJUĆI I PRIPISIVANJE KAMATE (U DALJEM TEKSTU: ISPLATA KAMATE) NA ŠTEDNE ULOGE SVOJIM DEPONENTIMA BEZ POZIVA NA BROJ ODOBRENJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.
Član 41.
Poreska prijava za poreze koji se plaćaju po odbitku (u daljem tekstu: porez po odbitku) je izveštaj koji poreski obveznik, odnosno poreski platac, podnosi Poreskoj upravi (u daljem tekstu: pojedinačna poreska prijava).
Pojedinačna poreska prijava sadrži:
1) zbirne podatke o obračunatom porezu po odbitku od strane jednog poreskog placa za sve primaoce prihoda;
2) pojedinačne podatke o obračunatom porezu po odbitku od strane jednog poreskog placa za svakog primaoca prihoda.
Pojedinačna poreska prijava podnosi se pre svake isplate prihoda na koji se obračunava i plaća porez po odbitku U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE POREZ NA DOHODAK GRAĐANA, kao i pre svakog plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje kada se ti doprinosi plaćaju bez isplate zarade, ODNOSNO U DRUGIM SLUČAJEVIMA KADA POSTOJI OBAVEZA OBRAČUNAVANJA I PLAĆANJA DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE u skladu sa zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
IZUZETNO OD STAVA 3. OVOG ČLANA, KOD ISPLATE KAMATE NA ŠTEDNE ULOGE SVOJIM DEPONENTIMA, BANKA JE DUŽNA DA PODNESE POJEDINAČNU PORESKU PRIJAVU, OBRAČUNA I PLATI POREZ PO ODBITKU NA DAN ISPLATE KAMATE, A NAJKASNIJE PRVOG NAREDNOG DANA KADA RADI PLATNI PROMET, AKO U MOMENTU ISPLATE KAMATE PLATNI PROMET NIJE RADIO.
Pojedinačna poreska prijava i izmenjena pojedinačna poreska prijava podnose se isključivo u elektronskom obliku.
Ako pojedinačna poreska prijava sadrži nedostatke u pogledu formalne ispravnosti i matematičke tačnosti, Poreska uprava u elektronskom obliku obaveštava podnosioca pojedinačne poreske prijave o tim nedostacima.
Ponovno dostavljanje pojedinačne poreske prijave sa otklonjenim nedostacima iz stava 5. STAVA 6. ovog člana, ne smatra se podnošenjem izmenjene poreske prijave.
Pojedinačna poreska prijava smatra se podnetom kada Poreska uprava potvrdi formalnu ispravnost i matematičku tačnost iskazanih podataka, dodeli broj prijave, broj odobrenja za plaćanje ukupnog iznosa obaveze po tom osnovu i u elektronskom obliku dostavi te informacije podnosiocu pojedinačne poreske prijave.
Pojedinačnu poresku prijavu po službenoj dužnosti podnosi Poreska uprava umesto poreskog obveznika, odnosno poreskog placa, u slučaju kada poreski obveznik, odnosno poreski platac propusti da je podnese u roku propisanom zakonom kojim se uređuju doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
Na zahtev Poreske uprave Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja (u daljem tekstu: Centralni registar), u elektronskom obliku dostavlja poreskoj upravi podatke potrebne za utvrđivanje obaveze i podnošenje pojedinačne poreske prijave po službenoj dužnosti iz stava 8. STAVA 9. ovog člana, u roku od tri dana od dana dostavljanja zahteva.
Poreski platac iz stava 1. ovog člana dužan je da licu za koje je platio porez po odbitku izda potvrdu koja sadrži podatke o plaćenom porezu po odbitku najkasnije do 31. januara godine koja sledi godini u kojoj je plaćen porez po odbitku.
Poreska uprava je dužna da Centralnom registru u elektronskom obliku dostavlja pojedinačne podatke o obračunatim, odnosno plaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje od strane jednog poreskog placa za svakog primaoca prihoda, kao i zbirne podatke po isplatiocima, na mesečnom nivou, do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec za koji je izvršen obračun, odnosno isplata.
