PREDLOG ZAKONA
Član 1.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe sledeći zakoni:
1) Zakon o vršenju unutrašnjih poslova iz nadležnosti saveznih organa uprave (“Službeni list SFRJ“, br. 7/85, 24/86 i 44/95);
2) Zakon o pomilovanju (“Službeni list SRJ“, broj 90/94);
3) Zakon o Saveznom državnom tužiocu („Službeni list SRJ“, broj 27/92);
4) Zakon o Saveznoj tržišnoj inspekciji („Službeni list SFRJ“, br. 24/74, 22/78, 23/80, 22/87, 71/88 i 35/91 i “Službeni list SRJ“, br. 24/94, 28/96, 59/98, 44/99, 74/99, 73/00 , 70/01 i 8/03);
5) Zakon o robnim rezervama (“Službeni list SFRJ“, broj 58/89 i “Službeni list SRJ“, br. 16/93, 24/94, 32/94, 28/96 i 29/97);
6) Zakon o utvrđivanju izvora sredstava za finansiranje saveznih robnih rezervi („Službeni list SFRJ“, broj 60/89);
7) Zakon o Fondu za podsticanje razvoja poljoprivrednih regiona („Službeni list SRJ“, broj 21/01);
8) Zakon o obezbeđivanju sredstava za regres za veštačka đubriva, sredstva za zaštitu bilja i kvalitetnih sorti semena („Službeni list SFRJ“, br. 13/86, 43/86, 87/87, 16/89 i 41/89);
9) Zakon o osnovama geodetske delatnosti od interesa za celu zemlju („Službeni list SFRJ“, broj 63/90);
10) Zakon o osnovama poreskog sistema („Službeni list SRJ“, br. 30/96, 29/97, 12/98, 59/98, 41/99, 44/99, 53/99, 40/01 i 23/02);
11) Zakon o odlaganju vraćanja anuiteta po kreditima datim organizacijama udruženog rada sa teritorija SR Crne Gore, SR Makedonije i SAP Kosova i sredstava Fonda Federacije za kreditiranje bržeg razvoja privredno nedovoljno razvijenih republika i autonomnih pokrajina koji dospevaju od 1987. do 1990. godine („Službeni list SFRJ“, broj 31/87);
12) Zakon o Centru za regionalne aktivnosti Programa prioritetnih akcija Mediteranskog akcionog plana („Službeni list SFRJ“, broj 6/89);
13) Zakon o finansiranju naučno-tehnološkog razvoja Savezne Republike Jugoslavije („Službeni list SFRJ“, broj 31/93).
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe i podzakonski akti doneti na osnovu zakona koji prestaju da važe.
Član 2.
Zakon o osnovama radnih odnosa (“Službeni list SRJ“, br. 29/96 i 51/99) prestao je da važi 4. februara 2003. godine.
Član 3.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
OBRAZLOŽENjE
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u odredbi člana 72. stav 1. tačka 12. Ustava Republike Srbije, prema kojoj Republika Srbija uređuje i obezbeđuje i „druge odnose od interesa za Republiku Srbiju“.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA
Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora predviđen je pravni režim zakona Savezne Republike Jugoslavije koji su doneti u oblastima koje nisu u nadležnosti Srbije i Crne Gore. Oni će se primenjivati kao zakoni država članica dok države članice ne donesu nove propise, izuzev onih zakona za koje skupština države članice odluči da se ne primenjuju (član 64. stav 2. Ustavne povelje).
Zakonom za sprovođenje Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora propisano je da će se savezni zakoni, ali i drugi savezni propisi, koji su doneti u oblastima koje nisu u nadležnosti Srbije i Crne Gore primenjivati i posle stupanja na snagu Ustavne povelje kao opšti akti država članica, dok ih njihovi nadležni organi ne stave van snage; izuzetak su delovi propisa koji su suprotni Ustavnoj povelji, a izuzetak od izuzetka jesu oblasti koje su već uređene propisima države članice (član 20. stav 5. Zakona).
Tako su neki savezni zakoni postali zakoni Srbije pa je Narodna skupština ovlašćena da ih izmeni, dopuni ili stavi van snage.