Akt za izvršavanje ovog člana doneće ministar.
Član 41a
Ako je drugim propisom predviđeno podnošenje izveštaja sa podacima o porezu po odbitku uređeno na drukčiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona.
AKO SE PORESKIM ZAKONOM PROMENI OPOREZIVANJE PRIHODA POREZOM PO ODBITKU, DO USKLAĐIVANJA SA ČLANOM 41. OVOG ZAKONA, NAČIN UTVRĐIVANJA, PLAĆANJE I PODNOŠENJE PORESKE PRIJAVE ZA POREZ PO ODBITKU BLIŽE ĆE UREDITI MINISTAR.
Član 159a
Status rezidenta države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nerezident dokazuje kod isplatioca prihoda – rezidenta, potvrdom o rezidentnosti overenom od nadležnog organa druge države ugovornice čiji je rezident i to na posebnom obrascu ili overenom prevodu potvrde na obrascu koji propisuje nadležni organ države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
Status rezidenta Republike Srbije, kod inostranog isplatioca prihoda, rezident dokazuje potvrdom na posebnom obrascu, osim u slučajevima kada se status rezidenta dokazuje potvrdom na obrascu koji propisuje nadležni organ države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
Postupak i način izdavanja, kao i izgled obrazaca iz st. 1. i 2. ovog člana propisuje ministar.
Potvrde iz st. 1. i 2. ovog člana izdaje organizaciona jedinica Poreske uprave nadležna prema mestu sedišta, odnosno prebivališta, odnosno boravišta, podnosioca zahteva PORESKA UPRAVA.
Član 168a
Organizacionim jedinicama konstituisanim na osnovu akta iz člana 168. ovog zakona rukovode zaposleni (u daljem tekstu: rukovodioci), koji se biraju na način i po postupku uređenim ovim zakonom za popunjavanje izvršilačkih radnih mesta.
Odluku o izboru rukovodilaca koje ne postavlja Vlada donosi direktor Poreske uprave, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra.
Rukovodioci iz st. 1. i 2. ovog člana biraju se na period od pet godina, uz mogućnost ponovnog izbora.
Ministar može bliže urediti organizaciju, postupak i način ispitnog postupka, za izbor kandidata za radna mesta iz stava 1. ovog člana, u delu uslova i sadržaja koji se odnosi na ocenu stručne osposobljenosti, znanja i veštine koje su neophodne za rukovodioce.
ORGANIZACIONIM JEDINICAMA KONSTITUISANIM NA OSNOVU AKTA IZ ČLANA 168. OVOG ZAKONA RUKOVODE ZAPOSLENI, KOJE RASPOREĐUJE DIREKTOR PORESKE UPRAVE, UZ PRETHODNU SAGLASNOST MINISTRA.
Član 179.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
1) ne podnese, ili ne podnese u propisanom roku prijavu za registraciju (član 25. tačka 1), član 27. i član 28. stav 7);
2) na zahtev Poreske uprave ne dostavi, ili ne dostavi u određenom roku, poslovne knjige i evidencije koje sa njim povezana nerezidentna lica vode u inostranstvu ili Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, odnosno overene prepise ili overene prevode tih knjiga i evidencija (član 37. st. 3-5);
2a) na zahtev Poreske uprave ne obezbede izvod podataka iz svojih elektronski vođenih poslovnih knjiga i evidencija, pristup i uvid u podatke u svojim elektronsko vođenim poslovnim knjigama i evidencijama, pristup i uvid u softversku i hardversku opremu, kao i bazu podataka koji se koriste u okviru sistema za elektronsko vođenje poslovnih knjiga i evidencija (član 37a stav 1);
2b) poresku prijavu ne podnose u elektronskom obliku (član 38. stav 8);
2v) poresku prijavu ne podnese u elektronskom obliku (član 38. stav 9);
3) u pojedinačnoj poreskoj prijavi navede netačne podatke (član 41);
3a) u informativnoj poreskoj prijavi ne navede potpune podatke (član 42);
4) na zahtev Poreske uprave ne dostavi, ili ne dostavi na označeno mesto na uvid i proveru poslovne knjige i evidencije, poslovnu dokumentaciju i druge isprave (član 25. tačka 3) i član 44);
5) ne dopusti da se obavi uviđaj na stvari, prostoriji ili zemljištu, odnosno da se kroz njih ili preko njih pređe radi uviđaja (čl. 49. i 50);
6) ometa sprovođenje prinudne naplate, ili ako se ne udalji sa mesta na kojem se sprovodi prinudna naplata i nastavi njeno ometanje, ili ako odbije da stvari koje poseduje učini dostupnim za potrebe sprovođenja prinudne naplate (član 89. stav 7. i član 90. stav 3);
6a) ako ne postupi po nalogu iz rešenja iz člana 96a stav 2. ovog zakona, odnosno ako u propisanom roku ne obavesti nadležni poreski organ o promenama koje mogu uticati na izvršenje rešenja iz člana 96a stav 2. ovog zakona (član 96a st. 3. i 4);
7) na zahtev poreskih izvršitelja ne preda stvar poreskog obveznika koja se kod njega nalazi, a ne plati poresku obavezu poreskog obveznika umesto predaje stvari (član 103. stav 1);
8) onemogućava poreskom inspektoru, odnosno poreskom izvršitelju da uđe na zemljište i u prostorije u kojima obavlja delatnost, a po odobrenju suda i u stan radi podvrgavanja kontroli, odnosno sprovođenja prinudne naplate (član 25. tačka 7) i član 125. stav 5);
9) kod njega zaposleno lice ometa ovlašćenog službenika Poreske uprave – poreskog inspektora da privremeno zapečati poslovni ili skladišni prostor u postupku terenske kontrole, da obavi prinudnu naplatu ili drugu zakonom utvrđenu dužnost (član 126. stav 2);
10) na zahtev Poreske uprave, odnosno poreskog inspektora, ne podnese dokumentaciju, ili ne pruži informacije i obaveštenja, ili ne da izjave koje su od uticaja na utvrđivanje činjeničnog stanja bitnog za oporezivanje (član 25. tačka 3), član 121. stav 1. i član 127. stav 1);
11) poreskom inspektoru u postupku terenske kontrole ne omogući uvid u stanje robe, odnosno u poslovne knjige, evidencije i drugu dokumentaciju ili isprave, ili ako to u njegovo ime ne učini od njega određeno ili kod njega zaposleno lice ili drugo lice (član 127. st. 2, 3. i 7);
12) kod njega zaposleno lice onemogućava poreskog inspektora u sprovođenju mere oduzimanja robe ili oduzimanja dokumentacije u toku poreske kontrole (član 130);
13) otuđi stvari za koje je poreski inspektor izrekao meru privremene zabrane otuđenja (član 132. stav 3. tačka 5);
14) u postupku prikupljanja obaveštenja ne postupi po zahtevu Poreske policije (član 135. stav 3).
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 50.000 do 400.000 dinara.
Novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
1) ne obavesti, ili ne obavesti u propisanom roku Poresku upravu o licu koje je, kao nerezident, opunomoćilo za izvršavanje poslova u vezi sa poreskim obavezama (član 14. stav 2);
2) ne obavesti, ili ne obavesti u propisanom roku Poresku upravu o otvaranju ili zatvaranju računa kod banke u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija ili u inostranstvu (član 25. tačka 8);
3) za podatke koje obrađuje sredstvima za automatsku obradu podataka ne obezbedi, na zahtev Poreske uprave, izvod podataka na mediju koji Poreska uprava naznači, ili ako Poreskoj upravi ne omogući potpuni uvid u računovodstveni sistem kroz dokumentaciju, a kada je neophodno i kroz pristup hardveru i softveru (član 37. stav 6);
4) se, na zahtev Poreske uprave, ne odazove na poziv radi pojašnjenja, ili ne pruži podatke i informacije neophodne za utvrđivanje činjeničnog stanja od značaja za oporezivanje (član 45. i član 47. stav 2);
5) ne postupi po rešenju o prinudnoj naplati iz nenovčanog potraživanja poreskog obveznika i Poreskoj upravi ne preda stvari koje duguje poreskom obvezniku (član 97. stav 2);
6) Poreskoj upravi ne dostavi ili ne dostavi u propisanom roku podatke o hartijama od vrednosti poreskog obveznika koje kod sebe čuva, sa procenom njihove vrednosti, ili ako u propisanom roku ne proda te hartije od vrednosti ili ih ne proda pod najboljim uslovima na tržištu, ili ako ostvarena sredstva po odbitku propisane provizije i troškova ne uplati na račun Poreske uprave (član 98. st. 3-5);
7) stvar obuhvaćenu izlučnom tužbom koja mu je ostavljena na čuvanje ne sačuva u nepromenjenom stanju do okončanja spora po izlučnoj tužbi (član 102. stav 4);
8) ne izvrši ili ne izvrši u propisanom roku rešenje o prinudnoj naplati na zaradi i drugim stalnim novčanim primanjima poreskog obveznika, odnosno ako ne izvrši rešenje o naplati poreskog duga obveznika iz sopstvenih sredstava u skladu sa zakonom (član 189. st. 8. i 9).