Posle donošenja Ustavne povelje uočena je potreba da se razmotri da li se neki od bivših saveznih zakona ne mogu primenjivati kao zakoni Srbije. Razlozi za to su dvojaki. Najpre, jedan broj zakona uređuje položaj i način rada nekih organa bivše Savezne Republike Jugoslavije koji su, u skladu sa Ustavnom poveljom i na osnovu Zakona za sprovođenje Ustavne povelje, prestali da rade (na primer, bivši savezni organi unutrašnjih poslova, tj. bivše Savezno ministarstvo za unutrašnje poslove, Savezni državni tužilac i Savezna tržišna inspekcija). S druge strane, postoje savezni zakoni koji se više ne primenjuju, jer je Srbija u celini uredila određene odnose (na primer, Zakonom o osnovama radnih odnosa, koji se ne primenjuje, jer je oblast rada uređena Zakonom o radu donesenim nekoliko godina posle donošenja bivšeg saveznog Zakona o osnovama radnih odnosa). To se odnosi i na uređivanje postupka pomilovanja, koji je takođe u celini uređen zakonom Srbije, pa nije potrebno da ostane na snazi i bivši savezni zakon koji je uređivao ta pitanja. Treba imati u vidu i da je i krivičnopravno zakonodavstvo u potpunosti u nadležnosti država članica državne zajednice Srbija i Crna Gora. Isti razlozi se odnose i, na primer, na oblast robnih rezervi. Naime, nije utvrđena nadležnost Srbije i Crne Gore u ovoj oblasti, tako da ne postoje robne rezerve na nivou državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Kako ti zakoni i dalje važe u pravnom poretku Srbije, iako se ne primenjuju posle stupanja na snagu Ustavne povelje, potrebno je usvojiti ovaj zakon, kojim se predviđa da njime taksativno nabrojani zakoni prestaju da važe danom njegovog stupanja na snagu. Ovakav „izričiti“ prestanak važenja zakona koji su neprimenljivi, time i suvišni u pravnom sistemu Srbije, neophodan je, da bi se očuvala pravna sigurnost i izbegla različita tumačenja oko daljeg egzistiranja i primene određenih zakona u pravnom sistemu Srbije. Naime, bivši savezni zakoni se ne primenjuju ako uređuju oblast koja je već regulisana propisima Srbije i ako su u suprotnosti sa Ustavnom poveljom (član 64. stav 2. Ustavne povelje). Međutim, prestanak primene određenog zakona ne znači da ga nije potrebno i izričito staviti van snage. Naprotiv ( njihovim izričitim stavljanjem van snage omogućuje se pravna sigurnost i usaglašenost pravnog sistema kao celine.
Usvajanjem ovog zakona doprinelo bi se usaglašavanju i unapređenju pravnog sistema Srbije, što bi ujedno bio i jedan od prvih koraka u postupku usaglašavanja pravnog sistema Srbije sa Ustavnom poveljom.
III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA
Odredbom člana 1. predviđaju se bivši savezni zakoni koji prestaju da važe danom stupanja na snagu Predloga zakona, s tim što se izričito predviđa i prestanak važenja podzakonskih akata donetih na osnovu zakona koji prestaju da važe, da bi se i na taj način obezbedio viši stepen pravne sigurnosti i usklađivanje u okviru pravnog sistema Srbije.
Odredbom člana 2. predviđeno je da Zakon o osnovama radnih odnosa prestaje da važi 4. februara 2003. godine ( tj. danom stupanja na snagu Ustavne povelje državne zajednice Srbija i Crna Gora.
Odredbom člana 2. predviđa se da Predlog zakona stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
IV. FINANSIJSKA SREDSTVA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA
Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike.
V. OPŠTI INTERES ZBOG KOGA SE PREDLAŽE POVRATNO DEJSTVO
Članom 20. stav 5. Zakona za sprovođenje Ustavne povelje predviđeno je da će se savezni zakoni i drugi savezni propisi koji nisu iz oblasti u kojima je Ustavnom poveljom utvrđena nadležnost državne zajednice Srbija i Crna Gora primenjivati po stupanju na snagu Ustavne povelje kao opšti akti država članica dok ih njihovi nadležni organi ne stave van snage, osim u delovima koji su u suprotnosti sa odredbama Ustavne povelje (izuzev u oblastima koje su već regulisane propisima državne zajednic)e. Donošenjem Zakona o radu (“Službeni glasnik RS“, br. 70/01 i 73/01), mimo tadašnjeg Ustava Savezne Republike Jugoslavije, na celovit način uređena je oblast radnih odnosa u Srbiji. Stupanjem Ustavne povelje na snagu, ranije savezni Zakon o osnovama radnih odnosa postao je zakon Srbije. Posle donošenja Ustavne povelje, u pravnom sistemu Srbije paralelno postoje i proizvode pravnu snagu dva konceptualno sasvim različita zakona koja uređuju istu materiju. Uz to, Zakon o osnovama radnih odnosa prestao je da se primenjuje nedugo posle stupanja na snagu Zakona o radu. Prema tome, postoji Zakon o radu koji se primenjuje i Zakon o osnovama radnih odnosa koji se ne primenjuje, mada oba zakona imaju pravnu snagu.
Ako bi ovim zakonom bilo propisano da njegovim stupanjem na snagu prestaje da važi Zakon o osnovama radnih odnosa prestaje – praksa bi se našla pred nedoumicom da li je Zakon o osnovama radnih odnosa trebalo primenjivati sve do njegovog izričitog ukidanja, tj. do prestanka njegovog važenja (do osmog dana od stupanja ovog zakona na snagu). To bi za posledicu imalo pravnu nesigurnost. Mogla bi nastati različita tumačenja oko toga da li ona pitanja koja su nastala do prestanka važenja Zakona o osnovama radnih odnosa i koja se sada raspravljaju po Zakonu o radu ili koja tek treba da se rasprave – treba da budu raspravljena i po, sa Zakonom o radu kolidirajućem, Zakonu o osnovama radnih odnosa. Zato je nužno da se Zakon o osnovama radnih odnosa (“Službeni list SRJ“, br. 29/96 i 51/99) stavi van snage i to sa 4. februarom 2003, kao danom stupanja na snagu Ustavne povelje.