Za prekršaj iz stava 4. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 30.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 4. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 25.000 do 200.000 dinara.
Novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:
1) Poreskoj upravi ne prijavi sve kasnije izmene podataka u prijavi za registraciju, odnosno upis u registar ili ako prijavi netačne izmene podataka (član 25. tačka 1);
2) prilikom podnošenja poreske prijave ili drugog propisanog akta na propisanom mestu ne unese svoj PIB (član 26. stav 12.);
3) u poresku prijavu ne unese PIB poreskog savetnika, ili je podnese nepotpisanu od tog lica, ako je to lice pripremilo prijavu ili njen deo (član 38. stav 4);
4) ne postupi po nalogu Poreske uprave da učestvuje u postupku kancelarijske kontrole ili da pruži tražena objašnjenja (član 25. tačka 9) i član 121. stav 1);
5) ne stavi na raspolaganje odgovarajuće mesto za rad poreskih inspektora u postupku terenske kontrole (član 125. st. 2. i 3);
6) ne bude prisutan tokom terenske kontrole, ili odbije da učestvuje u postupku terenske kontrole, u skladu sa ovim zakonom (član 25. tačka 9) i član 127).
Za prekršaj iz stava 7. ovog člana kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 5.000 do 10.000 dinara.
Za prekršaj iz stava 7. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 12.500 do 100.000 dinara.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj organ, organizacija ili drugo lice nadležno za upis u propisani registar lica koja obavljaju određenu delatnost ako izvrši brisanje lica bez dokaza o prestanku poreskih obaveza koji izdaje nadležni poreski organ (član 29. stav 6).
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj banka koja dozvoli isplatu zarada, odnosno naknada zarada ako nalog kojim se banci nalaže isplata zarade, naknada zarada, kao i plaćanje poreza po odbitku ne sadrži poziv na broj odobrenja za plaćanje ukupne obaveze po tom osnovu koji je dodelila poreska uprava na način iz člana 41. ovog zakona (član 30a).
NOVČANOM KAZNOM OD 100.000 DO 1.000.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ BANKA KOJA DOZVOLI ISPLATU ZARADA, NAKNADA ZARADA KAO I DRUGIH PRIHODA FIZIČKIH LICA PO OSNOVU KOJIH SE PLAĆA POREZ PO ODBITKU, AKO NALOG KOJIM SE BANCI NALAŽE ISPLATA TIH PRIHODA, KAO I PLAĆANJE POREZA PO ODBITKU NE SADRŽI POZIV NA BROJ ODOBRENJA ZA PLAĆANJE UKUPNE OBAVEZE PO TOM OSNOVU KOJI JE DODELILA PORESKA UPRAVA NA NAČIN IZ ČLANA 41. OVOG ZAKONA, OSIM ISPLATE KAMATE NA ŠTEDNE ULOGE SVOJIM DEPONENTIMA (ČLAN 30A).
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj banka, koja porez i sporedna poreska davanja, za čije obezbeđenje naplate je ustanovljena privremena mera zabrane prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika i upisana u registru blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija, na osnovu poreskog rešenja ne prenese sa računa poreskog obveznika, do visine raspoloživih sredstava na tom računu, na propisani uplatni račun javnih prihoda (član 66. stav 6.).
Član 181.
Novčanom kaznom od 5.000 do 100.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u:
1) sudu, organu lokalne samouprave, advokatskoj komori, profesionalnom udruženju, kao i u drugom organu ili organizaciji nadležnim za upis u odgovarajući registar, ako Poreskoj upravi ne dostavi, ili ne dostavi u predviđenom roku propisano obaveštenje, odnosno podatke (član 29. stav 2. i član 184.);
2) upravnom, odnosno sudskom organu koji vodi evidencije ili donosi odluke o mestu prebivališta, rođenju ili smrti fizičkog lica, odnosno proglašenju nestalog lica za umrlo, ako Poresku upravu ne obavesti, ili ne obavesti u propisanom roku o podacima od značaja za utvrđivanje poreza (član 29. stav 3);
2a) banci, ako ne obustavi izvršenje naloga poreskog obveznika za prenos sredstava sa računa obveznika od momenta prijema rešenja o oduzimanju PIB-a (član 26. stav 14);
2b) banci, ako ne obustavi izmirivanje novčanih obaveza koje poreski obveznik ima prema trećim licima na osnovu ugovora o promeni poverilaca, odnosno dužnika u određenom obligacionom odnosu (asignacija, cesija i dr.), po osnovu prebijanja (kompenzacija) i po drugom osnovu u skladu sa zakonom (član 87a);
2v) organizaciji za prinudnu naplatu, ako ne obračuna kamatu na način propisan ovim zakonom, od dana donošenja rešenja do dana prenosa celokupnog iznosa poreza i sporednih poreskih davanja i ako iznos obračunate kamate ne prenese na odgovarajuće račune javnih prihoda (član 95. stav 2);
2g) organu, organizaciji ili drugom licu nadležnom za upis u propisani registar lica koja obavljaju određenu delatnost, ako izvrši brisanje lica bez dokaza o prestanku poreskih obaveza koji izdaje nadležni poreski organ (član 29. stav 6);
3) banci, ako pravnom licu, preduzetniku ili fizičkom licu otvori račun bez podnetog dokaza o izvršenoj registraciji (član 30. stav 1);
3a) banci koja dozvoli isplatu zarada, odnosno naknada zarada, a nalog kojim se banci nalaže isplata zarade, naknada zarada, kao i plaćanje poreza po odbitku ne sadrži poziv na broj odobrenja za plaćanje ukupne obaveze po tom osnovu koji je dodelila poreska uprava na način iz člana 41. ovog zakona (član 30a);
3A) BANCI KOJA DOZVOLI ISPLATU ZARADA, NAKNADA ZARADA KAO I DRUGIH PRIHODA FIZIČKIH LICA PO OSNOVU KOJIH SE PLAĆA POREZ PO ODBITKU, AKO NALOG KOJIM SE BANCI NALAŽE ISPLATA TIH PRIHODA, KAO I PLAĆANJE POREZA PO ODBITKU NE SADRŽI POZIV NA BROJ ODOBRENJA ZA PLAĆANJE UKUPNE OBAVEZE PO TOM OSNOVU KOJI JE DODELILA PORESKA UPRAVA NA NAČIN IZ ČLANA 41. OVOG ZAKONA, OSIM ISPLATE KAMATE NA ŠTEDNE ULOGE SVOJIM DEPONENTIMA (ČLAN 30A);
4) Poreskoj upravi, odnosno kod banke, ako ne izvrši, odnosno ne izvrši u propisanom roku, ili uz pripadajuću kamatu povraćaj više ili pogrešno plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, odnosno poresku refakciju, odnosno refundaciju poreza, odnosno preknjižavanje (član 65. stav 4.);
4a) banci koja porez i sporedna poreska davanja, za čije obezbeđenje naplate je ustanovljena privremena mera zabrane prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika i upisana u registru blokiranih računa koji vodi nadležna organizacija, na osnovu poreskog rešenja, ne prenese sa računa poreskog obveznika, do visine raspoloživih sredstava na tom računu, na propisani uplatni račun javnih prihoda (član 66. stav 6.);
5) brisana;
6) organu nadležnom za vođenje založnog registra pokretnih stvari, registra nepokretnosti, odnosno registra blokiranih računa, ako ne upiše založno pravo poreskog poverioca u propisanom roku (član 87. stav 5. i član 188. st. 1. i 4);
7) organu nadležnom za vođenje registra nepokretnosti, ako ne dostavi, ili ne dostavi u propisanom roku, Poreskoj upravi traženi izvod iz javnih knjiga o nepokretnostima koje su svojina poreskog obveznika i izveštaj da li je upisana hipoteka drugog poverioca (član 90. stav 2);
8) banci, ako prinudnu naplatu iz novčanih sredstava poreskog obveznika ne vrši u skladu sa zakonom, ili ako ne izvrši rešenje o naplati poreskog duga obveznika naplatom iz sredstava te banke u skladu sa zakonom (član 95. st. 2. i 3);
9) banci ili drugom pravnom licu, kod kojeg se čuvaju hartije od vrednosti poreskog obveznika, ako Poreskoj upravi ne dostavi ili ne dostavi u propisanom roku podatke o tim hartijama od vrednosti sa procenom njihove vrednosti, odnosno ako u propisanom roku ne proda te hartije od vrednosti ili ih ne proda pod najboljim uslovima na tržištu, ili ako ostvarena sredstva po odbitku propisane provizije i troškova ne uplati na račun Poreske uprave (član 98. st. 3-5);
10) banci, ako ne postupi po rešenju Poreske uprave o zabrani raspolaganja sredstvima na računu poreskog obveznika (član 132. stav 3. tačka 1);
11) državnom organu i organizaciji, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, ako Poreskoj upravi ne dostavi činjenice koje je doznalo obavljajući poslove iz svog delokruga, a koje ukazuju na mogućnost da poreska obaveza nije ispunjena (član 158);
11a) jedinici lokalne samouprave, ako u roku od pet dana po isteku kalendarskog meseca, ne dostavi poreskoj upravi u elektronskom obliku baze podataka o obveznicima poreza na imovinu, kao i podatke iz poreskih prijava koje su od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu (član 159);
12) banci, ako ne obustavi, ili ne obustavi u propisanom roku sve transakcije preko računa pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica koji nisu dostavili dokaz o izvršenoj registraciji (član 185. stav 2);
13) banci, ako ne postupi po rešenju o prinudnoj naplati iz novčanih potraživanja poreskog obveznika i ne izvrši prenos sredstava sa računa njegovog dužnika na propisani uplatni račun javnih prihoda, odnosno ako ne izvrši rešenje o prinudnoj naplati dugovanog iznosa neposredno iz sredstava te banke u skladu sa zakonom (član 189);
14) organu nadležnom za evidenciju nepokretnosti i pokretnih stvari u državnoj svojini ako u propisanom roku ne preuzme u državinu nepokretnosti i pokretne stvari prenete u svojinu Republike (član 104. stav 19. i član 110. stav 11);
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
ČLAN 10.
U SKLADU SA ČLANOM 41. ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BR. 80/02, 84/02-ISPRAVKA, 23/03-ISPRAVKA, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05-DR. ZAKON, 62/06-DR. ZAKON, 61/07, 20/09, 72/09-DR. ZAKON, 53/10, 101/11, 2/12-ISPRAVKA I 93/12) PODNOSI SE:
1) ZBIRNA PORESKA PRIJAVA ZA POREZE PO ODBITKU PLAĆENE ZAKLJUČNO SA 31. DECEMBROM 2013. GODINE, ZA KOJE NISU PODNETE PROPISANE PORESKE PRIJAVE;
2) POJEDINAČNA PORESKA PRIJAVA ZA PRIHODE ISPLAĆENE U 2013. GODINI.
ČLAN 11.
ODREDBE ČL. 3, 4, 8. I 9. OVOG ZAKONA PRIMENJIVAĆE SE OD 1. JANUARA 2014. GODINE.
DANOM STUPANJA NA SNAGU OVOG ZAKONA PRESTAJE DA VAŽI ČLAN 47. ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI („SLUŽBENI GLASNIK RS”, BROJ 47/13).
ČLAN 12.
OVAJ ZAKON STUPA NA SNAGU NAREDNOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE”.
IZJAVA
O USKLAĐENOSTI PROPISA SA PROPISIMA EVROPSKE UNIJE
1. Organ državne uprave, odnosno drugi ovlašćeni predlagač propisa
Ovlašćeni predlagač: Vlada Republike Srbije
Obrađivač: Ministarsvo finansija
2. Naziv propisa
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI
DRAFT LAW ON AMENDMENTS AND SUPLEMENTS TO LAW ON TAX PROCEDURE AND TAX ADMINISTRATION
3. Usklađenost propisa s odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Sporazum), odnosno s odredbama Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane („Službeni glasnik RS”, broj 83/08) (u daljem tekstu: Prelazni sporazum):
a) Odredba Sporazuma i Prelaznog sporazuma koja se odnose na normativnu saržinu propisa,
Čl. 37, 72, 73. i 100. Sporazuma i čl. 22. i 38. Prelaznog sporazuma
b) Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
Primenjuje se rok iz člana 72. Sporazuma, kao opšti rok za usklađivanje propisa, kao i ostali rokovi predviđeni u odredbama tačke 3a) ove izjave
v) Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
Ispunjava u potpunosti.
g) Razlozi za delimično ispunjavanje, odnosno neispunjavanje obaveza koje proizlaze iz navedene odredbe Sporazuma i Prelaznog sporazuma,
/
d) Veza sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije.
Prema Nacionalnom programu za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju, za 2013. godinu nije planirano donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
4. Usklađenost propisa sa propisima Evropske unije:
a) Navođenje odredbi primarnih izvora prava Eevropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
Ugovor o funkcionisanju eropske unije, naslov VII – Zajednička pravila o konkurenciji, oporezivanju i usklađivanju propisa – Usklađeno
b) Navođenje sekundarnih izvora prava Evropske unije i ocene usklađenosti sa njima,
Sekundarni izvora prava Evropske unije u pogledu poreskog postupka i poreske administracije nisu relevantni za normativnu uređenost Predloga zakona.
v) Navođenje ostalih izvora prava Evropske unije i usklađenst sa njima,
/
g) Razlozi za delimičnu usklađenost, odnosno neusklađenost,
/
d) Rok u kojem je predviđeno postizanje potpune usklađenosti propisa sa propisima Evropske unije.
U skladu sa rokovima iz Sporazuma
5. Ukoliko ne postoje odgovarajuće nadležnosti Evropske unije u materiji koju reguliše propis, i/ili ne postoje odgovarajući sekundarni izvori prava Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost, potrebno je obrazložiti tu činjenicu. U ovom slučaju, nije potrebno popunjavati Tabelu usklađenosti propisa. Tabelu usklađenosti nije potrebno popunjavati i ukoliko se domaćim propisom ne vrši prenos odredbi sekundarnog izvora prava Evropske unije već se isključivo vrši primena ili sprovođenje nekog zahteva koji proizilazi iz odredbe sekundarnog izvora prava (npr. Predlogom odluke o izradi strateške procene uticaja biće sprovedena obaveza iz člana 4. Direktive 2001/42/EZ, ali se ne vrši i prenos te odredbe direktive).
Ne postoje odgovarajući propisi Evropske unije sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost u pogledu predložene materije obuhvaćene ovim zakonom.
6. Da li su prethodno navedeni izvori prava Evropske unije prevedeni na srpski jezik?
/
7. Da li je propis preveden na neki službeni jezik Evropske unije?
/
8. Učešće konsultanata u izradi propisa i njihovo mišljenje o usklađenosti?
U izradi Predloga zakona nisu učestvovali konsultanti.